POJAM PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA OBLAST POZITIVNOG ZAKONODAVSTVA GRANA PRAVNIH NAUKA NAUKA O PRIVREDNO PRESTUPNOM PRAVU DEO JE UKUPNOG PRAVNOG SISTEMA R. SRBIJE. UE POSMATRANO, ONO JE DEO KAZNENO PRAVNOG SISTEMA, A NAJUE KAZNENO PRAVNOG SISTEMA U PRIVREDI. PRIVREDNO PRESTUPNO PRAVO Sistem pravnih propisa kojima se u cilju zatite zakonitosti usvojenog privrednog i finansijskog sistema nae zemlje, utvruju uslovi za primenu kazni i drugih privredno prestupnih sankcija prema pravnim i odgovornim licima, uiniocima privrednih prestupa. Tri osnovna elementa: 1. DONOENJE PRIVREDNO PRESTUPNIH PROPISA U FORMI ZAKONA I UREDBI. Privredno prestupno pravo se regulie pravnim propisima. Ne samo zakonskim propisima, kao to je to sluaj sa krivinim pravom, ve i drugim pravnim propisima. Ovo je elemenat formalne prirode po kome se privredno prestupno pravo i razlikuje od krivinog prava. 2. SADRINA Uslovi za izvrenje kazni i drugih privredno prestupnih sankcija. Utvrivanje koje se povrede propisa o privrednom i finansijskom poslovanju smatraju privrednim prestupima, zatim koja se pravna i odgovorna lica smatraju privredno prestupno odgovornim i koje se kazne, odnosno druge privredno prestupne sankcije mogu izrei uiniocima privrednih prestupa. 3. ZATITNA FUNKCIJA Cilj privredno prestupnog prava je zatita zakonitosti u oblasti usvojenog privrednog i finansijskog poslovanja (l. 1. Zakona o privrednim prestupima).

PREDMET PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA 1. 2. 3. 4. PRIVREDNI PRESTUPI UINIOCI PRIVREDNIH PRESTUPA (PRAVNA I ODGOVORNA LICA) PRIVREDNO PRESTUPNA ODGOVORNOST PRIVREDNO PRESTUPNE SANKCIJE

PRIVREDNI PRESTUPI Utvrivanje privrednih prestupa vri se u vrlo velikom broju propisa sadranih u zakonima i uredbama. Privredne prestupe je teko kodifikovati, kao to je to sluaj sa krivinim delima. Ovo nije odstupanje od

naela zakonitosti. To je usklaivanje sa potrebama drutva u zatiti usvojenih odnosa u privrednom i finansijskom poslovanju koji su podloni brzim promenama. PRIVREDNO PRESTUPNO PRAVO TRI GRANE 1. MATERIJALNO PRIVREDNO PRESTUPNO PRAVO Pravni propisi ta se smatra privrednim prestupima? Koje su to delatnosti pravnih i odgovornih lica? Takoe se utvruju sankcije za njihove uinioce, uslovi za ustanovljenje privredno prestupne odgovornosti, odnosno izvrenja sankcija za uinioce privrednih prestupa. 2. PROCESNO PRIVREDNO PRESTUPNO PRAVO Pravni propisi kojima se reguliu procesni subjekti i procesne radnje privredno prestupnog postupka. 3. IZVRNO PRIVREDNO PRESTUPNO PRAVO Opti i posebni uslovi za izvrenje pravnosnanih odluka sudova donetih tokom i posle sprovedenog privredno prestupnog postupka. OVU MLADU GRANU PRAVA TREBA POSMATRATI JEDINSTVENO, ALI ODVOJENO I NEZAVISNO OD DRUGIH GRANA PRAVA.

ZADATAK PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA Izraen je u lanu 1. ZOPP: Radi zatite zakonitosti u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, ovim zakonom ureuju se opti uslovi i naela za izricanje sankcija za privredne prestupe, sistem sankcija, kao i postupak u kome se utvruje odgovornost i izriu sankcije uiniocima privrednih prestupa. Privredno prestupno pravo ima zadatak da zatiti utvrene odnose u privredi koji najbolje odgovaraju opte drutvenim interesima u odreenom vremenu. Zakonito poslovanje u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja je bitna pretpostavka pravilnog odvijanja i razvoja privrednog sistema u skladu sa propisima naeg drutva.

2

ODNOS PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA PREMA DRUGIM GRANAMA PRAVA ODNOS PRIVREDNO PRESTUPNOG I USTAVNOG PRAVA Osnovna naela i principi privredno prestupnog prava moraju da budu usklaena sa naelima i principima ustavnog prava. NAELO ZAKONITOSTI Ustavno naelo lan 34. st. 1. Ustava Republike Srbije: Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena. lan 5. ZOPP: Nikome ne moe biti izreena kazna ili druga sankcija za delo koje, pre nego to je uinjeno, nije bilo odreeno kao privredni prestup zakonom ili uredbom donesenom na osnovu zakona i za koje tim propisom nije bilo odreeno kako e se kazniti uinilac tog privrednog prestupa.

ODNOS IZMEU PRIVREDNO PRESTUPNOG I PRIVREDNOG PRAVA Bez dobrog poznavanja privrednih propisa nije mogue ili nije mogue adekvatno i pravilno utvrivanje privrednih prestupa. Veza izmeu privrednih prestupa i privrednog prava je najblia. ODNOS IZMEU PRIVREDNO PRESTUPNOG I KRIVINOG PRAVA Zakon o privrednim prestupima nije kompletan. Oslanja se na odgovarajue odredbe Krivinog zakonika i Zakonika o krivinom postupku. lan 16. ZOPP: Odredbe Krivinog zakonika o krajnjoj nudi (lan 20), o uraunljivosti, o umiljaju (l. 25), nehatu (l. 26), o odgovornosti za teu posledicu (l. 27), o stvarnoj i pravnoj zabludi (l. 28. i 29.), o pokuaju (l. 30. do 32.), o sauesnitvu (l. 33 do 36.), o nainu, vremenu i mestu izvrenja krivinog dela (l. 15. do 17.), shodno vae i za privredne prestupe. Ovako je postupljeno i u odnosu na privredno prestupno procesno pravo s obzirom da prema odredbi sadranoj u lanu 56. ZOPP. Primenjuju se mnoge odredbe Zakonika o krivinom postupku. 3

ODNOS IZMEU PRIVREDNO PRESTUPNOG I IZVRNOG PRAVA Izmeu privredno prestupnog prava i izvrnog prava postoji odgovarajua uzajamna povezanost. Potreba da se odluke donete tokom i nakon okonanja privredno prestupnog postupka izvre. Uslovi za izvrenje odluka (l. 148. do 151. ZOPP) Privredno prestupno pravo se oslanja na Zakon o izvrenju krivinih sankcija kojim se na poseban nain regulie i pitanje izvrenja privredno prestupnih sankcija i ostalih odluka donetih tokom sprovoenja privredno prestupnog postupka.

