1. U V O D - ISTORIJAT FIRME

Nakon II svetskog rata zapoet je razvoj naftne industrije Srbije,a istraivanjem ovih prostora pronadjena je nafta i prirodan gas, ime se zapoinje era distribucije i prometa naftnih derivata. Na osnovu otkrivenog prirodnog bogatstva koje poseduje ovo podruje izgraene su rafinerije i formirana preduzea za transport i promet prirodnog gasa. "NIS -NAFTAGAS" je preduzee koje se bavi istraivanjem i proizvodnjom nafte i prirodnoggasa, podzemnih voda i geotermalne energije.

1.1. NAZIV I SEDISTE FIRME"NIS -NAFTAGAS" je preduzee koje se bavi istraivanjem i proizvodnjom nafte iprirodnog gasa, podzemnih voda i geotermalne energije. Preduzee je osnovano 10. februara 1949. godine, a prva nafta

je otkrivena 1952. godine u Jermenovcima. Buotina u Velikoj Gredi, u periodu od 1951- 1953. godine, dala je oko 500.000 kubnih metara gasa. "NIS-GAS", je kompanija za transport i promet prirodnog i tenog naftnog gasa. Prvi zaeci "NIS -GAS"-a datiraju od 1949. godine kada je, u Velikoj Gredi kod Zrenjanina otkriveno prvo gasno polje. Razvoj sistema za transport gasa otpoinje 1951. godine, a status pravnog lica stie 10 oktobra 1981. godine. U decembru 1954. godine, osnovano preduzee u Beogradu za primenu i promet tenog naftnog gasa i ureaja za gas -"PETROLGAS". Preduzee kasnije menja naziv u "BUTANGAS", koji je jedan od pravnih predhodnika dananjeg preduzea "NIS -ENERGOGAS", kompanije za obavljanje poslova cevovodnog transporta i distribuciju prirodnog gasa, izgradnju, rekonstrukciju, remontovanje i popravku cevovoda, gasnih vorita i merno-regulacionih stanica za gas, kao i poslova transporta, distribucije i prometa tenog naftnog gasa. "NISRAFINERIJA NAFTE NOVI SAD", poizvodi sve vrste motornih benzina, dizel gorivo,

putni i industrijski bitumen, maziva, i solvante. Poela je da radi 13. decembra 1968. godine.Preduzee Jugopetrol osnovano je 1947. godine. NIS-JUGOPETROL danas ima razgranatu trgovaku mreu benzinskih stanica javnog tipa i preko 1000, takozvanih, internih benzinskih stanica, kao direktnu vezu sa kupcima. Sigurnost snabdevanja potroaa proizilazi i iz injenice da NIS-JUGOPETROL poseduje i etiri velika skladita naftnih derivata do kojih se moe stii kopnenim i vodenim putem. U sastavu ove operativne kompanije je i 30 stovarita naftnih derivata, nemenjenih snabdevanju velikih kupaca. Pored trgovine na veliko i malo naftom i naftnim derivatima, NIS-JUGOPETROL se bavi i prometom i distribucijom prirodnog i tenog naftnog gasa, kao i prometom meovite robe. Ovo preduzee je i jedan od najveih prevoznika naftnih derivata u ovom delu Evrope. Ukupni kapacitet sopstvenih transportnih sredstava iznosi oko 15.000 tona. "NISNAFTAGAS PROMET NOVI SAD" ima dugogodinju tradiciju rada, preko 50 godina. Formirano je 1945. godine kao preduzee "Jugopetrol. Davne 1977. godine promenulo je ime u NAFTAGAS - PROMET" - NAP NOVI SAD. Od 1. januara 1992. godine posluje u sastavu Naftne industrije Srbije. Danas raspolae sa preko 1.000 artikala namenjenih tritu i unutranjem trgovinskom prometu. Radi na poslovima u trgovini na veliko i malo naftom, derivatima, prirodnim i tenim gasom, meovitom robom, spoljnom trgovinom i izvozom -uvozom u malograninom prometu.NIS-INENJERING NOVI SAD je osnovan 13. marta 1962. godine kao Projektni biro za zadovoljenje potreba tadanjeg Kombinata Naftagas u oblasti investicione izgradnje. U Naftnoj industriji Srbije prua inenjering usluge (pripremni radovi, izrada tehnike dokumentacije, izgradnja, nabavka opreme i materijala, nadzor, putanje u pogon i drugi investitorski poslovi) u oblasti naftne, gasne, hemijske i petrohemijske industrjie. Danas je vodea inenjering organizacija u zemlji, a obzirom na kadrovsku i tehniku opremljenost, po meunarodnim merilima spada u red srednjih inenjeringa. Do sada se oprobao i potvrdio u izgradnji objekata sabirnih sistema i gasovodnih sistema, magistralnih gasovoda, distributivne mree, podzemnog skladita za gas i Jugoslovenskog naftovoda, skladinih prostora za naftne derivate kao i sistema za skladitenje i pretovar u rafinerijama. "NIS-RAFINERIJA NAFTE PANEVO", kompanija za proizvodnju derivata nafte, energetskih fluida i elektrine energije poela je da radi 14. decembra 1968. godine, kapaciteta 1,32 miliona tona sirove nafte godinje. U prvoj fazi proirenja, 14. decembra 1979. godine putena je u rad Atmosferska destilacija II, ime je kapacitet primarne prerade povean na 4,82 miliona tona sirove nafte godinje. Putanjem u rad sekundarnih postrojenja Rafinerija se svrstala u red modernih evropskih rafinerija sa savremenom strukturom proizvodnih postrojenja.

