Tipik Manastira Svetog Mamanta u Carigradu

7/22/2019 Tipik Manastira Svetog Mamanta u Carigradu

1/26

Tipik Atanasija Filantropena (Athanasios Philanthropenos)

za manastir Svetog Mamanta u Carigradu

Datum: novembar 1158.

Korieno izdanje teksta: S. Evstratiais, "Tipik manastira svetog Velikomuenika Mamanta" (Typikontes en Konstantinoupolei mones tou hagiou megalomartyros Mamantos -

"), Hellenika (), 1 (1928),

256-314, sa tekstom na str. 256311. Vidi i korekcije: V. Loran (V. Laurent), Kritike primebe na

tekst tipika manastira sv. Mamanta (Remarques critiques sur le texte u typikon u monastre e

Saint-Mamas) EO 30 (1931), 23342, i A. Sigalas, EEBS 7 (1930), str. 399405.

Rukopis: Paris supplment grec 92 (kasni 12t.13. v.); dopunjen iz Kodeksa 85 (Codex 85) iz

Bogoslovske kole u Halki, koji se saa nalazi u Patrijarijskoj biblioteci u Carigrau (iz 1761. g.)1.

Drugi prevodi: Nema.

Istorija manastira

A. Rana istorija

Rana istorija manastira zasniva se na nepouzdanim izvorima, pa se stoga u mnogome bazira

na pretpostavkama i nagaanjima. Hram Sv. Mamanta, koji se nalazio u jugozapanom elu

Carigrada u blizini Kapije Ksilokerkosa (Xylokerkos), danas Beograd-Kapi (Belgrad-Kapou), moa je

podigao Farazman (Pharasmanes), Justiijanov (527565) dvoranin (epi tou koitonos), koji je,

verovatno, jedno pokoljenje kasnije obnovila Gordija, sestra cara Mavrikija (582602), koja je, moa

hramu dodala manastir.2

Mavrikije, njegova ena Konstantina i njihova eca su tu bili sahranjeni.3

Mamas je verovatno postao carski manastir poetkom 9. veka, kaa je sluio kao mesto za

utamnienje, 809. g. za Teoora Stuita, njegovog ujaka Platona i brata Josifa, po nareenju caraNikifora I (802-811).

4 Njegov status je bio potvren zapovedu cara Romana I Lakapina (920944)

godine 922. kojom se nalae a se grobnica Mavrikija i njegove porodice presele u manastir

Mavrikijeve porodice, Mirelej (Myrelaion).5

Mogude je a je manastir postao patrijarijski u vreme kaa je patrijarh Nikola II Hrisoverg

(979-991) postavio za sv. Simeona Novog Bogoslova za njegovog igumana, 980. ili 984. g.6

Ovaj

monah, najvedi mistiar srenjevizantijskog perioa, zamonaio se oko 977. g. u manastiru Stoudios,

oakle je, meutim, ubrzo bio izbaen. Otiao je potom u manastir Mamas, na ijem elu ja taa bio

1U vezi sa rukopiso, vidi Loran (Laurent), Remarques str. 23335, koji je verovao da bi to mogao biti autorov

rukopis, prema je tu mogudnost obacio Siglas, EEBS 7 (1930), str. 399405.2Jovan Zonara (John Zonaras), Epitome historiarum 4.14, priredio L. Dindorf, tom 3 (Leipzig, 186875), str. 300

301; Synopsis Chronike, izd. Sathas, MB, tom 7, str. 101; Patria Konstantinoupoleos 3.185, izd. Th. Preger,

Scriptores originum Constantinopolitanarum (Leipzig, 1907), str. 274. Pargoar (Pargoire) prelae (Saint-Mamas str. 305) usaglaavanje razliitig gleita o osnivanju manastira, a porava ga anan ( Janin,Gographie,tom 3, str. 314).3

Epigram u ast Konstantine sa njenog groba objavio je Pargoar (Pargoire, Saint-Mamas str. 3056.4

Teodor Studit, Pohvalna beseda svetom Platonu igumanu (Laudatio sancti Platonis hegumeni), PG 99, col.

841C.5

Teofan Kontinuat (Theophanes Continuatus), Chronographia, izd. I. Bekker, CSHB (Bonn, 1838), str. 4034.6

Nikita Stitat,itije svetog Simeona Novog Bogoslova (Niketas Stethatos, Vita Symeonis novi theologi), pogl. 30,34, prired. Irinej Auzer (Irne Hausherr), OC 12 (1928), str. 4042, 46; vii takoe i *arhiepiskop+ Vasilije

Kriveejn (Basil Krivocheine), Veliki revnitelj:Sveti Simeon Novi Bogoslov kao iguman i uhovni uitelj (TheMost Enthusiastic Zealot: St. Symeon the New Theologian as Abbot an Spiritual Instructor, OS 4 (1955), 10828.


2/26

izvesni Antonije. Tu je proiveo nekoliko goina pre nego to je izabran za igumana. Manastir je bio u

stanju propadanja. Susedi su pretvorili jedan deo samog manastirskog prostora u groblje. Simeon je

uklonio ziove, obnovio pomodne zgrae i ponovo ureio manastirski hram. Sluio je kao iguman vie

o ve ecenije, sve o svog povlaenja sa tog poloaja 1005. g. po pritiskom patrijarhovog

sekretara Stefana Nikomeijskog, poto je nekoliko goina ranije preiveo pobunu triesetak svojih

monaha blagoaredi porci patrijarha Sisinija II (996-998).

Simeon je za svog naslednika odredio evnuha monaha Arsenija, a sam se 1022. g. upokojio u

manastiru Sv. Marine u Hrisopolju, koji se nalazio u azijskom pregrau prestonice. Njegove moti

nisu bile vradene u manastir Mamas sve do 1053. godine. Nakon Simeonove smrti manastir je pao u

ruke raznim haristikarijima, ukoliko se ovaj manastir moe ientifikovati sa manstirom posvedenom

sv. Mamantu koji se spominje u delu Evstatija Romeja (Eustathios Rhomaios) (1034.)Peira, kao rtva

haristike.7

B. Obnova pod Georgijem Kapadokijskim i njegovim bratom Teoharistom8

Prema ovom tipiku, pljakanje haristikarija dovelo je manastir gotovo do potpune propasti.

Georgije Kapadokijski, ekonom carske riznice pod Manojlom I Komninom (1143-80), zainteresovao se

za manstir na samom poetku vlaavine ovog cara, moa zbog toga to je on bio posveden svetom

Mamantu koji je bio uveni muenik iz 3. veka iz postojbine Georgijevih preaka (Paflagonije).

Manastirske zgrae su se ruile i tu su bila samo va monaha koji nisu u njemu boravili, a crkva je bila

bez krova. Buudi a je manastir u to vreme bio po jurisikcijom Patrijarha, Georgije je zatraio i o

patrijarha Kozme II Atika (1146-47) dobio na njega koncesiju za sebe (i svoje pravne naslednike) kao

haristikarije. Prvo je morao a ubei bespravno naseljene ljue a ou sa imanja, a ona je zapoeo

obnovu. Kasnije je, plaedi se a haristikariji posle njega nede imati ovoljno bogobojaznosti, Georgije

je uspeo od kasnijeg patrijarha Nikole IV Muzalona (1147-51) da izdejstvuje institucionalnu

nezavisnost za manastir Mamas, oigleno tako a ona bue pravno ejstvena posle isteka njegove

haristike.

Taa je usleilo znaajnije obnavljanje. Patron je angaovao naeg autora Atanasija

Filantropina (Athanasios Philanthropenos), koji je tada bio ekonom carskog manastira Hrista

ovekoljupca (), koji je, poetkom 12. v, osnovala carica Irina Dukena

Komnina, a bi sluio kao iguman ponovo izgraenog manastira. Pri kraju ivota Georgije je i sam

postao monah u manastiru po imenom Grigorije. Kaa je umro, posao jo nije bio zavren.

Georgije je imenovao svoga brata Teoharista za svog naslednika. Novi patron je tada sagradio

manastirsku trpezariju i kupatilo. Sa svoje strane, iguman Atanasije je od Patrijarha dobio pristanak9

a ranije utvrena nezavisnost omah stupi na snagu. Pokrovitelj Teoharist je jo bio u ivotu u

novembru 1158. g. a bi potpisao manastirski tipik, zajeno sa Atanasijem i svim monasima monake

obitelji.

Nekoliko godina kasnije bila je sastavljena Prva napomen (Semeioma) radi zapisivanja

istorijskih okolnosti koje su dovele do ponovnog podizanja manastira u da bi autorizovao tipik.

Nomofilaks (nomophylax) Teodor Pantehnis (Theodore Pantechnes) sudski je potvrdio (overio) ovaj

7

Evstatije Romej (Eustathios Rhomaios), Peira 15.16 (JGR 1.48).8Vidi tipik (32) Mamas, Prolog i Prva napomena (First Semeioma)nie.

9Verovatno od Konstantina IV Hliarina (115457).


3/26

okument 5. januara 1164, kaa se Teoharist ved upokojio. Njegov naslenik bio je najverovatnije

Nikifor mistik (mystikos), autor tipika (33) Heliou Bomon.10

Na kraju je Atanasije iz preostronosti goine 1171 originalni tipik, inventarski popis i

okumente o raznim manastirskim privilegijama oloio u manastir Hrista Filantropa rai uvanja.

Druga Napomena (Semeioma) o 15. marta 1171. g. sastavljena je a bi se to zabeleilo.

C. Dalja istorija manastira

Car Isak II Anel (1185-95) obnovio je manastir, kaa su moti sv. Mamanta (njegova glava)

bile prenete iz Kapaokije u Carigra, a bi ih tu poloio.11 Manastir i njegove svetinje spominje i

ruski putopisac Antonije Novgoroski opisujudi voju posetu Carigrau neto pre 1204. g.12 Nakon

latinskog osvojenja Carigraa, manastir je ostao bez motiju sv. Mamanta koje 1209. g. su onete u

katedralu grada Langra (Langres) u Francuskoj, ali su grki monasi jo uvek u njemu boravili 1236-40.

g. kaa su manastir posetili ominikanski monasi u pokuaju a prisile svetenika Luku a pree na

latinsku bogoslubenu praksu.

13

Manastir se javlja u istorijskim zapisima u 14. veku. Godine 1350, ili 1351, car Jovan VI

Kantakuzin (134754) razmiljao je o tome a se povue sa prestola i oe u manastir Mamas.14

Uskoro posle toga patrijarh Kalist I (1350-53, 1355-63) je zaista zatraio pribeite na nekoliko goina

u manastiru Mamas, kaa je bio prisiljen a oe iz patrijarijskog vora poto je 1353. g. obio a

prizna uzdizanje Matije Kantakuzina (1353-57), sina Jovana VI na poloaj savlaara.

Manastir se poslednji put spominje godine 1399. kada je patrijarh Matija (1397-1410) sudio u

jenom sluaju pre svojim Sinoom. Taa je manastir Mamas zastupao njegov ktitor (ktetor), ili

"vlasnik" Nikola Sofian.15

Ne zna se, meutim, a li je manastir preiveo o paa Carigraa 1453. g, a

u modernom Istambulu nisu otkriveni ni identifikovani njegovi ostaci.

Analiza

Ovaj izvanredni tipik asimilira u sebe gotovo ceo vek evergetidske reformske tradicije i sumira

ra tri pokoljenja manastirskih reformatora. Prema je nepobitno lan evergetiske poroice

manastirskih tipika, otvorena pristrasnost prema aristokratiji njegovog autora, biveg ekonoma

carskog manastira Philanthropos u Carigradu, vidi se u njegovom voljnom prihvatanju protektorata

(ephoreia) i u mnogim poputanjima to se tie manastirske iscipline. Stroga evergetiska vizija

kinovitizma postala je oigleno sve ualjenjije sedanje i spokojnija i mirnija vremena, iako tipik

autorovog savremenika Isaka Komnina, tipik (29) Kosmosoteira, pokazuje a je jo uvek mogude nadi

manastir koji se zasniva na starijim, prema sve arhainijim, evergetidskim principima.

