Trece Izdanje Knjige Definitivno

7/25/2019 Trece Izdanje Knjige Definitivno

1/130

Stela Filipi Matutinovi

Naune informacije uSrbijiProtok, dostupnost, vrednovanje

3. izmenjeno i dopunjeno izdanje

Beograd, februar 2014.

INCLUDEPICTURE "http://i.reativeo!!ons.or/#/$%&n&

nd/'.(/rs/))*'+.pn" - ERE01R2TINET

0
http://creativecommons.wmrs.mycpanel.rs/?page_id=74http://creativecommons.wmrs.mycpanel.rs/?page_id=74http://creativecommons.wmrs.mycpanel.rs/?page_id=74http://creativecommons.wmrs.mycpanel.rs/?page_id=74


2/130

3adr4aj

Predgovor prvom izdanju............................................................................................................3Predgovor drugom izdanju..........................................................................................................5Predgovor treem izdanju...........................................................................................................6

Literatura.............................................................................................................................6Sistem komunikacije u nauci......................................................................................................8

Uvod........................................................................................................................................8Naune komunikacije..............................................................................................................

!iteratura..........................................................................................................................."3#utorska prava$ nji%ova za&tita$ citiranje i p'agijarizam..........................................................."5

Ko je autor, a ko nosilac autorski !ra"a#............................................................"5(akonska regu'ativa.........................................................................................................."6

$e%unarodni as!ekt......................................................................................................"6)zuzeci i ogranienja autorski% prava..............................................................................."8*o'ektivna za&tita autorski% prava...................................................................................."

&utorska !ra"a i 'nternet............................................................................................."(a)tita autorski !ra"a u Srbiji.................................................................................+"

(akon o autorskim i srodnim pravima ,epu-'ike Sr-ije..................................................+"*go"ori o !renosu autorski !ra"a.........................................................................+5Licence + ija"e o autorskim !ra"ima....................................................................+

Nekomercija'ne 'icence.....................................................................................................+/reative /ommons 'icence...............................................................................................+8Preg'ed 'icencni% us'ova...................................................................................................+8#utorska prava na Univerzitetu u eogradu.....................................................................+

-igitalni re!oitorijum *ni"eriteta.........................................................................+/itiranje autorski% de'a.............................................................................................................30i-'iogra1ski a'ati 2programi za uprav'janje citatima re1erence managers4...........................3+P'agijarizam..............................................................................................................................33

!iteratura...........................................................................................................................35odatna 'iteratura..........................................................................................................36

Procena vrednosti nauni% in1ormacija.....................................................................................3*"od....................................................................................................................................3a"oj naukometrije......................................................................................................3

Naukometrija i bibliometrija.......................................................................................0Bibliometrijski akoni....................................................................................................+Bibliometrijski indikatori............................................................................................../itiranost i citatni indeksi............................................................................................8

/itatne -aze podataka.......................................................................................................5"Pu-'is% or Peris% 2PoP4 so1tver.....................................................................................57oog'e Sc%o'ar metrics i 7oog'e Sc%o'ar /itations.....................................................5

Srpski citatni indeks S/)ndeks......................................................................................60Upotre-a i z'oupotre-a -i-'iometrije....................................................................................6""aluacija naunog rada u Srbiji..............................................................................6re!oruke a budue autore......................................................................................6

!iteratura...........................................................................................................................0Pokret za s'o-odni pristup in1ormacijama 9pen #ccess.......................................................

"


3/130

Pristup naunim in1ormacijama............................................................................................oja"a okreta a ot"oreni !ristu!..........................................................................83blici ost"ari"anja ot"orenog !ristu!a..................................................................809tvoreni pristup naunim in1ormacijama : trenutno stanje..................................................8"3t"oreni !ristu! i uni"eriteti....................................................................................8

9tvoreni kursevi....................................................................................................................85(ak'juak...................................................................................................................................86!iteratura...........................................................................................................................+

Pretra;ivanje nauni% in1ormacija preko )nterneta...................................................................5Pretra;iva 7oog'e........................................................................................................6

!iteratura...........................................................................................................................


4/130

Predovor prvo! i5danju

ru&tvo znanja kojem te;i itav svet i in1ormaciona pismenost kao predus'ov njegovog

postojanja pojmovi su koje sreemo svuda kako u strunoj 'iteraturi$ tako i u sredstvimajavnog in1ormisanja i'i govorima domai% i strani% po'itiara. >ta to podrazumeva?

@o znai da su ekonomske aktivnosti od koji% dru&tvo ;ivi zasnovane pre svega naakumu'iranom i novosteenom znanju$ a da su 'anovi tog dru&tva osposo-'jeni da prate ikoriste akumu'irano i novosteeno znanje u o-'iku in1ormacija dostupni% uz pomoin1ormacionokomunikacione te%no'ogije.

Pojam informaciona pismenostse esto me&a sa te%no'o&kom osposo-'jeno&u za kori&enjesavremene in1ormacionokomunikacione te%no'ogije. )n1ormaciona pismenost je vi&e toga$iako poznavanje te%no'ogije ini neop%odan predus'ov$ na s'ian nain kao &to su znanje

az-uke i sposo-nost kori&enja sredstava za pisanje 2pera$ o'ovke$ pisae ma&ine i'i danasraunara4 neop%odni predus'ovi za pismenost.