1.2. DELATNOST FIRME I PLANOVI RAZVOJA

Naftna industrija Srbije je jedini proizvoa nafte, gasa i geometrijske energije u Srbiji. Njeno poslovanje u oblasti istraivanja i proizvodnje obuhvata: izradu studija, elaborat i projekata geolokih istraivanja, proizvodnju nafte, gasa i podzemnih voda izvoenje modernih i konvencionalnih geofizikih istraivanja, buenje naftnih, gasnih i hidrotermalnih buotina, bunara za vodosnabdevanje kao i ispitivanje, osvajanje i remont buotina. Raspolae veim brojem savremenih postrojenja za buenje na naftu, gas i podzemne vode, postrojenjima za remont buotina, opremom za geofizika istraivanja, laboratorijskom opremom i softverskim paketima renomiranih svetskih kua za interpretaciju prikupljenih podataka. Operativna kompanija Naftne industrije Srbije koja se bavi i istraivanjem i proizvodnjom nafte, gasa, podzemnih voda i geotermalne energije, NIS- Naftagas je do danas ostvario ukupnu proizvodnju od: Otkriveno 99 naftnih i gasnih polja Otkriveno 271 leite nafte i gasa Proizvedeno 40,7 miliona tona nafte 22,9 milijardi m3 ugljovodoninog gasa 354 miliona m3 CO2 gasa 17,8 miliona m3 geometralne vode 44,129 km seizmikih ispitivanja izbuili 2058 buotina; 3.395.705 m kao i 70.035 buenja na podzemne vode i GTE Naftna industrija Srbijeje izgradila magistralni idistributivni sistem gasovoda kapaciteta od oko 6 milijardi m3 gasa godinje. Za snabdevanje potroaa tenim naftnim gasom koriste se auto i vagon cisterne, kontejneri i boce, a za promet tenog gasa za automobile, autopunilita. U rafineriji Naftne industrije Srbije mogue je preraditi 7,3 miliona tona sirove nafte godinje, i to oko 4,8 miliona tona u Rafineriji nafte Panevo i 2,6 miliona tona u Rafineriji nafte Novi Sad. Raspoloivi rafinerijski kapaciteti u potpunosti zadovoljavaju potrebe domaeg trita i omoguavaju preradu nafte, odnosno proizvodnju derivata za druga trita. Najvei deo sirove nafte transportuje se do rafinerija Jadranskim naftovodom ukupnog kapaciteta 34 miliona tona godinje. Za potrebe rafinerije NIS-a moe se maksimalno koristiti kapacitet od 9 miliona tona godinje. Sa domaih naftnih izvora transporuje se preko Andorijanskim i Elemirskim naftovodom. U pogonima Naftne industrije Srbije proizvodi se paleta od oko 150 maziva i fluida visokog kvaliteta i sve vie u skladu sa specifikacijom i zahtevima. Proizvodni program je zaokruen proizvodnjom aditiva, emulgatora, mazivih masti antikorozivnih sredstava i sredstava za ienje i odmazivanje. Jedini je proizvoa specijalnih maziva i najvei proizvoa mazivnih masti i sredstava za hlaenje i podmazivanje pri obradi metala u Srbiji. Rafinerijska prerada u okviru Naftne industrije Srbije odvija se u etiri operativne

kompanije. To su NIS- Rafinerija nafte Panevo, NIS- Rafinerije nafte Novi Sad, NISRafinerije nafte Beograd i fabrika maziva FAM Kruevac. Promet naftnih derivata obavlja se preko razgranate maloprodajne mree koju ini oko 500 javnih i 1600 internih benzijskih stanica, 8 velikih instalacija i terminala, 44 stovarita i avio- servis za snabdevanje aviona kerozinom na aedromu Beograd.

1.3. ORGANIZACIONA STRUKTURAOrganizacionu strukturu Naftne industrije Srbije sainjavaju tri subjekta, a to su: Skuptina akcionara Upravni odbor Izvrni odbor

Skuptina akcionara Konstitutivna sednica Skuptine akcionarskog drutva za proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraivanje i proizvodnju prirodnog gasa, NIS-Naftna industrija Srbije, odrana je 24. septembra 2005. godine u Poslovnom centru NIS-a, u Novom Sadu. Na osnovu Odluke o osnivanju Akcionarskog drutva Vlada Srbije je, u petak 15. septembra 2005. godine, donela Reenje o odreivanju predstavnika preko kojih Vlada kao osniva vri ovlaenja Skuptine u Akcionarskom drutvu: Radomir M. Naumov, ministar rudarstva i energetike, predsednik Skuptine akcionara dr Milan Parivodi, ministar za ekonomske odnose s inostranstvom, Rade Obradovi, dipl. gra.ing., dr Vladimir orevi, generalni direktor JP Elektroprivreda Srbije, ivadin Mihailovi, Stankom holdin kompanija a.d. Beograd, Aleksandar Zec, ef slube produkta, NIS-Rafinerija nafte Panevo, dr Radoslav Jovi, predsednik Optine Kraljevo, Veroljub Stevanovi, narodni poslanik u Narodnoj skuptini, Predrag Milju, ef slube za programiranje, interpretaciju i nadzor geofizikih radova, NIS-Naftagas, Rajko Simin, izvrni direktor Hipol, Odaci,

Goran Petrovi, pomonik direktora za komercijalno-finansijske poslove, Hemija-Impex, Novi Sad.