Uz tipik je priloeno nekoliko okumenata 1) sudska overa datirana u januaru 1164, koja slui

kao uvod; 2) Prva Napomena (Semeioma), datirana 5. januara 1164; 3) jedan dodatak sa datumom

10Tako tvrdi Janin, Gographie, tom 3, str. 317.

11Pol Rijan, Otimanje Carigradskih svetinja (Paul Riant, Exuviae sacrae Constantinopolitanae), tom 2 (Geneva,

1878), str. 72; Istorija motiju sv. Mamansta (Historia translationum S. Mamantis)16,AASS, August, tom 3, str.444.12

Janin, Gographie, tom 3, str. 317.13

Vidi Janin, Gographie, tom 3, str. 318, na osnovu Codex Athos Iviron 381.14

Jovan Kantakuzin, Istorija (Historiarum libri IV), izd. L. Schopen, CSHB (Bonn, 1828), str. 1078.15Kantakouzin, Historiarum libri IV, str. 259, 270, 275; Nidifor Grigora (Nikephoros Gregoras), Byzantina

historia, izd. L. Schopen i I. Bekker, CSHB, tom 3 (Bonn, 1855), str. 188.


4/26

od aprila 1171. slui kao uvo; 4) Druga napomena (Semeioma). Prva Napomena slui kao istorija

manastira i kao okaz autentinosti tipika. Druga Napomena predstavlja zapravo neku vrstu

sporazuma o uvanju tipika i rugih bitnih okumenata u akoniku manastira Philanthropos.

B. Doprinos istoriji reformskog pokreta

Kao to nam tipik (27) Kecharitomene aje obavetenja o pravcu kojim se krede vizantijski

pokret manastirske reforme, posebno tokom neki 40 goina izmeu rane ere reforme oko 1070 i

druge dekade 12. veka, kada je sastavljen, to isto ini i tipik (32) Mamas, sluedi u iste svrhe za

sleedih 40tak goina sve ok nije sastavljen 1158. g. U stvari, tekst tipika (32) Mamas sari u sebi

nekoliko slojeva manastirskih institucija i prakse koja pokriva vie o tri pokoljenja manastirskog

reformskog pokreta.

Najistija evergetiska graa, koja atira jo iz poslenje etvrtine 11. veka, a moa i o

ranije, nalazi se u 4 poglavlja grupe C. Ta poglavlja je ponovo oiveo ili na autor, ili njegov izvor,

poto im autor tipika (27) kecharitomene nije bio naklonjen. Zatim slede 13 prvobitno evergetidskiorijentisana poglavlja u pogrupi B, 1, koja sari obrim elom vie ieologije jenakosti u tipiku koji

je posluio kao uzor, to je bilo prihvatljivo i autoru tipika (27) Kacharitomene i autoru tipika (32)

Mamas. Sarina ovih poglavlja moa a je isto onoliko stara koliko i ona u grupi C, ali nailazi na

neprestano dopadanje.

Pet poglavlja u podgrupi B. 2 iz prvog sloja tipika (32) Mamas,rezultat su kreativnog rada

druge generacije reformskog pokreta. Ona imaju uboke evergetiske institucionalne i ieoloke

korene, ali su bila ozbiljno preraena u vreme sastavljanja tipika (27) Kecharitomene. Ukljueni su

postupci za izbor igumana [1], regulacija poklona pri ulasku u manastir [5], p ostavljenja slubenika

[6], zabrana tajnog jedenja [20] i uputstva u vezi sa pomenima upokojenim monasima [39]. Ova

poglavlja pokazuju ra ruge generacije reformatora ok su traili nain a poprave neostatke utipiku (22) Evergetis i da se pozabave pitanjima koja su ih taa vie brinula.

Dva poglavlja u podgrupi B. 3, deklaracija o nezavisnosti manastira [4], koja je razvijenija nego

u tipiku (22) Evergetis [12] i revizija evergetidskih odredbi koje se odnose na ishranu za neposne dane

[17], predstavljaju sastavni deo materijala koji se nalazi i u tipiku (22) Evergetis i u tipiku (27)

Kecharitomene. Premda u svom originalnom evergetidskom obliku datiraju negde iz kasnog 11. veka,

ova va poglavlja su bila ved preformulisana u veme sastavljanja tipike (27 ) Kecharitomene, to jest

nege u rugoj ekai 12. veka, ili moa neto kasnije.

Osam nevergetidskih poglavlja u grupi D predstavljaju poslednji deo doprinosa druge

generacije reformatora. Oba ukljuuju paljivu formulaciju prava i ogovornosti protektora [1], koji je

neevergetiska institucija, ceo niz opisa unosti rugih manastirskih slubenika *8+ pa sve o *12+,

gotovo militantnu obranu kinovijalnog ivota *25+ i zabranu postojanja keliotskih monaha i

nametnutih gostiju (katapemptoi) [26]. Ova grupa poglavlja, tekstualno nezavisna od tipika (22)

Evergetis, morala su biti sastavljena prilino vreme nakon to je posveoen trijumf reformskog

pokreta. Kroz njih viimo brige ruge generacije, jer su njeni pripanici svoju panju okrenuli ka

takvim pitanjima, kao to je uklanjanje finansijskih nepravilnosti iz samog manastira i nastojanje a se

preformulie protektorat kao pozitivna i korisna institucija.

Poslednji sloj tipika (32) mamas ine poglavlja grupe A, koja su oigleno autorov originalni

doprinos, kome treba oati jo i mnogobrojne izmene koje je on uneo u poglavlja iz ostalih grupa.

Vedina ovih poglavlja su, meutim, "originalnija" tekstualno nego konceptualno. Njegove sasvimnovonapisane orebe o itanju tipika *16+, opomene o ukazivanju potovanja prema igumanu [24],


5/26

zabrana pristupa enama *27+, obaveza ispoveanja pre igumanom *29+ i propisi o sluenja asova

[31] imaju paralele i u tipiku (22) Evergetis, prema nisu tekstualno o njega zavisni. Ali ak i u ta

poglavlja autor unosi neke sutinske promene koje oraavaju preokupacije njegove, to jest trede,

generacije manastirske reforme.

C.ivotmonaha

***

5. Svetotajinski ivot

Autorove zapovesti *32+ o svetoj Liturgiji i pristupanju priedu slee moel tipika (22)

Evergetis *5+, samo sa malim izmenama. Liturgija mora a se slui najmanje etiri puta semino i o

Gosponjim praznicima, to jest ree nego to su svakonevne Liturgije u manastiru Evergetis, ali

ede nego to su bile propisane, to jest va puta semino, u tipiku (31)Areia [T2]. Kao i u tipiku (22)

Evergetis, iguman je trebalo monasima a oreuje uestalost pristupanja priedu, ali su uputstva

koje se aju monasima "koji nemaju strasti" i ostalima u znaajno meri stroa nego u ranijem tipiku.

Autor ukljuuje [30] podstrek na ispovest koji nalazimo u tipiku (22) Evergetis [7], aliosmiljava sopstvenu regulaciju *29+ previajudi ispoveanje pre igumanom "ak i ona kaa on

nije jeromonah", nego sa posebnom dozvolom koju dobija od patrijarha. On raskida [29] sa

evergetiskim preseanom kojim se oputa a monah, koji nede a mu iguman bue ispovenik,

dobije drugog ispovednika koga mu odredi iguman.

6. Kinovijski nain ivota

U poglavlju kakvo nalazimo i u tipiku (27) Kecharitomene [2], autor zahteva [25] da kinovijalni

poredak bude stalan i nepromenljiv. Kasnije u tipiku u poglavlju koje je sam sastavio, on tvrdi [41] da

je obezbeivanje kontinuiteta kinovitizma bila sutinska svrha sastavaljanja tipika. to se tie

specifinih pojeinosti kinovijalnog poretka, on se jednim delom udaljava od osnovnih principaustanovljenih u tipiku (22) Evergetis [9], [26] time to potvruje jenakost *34+ u hrani i pidu za sve,

ali ne i u odevanju i zabranjuje *36+ prepiranja oko prvenstva za trpezom. to se tie ostalih

regulacija, kao to je zabrana tajnog jeenja i oreaba po kojima iguman obilazi kelije a bi

oduzimao nedozvoljenu imovinu, on se opredeljuje za jezik koji nalazimo i u tipiku (29)

Kecharitomene*22+, *27+. Usvaja takoe *46+ i evergetiski opis16 skladnih onosa meu monasima

koje treba negovati u kinovijalnim manastirima. On dodaje [35] sopstvene odredbe protiv

praznoslovlja za vreme rukodelja ili tokom putovanja izvan manastira.

U nekim vanim pojeinostima, meutim, autor ublaava strogu evergetisku verziju

kinovijalnog ivota. Njegova oreba vezana za seenje u trpezariji veoma znaajno menja *36+

ukupni efekat evergetiskog pasusa, prema kome je tu orebu oblikovao, jer nalae raspore

seenja prema prvenstvu i ne unosi otru karakterizaciju onih monaha koji dovode u pitanje

igumanove oluke u vezi sa tim. Po pitanju oblaenja monaha, autor takoe unosi znaajne novine.

Oluuje *28+ a zanemari orebe o zajenikom snabevanju oedom i a je zameni orebom o

naknadi u gotovom novcu dva puta godinje koji monasima treba a poslui za kupovinu sapuna i

pladanje koridenje javnog kupatila izvan manastira.

7. Sluge nisu dozvoljene

16(22) Evergetis [42], [43]; upor. (27) Kecharitomene [78].


6/26

Ovaj autor prestavlja izuzetak u pogleu tenencija vienih u ostalim manastirima iz 12.

veka koji obino oputaju malobrojnu poslugu koja slui potrbama vedeg broja monaha ili

monahinja.17

Umesto toga, u pogl. [34] on sledi tipik (22) Evergetis *24+, u kome se zabranjuju lina

posluga, emu on oaje i ranike za omade poslove. Umesto toga, on zagteva a monasi pomau

jeni rugima, mlai starijima, jai slabijima, iskuenici iskusnim monasima it. ved prema tome kako

orei iguman. To pretpostavlja obrazac zajenikog ivota kakav viimo u evergetiskom tipiku (kao

i u tipiku (29) Kosmosoteira [51]), premda to autor izriito ne kae.

8. Reim ishrane

Govoredi o trpezariji i reimu ishrane za obie ane, autor sastavlja poglavlje *17+ prema

izvorima iz post-evergetiske traicije. To ukljuuje jo jeno postavljanje jela za posluitelje posle

podnevnog obeda, kao i u (27) Kecharitomene *45+. On oputa ekonomu ili eklisijarhu a zamene

igumana a lino rukovoi obeima, a bi mu olakali unosti. Dredi se primljene traicije, autor se

takoe oseda obaveznim "kanona rai" a se postara i za oatno uputstvo u posebnim situacijama,

kao to je ona kaa Gosponji praznik pane u posni an.Ko obino, promene u monakom reimu ishrane oigravale se postepeno. Autor aje *18+

igumanu iskreciono pravo a vri izmene u reimu ishrane tokom Apostolskog posta. Sam zahteva

da se vino zameni voom tokom prve neelje Velikog posta "jer veoma malo onih koji uestvuju u

bogosluenju, a ono ugo traje". Potreba a osporava izvesne jeresi (takozvane Arciburijance

[Artzibourians+ i ruge) takoe je ovela o insistiranja *19+ na praktikovanju ishrane koja im je

suprotna.

***

10. Nega bolesnih i ostarelih monaha

Iguman treba da odredi [33] nekoga da se stara o ostarelim monasima u manastiru, kako

uenih, tako i nepismenih. Oni bi bili osloboeni poslova, ali bi i alje obijali istu hranu kao i mladi izdravi monasi.

Za razliku od mnogih drugih manastira koji su se opremili za staranje o bolesnim monasima u

sopstvenim prostorijama18

, autor ovog tipika se radije oslanja [34] na lekarske usluge dve bolnice

(xenones) u blizini manastira. Kao i prema tipiku (22) Evergetis [41], bolesni monasi su imali da

obijaju *34+, u zavisnost o igumanove oluke, oatnu hranu i pide i ruge potrepine. Ukoliko bi

bolesni bili primljeni u bolnicu, hrana bi im se donosila.