Anogo-rojne studije su pokaza'e da se odras'e oso-e sve vi&e os'anjaju na )nternet kaoprimarni izvor in1ormacija za re&avanje pro-'ema svi% vrsta. U istra;ivanju ;ounsa i Boksa2Cones S$ BoD S.$ +004na pitanje gde prvo tra;e in1ormaciju koja im je potre-na$ preko trietvrtine ispitanika u popu'aciji od "8 do 30 godina u S# je odgovori'o da prvo pretra;uje)nternet$ a da'eko manje i% se prvo o-raa strunjacima$ 'anovima porodice i'i -i-'iotekama.9staje pitanje da 'i oni zaista pronaEu naj-o'ji mogui odgovor na )nternetu$ jer kva'itetdo-ijeni% odgovora zavisi pre svega od in1ormacione pismenosti korisnika$ tj. sposo-nosti da

pravi'no postave upit i procene verodostojnost stranica sa ponuEenim odgovorima.

#meriko udru;enje -i-'ioteka 2#merican !i-rarF #ssociation #!#4 1ormu'isa'o je s'edeude1iniciju in1ormacione pismenosti: GDa bi bila informaciono pismena, osoba mora da budesposobna da prepozna kada je informacija potrebna i da bude sposobna da pronae,

vrednuje i efikasno iskoristi potrebnu informacijuH 2#!#$ "84. e1iniciju s'inog sadr;ajada'a je i #socijacija univerzitetski% i nauni% -i-'ioteka 2#ssociation o1 /o''ege and ,esearc%!i-raries #/,!4 u svojim Standardima informacione pismenosti za visoko obrazovanjeo-jav'jenim +000. godine$ u kojima stoji da in1ormaciono pismen student tre-a da -udesposo-an da:

odreEuje prirodu i opseg potre-ni% in1ormacijaI

pristupa potre-nim in1ormacijama e1ektivno i e1ikasnoI kritiki vrednuje in1ormacije i nji%ove izvore i uk'juuje iza-rane in1ormacije u svoju

-azu znanja i vrednosni sistemI individua'no$ i'i kao 'an grupe$ e1ektivno koristi in1ormacije kako -i ostvario

odreEeni zadatakI razume mnoga ekonomska$ pravna i dru&tvena pitanja koja se odnose na kori&enje

in1ormacija$ pristupa im i koristi i% etino i zakonito 2#/,!$ +0004.

Standarde in1ormacione pismenosti o-javi'o je Udru;enje visoko&ko'ski%$ naciona'ni% iuniverzitetski% -i-'ioteka Je'ike ritanije ". godine$ a s'ine stavove o-javi'a su i mnogadruga struna udru;enja u svetu 2S/9NU!$ "4.

3


5/130

J'ada op&te uverenje da su m'adi 'judi$ takozvana G7ug' generacijaH$ in1ormaciono pismeni$jer su odras'i sa )nternetom i 7oog'e servisima i na raspo'aganju im je vi&e in1ormacioni%izvora nego ijednoj pret%odnoj generaciji u istoriji oveanstva. AeEutim$ istra;ivanja su

pokaza'a da nije sasvim tako. Najvei pro-'em je &to ti m'adi 'judi mis'e da znaju kakonaj-o'je pronai i proceniti naEenu in1ormaciju$ a u stvari koriste samo naje'ementarnije

mogunosti pretra;ivanja i stoga ne prona'aze mnoge stvari koje -i im -i'e korisne i koje suim dostupne.

U istra;ivanju ajane Aizraki 2Aizrac%i $ .$ +0"04 sprovedenom meEu studentimaUniverziteta u *a'i1orniji$ pokaza'o se da studenti svoje pretra;ivanje 'iterature za seminarskeradove poinju naje&e na pretra;ivau 7oog'e i'i Jikipediji. )ako tvrde da znaju da procenevrednost pronaEenog materija'a$ ne umeju da o-jasne nain na koji to rade. Nji%ova procenase zasniva na preporukama drugi% studenata i pro1esora$ a jedini kriterijum koji veina koristi

je oznaka domena sajta iz kojeg se vidi da 'i pripada o-razovnoj i'i v'adinoj instituciji.i-'iotekim resursima se najvi&e s'u;e oni studenti koji su kao srednjo&ko'ci naui'i da sekoriste -i-'iotekom. U radu Patrika ajdiksa 2iddiD P.C.$ +0""4$ na osnovu deta'jni% upitnika

o nainu pretra;ivanja koji koriste studenti$ pokaza'o se takoEe da su prvi izvor in1ormacija7oog'e i Jikipedija$ a znatno manje -i-'ioteke. u'ovi operatori$ tezaurusi$ specija'izovane

-aze podataka u kojima se koriste raz'iiti naini unosa k'juni% rei i drugi a'ati kojiomoguavaju so1isticiranije pretra;ivanje$ predstav'jaju studentima ve'iki pro-'em. Stoga sukratki kursevi$ kojima -i im se o'ak&a'o prona'a;enje re'evantnog materija'a u -i-'iotekama$specija'izovanim -azama podataka i javno dostupnim pretra;ivaima neop%odni kako -istudenti izvuk'i maksimum iz raspo'o;ivi% in1ormacioni% izvora.

U radu *risten Carm'i 2Karm'eF$ *.$ +0""4 nag'a&ena je potre-a za pri'agoEavanjemce'okupnog sistema distri-ucije in1ormacija pretra;ivanju preko mo-i'ni% te'e1ona$ koje svevi&e preov'aEuje. Na Univerzitetu Skranton 2UniversitF o1 Scrunton4$ na kojem je istra;ivanjesprovedeno$ pokaza'o se da 6L studenata koristi mo-i'ni te'e1on povezan sa )nternetom i dai% je ve preko 0L koristi'o te'e1on za pretra;ivanje raz'iiti% on'ajn dostupni%in1ormacioni% izvora. )ako je veina samo 'etimino preg'eda'a do-ijene rezu'tate$ po'ovina jeodgovori'a da je ve ita'a i ce'e 'anke na te'e1onu$ naje&e u prevozu i'i kada im nije -iodostupan raunar. S o-zirom na to da su ekrani mo-i'ni% ureEaja ma'i$ veoma je va;no da senajre'evantniji rezu'tati pretra;ivanja pojave visoko na 'isti rezu'tata$ a za to je potre-no do-ro1ormu'isati upit$ &to je ve&tina koja spada u osnove in1ormacione pismenosti.

