troskovi prevoza 86

8/12/2019 troskovi prevoza 86

1/86


2/86

Transportni trokovi predstavljaju

najvaniji uopteni pokazatelj

rezultata poslovanjaautotransportnog preduzea.

Snienje transportnih trokova ima

poseban drutveni interes s obzirom

na to da u svim privrednim granama

znaajan uticaj na proizvodne

trokove imaju transportni trokovi.

Poznavanje ostvarenih trokovaomoguava:


3/86


4/86

-analizu uzroka loih rezultata

eksploatacije i preduzimanje

potrebnih mera za njihovo

pobiljavanje;


5/86


6/86

-meusobno uporeenje rezultataeksploatacije vie autotransportnih

preduzea;


7/86


8/86

-uporeivanje nivoa trokova i cena

raznih vidova saobraaja.


9/86


10/86

Trokovi u jednom autotransportnom

preduzeu mogu se podeliti prema

razliitim obelejima.Trokovi se prema proizvodnom

obeleju dele na:

-stalne (fiksne) i-promenljive (varijabilne).


11/86


12/86

Stalni trokovi zavise od obima rada

voznog parka i ostaju isti po svomobimu za odreene kapacitete.

Promenljivi trokovi zavise od obima

rada voznog parka ako se povea

obim rada, poveavaju se promenljivi

trokovi.


13/86


14/86

Promenljivi trokovi su:-trokovi pogonskog materijala;

-trokovi tekuih opravki i odravanje

vozila,

-dnevnice vozaa i

-trokovi utovara i istovara.


15/86


16/86

Stalni trokovi su:

-trokovi vremenske amortizacije,

-trokovi investicionog odravanja,

-trokovi registracije vozila i

-reijski trokovi.


17/86


18/86


19/86


20/86

Na utovarno istovarnim stanicama

obavljaju se sledee radne operacije:Prijem i otprema robe,Smetaj robe u skladita,Priprema robe za prevoz,

Utovar i istovar robe iPriprema prevoznih dokumenata.


21/86


22/86

Sve ove poslove treba obaviti za tokrae vreme, da bi se vozilo kraezadravalo na utovarno-istovarnim

stanicama, a da pri tome roba ne pretrpinikakva oteenja.


23/86


24/86


25/86

Da bi se ispunili ovi zahtevi utovarno-istovarnih stanica treba da ima:

-skladini prostor,-prostor za utovar i istovar robe iz

vozila,-prostor za manevrisanje,

-prilazne puteve,-vage za merenje tereta,-slubene prostorije i dr.


26/86


27/86

Front utovara i istovara podrazumevaprostor za utovar i istovar vozila.

Veliina ovog fronta, odnosno njegovaduina i irina, zavisi od nainapostavljanja vozila u odnosu na osuprolaza i od dimenzije vozila. Vozila

mogu biti postavljena paralelno,uspravno i koso u odnosu na front

utovara i istovara vozila.


28/86


29/86


30/86


31/86


32/86


33/86

Izbor naina postavljanja vozila priutovaru ili istovaru zavisi od: tipa vozila,duine fronta, irine fronta, prostora zamanevrisanje, manevarskih sposobnosti

vozila, vrsta mehanizacije koja se

primenjuje, da li je vozilo sa prikolicom isl.


34/86

Paralelan nain postavljanja vozila koristi seza vozila sa prikolicom jer je kod njega

izbegnuta potreba za manevrisanjem, a moese istovremeno obaviti utovar ili istovar i

vozila i prikolice. Ovaj nain je pogodan zaprimenu i kada su vozila bez prikolice zbogtoga to se utovar ili istovar mogu obaviti savie sredstava mehanizacije. Mana ovakvog

naina postavljanja vozila je u tome to jepotrebna vea duina fronta.


35/86


36/86


37/86

Upravni nain postavljanja vozila jepogodan kada je duina fronta mala,

mada je potreban vei prostor zamanevrisanje.


38/86

Postavljanje vozila pod uglompredstavlja srednje reenje u odnosu

na ostala dva u pogledu duine fronta iprostora za manevrisanje. Meutim,

prednost ovog sistema je u tome to se

vozilo moe utovariti ili istovaritiistovremeno na dve strane.


39/86


40/86


41/86

U svakom saobraajnom preduzeu postojidispeerska sluba iji je osnovni zadatak daorganizuje i prati rad vozila i upravlja vozilima na

liniji. Kontrola vozila na linijama je naophodan da bise plan prevoza ostvario, odnosno da bi se na vremeotklonili uoeni nedostatci. Kontrolu rada voziladispeerska sluba ostvaruje neposredno ili

posredno, odnosno vezom sa osobljem koje radi naliniji.

Dispeersku slubu ine:

-dispeer koji radi u dispeerskim stanicama

-dispeer na terenu i

-dispeer na liniji ili linijski kontrolor.