11. Sahranjivanje

Autor oreuje *39+ a se monasi sahranjuju na esnoj strani hrama. Njegovi propisi o

sahranama i pomenima isti su kao i u tipiku (27) Kecharitomene [70], koljivo bi se pripremalo i delilo

za pokojnikovu uu, sluili bi se tronevni, evetonevni i etresetonevni pomeni (upor. (27)

Kecharotomene [71] i (28) Pantokrator[8]), kao i stauria (prosfore u obliku krsta: glosar, str. 1689 -

prim. prev.) u one ane tokom goine kaa se Crkva posebno seda mrtvih, na Teoorovu subotu

(prva subota Velikog posta), u subotu uoi Siropusne neelje i u subotu uoi Duhova (Peesetnice).

Upokojenim igumanima bili bi slueni osobito sjajni pomeni.

17

Na pr. (27) Kecharitomene [4], [5]; (28) Pantokrator[19], [28]; (29) Kosmosoteira [3].18Na pr. (22) Evergetis [41]; (26) Luke of Messina [8]; (27) Kecharitomene [44]; (28) Pantokrator[10];

(28) Kosmosoteira [61]; (30) Phoberos [56].


7/26

D. Ustavna pitanja

1. Nezavisni i samoupravni status

Autor tvrdi [4] da je nezavisnost njegovog manastira zasnovana na autoritetu patrijarhovog

memoranduma (hypomnema) i carskoj hrisovulji. Usvaja uglavnom post-evergetidski jezik kakav je i u

tipiku (27) kecharitomene *1+ a bi spreio mogudnost a manastir potpane po haristiku

(charistike, epidosis, ephoreia), ili bilo koju rugu mogudnost iskoridavanja manastirske imovine.

Prema Prvoj napomeni (Semeioma), "novi graditelj", Georgije Kapadokijski, dobio je memorandum

kojim se priznaje nezavisnost manastira od patrijarha Nikole IV Muzalona (1147-51); hrisovlju koja to

potvruje izao je car Manojlo I Komnin (1143-80). Prema Prologu tipika, nezavisnost manastira nije

stupila na snagu omah po izavanju ovih okumenata. Morala je biti oloena sve o posle

Georgijeve smrti, kaa je autor tipika, Atanasije, konano bio u stanju a zavri proces pretvaranja

patrijarijskog manastira u nezavisnu instituciju.

2. Odgovornosti protektora

Ovaj manastir, kao i carski manastiri (27) Kecharitomene [3] i (28) Pantokrator[70], ustanovioje [3] nad sobom protektorat. Taanji protektor Teoharist bio je brat Georgija Kapaokijskog koji ga

je i ovlastio da bude protektor (vidi Prvu napomenu [Semeioma+). Teoharist je moa bio ruga

linost koju je njegov brat oreio za protektora kaa je, prema prologu ovog tipika, neimenovani

patrijarh (identifikovan u Prvoj napomeni kao Kozma II Atik [1146-47]) Georgiji dao na dar tada

haristikom uniteni manastir. Teoharist je, kao i njegov brat pre njega, trebalo a bue patron

manastira, a brani njegove interese i spreava krenje pravila tipika (upor. i pogl. [38]). Imao je

takoe i izuzetno pravo a oa ili izbrie to go poeli u tom okumentu, buudi a, kao to autor

kasnije *15+ tvri, "smo samo njemu ali ozvolu a ini to hode ako to oprinosi obrobiti i

oravanju manastira".

Teoharista je trebalo a naslei *3+ u toj slubi onaj ko u vreme njegove smrti bue carskimystikos. Jednoj post-evergetidski formulisanoj odredbi, kakvu nalazimo i u tipiku (27)

Kecharitomene *3+, tipik posebno zabranjuje *3+ buudim protektorima da primenjuju svoj autoritet,

da menjaju tipik (tako i u pogl. [15]), da uklanjaju igumana, primaju ili izbacuju monahe, smatraju

igumana ili ekonoma fiskalno odgovornim (krivim), da zahtevaju finansijske informacije, ili prisvajaju

bilo ta o manastirske imovine. To je isto ono za ta su manastirski reformatori optuivali ranije

haristikarije - koji su upropastili ovaj i mnoge druge manastire.

Ovakav pristup kojim se umanjuju protektorova ovladenja i vlast u rugoj generaciji ovoe

do postepenog ukodanja presunog patronovog autoriteta. To poseda na orebe u rugim

dokumentima, na pr. (10) Eleousa [16] i (19)Attaleiates [26] i [33], u kojima je prvi naslednik ktitora

imao izvesna izvanredna prava.

3. Izbor igumana

Autorove odredbe [1] o izboru igumana nepobitno se oslanjaju na neki post-evergetidski

izvor to vai i za (27) Kecharitomene [11], ali proizvode nezavisni i potpuno konzostentan rezultat.

Njegove namere nisu jasne u pogledu toga kako treba obaviti izbor po raznim neprevienim

okolnostima i kakvu ulogu razni akteri, osobito protektor, treba a igraju u tome. Tekoda je izglea

proizala iz autorove elje a sauva to je bolje mogude nain izraavanja iz tipika koji mu je posluio

kao uzor, dok je sa druge strane prelagao veoma razliite uloge i proceure. Razilazedi se sa svojim

uzorom, eleo je a samo iguman (jo za ivota) imenuje trojicu kaniata o kojih jean treba a ganaslei po njegovoj smrti. Meutim, on isto tako sasvim oigleno nije bio naklonjen a tako vano


8/26

pitanje, kakvo je oreivanje novog igumana, prepusti sluajnom izboru izmeu tri kaniata (kao u

njegovom uzoru). Stoga oluuje a o izbora rebom nede odi ukoliko cela monaka zajenica

moe a se sloi oko jenog o tri imena koja je preloio upokojeni iguman, ili, ukoliko bi oni, u

sluaju a iguman iznenaa umre ne zabelevivi imena tri moguda kaniata, mogli a izvre svoj

jenoglasni izbor. Protektor je trebalo a intervenie, ukoliko je potrebno, samo tako to bi "naveo

monahe da pristanu" da se izabere ksenokurit (xenokourites - monah koji je primio postrig u drugom

manastiru) ka njihov novi iguman. Monasi iz rugih manastira takoe su olazili u obzir za izbor po

drugim okolnostima.

Kasnije se autor vrada *45+ na tu temu i, citirajudi neposreno ili posreno tipik (22) Evergetis

*14+, ovog puta povoom izbegavanja sporenja oko izbora, oaje a izbor treba uzvriti "prema

savetu i sudu protektora".

4. Uloga igumana

U Prologu tipika autor opisuje originalnu podelu ogovornosti izmeu njega lino kao

igumana i patrona Georgija Kapaokijskog: "Sebi je oreio pomaganje (novani ili rugo), a meniupravljanje". To je trebalo a bue iealan moel onosa izmeu buudih igumana i protektora

manastira.

U jenom oigleno originalnom poglavlju, autor *24+ obavezuje monahe a se potine

igumanovoj volji: "*Oni+ ne smeju a ine uopte nita bez znanja i pristanka igumana, ved a u

svemu vre njegove zapovesti". Igumanov pristanak se traio ak i pri obavljanju unosti, a monasi

nisu smeli a prou pore njega (ili jean pore rugoga) a a ne naprave metaniju u znak

potovanja. Stoga autor unosi *44+ i svoj tipik orebu iz tipika (22) Evergetis [18] kojom igumana

izuzima o polaganja rauna monasima.

Kao neku vrstu balansa, meutim, on takoe ukljuuje *42+ evergetiski formulisan postrek

igumanu a pokazuje oinsku ljubav prema monasima (to potkrepljuje i sopstvenim postrekom*48+), kao i *44+ strogu zabranu igumanu a svoj poloaj koristi a bi inio usluge prijatelj ima i rodbini

(upor. (22) Evergetis *17+, *18+). Smatrao je neophonim a uputi *43+ posebnu zapovest buudem

igumanu koji bi, kao to je i on sam bio, bio prebaen u Mamas iz drugog manastira (tj. ksenokurit):

sa sobom moe a ovee samo jenog uenika koga nede isticati na tetu monaha manastira

Mamas.

to se tie postupka smenjivanja neostojnog igumana autor se oslanja *2+ na nain na koji

taj problem reava tipik (22) Evergetis [13], [14]. On dodaje ulogu protektora koga monasi pitaju za

miljenje pre no to pristupe uklanjanju nepoobnog igumana. Kao i autor evergetiskog tipika i na

autor je bio voljan da smenjenom igumanu dopusti da ostane u manastiru, ali njemu treba dopustiti i

a oe, "osobito ako je on, kojim sluajem, on onih koji su oli spolja" (tj. ako je ksenokurit).

5. Ostali slubenici manastira

Ovaj tipik deli sa tipikom (27) Kecharitomene19

izvestan broj podrobnih opisa manastirskih

slubenika i njihovih ogovornosti koji su poreklom iz nekog neientifikovanog post-evergetidskog

izvora. Tako opisani slubenici su: *8+ eklisijarh (i njegov pomodnik); *9+ crkvenjakom i arhivarom; *10+

rizniar; *11+ porumar (i njegov pomodnik) i *12+ vratar. Tu je jo i poglavlje *7+ o postavljenju

ekonoma, ali nema opisa njegovih unosti. Iguman je imao pravo a postavlja sve ove slubenike.

19Upor. (27) Kecharitomene [19], [20], [23], [24], [29].


9/26

Autor jo uvoi *14+ i orebu analognu onoj u tipiku (22) Evergetis *39+, koja oputa igumanu a

imenuje i ruge slubenike "ako se manastir proiruje i postoji za to nuna potreba".

6. Privilegije patrona

Saglasno privilegijama koje je kao patron dobio, ktitor Georgije Kapadokijski je pre smrti bio

primljen u manastir po monakim imenom Grigorije.20 Prema autorovim reima u prologu tipika,

Georgije ga je zamolio da sastavi tipik, ali se on tada ustezao zato to ga je, kae, "potovao". Tek

posle Georgijeve smrti autor se prihvatio tako vanog zaatka kao to je oreivanje patronovih

povlastica. Pokojni ktitor Georgije Kapadokijski je trebalo da dobije [40] svakodnevni pomen i

nedremano kandilo na grobu, a takoe i goinji bogoslubeni pomen kaa je bio i praznik za

monahe. Tokom vremena je i ktitorov brat Teoharist zajeno sa suprugom Zoi obio goinji pomen

prema propisanim pravilima.

Buudi protektori su takoe sluili bez novane naknae, obivi pravo da budu tri puta

dnevno pomenuti, posmrtni pomen i privilrgiju da bez donacije budu sahranjeni u manastiru.

7. itanje tipika i bezbenost okumenata

U poglavlju koje je oigleno sam sastavio, autor se zalae *16+ za itanje tipika u vreme

obeda svaka tri meseca (tj. etiri puta goinje) i na pomenima Georgija Kapaokijskog, Teoharista i

njegovom "tako a stalnim itanjem tipika propisana pravila ostanu trajna i neizbrisiva". Autor oaje

a orebe tipika ne treba smatrati njegovim linim zapovestima, nego boanskim zakonima "koji su

neprekrivi i nepromenljivi". Suska overa na kraju tipika sa atumom iz 1164. g. potvruje a je on

pravosnaan i trajan za sva vremena.

Autor, koji je i sam nekada bio ekonom, svakako je delio brigu svojih prethodnika, autora

tipika (19) Attaleiates [40] i (23) Pakourianos *33+, za fiziku bezbenost tipika i rugih za manastir

vanih okumenata. Bila su pripremljena tri istovetna kompleta tipika sa inventarskim popisom (kojije sada izgubljen). Originali su bili smeteni na uvanje u carski manastir Philanthropos. Druga

Napomena (Semeioma) belei prenos u akonik manastira Philanthropos kovega u kome su se

nalazila ova dokumenta: originali carske hrisovulje i patrijarhovi dokumenti koji manastiru darivaju

nezavisnost, kao i Prva Napomena (Semeioma). Ni jedan od njih se nije mogao odatle izvaditi a da se

prethodno ne dobije dozvola od manastira Mamas i njegovog protektora. ak ni prestavnik

manastira Mamas nije mogao a pozajmi ni jean o njih a a ne polo i transmissory deed (tapiju(?)

na manastirsku imovinu manastiru Philanthropos kao garantni depozit (hipoteku).