IZVORI PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA U privredno prestupnom pravu se, za razliku od krivinog prava pojavljuju dva neposredna izvora ovog prava: zakon i uredbe donesene na osnovu zakona. To ne znai da su privredni prestupi na niem poloaju na lestvici kanjivih dela u naem kaznenom sistemu. I za jednu i za drugu oblast kaznenog prava naelo zakonitosti je vrhunsko naelo. Realnost je da su u oblasti privredno finansijskog poslovanja pravnih i odgovornih lica este izmene propisa kojima se ova oblast regulie. Ustav neposredni izvor privredno prestupnog prava. l. 34. st. 1. naelo zakonitosti preneto u l. 5. ZOPP. Najvaniji neposredni izvor materijalnog i procesnog privredno prestupnog prava je Zakon o privrednim prestupima. Ovaj propis sadri odredbe materijalnog prava, privredno prestupnog prava, zatim odredbe kojima se regulie privredni prestupni postupak i opte uslove za izvrenje privredno prestupnih sankcija. S obzirom na brojnost privrednih prestupa veoma je teko izvriti njihovo sistematizovanje. Prema jedinstvenoj klasifikaciji privrednih prestupa koju je utvrdio Savezni zavod za statistiku aprila 1978. godine svi privredni prestupi se svrstavaju u 90 podgrupa. Najvaniji posredni izvori materijalnog i procesnog privredno prestupnog prava su: Krivini zakonik Republike Srbije (KZ) i Zakonik o krivinom postupku (ZKP). Zatim, Zakon o izvrenju krivinih sankcija. Posredni izvori privredno prestupnog prava su i oni koji su obuhvaeni blanketnim dispozicijama pravnih propisa koji se odnose na pojedine privredne prestupe. To je veliki broj zakonskih i naroito podzakonskih propisa koji su podloni estim promenama.

4

POJAM PRIVREDNOG PRESTUPA Privredni prestup je drutveno tetna povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati tee posledice i koja je propisom nadlenog organa odreena kao privedni prestup. U lanu 2. stavu 1. ZOPP dat je opti pojam privrednog prestupa koji oznaava skup optih i svih osnovnih obeleja koja su zajedniaka za sve privredne prestupe. Za razliku od optih obeleja, pod posebnim elementima privrednog prestupa podrazumevamo one njihove elemente koji su karakteristini za konkretne ili odreene privredne prestupe i koji predstavljaju osobenu konkretizaciju optih obeleja. a) b) c) d) Opta obeleja koja su sadrana u pojmu privrednog prestupa: povreda odreenog propisa (kojima su regulisana pravila o privrednom i finansijskom poslovanju); da je povreda uinjena od strane pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu; postojanje ili mogunost nastupanja tee posledice i odreenost u propisu.

Prvi elemenat bia privrednog prestupa jeste povreda odreenog propisa kojim se reguliu pravila o privrednom i finansijskom poslovanju. Taj elemenat naziva se jo i protivpravnost. Delo pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu koje ne predstavlja povredu propisanih pravila iz oblasti privrednog i finansijskog poslovanja nije privredni prestup. U stavu 2. lana 2. ZOPP se kae da nije privredni prestup ona povreda propisa o privrednom i finansijskom poslovanju koja, iako sadri obeleja privrednog prestupa odreena propisom, predstavlja neznatnu drutvenu tetnost zbog malog znaaja i zbog neznatnosti ili odsutnosti tetnih posledica. Ovo je osnov koji iskljuuje postojanje privrednog prestupa. Pod izrazom pravila o privrednom i finansijskom poslovanju podrazumevaju se u najirem smislu sve pravne norme kojima su regulisani privredni i finansijski odnosi u naoj privredi. Drugi opti elemenat koji je sadran u pojmu privrednog prestupa je da su pravna i odgovorna lica u pravnom licu uinioci povreda pravila o privrednom i finansijskom poslovanju. Da bi neko fiziko lice moglo da bude obuhvaeno u opti pojam privrednog prestupa, potrebno je da ima status odgovornog lica u pravnom licu bez obzira da li to pravno lice uopte moe da bude subjekt privrednog prestupa. Trei opti elemenat u pojmu privrednog prestupa jeste postojanje (prouzrokovanje) ili mogunost nastupanja (prouzrokovanja) tee posledice.

5

etvrti opti elemenat u pojmu privrednog prestupa jeste njegova odreenost u propisu. To je naelo zakonitosti: nullum crimen, nulla poena sine lege. Ovo naelo predstavlja realizaciju ustavnog naela. Ustavno naelo Pravna sigurnost u kaznenom pravu lan 34. st. 1. Ustava Republike Srbije: Niko se ne moe oglasiti krivim za delo koje, pre nego to je uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predviena. lan 1. Krivinog zakonika Republike Srbije: Nikome ne moe biti izreena kazna ili druga krivina sankcija za delo koje pre nego to je uinjeno zakonom nije bilo odreeno kao krivino delo, niti mu se moe izrei kazna ili druga krivina sankcija koja zakonom nije bila propisana pre nego to je krivino delo uinjeno. lan 5. ZOPP: Nikome ne moe biti izreena kazna ili druga sankcija za delo koje, pre nego to je uinjeno, nije bilo odreeno kao privredni prestup zakonom ili uredbom donesenom na osnovu zakona i za koje tim propisom nije bilo odreeno kako e se kazniti uinilac tog privrednog prestupa. Ova odredba se odnosi na sva tri kaniva dela: krivina dela, privredne prestupe i prekraje. Veliki drutveno politiki znaaj ovog naela se izraava u tome to apsolutno iskljuuje primenu analogije. Isljuuje se mogunost da pravna i odgovorna lica budu osuena za neko delo koje je ak vrlo slino sa delom koje je propisom (zakonom ili uredbom donesenom na osnovu zakona) odreeno kao privredni prestup. Propisivanje privrednih prestupa lan 3. Zakona o privrednim prestupima: (1) Privredni prestupi odreuju se, u granicama ustavom utvrenih ovlaenja, zakonima i uredbama donesenim na osnovu zakona. (2) Propis kojim se odreuje privredni prestup sadri obeleja privrednog prestupa i kaznu koja se za privredni prestup izrie. Ko moe da bude uinilac privrednih prestupa? Odgovornost za privredne prestupe lan 6. (1) (2) (3) Za privredni prestup moe biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu. Drutveno-politike zajednice i njihovi organi, drugi dravni organi i mesne zajednice ne mogu biti odgovorni za privredni prestup. Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se predvideti da za odreeni privredni prestup odgovara odgovorno lice u organu 6

(4)

drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici. Ako je propisom kojim se odreuje privredni prestup predvieno da za privredni prestup odgovara odgovorno lice u dravnom organu, lica na slubi u oruanim snagama RS koja uine takav privredni prestup u svojstvu odgovornog lica u vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi, odgovaraju za disciplinske prestupe po zakonu kojim je ureena sluba u oruanim snagama RS. lan 8.