*njiga koja je pred vama napisana je iz ;e'je da se svima koji nemaju pri'iku da prisustvujukursevima za podizanje nivoa in1ormacione pismenosti pomogne da se snaEu u d;ung'i

raspo'o;ivi% in1ormacija i da pronaEu ono &to im je potre-no. Nasta'a je kao rezu'tatdugogodi&njeg rada autora u o-'asti nauni% in1ormacija u Univerzitetskoj -i-'ioteciGSvetozar AarkoviH u eogradu.

Pose-an podsticaj za pisanje da'i su mi po'aznici mnogo-rojni% kurseva za doktorande im'ade istra;ivae$ kojima sam$ zajedno sa ko'egama iz Univerzitetske -i-'ioteke i Narodne

-i-'ioteke Sr-ije$ poku&ava'a da u ogranienom vremenu prenesem &to vi&e praktini% znanja$koja im mogu pomoi da uspe&nije napreduju u naunoj karijeri.

U e'ektronskom o-'iku u s'o-odnom pristupu na sajtu Univerzitetske -i-'ioteke GSvetozarAarkoviH i *onzorcijuma -i-'ioteka Sr-ije za o-jedinjenu na-avku *oS9N na'azi se

etvrta verzija teksta kursa$ koji se revidira za svaku &ko'sku godinu kako -i se une'enajnovije in1ormacije o promenama koje su se sta'no dogaEa'e$ kako u pog'edu raspo'o;ivosti


6/130

in1ormacioni% izvora u Sr-iji$ tako i u pog'edu promena u komunikacionim i eva'uacionimprocesima u nauci. /i'j kurseva je da se po'aznici ukratko upoznaju sa sistemomkomunikacije i veri1ikacije rezu'tata u nauci$ autorskim pravima i zakonima koji i% regu'i&u$raspo'o;ivim izvorima nauni% in1ormacija u Sr-iji i nainom nji%ovog vrednovanja 2Bi'ipiAatutinovi S.$ +0"+4. Senat Univerziteta u eogradu usvojio je +0"0. godine stav da ovaj

kurs tre-a da postane o-avezni deo doktorski% studija na Univerzitetu u eogradu. o sada suspecija'izovani kursevi za odgovarajue studije odr;ani na desetak 1aku'teta. U prostorijama9de'jenja za naune in1ormacije i edukaciju Univerzitetske -i-'ioteke GSvetozar AarkoviH ueogradu$ u'evar kra'ja #'eksandra "$ svake srede od "+ do "3 sati odr;avaju se kratkikursevi o raspo'o;ivim in1ormacionim izvorima. *ursevi su -esp'atni i svi zainteresovani sudo-rodo&'i$ -ez o-zira na to da 'i su u'anjeni u i-'ioteku i'i ne.

Na kursevima se istie praktina primena ve&tina iz o-'asti in1ormacione pismenosti$ a u ovojknjizi data je sa;eta teorijska pod'oga za svaku o-raEenu temu uz odgovarajuu 'iteraturu.*njiga je koncipirana tako da su pog'av'ja nezavisna i 'iteratura je navedena na kraju svakog

pog'av'ja.

Nadam se da e vam praktina znanja pomoi da e1ikasno pretra;ujete sve raspo'o;ive izvorei pronaEete in1ormacije koje su vam potre-ne$ a da e ova teorijska osnova pos'u;iti da -o'jerazumete 1unkcionisanje sistema nauni% in1ormacija i eva'uacije naunog rada. ) neza-oravite: svaki put kada imate neki in1ormacioni pro-'em$ na raspo'aganju vam stoje

-i-'iotekari u mre;i nauni% -i-'ioteka Sr-ije$ iji je g'avni zadatak da vam pomognu da takvepro-'eme re&ite.

Predovor druo! i5danju

Prvo e'ektronsko izdanje ove knjige$ nasta'e na osnovu autorovog dugogodi&njeg iskustva uradu sa korisnicima nauni% in1ormacija u Univerzitetskoj -i-'ioteci GSvetozar AarkoviM ueogradu i iskustava sa kurseva odr;avani% redovno od +008. za doktorande stipendisteAinistarstva nauke sa dr;avni% univerziteta u Sr-iji u okviru *onzorcijuma za o-jedinjenuna-avku u -i-'iotekama Sr-ije 2*oS9N4$ postav'jeno je na sajt Univerzitetske -i-'iotekeGSvetozar AarkoviM i na porta' *oS9N u maju +0"+. *njiga je u otvorenom pristupu$ aautorska prava su za&tiena 'icencom //KN/N$ &to znai da je dozvo'jeno njeno

preuzimanje i distri-ucija uz us'ov da se priznaje autorstvo$ da se ne preprav'ja -ez dozvo'eautora i da se ne koristi u komercija'ne svr%e. Pun tekst 'icence je dostupan prekomeEunarodne organizacije /reative /ommons ogranak Sr-ija na adresi:%ttp:creativecommons.org'icenses-Fncnd3.0rs. *njiga je mnogo puta preuzimana prekoovi% sajtova i preko 'inog pro1i'a autora na dru&tvenoj mre;i ,esearc% 7ate.