.

E. Finansijska pitanja

1. Finansijska uprava

Autor se u stvari vrada *48+ na stuitski princip (upor. (3) Theodore Studites [22]) odvajanja

igumana o neposrenog ukljuenja u finansijsku upravu manastira, "jer je to neostojno

manastirskog rukovoitelja i uhovnog putovou ua". Ali on mora a obezbei a "a svi prihoi,

20Vii Atanasijevu beleku sa njegovim potpisom na kraju tipika.

Niko iz manastira Svetog Mamanta nije mogao da uzme ni jedan od ovih nekoliko dokumenata ukoliko

prethodno i u prisustvu sudije ne preda predstavniku manastira Philanthropos prvi i najvaniji okument koji seodnosi na imovinu manastira Svetog Mamanta. Taj dokument mora da ostane u poimenutom manastiru (tj.

manastiru Philanthropos) sve dok se pozajmljeni dokument (ili dokumenti) ne vrati i ponovo deponuje, opet uprisustvu sudije. Tek taa prestavnik manastira Sv. Mamanta moe opet a uzme dokument toga manastirakoji je bio poloen kao garancija manastiru Philanthropos. (iz iste knjige, str. 1036-37).


10/26

rashoi i pladanja buu obavljeni otvoreno i uz pristanak monake zajenice i posrestvom ruku

rugih slubenika, a u saglasnosti sa njegovim zapovestima".

Rai uravnoteenosti naina na koji se nosi sa finansijskom upravom, autor se oslanja na

ranije izvore. Uputstva o postavljenju ekonoma *7+ i rugih slubenika *6+ potiu iz evergetiskih

izvora.21

Opisi unosti eklisijarha *8+, crkvenjaka *9+ i rizniara, meutim, svi su iz post-evergetidskog

izvora kakvi su i u tipiku (27) Kecharitomene [20], [19] i [24].

Kljuni slubenik meu ovima bio je crkvenjak *9+ koji je sluio i kao arhivar. Opis njegovih

unosti u potpunosti je preuzet iz karakteristinog post-evergetidskog uzora i podrazumeva

razraene mere preostronosti, koridenje pisanih inventarskih popisa (praktika) i paljivo voenje

knjige o onima koji pozajmljuju dokumenta. Autor dodaje odredbu o ormanu (harmarion) u koji se

rai uvanja olau okumenti i koji se otvara sa va kljua, o kojih jean uva crkvenjak, a rugi

iguman.

Eklisijarh *8+ je takoe primao inventarski popis o crkvenjaka u kome je popisana pokretna

imovina za koju je bio zauen. Kao i u post-evergetiskom uzoru njemu je pomagao pomodnik

crkvenjaka. Autor oaje a ta osoba treba a bue ogovorna za uvanja kovega sa manastirskimgovtovim novcem.

Rizniar *10+ je u ovom manastiru oigleno je ujeno i pomodnik eklisijarha. U opisu

njegovih unosti autor usvaja stroge post-evergetiske orebe o obezbeenju (koridenje

priznanica, knjigovodstva, svedoka) kakve nalazimo i u tipiku (27) Kecharitomene [24], ali je njegov

jezik rugaiji.

Zanimljivo je, posebno ako se ima u viu autorova lina prolost, a ovom tipiku neostaje

opis unosti ekonoma, glavnog finansijskog slubenika u manastiru. Detaljan opis ekonomovih

unosti u tipiku (27) Kecharitomene [14] tada je ili nedostajao u izvoru na koji se oslanjao, ili je iz

nekog razloga isputen.

2. Neotuivost imovine

Kraa pokretne imovine bila je autoru veda briga nego otuenje zemljinog posea. Moa je

to pokazatelj vedeg poverenja u to a je malo verovatna bilo kakva konfiskacija od strane nove vlasti i

a su ktitorove aministrativne mere opreznosti umanjile pretnju o mogude zloupotrebe

manastirskih slubenika. U jenom oigleno novom poglavlju autor potvruje *37+ (a uporei i pogl.

*5+) neotuivost svetenih sasua i rugih svetinja iz inventarskog popisa. Time su obuhvadene ne

samo donacije skorijeg datuma, koje je uglavnom donirao Georgije Kapadokijski (vidi prolog), nego i

neki stariji posei koji su nekako preiveli haristiku (charistike). Autor preti osudom za svetotatstvo i

venom kaznom magnatima, vlainim slubenicima, zatitniku (protektoru) manastira, igumanu i

monasima, ukoliko se bilo ko o njih oglui na tu zabranu. Uzgreno spominje a se zabrana onosi i

na manastirske nekretnine (tj. zemljine posede). Za razliku od tipika (27) Kecharitomene *10+, pa ak

i tipika (22) Evergetis, u ovom tipiku nema orebe o otuenju pokretne imovine u sluaju vanrenih

okolnosti.

3. Ulazni pokloni nisu obavezni

Autor usvaja [22] evergetidsku odredbu o tome da prilikom ulaska u manastir nisu obavezni

pokloni, ali a su svojevoljne onacije prihvatljive. Ove je svakako re o optem mestu (locus

classicus) zasnovanom na tekstu tipika (22) Evergetis*37+. Na rugom mestu, usvajajudi jezik kakav

21Poglavlje [6] uporedi sa pogl. [18] tipika (27) Kecharitomene, koje se zasniva na pogl. [29] tipika (22)

Evergetis; pogl. [7] uporedi sa pogl. [13] tipika (22) Evergetis i pogl. [14] tipika (27) Kecharitomene.


11/26

nalazimo i u tipiku (27) Kecharitomene *7+, autor *5+ objavljuje a monasi ne mogu ponovo a trae

pravo na svojevoljno uinjene poklone ukoliko kasnije poele a napuste manastir.

4. Drugi izvori prihoda

Osim toga, autor zarava stav u kome se oglea naa u buudi rast i prosperitet svog

manastira. Oekuje *5+ a de se manastirski prihoi uvedati oatnim onacijama zemljinih posea

ili boljim fiskalnim upravljanjem postojedih. On isto tako oekuje *37+ i uvedanje manastirske

pokretne imovine. On aluira i na sluenje pomena [40] i dodeljivanje prava na sahranu [27] u

manastiru, verovatno u zamenu za dobrotvorne beneficije spolja, ali ne govori o detaljima.

F. Filosofija

Kao i ostali ktitori i autori iz 12. veka ije je aristokratsko poreklo uobliilo njihov patronski

stav, na autor pokazuje uboku ambivalentnost u onosu na evergetisko ieoloko naslee. Kao

to je ved napomenuto, on ispravlja *36+ evergetiska pravila u vezi sa rasporeom seenja utrpezariji, uglavnom stoga da bi potvrdio da iguman moe a ukae ast lanovima svetenstva, kao i

onim monasima koji su "tokom godina uznapredovali" ili su "u svetu istaknuti". Sa druge strane,

njegovo upozorenje u vezi sa sukobima i pristrasnostima prilikom izbora igumana, reprodukuje [45]

jezik i argumentaciju tipika (22) Evergetis *17+ apelujudi na monahe a ne buu nekritiki naklonjeniji

onima koji su plemenita roa ili onima koji su manastiru uinili znaajan poklon. Kao to viimo, u

jednom drugom paragrafu koji je preuzet iz tipika (22) Evergetis, pogl. [18], on upozorava [44]

igumana a manastirsko bogatstvo ne troi inedi usluge poroici i prijateljima. Isto tako, uprkos

tome to manastir treba a bue u naelu "apsolutno pepristupaan enama", izuzev kaa su pomeni

i sahrane u pitanju, autor je kao i autor tipika (22) Evergetis *39+, sredan to moe a uini *27+ retke

izuizetke kaa su u pitanju one ene koje su "uvene po vrlini, plemenitosti i znaaju".Moa je najbolje poreiti ga sa njegovim savremenikom Isakom Komninom, autorom tipika

(29) Kosmosoteira. Zabrana *26+ (a uporei i *27+) keliotskih monaha i nametnutih gostiju koju na

autor uvoi, svakako je u suprotnosti sa voljnodu Isaka Komnina ((29) Kosmosoteira [55] i [86]) da

prekri sopstvena pravila u zamenu za velike onacije i zahteva *107+ o manastira a izrava

nekolicinu njegovih miljenika.

G. Spoljanji odnosi

1. Odnosi sa crkvenom jerarhijom

Buudi a je njegov manastir nekaa bio patrijarijski (vii Prvu Napomenu *Semeioma]) i da

svoju nezavisnost duguje nedavnom memorandumu koji je izao patrijarh Nikola IV Muzalon, na

autor se nuno osedao obaveznim a vie nego mnogi njegovi savremenici potuje prava patrijarha.

Zbog toga on zapoveda [1] da monasi novoizabranog igumana obavezno odvedu pred patrijarha da bi

primio "sphragis i blagoslov za unost igumana". Autor je takoe morao a bue paljiv a bi *29+

o patrijarha obio ozvolu a iguman moe a ispovea monahe ukoliko on kojim sluajem nije

jeromonah.

***

I. Kasnije korienje od strane mlaih autora


12/26

Prema su se neki mlai autori, kao Nil Tamaski, autor tipika (34) Machairas, oigleno i alje

oslanjali neposredno na tekst tipika (22) Evergetis22

. Atanasijev tipik (32) Mamas je ipak postao

autoritativni uzor za kasnije reformske tipike. Mistik Nikifor, autor tipika (33) Heliou Bomon upotrebio

je doslovno ceo tipik (32) Mamas za izradu svog tipika, koji je sastavljen 4 godine kasnije (1162. g.).

ak je i reosle Mamantovih poglavlja, kao i njihova numeracija u velikoj meri sauvana u tom

dokumentu. Pa ni za Nila Tamaskog se ne moe redi, uprkos tome to se oigleno oslanjao na (22)

Evergetis, da je ignorisao tipik (32) Mamas, buudi a o ovog okumenta pozajmljuje ak 28 o

svojih 48 poglavlja, iako ih deli i menja im redosled.23

Tipik (32) Mamasje ostao uticajan u najmanju

ruku sve o prve tredine 14. veka, kaa je Joakim episkop Zihne upotrebio 13 poglavlja ovog tipka pri

sastavljanju svog tipika (58) Menoikeion, uglavnom uvajudi originalni reosle onih poglavlja koja je

preuzeo.24

22Vidi poglavlja grupe C tipika (34) Machairas o emu se govori u Semom poglavljunie.

23

(32) Mamas [2], [4], [5], [6], [7], [11], [15], [17], [18], [19], [21], [22], [24], [30], [31], [32], [34], [35],[36], [37], [38], [39], [40], [41], [42], [44], [46], [47].24

(32) Mamas [8], [9], [12], [13], [16], [17], [23], [25], [29], [32], [35], 42], [45].


13/26


14/26

Kao to je gore naveeno, ovaj okument eli, moa preko posrenika, znaajne koliine teksta sa

tipikom (22) Evergetis i tipikom (27) Kecharitomene. U naem prevou su pozajmljenice napisane

boldovano.

Prevod

***

1. Poglavlje

O postavljenju igumana

[ = (27) Kecharitomene [11] ]: Prvo mora a se razmotri biranje i ustolienje igumana.

Ukoliko je smrt aktuelnog igumana oekivana i unapre poznata, cela monaka zajenica treba da

oe k njemu sa svim unim potovanjem i uvaavanjem i a ga poseti a treba a a svoje

miljenje o tome ko treba a upravlja manastirom posle njega onako kako je Bogu ugono. On, sa

druge strane, kao otac pun ljubavi treba svakako da se postara da im za sobom ostavi oinskozavetanje o tome ko je ostojan a ih voi, buudi aigumanima saznanja o ophoenju i nainu

ivota svakog monaha. On de sam nepristrasno a izabere kao a Bog "Koji ispituje srca i bubrege"

(Ps. 7, 10) nevidljivo pazi na njegov sud [str. 261] trojicu *lanova+ iz celoga bratstva koji su vie nego

ostali ukraeni umom i vrlinom i koji su muriji i sposobniji o ostalih u rukovoenju uama i koji

su priznati i poznati kao takvi bez obzira a li se neki o njih nalaze meu slubenicima ili meu

ostalim monasima.