Upravni odbor Skuptina akcionara NIS-Naftne industrije Srbije a.d. je, na Konstitutivnoj sednici, usvojila Poslovnik o radu Skuptine akcionara i imenovala: eljka Popovia, dipl ecc, za predsednika Upravnog odbora i Draganu Popovi dipl. pravnik za zamenika predsednika. Odlukom Skuptine za lanove Upravnog odbora imenovani su: dr Neboja Zdravkovi, dipl. ing. tehnikih nauka, mr Nikola Martinovi, dipl. ecc., Sanja ekovi, dipl. ecc., Radoje Bukvi, dipl. tehnolog, Vidosav Smiljani, dipl. ecc., Goran Taki dipl. ecc., Kosta Ili, dipl. ing. mainstva, Vladimir Ili, eljko Kirin, dipl. ing. geofizike.

Mandat lanova Upravnog odbora je pet godina. Izvrni odbor Upravni odbor Akcionarskog drutva Naftna industrija Srbije, na svojoj sednici kojom je predsedavao eljko Popovi, izabrao je izvrne direktore Ogranaka Drutva, koji su, kako je Statutom predvieno, ujedno lanovi Izvrnog odbora: izvrni direktor NIS-Petrola Sran Bonjakovi, koji je i predsednik Izvrnog odbora, izvrni direktor NIS-Naftagasa Igor Kora, izvrni direktor NIS-TNG Saa Ili, izvrni direktor NIS-Ugostiteljstva i turizma Boko Prosenica.

Generalni direktor NIS a.d. je, prema Statutu Drutva, predsednik Izvrnog odbora Sran Bonjakovi.Sa druge strane u samom poslovanju Naftne industrije Srbije odlukom Vlade Republike Srbije, od subote, 1. oktobra 2005. godine, poelo je sa radom jo jedna od ogranka organizacione strukture Akcionarsko drutvo. Akcionarsko drutvo za istraivanje,

proizvodnju, preradu, distribuciju i promet nafte i naftnih derivata i istraivanje i proizvodnju prirodnog gasa Naftna industrija Srbije ime je uspeno zavrena prva faza procesa restrukturisanja javnog preduzea NIS-Naftne industrije Srbije. NIS a.d. Novi Sad, koji zapoljava 13.900 radnika, sastavljen je od etiri ogranka

1. NIS-Naftagas;

2. NIS-Petrol, koji objedinjuje dosadanje delove: NIS-Rafinerija nafte Panevo,NIS-Rafinerija nafte Novi Sad, NIS-Jugopetrol i NIS-Naftagas promet; 3. NIS-TNG, u ijem sastavu su organizacioni delovi NIS-Gasa, NIS-Energogasa i NIS-Jugopetrola koji su se bavili prometom tenog naftnog gasa u bocama i prometom autogasa;

4. NIS-Ugostiteljstvo i turizam, u koji ulaze ugostiteljski objekti, restorani i hoteliiz svih dosadanjih delova Kompanije.

1.4. GRUBI FINANSIJSKI POKAZATELJI

Investicijona politika Naftne industrije Srbije je bazirana na parcijalnim tenjama delova kompanije, nema zajednikog koncepta razvoja, prioriteta i mehanizma upravljanja. Baziranost je na unutranjim rezervama kompanije kao to su: Objekti dopunske delatnosti (non-care) koje vrede oko 8,15 milijadri dinara; Akcijski kapital kod banaka i preduzea u visini od oko 3,4 milijarde dinara; Nenaplaenim potraivanjima u iznosu od 265,4 milijarde dinara; Imovina u bivim jugoslovenskim dravama u iznosu od najmanje 200 miliona dinara; Ukupno od 830 do 840 miliona dolara. Sa druge strane trenutne investicioni potencijali su: Proseno oko 3,5 milijardi dinara iz amortizacije na godinjem nivou Dobit Bakovni krediti Tabela 1.- Pregled finansijskog stanja NIS-a predhodnih godina2002. god Ukupni prihod NISa Dobit Poslovna aktiva NIS-a Proizvodnja nafte Proizvodnja prirodnog gasa (u 000) Promet prirodnog gasa (u 000) Ukupna prerada nafte Promet derivata nafte (NAP i Jugopetrol) Proizvodnja maziva Broj zaposlenih 2003. god 2004. god

179 mlrd.din 6,1 mlrd. din 224 mlrd.din 812.784,4t 449.485,3 m 2.033.706 m 3.475.772t 2.339.000t 15.364t 17.958

190,8 mlrd.din 6,6 mlrd. din 232 mlrd.din 773.103t 411.421,1 m 2.222.170 m 3.749.250t 2.535.000t 15.032t 17.523

193,3 mlrd. din 2,4 mlrd. din 174,4 mlrd. din 738.000 t 331.000 m 2.500.000 m 4.072.000 t 2.407.000t 18.278 t 17.328

