Sveti Sava: Hilandarski tipik

Sveti Sava: Hilandarski tipik

Pismeni ukaz ivota u manastiru Presvete Bogorodice Nastavnice, to sam ga ja greni i smerni monah Sava predao vama, u Gospodu vazljubljena eda i braoOe, blagoslovi!

Prekrasno je, i Bogu ugodno i upueno na vau ne malu korist, u Gospodu Isusu Hristu brao moja ljubljena i ega duhovna: poto mnogi poee povesti pisati o poznatim ovima stvarima, dogodi se i meni najhuem od sviju, a uz to i grenom, da vam ispiem po redu(1), kao onaj koji boluje i eli da vi primite, ljubimci moji, ustanovljeni vam ustav ovaj bogopredanih slubi i umiljenija i molitava i pokorenja i trpljenja, kojima emo Gospoda uiniti sebi milostivim. Bogonosni i prepodobni i preblaeni oci nai, svemiru svetila, zemaljski aneli nebeski ljudi, isprva od predanja Svetoga Duha nauivi da ive kao monasi i otuda blagodau Bojom bivi prosveeni, i Hrista uselivi u prekrasne due svoje, zbog ista ivota svoga, pokazae pobedu protiv avola, i njegovim mnogim iskuenjima raspaljivani, i odolevi mu, vema od zlata sijaju i jasnije od snega ubelie se, i misaona krila od nevetastvena zlata uperivi na nebesa, uzletee kao neboparni orli, ukazavi put nama koji hoemo da idemo za njima i koji elimo da teemo ka onome koji je rekao: "Ko je edan neka doe k meni i neka pije"(2) "od istonika ivota moga";(3) i koji je opet rekao: "Ko ljubi oca ili mater vie nego mene, nije mene dostojan. Ko ljubi enu ili decu ili njive ili imanja vie nego mene, nije mene dostojan".(4) Ovo sluajui treba sve ostavljati i za njegovim zapovestima ii, "uzimajui krst i posledujui Hristu i delom uiti kako se preziru telesne stvari, a kako se brine za delo duhovno, besmrtno. Ovo je delo besmrtno".(5) Oni koji ga trae, idu za onim koji je rekao: "Hodite k meni svi koji se trudite i ja u vam dati mir, i uzmite na se moj jaram, i nauite se od mene, jer sam krotak i smeran srcem, i uzmite obraz moj na sebe, jer jaram moj je blag i breme je moje lako".(6) I opet, nazivajui blaenima smerne duhom i njima obea da e videti lice njegovo, a gladnima i ednima obea da e se nasititi, a onima koji plau obea utehu beskonanu.(7) elei ova obeanja, za slatkim i dobrim pastirem i uiteljem Hristom idui, stradaju njega radi i mnoge muke trpe, da savrene vence prime na nebesima, raspinjui se ivi, odbacujui svoje volje, koljui sebe noem dragovoljnim onome koji se zaklao radi nas, ostavivi sve to je u svetu, govorei jedan drugome: "Ko voli svet i to je u svetu, neprijateljem Bojim naziva se, jer svet ovaj prolazi, a onaj koji ini volju Boju ostaje na vekove".(8) Zato i ja greni i leni i poslednji od sviju monah Sava, molim se pripadajui, vapijem govorei: U Hristu ljubljena i duhovna brao moja i oci, upodobimo se prekrasnim ovim kupcima koji kupie sebi ovu predivnu kupovinu, jer sve svoje imanje dadoe i kupie jedini besceni biser Hrista.(9) Porevnujte mudrim devojkama koje napunie uljem svoje svetilnike i gotove izioe svome eniku u radost.(10) uvajte sebe, o, ljubimci moji, jer se bojim i treptim i strah me dri, da ne ostane neko od vas van dveri kao i pet devojaka, i da ne ujemo strani i grdni onaj odgovor: "Idite od mene, ne znam vas ko ste!"(11) Bojei se ovoga odgovora, a elei da ujemo onaj prekrasni glas: "Hodite blagosloveni Oca moga, uite u radost Gospoda svoga",(12) ponizimo sebe ovde, da se tamo uznesemo,(13) plaimo ovde da se tamo uteimo, gladujmo i budimo edni ovde, da se tamo nasitimo,(14) budimo skrueni ovde, da milostiva Boga tamo naemo. Ako i doe skrb na nas, "svaku radost imajte, brao moja, ili kada upadate u razline napasti, znajte da kuanje vae vere gradi trpljenje, a trpljenje neka ima savreno delo".(15) "Jer blaen je ovek koji pretrpi napast, jer e, poto je iskuan, primiti venac ivota, koji je Bog spremio onima koji ga ljube".(16) Jer izree: "Koji pretrpi do kraja, bie spasen".(17) "Ne varajte se, brao moja"(18) kada neki govore od vas: da ako dela ne inim, no verujem u Boga i spau se, jer i besi veruju u Boga;(19) "jer vera ista i neoskrvljena od Boga Oca je".(20) "Da razumete da je vera bez dela mrtva. Avraam, otac na, ne opravda li se delima uznevi Isaka sina svoga na rtvenik? Vidi li da je vera pomogla njegovim delima i kroz dela savri se vera. I ispunie se knjige koje kau: Poverova Avraam Bogu i urauna mu se u pravdu i drugom Bojim nazva se. Vidite li, dakle, da se ovek opravda delima, a ne samom verom?"(21) "Jer ovo to uh rekoh vam, da i vi zajednicu imate, a zajednica je naa sa Ocem i Sinom njegovim Isusom Hristom. I evo piem vam, da radost vaa bude potpuna. I ovo je glas koji uh od njega i javljam vam, da je Bog svetlost i tame u njemu nema. Ako kaem da imamo zajednicu s njim, a u tami hodimo, laemo i ne tvorimo istine; ako li u svetlosti njegovoj hodimo i zapovesti njegove uvamo, jer je i sam svetlost, imamo zajednicu sa njime i krv Isusa Hrista Sina njegova oiava nas od svakog greha".(22) "Po tome smo poznali ljubav, to on duu svoju za nas poloi, i mi smo duni za brau duu polagati".(23) "Ako zapovesti njegove drimo i inimo to je ugodno pred njim; ovo je zapovest njegova, da verujemo u Sina njegova Isusa Hrista i da ljubimo jedan drugoga. I koji dri zapovesti njegove, u njemu ostaje, i on u njemu".(24) "Jer u ljubavi nema straha, poto savrena ljubav izgoni strah, a ko se boji nije savren u ljubavi. Mi ljubimo njega, jer je on prvo ljubio nas. Ako ko kae: Ja ljubim Boga, a brata svoga mrzi, laa je. Jer koji ne ljubi brata svoga koga vidi, Boga, koga nije video, kako moe ljubiti? I ovu zapovest imamo od njega, da koji ljubi Boga, da ljubi i brata svoga. I svaki koji veruje da je Isus Sin Boji, od Boga je roen, i svaki koji ljubi roditelja, ljubi i roenoga od njega. Po tome razumevamo da ljubimo decu Boju, kada Boga ljubimo i zapovedi njegove sauvamo. Jer zapovesti njegove nisu teke, jer svaki koji se raa od Boga, pobeuje ceo svet i ovo je pobeda koja pobeuje ceo svet":(25) vera, nada, krotost, trpljenje, post, moljenje toplo sa suzama, a najvie nad svim ovim anelska lepota, smernoumno posluanje i ljubav, radi koje sie k nama Sin Boji, a ka ovome dodajui i nezlobivost. "Ne bivajte deca umom, nego u odnosu na zlo budite deca, a umom budite savreni",(26) i verujem u Sina Bojega nai ete ivot veni i ovde neoskudnu hranu, ako sauvate ovo to sam zapovedio i propovedao je smerni. Jer ovo je istiniti Bog i ivot svima, i ako to uzmolite od njega, usliie vas.(27) Deice moja, pazite se i uvajte se od zla, da neko ne ostane izvan dvornice! Ako li je ko, brao, len kao i ja, obliavajui svoju prekornu nemo i jadnu lenost i tekou sna, ipak, preni se, o, ljubljeni, i zamisli darove koje je obeao Gospod da e darovati onima koji ga ljube onima koji se trude njega radi; jer ree boanstveni apostol: "to oko ne vide i uho ne u, i na srce oveku ne uzioe, ugotovi Bog onima koji ga ljube".(28) "Jer tamo ele i aneli da pogledaju",(29) i opet ree: "Nije slina slava ovoga sveta slavi buduega veka".(30) Tako isto i muke ovoga sveta nisu nita prema onima, jer dre od njih, kae, i sam sotona.(31) A znaj, ljubime, da onima koji su postradali pripada as i slava, a lenima i nepotrebnima posle telesnog upokojenja vena muka. Sve ovo rasmotrivi, u Gospodu ukrepivi se, krepko stanite protiv lenosti, odbacivi svaku gordost, suviak zlobe. U krotosti primite ovu re koja moe spasti due vae. Budite tvorci rei, a ne samo itaoci, pomiljajui u sebi, da koji slua rei i ne ini to je zapoveeno njima, takav je slian oveku koji gleda lice svoje u zrcalu: jer pozna se, i otide, i odmah zaboravi kakav je bio. A koji je proniknuo u savreni zakon slobode, ostavi u njemu, ovaj nee biti zaboravan slualac, nego je tvorac dela, blaen je taj.(32) Jer kako treba vi da inite, napisao sam vam, da poloite kao neko merilo i obrazac, ne samo vama nego i onima koji posle vas ostaju u ovom ivotu. to trebate za duu i telo, ukazano vam je, a u ovaj ustav pogledajui imaete sa Bogom pomonika i preistu njegovu Mater, i moju iako grenu molitvu, da bez varke ispravljajui se preete vae ivljenje. Ostanite u podvizima ka dobru. Ni na desno, ni na levo, nego po sili, koliko ko ima snage, carskim putem tecite, setivi se to jeste.(33) Trudove plodova svojih jee. Blaen si, dobro e ti biti!

urei se kroz uska vrata i teskobnim putem koji vodi u ivot veni,(34) jedan drugoga ljubei, jedan drugome pokoravajui se, jedan drugoga tegote nosite,(34a) pokoravajte sebe jedinomisleno vaem stareini igumanu. A molim vas, brao moja, imenom Gospoda naega Isusa Hrista da drite ovo zapoveeno vam, i da ne budu raspre meu vama, no da ste savreni u toj misli i volji,(35) kupujui sebi kupovinu kao i prekrasni trgovci,(36) spominjui u prepodobnim vaim molitvama bogopoivega oca naega i nastavnika Simeona monaha, ne zaboravljajui ni moje nedostojanstvo. Ovo inei, istinu govorim, u Hristu vam svedoim da ete se nai nepostidni na stranom sudu, i primiti vena dobra. "Blagodat i mir Gospoda i Boga Spasa naega Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda na vekove sa svima vama, amin!"(37)

Slovo 2: KAKO SU NASLEDILI OVAJ SVETI MANASTIR PREPODOBNI OTAC NA SIMEON I SAVA SMERNI

Oe, blagoslovi!

Ovaj na sveti manastir, kao to znate, opustelo bee ovo mesto od bezbonih razbojnika. A kada je k meni doao triblaeni nastavnik, otac na Simeon monah (a ovo mesto ne moe se uporediti ni sa jednim na zemlji), zbog tenje prema vrlini i nju traae vatreno, hotei da primi na monaki lik. Ranjen vrelom ljubavlju prema ovom i boanstvenim pokrenut Duhom, uvi preslatki glas koji govori: "Ko ne ostavi sve i za mnom ne ide, nije mene dostojan",(38) carstvo svoga otaestva ostavivi i sve to je na zemlji, i pobegavi iz sveta koji zarobljava duu, doe u ovu pustinju meseca novembra u 2. dan u godini 6706(1197). I htede on blaeni, da kao to tamo opravda svoje carstvo, tako i ovde. Zaelivi da za vas nae vama mesto spasenja, izmoli u cara ovo pusto mesto i uze mene grenoga iz Vatopeda, i nastanivi se na ovom mestu i ostavi neko malo vreme sa mnom, a veliki i natprirodni podvig preavi, 8 meseci u tome, pree u veno blaenstvo.

Slovo 3: O VREMENOJ SMRTI PREPODOBNOG OCA SIMEONA MONAHA

Godine 6708 (1200) meseca februara 13. dan, u veno pree blaenstvo otac na Simeon, zavetom ostavivi manastir ovaj na meni. Veliku tugu i bojazan primih, prvo zbog pustoi, a drugo iz straha od bezbonih razbojnika. Ostavivi meni manastir u malom i smernom nainu, u kojem mi otide, i prvoga igumana prepodobnog mua Metodija sa jo devetoricom monaha; no kako se izvoli ljubavi Nastavnice i njegovim svetim molitvama, kako se od neznatnog i malog uznese velelepna pojava, pa i ovaj hram Bogomatere i Nastavnice, Gospoe nae, sazda se od samog osnova, a knjige priloismo, takoe i svete sasude i boanstvene ikone, a uz to i svete rize i zavese, i ukratko svaku krasotu. I opet priloismo to je mogue bratiji na telesnu potrebu, o emu oni koji hoe mogu najjasnije saznati pogledavi u hrisovulju. A mi drei se predmeta, obratiemo panju ka nastavku. No ti, Boe i Gospode sveta i o, Mati Gospoda i Boga i Spasa naega Isusa Hrista, hvalama opevana, neka bude ovo delatno i stvarno nama i onima koji su iza nas do kraja ovoga veta, asnim molitvama vaega ugodnika, naeg oca i ktitora Simeona. Pazimo na reeno, jer emo poeti sa onim to je bolje, a bolje je nama od asa kada se svetlost prostire, a to je prvi as dana. ini mi se da on koji ine tumaenje o delima svetlosti, slubu treba da poinju od svetlosti.