Poto on sopstvenom rukom na komau hartije zapie njihova imena i to pismo zapeati u

prirustvu voedih lanova zajenice, bez znanja onih koji su izabrani, on de taj zapis a oloi u

akonik; i nakon to oe Gospou onaj ko je bio na mestu igumana onaj zapis de biti onet i otvoren i

kaa se celom bratstvu saopte imena onih koji su bili izabrani, ona de se obaviti postavljenje onogakoji de biti na poloaju igumana, onako kako de se jasnije vieti u onome to slei.

Ali ako bi se esilo a iguman neoekivano oe iz ovoga ivota, a a pre toga nije

nagovestio nita o svom nasledniku, ona, poto se cela monaka zajenica sama sabere, ona sama

mora a izvri izbor; i ako se svi sloe i jenouni su oko jenoga koji je sigurno iznad ostalih po

vrlini, elima i ugleu, ona nede biti potrebe za olukom protektora manastira, osim to de i on biti

o toj stvari obaveten. Pore toga, ako su sva *brada+ zaovoljna jenim o ona tri *kaniata+ koja je

ved izabrao *upokojeni+iguman, kao to je gore reeno, polaganje tri pareta hartije na asnu Trpezu

de biti izlino.

Ali ako bi olo o razora i pokrene se raspra meu njima oko izbora, to se molim a se

nikada ne dogodi, jer bi jeni prelagali ovoga, a rugi onoga, u tom sluaju neka se izbor izmeu

trojice izvri polaganjem komaa hartije na asnu Trpezu. Neka zatitnik (protektor) manastira ima

slobodu da razrei spor tako to de ati prenost suu one grupe monaha koji se istiu vrlinom i

uhovnim ivotom, ali de isto tako uvek paljivo voiti rauna a svoju oluku onese slobono i

nepristrasno, ukoliko ne eli a ga Suija i Vlaika celokupne tvorevine popreko poglea i da

svetog velikomuenika Mamanta ima za protivnika zbog toga to je i on moa stao na neiju stranu

(to se molim a se ne ogoi) i nepravenim suom povreio pravu.

Izbor tri *kaniata+ izmeu kojih de se izvriti konani izbor i ustolienje jenog o

izabranih izvride se na sleedi nain. Na tri jenaka komaa hartije napisade se sleede:


15/26

"Vlaiko, Gospoe na Isuse Hriste, Koji poznaje srca ljui, posrenitvom Svepreiste

Vlaiice nae Bogoroice i svetog meu muenicima proslavljenog Mamanta, pokai nama

grenima, a li sui a je na brat taj i taj ostojan a bue na iguman."

I na ostala va komaa hartije neka se napiu iste rei i imena trojice [kandidata] na svakom

od njih.25

Poto protektor peatom zapeati hartije ako je prisutan, a u sluaju a ne eli a bue

prisutan ili je nekako spreen, ona neka se zapeati peatom *nekog prestavnika+ koga *protektor+

pisanom i zapeadenom izjavom orei, ona se polau [str. 262] na asnu trpezu u vreme subotnje

veernje slube, ili, ukoliko je neki praznik Spasitelja naeg Isusa Hrista i li svetog velikomuenika

Mamanta. Nakon benja, poto vi, preasne moje matere, uznesete usrne prozbe Bogu iz cele

ue i skruena srca, buudi a je ono za ta se molite o presune vanosti, jer o toga zavisi

opstanak manastira, kao i (daleko bilo!) njegova propast, a time i naa u vae spasenje.

Sleedg ana, poto se savri boanstvena Liturgija, ok je svetenik jo u oejaniju, treba

da otpojete trisveto i ove tropare: "Pomiluj nas Gospode", "Gospode,pogledaj s neba i vidi(Ps. 79,

14), "Slava"; "Tvojim Bogom atim tapom, svetitelju"; "I sada"; [i]"Jeinoroni jenosutni". akon

neka poje Jekteniju, vozglasivi uz ostalo i ovo: "Jo se molimo a nam Gospo Bog na otkrijeonoga koji je dostojan nastojateljstva nad nama." A vi odgovorite "Gospode, pomiluj" 30 puta i

nainite 15 dubokihkolenopreklonjenja i ok svoje ruke pruate Bogu, ponavljajte u sebi: "Vladiko,

Gospoe na Isuse Hriste, Koji poznaje srca ljui, pokai nama grenima onoga koji je ostojan a

bue na iguman". Nakon ovih kolenopreklonjenja, sam svetenik neka pre asnom Trpezom

naini tri kolenopreklonjenja o zemlje, s tim to je jo uvek u svom oejaniju, kao to rekosmo, i

izgovarajudi isto to i vi neka uzme i uzigne jenu o one tri hartije. Poto je svetenik touinio

pre celim bratstvom, preaje je onome koji je svoj peat na nju stavio; on treba a prepozna svoj

peat i ok svi paljivo gleaju, omotava se hartija. Onaj, ije se ime pokae napisano na hartiji,

udi de sa svetenikom u oltar nepokrivene glave. Zatim de on [izabrani iguman] pred tipikom i

pastirskim tapom, koji lee na mestu ispre asne Trpeze da poigne tipik i tap, razmatrajudi irazmiljajudi u sebi oakle ih prima i kome obedava a de ih uvati, kao i o tome a njegovo

obedanje zapisuju aneli koji de ga privesti onom sranom suu na kome de polagatu raun o

ispunjenju tih obedanja.

Poto celo bratstvo tri puta ogovori "ostojan", on neka oe i stane na mesto koje po

nasleu pripaa igumaniji i sve monahinje neka joj prinesu boansko celivanje. Nakon celivanja

neka se uznese slava Bogu [str. 263] i potom slei otpust sa uobiajenom molitvom svetenika. On

neka vam ubuude bue nastojatelj koga dete kao oca potovati, jer jeBogom rukopoloen.

Nakon toga neka brada, povevi ga sa sobom, odu do njegove svetosti Vaseljenskog

patrijarha da bi od njegove svete desnice primio spragis i blagoslov slube igumana u sklau sa

sarinom memoranuma koji pripaaju manastiru. Neka se na isti nain postupi i u sluaju ako je

[kandidat] izabranjenouno i jenoglasno.

Stoga se molim a meu vama samima svaga bue ostojnih najstojateljstva u izobilju i

da u ovom presjajnom manastiru nikada ne nedostaje za to pogodnih ljudi, ved a izbor pane na

jednog od onih monaha koji se u njemu podvizavaju koliko go puta a se ukae potreba za

izborom igumana.

Ako, meutim, lukavi neprijatelj, zaetnik zla, koji uvek zavii spasenju ljuskog roa, o te

mere ovlaa vaim uama a zanemarite sopstveno spasenje, pa se ne nae niko meu vama

osveoene vrline, uenosti i iskustva a bi rukovoio uama - a uzajem se u milost ovekoljubivog

25U tipiku (27) Kecharitomene, pogl.[11] stoji izmenivi samo imena kaniata to ima vie smisla .


16/26

Hrista a se to nikaa nede ogoiti - u tom sluaju, razume se, ajemo oputenje taa aktuelnom

zatitniku (protektoru) manastira a na zahtev i uz pristanak monaha pronae spolja, iz rugog

manastira, nekog oveka koji je blagoestiv i pooban za slubu igumana i a se za tu slubu postavi

(rukopoloi).

Naa je elja, meutim, a on tako bue postavljen. Ako se, meutim, u celom bratstvu nau

samo dvojica takvih koji bi mogli a buu izabrani, u sklau sa onim to je reeno, a neostaje tredi,

jean *kaniat+ mora a se ovee spolja. Tako, poto se zabelee tri *imena+ na komae hartije,

neka uslei gorepomenuti postupak, a onaj neka bue iguman koga Bog pokae i p otvrdi. Ako je, sa

ruge strane, samo jean o svih vas ostojan izbora, ona je svakako primereno a se nau jo

vojica sa strane i a se (sva tri imena) zapiu na komae hartije, te nakon toga neka uslei

gorepomenuti postupak, a onaj koga Bog otkrije i potvrdi neka bude iguman. Ali ako manastiru

nedostaju sva trojica - to se molim a se nikaa ne ogoi - ona je svakako nuno, ak i ako se

trojica iz rugih manastira zabelee, a se na propisani nain usrno molite Bogu i svetitelju i a na

poloaj igumana bue postavljen onaj koji se po suu Boijem otkrije kao ostojan.

2. Poglavlje

O smenjivanju (uklanjanju) nepodobnog igumana

[ = (22) Evergetis [13], red 64458]: Toliko o tome. Ono to naalje slei, meutim, a o emu

de biti rei u vezi sa onimkoji de, po naem upokojenju, zauzimati poloaj igumana i onima koji de taj

poloaj zauzimati nakon njega *str. 264+, nisam eleo a napiem, jer ne bi trebalo jenom za to

izabranog sa njegovog poloaja i zvanja smenjivati, ved bi bilo ugono i prijatno kad bismo po

svojoj prirodi i sami bili nepromenljivi i kaa bismo se potpuno neizmenjeni u obru ouvali; no,

poto to nije tako, jer se menjamo neprestano i postajemo rugaiji, takva su ljuska svojstva, pa

poto bivamo uostojeni asti zara toga to smo inili obra, najede se raslabljujemo, bilo

prepustivi se uglavnom lenjosti, buudi a vlast voli a raslabljuje one koji su na nju oveeni, bakaa bi trebalo vie a prionu na borbu i buu paljiviji, bilo zbog toga to smo isprva iz elje za

vladu i uspehom simulirali vrlinu, pa omogavi se vlasti omah se otkrivamo kakvi smo bili, kao

oktopoi (polipi) koji se, progonjeni o vedih riba, vrsto priljube uz okolne stene, pretvarajudi se

neveto a su kamen, a kaa opasnost proe, omah se raspoznaje da su polipi kakvi su i bili. Iz tih

razloga ovo treba napisati i koliko je go mogude kazniti.

[ = (22) Evergetis [14], red 66173]: Ako, dakle, iguman ostane nepromenjen, uvajudi

smerno vrlinu zbog koje je uostojen tog poloaja, nede biti uklonjen sa svog poloaja. Ali ako ga

vreme razoblii kao nesposobnog, bilo zato to je nemaran u rukovoenju bradom i ravnouan,

bilo zato to ini usluge svojim sronicima, ili pak zato to prisvaja neto o manastirske imovine,

ili pak zato to manastirsku imovinu nekome potinjava ili preaje, ili zato to neku o zapovesti

ovoga tipika potpuno obija *a izvri+ i ini po svojoj volji, ili zato to to se oskvrnuo telesnim

strastima, onda se on iz tih razloga pokazao nepoobnim za upravljanje uama.

