Toplotna stabilnost pregrada

Toplotna stabilnost je svojstvo pregrade da u to duem vremenskom periodu odri konstantnu temperaturu svoje unutranje povrine. Budui da temperatura vazduha u prostoriji uglavnom zavisi od temperature unutranjih povrina njenih pregrada, ako pregrade imaju dovoljnu toplotnu stabilnost nee doi do naglih promena temperature unutar prostorije.Svojstvo toplotne stabilnosti pregrada omoguava da zimi prostorija ostane topla i neko vreme po prestanku grejanja tako to zidovi, plafon i podovi tada u prostoriju "vraaju" toplotu koju su akumulirali kada je grejanje radilo. to su ove pregrade toplotno stabilnije - to e due vraati toplotu i prostorija e due ostati topla, najbolje do poetka grejanja narednog dana.Iako od nje imamo koristi zimi, toplotna stabilnost pregrada je mnogo znaajnija u letnjem periodu, kada se iskazuje preko dve osobine - faktor priguenja amplitude oscilacija temperature i kanjenje oscilacija temperature.Pravilnim projektovanjem i dimenzionisanjem termoizolacionog sloja se mora postii da tokom letnjih dana unutranje povrine pregrada budu to hladnije, jer e jedino tako u prostorijama vladati prijatna atmosfera.Faktor priguenja amplitude oscilacija temperature pokazjuje koliko je puta amplituda oscilacija temperature spoljanje povrine pregrade vea od amplitude oscilacija temperature njene unutranje povrine. U leto, odmah po izlasku, Sunce poinje direktno ili indirektno da zagreva spoljanju povrinu pregrade tako da njena temperatura poinja da raste i dostie svoj maksimum negde oko 15 sati. Nakon toga, uticaj Sunca slabi i temperatura spoljanje povrine pregrade poinje da opada do svog minimuma pre izlaska Sunca, kada ovaj ciklus poinje iz poetka. U letnjem periodu toplota se prednosi od spolja ka unutra i promene temperature spoljanjih povrina pregrada se sa priguenjem prenose na njihove unutranje povrine, tako da i one imaju cikline promene temperature, ali sa manjim amplitudama.Kanjenje oscilacija temperature je vreme koje protekne od trenutka promene temperature spoljanje povrine pregrade do trenutka kada se, usled te promene, promeni temperatura unutranje povrine iste pregrade. U praksi treba teiti da ovaj period bude od 10 do 12 asova, jer to znai da bi temperatura unutranje povrine pregrade dostigla svoj maksimum u doba dana kada je spoljanji vazduh najhladniji, i da onda moemo rashladiti prostoriju otvaranjem prozora.Ako pregrade imaju dovoljnu toplotnu stabilnost, njihove unutranje povrine se nee preterano zagrejavati tokom letnjih dana tako da ni u prostoriji nee biti prevrue, a to je ono to elimo postii. Minimalni faktor priguenja amplituda oscilacija i minimalni period kanjenja oscilacija su propisani JUS-om. Proraun toplotne stabilnosti jedne pregrade se svodi na proveru da li su te dve njene osobine vee od propisanih i eventualno korigovanje debljine termoizolacionog materijala koji ulazi u njen sastav.Toplotna stabilnost pregrada zavisi od svojstava akumulativnosti i provodljivosti toplotne energije materijala u njenom sastavu i od naina na koji materijali predaju toplotu jedan drugome. Sa stanovita kriterijuma toplotne stabilnosti pogodnije je da se materijali vee gustine (a samim tim sa sposobnou da u sebe akumuliraju vie toplote) nau blie unutranjosti pregrade. Ovo je jo jedan razlog zbog ega valja termoizolacioni sloj postaviti sa spoljanje strane. Uslov toplotne stabilnosti je dominantan kod odreivanja debljine termoizolacije u lakim graevinskim konstrukcijama kao to su krovovi i pregradni nenosei zidovi.