Slovo 4: O POJANJU PRVOGA ASA I O MOLITVAMA, I POSLE SVRETKA JUTARNJE SLUBE I PRVOGA ASA, IDU BRATIJA U ELIJE I SVRAVAJU POTREBNU SLUBU

Treba da posle jutarnjeg slavoslovlja zajedno svravate prvi as, kao to je obiaj, i po svretku ovoga ujedno dodavati izgovaranje molitve "Koji na svako vreme" i ostalo. Posle ove molitve treba da bivaju kolenopoklonjenja, nisko do zemlje onima koji mogu, a onima koji su nemoni, neka budu mala utvrenja; njihova tri kolenopoklonjenja treba laganije vriti. Potom treba da govorimo u sebi: "Boe, oisti me grenoga i pomiluj me", sa rairenim rukama, a kada preklonimo kolena i glavu do zemlje, treba govoriti: "Sagreih ti, Gospode, prosti me" - tri puta; a onda ostalih 12 poklona bre, tako da se odjedanput na svakom kolenopoklonjenju i ustajanju proiznose pomenute molbene rei, samo zajedno, a ne da jedan napred uri, a drugi da zaostaje, nego da svi imaju kao vou eklisijarha ili dnevnog jereja, koji stoji kod svetenih dveri i ukazuje red. Ovo ovako drimo, kada ne pojemo "Bog Gospod" na jutrenju. Ako li je "Bog Gospod", treba ovo initi u crkvi: initi tri niska poklona i u sebi govoriti napred reene molitve. Posle tih metanija treba svi da uzglase kako treba ovu molitvu sa uzdignutim rukama: "Boe veni, svega stvorenog sazdatelju", a posle molitve odmah dodali i malo oglaenije otaaskih rei, koje ita iguman, kao to primismo od preanjih nastavnika, to, osim ako moda ne bi sinaksar zabranjivao, ne treba nikako ostavljati. A uz to posle tenija biva i uzakonjeno Trisveto, emu treba dodati i ovu molitvu: "Koji alje svetlost svoju i pohodi". Ovako biva ako se ita oglaenije. a ako se ne ita oglaenije, treba izostavljati Trisveto i treba prvoj molitvi dodavati ovu drugu molitvu ("Koji alje") i govoriti. Sve molitve treba govoriti sa uzdignutim rukama, jer kae: "Uzdignute ruke vae u svetinje, blagoslovite Gospoda";(39) i kada kae: "Uzdizanje ruku mojih rtva veernja".(40) I: "Na svakom mestu uzdizati prepodobne ruke bez gneva i pomisli".(41) A kada se svri reena molitva i poto jerej kae uobiajenu molitvu, u taj as svi padaju na lice i sluaju igumana, a on ovako ima da moli molbu od vas: "Molite se za mene u Gospodu, brao, da se izbavim od strasti i sablazni zloga!" A vi odgovarate: "Bog neka te spase, asni oe!" I opet vi sa umiljenjem kaete: "Moli se i ti za nas, oe asni, da se izbavimo od strasti i od sablazni zloga!" I opet se iguman moli i govori: "Bog molitvama svetih otaca naih neka vas spase!" I tako ustavi otidite u elije vae, ostavivi svako sastajanje i sujetne odgovore i prazne rei i smeh raspusni, od ega se dogaa da se i u sramni govor pada i u ukor i u osudu, jer od toga je um raslabljen, zaboravie ono to je dobro. I len i malaksao vrativi se svojim elijama, odmah e utonuti u sumoran san i izgledae skoro ceo dan prazan i bez ikakve koristi u svemu, kao to ree i Vasilije Veliki: "Lako je dui koja se izliva u smeh otpasti od svoga harmoninoga sastava, i ostaviti brigu za dobro i jo lake upasti u prljav govor". A to neka ne bude mojim ocima i bratiji, ve neka svako poe ka svojoj eliji smelo, a ujedno i mudro i budno, i svagda inei to je Bogu milo. Ako se kogod po grehu nae tako zarobljen u tome, bilo mlad, bilo star i ostareo u monatvu, ili su novaci, neka se poue zakonima ljubavi od eklisijarha, ili neka se zaveu epitimijom, ako se ne isprave. Ne treba na novake koji su leni nalagati epitimije, jer i oni koji su mnogo godina u monatvu leno i dremljivo prebivaju, kao to o ovom ree Lestvinik. A koji idu u vae elije, treba da podobno svre svu slubu posle uobiajenih molitava i kolenopoklonjenja, po vie reenom zakonu, to jest est psalama i trei as i esti, kada udara bilo po obiaju tri puta. A kolenopoklonjenja samo u crkvi treba initi, kada se poje "Bog Gospod", kao to gore pisasmo. A u elijama vaim uvek treba initi kolenopoklonjenje kada se molite. A ovo emo uvati bilo u elijama, kada bude bdenije - zbog truda od njega, i jo 12 dana od Hristova Roenja i u Novoj nedelji i u otpusne dane godine tako imajte.

Slovo 5: O SVETOJ LITURGIJI I DA SE NIKO NE PRIEUJE BEZ IGUMANA, NITI OPET DA NEKO OSTAJE BEZ PRIEA, OSIM SA NJEGOVIM ZNANJEM

Treba kazati i o boanstvenoj liturgiji, koja po dunosti svagda treba da se vri u crkvi. A na njoj treba da uvate vi sebe, brao, vrsto, jer je sveto i strano to se na njoj vri, i jer se na njoj vie od drugih dri i vri strana i prevelika tajna nae pravoslavne vere, to jest boanstvena i najasnija liturgija preasnoga tela i krvi Gospoda i Boga Spasa naega Isusa Hrista. Na njoj, kao to je reeno, treba vi sebe tano da uvate, to vie, i treba da odgonite od vas svaku kukoljsku i neistu misao nedostojnu ove strane slube, i na svaki nain treba sebe da istite, potom se treba prieivati boanstvenim svetinjama, poto od igumana primite protenje. Jer ne prilii nekome od vas da se prieuje bez bojazni i bez suda, niti svaki put. Hteli bismo ovo: mnogo puta je prieivati se i ivota, kao to ree i sam Hristos: "Koji jede telo moje i pije krv moju, u meni ostaje i ja u njemu".(42) I opet: "Ako ne jedete telo moje i ne pijete krv moju, nemate ivota u sebi".(43) I boanstveni apostol: "Ko se prilepljuje Gospodu, jedno je telo",(44) kao i protivno: "Koji sebe udaljuje od tebe, poginue" - ree krotki David.(45) Hteli bismo, dakle, kao to je ovo i reeno, ali zbog ljudske nemoi i dela tekog ne zapovedamo, "jer koji nedostojno jede telo i pije krv Gospodnju, kriv je telu i krvi",(46) ree boastveni i duhoreiti i prvi meu apostolima Pavle. Strana je to re, brao moja, i ukazuje da treba da drhte od priea ne samo grenici kao to sam ja nego i oni koji su mnogo pouzdaniji u sebe. Jer oni treba da se prieuju tri puta nedeljno, koliko znaju sebe da su se oistili od sramnih misli i slaganja s njima, od gneva i roptanja, alosti i ogovaranja, lai i nepristojnog smeha, i jo zlog miljenja, pa ak i jarosti, sramnog govora, i ovom slinoga. A oni koji upadoe u reene strasti, neka se poure da ispoveu i pokajanjem odstupe od ovoga, i jedanput u nedelji neka se prieste, ili ni jedanput, po igumanovoj odluci, jer igumani treba da se i brinu o ovom. A da neko bez priea prebiva bez igumanova znanja, nije pohvalno, jer onaj koji tako ini bie osuen kao onaj koji ispunjuje svoju volju. Oni koji hoe da se prieste treba da poju slubu uzakonjenu za priee i inei jedan drugome zajedniko kolenopoklonjenje da daju oprotaj, i tako potom sa blagodarnou treba se prieivati ivotvornim svetinjama. Neka vam bude i ovo, imajui ovaj obrazac.

Glava 6: O REDU DEVETOG ASA I O VEERNJI I O PANIHIDI I O POLUNONICI I O JUTRENJI

Deveti as treba pojati kao i prednje asove, poto vas udaranje klepala na ovaj zove, kao to je obiaj: a veernja sluba kako treba da biva, jasno predstavlja ukaz sinaksara; i panihidu zajedno po redu, kao i paveernicu posle veere, na kojim slubama treba i kolena preklanjati po zakonu, kada nije praznik. A praznik zovemo kada se na jutrenju poje "Bog Gospod". Kada se paveernica slui, poto jerej kae obiajnu molitvu, treba vi da padate na kolena, kao i na kraju prvoga asa i da igumanu uho priklanjate, koji dobro govori: "Prostite mene u Gospodu, brao, jer sagreih delom i slovom i milju", a vi treba da mu dajete oprotaj, govorei: "Bog neka te prosti, oe!" No i vi treba da od njega molite ovo, dodavi: "Prosti i ti nama, asni oe, jer sagreismo delom i reju i milju!" A potom dalje on treba da se moli za vas i da govori: "Bog molitvama svetih otaca neka vam svima oprosti!" Potom ustavi i odavi mu pripadajui poklon, treba da idete u svoje elije, i da vrite vau nonu slubu po zakonu. I tako svi sa pohvalom i u veselju duhovnom predajte se snu, dok podeklisijarh, uvi gde asovnik izbija i po tome sazna da je vreme, ne doe k igumanu i primi od njega potrebnu molitvu, pa tihim glasom: "Blagoslovite, sveti" krotko pozivajui, udari tada po obiaju u klepalce, i razdavi svima svee, podie i vas na polunonu slubu, koju i on sam poje, palei, kako je propisano, i svee u crkvi. Potom klepa u veliko klepalo, a uz to i u bronzano, i zove sve vas na jutarnje slavoslovlje, iji poetak ovako treba initi: posle udaranja u bronzano klepalo, redni jerej blagosilja Boga i u isti mah kadionicom naznamenuje pred svetom trpezom sliku asnog krsta, zajedno sa hvalom Boga. A vi kaete: amin, i ekate da pojete Trisveto odmah posle 19. i 20. psalma, i posle obinih tropara i "Gospodi, pomiluj", pazei jednako da dok se ovo poje i sam jerej treba da obie ceo boanstveni hram i okadi sve; i tada stavi pred svete dveri, znamenuje kadionicom sliku asnog krsta, i zajedno sa znamenjem uzailje slavu Presvetoj Trojici, ovako govorei da svi uju: "Slava svetoj, jednosunoj, nerazdeljivoj, ivotvornoj Trojici, i sada i uvek", i posle toga eklisijarh saekavi "Amin" odmah poinje estopsalmije, lagano i tiho i paljivo, malo po malo uzviujui rei psalma, da bi ih otuda svi mogli prei nespotaknuto i nevarljivo, i tako, po svretku estopsalmija sluimo po redu svu slubu jutrenje, kao to ukazuje sinaksar.

I poto vam je izloen propis vae dnevne i none slube, treba da kaemo i o duespasnom ispovedanju, a o trpezi re sada neka poeka.

Treba iguman, ako prima decu duhovnu, da pouava bratiju, pa i pojedince da pouava i upravlja na dui korisno spasenje; ako li ne prima, to neka se izabere jedan koji ivi celomudreno, da bude otac prvo igumanu i posle njega svoj bratiji, a zapovedamo da ni jedan od vas nema drugoga oca. Ako li se ne nae tako pogodan u vaem inu, onda od nekih monaha koji blagoverno ive, treba vi da uzimate oca, no svi jednoga i da se pouavate od njega, da saslua one koji hoe da se ispovede i da daje svakome potrebno isceljenje. Zapovedamo da bude odreeno vreme: posle poetka jutarnjeg slavoslovlja, na ovom neka se ispovedaju oni koji su neprestano u manastiru, i koji se ne brinu za druge poslove, a posle paveernice oni koji su u i van manastira rabotnici. A neka bude i ovo: Ako je iguman zauzet, poto se umnoilo bratstvo, neka zapovedi kome god od jereja ili od neke mnoge pobone brae i neka primaju misli nerazumnih, i to misli koje nas u danima i u asovima mute, a koje treba otpustiti i ne ostavljati da ine tvru smutnju; ovima treba misli pratati u Gospodu. A koji trebaju nekog leenja i brige, treba da ih oni koji primaju privode igumanu, i on neka izvri potrebno isceljenje. A oni koji se ispovedaju neka nita ne sakriju bojei se nekako, ako znaju svoje misli da ih treba ispravljati, no neka sve isto otkriju onome koji bude. A jo je dobro da ovima kaemo potrebno: zato i vi, brao, gledajui igumana gde se uri na ovu dobru i veoma spasonosnu slubu, potecite i sami, potecite i u tiho duespasno pristanite urno pristanite, i svaki pokret uma vaega i za duu tetnu misao srca isto i nepokriveno otkrijte, ispovedajui se kao pred Bogom, a ne pred ovekom. Koji god se uri da Bogu lae, primie kaznu, "jer e pogubiti", kae psalmopevac, "sve koji govore la".(47) Ne lukavo ispovedajui se, no uklanjajui svoje misli od svakog prepiranja razuma, svake neistote, svakog nemira i nevolje. Budite mi radosni i veseli, dobivi dobru nadu da neete izgubiti spasenje. Ispovedajte se ne okrivljujui jedan drugoga kada upadnete u neku malu srdbu ili u druge kakve raspre, a sebe prikazujui bez krivice i jo traei osudu, kao da niste na ispovesti, niti govorite o vaim telesnim potrebama, to su vam se dogodile. Sve ovo ima svoje vreme, a sada je vreme ispovesti, isceljenja duevnih strasti. A ako treba da govorite o nekoj srdbi, sav ukor i uzroke greha, kakav god bio, pourite se da sebi pripiete i nametnete. A ako o nekim drugim strastima, i njih isto ispovedite, da i odavde kao plod pocrpete dvojaku korist: da doete do istoga duevnog zdravlja, i da se obuete u smernost koja uzdie, koju imajui vaistinu slini biemo Bogu, koji kae: "Nauite se od mene, jer sam krotak i smeran srcem".(48) A ta bi drugo bilo kao najjasniji dokaz krotkoga i smernoga srca, ako ne hrabro podnositi svaku nevolju i sebe prekorevati u svemu. Istinito ispovedanje je uzrok tolikih dobara; bez njega, mislim, niko nee postii spasenje.