S o-zirom na to kojom se -rzinom menja situacija u o-'asti komunikacije i &irenja nauni%in1ormacija$ dve godine$ ko'iko je pro&'o od pisanja prve verzije ove knjige$ su veoma dug

period. Stoga sam od'ui'a da unesem neke izmene i dopune$ kako itaocima ne -i% pru;a'azastare'e in1ormacije. S o-zirom na teme koje su o-raEivane$ -i'o -i naj-o'je kada -i ovaknjiga -i'a G1'uidnaM da se menja sta'no u sk'adu sa promenama koje se svakodnevnodogaEaju$ no takav zadatak prevazi'azi mogunosti jednog autora$ a pogotovo autora iz

generacije Gdigita'ni% imigranataM$ kojima pripadam.

5
http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/3.0/rs/


7/130

Nadam se da e i takva kakva jeste knjiga pos'u;iti svrsi pru;anju korisni% saznanja odostupnim in1ormacionim izvorima$ prona'a;enju i proceni vrednosti in1ormacija svima kojise naukom -ave$ -i'o da su studenti$ doktoranti i'i iskusni istra;ivai$ kako -i mog'i uspe&nijeda se -ave svojim osnovnim zadatkom kreiranjem novi% znanja$ a da manje vremena ienergije gu-e na prona'a;enje potre-ni% in1ormacija i praenje i razumevanje za%teva naune

po'itike koji se pred nji% postav'jaju.

Predovor tre6e! i5danju

@ree izdanje ove knjige$ a prvo u &tampanoj 1ormi$ namenjeno je pre svega onima koji vi&evo'e da knjigu dr;e u ruci nego da je itaju sa ekrana. *ako je od drugog izdanja pro&'o svegaoko po'a godine$ tekst nije znatnije menjan. opunjeni su podaci o raspo'o;ivim izvorimain1ormacija u Sr-iji$ kako komercija'nim koje pretp'auje *oS9N$ tako i nekomercija'nimkoji su dostupni svima u re;imu otvorenog pristupa. U pog'av'ju o za&titi autorski% prava

dodati su podaci o aktivnostima u okviru


8/130

Bi'ipi Aatutinovic$ S. 2+0"+4. )n1ormation !iteracF education programs at t%e academic'i-raries netork in Ser-ia. i-'iot%eca Nostra. R'ski *arta'nik NaukoF$ +82+4$ 586.

Aizrac%i$ . 2+0"04. UndergraduatesT academic in1ormation and 'i-rarF -e%aviors:pre'iminarF resu'ts. ,e1erence Service ,evie$ 38$ 24$ 5"580

S/9NU! 2SocietF o1 /o''ege$ Nationa' and UniversitF !i-raries4$ )n1ormation Ski''s inOig%er


9/130

3iste! ko!unikaije u naui

Uvod

@ema ove knjige su naune in1ormacije kao pose-na grupa in1ormacija. No$ kako ka;e jedanod istaknuti% svetski% strunjaka i pro1esor nauke o in1ormacijama$ @e1ko Saraevi2Saracevic$ @.$ "4: MU naunom smis'u$ odgovor na pitanje M>ta je in1ormacijaH g'asi MAine znamoH. e1inicija koju on navodi je da je Min1ormacija ono &to utie na$ i'i menja$ stanjeumaH. )n1ormacije se uvek posmatraju u kontekstu i ne uk'juuju samo poruku i procesuiranuin1ormaciju$ nego i situaciju u kontekstu. Pri'ikom razmatranja sistema komunikacije u naucimo;emo pri%vatiti stanovi&te da su naune in1ormacije sve vrste in1ormacija do koji% su do&'inaunici tokom svog istra;ivakog rada. 9ne mogu -iti od koristi kako samim naunicima$tako i studentima i &iroj dru&tvenoj zajednici. Stoga je dostupnost nauni% in1ormacija veomava;an 1aktor za uspe&an razvoj svakog dru&tva.

Nauku mo;emo de1inisati kao sistematsku aktivnost na prikupljanju i obradi proverljivihsaznanja o svetu oko nas, sa ciljem da se zadovolji radoznalost naunika i da sedoprinese reavanju ivotnih problema zajednice u kojoj se nauna delatnost odvija.

Naune discip'ine se mogu posmatrati kao dru&tveni me%anizmi koji imaju 1unkciju ana'ize$redakcije sirovi% podataka i in1ormacija i nji%ovog uk'apanja u postojei korpus znanja$ kako

-i se mog'a da'je prenositi kroz sistem o-razovanja i praktino primenjivati u proizvodnimde'atnostima.

Naukom su se kroz istoriju 'judski% dru&tava -avi'i pojedinci koji su za to ima'i 'ini%

a1initeta i dru&tveno us'ov'jeni% mogunosti. Nauna dru&tva su poe'a da se osnivaju u(apadnoj kori $ A .$ +0"04.

9d ukupnog -roja naunika u istoriji civi'izacije izmeEu 80 i 0L ;ivi danas. Upravo z-og

ove injenice$ kao i evidentno -rzog napredovanja nauke$ ameriki naunik erek de So'aPrajs uveo je pomove Gma'aH i Gve'ikaH nauka 2Price $ .$ "634. GAa'aH nauka podrazumevaistra;ivaki rad izo'ovani% pojedinaca$ dok Mve'ikaH nauka podrazumeva potpunuinstituciona'izaciju nauke i ve'ike ko'a-orativne naune projekte$ koji pre'aze granice

pojedini% institucija i dr;ava. o trenutka kada je Prajs o-javio svoju knjigu$ u svetu je -i'opokrenuto oko 50.000 asopisa$ od koji% je oko 30.000 jo& uvek iz'azi'o. U njima je -i'oo-jav'jeno oko 6 mi'iona nauni% radova. @renutno se procenjuje da u svetu iz'azi oko 30.000nauni% asopisa$ koji godi&nje o-jav'juju oko ".500.000 'anaka.