Tabela 2.-Ukupno

uee NIS-a u republikom budetu JAVNI PRIHOD44,5 mlrd. dinara 40 mlrd. dinara 54,1 mlrd. dinara

PERIOD2002. godina 2003. godina 2004. godina

1.5. BROJ ZAPOSLENIH I KVALIFIKACIONA STRUKTURA

Osnovni pokreta Naftne industrije Srbije je 17.500 visoko kvalifikovanih ljudi. Visoku i viu strunu spremu ima oko 3700 radnika, od ega je 21 doktora nauka, 65 magistara i specijalista. Gotovo 40% zaposlenih imaju srednju strunu spremu. Po pregledu sa zapisnika 31.12.2004. godine broj zaposlenih je iznosio 17.643. Tabela 3.- Pregled kvalifikacione strukture zaposlenih u NIS-u sa stanjem 31.12.2004.godine VSS Broj 2,595 zaposlenih % 14.71 V 1,143 6.48 SS 6,773 38.39 VK 1,519 8.61 KV 4,141 23.47 NS 562 3.19 PK 331 1.88 NK 579 3.28 Svega 17,643 100.00

Naftna industrija Srbije je pouzdan partner mnogim uglednim svetskim kompanijama u oblasti istraivanja i proizvodnje nafte i gasa do sada je uspeno saraivala sa: Shell Esso, Mobil, British Gas, Statoil, Norske Hydro, Amoco, Chevron, Texaco, Total Oil, DSTGermany, INA... Najvei trgovinski partneri NIS-a su: Gazprom, Sinochem, Rosneft, Neftochim, Hiatt Regency, Mol,Glencore, Moil.... U oblasti ininjeringa je uspena saradnja ostvarena na sledeim firmama: Foster Wheeler Italiana, KBC, Linde, Koering KG, Union Carbide, Continental Carbon, Institut ernogolovka. Ynaajne poslovne aranmane NIS ostvaruje sa sledeim svetskim bankama: Barclays Bank, Paribas, Kredintalstalt, Deutsche Bank, First Chicago Bank, Bank of China, Reiffaisen Bank.

2. OPIS UOENIH PROBLEMAAktuelni problemi u Naftnoj industriji Srbije odnose se i na osposobljavanje oteenih, rekonstrukciju postojeih i izgradnju novih rafinerijskih postrojenja. Prioritet osposobljavanja i izgradnje pojedinih procesnih jedinica zavisi pre svega od visine novanih sredstava poterbnih za njihovu sanaciju odnosno rekonstrukciju i izgradnju kao i profitabilnost koji ostvauju ti kapaciteti. Podloge za donoenje ovih odluka trebalo bi da budu rezultat prorauna, proisteklih korienja softverskih paketa. Zadatak svih analiza je da se dobiju liste proizvoda i neto dobiti koju Naftna industrija Srbije ostvaruje zavretkom pojedihih faza revitalizacije i razvoja kao i period otplate predvienih investicija, kako bi se utvrdili pravci razvoja. U delu koji se odnosi na revitalizaciju Naftne industrije Srbije razmatrae se sluajevi vraanje na predhodno stanje sa planiranim razvojnim programom.

2.1. POSTOJEI NAIN RADA SA OSVRTOM NA BUDUE PROBLEMEDelatnost kompanije Naftne industrije Srbije se odvija na istranom prostoru Srbije i Crne Gore, kao i na inostranom tritu preko razliitih modaliteta angaovanja. Najvei broj naftnih i gasnih polja otkrili smo na podruju Vojvodine. Radove u inostranstvu zapoeti su pre vie od trideset godina i do sada su radili u vie od 20 zemalja i uspeno saraivali sa najveim svetskim naftnim kompanijama. Poslovanje Naftne industijr srbije obuhvata izradu studija, elaborata i projekata detaljnih geolokih istraivanja, proizvodnju nafte, gasa i geometrijskih voda, izvodjenje modernih i konvencionalnih geofizikih istraivanja, buenje naftnih i gasnih buotina do 7000 m, ispitivanje, osvajanje i remont buotina Sve poslove istraivanja, proizvodnje nafte i gasa, podzemnih voda i geotermalne energije ve vie od pola veka obavlja operativna kompanija NIS a.d. Novi Sad, NIS-Naftagas. Rafinerijska prerada u okviru NIS a.d. Novi Sad odvija se u dve operativne kompanije. To su: NIS-Rafinerija nafte Panevo i NIS-Rafinerija nafte Novi Sad. U njima se proizvodi motorna i energetska goriva, putni i industrijski bitumen, petrohemijske sirovine, specijalne benzine, solvente i druge malotonane proizvode na bazi nafte. Raspoloivi rafinerijski kapaciteti u potpunosti zadovoljavaju potrebe domaeg trita i omoguuju preradu nafte, odnosno proizvodnju derivata za druga trita. Rafinerijska postrojenja pogotovu postrojenja Rafinerije nafte Panevo, kao i Rafinerije nafte Novi Sad koje se mogu posmatrati kao najkompatibilnije i najkompleksnije proizvodno-tehnoloke procese odnosno kao tehnoloka celina, velikim udelom konverzionih procesa u ukupnoj primarnoj preradi ostvaruje stepene valorizacije sirove nafte, nafte iskazan odnosom proizvodnje 80% belih visokovrednih i 20% crnih proizvoda. Jako vana stavka kod samog poslovanja u proizvodnji Naftne industrije Srbija jesta konkurencija . Konkurencija je sve prisutnija na tritu, pored relativno malih privatnih firmi, pojavljuje se i zanaajni konkurenti kao to su LukOil, OMW, INA, Hellenic Petroleum, BP... Jedine oblasti koje nisu direktno ugroene su istraivanje i proizvodnja nafte i gasa u zemlji transport gasa. Tehnologija je zastarela. Niska je energetska efikasnost. Visoki su trokovi o jedinici proizvoda. Kvalitet proizvoda je ispod standarda. Mala proizvodnja domae nafte i gasa. Nizak je stepen uea na domaem i inostranom tritu. Razvijena je infrastruktura u privredi, skladitenju, transportu i prometu. Kadrovski potencijal je solidan. Generalno loe strane kompanije Naftne industrije Srbije su: Nizak nivo domae proizvonje nafte i gasa Niska potronja goriva po glavi stanovnika Velika zavisnost od uvoza(uglavnom iz Rusije) Preveliki Rafinerijski kapacitet.