Glava 7: O DUI SPASONOSNOM ISPOVEDANJU

Zato zapovedamo od Gospoda Boga Svedritelja, da se onaj koji se ne ispoveda ne prieuje, dok ne doe k sebi i ne ispovedi sva grena i tetna dela. Inae trebalo bi takvoga i iz manastira izbaciti i odrezati kao zagnojen ud, i uklanjati i odbacivati kao teko zaleivu ili sasvim neizleivu ranu; ali poto se ne zna ta e biti i poto ima nade da e se nekada osvestiti, odustadosmo od takve odluke. Onoga koji se ne prieuje treba podlagati pod epitimiju kao nerazumnoga, i ovo je veoma na korist. A kakva mu je korist od prebivanja ovde? I kakva mu je korist od neispovedanja? Zar nema od toga pre tetu i pogubnost i svagda uenje zlu i sve ono to dui nosi propast? Kao kada neki bolesnik ili koji ima rane, i sakriva ih od lekara, teko dolazi do zdravlja, tako e i mnogo tee doi do zdravlja due onaj koji se ne ispoveda. I ovome je svedok boanstveni Vasilije, ovako govorei: "Treba onaj koji se pokorava, ako hoe da okazuje potrebni napredak i da se navikava da ivi po zapovesti Gospodnjoj, da ne uva sakriven nijedan pokret due, no neka otvoreno iznosi igumanu svojemu sve sakriveno srca svoga". Tako inei, brao, oslobaamo se ne samo svojih grehova, nego emo i nadalje biti tvri. Jer ree Lestvinik: "Rane koje se otkrivaju, ne idu na gore". I opet: "Dua koja razume ispovest, dri se njome kao uzdom da ne grei". Toliko je korisno otkrivanje svojih grehova. U budue bodri smelo svi potecimo ka njoj, i nareujemo da svakodnevno ispovedanje ovako biva, to jest samom igumanu ili onima koji bi mu se inili da su pogodni za primanje misli; a veliko, prvo ispovedanje, onih koji svetske vlasi odlau, treba se ispovedati samo ocu, a ne kome drugom ili igumanu, kao to vie pisasmo, da bi znao otac sviju dati svakome potreban lek. I ovo treba da bude ovako.

A slube svetih postova izloie tano sinaksar, kao to je u njima uvek uinjeno.

Glava 8: O BDENIJAMA KAKO TREBA DA BIVAJU

Bdenija treba da bivaju po zakonu u nedelje i u Gospodnje praznike, i o spomenu ostalih svetih koje navodi sinaksar.

Glava 9: O TRPEZI I O INU KAKO TREBA DA BIVA

Vreme je bilo, uostalom, da se setimo i trpeze, jela i ostalog to trai telesni sastav. Jer kao to smo mi sastavljeni iz dvoga, to jest iz due i tela, tako i stvari u manastiru. Kao dua njegova mogla bi se naravno razumeti cela bogolepna sluba u pevanju, a kao telo sam manastir i ono to je potrebno naim telima. Poto smo ve dovoljno s Bogom ovo rekli o njegovoj dui, prilii da ukaemo i o onom to je najbolje za njegovo telo, i da uzakonimo o nainu hrane i o drugom, to bolje udovoljava sastav manastira, da vam tano kaemo, o emu treba manje da misli onaj koji hoe da umnoi svoj manastir.

Da kaem dakle i ovo, i da ono to treba predam mojim vazljubljenim ocima i brai. Poto je izvreno uobiajeno dijaklizmo u priprati, to jest poto se uzelo malo anafore i ispilo vina, posle ve svrene boanstvene liturgije, svi tamo sakupljeni sede ekajui poziv za trpezu, koji biva udarom trpeznoga bila. Kada se udari u bilo, odmah iziavi zajedno sa jerejem koji je liturgisao ine poklon igumanu, i tako poto pone uobiajeni psalm radi sluanja, ide sam iguman za trpezu i svi neizostavno koji su ukazani da sede na prvom obedovanju u trpezariji. Tako uavi u trpezariju i poto se svri reeni psalm sa malom molitvom, svi sedaju po redu koji odredi iguman, i jedu to je postavljeno sa pohvalom Bogu. I ovo treba da znate: Ako ko zakasni na psalam i molitvu, neka javi trpezar igumanu; da mu kae i uzrok zakanjenja; i ako bi izgledalo opravdan, treba mu oprostiti, inae neka ini metanije, koliko iguman zapovedi. Treba meutim da biva i uobiajeno itanje na obedima, po obiaju, neka niko ne rope i ne mete se, niti da smuuje onu korist svetskim razgovorima i praznoslovljem, osim samoga igumana ako bi to hteo, govorei malo, a slino i zapitani od njega slian odgovor neka daje, ako je mogue, i kratko i saetim reima. Ako ko uznemiruje ili se uznemiruje, ko smuuje ili se smuuje, i ko smeta itanje neumesnim i neprilinim razgovorom, neka se uutka od trpezara. Ako li ga uje pa ne uuti, ve nastavi da uznemirava bratiju prianjem, neka se silom ukloni od trpeze, i naka se baci pod epitimiju nejedenja, ili neka se smiri na drugi nain, kako bude hteo iguman. Radi sedenja ne trpimo nikako da se govori. Gospodu da bude ugodno bratija da ive po Bogu i nikako da ne zavide zbog sedita, kao to to ine svetski ljudi; i ovde sami sebe da ne uzdiemo iznad drugih, sami sebe tatinom da ne preuznosimo, jer to je, bojimo se, stvar sujetne slave, a Bogu mrska: "Jer mrzak je Gospodu svaki koji se srcem uzvisuje",(49) ree boanstveno Pismo, i "Gospod se protivi gordima, a smernima daje blagodat".(50) Neka ne bude dakle to meu vama, neka ne bude! Jer budui zreloga uma nemojte nikada pretpostavljati da budete mrzost Gospodu umesto da primate blagodat od njega i da ga imate blizu vas, kao srcem smireni, ili da istinu kaem, da budete njegov dom vazljubljeni. Ako bi se neko od vas, jao, naao da se radi ovoga prepire, gubei i malo vremena i snage, i ne eka nareenja igumanova, i ne bude zadovoljan odreenim mu mestom, zapovedam u Gospodu da mu se odredi poslednje mesto i da se naui svetske stvari ostavljati u svetu. A ako se, to nije preporuljivo niti pristojno, jo boi i prepire, i posle druge i tree opomene nepopravljiv i sasvim neisceljen ostane, takvoga treba izgnati iz manastira kao neku falagedonu, to jest kao ivu ranu, odbaciti daleko od vas, da ne bi i ostalima od vas predao svoje rane. Jer mnogo lake je primiti zlo, nego dobro,(51) kao to ree neki mudrac.

A kada vi jedete, ne treba jedan drugome da dajete kakvu hranu ili pie, ni male kaplje da pomea sa vinom, ve kome bi esto neto trebalo od ovoga, ustavi malo, veoma utivo i sa pobonou, i neka moli od igumana, ovako govorei: "Blagoslovi, oe, potrebno mi je ovo!" Ako on odobri, primi lepo ono to se trailo; ako li ne da, neka se opet umiri i neka se utanjem sedi blagodarei. A ovo inimo ne radi neke tednje, kao to neki misle, i radi krtosti, nego da en bude to meu nama da se tedi na raun mira bratije. Jer radi koga urimo da ovo steknemo, ako ne radi vaeg zadovoljstva, kao to rekoh, brao moja? Nego poruujui pobono i u ovom blagoino vam, da ne bi otuda dobilo prostora uninije u mnogima, i razbilo ceo trpezni red, i da ne budemo kao oni koji ne razlikuju ono to je nevaspitano i nepobono, koji kada piju jedan drugom nazdravljaju pre pia i otpia. Ne samo ovo, nego presecamo i izbor volje, a uz to iskorenjujemo i nesitost mnogih i uimo vas da budete zadovoljni malim i potrebnim, a ujedno vam otuda pletem vence uzdrljivosti.

Nego odvraamo vas i od tajnog tamnog dela i nepoznatog, da ne kaem i ukradenog. Zar nije tamno delo koje se ini sakriveno? Svakome je poznato, a ovo i boanstveno jevanelje objanjava ovako govorei: "Svaki koji ini tajno, ne izlazi na svetlost, da se ne oblie od svetlosti dela njegova lukava",(52) i Apostol: "Sve to se objavljuje svetlost je, kao to re ukazuje, a naprotiv ono to se ne objavljuje, tama je".(53) Radi kakvoga dobra, brate moj, ostavlja delo svetlosti, a ini delo tame? Bojim se, kae, molei, a naprotiv inei zlo to Bog mrzi, ne boji se, a za dobro se boji? Molim te - ti ne, ali znam noge koji to ine, i gaze svoju savest i misle da su se sakrili, to me dira u samo srce i ne prestajem da ih oplakujem, jer takvo zlo imajui ne oseaju, teko meni, i ne otkrivaju strasti! Neka im bude Gospod milostiv i neka ih poui, kao onaj koji sve na korist usmerava. A mi treba da idemo, odakle smo poli.

Poto smo obedovali i obinu molitvu kazali, i poto smo ustali, treba po zakonu otpojati slubu sa molitvom, i tako odlaziti ka svojim elijama. A na veeru, ako ko hotei veerati zakasni od molitve, i on da potpadne pod slinu epitimiju kao i onaj koji zakasni na obed; neka se pita nema li opravdano izvinjenje. A ko meutim, zbog uzdravanja od jela ne doe na veeru, nije kriv. Sam hleb postavie se vama koji veerate, i taj malo. A ako ima malo i kakva voa, po miljenju igumana i toga treba uzeti sa blagodarnou. A pie dae se po zakonu uobiajenom krasovoljom. Ako se slavi kakav praznik nekoga od bratije, a to neka bude sa znanjem igumana, neka se ne uva na veeri ovo pravilo, nego kako hoe slavljenik, tako inite. Neka ulazi podikonom na drugo sluenje jela i neka ispituje da li su neki trebali da jedu meu prvima i ostali su sa drugima, i radi ega su ostali. I ako je izvinjenje opravdano, to su bez krivice, ako je bezrazloan, zapovedamo da se ne ostave da jedu. Ni ovo nije pohvalno: bez opravdanog uzroka izostajati od jela. A to ako je i teko, treba da se po mogustvu sasvim i odstrani.

Glava 10: O SVETIM POSTOVIMA VELIKIM I O DVA MALA POSTA, SVETIH APOSTOLA I HRISTOVA ROENJA

Tako je sada u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako. Pre svega: u prve velike poste, u prvi dan to jest ponedeljak prve nedelje, niti pojemo liturgije, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane iste nedelje treba se brinuti i za trpezu i za jelo onima koji hoe da okuse, to jest od soiva kvaena vodom i nekog sirovog zelja i voa, a pie je vrua voda smeana s kiminom. Tako do petka. A u petak treba da jedete kau i vina po au, zbog praznika svetoga i velikoga muenika Teodora. Ova prva sveta nedelja velikih postova neka vam ovako ostane. A u subotu i nedelju ovih svetih postova dva jela: varivo sa uljem i oktopode. A za pie treba davati uobiajeni veliki krasovolj. To neka biva vama (...) a u utornike i etvrtke neka vam se iznose druga dva jela, no ne oba sa uljem, nego samo jedno. A vina merei male krasovolje, to je polovina velikoga. A u druge dane: to jest ponedeljak, sredu i petak, ne treba nikako jesti varivo ni piti vina, ve samo soivo kvaeno i voa po malo, i ukrop vodeni sa kiminom. Ako se u jedan od ovih dana dogodi praznik Obretenja glave Pretee ili Svetih 40 muenika, osim prve nedelje cele i opet osim srede i petka, neka vam je razreeno jesti hobotnice i dva jela sa uljem, i vino sa velikim krasovoljem. Ribe nikako ne jedemo. A kada nastane praznik Blagovesti, neka se praznuje svetlo po mogustvu, i ribe moete jesti, osim srede i petka, i vino piti sa velikim krasovoljem, ne jedanput, no i sutra, to ostane od jueranje trpeze treba da jedete, i vino pijte; takoe i riba neka se ne izostavlja i dva jela sa uljem, radi svretka praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jesti na ovaj sveti praznik kao to je reeno. Ako se dogodi petak ili sreda i ponedeljak ili velika nedelja, tada jedemo oktopode, da se ipak utolimo zbog praznika, jer tri dana ove nedelje, to jest ponedeljak, sredu i petak, treba iveti tano kao i prve nedelje posta - neko kvaeno soivo i sirovo zelje, i ako se nae voe budite zadovoljni, i pijui vodeni ukrop sa kiminom. Ako li pre reeni praznik padne bilo na Veliki etvrtak, bilo na Veliki petak ili na samu Veliku subotu, pa i Veliki etvrtak, to kao i u otpusne dane neka vam bude u jelu i vinu, a na Veliki petak ne jedite nikakva variva, nego soivo kvaeno i zelje neko sirovo, i voe, a pie ukrop sa kiminom. A u svetu subotu neka odstupa svaka briga oko skupljanja na jelo, nego da biva samo dijaklizmo pred crkvom po obiaju. Ovakav imajte nain ivota u svete velike postove, a za nemone brigu nalaem igumanu po volji.