Prajs je ukazao i na ve'iki rast -roja naunika$ koji% je u #merici "800. godine -i'o oko%i'jadu$ "850te oko "0.000$ "00te oko "00.000$ a po'ovinom pro&'og veka taj -roj je

iznosio oko mi'ion$ sa tendencijom da'jeg rasta. @ip aktivnosti koje Prajs naziva Gve'ikomHnaukom danas preov'aEuje u ce'om svetu.

8


10/130

Primer naunog podu%vata koji -i -io nezamis'iv u do-a Gma'eH nauke odvija se upravo sadau /


11/130

. ne1orma'ni kontakti sa ko'egama iz iste institucijeI ovi kontakti su naje&ekontinuirani$ iako nisu retki s'uajevi da u nekoj jedinici radi samo jedna oso-a koja se

-avi odreEenom o-'a&uI

5. kontakti sa -iv&im i sada&njim studentima 2naroito pos'edip'omcima4I

6. kontakti sa pripadnicima raz'iiti% discip'ina i'i sa 'judima koji nisu naunici.

Uk'juenost u -i'o koji od ovi% kana'a mo;e da se odredi kao GvisokaH i'i GniskaH i na osnovuovi% parametara Oagstrom k'asi1ikuje naunike u grupa visoko Guk'jueniH 'ideri$ne1orma'ni 'ideri$ Gnaunici javne 'inostiH$ 'ideri orijentisani ka studentima$ nauniciorijentisani ka studenima$ unutardepartmanski orijentisani naunici$ produktivni izo'ovaninaunici$ neproduktivni izo'ovani naunici i margina'ni naunici. (ak'juci mnogo-rojni%istra;ivanja pokazuju da ekstremno produktivne oso-e imaju izuzetno ve'iki -roj ne1orma'ni%kontakata u odnosu na osta'e naunike.

Borma'na komunikacija u nauci predstav'ja samo ma'i deo u odnosu na ne1orma'nu i prekonje se razmenjuju re'ativno starije in1ormacije. @rans1er in1ormacija iz ne1orma'nog u1orma'ni domen de&ava se po o-jav'jivanju.

)storijski posmatrano$ u prvom mi'enijumu preno&enje in1ormacija se o-av'ja'o usmenimputem$ u drugom preko pisanog$ a kasnije &tampanog teksta$ dok se u treem mi'enijumuveina in1ormacija prenosi e'ektronski. Prva ve'ika revo'ucija do&'a je sa uvoEenjem &tampe u"5. veku. U ". veku je prenos znanja u-rzan razvojem encik'opedija$ ueni% dru&tava$nauni% asopisa$ nauni% i knji;evni% sa'ona koji su u ". veku dove'i do pojave

-i-'iogra1ija$ osnivanja -i-'ioteka i preko nji% do javne dostupnosti pu-'ikacija. 7'avni motiv

za pokretanje prvi% asopisa nije -i'o o-jav'jivanje novi% radova$ ve sa;imanje i prikaznovi% pu-'ikacija i pisama koji% je -iva'o previ&e da -i i% svaki zainteresovani naunik mogao

pojedinano itati i pratiti. Nauni rad priprem'jen za o-jav'jivanje je do-io dana&nji o-'ikizmeEu "80. i "0. godine.

@ipian rezu'tat naunog rada je -io 'anak i'i monogra1ija: na taj nain je dokumentovanace'ovitost rezu'tata i zak'juenost procesa saznavanja. #utori i izdavai su -i'i jasnonaznaeni i nisu mog'i -iti menjani. Sva komunikacija -i'a je na papiru$ a sistem su ini'inaunici$ izdavai$ distri-uteri i -i-'ioteke.

9vaj 'anac 2naunici$ izdavai$ distri-uteri i -i-'ioteke4 -io je osnova in1ormacionog toka unaunim istra;ivanjima i o-razovanju. Nauna znanja su se prenosi'a du; tog 'anca. Sa

pojavom raunara$ )nterneta$ svetske mre;e i komunikacione te%no'ogije veoma znaajni suposta'i e'ektronski asopisi$ -aze podataka$ e'ektronski sastanci$ mej'ing 'iste$ dru&tvenemre;e itd. i tradiciona'ni sistem zasnovan na papiru se u-rzano menjao. o&'o je do tzv.informatike revolucije. anas svaki autor mo;e -iti i sopstveni izdava preko )nterneta$ asistem povezivanja na svetskoj mre;i omoguava ne'inearni pristup znanju 2Stee'e$ /. +0064.9rganizaciona struktura nauke se trans1ormi&e pod uticajem razvoja in1ormacionokomunikacione te%no'ogije.

Umesto signature$ oznake mesta odreEene pu-'ikacije na po'ici -i-'ioteke i meEunarodni%

standardni% -rojeva za monogra1ske 2)SN4 i serijske pu-'ikacije 2)SSN4$ pojav'juje se novsistem identi1ikacije digita'ni% o-jekata na svetskoj mre;i 9) 2igita' 9-ject )denti1ier4.