(1) Odgovornim licem smatra se lice kome je poveren odreen krug poslova u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja u pravnom licu, odnosno u organu drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici. (2) Propisom kojim se odreuje privredni prestup moe se odrediti koje odgovorno lice odgovara za taj privredni prestup. lan 9. Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvrenja privrednog prestupa dolo radnjom ili proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlaeno da postupa u ime pravnog lica. lan 10. Pravno lice koje se nalazi pod steajem odgovorno je za privredni prestup, bez obzira da li je privredni prestup uinjen pre otvaranja ili u toku steajnog postupka, ali mu se ne moe izrei kazna nego samo zatitna mera oduzimanja predmeta i oduzimanja imovinske koristi. lan 11. Odgovorno lice je dogovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvren njegovom radnjom ili njegovim proputanjem dunog nadzora iako je ono pri tom postupilo sa umiljajem ili iz nehata, ako propisom kojim je odreen privredni prestup nije predvieno da se privredni prestup moe uiniti samo sa umiljajem. lan 12. Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato to mu je prestao radni odnos u pravnom licu ili u organu drutveno-politike zajednice, drugom dravnom organu ili mesnoj zajednici, ni zato to je otvoren steaj nad pravnim licem ili to je nastala nemogunost kanjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka. lan 13. Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne postoji ako je postupalo po nareenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opteg akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje privrednog prestupa. 7

lan 14. Odgovorno lice koje je pravnosnano oglaeno krivim za krivino delo koje ima obeleja privrednog prestupa, nee se kazniti za privredni prestup. Ovo je prema naelu ne bis in idem. Odredbom lana 21. Povelje o ljudskim pravima utvreno je naelo kaznenih postupaka, koje zabranjuje da se paralelno ili sukcesivno, jednom istom licu za isto delo sudi dva ili vie puta. Odredba Povelje glasi: Niko ne moe dva puta biti kanjen za isto delo. Radi se o ljudskom pravu koje priznaju i Pakt i Evropska Konvencija (esto pod nazivom zabrana dvostruke ugroenosti. Ovo je i ustavno naelo sadrano u lanu 34. st. 4. Ustava R. Srbije. Privredno prestupne sankcije 1. Kazne samo novana kazna, 2. Uslovna osuda 3. Zatitne mere Postupak u kome se utvruje odgovornost i izriu sankcije uiniocima privrednih prestupa sprovodi Trgovinski sud.

Krivino delo lan 14. KZ (1) (2) Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Nema krivinog dela ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeleja krivinog dela odreena zakonom.

Krivina dela su prema bitnim obelejima najtea vrsta kaznenih delikata izvrena od strane samo fizikih lica, koja se mogu propisati samo zakonom. Sankcije za krivina dela su stroije od onih propisanih za privredne prestupe i prekraje. Krivine sankcije: 1. Kazne: kazna zatvora, novana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozake dozvole, 2. Mere upozorenja: uslovna osuda i sudska opomena, 3. Mere bezbednosti, 4. Krivine sankcije prema maloletnicima: vaspitne mere, kazna maloletnikog zatvora, mere bezbednosti. Krivinu odgovornost utvruje i krivine sankcije uiniocima krivinih dela u krivinom postupku izrie krivini sud.

8

Prema maloletnom uiniocu krivinog dela mogu se primeniti jedan ili vie vaspitnih naloga za krivino delo za koje je propisana novana kazna ili kazna zatvora do pet godina. Pojam prekraja lan 2. Zakona o prekrajima Prekraj je protivpravna skrivljeno izvrena radnja koja je propisom nadlenog organa odreena kao prekraj. Nema prekraja ukoliko je iskljuena protivpravnost ili krivica iako postoje sva bitna obeleja prekraja. Propisivanje prekraja lan 4. Zakona o prekrajima: Prekraji se mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skuptine autonomne pokrajine, skuptine optine, skuptine grada i skuptine grada Beograda. Subjekti prekraja Fiziko lice, pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu, odgovorno lice u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave i preduzetnik mogu biti odgovorni za prekraj samo kada je to propisom o prekraju predvieno. Prekrajne sankcije 1. 2. 3. 4. 5. 6. Kazne: zatvor, novana kazna, Rad u javnom interesu, Kazneni poeni sa ponitavanjem vaenja vozake dozvole, Opomena, Zatitne mere, Prekrajne sankcije prema maloletnicima (vaspitne mere, kazna, ukor, posebne obaveze)

Zakonitost u izricanju prekrajnih sankcija (lan 79. Zakona o prekrajima). Uiniocu prekraja kaznu ili drugu sankciju moe izrei samo nadleni sud ili organ dravne uprave koji vodi prekrajni postupak.

9

VAENJE PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA VAENJE MATERIJALNOG PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA lan 4. ZOPP Odredbe ovog zakona o odgovornosti i sankcijama za privredne prestupe vae za sve privredne prestupe odreene zakonima i uredbama. Npr. ne moe se predvideti neka druga vrsta kazne osim novane, ne moe se odrediti zatitna mera van propisanih u l. 38. ZOPP, niti se moe ukidati mogunost izricanja uslovne osude, institut zastarelosti itd. Drugim propisima mogu samo da se odreuju privredni prestupi i za iste se predviaju sankcije koje moraju da budu u skladu okvira i uslova odreenih ZOOP. VAENJE PROCESNOG PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA VAENJE IZVRNOG PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA

VREMENSKO VAENJE PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA lan 45. ZOPP (1) Na uinioca privrednog prestupa primenjuju se propisi koji su vaili u vreme izvrenja privrednog prestupa. (2) ko je posle izvrenja privrednog prestupa propis izmenjen jednom ili vie puta primenie se propis koji je blai za uinioca. Putem shodne primene l. 16. KZ RS (l. 16 ZOPP) privredni prestup je izvren u vreme kad je izvrilac radio ili bio duan da radi, bez obzira kad je posledica dela nastupila. Citirali smo odredbe KZ o vremenu izvrenja krivinog dela. Pravila o stupanju propisa na snagu: - osmog dana od dana objavljivanja, - kod hitnih zakona danom objavljivanja i - kada je odreen dui rok od osam dana Dosledna primena naela zakonitosti iskljuuje povratno dejstvo propisa. Za sva kanjiva dela uspostavljeno je povratno (retroaktivno) vaenje propisa i na dela uinjena pre njegovog stupanja na snagu pod uslovima da je blai za uinioca, pa je tako odreeno i za privredne prestupe. Koji je propis blai za uinioca? - koji privredni prestup ne odreuje kao privedni prestup, - koji predvia mogunost oslobaanja od kazne, kao i onaj koji predvia mogunost ublaavanja kazne, - onaj ijom primenom ne nastupaju pravne posledice osude, - koji predvia nii poseban minimum i maksimum kazne, odnosno koji predvia mogunost blaeg kanjavanja.

10

PROSTORNO VAENJE PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA Personalni princip lan 46. ZOPP Propis o privrednim prestupima primenie se na domaa pravna lica i odgovorna lica u tim pravnim licima bez obzira da li je privredni prestup uinjen na teritoriji RS ili van nje. Za razliku od krivinog prava gde je teritorijalni princip osnovni princip vaenja krivinog zakonodavstva, u privredno prestupnom pravu personalni princip je postavljen kao osnovni princip. Po ovom principu propis o privrednom prestupu primenjuje se uvek na domaa pravna lica i odgovorna lica u tim pravnim licima, bez obzira da li je privredni prestup uinjen na teritoriji RS ili van nje. Vaenje propisa o privrednim prestupima odreeno je prema subjektima privrednog prestupa, a ne prema teritoriji na kojoj je privredni prestup uinjen. lan 47. ZOPP Propis o privrednom prestupu primenie se na strano pravno lice i odgovorno lice u tom pravnom licu ako je privredni prestup uinjen na teritoriji RS. Ovaj princip personaliteta je dopunjen teritorijalnim principom koji je odreen samo za strana pravna lica i odgovornoa lica u tim pravnim licima ako su privredni prestup uinili na teritoriji RS. Teritorijalni princip kao dopunski princip vaenja privredno prestupnog prava lan 112. st. 1. KZ RS Pod teritorijom Srbije podrazumevaju se suvozemna teritorija, vodene povrine unutar njenih granica, kao i vazduni prostor nad njima. Primenom lana 16. ZOPP (lan 17. KZ) privredni prestup je izvren u mestu gde je izvrila radio ili bio duan da radi, tako i mestu gde je u celini ili delimino nastupila posledica dela. Citirali smo odredbe KZ o mestu izvrenja krivinog dela.