A post svetih apostola izloiemo ovde. Po svretku sve slube asova i boanstvene liturgije, kako sinaksar ukazuje, priziva vas trpeza po gore reenom nainu, kada nastane sedmi as, u koji jedite dva jela sa uljem, osim srede i petka; a u te dane ne kuamo nikako ulja niti pijemo vina, a u utorak i etvrtak i hobotnice jedemo, a u subotu i nedelju ribu jedemo i pie sa velikim krasovoljem da pijete. A na veeri da se postavlja malo hleba, a vina takoe sa velikim krasovoljem, jer je znojno i suno vreme.

A u post Roenja Hristova neka vam bude isto kao i u post Svetih apostola u jelu i piu, kao to onamo ukazasmo. A po svretku, kao to je ukazano, sve slube u sinaksaru, ovo dvoje izmenjujem: kada je post ne liturgisati u sve dane; poto se dan ne protee, budui kratak, ne treba jesti dvaput na dan, jer e vam se u deveti as predstaviti obed, kada je post, kako je reeno. Post je znaj: kada se na jutrenji ne poje "Bog Gospod" ve kada se poje "Aliluja", tada je post. Tako i ovo imajte.

Glava 11: KAKO TREBA PRAZNOVATI GOSPODNJE PRAZNIKE I PRESVETE BOGORODICE

Svi boastveni Gospodnji praznici, kao i presvete Vladiice Bogorodice Nastavnice nae, neka se praznuju iznad drugih, i to u pojanju i u sjaju i u vaem jelu. A praznik Sveto Vavedenje "u Svetinju nad svetinjama", kako ga nazivamo, neka se svetlo praznuje od vas, svetlo i sveano, jer je praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima. Toga dana neka se uvede na trpezu koliko je mogue, i na vratima podajte u hlebu i vinu koliko bude bratije.

Neka je dosta ovo reeno o ovom, a spomenuemo i o drugim stvarima.

Glava 12: O SLOBODI MANASTIRA

Zapovedam svima vama od Gospoda Boga Svedritelja da ovaj sveti manastir bude slobodan od svih tu vlasti, i od prota i od drugih manastira, i od osobnih vladika. I da nije ni pod ijim pravima, ni carskim, ni crkvenim ni drugim niijim, nego da je pod jedinom slavljenom Bogorodicom Nastavnicom, i pod molitvom preblaenoga i svetoga oca i onoga koji igumanuje u njemu. A uvati i ispravljati i upravljati i vladati jo i hrisovuljima blaenih careva, kojima se slobodno i niijom vlasti neporaboeno tvre privezuje, da imate nepokolebljivu i neizmenjenu slobodu, koja nee nikako propasti. Ako li ko ushte nekada, u neko vreme, da na koji nain poraboti ovo, ili uini pod nekom vlau, ili ko od klirika ili od laika, ili sam iguman ili ko od bratije u njemu, potaknut demonskim iskuenjem, da je kriv ne samo boanstvenom telu i krvi Gospoda i Boga i Spasa naega Isusa Hrista i Bogomateri Gospoi naoj Blagodeteljnici, nego neka mu je i anatema, kao to ree boanstveni apostol,(54) i kletva na njemu 318 svetih otaca, i neka je naslednik Jude izdajnika i uasnik sa onima koji su rekli: "Uzmi, uzmi, raspni ga!"(55) i neka se pribroji onima koji su vikali: "Krv njegova na nas i na decu nau!"(56)Jer mnogim znojem i trudom obnovi se ovo opustelo mesto i svri se, i bi zapoveeno od onih koji su ga postavili, da bude slobodno; ako se pak zgodi da zlom i lukavom voljom padne pod vlast pokvarenih i lukavih ljudi, koji ne gledaju ni na to drugo nego na pogubnu korist, jadno jadnik uinie! I ne samo ovo, nego i krstove blaenih careva, koje oni svojom bogoljubivom voljom, napisae u hrisovulje, dajui slobodu manastiru. Triput je on jedan i triput proklet, ma ko bio, ko pogazi slobodu i nita ne pomisli. Ko bi tako neto uinio, kako da nee posle biti krivac? Neka ovo bude na taj nain propisano.

Glava 13: O POSTAVLJENJU IGUMANA, KAKO TREBA POSTAVITI IGUMANA

A treba u ostalom podsetiti vau ljubav i o postavljenju igumana i ikonoma, i prvog eklisijarha neizmenjeno i neprestupno. Ako hoete da postavite igumana, jer ovaj na sveti manastir Gospoe Nastavnice nae Bogorodice bi odlikovan od blagovernih careva da je u broju igumanskih manastira kao i drugi carski igumanski manastiri. A drugi se znamenuju od cara. A ja smerni razumeh tetu manastirsku u zlatu i u konjima i u trudu, to dolazi od putovanja, i umolih blagoverne one careve da ne idu igumani k njima radi naznamenanja, ve uzeh od njih tap, da je u manastiru mesto naznamenanja carskog. A kad se prestavi iguman od vas ka Gospodu ili svojom voljom ostavi igumanstvo, to neka se bira ikonom i eklisijarh, i od bratije do 10 ili 12 koji su najstariji, i neka uu u crkvu i neka promisle sebi igumana, koji e im otvoriti ne samo telesne oi nego i duevne, za koga sva bratija zna da je u vrlini i u pravdi i prepodobiju, koji ima slobode da kae: "Hodite, deco, i posluajte me, i strahu Gospodnjem nauiu vas".(57) "Uzmite moj jaram na se i nauite se od mene, jer sam krotak i smeran srcem, i nai ete pokoj duama vaim".(58) A neka ne bude nagovaranja radi zadovoljenja telesnih pohota. I iziavi iz crkve ovoga svima objavite.

A na ovaj nain treba da postavljate igumana: Poto vi svi uete u crkvu, i uzevi ovaj tipik i poloivi ga na svetu trpezu, i prislonivi tap uz svetu trpezu, zapoveda se da izabrani ue u oltar, sa uobiajenim Trisvetim i sa troparima. Tropar: "Pomiluj nas, Gospode, pomiluj" do kraja; "Slava: Gospode, Gospode, pogledaj s nebesa i vidi" i drugo, a neka bude glas esti u oktoihu: "Jedinoedni i jedinosuni Ocu svojemu" zatim "Gospode, pomiluj" 30 puta, i poto se pokloni tri puta do zemlje pred svetom trpezom, i poto sa nje uzme tipik i tap, i poto svi kau: "Dostojan!", i dostojan neka stane na dostojnom igumanskom mestu. I poto stane, celiva ga sva bratija, i od tada je va iguman Bogom postavljeni i presvete Gospoe i Vladiice Bogorodice Nastavnice, koji mu pomau.

Glava 14: KAKO TREBA POSTAVLJATI IKONOMA

A kako ete opet ikonoma postaviti: Ti, igumane, i sva bratija treba da izaberete po vaoj vrlini podobna i da postavljate u ikonomstvo; neka se postavi na ovaj nain: posle otpusta jutrenje i uobiajene molitve, i poto biva Trisveto od sviju, neka ini tri metanije pred presvetom Vladiicom naom Gospoom Bogorodicom Nastavnicom, i neka pobono i sa strahom celiva ikonu. A potom neka se pokloni igumanu do zemlje. Zatim neka priklanja svoju otkrivenu glavu igumanu, a iguman znamenujui ga asnim krstom, neka ovako pobono govori: "Molitvama presvete Bogorodice i molitvama svetih otaca postavljaju te za ikonoma manastiru!" Potom davi celov u Gospodu, neka stane na mesto koje mu pripada. Potom ga celivaju svi. Posle celova neka se uznosi slava Bogu i neka doe otpust posle uobiajene jerejske molitve. Poto ovaj ikonom bez padanja svrava svoju slubu ka Bogu i vama, pokae vam se iskusan i upravlja vas ne po licu, no sve imajui kao jedan ud, poto ima pod sobom i svoga pomonika: podikonoma. I tako u Gospodu neizmenjeno i nepokolebljivo dobro prebiva, uvajui i upravljajui svaku stvar. Ako li togod nepanjom propadne, makar i od malih stvari, to e biti ispitivani u dan ispita i za malu stvar, koju pogubie u svojoj lenosti. Jer apostol kae: "Svaki koji ini rabotu sa usrdnou, primie nagradu otplate prema trudu".(59) I opet: "Proklet je ovek koji ini rabotu sa lenou!"(60) Ovo sluajui treba od zla beati i vie se ka dobru podvizavati. Ako ga vreme oblii kao nesposobna i nekorisna, kao lena u slubi i neplodna, ili da daje svojim roacima ili od manastira krade, ili razvraa bratiju, van ukazanoga ustava, ili odrie mudre zapovesti igumanove, ili pripoveda neku manastirsku tajnu, ili rui to u ustavu i postavlja svoju volju, ili jasno pokazuje neke telesne strasti. I ako prebiva u nekojima od ovih stvari i ne ostavlja se njih, nego ih jo vie dri, to bio iguman, bio ikonom, vi zajedno saveajte i ujedno odluite ono to je bolje, i tada skinite onoga nepodobnoga sa vaeg zastupstva, a uvedite onoga koga ste vi izabrali, a ovoga ostavite neka se pokori. I ako se dogodi da iguman izie bilo svojom voljom ili radi nekih ovih stvari, to neka se potuje kao prvi brat posle igumana, i neka ima stojanje i sedite u crkvi i za trpezom i na ostalim skupovima, a u jelu i piu i u svemu neka ivi sa onima koji su u opteiu. I ako bude neto radio, dozvoljeno mu je davati nekoga drugoga od mlaih, da mu radi. Neka vam je i ovo znano: Ako bilo iguman, bilo ikonom to stee ivei u manastiru, i rekne: "Ovo je moje", zapovedam da tako ne bude, nego svakom dovoljno trebovanje da bude od manastira.

Glava 15: O POSTAVLJENJU EKLISIJARHA

Za eklisijarha treba da postavljate brata, izabravi ga po rei Davida:

"Blago oveku koji se boji Gospoda, kome su veoma omilele zapovesti njegove!"(61)I neka polau ustav crkveni pred presvetom Vladiicom naom Bogorodicom i kljueve crkvene, i da ine Trisveto. I posle Trisvetog uzima nareeni eklisijarh ustav i kljueve, kao od same presvete Vladiice nae Bogorodice, i prilazi ka igumanu, i blagosilja ga iguman po vie pisanom blagoslovu kao ikonoma, i njega na isti nain neka proizvede, samo izmenjujui na ime eklisijarhovo. Zapovedam da on ne bude len na vrenje crkvene slube, nego da vri bodro i seajui se blaenog proroka koji vapije:

"Rabotajte Gospodu sa strahomi radujte se njemu sa trepetom!"(62)Poto to uva i poto ima i podeklisijarha nieg od sebe, i paljivo, smotreno pazi u pojanju i u itanju da se neto ne izostavi u vaoj lenosti, a uz to i na paljenje svea i ienje i paljenje kandila, ili na spominjanje ivih i umrlih, koji su upisani da se pominju; uz to i na panihide po predanom inu, kao to sinaksar zapoveda, i o umrlim svetim ocima i brai naoj, kada se kome slui ili smrt, ili da se uini pomen ranije poivoj brai naoj u zapisani mu dan. Ako se ovi reeni pomeni nekom od bratije dogode u dan nedeljni ili na praznik Gospodnji, to nemoj ostavljati zbog praznika, ve poj ili pre praznika ili posle praznika. Ako li se ovaj pomen reene bratije nae dogodi u veliki post, tada samo u subote pojemo panihide za mrtve. A onima ije se panihide dogode u posne dane, treba im pre mesopusta otpojati panihide za pokoj.

Glava 16: POUKA BRATIJI I DA ODAJU AST IGUMANU

No molim se, eda moja u Gospodu vazljubljena, molim se, tavie i zapovedam, i za svedoke rei pozivam kao uvare dela, i poslunike da prema igumanima mi ikonomima slobodu i potovanje imate. Jer moja re je opet upuena vama koji na sebe primate sud, neka odstupi od vas zavist, da odstupi svaka sujetna ljubav i dar nerazuman, a neka se skupe: pravedan sud, tana panja i merilo pravde i tanost istine, i kao da nadzire svojim svevideim okom sam onaj koji ispituje srca i utrobe.(63) Tako neka bude va izbor i ispitivanje. Ako li neto u vaem ljudskom, ne mogui rasuditi sami sebi sagreenja u sebi, pritecimo ka drugome, koji nam moe rasuditi zle obiaje, koji nam donose propast dui, a opravdanje toga ako je pravedno traie od vas pravedni i nenagovorljivi Sudija, i ne znam koga biste uzevi za branioca mogli utei osudi. A vi, teko meni, onim pogubnim izborom ravog izabraste, i nanesoste toliku tetu ne samo njemu nego i sami sebi, a sa vama i svima ostalima, navukavi propast i njemu samom, i vama samima i drugima.