[ upor. (22) Evergetis [14], red 694700]: A ako bi on, potom oao k sebi i orekao se svojih

oiglenih ravih navika i ela i uhvatio se spasonosnog puta koji vodi ka boljem, neka ostane i

bude iguman. Ali ako se taj *ovek+ ostane isti i jo uvek ne orie svoga zla, nego mu jo vie

stremi, ako se saberete i saglasite za jednoga, poto ste se posavetovali sa protektorom manastira o

njemu, naa je elja a vi onda onog nesposobnog i nepodobnog smenite sa nastojateljstva nad


17/26

vama i a se ponovo izvri izbor i postavljenje rugog igumana saglasno onome to je gore bilo

reeno.26

[ upor. (22) Evergetis [14], red 7014]: Ako, meutim, onaj smenjeni sa poloaja igumana,

hode a ostane u manastiru kao jean o brade, neka bue uostojen rugog poloaja i mesta posle

igumana i za trpezom, mislim, i na ostalim sabranjima, neka bue posluan igumanu u svemu i neka

ne remeti manastirski obar poreak time to rugi smetaju njemu i on drugima, neka opet ostane u

manastiru. Ali ako ne, neka napusti manastir i oe ku hode, osobito ako je kojim sluajem o onih

koji olaze spolja, a ne bi i ostalima postao uzrok za rave postupke. *str. 265+

***

5. Poglavlje

O tome da monasi moraju a slee kinovijalni nain ivota; o njihovom broju; o tome da moraju

besplatno da budu postrizavani; o tome [str. 267] da sva manastirska pokretna i nepokretna imovina

mora a bue neotuiva; o tome a manastir mora a prihvati sve ono to mu se prinese sa svrhom

Bogu dragom

[ Upor. (27) Kecharitomene [2], red. 21819]: Pravo je a se neto jasnije i ukratko kae onainu ivota i broju monaha i njihovoj celokupnoj organizovanosti u manastiru. Prema tome, u

manastiru Svetog Mamanta bide vaeset monaha na broju. Oni neprestano treba da prisustvuju

bogosluenjima u hramu i a obavljaju unosti unutar i izvan manastira. O njih neka, meutim,

neka bue neophono a vojica ili trojica buu jeromonasi i vojica akoni, ali ako bi ih bilo vie,

onda hvala Bogu. No ako - za ta se molimo - Gospo Bog poari a i rugi ou u manastir zara

izvanrenog naina ivota onih koji se u njemu povizavaju i zbog uvanja kinovijalnog naina ivota,

te ako Bog snabe *manastir+ neophonim potreptinama a bue samom sebi dovoljan, bilo

zahvaljujudi igumanovom obrom upravljanju onime to manastir saa poseuje, ili zahvaljujudi

onome to bi hristoljubivi aroavci arovali *manastiru+, kao to verujem a hode, tako a bue

ovoljno za ak i vie *monaha+, ona senede braniti a bue vedi broj monaha ukoliko to igumaneli i ukoliko ima ovoljno kelija u manastiru.

[ = (27) Kecharitomene [7] ]: elimo a oni koje ou buu primljene i a (monaki) postrig

prime kao ar i a se ubuude bez ikakvog poklona ubrajajumeubradu. Ako bi neko o njih eleo

o svoje slobone volje neto o svoje sopstvene imovine a prinese, bilo a je u pitanju pokretne

ili nepokretna imovina, to de biti prihvadeno.Jer ne treba obiti ono to se sa verom prinese kao

posvedenje Bogu i svetom Velikomueniku Mamantu i to de sluiti za izravanje manastira i to de

biti u spomen i na korist ue aroavcu.

Ukoliko on ikaa pokua po emonskim uticajem a napusti manastir - ima mnogo

primera nepromiljenosti - i poeli a uzme naza ono to je ao, to mu se ni u kom sluaju ne sme

ati. Jer ono to je jenom posvedeno Bogu na moe se uzeti i osoba koja to uini je bogohulnik, a

svi znaju, ak ako to i ne kaemo, kakva kazna sleuje bogohulniku.

Ko go prinese neto o svoje imovine, bilo pokretne ili nepokretnetreba a proita to to

ove pie i ako to uini kao elo ugono Bogu bez ikakve namere a svoj prinos uzme naza, ona

taj dar zaista treba da bude primljen i posveden Bogu i svetitelju koji de mu zaista kako priliu

uzvratiti dometanjem vere.

Svi premeti koji su o saa pripali ili de pripasti manastiru, ili na bilo koji nain ospeju u

manastir, ne samo nekretnine, nego i pokretna imovina, moraju a ostanu neotuivi. Oni se ne mogu

davati na poklon, niti biti zamenjeni, niti na bilo koji rugi nain otueni.

26U pogl. [1] gore.


18/26

Jer je svetotatstvo uiniti bilo ta o toga, ili pak prihvatiti kaa je ved uinjeno, a onaj ko to

uini ili ozvoli polagade raun za to u onaj strani an Sua, otkrivi takoe a je Hristos, Koji je Sam

vlasnik svega onoga to je otueno, nepristrasni i praveni Suija, a a je velikomuenik *str. 268+

Mamant strani protivnik i u ovom i u buudem ivotu, ak ako je i vostruko ili trostruko vrenije

ono ti je ato umesto onoga to je otueno. Tako je otuenja svega onoga to je posvedeno

manastiru u potpunosti zabranjeno.

6. Poglavlje

O tome kako se mora vriti postavljenje slubenika

[ = (27) Kecharitomene [18] ]: Iguman de obavljati izbor i postavljenje slubenika manastira,

birajudi i postavljajudi po sopstvenoj odluci. Jer on de svakako postavljati one koji se na ostalima

istiu vrlinom i sposobnodu za obavljanje svoje slube. Kad god je potrebno da neko bude

postavljen na bilo koju slubu, kljuevi de biti poloeni pre svetim Oltarom i nakon Trisveta onaj

ko je izabran za slubu de pridi, tri puta prekloniti kolena, primiti kljueve i nakon toga de gologlav

napraviti metaniju igumanu, a on de ga preniti krsnim znakom, govoredi: "Blagoat Gospoa naegaIsusa Hrista te postavlja". Meutim, ako j u pitanjusluba koja ne porazumeva kljueve, blagoslov

igumana i rei izgovorene u vezi sa tim, bide ovoljne za postavljenje tako a *savko+ zna oakle

prima svoju slubu i kako se obavezuje a de je obavljati.

7. Poglavlje

O postavljenju ekonoma

[ Upor. (22) Evergetis [13], red 61522]: Iguman de za ekonoma manastira postaviti takoe

onoga ko je vrlinom, delima i ugledom iznad ostalih. Onaj koje izabran, kao to sam rekao, pristupivi

igumanu, neka prikoni igumanu svoju nepokrivenu glavu, a on [tj. iguman] neka je [tj. glavu]

svojom rukomznamenuje asnim krstom i neka pobono govori:Blagoat Gospoa naega IsusaHrista, zastupnitvom svetitelja, postavlja te za ekonoma manastira. Potom, poto ga celiva u

Gospou, postavlja ga na ogovarajude mesto za ekonoma i sviga, celo bratstvo jedan za drugim

celivaju, a posle celivanja neka svetenik uznese uobiajenu molitvu i taa neka uslei otpust. Onaj

pak ko je postavljen a bi izvravao slubu ekonoma obavljade sve poslove u manastiru onako kako

mu iguman zapovei i nede initi nita bez igumanovog znanja i zapovesti.

8. Poglavlje

O eklisijarhu

[ = (27) Kecharitomene [20] ]: Eklisijarh, buudi a ga postavlja iguman, moe a bue bilo

koji (monah) koji je po njegovom suu sposoban i pooban za tu slubu. im je postavljen, on o

crkvenjakinje prima sa inventarskom listom sve ono to treba a se koristi u manastirskom hramu,

a u ogovarajude vreme i ostale premete koji slue za svakonevnu upotr ebu ili pak za upotrebu

o praznicima. On se stara o uobiajenim ukrasima u hramu i o osvetljenju utvrenom u ovom

pravilu za svaku priliku, poto o crkvenjakinje primi svede pripremljene onako kako je opisano u

pravilu, kako one koje su propisane da se pale pri svakonevnom bogosluenju, tako i one za

upotrebu o praznicima i treba a se stara o crkvenom poretku za vreme psalmopojanja, kao to je i

uobiajeno za eklesijarha. Bogosluenje se mora vriti u saglasnosti sa sinaksarom manastira


19/26

Evergetis27

redi se tradicionalne forme i prakse. Eklesijarh koji je u slubi mora uvek da ima

pomodnika eklisijarha koji mu se oeljuje a zajeno sa njim slui i a mu pomae u slubi.

Pomenuta osoba mora takoe a uva i koveg sa novcem (nomismata) koji je primljen i koji se

ispladuje, kao to de kasnije potpunije biti opisano.

9. Poglavlje

O postavljenju crkenjaka, koji je ujedno i uvar arhiva, i o njegovoj slubi

[ = (27) Kecharitomene [19] ]: elim a u manastiru bue crkvenjak koji mora a uva

svetene sasuei bogoslubene pokrovce i a smatra ostojnim najvede panje sve stvari koje mu

se predaju uz pouzdanu inventarsku listu o tome da ih je primio. Isto tako, isti slubenik mora

eklisijarhu a prea u svrhu bogosluenja u hramu sve stvari kako za svakonevnu upotrebu tako i

one koje se koriste o praznicima, a kaa za to oe vreme a sve to primi naza o njega i a uva;

sve ono to preostane o neophonog on mora a uva u akonikonu zakljuano i zapeadeno o

strane igumana. On isto tako mora da vrati sve to mu je povereno kaa preaje unost i to

prema inventarskom spisku sainjenom po prijemu.Jer iguman ima pravo da uklanja i menja onekoje vre neku o slubi i to na nain koji de biti opisan. Jer je pravo ostaviti nepromenjenim one

koji su izabrani za svaku o slubi sve ok je obavljaju paljivo i sa strahom Boijim; one o njih

koji su nemarni i koji nipoatavaju svoju slubu, pa se moa ak ponaaju i prevarno u slubi,

treba ukloniti i postaviti ruge. Ako bi neko o njih neto sebi prisvojio, bilo ta, bide kriv pre

Bogom i svetim Velikomuenikom Mamantom,o kojih je kljueve primio.

Ista osoba nede biti samo crkvenjak, ved i arhivar, koji de primati sve okumente koji sare

prava vlasnitva manastira i uvade ih smatrajudi ih ostojnim najvede panje i kaa se javi potreba

za nekim okumentom, na zapovest igumana on de izneti traeni okument i preati ga. Kaa

posle toga proe nekoliko ana, on de posetiti [str. 270] igumana i zatraiti a mu se vrati

dokument koji je bio iznet onako kako je opisano i nede opustiti a se on izgubi. Buudi, meutim,a je orman nainjen za uvanje ovih *okumenata+ obezbeen sa va kljua, iguman mora stalno a

ri jean o njih, a crkvenjak rugi, a obojica moraju a koriste i peatni vosak tako a je dan ne

moe a otvori pomenuti orman bez rugoga.

10. Poglavlje

O rizniarunomismata

[ Upor. (27) Kecharitomene [24], red 88485]: Saa moram a govorim o uvanju i

popisivanju novanih prihoa i rashoa. Jer naa je elja a postoji koveg koji je obezbeen, a u koji

treba a se olau nomismata koja se sakupe iz bilo kog izvora i bez obzira kakvog su kvaliteta, a isto

tako i beleke nainjene u prisustvu igumana, ekonoma, eklisijarha i crkvenjaka prilikom prijema i

isplate. Poto se novac oloi, neka iguman i gorepomenuti slubenici zapeate koveg. Iguman de,

meutim, uzeti iz njega sumu nomismata u prisustvu pomenutih monaha i preade je rizniaru

manastira za manastirske nevne trokove i oni de tu sumu uneti u trokovnu knjigu koja uvek mora

da bude u kovegu. Rizniar de, meutim, napraviti jo jenu etaljnu beleku o troenju nomismata i

tu beleku koju napravi rizniar mora va puta semino a prikae igumanu i osvei mu pamdenje

a bi ovaj uvek znao sve o trokovima.

Kada se sva nomismata koja je primio potroe, neka se sveukupni rasho proita o poetka

u prisustvu igumana i pomenutih monaha i neka ga iguman ponovo srauna. Taa de na isti nain

27Bogoslubeni tipik manastira Evergetis, izd. Dmitrievsky, Opisanie, tom 1, deo 1, str. 256614, to se takoe

pominje i nie u poglavljima [46] i [47].


20/26

sleeda suma nomismata biti preata rizniaru, kojom prilikom de koveg biti otvoren *i zatvoren]

pre istim slubenicima i tako de se initi stalno. Iz kovega se, meutim, nede uzimati ruga suma

nomismata, pre nego to rizniar prea trokovnik i poloi raun o tome ta je bilo primljeno i

potroeno.

11. Poglavlje

O slubeniku koji preuzima i izdaje hranu, to jest o podrumaru

[ Upor. (27) Kecharitomene [21] i [23] ]: Naa je elja, isto tako, *a bue+ jean slubenik koji

dobavlja sve zalihe hrane i pida za manastir, koga u stvari nazivamo podrumarom [str. 271]. Osim

toga, on mora da primi sve ito i zrnevlje i a ih nabavlja po zapovesti igumanije; a se na svaki

nain o svemu tome stara a kojim sluajem zbog nemara ne bi propalo u spremnicama. Pomenuti

mora takoe a naglea postavljanje trpeze za monahe, kao i kuhinju, jer je obavezan a pod

svojom kontrolom ri pomodnika porumara i kuvara.