"0


12/130

9) imena se registruju u International !I !rganizationi povezuju se sa metapodacima odigita'nom o-jektu$ omoguujui povezivanje sa o-jektima preko mre;e. *ada se nekomdokumentu dode'i 9) -roj$ on de1ini&e adresu tog dokumenta na mre;i. okument ostajedostupan ak iako se prese'i na drugi raunar i'i server. 9sim ovog$ postoje i drugi sistemi zadode'u permanentni% identi1ikatora o-jekata na svetskoj mre;i$ a svima je osnovna 1unkcija

da o-ez-ede da se digita'ni o-jekat mo;e pronai preko mre;e i kada se prese'i sa jednogservera na drugi$ &to se veoma esto dogaEa.

Naunici$ koji predstav'jaju najva;niji deo sistema nauni% komunikacija$ osim 1unkcijekreatora i korisnika poe'i su da preuzimaju i 1unkcije izdavaa i distri-utera. Bunkcijudistri-utera sve vi&e preuzima )nternet. U ovom vremenu pro'i1eracije pu-'ikacija izdavaisve vi&e pretenduju da igraju u'ogu uvara kva'iteta nauni% pu-'ikacija. Ne tre-a za-oravitida danas stvara veina naunika koji su ikad ;ive'i. Procenjuje se da je do sada o-jav'jeno oko50 mi'iona 'anaka$ tako da je organizacija znanja za-e'e;enog u njima veoma komp'eksan

pro-'em. 9sim 1unkcije uvanja i davanja na kori&enje svi% vrsta pu-'ikacija$ -i-'iotekepreuzimaju u'ogu vori&ta u sistemu distri-ucije$ kao i u'ogu edukatora autora i korisnika$

pru;ajui im pomo u sna'a;enju u moru raspo'o;ivi% in1ormacija i o-ez-eEujui pristupnajkva'itetnijim in1ormacionim izvorima.

Uop&teno govorei$ naunici i da'je do'aze do in1ormacija uz pomo dve g'avne strategije:". Neformalna nauna komunikacija$ koja uk'juuje privatna pisma$ izve&taje$

zapisnike sa sastanaka$ disertacije$ G sivuH$ nepu-'ikovanu 'iteraturu$ danas sve vi&e i-'ogove$ diskusione 'iste i in1ormacije do-ijene preko razni% novi% servisa dru&tveni%mre;a kao &to su Bace-ook$ !inkedin i dr.

+. Formalna nauna komunikacija$ koja o-u%vata ud;-enike$ monogra1ije$ re1era'nepu-'ikacije$ -aze podataka$ asopise$ magazine$ standarde$ te%no'o&ke izve&taje$o-jav'jene kao izdanja nauni% izdavaa i'i institucija.

(a uspe&nu ne1orma'nu komunikaciju potre-na je do-ra komunikacija u okviru institucije ukojoj se o-av'jaju istra;ivanja$ saradnja sa ko'egama u instituciji i van nje$ uspostav'janje vezasa ko'egama u svetu prisustvovanjem na kon1erencijama$ strunim skupovima i s'. inegovanje kontakata preko 1oruma$ mej'ing 'ista$ -'ogova$ 'ini% kontakata$ dru&tveni% mre;aitd. (a uspe&nu 1orma'nu komunikaciju potre-ne su do-ro oprem'jene -i-'ioteke i poznavanjemogunosti -i-'iotekoin1ormacionog sistema koji je istra;ivaima na raspo'aganju. Uspe&nane1orma'na komunikacija zavisi samo od istra;ivaa i njegovog pristupa in1ormacionokomunikacionoj te%no'ogiji$ a uspe&na 1orma'na komunikacija zavisi od oprem'jenosti

-i-'ioteka: -ud;eta za na-avku in1ormacioni% izvora$ in1ormacionokomunikacione opreme$

adekvatnog prostora za korisnike i -i-'ioteki% kadrova.o skora je -i'o re'ativno jednostavno sve in1ormacione izvore pode'iti na primarne$sekundarne i tercijerne &tampane izvore. Primarni su naune monogra1ije$ asopisi$ z-ornicisa kongresa$ disertacije$ patenti$ sekundarni su -i-'iogra1ije$ encik'opedije$ 'eksikoni$ renici is'$ a tericjerni su razne vrste vodia do primarni% i sekundarni% pu-'ikacija kata'ozi$

-i-'iogra1ije o -i-'iogra1ijama$ adresari i s'. Principije'no$ svako istra;ivanje zapoinja'o jeprona'a;enjem podataka o postojeoj naunoj 'iteraturi na datu temu u sekundarnim izvorimain1ormacija i zatim potragom za primarnim izvorima kako -i se ta 'iteratura proita'a i iz njeizvuk'o ono &to je -itno za zapoeto istra;ivanje. Pojava e'ektronski% pu-'ikacija nije

promeni'a tu pode'u$ samo je pojednostavi'a pretra;ivanje i u-rza'a proces prona'a;enja i

na-avke 'iterature. Umesto da kada pronaEe odgovarajuu re1erencu ita'ac tra;i knjigu i'i'anak u -i-'ioteci$ u e'ektronskim -i-'iogra1ijama postav'jaju se %iper'inkovi$ tako da

""


13/130

korisnik mo;e jednim k'ikom doi do rada koji ga je zainteresovao -i'o do punog teksta akoje rad u otvorenom pristupu i'i do sa;etka i podataka o tome kako doi do punog teksta.(a%va'jujui internetu pojavi'e su se i nove mogunosti prona'a;enja in1ormacija prekove'ikog -roja ne1orma'ni% kana'a za komunikaciju meEu svetskim istra;ivaima.