Ne ustremite se zato u borbe, radei po svojoj volji, nego u zajednikom miljenju i umovanju izaberite izabranoga. Svakako i kada je iguman iv, treba birati izabranoga od bratije. A ako se steete u jednu saglasnost i volju, neka vam se ne protivi iguman, a gredui za vama, jo u uvati vau saglasnu volju i jednu odluku. Ako neete da posluate moje dobre pouke na vau korist, izaberite sebi drugoga vou, koji e ii po vaoj volji i vama se pokoravati, a ne vi njemu. A tim i takovim protivuslovnicima zapoveda moja smernost da ne budu protivni zbog razne gordosti, jer kae: "Teko onima koji se odriu i koji nisu smerni, jer e ih Gospod svojim gnevom smiriti". Da, radi ovoga izvolite i sami u sebi rasuivati smirujui se, ne dajui protivljenja.

Glava 17: O POUCI IGUMANA BRATIJI I O ISPOVEDANJU

A savetujem svima, brao, kada vam se postavi iguman, pourite se da sve pokrete vaih dua njemu kaete i da ispovedite vae za duu tetne pomisli, da bi otuda odmah vau ljubav i raspoloenje u sebi utisnuo; a ne govorimo misli ispoveene stareinama, no one koje vam dosauju svakoga dana i as; jer nije mogue nikako da vi kao ljudi nikada ne pomiljate neto zlo i ne dajte dobro odlaganjem, to ne treba da bude, nego sa svakom voljom, i sa urbom na to trite, da bismo svi bili jedno, isto mudrujui, isto pomiljajui, paseni i voeni od jednog istog pastira i kao neka zlatna veriga vezani jedni za druge, drite se jedan za drugoga i saudite se(64) u jedno telo, pod jednom glavom, po boanstvenom Pavlu, neimarstvom Duha(65). A ako ko bude nesavitljiv i nepomirljiv i nepopustljiv, svoju ineu volju, ne inei ispovedanja igumanu ili optem ocu kao to vie pisasmo, nego on sebi odreuje drugoga duhovnog oca, a ne ovoga, i stara se da njemu izlae misli, neka bude negde izvan i daleko od vaega stada odmah odagnan, bez milosti i pomilovanja (o, Boje svevidee oi!), zlo i veoma napasno je pomislio. Neka se izgoni iz manastira i neka se odlui, tu neka bude od naeg dela, kao krivac otrgnua i cepanja, i svakog dugog nereda i smutnje i tete. Takvom je slian ovaj.

Glava 18: O ZAPOVESTI BRATIJI, POUKA

A ovo da vam opet zapovedim: Budite mi sa svakom au i ljubavlju, svakim strahopotovanjem, svakom nepokolebljivom pokornou, svakom poslunou igumanu vaem, kao to ree neki od svetih otaca; kae: "Ako e oni koji se za vas brinu odgovarati za vas, kako da se u svemu njima ne pokoravamo i kao ostali udovi tela glavi ne budemo posluni i usluni?" I boanstveni i veliki apostol Pavle ovako kae u svojoj poslanici Jevrejima: "Povinujte se igumanima vaima i pokoravajte se, jer oni se kao odgovorni staraju za due vae"(66). No i jedan prema drugome jedinstvo i ljubav, mir uvajui, budite mi, raspaljujui jedni druge iz srdane misli, jedni druge utvrujui, upuujui, teei, podiui, pouavajui jedni druge na podsticanje ljubavi i dobrih dela, i prosto rei na sve to je dobro, to je spasonosno, to je vrlina, to je pohvalno(67), starajui se da izvrite koliko je mogue. Jer Gospod na Isus Hristos ree: "Ovako vam zapovedam da ljubite jedan drugoga, kao to ja vas zavoleh"(68); i opet: "Po tome e svi poznati da ste moji uenici, ako ljubite jedan drugoga"(69). Vidite iji emo uenici biti uvajui ovo, vidite koju emo slavu i veselje postii pouavani od ovekoljupca Vladike! Zato sa svim staranjem i sa svom snagom i sa svom revnou na zapovesti njegove pazimo!

Glava 19: POUKA IGUMANU I OCU DUHOVNOM

I ti, oe duhovni ovoga osvetenoga stada i nastavnie, budi smeran bratiji, milostiv, pokazujui im svu oinsku dobru volju. Da, molim te: za sve se brini, sve uvaj i sve trpi, pomai, pouavajui, opominjui, uei i teei, bolne isceljujui, nemone utvrujui, malodune bodrei, one koji gree vraajui, sedamdeset i sedam puta pratajui po rei Gospodnjoj(70). Jer podobno je da nam onaj koji se upodobio Gospodu snishodljivo sudi, a ako to zanemaruje ili krajnju isteruje pravdu bie osuen zbog svoje mrnje, kao nemilostiv. Da drugo ostavim, sv. Vasilije ree: "A i sam iguman, brinui se kao otac za roenu decu, nadgledae po mogustvu svaiju potrebu i preduzee po mogustvu potrebno isceljenje i brigu, i uistinu bolestan ud, bilo telesno bilo duevno, razmatrae sa ljubavlju i oinskom dobronamernou". ada vi ovaki svakako budete, nee biti da neko nedostojno uskaui igumanuje ili ikonomuje, pozivajui se na starost, ili delo, ili plemenit rod, ili ugled, ili prinoenjem nekoga imanja ili novca, ve da bude pre toga potovan od onih koji su od vas sviju odreeni u saveanje i rasuivanje o igumanu, i neka se izabere za igumana samo od njih, pa makar se on tek postrigao, makar bio i nepismen i od onih koji su van crkve priveden. Nikakve tete otuda nee biti manastiru, "jer Bog moe i od kamenja podii decu Avraamu"(71), i slepima dati premudrost, i re dati nereitima, koji e mu biti ugodniji od onih koji se hvale svojom snagom i mudrou i bogatstvom i poreklom. I za ovo je svedok vaistinu boanstveni i veliki apostol, sveti Pavle, koji ovako veoma vapije: "to je ludo za svet i nemono i izgnano, to izabra Bog da premudre i silne i visoke posrami, i ono to se ne smatra ni za to, da uniti ono to vai za neto"(72).

Ovo je o postavljenju igumana i ikonoma. Dodajui neto malo reenome, veoma potrebno i prikladno.

Glava 20: O TOME DA NE SUDE BRATIJA IGUMANE U DAVANJU MANASTIRSKIM GOSTIMA

Da ne sude bratija igumane, niti da trae raun o tome to se unosi ili izdaje radi manastirske potrebe. Jer ovo je nedostojno i tetno, i raa ne malo nepoverenje, cepanje i nered, a ini i druge sablazni. A ti opet igumane, roacima i svojim prijateljima koji ne budu manastiru od potrebe, nemoj razdavati niti pak sabirati i uzimati sebi govorei: "Ako ne budem opet iguman, da imam ovo!" Oni koji ovako ine, neka budu bez priea svetih tajni u Svetom Duhu. A ako se i bratija ne povinuju u ispitivanju onoga to su uinili, njih smo osudili, ili opet ako bratija rade bez njegove volje, to i na njih uz prednju zapovest i ovo prilaemo. Sudiji koji se ne da prevariti, izobliitelju savesti, vaistinu nee pobei. Zato i treba da paze da ne upadnu u ruke Boga ivoga"(73) Jer, nee pobei boanstvenom stranom sudu za neopravdano i nepotrebno izdavanje stvari i novca; piui im ovo, podseamo ih. A ako se toliko samouvereni i besramni pokau, da se ne boje ni Bojega suda, ve nedolino rastau to je manastirsko, neka budu bez priea dok se ovoga ne okanu.

Glava 21: UKAZ O ZAVESAMA, IKONAMA I KNJIGAMA CRKVENIM

Hoemo da se ne uzimaju od nas steeni sveteni sasudi, ikone i zavese i knjige, niti ostale sve crkvene teevine, i ne samo da se ne uzimaju nego neka se odatle ni ne pokreu, i nikada ni od koga ne uzimaju. A ko neto od ovoga otimajui uzima radi nekog izgovora, neka padne u greh crkvene krae i zbog ovoga neka bude osuen zakonskom kaznom. Iz drugog opravdanog razloga uzimati ove ili premetati, ni mi, niti drugi neko dobro mudrujui ne moe narediti, osim u vreme nevolje od poara manastira, kada se dogodi da se zapali ili padne od zemljotresa, ili to drugo to e biti manastiru od pomoi, a druge nikakve pomoi nema, tada neka se ovi pokreu, ali da to ne ini sam iguman tajno, nego po dogovoru i odluci sve starije bratije.

Glava 22: O UPISIVANJU SVEGA TO TREBA DA SE UPISUJE

Zapovedam vam jo i to, da se sve zapisuje od manastirskih prava, prihodi onih koji slue podrobno da se prepisuju, izdaci - kada i kamo, a prihodi - kada i otkuda. Ova je zapovest svima: dohijaru, ikonomu i parikonomu ili spoljanjem ikonomu, ili onima koji dre bilo koju drugu rabotu. Ovome vas uim da svi zapisujete ovo, d budete besprekorni i bez prigovora.

Glava 23: O ONIMA KOJI GOVORE SUJETNO I PRAZNO

U ostalom i o drugim stvarima treba da se govori i kae i o njima dovoljno. Ako se koji od vas u nekom runom radu ili u drugoj slubi sastaju i tvore prazne razgovore, pa naviknuti na ove sastanke padaju i u sramne razgovore, jer oni koji mnogo govore nee pobei od greha(74), neka se ne klone da se naue od boljega, a ovome zapovedam da to ini iz ljubavi, i da nagovara da se ostave tetnoga za duu. A treba govoriti iz boanskih spisa, jer je to korisno za duu, ili utati. "Zaustavljajui usne, razuman si i mudar", kae pisac Pria(75). A i kada ste na putu, pa od toga bolujete, leite se na isti nain. Treba veoma paziti da se sauva um, znajui da je protivnome lako naii na njih i dovesti do pada, to neka ne bude, to je isto kao i kada se ovca udalji od ograde, stada i pastira. Uz to ne treba upasti u meusobna zlostavljanja ili u gnev; jer onaj koji ovo ini neka se odlui, ako se ne kaje i ne moli oprotaj skruenim srcem. Volimo da vi svagda imate mir i ljubav jedan prema drugome, i mesto gneva nauite se: "Blagoslovi i prosti, brate!" A oni koji ine sujetne sastanke i dolaze bez razloga jedan drugome, i bez ikakvog potrebnog uzroka i igumanova znanja, neka budu poueni; pa ako od zla ne odstupaju, neka budu kanjeni.

Glava 24: DA NIKO NEMA U ELIJI JELA NI PIA, NI VOA I NIJEDNOG NOVIA

I koji stie neko imanje preko manastirske zapovesti, makar i jedan novi ili voku, bez znanja igumanova, neka padne pod epitimiju. Slino ovom, koji tajno jede i pije, ako se ne pokaje, i koji prima glasove od prijatelja i roaka, i otpisuje im. A onaj koji neto krade od manastira i ne ispravlja se, neka se odagna odatle.

Neka se doda i ovo reenom.

Glava 25: O TOM DA NE VOLIMO DA KOD VAS BUDE VELIKI BROJ, VE AKO I MALO, NEKA BUDU SA LJUBAVLJU

Veliki broj meu vama ne volimo da bude; toliko da vas bude koliko je dovoljno da imate hrane, i koji pobonost, ljubav i jedinstvo pretpostavljate svemu drugome, koji se svojim igumanima u svakom strpljenju i smernosti srca povinuju, i koji se ure da bogoljubno ispune sve to su oni zapovedili; a oni drugi da se odailju, pa makar trebalo da vas i malo ostane. Bolje je jedan koji ini volju Gospodnju, nego mnoina bezakonika.

Glava 26: O TOME DA BRATIJA NEMAJU RABOTNIKA

Ne prilii vam da imate sluitelje. Treba da budu po dvojica zajedno u eliji, i sasvim dosta! Treba da budu jedno i isto, diui zakonom ljubavi duhovne, isto mislei i kao jednoduna braa vaistinu sakupivi se, vukui svesrdno isti jaram Gospodnji, i jedan drugom u miru i u potrebnoj poslunosti i potovanju pokoravajui se, da se i meu vama ispuni re Davidova:

"Koliko je dobro i koliko krasnokada bratija ive zajedno!"(76)A treba i ovo rasuditi: neka se povinuje novodoavi onome koji je pre doao, nepismeni pismenome, neuki obrazovanome i mlai starijem. Ako li iguman odredi da ko bude i sam u eliji, on neka zna ivot njihov.

Glava 27: KAKO TREBA DAVATI ODEU I OBUU

Treba dalje ukazati o odei bratiji. Zapovedio bih da im se daju rase ivene, ali videh da zaviu avolskom meu njima nastadoe mnoga roptanja, govorei jedan drugome: "Tebi je bolje dano, a meni gore". Radi toga zapovedamo: kada doe novak, neka mu se daje rasa i koulja, a na godinu da se dade svoj bratiji po perpera, da sebi kupuju odeu; a u pogledu obue, to ostavljam na igumanu i na ikonomu, u kaligama ili u drugoj obui, da kojega vide da nema obue, da mu dadu, a naroito crkvenici da imaju neoskudno kalige, a u no nono ruho, kako bude mogue manastiru. I ovo, i jo po litra ulja da im se daje na godinu radi osvetljenja elije. I vune da se svakome dade po runo na godinu, makar i kupivi. A koji su crkvenici izabrani od igumana, koji imaju da dre i elijski ustav, to neka im se daju po tri litre ulja na godinu, ali treba da su po dvojica u eliji i svina da jednim kandilom obavljaju svoju slubu, da im svetlost dotee za godinu.