NAUKA PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA Sistem pojmova o optim i posebnim institutima privredno prestupnog prava. Deo ukupnog sistema pravnih nauka i deo sistema nauke o pravu. Pravna i vanpravna nauka Nju je nemogue precizno i jasno odvojiti od ostalih pravnih nauka. ZADATAK NAUKE PRIVREDNO PRESTUPNOG PRAVA

11

SUBJEKTI U PRIVEDNO PRESTUPNOM POSTUPKU Glavni procesni subjekti u privredno prestupnom postupku su stranke kao nosioci funkcija gonjenja i odbrane. tuilac (javni tuilac i oteeni kao tuilac) funkcija gonjenja, okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice funkcija odbrane. lan 57. ZOPP U smislu ovog zakona: - oteeni je lice ije kakvo lino ili imovinsko pravo privrednim prestupom povreeno; - tuilac je javni tuilac i oteeni kao tuilac; - stranka je tuilac, okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice; - izraz okrivljeni upotrebljava se kao opti naziv za okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice. Pod imenom okrivljeni ZOPP obuhvata i optuenog posle podizanja optunog predloga, za vreme trajanja postupka, a i u postupku po pravnim lekovima. Osueni je pravno lice i odgovorno lice za koje je pravnosnanom presudom utvreno da je odgovorno za privredni prestup. Naela privredno prestupnog postupka koja se odnose na stranke: naelo kontradiktornosti i naelo ne bis in idem. Tuilac Naelo oficijelnosti u privredno prestupnom postupku osnovni tuilac je javni tuilac, - nepostojnje privatne tube u privredno prestupnom postupku nema privatnog tuioca kao stranke. (1) (2) lan 50. Postupak za privredne prestupe pred sudom pokree javni tuilac. Ako javni tuilac ne pokrene postupak, odnosno ako u toku postupka odustane od gonjenja, oteeni moe pokrenuti, odnosno nastaviti postupak za privredni prestup ako je podneo predlog za ostavarivanje imovinskopravnog zahteva.

Oteeni kao tuilac (supsidijarni tuilac) Javni tuilac Postupak za privredne prestupe pred sudom pokree javni tuilac. ZOPP je prihvatio optuno naelo ili naelo akuzatornosti u postupku. Postupak se pokree samo po zahtevu ovlaenog tuioca. 12

Nema postupka bez optube. Mesna nadlenost lan 76. ZOPP Ako je za suenje nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite okrivljenog pravnog lica, na tom podruju ima vie javnih tuilatava, za preduzimanje svih radnji u pripremnom postupku nadlean je javni tuilac na ijem se podruju nalazi sedite okrivljenog pravnog lica, odnosno organizacije ili jedinice iz lana 65. st. 2. ovog zakona. Ovaj javni tuilac moe podii i optuni predlog i zastupati optubu, ako javni tuilac, ije je sedite u mestu u kome je sedite suda nadlenog za suenje, nije preuzeo gonjenje. Ako je za suenje mesno nadlean sud na ijem je podruju izvren privredni prestup, na tom podruju ima vie javnih tuilatava, za preduzimanje svih radnji u pripremnom postupku nadlean je javni tuilac na ijem je podruju izvren privredni prestup. Ovaj javni tuilac moe podii i optuni predlog i zastupati optubu, ako javni tuilac, ije je sedite u mestu u kome je sedite suda nadlenog za suenje, nije preuzeo gonjenje. lan 65. ZOPP (1) (2) Mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi sedite okrivljenog pravnog lica. U sluaju sumnje, kao sedite smatra se mesto u kome se nalaze organi upravljanja pravnim lice. Ako okrivljeno pravno lice van svog sedita ima u svom sastavu organizaciju, odnosno jedinicu koja nema svojstvo pravnog lica, a privredni prestup, izvri odgovorno lice u toj organizaciji, odnosno jedinici, pored suda iz stava 1. ovog lana, mesno nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta organizacija, odnosno jedinica. lan 51. ZOPP (1) (2) Za privredni prestup pravnog lica i odgovornog lica pokree se i sprovodi jedinstveni postupak. Pokretanje i sprovoenje postupka samo protiv pravnog lica ili samo protiv odgovornog lica mogue je ako postoje zakonski razlozi za gonjenje samo jednog od njih, ili ako se protiv odgovornog lica vodi postupak za krivino delo koje ima obeleja privrednog prestupa. Oteeni kao tuilac u privredno prestupnom postupku (supsidijarni tuilac) Ako javni tuilac ne pokrene postupak, odnosno ako u toku postupka odustane od gonjenja, oteeni moe pokrenuti, odnosno nastaviti postupak za privredni prestup ako je podneo predlog za ostavarivanje imovinsko-pravnog zahteva. 13

(1)

(2)

lan 89. ZOPP (1) (2) Javni tuilac e odbaciti prijavu ako iz same prijave proistie da prijavljeno delo nije privredni prestup, da je nastupila zastarelost gonjenja ili da postoje drugi zakonski razlozi koji iskljuuju gonjenje. O odbacivanju prijave i razlozima za to javni tuilac e obavestiti podnosioca prijave i oteenog u roku od osam dana od dana donoenja reenja.

Oteeni u svojstvu tuioca preduzima gonjenje podizanjem optunog predloga. Oteeni ne moe preduzeti gonjenje protiv prijavljenog lica, ako je javni tuilac za privredni prestup upravio gonjenje preme drugom licu kao uiniocu, jer u ovom sluaju nema odustanka javnog tuioca od gonjenja. Ako oteeni nije bio obaveten da tuilac nije pokrenuo postupak, odnosno da je od progona odustao, moe u roku od tri meseca od dana kada je tuilac odbacio prijavu, odnosno od kada je sud doneo reenje o obustavi postupka da da svoju izjavu o produenju postupka pred nadlenim sudom. Ukoliko je oteeni prisutan na glavnom pretresu na kome je javni tuilac odustao od gonjenja, duan je da se odmah izjasni da li hoe da produi gonjenje. Njegova izjava da preuzima gonjenje mora se uneti u zapisnik o glavnom pretresu, posle ega se pretres odmah nastavlja. Ukoliko se prisutni oteeni ne izjasni na glavnom pretresu da produuje gonjenje ili ukoliko nije bio prisutan na glavnom pretresu, a uredno je pozvan, smatrae se da nee da produi gonjenje, te se presudom optuba odbija. Povraaj u preanje stanje Ukoliko oteeni nije uredno pozvan na glavni pretres na kome je donesena presuda kojom se optuba odbija zbog odustanka javnog tuioca od optunog predloga, predsednik vea prvostepenog suda dozvolie povraaj u preanje stanje ako oteeni u roku od osam dana od prijema presude podnese molbu za povraaj u preanje stanje i ako u toj molbi izjavi da produuje gonjenje. U ovom sluaju zakazuje se novi glavni pretres i presudom donesenom na osnovu novog pretresa ukida raniju presudu. Ako u navedenim sluajevima i u propisanim rokovima oteeni ne pokrene ili ne produi gonjenje ili ako u svojstvu oteenog kao tuioca ne doe na glavni pretres, postoji zakonska prezumpcija da je odustao od gonjena.