U Je'ikoj ritaniji je +0"0. sprovedeno istra;ivanje na uzorku od 0$8L od ukupnog -rojapos'edip'omaca i istra;ivaa$ u kojem je od ispitanika tra;eno da naprave rang 'istu svi%znaajni% in1ormacioni% izvora koji su im na raspo'aganju 2,)N$ +0"04. )z pri'o;ene 'istevidimo da su on'ajn asopisi na prvom mestu$ a'i da ima dosta drugi% komunikacioni% kana'akojima se savremeni istra;ivai s'u;e.

)n1ormacioni izvori poreEani po znaaju 9cena od 0 do 3$ gde 0 znai dase ne koristi$ a 3 da je od ve'ikogznaaja

9n'ajn komercija'ni asopisi +$60>tampani komercija'ni asopisi +$58

9n'ajn digita'ne -i-'ioteke +$+Prezentacije na kongresima i skupovima +$+"9n'ajn asopisi u otvorenom pristupu +$"9-jav'jene knjige +$"@radiciona'ne -i-'ioteke +$0"(-ornici sa kongresa i skupova "$!ina komunikacija "$889n'ajn preprinti "$8"Aonogra1ije "$66Je- sajtovi istra;ivaa "$5+

Je- sajtovi institucija "$509n'ajn z-irke pojedini% istra;ivaa "$3


14/130

*ao &to poznati autor u o-'asti in1ormacioni% nauka Oer-ert van de Sompe' esto ka;e uprezentacijama na kongresima posveenim in1ormacionim tokovima u nauci$ Mdana#njikomunikacioni sistem u nauci nije ni#ta drugo nego preslikana kopija sistema zasnovanog na

papiruH 2Sompe' $ O .$ +004$ a to je u potpunom nesk'adu sa mogunostima koje pru;a

savremena in1ormacionokomunikaciona te%no'ogija 2Sompe' $ O .$ +004. U sada&njemsistemu postoje tri znaajna ogranienja:

neraskidiva veza u sistemu o-jav'jivanja izmeEu akta davanja naunog iskaza i

procesa recenziranjaI

ekonomska ogranienja koja se mani1estuju u krizi izazvanoj rastom cena serijski%

pu-'ikacija$ &to predstav'ja ve'iki teret za -i-'iotekeI

te%niki aspekt koji postav'ja prepreke interopera-i'nosti in1ormacione in1rastrukture.

Pop'ava naune 'iterature onemoguava istra;ivae da u potpunosti prate re'evantne naunerezu'tate. ,e&enje -i mog'i predstav'jati automatizovani agenti koji itaju i 1i'triraju 'iteraturu

napredne te%nike pretrage teksta 2teDtmining4 i ana'ize koje se koriste da se ekstra%ujuentiteti i nji%ove re'acije iz postojee 'iterature. Uspostav'janje ma&inski it'jivog reprezentanaunog znanja -i mog'o da pomogne naunicima i studentima da izaEu na kraj sa preo-i'jemin1ormacija. @o -i mog'o omoguiti i nova otkria na osnovu postojeeg 1onda znanja i

podataka i pomoi naunicima da ne gu-e vreme i energiju na suvi&na istra;ivanja. )ntegracijanizova podataka u zapisa o naunom radu je od vita'nog znaaja$ jer se ti podaci mogu

ponovo koristiti u novim istra;ivanjima$ za poreEenja$ potvrde rezu'tata$ testiranje mode'a itd.Potre-no je standardizovati o-radu metapodataka za podatke$ postaviti i% u otvoreni pristup i

omoguiti nji%ovo kori&enje i GiskopavanjeH 2datamining4.

U -udunosti vi&e nee -iti pose-ni% o-jekata i sadr;aja koje tre-a povezati 1iziki iinte'ektua'no$ nego e postojati komp'eksne e'ektronske p'at1orme$ koje e omoguitikori&enje primarni% i sekundarni% izvora$ e1ikasnu komunikaciju u okviru naune zajednice$

pro1esiona'ni sistem za ko'a-orativnu produkciju i pu-'ikovanje nauni% istra;ivanja 2o'en$C.$ +004.

Literatura

a''$ ,. 2+0""4. @%e sc%o'ar'F communication o1 t%e 1uture: 1rom -ook in1ormation topro-'em so'ving. $ub %es &$ +$ ""+

oisot$ A. 2+0""4. 7enerating kno'edge in a connected or'd: @%e case o1 t%e #@!#SeDperiment at /


15/130

Oagstrom$ =.9. 2"654. *he Scientific +ommunit,. Ne Kork$ !ondon: asic ook$ str. 3

)nternationa' 9) Boundation 2+0"34. ostupno na %ttp : .doi .org indeD .%tm'

Price$ .C. de So'a 2"634.(ittle Science- .ig Science. Ne Kork: /o'um-ia UniversitF Press

,)N 2+0"04.If ,ou build it- /ill the, come? Ho/ researchers perceive and use /eb 012 3 4research Information )et/ork %eport. !ondon: @%e ,esearc% )n1ormation Netork$ +0"0$ p.6"

Sompe'$ O. Jan de$ PaFette$ S.$


16/130

2utorska prava, njihova 5a7tita, itiranje i p#aijari5a!