Glava 28: O ONIMA KOJI NE USTAJU U CRKVU, KAKO IH TREBA KAZNITI

Zapovedamo ovima da uvek neslabljeno budu na svakoj crkvenoj slubi, molei se za sebe i za svet i za bratiju koja slui.

Ako li se ko uleni i ne ustane na jutrenju ili na drugu slubu crkvenu, osim zbog nekog opravdanog razloga ili bolesti, neka ini metanije pred igumanom i svom bratijom, trideset metanja posred trpezarije; ako li se ne pokaje i opet po drugi put ne ustane, neka uini 60 poklona; ako li i tako, ne pokoravajui se, ostane i opet pavi u oajanje i po trei put ne doe u crkvu, neka uini 100 poklona. Ako li se jo ne pokorava i ini sablazan drugoj bratiji, neka se izgna od igumana i sve bratije. A ovu zapovest dajem ne samo crkvenicima, nego svoj bratiji koji su u manastiru, osim onih koji izvan manastira lee. A u itanju i u kanarhanju kome uini eklisijarh metanije, osim telesne nemoi, ili na pojanje ili na poinjanje, neka se ne odrie. A na trpezi zapovedam da drite tenija nedeljama. A ovo sve na igumana polaem: da ako ko ne poslua eklisijarha, neka ih pouava iguman.

Glava 29: O TOME DA NEKO NE KUVA ZASEBNO NITI JEDE U ELIJI

Posle ovoga i ovo vam pred Bogom i samom Vladiicom naom presvetom Bogorodicom Nastavnicom zapovedam vama:

Neka bude svima vama isto jelo i pie, a zapovedamo vam da ne kuvati posebno, ni tebi samom igumanu, ni ikonomu, ni eklisijarhu, niti kome drugome od bratije, koja prebiva u naem stadu. Ako li doe gost manastiru, to treba iguman, ako li nema igumana, onda ikonom ili ko god bilo od prvih, da spremi gostu kako treba, jer radi toga jedinoga neka bivaju razlina jela igumanu. Ovako kako je reeno treba davati i onima koji su upali u bolest i radi toga trebaju boljeg jela i pia, na sastav nemona njihova tela. Ovo mi, uostalom, izgleda razumno da i bratija dre bez sablazni.

Glava 30: O ONIMA KOJI SLUE MANASTIRSKE SLUBE, KAKO IH TREBA POSTAVLJATI

Hirotonije sluitelj treba da bivaju posle ikonomova proizvoenja, i postavljati kljuare, uzimajui kljueve i polagati pred Presvetom Bogorodicom ili pred Hristom. I poto se kae Trisveto, onaj koji se proizvodi neka dolino i smerno uini tri metanije pred svetom Bogorodicom, i neka uzme kljueve svojim rukama, zatim prikloni svoj vrat igumanu i od njega primi reeni blagoslov. A koji nemaju kljueve, celivaju svetu ikonu; igumanov peat dovoljan im je za proizvoenje.

Glava 31: O TOME DA IGUMAN TREBA DA POUAVA BRATIJU DA NE INE METE USTAVI OD TRPEZE, NEGO DA POBONO IDU U SVOJE ELIJE

Takoe neka nadgleda iguman na pojanju u crkvi, ulaenje u trpezariju, neka uva bratiju i na svakom mestu, da i one koji zajedno sede bez razloga i vode prazne razgovore ili ne rade bratski pouava i ispravlja, nagovorivi da idu u svoje elije, i da ine molitvu i runi rad. A i trpezar treba da pazi da u svojoj lenosti ne postavi na trpezi neto neispravno od hrane na roptanje brae, ili da ima neoprane sudove, ili neto trulo, ili da ne deli svima jednako jelo; ako se to dogodi, neka mu iguman izrekne epitimiju.

Glava 32: O ONIMA KOJI RABOTAJU MANASTIRU

Postavljeni na koju slubu, recimo ikonom, eklisijarh, paraikonom i mnogi drugi koji dre manastirske rabote i vre ih paljivo, dobro i asno, pravedno je ne smenjivati ih od svojih poslova. A one od njih koji se lene i nikako se ne brinu, i koji su nepoteni meu njima, treba ih smenjivati i postavljati druge. A ako neki od njih krade neto, makar i malo, bie kriv Gospodu naem Isusu Hristu i preistoj njegovoj Materi optoj Nastavnici, od koje su i primili kljueve, obeavajui da e joj poteno i svesrdno sluiti.

Glava 33: O KLJUARIMA I HLEBARIMA I RIBARIMA I O STRATORU I O IKONOMIMA METOHIJSKIM

A molim kljuare i hlebare i ribare, i koji se brinu za mazge, i koji su u metosima ikonomi manastirskih imanja, a alju se van manastira ili drugde odlaze po zapovesti igumanovoj, i prosto sve koji slue, da vrite svesrdno svoje slube, kao oni koji se otuda nadaju ne maloj koristi. Nepismenima bie svakako dovoljno kao odbrana i pred Bogom i pred nama: panja i briga oko slube; a one koji su pismeni, pa zbog slube ne mogu da vre svoje molitveno sluenje niti da budu sa bratijom na bogoslubenim skupovima, pouavamo da ne budu maloduni i oajni od pomisli da su izgubili korist, nego neka su pre dobroduni i radosni to ih je Gospod okrepio da poslue svojoj brai, po podobiju onoga koji ree: "Ne dooh da mi slue, nego da sluim i poloim duu moju radi izbavljenja mnogih"(77). Vidite, brao moja, kakvo delo vi vrite, vidite kome ste se upodobili. Vidite da sa ljubavlju prilazite glavi svakoga dobra. Pa to onda tuite i to ste utueni izostavi od bogosluenja? Zar ne razumete da duu svoju polaete za mnoge, kao moj Vladika Hristos, da date mir brai vaoj? Treba, dakle, da se radujete i da igrate, jer biste jedva mogli postii vie bavei se molitvom, to delom svagda tvorite; blaeni da ste zbog alosti i kao revnitelji u tome! Jer, dobra je molitva, i veoma dobra; ona ini da besedimo sa Bogom i uznosi nas sa zemlje na nebo. Ali bolja je i jo via - ljubav; jer molitva je deo vrline, i od svega savrenoga u telu najsavrenije, kao neki odseak i ud, a ljubav je glava i savrenstvo; ona pokazuje sa njom spregnutu smernost, koja ini uzvienim, i milostinju i ovekoljublje, a radi njih ak Bog postade ovek i zove se Bog, i radi toga se ovek ukazuje Bog, nebeskom Ocu slian. Zbog ega, dakle, ostavivi riznicu svih ovih dobara i glavu, trite ka niem i ka jednoj tekovini? Treba oni koji su tako prispeli ka glavi, da se dre nje tvrdo i sve da ine da od nje ne otpadnu. Bojimo se, kau, zbog izostanka od pravila; ali, ne bojte se, jer ista ispovest nadopunie vam ovaj nedostatak i ispunie pravedno molitvu, samo neka nema lenosti ni nedostatka - toga se bojte, na to pazite! Ako li toga nema, radujte se drei se svesrdno slube. Koji ovako slue, dovoljno naueni, svi u sluenju bie kao oni koji dobro ine.

A ja u u slovu izloiti to mi je malo preteklo.

Glava 34: O ILJANJU NA PREGLEDANJE IMANJA

Poto u naoj nemoi hodei stekosmo i neto malo imanja, iguman i ikonom treba da se brinu i za njih, i da paze koliko je mogue, kakovi su oni koji se alju da se brinu o njima, naime poboni, nego mudri i starci, ako je mogue, zbog strelevih napadaja(78).

Glava 35: KAKO TREBA POJATI PANIHIDE KTITORIMA

Dovoljno je, dakle, zapovesti o manastirskim potrebama, dovoljno i prikladno.

A o umrlim ocima naim i bratiji primiemo ovako. Svetlo i sa svenonim bdenijem treba da slavite uspomenu trisvetoga i uvek spominjanoga oca naega i ktitora kir Simeona monaha, koja je meseca februara u 13. dan, koji treba da praznujete svetlo i sa pojanjem i sveama, i u vaem jelu i piu. Uz to podajte hleb i vino na vrata, ko se nameri u taj dan. I ovo treba da znate, jer mnogo puta dogaa se ova uspomena u vreme velikog posta: vi pojte pre posta, a uvee na panihidi dati svoj bratiji po sveu da poju drei je nad grobom.

O panihidi Nastasijinoj. Na isti nain treba da pojete i da dan uspomene blaenopoive Anastasije monahinje, nekada bive supruge njegove, meseca juna 21.

Glava 36: O PANIHIDAMA SVETIH OTACA I BRATIJE NAE POIVIH U MESTU OVOM, I KOJI E TEK POINUTI, KAKO TREBA POJATI PANIHIDE I DRATI POMENE

I koji posle mene to dostojno uinie i uzakonie da se od nas pominju, neka bivaju njihovi godinji pomeni, a takoe i bratije ija su imena napisana u pomenicima ili e se napisati. A ne samo njima nego i onima koji su se tek prestavili, svagda na svakom bogosluenju jutrenje i liturgije i veernje neka biva pomen u molbama jektenij, to jest da se pominje do 40 dana mu, u kojima svaki dan i prosfora neka se prenosi za njega, sa ovima. A pomene svakoga od umrlih neka upisuje eklisijarh, da ih vi imate nezaboravno i da se vre neizostavno. Ali o ovom treba i smotrenije kazati, jer se dogaa, poto se umnoila umrla bratija, mnogo puta, da se u jednoj sedmici steknu tri ili etiri uspomene ili vie, i bie svakako nuno da oni koji ele da ine svakome od njih pomen na panihidama, da izostavljaju odreene zapovesti u pogledu panihida, koje su vam obavezne u sve dane, i da pojete panihidu nedavno umrlome. Da to ne bude, zapovedamo: ako bi neki od bratije hteli da idu i da poju za umrle, neka to ine, a drugi neka poju u paraklitiku propisanu panihidu. Neka to bude i neka se vri, i ugodno je nama, a ini nam se i Bogu. Ako li zbog zime, po grehu ili nemoi, da ne kaem i lenosti, neete ovo, gledajte da koliko god saznate uspomena koje su se stekle u jednoj istoj sedmici, sve zajedno jednom panihidom da svrite za sve, ako se ne dogodi pomen nekom igumanu vaem. Njemu pripada zaseban pomen, jer svi treba tada da pojete. I tako ete svravati bratiji vaoj duan pomen i neete otpadati od vaeg kanona, dajui ga ovako i u panihidama, i na liturgijama za njih. I to je dobro da svima zajedno bivaju pomeni, i da se za svakoga prinose prosfore. Jer kada je odreen zakoniti jerej nad grobovima, neka ini kako mu je ugodno, jer mu je to mogue. A na vratima ono to treba da se daje za neke, naime to je neko prineo ili prinese dostojno za neiji pomen, kao to je ugovorio u manastiru, poto je ostavio ili ostavlja za njihov spomen, zapovedamo da se neizostavno daje. Diptihe pak zapovedamo u Gospodu jerejima samim ili akonima, da na svakoj liturgiji spominju u diptisima zapisane, da sami ne nosite njihov greh zato to ih ne pominjete i izostavljate.

Glava 37: O ONIMA KOJI SE POSTRIZAVAJU

Treba rei i o onima koji se postrizavaju. Ako bi to bili neki slavni ili ranije nama poznati, i koji poblie znaju na ivot, neka se postrizavaju i u granici odreenog vremena, uz vau molitvu neka se i on primi. Ako su obini i nepoznati ljudi, po isteku 7 dana od dolaska ovde neka se oblae u plat i u monaki lem, neka mu se zapovede slube prema njegovim mogunostima i neka se posmatraju, da li ih sa trpljenjem i smirenou vre. Ako su takovi, neka ostanu 6 meseci, tada neka se pridrue brai i neka se postrizavaju, i neka prime zaruku boanstvenog i anelskog lika. Ako se sluajno pokau nesavitljivi, ropui i mrzovoljni prema zapovestima, iguman ne treba da ih prima. Uz ovo se treba brinuti i za monahe koji dolaze sa strane; njih treba primati sa ispitivanjem, a ne treba ih prisiljavati da se neeg odriu ili da neto donesu. Jer ne treba blagodat Boju preprodavati na dug ili prodavati na dobit, da ne doe otuda kakva sramota ili ukor na nas koji smo se badava postrigli. I neka se ne unese ova zla i prokleta re: "moje" i "tvoje", "vee" ili "manje", misliti da je bolji onaj koji je doneo od onoga koji nije doneo; to nikada da ne bude meu vama, nikada! Ako bi nam postrinik neto doneo, treba primiti, jer ovo je voljno i neprisilno, i voljno delo bogoljublja i milostinje. in imajte i dobroinstva, i od Boga bie nagrada, na oienje njegovih pregreenja, a uz to, uistinu da kaemo, poklon prinosi Bogu i preistoj njegovoj Materi i Nastavnici. Jer drugo je odricanje i prinoenje, a drugo dar ili davanje milostinje ili poklon. Jer dar otuda ima kao odgovor nadu i unapred polae kao neku kupovinu potrebnih za neke reene saglasnosti i svetske kupovine. A to je miraz u nebeskim nadama i davanjima sadran, onaj koji daje neka ne misli da ima neku prednost zbog toga nad ostalom bratijom, ve ima da bude ravan sa svima, po vaeem zakonu manastira. Ako li kada iskuan onaj koji je dao, to je veoma nesavetno, hoe da ode iz manastira, i hteo bi i darovano da odnese, ne treba mu to dati, ma ta to bilo. Jer to je jednom darovano Bogu ne uzima se; koji uzima - svetenokradac je, a koji ini krau svetenog, sleduje mu epitimija. Svi znaju, ako i ne kaemo. Ovo je sad ovako i ovako drite.