OKRIVLJENI U PRIVREDNO PRESTUPNOM POSTUPKU Pravno lice se moe goniti za privredni prestup bez istovremenog gonjenja odgovornog lica u sledeim sluajevima: 1. kada odgovorno lice u toku postupka umre ili oboli od kakvog trajnog duevnog oboljenja (lan 54. ZOPP), 14

2. 3. 4.

5. 6. 7.

ako okrivljeno odgovorno lice nije dostino dravnim organima (lan 107. st. 1. ZOPP), ako je kod okrivljenog odgovornog lica nastupilo privremeno duevno oboljenje ili privremena duevna poremeenost (lan 107. stv. 2. ZOPP), kada je odgovorno lice postupalo po nareenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je preduzelo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opteg akta bilo duno da preduzme da bi spreilo izvrenje privrednog prestupa, ako je odgovorno lice pravnosnanom presudom oglaeno krivim za krivino delo koje ima obeleja privrednog prestupa (lan 14. ZOPP), ako javni tuilac nae da ima osnova za gonjenje odgovornog lica zbog krivinog dela koje ima obeleja privrednog prestupa (lan 51. ZOPP), u sluajevima kada je do izvrenja privrednog prestupa dolo proputanjem dunog nadzora od strane organa upravljanja (lan 9. ZOPP). Kanjavanje samo odgovornog lica

1.

2.

kada je iskljuena odgovornost pravnog lica za sve privredne prestupe (DPZ i njihovi organi, drugi dravni organi i MZ lan 6. ZOPP), a propisom kojim se odreuje privredni prestup je predvieno da e za taj privredni prestup odgovarati samo odgovorno lice u organu DPZ, drugom dravnom organu ili MZ), usled nemogunosti kanjavanja pravnog lica usled njegovog prestanka (lan 12. ZOPP). Kazna se ne moe izrei samo odgovornom licu ni u sluaju predvienom u lanu 10. ZOPP.

U sluajevima kada se sprovodi jedinstveni postupak javni tuilac nee podnositi optuni predlog bilo protiv pravnog, bilo protiv odgovornog lica, ukoliko se steknu uslovi i ukoliko su poznati tuiocu u toku pripremanja optunog predloga. Ovo je propisano u lanu 51. st. 2. ZOPP.

15

PREDSTAVNIK OKRIVLJENOG PRAVNOG LICA lan 53. ZOPP (1) Za pravno lice u postupku uestvuje njegov predstavnik. (2) Pravno lice i odgovorno lice mogu u postupku imati svaki svog branioca ili zajednikog branioca. lan 77. ZOPP U postupku za privredne prestupe predstavnik okrivljenog pravnog lica je ovlaen da preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni u krivinom postupku. lan 78. ZOPP Predstavnik okrivljenog pravnog lica je lice koje je ovlaeno da predstavlja to pravno lica na osnovu zakona, akta nadlenog dravnog organa ili statuta, odnosno drugog samoupravnog opteg akta pravnog lica. Radniki savet, odnosno odgovarajui organ upravljanja pravnim licem moe za predstavnika odrediti drugo lice iz reda svojih lanova ili drugog radnika u tom pravnom licu ili u radnoj zajednici koja obavlja zajednike poslove. Predstavnik okrivljenog pravnog lica iz stava 2. ovog lana mora da ima pismeno ovlaenje organa koji ga je odredio za predstavnika. Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe biti samo jedno lice.

(1)

(2)

(3) (4)

Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe da bude samo lice koje je u radnom odnosu sa okrivljenim pravnim licem. Za predstavljanje okrivljenog pravnog lica u postupku po privrednim prestupima preduzea ovlaen je direktor. Shodno lanu 4. Zakonika o krivinom postupku, predstavnik okrivljenog pravnog lica, ve na prvom sasluanju, mora biti obaveten o privrednom prestupu koji se stavlja na teret okrivljenom pravnom licu. Predstavniku okrivljenog pravnog lica se mora omoguiti da se izjasni o svim injenicama i dokazima koje tereti okrivljeno pravno lice, kao i da iznese sve injenice i dokaze koje okrivljenom pravnom licu idu u korist. Prema lanu 92. ZOPP predstavnik okrivljenog pravnog lica ima pravo da prisustvuje svim istranim radnjama koje preduzima odreeni sudija, odnosno organ inspekcije. Predstavnik moe prisustvovati sasluanju svedoka ako je verovatno da svedok nee doi na glavni pretres ili ako sudija nae da je to celishodno ili ako jedna od stranaka zahteva da prisustvuje sasluanju. Prema lanu 94. ZOPP, ve prilikom prvog sasluanja, ukoliko nije zakonski predstavnik, mora imati uredno ovlaenje da predstavlja okrivljeno pravno lice. Ovo ovlaenje nije isto to i punomoje koje se daje u ostalim postupcima pred sudom i drugim dravnim organima. To je jedina vrsta odluke koju donosi organ upravljanja i

16

izdaje odreenom licu koji sa ovakvim ovlaenjem predstavlja pravno lice koje uestvuje kao okrivljena stranka u postupku za privredne prestupe. Prema lanu 99. ZOPP predstavnik okrivljenog pravnog lica se moe pritubom obratiti predsedniku suda u sluaju odugovlaenja ili drugih nepravilnosti u vezi sa sprovoenjem istranih radnji. Predstavnik okrivljenog pravnog lica prua odbranu pred sudom u ime pravnog lica kao okrivljene stranke, a to moe samo neko ko je lan tog pravnog lica, jer je i on u tom svojstvu kao lan okrivljenog pravnog lica uestvovao na neki nain u izvrenju radnje ili pak proputanja izvrenja odreene radnje sa jedne strane, a sa druge strane e kao lan okrivljenog pravnog lica, odbranu istog, na najbolji mogui nain i dati. Stvar je organa upravljanja koje e lice da odredi za predstavnika u konkretnom sluaju. Ovi organi su prilikom donoenja odluke po ovom pitanju zainteresovani da to bude lice koje e svojim stavom i dranjem pred sudom, svojom strunou i svojim sposobnostima na najbolji i najcelishodniji nain braniti okrivljeno pravno lice. PREDSTAVNIK OKRIVLJENOG STRANOG PRAVNOG LICA lan 79. ZOPP Predstavnik okrivljenog stranog pravnog lica je lice koje upravlja predstavnitvom tog pravnog lica u Srbiji, ako za predstavnika stranog pravnog lica ne bude odreeno drugo lice.