Hrana treba a se posluuje bradi jeno jelo u jenom tanjiru, jer ne elimo a oni

istovremeno jedu dve porcije, osobito ako je u pitanju kuvana hrana i leguminoze, a sve to zbogteljivosti. Maslinovo ulje on mora, razume se, a uzima svakog meseca o onoga ko ga paljivo

uva. Jer niko o slubenika, bilo kog ranga, ne sme a polae pravo na maslinovo ulje, vosak i tamjan

po izgovorom a to pripaa njegovom poslu, nego je bio ovladen a ih uva onaj kome iguman tu

obavezu poveri, bilo iz reova slubenika, bilo iz reova obinih monaha. Ako, meutim, sam

*iguman+ hode a ima kontrolu na time, nema nikoga ko u tome moe a ga sprei.

12. Poglavlje

Concerning the gatekeeper

[ = (27) Kecharitomene [29] ]: Osim toga,iguman mora da odrediionogakoji treba a uva

kljueve o kapije, koga zovemo vratarom, ija unost de biti a ni u kom sluaju ne otvara kapijubez dozvole iguman i da se stara da ljudi ne ulaze u manastir ili izlaze iz njega bez znanja igumana.

Onaj koji bue oreena za tu slubu mora a bue blagoestiv i ved prilino stari po sveoenju

celog bratstva osoba koja voi bogougoan ivot.Svake veeri on de onositi kljueve igumanu. Ni

on bez oputenja igumana nede modi a vii one koji ou a njega *lino+ vide, ali sa njegovim

oputenjem modi de a ihviakadgo mu bue oputeno.

***

24. Poglavlje

O potovanju igumana i klanjanju, to jest pravljenju metanije *pre njim+

Kaa se neko sprema a izie (i takvi saveti su, naime, potrebni onima koji ive u

opteiteljnom manastiru) iz manastira, bilo zara nekog posla ili line potrebe, neka ne izlazi pre

nego to primi blagoslov o svog igumana. Neka isto tako ne olazi ni na kupanje, ako prethono nije

napravio metaniju pre igumanom, niti kaa olazi na ianje, ili putanje krvi.28Neka isto tako ini i

onaj ko se sprema da udara u klepalo (sematron), kao i oni su izabrani a vre svete obree i pojci i

protopsalti i uopte svako pre nego to zapone svoj posao neka o njega uzme blagoslov. Jer onaj ko

hode a se povinuje Apostolskim pravilima ne sme a ini nita bez znanja i saglasnosti igumanove,

nego mora u svemu *str. 281+ a slei njegove zapovesti i a mu oaje uno potovanje, a nikaa

ne proe pore njega a a pred njim ne napravi metaniju, bez obzira da li ga stretne putem, ili se on

28U tipiku (34) Machairas, slino je poglavlje [133]; vidi isto tako i Pahomijeva Pravila [97], izd. Boon,

Pachomiana Latina, str. 40.


21/26

iznenada negde pojavi.29

Bez obira a li ga je iguman pozvao, ili je po sopstvenom nahoenju reio a

oe k njemu a bi neto traio zbog neke svoje potrebe, neka pre svega pre njim napravi metaniju, a

potom neka stoji prekrtenih ruku pre njim. Pristoji se a i vi jean rugome ukazujete jenako

potovanje sve ok mir i sloga vlaaju u vaim meusobnim onosima.

***

29. Poglavlje

O ispovedanju monaha i o tome da je iguman svima duhovni otac

Na zajeniki neprijatelj i protivnik, koji, po reima velikog Apostola (1. Pt. 5, 8; Ps. 21, 14),

"kao lav riudi hoi i trai koga a proere", i zna obro a ispovest otima iz njegovih ralja one koje

samo to nije prorao, te stoga pokrede sve svoje spletke i majstorstvo a bi sapleo koga go moe i

spreio ga a primi tu veliku i plemenitu pomod, tako to umesto ispovesti pomede sramotu i

ponienje. Ali ta sramota, kae Grigorije Bogoslov, je eo kazne za grehe koje ispoveamo.30

Pohitajmo, stoga, koliko go moemo, ne bismo li se izbavili kazne na onom svetu posrestvom te

spasonosne i plemenite pomodi, hodu a kaem, ispovesti. Jer svako mora a shvati koliko je

bezbolnije poveriti svoju tajnu nekoj linosti i to njemu, pastiru, koji je ujeno i sastraalan i naepriroe, nego biti osuen u prisustvu anela, celog ljuskog roa i Samoga Boga.

elimo stoga a cela monaka zajenica svome igumanu otkriva rane svoje ue koje je

primila ili pak same grene pomisli koje se u njima, kao u ljuskim bidima, raaju i a on svima bue

zajeniki uhovni otac, pa ak i ona kaa on kojim sluajem nije jeromonah, jer on svakako ima

ozvolu o njrgovr svetosti Vaseljenskog patrijarha, a ima i vlast a primeni ogovarajudi lek za

svaku od bolesti. Jer pomisli su rane na ui i zaao joj ih je zli emon koji preti naem ivotu. Ta

rana, meutim, lako se isceljuje ukoliko se omah otkrije i na nju privije ogovarajudi lek; ali ako se

sakriva i postane hronina, ona uzrokuje truljenje i stvara smra, pa postaje teko isceljiva.

Stoga je o neizmerno velike pomodi imati lekara u blizini. Ali, ako je nekome neprijatno, to

meni izgleda veoma nerazumno, da mu sopstveni otac bude ujedno i lekar, neka svome ocu poveri tu

tajnu i otac de se postarati a ga poalje kome go rugome, ili ak nekome o svetenika u

manastiru koji je blagoestiv i ved stariji. Uinio sam veliki ustupak piudi ovo, buudi a potinjeni

*monah+ po otakom preanju nema uopte prava a igumana ne smatra uhovnim ocem.

***

37. Poglavlje

O tome a svi premeti koji su upisani u inventarski popis moraju a buu neotuivi ; tako isto

moraju a buu neotuivipremeti koji su na bilo koji nain i bilo kaa obavljeni

Buudi a je manastir imao potrebu za svetenim sasuima, boanskim prinosima i knjigama

zara slavljenja Boga i svetitelja (tj. Mamanta) i prosvedenja onih koji se povizavaju u njemu, to su

svi neophoni premeti o njega oli blagoadu Boijom i posrenitvom *str. 290+ svetiteljevim, a

kroz naeg gospoara mistika (mystikos) blaene uspomene *Georgija+, koji je mnogo puta ved

spomenut;31

[to jest] svi srebrni sasui i asne ikone, pokrovci i knjige, bronzani premeti koji se vie.

Mi smo sainili inventarski popis u kome su naveeni i oni premeti koji ved oavno

pripaaju manastiru, kao i oni koji su u njemu oneavno i taj inventarski popis sam svojeruno

potpisao. to se tie tih *premeta+, zapoveamo a oni buu apsolutno neotuivi i neizmestivi. Onaj

ko bi se usuio a uzme bilo ta o njih smatrade se poiniocem svetotatstva i zajeno sa Juom bide

povrgnut venoj kazni, a pre *kazne+ bi mogao a naslei i *Juinu+ omu.

29

Slino stoji i u tipiku (28) Pantokrator, pogl.[14].30Thesaurus Sancti Gregorii Nazianzeni, izd. J. Mossay (Turnhout, 199091), str. 11.

31U Prologu, u poglavlju [16] gore i poglavljima [40] i [48], kao i u Prvoj Napomeni ( Semeioma)nie.


22/26

Neka niko, bio on modnik, pripanik vlasti ili protektor, ili pak bilo ko iz manastira, pa bio on

nastojatelj ili potinjeni, ni ne pomisli a uzme ili otui bilo ta o boanskih prinosa, ili knjiga u

njemu, bez obzira a li je veliko ili malo. Umesto toga, neka bue vie usrnosti a se svemu tome

oa jo poneto u slavu Boiju i sopstvenu korist. Neka se ovo pravilo isto tako primenjuje i na one

premete koji de se bilo kaa stedi, bilo oni pokretni ili nepokretni.

***

42. Poglavlje

Uputstvo igumanu: kako mora da se odnosi prema bratstvu

[ = (22) Evergetis [17], red 78599]: A ti, uhovni oe i putovoo ovog svetog staa, bui

umeren i pravedan prema bradi i brian gajedi prema njima svu punodu oinske blagonaklonosti.

Da, molim te, brino se staraj o svima, brini se za sve, trpi ih sve, sve ih poravaj, savetujudi ih,

pouavajudi ih, teedi ih, isceljujudi bolesne, ukrepljujudi slabe, hrabredi maloune, obradajudi

grene, "seameset puta [str. 294] sedam" (Mt. 18, 22) puta, saglasno reima Gosponjim,

pratajudi. Jer je bolje a se nama, koji poraavamo samoga Gospoa, sui kao snisholjivima i

zato to smo neto o onoga to je trebalo a uinimo propustili, nego a buemo, zato to serimo krajnje pravenosti, osueni kao nesastraalni i nebratoljubivi, a a ne navoim sve, sveti

Vasilije kae: "I sam iguman, kao svaki otac koji se stara o svojoj istinskoj deci, treba da bdi nad

potrebama svakog pojeinog eteta i a primeni, ako je ikako mogude, ogovarajude leenje, te a

ljubavlju i oinskom blagonaklonodu porava onog lana (zajenice) koji je istinski zanemodao,

bilo uhovno ili uevno."32

43. Poglavlje

Zapovest onome iz rugog *manastira+ ko ae sprema a zauzme poloaj igumana

Zaklinjem Gospoom Bogom i velikomuenikom Mamantom, onoga ko se iz rugog

manastira sprema a zauzme poloaj igumana u sklau sa onim to je gore za na manastir propisanoda sa sobom u manastir ne ovoi vie o jenoga brata, a i njega a ovee u svojstvu svog uenika,

bilo a su njemu najblii ili samo poznanici. Jer ako ovee vie njih iz toga de proizidi mnoge

nepravilnosti. To se zakljuuje na osnovu toga to de i sam one koje ov ede sa sobom spolja smatrati

svojim istinskim sinovima, a na one koje zatekne u manastiru gleade kao na nezakonite, to je

krajnje neprilino. Iz toga se raa nepoverenje. Pre bi trebalo istinskim i ljubljenim sinovima a

smatra one koje zatekne u manastiru, a koji de ga prihvatiti i potovati. Tu *bradu+ i on je uan a

potuje i a im onosi spokojstvo, koliko go je u njegovoj modi, pa ak i ako su oni kao ljuska bida

stekli izvesne male mane koje se shono ljuskoj priroi mogu stedi tokom ivota, to jest

praznoslovlje, grubu alu, sloboniji jezik i ruge, a bi se i na njemu ispunilo ono: "ako ovoji to je

ragoceno o ravoga..." (Jer. 15, 19).

44. Poglavlje

Postrek monasima o tome a oni ne treba a preispituju igumana u onome to ini, jer de on

polagati Bogu raun o gresima koje se usuio a poini i o tome a de on biti izopten ukoliko se ne

popravi

[ = (22) Evergetis [18] ]: Ako se, akle, brado, va iguman prema vama ophoi onako kako

smo gore rekli, to jest kao otac, ako blagoestivo i blagoverno pastirstvuje stadom Hristovim, ne

trebada ga ispitujete na bilo koji nain niti a traite raun o tome kako vodi manastirske poslove.

32Pseudo-Vasilije, Podviniki ustavi(Constitutiones asceticae)28, PG 31, col. 1417C.