Glava 38: O DAVANJU BRATIJI NA VRATIMA

A ono to e biti reeno i to vi treba veoma da uvate, ne malu korist i spasenje vama umnoava. A ta je to? Davanje na vratima i davanje odmora i nadgledanje stranih i nemonih, zbog kojih sazidasmo i gostinicu, isprosivi mesto od nekoga hristoljubivoga, u kojoj emo i dati odmora stranoj brai i nemonicima dati da lee, koliko mo doputa da se udostoje brige. Nage i bose treba odevati i obuvati starim vaim odeama i obuom, to neete davati vi sami, jer to ne dozvoljavamo, ve iguman. A gladne treba hraniti i dui davati, kao to rekosmo, ve uzakonjenim hlebom i vinom i soivom nekim, od pretekle vae hrane. A ovo treba da bude od vae uzdrljivosti, a ako nije mogue, a ono neka bar bude od suvika; jer i Bogu je milo ako je mogue.

A i umrle treba sahranjivati. Groblje za strance je radi njih podignuto, da ne bi dobijajui od vas manje, bolje i potrebnije nezbrinuto imajui zaboravili. A ne treba sahranjivati prosto i kao sluajno, nego prvo vi otpojavi pogrebne pesme i drugo dostojno zbrinuvi, i sasvim bez izuzetka, sve najusrdnije treba ukazivati istotu prema stranoj naoj brai, da i mi istu i bogatu milost za njih od Boga primimo.

Jer neemo nikoga sa vrata naih prazna da otputamo.

Glava 39: O POUCI IGUMANU I IKONOMU I SVOJ BRATIJI, DA NERAZRUNO UVAJU SVE TO JE ZAPOVEENO U OVOM TIPIKU

I molim Gospoda radi sve vas, brao i eda moja u Gospodu ljubljena, da nerazruivo i nepromenjeno u svemu uvate to sam vam zapovedio ja va smerni otac, volju moju i primljeno i savet i zapovest vama na korist i spasenje duevno i uvrenje i umirenje sviju, pa da kaem i mojega oca pred Gospodom pohvalu i ukras. Radi toga ovo i svaki povod za sablazan po naem znanju je u ovom tipiku, i zapovedismo jasno i nepokriveno postarasmo se izvoleti, da ne bi posle naeg odlaska, naavi mesto (za to se molim, Vladiice moja i Gospoo preslavna Nastavnice), neprijatelj dua naih sotona pokolebao vas od prvog pomisla, i svoju praku postavio i razbio ono to je mnogim znojem i sa mnogim trudom na spasenje due od Boga dobro utvreno, i sve to se vidi krasotom osnovano; gde i posle tolikog naeg utvrenja i koliko je mogue tanosti, znam da nee oskudevati zlo, niti uzrok zla, i razvraenje od zle i bezbone zveri, i krivi uzroci i napadaji. No vi svi, prosveeni Boijom blagodau, znate njegove zamke i kako treba da se od njih uklanjate, a to znate iz boanstvenih spisa i neprestanoga itanja pouka, i od samoga iskuavanja, i od onoga emu se sami u iskuenju nauiste. Stanice protiv zla vrsto, imajui veliku i nerazorivu pomo Boju, toplim molitvama preneporone i presvete Vladiice nae Gospoe Bogorodice, i svetoga i slavnoga muenika Polievkta, i molitvama blaenoga oca naega Simeona. A priloiu, greni, i svoju molitvu, da vas bratski ui i da dodajete to treba, koji ne zna od onoga koji to dobro razume, i neka se vaspitava nevaspitani i nerazumni od razumnog. I tako u Svetom Duhu i u ljubavi jedan od drugoga utvrivani i svrstavani kao u ubojni red, dobro i duhovno i spasonosno. Dobro znam i uzdam se u Hrista istinitoga Boga naega i u njegovu presvetu Mater Bogorodicu, zastupnicu nau i pobornicu, da ete se uvek sauvati nepovreeni. I tako naavi vas neprijatelj naoruane i ukrepljene posramie se, i uzalud i naprazno zijajui postidee se, i nita ne postignuvi bie daleko od vas odagnan, a vi se spasavajte i veliajte se i mirni budite, i svi e vam zavideti zbog vaih dobrih dela, i u asnom ivotu da budete u sve dane ivota vaega.

Setivi se jo neega, prekinuu re.

Glava 40: O BOLNICI I O BOLNIARIMA

Rekoh napred neto malo o bolesnoj brai naoj. Sve je ostavljeno igumanovoj volji to se tie brige o njima. Jer treba i o njima vie kazati. Zapovedamo da se za bolne izabere elija koja ima oblik bolnice, i da se postave postelje bolnima za leanje i odmor, i da im se e bolniar da ih dvori u svemu. Ako li mojim gresima mnogi padnu u bolest, neka im se dadu i dva bolniara, velika arula, to jest ognjite od medi skovano i prenosivo, na kome e se topiti ukrop za bolne i drugo to im je na utehu, po mogustvu, za jelo i pie i druge potrebe. A iguman svagda, ne retko, neka dolazi u bolnicu i neka od sveg srca poseuje bratiju i neka donosi svakome potrebno. A bratija naa bolesna, neka se, uzdajui se u ovo, ne raspuste traei neto suvino i to nikada nisu ni uli, ni videli ni okusili, ve neka se uzdre i budu skromni, zadovoljni samo sa onim emu je vreme i to je mogue manastiru doneti, to da im se donese. Ako im i sluite zapovesti radi koju smo zapovedili, ipak ne dozvoljavamo da izvoljevaju. Mislimo da ive smerno, kao to prilii monasima, da i oni prime nagradu za trpljenje, a to je uzdravanje od pohota i tuga od bolova, da im zastupnik bude od Boga radi naslade. Neka vam bude!

Glava 41: DRUGA POUKA IGUMANU I BRATIJI

To je, dakle, koliko nam je po volji i dobrougodno Bogu i Nastavnici, i vama od potrebe i na ne malu korist, to ete sada uvati nerazrueno i nepromenjeno na svagda. A to je: neizostavno vriti predanu vam slubu na svima skupovima, uvati veru i ast koja pripada igumanima vaim, meusobno se ljubiti i starati se da svaki svakoga nadvisuje u smernoumlju, saoseajui nevolju jedan drugoga kao udovi jednoga tela i popunjavati nedostatke jedan drugoga. Ne ustremljivati se u zavist ni na nedolinu ljubav ili nezakonito skupljanje i rascepe, uvati se prvih mesta i svetskih poasti. A samo na jedno paziti: po vrlini iveti i nita drugo; ako je mogue - disati spasonosnom reju, i svim to je na sazidanje due i na korist. Uz ovo izgoniti od vas izvor svih zala, to jest ljubav prema novcu, a koristiti se onim to je manastirsko, ili kojim drugim nainom, i ostavljati ostave i riznice tvoriti makar i do maloga, to nije zapovedio iguman, niti je dozvolio predani vam nomokanon. Ne samo ovo nego ili nebrigom ili kojim drugim nehatom putati da neto manastirsko propadne. Jer ovo je ravno prvom i prouzrokuje istu krivicu pred Bogom. Slobodan govor secite koliko je mogue. I saeto da kaem: treba odgoniti sve to ne vodi ka spasenju.

Nemojte, o eda i brao, nikada da potujemo ono to kodi, a da obilazimo ono to spasava, jer nita nije od predanoga nama nemono ili da ne moe da ispravlja. Pa ako bi neto od ovoga nekima izgledalo takovo da je najslabije, ipak borimo se, pretrpimo, podnesimo hrabro, prisilimo malo sebe. Jer svet ne ostavismo radi odmora i raskoi, nego radi staranja i borbe po mogustvu, radi primanja obeanih dobara. "Prisilimo, dakle, sebe", kao to je reeno, "prisilimo, jer u carstvo nebesko prodire se na silu, i oni koji se otimaju o njega uspevaju da ga ugrabe"(79). Jer niko leniv nije nikada postigao pobedu, niti je ko kod spavajui i sanjajui pobedio svoga ratnog neprijatelja; onih su pobedni venci koji dobro tre, koji se trude, koji se bore, koji izdre trudove od borbi. Kroz mnoge nevolje, kae Gospod, valja vam ui u carstvo nebesko (80). Zato molim sve vas, vladajte se kao to dolikuje pozivu vaem(81), postavite telesa vaa sveta Gospodu, ljubite se meusobno, dobro trite pred leeu vam trku, to je dobro, to Bog voli, to pomiljajte. to ste uli i nauili, ne odstupajte to da inite (82). Brao, vreme je prekraeno (82a), seajte se dua vaih i ne zaboravljajte nae smernosti u molitvama vaim!

Glava 42: O ELIJI KAREJSKOJ SVETOGA OCA SAVE

A hou vaoj ljubavi i ovo da izreem, pa tavie i zapovest da dodam.

Ja mnogogreni i uvek trom na podvizavanja duhovna bih u manastiru naem svete Vladiice i Bogorodice Nastavnice nae, i da li posluih, ili potrudih se, ili ne male tuge primih, govorim po apostolu Pavlu: "da li u telu ili osim tela - ne znam Bog zna";(83) tako i ja o sebi govorim: ako to i primih od toga reenoga - ne znam, Bog zna! Jer ostadoh u manastiru dokle ne sabrah vae u Gospodu ljubljeno stado, poto je mojoj nemoi ne malo pomogla Vladiica naa i Gospoa Bogorodica i Nastavnica. "Mir vam" govorei, kao i Hristos svojim uenicima.(84) I pomislih: kada sa vama u manastiru prebivah hotei vas sabrati ili posluiti vam, i iz ljubavi prema vama zaboravljah svoja premnoga pregreenja to ih uinih prema Bogu, i porazmislih u sebi da ve treba da razmislim i o svojim sagreenjima. I iziavi nainih sebi stan, koji e biti dvojici ili trojici, i crkvicu podigoh posveenu svetom i prepodobnom pustinoitelju ocu Savi, ije ime i ja nedostojni imam. I nainih ovaj ustavac, kako treba da se vladaju oni koji hoe da ive u ovoj elijici. Te ovu zapovest dajem igumanu i vama, da ne postavi onoga koji slui radi telesnoga odmora ili opet nepismenoga, ili onoga koji trguje u njoj, nego da se izabira onaj koji hoe i eli da ide tesnim putem i da ue kroz uska vrata.(85) Onoga koji ispunjava ovaj ustav, koji napisah, ovde u ovoj eliji, ako vidite da nije dostojan koga ostavih ivei u ovoj elijici uenika svoga, poslati treba na ovo mesto onoga koga vidite da eli i ljubi gornji spis, bio on star ili mlad; takav e se nai meu vama. I ovo zapovedam posle moga odlaska Gospodu, da ne date u ono mesto nita, niti pak dozvoljavam da uzmete od njega neto. Ako li prekrite ovu zapovest, uvrediete mesto ono, i neka vam je suparnik na stranom sudu prepodobni Sava i ja smerni!

Glava 43: O ITANJU OVOGA TIPIKA SVAKOGA MESECA I IZVRAVATI GA, I PROITATI GA NA DAN USPOMENE KTITORA

Zapovedam vam da ovaj tipik itate u poetku svakog meseca, za vreme vaeg jela, radi seanja zapoveenoga vam i na korist dua vaih. Tako budite! A vi u vaem spasenju usavreni, kao oni koji ste dobro sauvali ono to ste primili od vaih otaca, i dajui meni nagradu za ovo duhovno pouavanje i nastavljanje u Gospodu. A Bog mira koji nas je pozvao u venu njegovu slavu zbog njegove mnoge i neiskazane Dobrote, neka vas usavri i utvrdi u njegovoj svetoj volji, zbog jedinca Sina svoga Gospoda i Boga i Spasa naega Isusa Hrista i presvetoga i ivotvornoga Duha, kome pripada svaka slava, ast i klanjanje i veleljepije, i sada i uvek, i na vekove vekova. Amin!

Biblijski citati

1. Lk. 1, 1-3.

2. Jn. 7, 37.

3. Otkr. 21, 6.

4. Mt. 10, 37; 19, 27; Mk. 10, 29.

5. Mt. 10, 38 i tropar prepodobnima.

6. Mt. 11, 28-29.

7. Mt. 5. 5. 6. 4.

8. 1 Jn. 2, 15. 17.

9. Mt. 13, 45.

10. Mt. 25, 1.

11. Lk. 13, 27; Mt. 13, 23.

12. Mt. 25, 34. 23.

13. 2 Kor. 11, 7.

14. Lk. 6, 21.

15. Jak. 1, 2-4.

16. Jak. 1, 12.

17. Mt. 10, 22.

18. Jak. 1, 16.

19. Jak. 2, 19.

20. Jak. 1, 27.

21. Jak. 2, 20-24.

22. 1 Jn. 1, 3-7.

23. 1 Jn. 3, 16.

24. 1 Jn. 3, 22-24.

25. 1 Jn. 4, 18-21; 5, 1-4.

26. 1 Kor. 14, 20.

27. 1 Jn. 5, 20 prema Jn. 17, 3; potom Jn. 14, 13-14; 16, 23.

28. 1 Kor. 2, 9.

29. 1 Petr. 1, 12.

30. 2 Kor. 3, 11.

31. Jak. 2, 19.

32. Jak. 1, 21-25.

33. Pr. 4, 27.

34. Mt. 7, 13.a) Gal. 6, 2.

35. 1 Kor. 1, 10.

36. Mt. 13, 46.

37. 2 Kor. 13, 13.