2.2. KONKRETAN PROBLEM IZ LOGISTIKEPostoji jako veliki viak zaposlenih posebno u administraciji. Takoe, postoji veliki broj dupliranih poslovnih funkcija unutar Naftne industrije Srbije i unutar delova kao i preklapanje poslovnih funkcija to daje rezultate u znaajnom viku zaposlenih. To je posebno karakteristino za poslove razvoja i investicija. Pitanja zatite ivotne sredine sve vie privlae panju tokom poslednjih godina. Dolo je do porasta broja zakona u nacionalnim i globalnim razmerama. Takodje, ve je dolo i do poveanja potranje od strane potroaa klijenata za zelenim ili ekolokim proizvodima. Reciklaa, pravilno upravljanje i odlaganje opasnog otpada, ambalaa za viekratnu upotrebu, upotreba obnovljivih resursa i ouvanje energije postali su znaajna politika pa i lina pitanja. Zbog toga uvaavanje ekolokih faktora treba da bude stalno prisutno tokom itavog procesa stratekog logistikog planiranja, kao i tokom njegovog sprovodjenja,

3. ANALIZA PROBLEMAOsnovna tema je odnoenje na tranziciju i naftne delatnosti, dosadanje aktivnosti u transformaciji Naftne industije Srbije (zateenu startnu poziciju), sistemske (ambijetalne), uslove privatizacije i mogue pravce dalje budunosti i razvoja. Jedno od postavljenih pitanja jeste: Zato i kako transformisati NIS? Moemo odgovoriti da je jedno od bitnih injenica da Naftna industrija Srbije posluje na naem tritu dugi niz godina, pri emu svakako treba uzeti u obzir da njena rekonstrukcija je jako minimalna za zadovoljavanje kvaliteta u nainu poslovanja i kvaliteta trita. Konkurencije svakako sve vea i vea, to je ve spomenuto, a mogunosti same Naftne industrije Srbije da ostanu broj jedan na naem tritu su sve manje. Stope ostvarenja planiranih investicija Naftne industrije Srbije iznosi samo 30 odsto, to je nedovoljno da bi se kompanija ojaala i uhvatila prikljuak sa konkurencijom u regionu. Drava je bila i ostala glavni kreator poslovne politike NIS-a. Cene NIS-ovog postojanja. Generalno loe strane kompanije su: Nizak nivo domae proizvodnje nafte i gasa Niska potronja goriva po glavi stanovnika u odnosu na evropski prosek 30% manje Velika zavisost od uvoza Preveliki rafinerijski kapacitet

Drugo pitanje koje je vezano za poslovanje Naftne industrije Srbije je tranzicija odnosno interesi strana u privatizaciji. Srbija kree u tranziccioni proces koji podrazumeva potpunu promenu u vlasnikom i strukturalnom nainu predvianja. Pri tome vlada republike Srbije postavila je za cilj podizanje efikasnosti nacionalne privrede u skladu sa kriterijumima meunarodnog trita. Drugim reima, prelazak sa planske na trinu privredu znai racionalisanje svih poslovnih resursa ija upotreba ne donosi rezultate. U sluaju radne snage, kao poslovnog resursa, racionalizacija podrazumeva odputanje vika radnika, kao i izmenu strukture radne snage. Sindikati kao pregovarai i uesnici u formiranju kolektivnog ugovora deluju u pravcu zatite prava radnika. Ovaj proces nigde nije tekao bez problema i sukoba jer drava, poslovdavci i sindikati u njemu, objektivno, imaju razliite pristupe i interese.