23/26

Jer to je neostojno i tetno i raa ne malo nepoverenje, razor i besporeak, a ako nita rugo, to

izaziva sablazan. Meutim, ni sam iguman ne treba a tradi manastirsku *imovinu ili novac+ inedi

usluge roacima i prijateljima, [str. 295]jer de inedi tako biti nepriastan boanskim tajnama.33 Jer

iako smo oluili a on ne polee ispitivanju brade o svojim postupcima, zaista nede izbedi

nepogreivog Suiju i prekorevanje sopstvene savesti. Stoga treba a pazi a ne pane "u ruke

Boga ivoga" (Jev. 10, 31). Jer iako mi nismo u stanju da mu oreimo ogovarajudu epitimiju za

nerazumno i nepotrebno troenje i unoenje novina u manastirske poslove i imovinu, on ipak nede

izbedi strani Su Boiji, na koji mu skredemo panju piudi ovo. Ali ako bi se videlo da je toliko

bezoan i krajnje bestian a se ni Sua Boijeg ne plai, ved neolino tradi imovinu ovog

siromanog manastira, ostade neprieden - izopten () sve ok se ne uzri od tog

bezakonog ponaanja; ali ako se popravi, oprostide mu Bog Sveratelj.

45. Poglavlje

Jo jean postrek celom bratstvu i samom protektoru povoom toga a oni ne tr eba ni na kakav

prekora vrean nain a vre izbor igumana, ukljuujudi i to a se takav poloaj ne moe zauzeti linom brzopletodu i rskodu

[ = (22) Evergetis [14], red 70827]: Poto smo se ovoljno bavili igumanom i rugim

slubenicima, moramo a se obratimo vama, deco moja draga u Gospodu i protektoru. Molim vas,

stoga, ili jo bolje, zapoveam vam i Boga prizivam za sveoka mojih rei i za nadgledatelja

njihovog sprovoenja u elo, a kaa birate nastojatelje, neka o vas aleko buu razor, zavist ,

svaka isprazna pristrasnost i bezrasuna usluga, nego neka se poklope ispravan su, taan cilj i

arini prave i istine, ba kao a sve to naglea smo oko Onoga Koji sve vii i Koji ispituje srca i

bubrege (upor. Ps. 7, 10), neka takav bue va su i ispitivanje.

Jer ako vi raslabljeni nekom ljuskom *slabodu+ onesete pogrean su (pogrenu oluku),

zamislite okle de stidi zlo i koliko de biti tetnih posleica; i ka bi praveni i nepogreivi Suija ovas traio raun o njima, ne znam kakvo biste opravanje nali a biste mogli a izbegnete osuu,

jer ste, teko vama, ravim suom izabrali neostojnog i naneli toliku tetu ne samo njima, nego i

samima sebi i svima ostalima koji su sa vama, te ste tako uzrokovali ujedno i sebi i drugima

propast.

Nemojte, akle a se uputate u raspre i ne razmimoilazite se u miljenju kaa vrite izbor i

uz savetovanje i sud [str. 296] protektora treba da donesete sud o njihovom izboru.

[ = (22) Evergetis [17], red 800814]: Ako se vi u svemu toga rite, ona nede biti nikoga a

se namede na taj poloaj brzopleto po sopstvenom suu, istiudi goine, znanje, delovanje,

plemenito poreklo, *rutveni+ status, prilog u nekim imanjima ili novcu, nego de prvenstvo u tim

slubama morati a ima onaj ko de biti izabran od svih vas posle potpunog ispitivanja, pa ak i ako

je tek primio postrig, ili je neuk i nevet svetovnim poslovima. Jer se iz toga nede izroiti nikakva

teta za manastir.

Jer moe Bog i o kamenja ovoga poignuti ecu Avraamu (Mt. 3, 9), slepima dati

murost, snabeti slovesnodu beslovesne, jer su Njemu takvi ugoniji nego oni koji se hvaliu

sopstvenom murodu, modi i bogatstvom. A i tome je sveok boanski i zaista veliki Apostol, sveti

Pavle, uzvikujudi oslovno ovako: to je luo pre svetom onoizabra Bog a posrami mure; i to

33

U tipiku (22) Evergetis, u pogl. [18] ovde se dodaje u Svetome Duhu kao dopuna novozavetnog citata izRim. 9, 1. To je vano za razumevanje teksta, jer nije re o ekskomunikaciji, nego o igumanovom grenomuedu u Liturgiji. Ono to potom slei (str. 295, re 9-11) potkrepljuje ovu interpretaciju.


24/26

je slabo pre svetom ono izabra Bog a posrami jake; i to je neplemenito pre svetom i ponieno

izabra Bog, i ono to je nitavno, a uniti ono to jeste (1. Kor. 1, 27-28).

***

48. Poglavlje

Savet, podstrek i uekoristan savet igumanu

Na uhovni oe i brate u Gospou. Logos (Re) Boga Oca nam je uz ostala Svoja

obroinstva poario i to a buemo pore ivih i posle smrti i a, prema po priroi smrtni,

budemo gotovo besmrtni silom Duha. U tom smislu pisanje svakako ini ua. Prema tome, i ja sam,

iako sam ved mrtav po telu, to je saglasno priroi, i pokriva me, kao to viite, nagrobna ploa, ipak

sa vama kroz ove pisane rei i njima se koristim kao usnama i prinosim ih vama kao glas koji vam

dugujem. Jer me ne ostavlja na miru onaj moljac o kome govori Pismo (Jov 4,19; Isa. 50,9; Mt. 6,19;

Lk. 12,33) koji me neprestano navoi a vam jo jenom bratski napiem porobnije i a vam iskreno

i s ljubavlju preloim neke stvari koje nam pomau a ugoimo Bogu.

Ja, najbeniji o svih ljui, moa i ne treba a vam piem jer *str. 301+ mislim a bolje nego

vi znam zapovesti Boije, ko a ste, ali poto sam nateran a to uinim, to jest zapoveeno mi je, bezobzira to sam neostojan, o strane naeg gospoara, uvenog mistika (mystikos) blaene

uspomene [Georgija] koji se mnogo puta pominje.34

Ljubljeni moj, istinski je veliko ostojstvo rukovoenja uama, a teko je nositi teret

rukovoenja bratstvom. Iz tog razloga je neophono a onaj ko je na svoja pleda p rimio takav teret

da neprestano bude trezven i budan da ne bi, ukoliko samo malo zadrema, bio pod njegovom

teinom povuen ole i brzo se naao na samom rubu propasti. Jer tesan je i strm (upor. Mt. 7, 14)

put koji voi u ivot, te samo malo skretanje sa njegove sredine dovodi do nabednije propasti. Jer, po

reima jenog muraca, poroci su vezani za vrline i nekako su meusobno veoma bliski.

Stoga je neophono, ka vas je blagoat ved pozvala na ovo izuzetno znaajno, strano i

hvale vreno sluenje i praveno vas i priklano postavila za rukovoitelja monake obitelji naegmanastira, proslavljenog meu svetiteljima svetog Mamanta, a biste stali na molitvu i usrno se

molili Boanstvu nodu i anju a vam poari pastirsku vetinu i osloboenje o strasti uevnih i

telesnih i a vas obue u oklop pravenosti i istine a ne biste nikaa rekli ili uinili nita u stanju

obuzetosti stradu.

Jer vi treba da budete ljuti bez ljutnje i bestrasno da prikrivate strasti za dobrobit bolesnih

ua i a na sebe preuzmete neviljive borbe koje na bradu poie zli i a buete trpeljivi sa

njihovom uskoumnodu i slabodu i a istrpite njihove prestupe i roptanja i a ih ljubavlju i brinim

staranjem terate a se uzravaju o uepogubnih ela i ravih navika, a najvie o svega, a ive

zajedno bogougodno i skromno.

Pa ak i ako viite a neki ne sluaju vae rei i ive ravnouno, nemojte se obeshrabrivati i

poputati, nego ih prekorevajte, postiite i pouavajte onome to ovoi o spasenja. Sa istinskim

razumevanjem ne odustajte od opominjanja neke ponaosob, a neke javno. Ne prelazite olako preko

toga to neki prigovaraju i ljute se ka go ih savetujete; jer dete vostruki venac primiti za to to ih

pouavate i savetujete onome to je pravo i svakako za to to se ne uznemiravate i ne ljutite zbog

toga to se naglas ale i negouju. Nego, ako ikaa bue potrebno a buete strogi, vaspitavajte ih

bestrasno i koristite gorke lekove, poneka kazne, poneka otre rei, a poneka se pretvarajte a

neto i ne viite.

34U Prologu, poglavljima [16], [37] i [40] gore i Prvoj Napomeni (Semeioma)nie.


25/26

Jer prema raznolikosti strasti i stepenu krivice morate a primenite i kaznu, znajudi obro a

niti su ivotna oba jenaka, a nisu ni razumi, a ne postoje ni jenaki telesni sastavi ni navike ni

sklonosti. [str. 302] Nego niti su svi ratovi jednaki, niti su jednaki oni koji se podvizavaju, jer neko

paa u iskuenje na ovaj, a neko na rugi nain, neko o elja, a neko o emona. Vae razumevanje

mora a pokae oinsko sastraavanje jenako prema svima i a pokae milost svima srca razgorela i

sastradalna.

Neka svetiljka rasunosti prethoi svakoj vaoj zabrani i zapovesti bradi i neka sve to morate

a ureite, izvrite, zapoveite javno ili privatno i preporuite, bue ukraeno rasunodu i elanjem

misli vae ue koje su za opte obro uz nepogreivo preispitivanje, umno poniranje i promiljeni

su, ne sleedi sopstvenu volju, nego tragajudi za optim obrom. Jer ako sebe smatrate savreno

murim i gnuate se saveta murih ljui, bidete lako prevareni i uzastopnim suprotnim vetrovima

samopouzanja bidete kao trska koja se tamo amo ljulja na jakom vetru.

Vaa blagoestivot ne sme sopstvenom rukom a vri isplate, to jest trokove, jer je

finansijsko upravljanje manastirom i bradom neostojno putovoe monaha i uhovnog voitelja

ua.

35

Nama pristoji, saglasno Apostolovom podstreku (upor. 1. Kor. 10, 32), "da ne budemo naspoticanje" onima spolja i a uklonimo, ako je iako mogude, svaki izgovor po kojim bi tragaoci za

grekama mogli a nau priliku a klevedu na nain ivota, pa nastojmo na svaki nain a ih u tome

osujetimo sopstvenim besprekornim ponaanjem. Jer time demo okazati a ispunjavamo rei

Gosponje, jer On kae: "a se svetli svetlost vaa pre ljuima" (to jest, svetlost pastira i

nastojatelja) "a vie vaa obra ela i proslave Oca vaega koji je na nebesima" (Mt. 5, 16).

Jer nije mogude, nije mogude sauvati nastojateljev ugle nepomudenim ni na koji rugi

nain, osim tako a se sam postara a se sav priho, rasko i isplata vre otvoreno, uz saglasnost

zajednice i preko ruku drugih a prema njegovim zapovestima. Iz tog razloga vam prelaemo a

trokove manastira vie ne ispladujete vi sami, nego a vi izbrojite sumu nomismata i predajete je

nekome o blagoestive brade a bi on izvrio pladanje sa vaim znanjem i po vaoj zapovesti, kap tosmo potpunije i etaljnije opisali u poglavlju o rizniaru nomismata.36

Sve ovo, koliko je vreme opustilo, preloili smo vaoj blagoestivosti, ukazujudi vam svoju

bratsku ljubav i na svaki nain se truedi a obezbeimo vau besprekornost, a bradi miran nain

ivota i napreovanje ka vrlini. A to se vas tie, mnogopotovani oe, poto ste o nas primili mali

posetnik, nastavite sa svoje strane a oajete ono to vam neostaje, ali inite to kako prilii i

neprestano. Jer "kai murome, i bide jo muriji" (Pri. 9, 9); a ja, sa svoje strane, mudrim nazivam

onoga koji u srcu ima strah Boiji, buudi a je "poetak murosti strah Gosponji" (Pri. 1, 7).

Toliko je ovoljno *str. 303+ vaoj blagoestivosti. Molite se, Gospoa rai, za mene koji sam

u tami, koji sam napisao a nisam uinio. Neka milost naeg ovekoljubivog Boga i Spasitelja, Isusa

Hrista, zastupnitvom nae presvete Vlaiice Bogoroice i svetog i slavnog Velikomuenika

Hristovog, Mamanta, bude sa vama i sa nama. Amin.

35Vii takoe i okument (3) Theodore Studites [22] i (13)Ath. Typikon [32].

36U pogl. [10] gore.


26/26

Documents

Tipik Manastira Svetog Mamanta u Carigradu