Ko ne moe da bude predstavnik okrivljenog pravnog lica? (1) (2) lan 80. ZOPP Predstavnik okrivljenog pravnog lica ne moe biti lice koje je u istoj stvari pozvano kao svedok. Predstavnik okrivljenog pravnog lica ne moe biti ni odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti privredni prestup i koji istie da je postupilo po nareenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja pravnim licem (lan 13). Vie okrivljenih pravnih lica mogu imati kao predstavnika isto lice samo ako to nije u suprotnosti sa interesima njihove odbrane. U sluajevima iz st. 1. do 3. ovog lana, sud pred kojim se vodi postupak duan je da obavesti okrivljeno pravno lice, odnosno predstavnitvo okrivljenog pravnog lica u Srbiji radi odreivanja drugog predstavnika. Sud pred kojim se vodi postupak duan je da uvek upozori okrivljeno pravno lice, odnosno predstavnitvo okrivljenog pravnog lica u Srbiji, ako je njegov predstavnik u isto vreme i odgovorno lice protiv koga se u istoj stvari vodi postupak za privredni prestup.

(3) (4)

(5)

Predstavnik okrivljenog pravnog lica ne moe biti ni advokat, ni javni pravobranilac, niti pak neko drugo lice. 17

Predstavnik okrivljenog pravnog lica moe uvek predstavljati okrivljeno pravno lice u postupku po privrednim prestupima i to za sve vrste privrednih prestupa bez posebnog ovlaenja. lan 81. ZOPP (1) Svi pozivi, saoptenja i druga pismena, pa i kada se upuuju predstavniku okrivljenog pravnog lica, dostavljaju se pravnom licu, odnosno predstavnitvu okrivljenog stranog pravnog lica. (2) Ako je potrebno da se pozove predstavnik okrivljenog pravnog lica, a sudu koji vodi postupak nije poznato ko je predstavnik, zatraie od okrivljenog pravnog lica, odnosno od predstavnitva okrivljenog stranog pravnog lica u Srbiji da odredi predstavnika. lan 82. ZOPP Ako okrivljeno pravno lice, odnosno predstavnitvo okrivljenog stranog pravnog lica na poziv suda koji vodi postupak ne odredi predstavnika, reenjem tog suda kaznie se pravno lice novanom kaznom do 10.000 dinara. Ako i posle te kazne ne bude odreen predstavnik, za svako dalje nepostupanje po nalogu suda pravno lice e se kazniti novanom kaznom do 20.000 dinara. lan 83. ZOPP Ako uredno pozvani predstavnik okrivljenog pravnog lica neopravdano izostane, sud koji vodi postupak moe narediti da se on prinudno dovede.

18

OKRIVLJENO ODGOVORNO LICE Odgovorno lice je procesna stranka u privredno prestupnom postupku. Ima istovetan poloaj kao i okrivljeni u krivinom postupku, odnosno kao okrivljeno pravno lice u privredno prestupnom postupku. Prema lanu 56. ZOPP okrivljeno odgovorno lice moe preduzeti sve radnje kao i okrivljeni u krivinom postupku. Okrivljeno odgovorno lice ima pravo na odbranu. Moe se braniti sam ili uz strunu pomo branioca, koga sam izabere iz redova advokata. U ovom postupku ne postoji obavezna odbrana. Kod ispitivanja okrivljenog moraju se primeniti principi koji su ugraeni u odredbe l. 218-224. ZKP, s obzirom da se iste primenom lana 56. ZOPP shodno primenjuju i u privredno prestupnom postupku. Za jedan isti privredni prestup moe se pojaviti vie okrivljenih odgovornih lica (sarauju npr. komercijalni direktor i samostalni referent, direktor i ef knjigovodstva i dr.). lan 14. ZOPP: Odgovorno lice koje je pravnosnano oglaeno krivim za krivino delo koje ima obeleja privrednog prestupa, nee se kazniti za privredni prestup. lan 89. ZOPP (1) Javni tuilac e odbaciti prijavu ako iz same prijave proistie da prijavljeno delo nije privredni prestup, da je nastupila zastarelost gonjenja ili da postoje drugi zakonski razlozi koji iskljuuju gonjenje. (2) O odbacivanju prijave i razlozima za to javni tuilac e obavestiti podnosioca prijave i oteenog u roku od osam dana od dana donoenja reenja. S druge strane kanjavanje za prekraj nema uticaja na mogunost privredno prestupne odgovornosti. Postupak protiv odgovornog lica obustavie se ako u toku postupka umre ili oboli od kakvog trajnog duevnog oboljenja (lan 54. ZOPP). To je i u skladu sa odredbama ZKP.

19

PRIVREDNO PRESTUPNI POSTUPAK

- PRETHODNI POSTUPAK - GLAVNI POSTUPAK

PRETHODNI POSTUPAK Faze: a) sprovoenje istranih radnji i b) stavljanje pod optubu GLAVNI POSTUPAK Faze: a) pripremanje glavnog pretresa, b) glavni pretres, c) donoenje i objavljivanje presude i d) postupak po pravnim lekovima

PRETHODNI POSTUPAK PRIJAVA ZA PRIVREDNI PRESTUP Prijave za privredni prestup i njegove uinioce mogu se podeliti na: slubene i privatne.

Slubena prijava predstavlja radnju kojom dravni organi, preduzea i druge oranizacije i zajednice obavetavaju nadlenog javnog tuioca o tome da je izvren privredni prestup.

20

lan 85. ZOPP (1) (2) Svi dravni organi, preduzea i druge organizacije i zajednice duni su da prijave privredne prestupe o kojima su obaveteni ili za koje saznaju na koji drugi nain. Dravni organi, preduzea i druge organizacije i zajednice navee u prijavi sve podatke o privrednom prestupu i uiniocu i dokaze koji su im poznati i preduzee mere da se obezbede isprave, poslovne knjige, drugi spisi i tragovi privrednog prestupa, predmeti na kojima je ili pomou kojih je uinjen privredni prestup i drugi dokiazi. Nadleni organi su duni da uzmu u razmatranje i prijave koje podnose graani.

(3)

Odredbama ovog lana utvrena je opta obaveza svih navedenih subjekata da podnesu slubenu prijavu za privredni prestup. Ovi pravni subjekti mogu saznati ili biti obaveteni o izvrenju privrednih prestupa samo preko svojih zaposlenih. Privatna prijava za privredni prestup je ona koja je podneta od strane graana i razlikuje se od slubene prijave u vie elemenata, a ne samo po subjektu koji je podnosi. Ona ne mora da sadri sve one elemente koje obavezno u smislu l. 82. st. 2. mora da sadri slubena prijava, jer se na nju ova odredba ne odnosi. Graani nisu obavezni da prijave privredni prestup. Privatna prijava se izjednaava sa slubenom prijavom po obavezi javnog tuioca da ovu prijavu razmotri na istovetan naina kao i slubenu prijavu. Kao podnosioci prijave graani se mogu pojaviti kao: oteeni i kao lica koja nisu oteena izvrenjem privrednog prestupa. Ako je podnosilac prijave istovremeno i oteeni, onda on moe podneti imovinsko pravni zahtev. Samoprijavljivanje ukoliko prijavu za privredni prestup podnese organ ili zaposleni u pravnom licu, sud moe pravnom licu ublaiti kaznu, a moe ga i osloboditi od kazne, shodno l. 23. st. 3. ZOPP. Sadraj prijave: podaci o privrednom prestupu i uiniocu, dokazi koji su podnosiocu prijave poznati, prilozi: isprave, poslovne knjige, drugi spisi i tragovi privrednog prestupa, predmeti na kojima je ili pomou kojih je uinjen privredni prestup i drugi dokazi.