3.1. KAKO BI ZAPOSLENI REILI PROBLEMU 2005. godini NIS je zapoeo proces sutinskih promena postojeeg modela organizovanja svojinske strukture svoga kapitala i izmene sadanjeg naina upravljanja radom i poslovanjem. Postupna reorganizacija Polazei od pozitivnih iskustava iz drugih zemalja, koje su privatizovale svoje nacionalne naftne kompanije (Hrvatska, Rusija, Maarska, Bugarska...) i iskustava iz dosadanje privatizacije srpskih kompanija, zadatak komisije je bio da saini predlog reorganizacije koji e zatiti interese vlasnika kapitala, tj. drave, poslovnih partnera, graana Srbije i zaposlenih u NIS-u. Shodno tome, preovladao je koncept koji predvia postupne fazne promene, bez velikih rezova i potresa, ali koji obezbeuje ostvarenje zacrtanih ciljeva. Program reorganizacije NIS-a Radna grupa okonala je na sednici predstavnika Radne grupe iz NIS-a i Odbora direktora NIS-a 10.decembra 2004. Program je usaglaen i prosleen Upravnom odboru. Upravni odbor NIS-Naftne industrije Srbije usvojio je Program reorganizacije NISa na 110. sednici, 24. decembra 2004. godine. Odluka Upravnog odbora i Program reorganizacije NIS-a prosleen je Ministarstvu rudarstva i energetike Predlog reorganizacije pripremila je Radna grupa koju ine : Menament NIS-a Sindikati registrovani u NIS-u Ministarstvo rudarstva i energetike Agencije za privatizaciju i Ministarstvo finansija

Radna grupa je radila vie meseci na ovom Projektu, a rad je zapoela zajednikim definisanjem ciljeva reorganizacije: Podizanje nivoa ukupne organizacione i poslovne efikasnosti nacionalne naftne kompanije Poboljanje uslova i mogunosti za konkurentno i profitabilno poslovanje

Poslovno i razvojno podizanje nivoa vrednosti NIS-a i njegovih delova Integracija nacionalne naftne kompanije u regionalno trite nafte, derivata nafte i prirodnog gasa saglasno direktivama EU i saglasno Evropskoj energetskoj povelji Priprema odgovarajuih preduslova za svojinsko restrukturiranje postupnu privatizaciju

3.2. KAKO SE PREMA LITERATURI PREPORUUJE REAVANJE TAKVIH PROBLEMATeite aktivnosti u oblasti istraivanja i proizvodnje nafte, gasa i geotermalne energije, u narednom periodu, treba da budu na odravanju nivoa proizvodnje u zemlji i poveanja proizvodnje nafte za domae potrebe iz inustranstva. Da bi se ovo moglo sprovesti neophodno je modernizovati opremu i organizovati odgovarajuu dokvalifikaciju radne snage uskladu sa najnmovijim tehnolokim dostignuima. Takoe bi trebalo planirati intezivnije korienje geotermalne energije iz postojeih izvora, kao i istraivanje novih u skladu sa potrebama. Za ovako planiran razvoj istraivanja i proizvodnje nafte, gasa i geotermalnih voda procenjuju se da bi trebalo godinje obezbediti oko 50 miliona dolara. Potrebno je uraditi: revitalizacija postojeih i nabavka novih postrojenja za izradu buotina snage 1100 kW, sa prateom opremom revitalizacija postojeih i nabavka novih postrojenja za remont i servisiranje postojeih istranih i proizvodnih buotina nabavka operativne i proizvodne buotinske opreme i servisne usluge za uvoenje postupaka horizontalnog buenja sanacija radnog prostora nakon zavretka radova i postupak za uklanjanje i trajno skladitenje upotrebljenih isplaka nakon procesa buenja izgradnja i plasman savremene fabrike pijae vode izuzetnog kvaliteta korienje srednje i niskoteperaturnih geotermalnih voda kao dodatnih obnovljenih energetskih izvora i program obezbeenja pitke vode putanje u rad novootkrivenih naftnih i gasnih polja

U oblasti rafinerijske prerade, paralelno sa sanacijom oteenja neophodno je sprovesti modernizaciju i rekonstruktuiranje prerade. Procenjuje se, da bi kapacitetima za primarnu preradu sirove nafte od 5 do 7 miliona tona godinje, mogle biti zadovoljene rastue potrebe potroaa sa itavog podruja koje gravitira naim rafinerijama, ak narednih 5 godina. Uz zadovoljavanje ekolokih standarda proizvodnje, neophodno je podii kvalitet proizvoda na evropski nivo, poveati udeo belih derivata. Takoe je neophodno smanjiti potronju energije po jedinici proizvoda, kao i proiriti asortiman proizvoda koji se dobijaju preradom nafte. Da bi se to bolje iskoristile sve faze savremene prerade u rafinerijama Panevo i Novi Sad udaljenih manje od 100 km, neophodno ih je povezati produktovodima, ime bi postale jedinstvena tehnoloka celina. Ovakvo koncipirana rafinerijska prerada omoguava funcionalnu i tehnoloku povazanost sa petrohemijskom industrijom u Panevu i Termoelektranom- toplanom u Novom Sadu radi sinergetskog efekta i proizvodnje elektrine energije.