42/86

Dunost dispeera je da:


43/86

Dunost dispeera je da:

-odabira i rasporeuje vozila za rad, izdaje putnenaloge koje upisuje u dnevnik rada, prima putne

naloge od vozaa pri izvrenom zadatku

-po prijemu putnog naloga od vozaa proveravatanost svih unetih podataka i ostalih prevoznihdokumenata koji idu uz putni nalog

-odrava telefonsku vezui sa vozaima i upuuje ihna nove radne zadatke,a u sluaju kvara vozilaobavetava tehniku slubu

-odrava telefonsku vezu sa korisnicima prevoza iizvetava ih o upuuvanju vozila na prevoz ili odolasku vozila sa robom na istovar


44/86

-sklapa ugovore i zakljunice za prevoz sakorisnicima prevoznih usluga-nadzire izvrenje ugovornih obaveza za prevozprema korisnicima prevoza-svakodnevno daje izvetaj o stanju i zaposlenostiprevoznih kapaciteta-vodi karton vozila i obrauje radne liste

-utvruje psihiko i fiziko stanje vozaa pre odlaskana rad.


45/86


46/86


47/86

Kao to je veoma vano da preduzeeizradi to realniji plan rada voznog

parka, tako ke vano i da stalno pratinjegovo ostvarivanje. Realizacija planarada vozila u vidu analize prati

analitiko planska sluba i o tomeobavetava periodino odgovarajue

organe i kolektiv.


48/86


49/86

U tim analizama obavljenog radauporeuju se planirani i ostvarenizadatci, da bi se ustanovilo da li je vozni

park izvrio planirani obim rada. Akoplan nije ostvaren, utvruju se uzroci

njegovog neostvarivanja. Zatim sepreduzimaju sve mere potrebne za

otklanjanje tih uzroka, kako bi se plan unarednom periodu ostvario i nadiknadilo

proputeno.


50/86


51/86


52/86


53/86

Uslovi poslovanja saobraajnog

preduzea su sve tei pa nalau daljeusavravanje proizvodne tehnologije i

korienje svih mogunosti racionalnijeg

poslovanja.


54/86


55/86

Racionalno poslovanje podrazumeva,

pored ostalog, i pronalaenje uzroka inaina nastajanja gubitka u procesuprevoza, kao i preduzimanje mera za

njihovo otklanjanje. U saobraaju svakajedinica transporta predstavlja izvor

prihoda, ali i uzrok trokova, pa igubitaka. Zato je veoma vano rad svih

vozila pratiti, analizirati i uporeivati.Rad vozila i voznog osoblja moe se

kontrolisati preko:


56/86


57/86

-putnog naloga vozila-tahografa i

-UKT ureaja


58/86


59/86


60/86

Zadatak slube plana i analize usaobraajnim preduzeima je donoenje

radnih planova, kao to su:


61/86


62/86

-plan rada voznog parka (planproizvodnih usluga)

-finansijski plan (plan prihoda itrokova)

-plan kadrova

-plan investicija-plan materijala i sl.


63/86


64/86

-proces proizvodnje i potronje jejedinstven

-saobraajna usluga se ne moe

skladititi i-nema fiziki oblik.


65/86


66/86

Godinji plan rada voznog parka pravi se

tek poto se detaljnoanaliziraju potrebeza prevozom na teritoriji na kojoj radi

saobraajno preduzee.


67/86


68/86

Specifinost trita saobraajnih uslugaima veliki udeo u planiranju rada voznog

parka. Ova specifinost se ogleda u

sledeim odlikama prevozne uloge:


69/86


70/86

Iz ovih odlika saobraajne usluge

proistie i ponaanje saobraajnihpreduzea na tritu:


71/86


72/86


73/86

Za izradu plana voznog parka vaan jeelemenat je obim prevoza koji je

ostvario vozni park u nekolikopredhodnih godina. Koristi se isto

statistika metoda uz pretpostavku dae obim prevoza nastaviti da raste,

odnosno da e biti kao u prethodnom

tzv. Merodavnom periodu. Kaomerodavan period najee se uzima

period od per godina.


74/86


75/86


76/86

Princip masovnosti podrazumeva da sa

nacrtom plana treba upoznati lanovekolektiva, kako bi oni mogli da dajusvoje primedbe. Ovo upoznavanje utiepozitivno na radne ljude da se angauju

na ostvarenju plana. Plan usvajaradniki savet preduzea.


77/86

Godinji plan rada voznog parka pravi sekrajem godine za sledeu godinu , i to zasvako vozilo posebno, za pojedine grupe

vozila sa istim ili slinim tehniko-eksploatacionim karakteristikama i za

ceo vozni park.


78/86


79/86

Planom se predviaju, obim

transportnog rada u tkm ili pkm, koliinaprevezene robe u tonama ili broj

prevezenih putnika u toku godine.

Planom se daje dinamika prevoza povremenskim periodima, a to znai da se

mora voditi rauna o sezonskim

oscilacijama.


80/86


81/86


82/86


83/86

Princip konkretnosti se odnosi na obim i

sadrinu postavljenjih zadataka, i u vezije sa tik ko je odgovoran za izvrenje

pojedinih planskih zadataka.


84/86

Da ni se mogao ostvariti planirani obimprevoza, planom se odreuju i potrebni

kapaciteti. Planiraju se vozni park,koeficijenti tehnike ispravnosti i

iskorienja voznog parka, kao i svi

ostali pokazatelji rada i kilometraa kojae se ostvariti za godinu dana.


85/86


86/86

Documents

troskovi prevoza 86