(1)

lan 86. ZOPP Prijava za privredni prestup podnosi se nadlenom javnom tuiocu pismeno ili usmeno. 21

(2) (3)

Kad se prijava podnosi usmeno, upozorie se prijavilac na posledice lanog prijavljivanja. O usmenoj prijavi sastavie se zapisnik, a ako je prijava saoptena telefonom, sainie se slubena beleka. Ako je prijava za privredni prestup podnesena sudu, organu inspekcije ili nenadlenom javnom tuiocu, oni e prijavu primiti i odmah dostaviti nadlenom tuiocu.

POSTUPAK JAVNOG TUIOCA PO PRIJAVI ZA PRIVREDNI PRESTUP odbacivanje prijave (lan 89. ZOPP), podnoenje zahteva nadlenom organu inspekcije da prikupi potrebna obavetenja i da preduzme druge mere radi otkrivanja uinioca i obezbeenja dokaza (lan 90. ZOPP), podnoenje predloga nadlenom sudu da preduzme odreene istrane radnje (lan 91. st. 1. ZOPP), podnoenje optunog predloga na osnovu same prijave (l. 100. st. 2. ZOPP).

-

lan 89. ZOPP (1) Javni tuilac e odbaciti prijavu ako iz same prijave proistie da prijavljeno delo nije privredni prestup, da je nastupila zastarelost gonjenja ili da postoje drugi zakonski razlozi koji iskljuuju gonjenje. (2) O odbacivanju prijave i o razlozima za to javni tuilac e obavestiti podnosioca prijave i oteenog u roku od osam dana od dana donoenja reenja. (3) Podnosilac prijave moe podneti viem javnom tuiocu prigovor protiv reenja o odbacivanju prijave. (4) Ako vii javni tuilac smatra da nije bilo osnova za odbacivanje prijave, moe sam pokrenuti postupak za privredni prestup, u roku od tri meseca od dana odbacivanja prijave. lan 90. ZOPP (1) Ako javni tuilac smatra da prijava ne prua dovoljno osnova da moe odluiti da li e pokrenuti postupak za privredni prestup, ili ako je javni tuilac saznao samo to da je izvren privredni prestup, moe od nadlenog organa inspekcije zahtevati da prikupi potrebna obavetenja i da preduzme druge mere radi otkrivanja uinioca privrednog prestupa i obezbeenja dokaza. Javni tuilac moe uvek traiti od organa inspekcije da ga obavesti o merama koje je preduzeo. (2) Javni tuilac moe traiti potrebne podatke i obavetenja od dravnih organa i preduzea i drugih organizacija i zajednica, a moe u tu svrhu pozvati i podnosioca prijave za privredni prestup. (3) Javni tuilac i drugi dravni organi, organizacije i zajednice duni su da prilikom prikupljanja obavetenja, odnosno davanja podataka obazrivo, vodei 22

rauna da se ne nakodi ugledu okrivljenog pravnog lica, odnosno asti i ugledu okrivljenog odgovornog lica. Istrane radnje lan 91. ZOPP (1) Ako javni tuilac smatra da sama prijava ili prikupljena obavetenja o podacima (lana 90) ne pruaju dovoljno osnova za podnoenje optunog predlog, predloie nadlenom sudu da preduzme odreene istrane radnje. Ako se odreeni sudija (lan 59. st. 3) sloi sa tim predlogom, preduzee istrane radnje, a zatim e sve spise dostaviti javnom tuiocu. lan 100. ZOPP (2) Javni tuilac moe podneti optuni predlog i na osnovu same prijave. POSTUPAK ORGANA INSPEKCIJE PO SAZNANJU DA JE PRIVREDNI PRESTUP IZVREN (1) lan 87. ZOPP Ako organi inspekcije, povodom prijave ili pri vrenju svoje dunosti, saznaju da je izvren privredni prestup, duni su da preduzmu mere potrebne da se otkrije uinilac privrednog prestupa, da se obezbede tragovi privrednog prestupa i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno voenje postupka za privredni prestup. U tu svrhu organi inspekcije mogu traiti potrebna obavetenja i od dravnog organa, preduzea i druge organizacije i zajednice u kojoj je otkriven privredni prestup ili od pojedinaca, ali ne mogu nikoga da sasluavaju u svojstvu okrivljenog, svedoka ili vetaka. Prilikom prikupljanja obavetenja organi inspekcije mogu preduzimati odgovarajue upravne mere i vriti druga inspekcijska ovlaenja koja imaju po vaeim propisima. Na osnovu prikupljenih obavetenja, organi inspekcije sastavljaju prijavu za privredni prestup, a ako su prijavu ranije dostavili nadlenom tuiocu poseban izvetaj kao dopunu prijave. Hitne istrane radnje (lan 88. ZOPP privremeno oduzimanje predmeta, pretresanje poslovnih prostorija uviaj

(2)

(3) (4)

Preduzimaju ih inspektori organa inspekcije u sluaju kada se iste docnije ne bi mogle sa uspehom izvriti, po propisima koji vae za istrane radnje koje preduzima

23

sud. Zapisnici o izvrenim istranim radnjama dostavljaju se javnom tuiocu, sa obrazloenjem o potrebi njegovog preduzimanja.

SADRAJ OPTUNOG PREDLOGA (1) lan 101. Optuni predlog sadri: firmu, odnosno naziv okrivljenog pravnog lica, njegovo sedite i ime i prezime njegovog predstavnika ako je poznat. Za okrivljeno odgovorno lice navee se u optunom predlogu njegovo ime i prezime, ime jednog roditelja i njegovi lini podaci (mesto roenja, godine ivota, kolska sprema, zanimanje, dunost koju obavlja u pravnom licu u vreme izvrenja privrednog prestupa, prebivalite, da li je, kad i zato osuivano, da li se protiv njega vodi postupak za krivino delo ili za koji drugi privredni prestup i kakve su mu imovinske i porodine prilike). U optunom predlogu navodi se i kratak opis privrednog prestupa, oznaenje suda pred kojim e se odrati glavni pretres, koje dokaze treba izvesti na glavnom pretresu i predlog da se okrivljeno pravno lice, odnosno okrivljeno odgovorno lice osudi po zakonu. Ako je to potrebno, u optuni predlog unose se i razlozi kojima se utvruje osnovanost optube. GLAVNI PRETRES lan 49. ZOPP Novanu kaznu, uslovnu osudu i zatitne mere za uinjeni privredni prestup moe izrei samo nadleni sud u postupku koji je pokrenut i sproveden po ovom zakonu. (1) lan 108. Predsednik vea, odnosno sudija pojedinac poziva na glavni pretres predstavnika okrivljenog pravnog lica, okrivljeno odgovorno l ice, njihove branioce, tuioca, oteenog i njegovog zakonskog zastupnika ili punomonika, svedoke, vetake i tumaa, a, po potrebi, pribavlja predmete koji treba da slue kao dokaz na glavnom pretresu. Predstavniku okrivljenog pravnog lica i okrivljenom odgovornom licu u pozivu se naznauje da na glavni pretres mogu doi sa dokazima odbrane i da dokaze blagovremeno saopte sudu kako bi se oni mogli pribaviti za glavni pretres. U pozivu se predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice upozoravaju da e se glavni pretres odrati u njihovom odsustvu ako za to postoje zakonski uslovi i pouie se da imaju pravo da uzmu branioca, ali da se zbog nedolaska branioca na glavni pretres ili zbog uzimanja branioca tek na glavnom pretresu pretres ne mora odloiti. Okrivljenom pravnom licu i okrivljenom odgovornom licu dostavlja se uz poziv i prepis optunog predloga.