Potrebno je uraditi: modernizacija tehnolokog procesa prerade nafte u pravcu dobijanja goriva kvaliteta 2010+ uvoenje novih tehnolokih postupaka (izomerizacija, CCR, MHC) i usklaivanje postojeih kapaciteta prerade sirove nafte sa ciljem to vie valorizacije ulazne sirovine uz zadovoljavanje evropskih standarda racionalizacija sopstvane potronje energije i kogeneracija izgradnja magistarskog produktovoda za poluproizvode i finalne proizvode zatita ivotne sredine u okviru postojeih i predvienih tehnolokih postupaka sanacija zagaenog radnog i ireg prostora od posledica nekontrolisanog izlivanja sirove nafte rafinerijskih proizvoda . Naftna industrija Srbije ima najrazueniju mreu benzinskih pumpi u SCG. Pored toga neophodno je nastaviti izgradnju, ali i modernizaciju jednog broja postojeih benzijskih pumpi, naruito na magistralno drumskim i poslovnim putevima. U rafinerijama, ali i u prometnoj fazi prioritetno se moraju graditi skladita, u skladu sa predvienim preraivakim kapacitetima i potronjom, uz potovanje strogih ekolokih standarda. Oblast skladitenja i prometa naftnih derivata unapredie se: nabavkom savremenih transportnih sredstava revitalizacija i modernizacija pumpnih stranica sa prateim objektima u skladu sa prihvaanjem evropskim standardima modernizacija centralnih i lokalnih distributivnih centara

Procenjuje se da e magistralna gasovna mrea zadovoljiti potrebe industrije, iroke potronje i tranzita gasa narednih 5 godina. U narednom periodu neophodno je razviti telemetrijski sistem upravljanja gasovodnim sistemom, ali e kljuna investicija morati da bude izgradnja podzemnog skladita gasa u Banatskom Dvoru kapaciteta 800miliona m 3. Gasovna mrea bi trebalo da se iri ka jugu Srbije, a zatim ka naseljima zapadne Bake, ali bi eventualno mogla biti proirena i radi tranzita gasa ka susednim zemljama. Daljom gasifikacijom devet regiona Srbije- Beograd, Kragujkevac abac aak, Smederevo, Ni, Bor i Leskovac procenjuje se da bi potencijalni broj novih potroaa prirodnog gasa dostigao iznos od 691.000. Ve se ukazala potreba i za premoavanjem Dunava gasovodima na nekoliko mesta. Izgradnjom magistralnog gasovoda Pojate- Ni stvorila se mogunost daljeg investiranja u izgradnju magistralnog gasovoda Ni- DimitrovgradBugarska granica radi obezbeenja drugog pravca snabdevanja gasovodnog sistema Srbije i Crne Gore, koji se sada snabdeva samo iz jednog pravca sa severa Maarske. U toku su razgovori naftnih kompanija Rumunije, Hrvatske i Srbije o izgradnji naftovoda od crnomorske luke Konstance do Trsta.

Mogui pravci u oblasti gasne delatnosti: izgradnja podzemnog gasnog skladitasa prateom operacionom i mernom regulacionom opremom izgradnja magisralnih gasovoda izgradnja nove i proirenje postojee distributivne gasne mree izgradnja mree LPG stanica

Modernizaciju i rekonstrukturiranje poslovanja kompanije mogue je sprovesti i diverzifikacijom (unoenjem promena u preduzee) delatnosti. Najpre treba razmiljati o poveanju korienja alternativnih izvora energije, pre svega geometralne i proizvodnji pitke vode, koju ve mnogi nazivaju naftom 21. veka. Modernizacija mora biti podrana istraivako razvojnim projektima sistema i mora je svako pratiti permanentno obrazovanje kadrova. U svim fazama proizvodnje razvoj mora biti baziran na informacionim tehnologijama, a trasama gasovoda mogli bi biti izgraeni i novi telekomunikacioni pravci. Naftna industija Srbije treba da tei zaokruenosti tehnolokog i proizvodnog dela celina koja objedinjuje sve delatnosti naftne privrede. Sa druge strane sa stanovita nacionalne ekonomije, Srbija kree u tranzicioni proces koji podrazumeva potpunu promenu u vlasnikom i strukturalnom nainu predvianja. Pri tome, Vlada Republike Srbije je postavila za cilj podizanje efikasnosti nacionalne privrede u skladu sa kriterijumima meunarodnog trita. Drugim reima, prelazak sa planske na trinu privradu znai racionalizacija podrazumeva otputanje vika radnika, kao i izmenu strukture radne snage. Sindikati kao pregovarai i uesnici u formiranju kolektivnog ugovora deluje u pravcu zatite prava radnika. Ovaj proces nigde nije tekao bez problema i sukoba jer drava, poslodavci i sindikati u njemu, objektivno, imaju razliite pristupe i interese. Zato je od izuzetne vanosti da se na poetku ovog procesa indetifikuju oni interesi koji su nesporno zajedniki za sva tri socijalna partnera. Prvi korak ka tome je spremnost da se sva pitanja, pa ak i ona najbolnija reavaju javno, argumentima, kroz pregovaraki proces i socijalni dijalog.