38. Mt. 19, 29; 10, 38.

39. Ms. 133, 2.

40. Ps. 140, 2.

41. 1 Tim. 2, 8.

42. Jn. 6, 56.

43. Jn. 6, 53.

44. 1 Kor. 6, 17.

45. Ps. 72, 27.

46. 1 Kor. 11, 27.

47. Ps. 5, 6.

48. Mt. 11, 29.

49. Lk. 16, 25.

50. Jak. 4, 6.

51. Ps. 51, 3.

52. Jn. 3, 20.

53. Ef. 5, 13.

54. 1 Kor. 12, 3; 16, 22; Gal. 1, 8.

55. Jn. 19, 15.

56. Mt. 27, 25.

57. Ps. 33, 12.

58. Mt. 11, 29.

59. Ef. 6, 8.

60. Jer. 48, 10.

61. Ps. 112, 1.

62. Ps. 2, 11.

63. Ps. 7, 9.

64. Ef. 4, 16.

65. Ef. 2, 20-22.

66. Jevr. 13, 17.

67. Upor. Flp. 4, 8.

68. Jn. 15, 17. 12.

69. Jn. 13, 35.

70. Mt. 18, 22.

71. Mt. 3, 9.

72. 1 Kor. 1, 27-28.

73. Jevr. 10, 31.

74. Prie 10, 19.

75. Prie 10, 19.

76. Ps. 132, 1.

77. Mt. 20, 28; Mk. 10, 45.

78. Ps. 90, 5.

79. Mt. 11, 12 (na prevod!)

80. D. A. 14, 22, 21.

81. Ef. 4, 1.

82. Flp. 4, 8-9.a) 1 Kor. 7, 29.

83. 2 Kor. 12, 2.

84. Lk. 24, 36

85. Mt. 7, 13.

Komentari

Nastavnica - Hilandar je posveen presvetoj Bogorodici Odigitriji (Nastavnici, Putevoditeljki).

Bogonosni ... neboparni orli - Ceo stav je ponovljen u Uputstvu za dranje psaltira, koji je Sveti Sava preveo sa grkog. Vid. u ovoj knjizi na str. 141.

Uzimajui krst - Motiv noenja krsta i sledovanja Hristu ovde je sastavni deo tropara prepodobnome iz opteg mineja, u parafrazi. Tropar inae glasi:

U tebi se, oe, pouzdano spase slika Bojajer uzevi krst poao jesi za Hristomi delom uio jesi da se prezire telo prolazno,a da se brine za duu, bie besmrtno;zato se i s anelima raduje, prepodobni, duh tvoj!

Celo uvodno slovo, koje u rukopisu Hilandarskog tipika nije numerisano, odgovara manjim delom prvome slovu Evergetidskog tipika (ET). Vei deo je Savina samostalna kompilacija biblijskih tekstova.

Slovo 2 - Vrlo malo grkog teksta ET iskorieno je za srpsku verziju. Grki tekst je samo prototip, opta formula strukture, dok je itav sadraj odgovarajueg slova HT samostalno Savino delo - kratka povest o nastanku Hilandara.

Uze mene grenoga iz Vatopeda - Sava je po svome dolasku u Svetu Goru bio najpre u Rusiku (Sv. Pantelejmonu), a onda u Vatopedu. O tome govore njegovi ivotopisci Domentijan i Teodosije 22 i d. Osam meseci - O itavom pitanju hronologije boravka Savinog u Svetoj Gori vid. raspravu F. Barii, Hronoloki problemi oko godine Nemanjine smrti, Hilandarski zbornik 2 (1971) 31-58. Osam meseci je "neko malo vreme" od dolaska u Hilandar, tj. od jula 1198. do smrti 13. februara 1199. (u Vatopedu je takoe proveo osam meseci, od 2. novembra 1197).

Slovo 3 - Tematski i strukturalno odgovara treem slovu ET, ali sa nezavisnim sadrajem. Ne bi se moglo rei da je ovde u pitanju doslovno podraavanje Timotejevom tekstu u ET 3, kako tvrdi Barii, Hronol. problemi 54.

Vremena smrt - Smrt kao zavretak ovozemaljskog ivota je samo "privremena" (vremena), a ne vena i konana smrt.

Godine 6708 - Barii misli da je ovo pogreka umesto 6707. Prema njegovoj pretpostavci, prepisiva HT je prilikom prenoenja brojki , i rastavljeno ispisanih, zaboravio da napie pa je veznik u tako defektno ispisanom broju shvaen kao = 8. Za ovu Bariievu konjekturu ima dosta razloga, ali V. Moin ne veruje u prepisivaku greku; hronoloku koliziju on razreava tezom o pogrenoj primeni tzv. "martovskog datiranja": V. Moin, Pravni spisi svetoga Save, Sava Nemanji - Sveti Sava. Istorija i predanje, SANU, Beograd 1979, 109-110.

Metodija - O tome pie Sava i u studenikom itiju svetog Simeona, sa izvesnim varijantama verovatno u tradiciji pisarske greke. Vid. u ovoj knjizi na str. 194. U S stoji da Simeon "zavetom ostavi manastir meni grenome u skromnom nekom stanju, u kojem mi otide, nekoga prepodobnog mua, po imenu Metodija, sa jo etrnaestoricom monaha. Obuze me velika tuga i bojazan, jedno od pustoi, a drugo zbog straha od bezbonih razbojnika. Ali kako se izvoli ljubavi Bogomatere i Nastavnice nae i svetim molitvama gospodina Simeona, taj hram od neznatnog i malog uznese se u velelepnu pojavu" (str. 116).

Hrisovulju - Misli se na Simeonovu darovnu povelju Hilandaru iz 1198. (vid. na str. 31-33. ove knjige). Slovo 4 - Prevod ET 4, uglavnom bez odstupanja, O slubi prvog asa L. Mirkovi, Liturgika II 1, 29-30.

Eklisijarh - Monah koji se stara o bogosluenju i poretku u crkvi tokom slube, o pravilnoj primeni liturgijskih pravila, tipika, o pojanju, itanju itd. O tome vid. i na str. 181. u ovom komentaru.

Dnevni jerej - Svetenik, svetenomonah, kome je po rasporedu ("redi") da toga dana slui crkvene slube, pre svega liturgiju.

Ukazuje red - L. Mirkovi daje sledee objanjenje: "Mislim da ovako treba razumeti ovo klanjanje. Posle molitve "Jee na svako vreme" - ini se tri poklona, a na kraju prvoga asa na "Boe uedri ni" - ine se 12 poklona. Kada se pokloni glavom do zemlje, govori se u sebi tri puta: 'Sagreih ti Gospode, prosti mi', a kada se ustane, raire se ruke, i kae se tri puta: 'Boe oisti me grenoga i pomiluj me'. Ovo se klanjanje i izgovaranje vri zajedno, kao po nekoj komandi, a da bi se to u redu izvelo, svi se ugledaju na eklisijarha ili dnevnog jereja, koji stoji kod svetenih dveri i prednjai u klanjanju" (Spisi svetoga Save 46, nap. 2).

"Bog Gospod" - Poetne rei stihova koji se pevaju na jutrenji u dane kada nije post. Kada je post peva se umesto toga "Aliluja", a to je i znak da e se menjati i liturgiki reim dnevne slube, razume se opet po utvrenom pravilu.

"Boe veni" - Molitva meuasja prvoga asa.

Oglaenije - itanje ("tenije") iz dela svetih otaca. "Oglaenije" je pouka; "malo" je zato to bi to trebalo da bude krai odlomak.

Sinaksar - Ovde u znaenju pravila bogosluenja, tipika.

Vasilije Veliki - Crkveni otac i pisac, jedan od velikih Kapadokijaca (330-378), poznat i po asketsko-monakim delima. O njemu A. Jevti, Patrologija II, Beograd 1984, 86-126.

Lestvinik - Jovan Lestvinik (oko 680), vizantijski asketski pisac, najistaknutiji predstavnik "sinajske kole". O njemu: D. Bogdanovi, Jovan Lestvinik u vizantijskoj i staroj srpskoj knjievnosti, Beograd 1968.

Hristovo Roenje - Praznik Roenja Hristovog (Boi, 25. decembar). Jo 12 dana - do Bogojavljenja (6. januar). "Nova nedelja" - to je uskrnja ili pashalna nedelja, prva nedelja posle Uskrsa, koja se jo zove: Antipasha, Obnovljenje, Tomina itd. O tome: L. Mirkovi, Heortologija 213. "Otpusni dani" tokom godine to su tzv. "odanija" praznika, dan kada se "ponavlja" uspomena ve proslavljenog praznika: Heortologija 16-17.

Slovo 5 - Odgovara ET 5, kao prevod ne u svemu doslovan.

Liturgija - Glavno bogosluenje, na kome se vri in svete tajne evharistije, pretvaranja hleba i vina u telo i krv Isusa Hrista. O liturgiji: L. Mirkovi, Liturgika II, 1, 34-136.

Sluba ... za priee - To je tzv. "posledovanije" za priee (akolutija), sa molitvama koje se itaju uoi priea, uvee i ujutru pre liturgije.

Oprotaj - Tradicija meusobne molbe za oprotaj kod onih koji pristupaju prieu zasniva se na reima Mt. 5, 23-24: "Za to dakle ako prinese dar svoj k oltaru, i ondje se opomene da brat tvoj ima neto na te, ostvi ondje dar svoj pred oltarom, i idi prije te se pomiri s bratom svojijem, pa onda doi i prinesu dar svoj."

Glava 6 - U prepisu HT meaju se termini "slovo" i "glava". U ET nema toga uopte, ve samo redni broj. Inae, tekst identian sa onim u ET 6, ali samo do "Treba iguman" na str. 12. To je u ET ve glava 7.

Deveti as - O slubi devetog asa, koji se peva neposredno pre veernje: L. Mirkovi, Liturgika II, 1, 14-15. O veernji - tamo, na str. 15-21. "Panihida" je na ovom mestu svenonica, bdenije, a ne pomen mrtvima: L. Mirkovi, Liturgika II, 1, 21. Polunonica se vri u pono ili rano posle ponoi, u svakom sluaju kao "prvo jutarnje dnevno bogosluenje": tamo, 23-24. Jutrenja se nastavlja posle polunonice: tamo, 24-29. Paveernica - poveerje, malo ili veliko, posle veernje.

Obiajna molitva - Molitva tzv. "otpusta", zavrna formula slube.

Nona sluba - Re je o molitvenom pravilu koje monah ita u svojoj eliji posle zavretka javne veernje slube. "Po zakonu" - po tipiku, crkvenom ustavu i propisu.

Podeklisijarh - Isto to i "pareklisijarh", a to je pomonik eklisijarha, na crkvenoj dunosti u hramu i u vezi sa bogosluenjem.

Blagosilja Boga - Izgovara poetnu molitvenu formulu (vozglas): "Blagosloven Bog na, svagda sada i uvek i u sve vekove!"

estopsalmije - Utvrena grupa od est psalama, koja se ita u prvom delu jutrenje: Ps. 3, 37, 62, 87, 102, 142. Zanimljivo je da i u dananjim asoslovima sa jutrenjem, ispred estopsalmija stoji upozorenje da ga valja sluati "sa svakim utanjem i skruenou", a itati "sa pobonou i strahom Bojim".

Treba da kaemo - Ovaj paragraf "o duespasnom ispovedanju" je u ET slovo 7.

Ako prima decu duhovnu - ako iguman vri i funkciju duhovnika, duhovnog oca, koji je ispovednik. "Duhovni otac" je drevna institucija pravoslavnog monatva: "starac", iskusniji monah koji je sposoban da saslua i poui druge, koji mu otkrivaju sve, ne samo svako svoje delo nego i svaku svoju misao ("ispovedanje pomisl"). To je svojevrsna asketska psihoterapija.

isto ispovedite - "Ne treba da ispoveda telesne grehe onako kako su uinjeni, u pojedinostima, da ne bi sam sebe naveo na iskuenje" (Jovan Lestvinik, Lestvica, Beograd 1963, 198).

Sebe prekorevati u svemu - Misao iz Lestvice: "Stoga smo duni neprestano osuivati sebe i biti nezadovoljni sa sobom, da bismo se dobrovoljnim nipodatavanjem sebe opravdali za nehotine grehe" (Lestvica 198).

Glava 7 - To je druga polovina ET 7.

Vasilije - Opet Vasilije Veliki, verovatno iz Monakih pravila:

Lestvinik - To je doslovni navod iz Slova IV: "Rane koje se otkriju, ne samo to se ne pogoravaju nego se lake i lee", odnosno "Duu koja stalno misli na ispovest, ispovest kao uzdom spreava da ne grei, jer grehove koje ne ispovedamo mi inimo ve bez kakve bojazni" (Lestvica 34. i 45).

Veliko, prvo ispovedanje - Potpuno ispovedanje uoi primanja monakog postriga i polaganja zaveta. O tome: L. Mirkovi, Liturgika II, 2, 162 i d. Slube svetih postova - U "sinaksarskom" delu tipika (koji Sveti Sava nije preveo), poto se ove slube odlikuju veim specifinostima. To je prvenstveno Veliki li Uskrnji post (etrdesetnica), ali i jo dva posta - Boini i Apostolski. Kao to se vidi iz Karejskog tipika, Uspenski post Sveti Sava jo nije uveo.

Glava 8 - Odgovara glavi ET 8, samo to je tamo i zavrna reenica iz HT 7.

Bdenija - Slube u kojima se spajaju veernja (i to velika veernja) sa jutrenjem, i slui preko noi. Tipine za jerusalimsku bogoslubenu praksu. Bdenija imaju pre svega veliki praznici; njima se "bdenije i sv