(2)

(2)

(3)

24

(4)

Poziv za glavni pretres mora se dostaviti tako da izmeu dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa ostane dovoljno vremena za pripremanje odbrane, a najmanje tri dana. lan 109. ZOPP Glavni pretres se dri u seditu suda, u sudskoj zgradi. Ako su u pojedinim sluajevima prostorije u sudskoj zgradi nepodesne za odravanje pretresa, predsednik suda moe odrediti da se glavni pretres odri u drugoj zgradi. Po odobrenju predsednika suda, glavni pretres se moe odrati u mestu van sedita suda, ako je to u interesu lakeg sprovoenja dokaznog postupka i ako je to mesto na podruju suda nadlenog za suenje. lan 110. ZOPP Glavni pretres pred sudijom pojedincem moe se odrati u odsustvu javnog tuioca. U tom sluaju oteeni ima pravo da na glavnom pretresu zastupa optubu u granicama optunog predloga. Ako na glavni pretres ne doe oteeni kao tuilac, iako je uredno pozvan, ni njegov punomonik, sud e reenjem obustaviti postupak. lan 111. ZOPP Ako su predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice uredno pozvani, a ne dou na glavni pretres niti svoj izostanak opravdaju, sud moe narediti da se prinudno dovedu. Ako se dovoenje ne bi moglo odmah izvriti, sud e pretres odloiti i narediti da se na idui pretres prinudno dovedu. Sud moe odluiti da se glavni pretres odri u odsustvu okrivljenog odgovornog lica koje je uredno pozvano, ako je ono bilo ranije ispitano, a sud nae da njegovo prisustvo nije nuno. Pod istim uslovima glavni pretres moe da se odri i u odsustvu uredno pozvanog predstavnika okrivljenog pravnog lica. Kad prema odredbama st. 1. i 2. ovog lana postoje uslovi za odlaganje glavnog pretresa, sud moe odluiti da se glavni pretres odri ako bi se prema dokazima koji se nalaze u spisima imala doneti presuda kojom se optuba odbija ili se okrivljeni oslobaa od optube. Ako se glavni pretres dri u odsustvu okrivljenog odgovornog lica ili predstavnika okrivljenog pravnog lica, proitae se raniji zapisnik o njegovom sasluanju.

(1) (2) (3)

(1) (2)

(1)

(2)

(3)

(4)

lan 112. ZOPP Glavni pretres moe se odrati iako ne doe uredno pozvani branilac okrivljenog pravnog lica, odnosno okrivljenog odgovorno lica. lan 113. ZOPP (1) Glavni pretres poinje objavljivanjem glavne sadrine optunog predloga. Posle toga sasluava se predstavnik okrivljenog pravnog lica, a zatim se istpituje okrivljeno odgovorno lice. Sasluanju predstavnika okrivljenog pravnog lica ne moe da prisustvuje okrivljeno odgovorno lice koje jo nije ispitano. 25

(2) Sud moe narediti da se predstavnik okrivljenog pravnog lica i okrivljeno odgovorno lice suoe, ako se njihovi iskazi ne slau u vanim injenicama. (3) Sud moe odluiti, iako stranke nisu saglasne, da se umesto neposrednog sasluanja svedoka ili vetaka koji nije prisutan proita zapisnik o njegovom ranijem sasluanju. Tako e sud postupiti i kad svedok ili vetak nije bio pozvan na glavni pretres. (4) Odredbe lana 98. ovog zakona shodno vae i za postupak na glavnom pretresu. (5) Po zavrenom dokaznom postupku, a posle rei tuioca i oteenog, daje se re braniocu okrivljenog pravnog lica i predstavniku tog lica, a zatim braniocu okrivljenog odgovornog lica i okrivljenom odgovornom licu. (6) Po zakljuenju glavnog pretresa, sud e odmah izrei presudu i objaviti je sa bitnim razlozima. lan 114. ZOPP Ako sudija pojedinac u toku glavnog pretresa nae injenice na kojima se zasniva optuba ukazuju na privredni prestup za ije suenje je nadleno vee, obrazovae sevee i pretres e poeti iznova. Ako je glavni pretres bio odloen, a odlaganje je trajalo due od mesec dana, ili ako se odloeni glavni pretres dri pred izmenjenim veem ili pred drugim sudijom pojedincem, vee, odnosno sudija pojedinac moe odluiti da pretres ne poinje iznova. U takvom sluaju pretres se nastavlja, a predsednik vea, odnosno sudija pojedinac ukratko iznosi tok ranijeg pretresa.

(1) (2)

26

ISPITNA PITANJA IZ PREDMETA KRIVINA DELA U PRIVREDI I PRIVREDNI PRESTUPI 1. 2. 3. 4. 5. 6. Pojam i opta obeleja privrednih prestupa, Zakonitost u utvrivanju privrednih prestupa, Razlika izmeu privrednog prestupa i krivinog dela, Razlika izmeu privrednog prestupa i prekraja, Odgovornost odgovornog lica u sluaju prestanka radnog odnosa, Odgovornost odgovornog lica koje je pravnosnano oglaeno krivim za krivino delo, 7. Koja pravna lica ne mogu biti odgovorna za privredni prestup, 8. Odgovornost pravnog lica koje se nalazi pod steajem, 9. Subjekti u privredno prestupnom postupku, 10. Javni tuilac, 11. Oteeni kao tuilac u privredno prestupnom postupku (supsidijarni tuilac), 12. Okrivljeni u privredno prestupnom postupku, 13. Predstavnik okrivljenog pravnog lica, 14. Okrivljeno odgovorno lice, 15. Prijava za privredni prestup, 16. Postupak javnog tuioca po prijavi za privredni prestup, 17. Sadraj optunog predloga, 18. Glavni pretres, 19. Presuda kojom se okrivljeni oglaavaju odgovornim, 20. alba protiv presude i reenja, 21. Falsifikovanje novca (lan 223. KZ), 22. Izdavanje eka i korienje platnih kartica bez pokria (lan 228. KZ), 23. Poreska utaja (lan 229. KZ), 24. Krijumarenje (lan 230. KZ), 25. Pranje novca (lan 231. KZ), 26. Prouzrokovanje steaja (lan 235. KZ), 27. Zloupotreba ovlaenja u privredi (lan 238. KZ), 28. Odavanje poslovne tajne, 29. Nedozvoljena proizvodnja (lan 242. KZ), 30. Nedozvoljenja trgovina (lan 243. KZ).

27