3.3. PREDLOG STUDENTA KAKO BI REIO UOENI PROBLEM

Sa obzirom na to da je vizija Naftne industrije Srbije da u svojoj delatnosti bude lider na tritu regiona i da doprinosi poboljavanju ekonomskog blagostanja i kvaliteta ivota drutva u celini. Na putu ostvarenja svoje vizije Naftne industrija Srbije treba da bude otvorena samo za one koji znaju, mogu i hoe vie. I sa obzirom na to da je misija Naftne industije Srbije da vrhunskom organizacijom, profesionalizmom, savremenom tehnikom opremljenou i kvalitetom svojih proizvoda i usluga nadmai konkurenciju, da bude kompanija kojom e imati mogunost da se usavravaju i napreduju prema svojim sposobnostima i mogunostima i doprinose razvoju kompanije. Stvar koja je neophodna radi postizanja ciljeva Naftne idustrije Srbije je na prvom mestu rekonstrukcija proizvodnih resursa, radi kvalitetnije proizvodnje, kao i nadmaivanje konkurencije. Druga stavka jeste usklaivanje novanih resursa sa zadovoljavanjem drave, preduzea i sve ono to ini njegove stavke. Trea stavka jeste marketing, radi bolje potranje od strane potroaa, ime se postie i vie proizvodnje. Bez obzra na tradiciju koju nosi ovo preduzee jedini je nain privlaenja potroaa kroz marketing, jer je poznato da marketing stvara potroae, a preduzee stvar proizvode za potrosae, to daje analogno da preduzee bez marketinga i marketing bez preduzea ne mogu da opstanu. I kao etvrta stavka jeste neophodnost usklaivanja radikih potreba u vidu ugovora koji obezbeuje sigurnost radnog mesta u slueju privatizacije.

3.4. PREDNOSTI I MANE REENJA UOENOG PROBLEMA

Prednosti ponuenog reenja su usavravanje proizvodnje i obezbeivanja mesta meu prvima u konkurenciji. Zadovoljavanje drave, kao i zadovoljavanje radnika u Naftnoj industriji Srbije. Rekonstrukcijom bi se dobila i zatita ivotne srdine, koja sad predstavlja veliki problem pogotovo u Panevu. Mane ponuenog reenja su u sluaju privatizacije manjak radnih mesta, analogno tome dolazilo bi do otputanja tehnikih viaka. Zato dohotci koje je drava ranije primala, od strane Naftne industrije, bi bile manje.

4. ZAKLJUAK (TEORIJA O LOGISTICI)

Logistika predstavlja proces planiranja, sprovodjenja i kontrole : nabavke, odravanja, skladistenja, transporta, informacija i prodaje sa ciljem njihovog poboljanja. Logistiku moemo posmatrati kao skup aktivnosti koje imaju za cilj da se radi bre, bolje, efikasnije, kvalitetnije, jeftinije i pravovremeno. Logistika moe, a posebno kada je u dobroj sprezi sa marketingom, koji predstavlja skup aktivnosti, iji je cilj da se zadovolje zahtevi, potrebe i alje korisnika potroaa kupaca vodei pri tome rauna o njihovoj finansijskoj moi, da obezbedi preduzeu znaajnu konkurentnu prednost. Osnovni cilj i zadatak logistike je da minimizira ukune troskove preduzea, vodei pri tome rauna da se potroaima obezbede sve potrebne usluge, sto podrazumeva troskove nabavke, trokove transporta, trokove proizvodnje, trokove skladitenja, trokove obrade svih informacionih tokova, kao i trokove zaliha i inventarisanja. Pri tome, ne treba zaboraviti tradicionalne usluge koje logistika treba da prua. Prilagodjavanje logistikog sistema u cilju zadovoljavanja potreba klijenata na bolji nain nego to to ini konkurencija, moe biti vaan izvor konkurentskih prednosti. Ako logistika eli da nastavi da se razvija i da bude priznata kao vaan segment u strategiji preduzea, veoma je vano da strunjaci koji se bave logistikom prepoznaju i iskoriste anse koje im se pruaju da doprinesu optem uspehu i stvaranju kompetencije preduzea.

4.1. REZIME RADARestruktuiranje Naftne industrije Srbije je samo prvi korak u privatizaciji. Podizanje vrednosti kompanije kroz poveanje efikasnosti, modernizacije postrojenja i dostizanja najboljih evropskih standarda u oblasti ekologije, glavni je zadatak menadment NIS-a. Vrednost Naftne kompanije zavisi od procene resursa i veliine dokazanih rezervi nafte i gasa na prostorima za koje imaju koncesiona prava; u naem sluaju Angola. Prioritet i cilj Naftne industrije Srbije mora biti uspostavljanje, odravanje i irenje kontakata sa preduzeima, nauno tehnolokim institucijama i akademijama, ministarstvima i drugim dravnim organima od znaaja za naftu i gasnu privredu u zemlji i okolini. vrsto opredeljen za privatizaciju kao i za uvoenje najbolje svetske prakse u svoje poslovanje NIS A.D. mora biti spreman za realizaciju strategije, koju e, kako se oekuje uskoro usvojiti Vlada Republike Srbije.

4.2. KRATAK PRIKAZ REENJAUsavravanjem proizvodnje i obezbeivanjem mesta meu prvima u konkurenciji, zadovoljavanjem drave, kao i zadovoljavanjem radnika u Naftnoj industriji Srbije bi se resila neka od bitnih pitanja, koja su vezana za poslovanje NIS-a. Rekonstrukcijom bi se dobila i zatita ivotne sredine, koja sad predstavlja veliki problem pogotovo u Panevu.

5. LITERATURA:

1. Prof.dr. Duan Risti, Osnovi menadmenta , Novi Sad 2002. 2. Prof.dr. Duan Risti, Upravljanje razvojem , Novi Sad 2002. 3. Prof.dr. Sinia Borovi, prof.dr. Petar Stanojevi, Restruktuiranje NIS-a , interna dokumentacija 4. http://www.bbc.co.uk/serbian/ 5. http://www.nis.yu/ 6. Nenad Markovi, Poslovna logistika , Novi Sad 2006.