Anogi studenti i istra;ivai imaju di'eme u vezi sa znaenjem raz'iiti% pravni% normi$ugovorni% odred-i i nji%ovi% pos'edica. )stovremeno$ oni su korisnici tuEi% autorski% de'a iautori sopstveni%. S'o;enosti situacije sa autorskim pravima doprine'o je &irenje )nterneta ie'ektronsko pu-'ikovanje$ koji su iz korena izmeni'i svet stvara'a&tva. U ovom pog'av'ju sudate osnovne in1ormacije o za&titi autorski% prava$ nainima citiranja kori&ene 'iterature i

p'agijarizmu koje svaki autor i korisnik nauni% in1ormacija tre-a da zna$ kako se ne -ina&ao u nepovo'jnoj situaciji i iz neznanja postao prekr&i'ac zakona.

8o je autor, a ko nosi#a autorskih prava9

#utor je oso-a koja je stvori'a neko de'o$ -i'o da je to de'o napisano u o-'iku knjige i'i 'anka$-e'etristike i'i naunog rada$ i'i je re o 1otogra1iji$ ta-e'i$ gra1ikonu$ muzikom de'u$so1tverskom programu$ novinskom 'anku$ s'ici$ sku'pturi$ itd. Samim inom stvaranja i1iksiranja de'a u nekom mediju autor stie autorska prava na svoje de'o. >ta to pravo tano

podrazumeva$ regu'isano je zakonskim propisima i ugovorima$ koji su deo pravnog sistemanaciona'ni% dr;ava.

#utorska prava u veini zema'ja o-u%vataju mora'ni i materija'ni aspekt. Aora'ni aspekt presvega podrazumeva pravo da se de'o uvek pripisuje origina'nom autoru i da niko nema pravoda ga -ez dozvo'e autora menja na -i'o koji nain prevodi na drugi jezik$ adaptira za

prikazivanje$ koristi u sopstvenom tekstu -ez navoEenja origina'nog autora$ itd. Aaterija'niaspekt podrazumeva isk'juivo pravo na umno;avanje$ koje je vremenski ogranieno i tre-ada omogui autoru da se izdr;ava prodajui svoje umno;eno de'o$ kako -i mu tako do-ijennovac omoguio us'ove da stvara nova de'a. AeEutim$ danas u svetu preko 0L autora svojaautorska prava prenosi na izdavake kue$ koje se -ave umno;avanjem i distri-ucijomautorski% de'a$ po&to autori za to nemaju sredstava$ vremena ni mogunosti.

Naunici su u principu zainteresovani pre svega za mora'ni aspekt autorski% prava$ jer impriznavanje autorstva o-ez-eEuje presti;$ od kojeg im zavisi karijera. Nauna de'a ug'avnomnemaju dovo'jno ve'iko tr;i&te koje -i nji%ovim autorima omogui'o da ;ive od umno;avanja

i prodaje svoji% radova$ tako da naunici naje&e prenose autorska prava na izdavae knjiga iasopisa. Pro-'emi i nesporazumi u komunikacionim procesima u nauci potiu ve'ikim de'omod toga &to su u svim zem'jama istim zakonskim propisima regu'isana autorska prava u s1erinauke$ ku'ture$ o-razovanja i za-ave$ pa su zakonska re&enja za nauku esto veomaograniavajua.

*ada autor prenese pravo na izdavaa$ onda vi&e nema prava da umno;ava svoj rad i de'i gako'egama$ pa ak ni svojim studentima -ez dozvo'e izdavaa. (ato je veoma va;no da autori

pre potpisivanja ugovora sa izdavaem proue sve odred-e i da tra;e da zadr;e prava nanekomercija'nu upotre-u svog de'a. )ako preko 80L pri%oda agencija koje prikup'jajunaknade za kori&enje autorski% de'a potiu od sveta za-ave$ isti propisi primenjuju se i na

de'a iz o-'asti nauke i o-razovanja$ &to koi s'o-odan protok ideja i rezu'tata istra;ivanja iometa razvoj nauke 2Ausungu Sisu'e B.$ +0054.

"5


17/130

akonska reu#ativa

Svaki zakon sadr;i niz usvojeni% javni% pravi'a koja va;e u dru&tvu. @ako je i zakon o

autorskim pravima zakonski koncept$ koji na osnovu usvojeni% odred-i daje autorimakontro'u nad korienjem nji%ovi% de'a u odreEenom vremenskom periodu. U teoriji$ svr%azakona o za&titi autorski% prava jeste da za&titi mora'no pravo autora na kreativni izrazsopstvene 'inosti i da mu o-ez-edi 1inansijsku nadoknadu kako -i mogao da nastavi dastvara. (akon garantuje isk'juivo pravo autoru da kontro'i&e produkciju i kori&enje svoji%de'a i &titi od -espravnog kori&enja pisana de'a$ -aze podataka$ so1tver$ muzika de'a$ tonskezapise$ koreogra1iju$ 'ikovna i ar%itektonska de'a. Zakon titi ekspresiju ideja, procedure,metode, koncepte, otkria, izbor, ureivanje injenica u bazama podataka, ali ne i sameinjenice )deje i injenice nisu i ne mogu -iti za&tiene zakonom$ a'i izra;avanje ideja$interpretacija injenica i umno;avanje autorski% de'a jeste.

#utorsko pravo stie se od trenutka 1iksiranja de'a u -i'o kom medijumu papirnom$magnetnom$ digita'nom itd.


18/130

Prema ernskoj konvenciji autorsko pravo se primenjuje automatski$ nije potre-na pose-naregistracija de'a u autorskoj agenciji. e1inisana su minima'na prava autora i naciona'nizakoni mogu autorima dati vea$ a'i ne i manja prava od oni% predviEeni% ovom konvencijom.ernska konvencija &titi autorska prava na de'a najmanje pedeset godina pos'e smrti autoraodnosno svi% koautora$ 1otogra1ije +5 godina od nastanka$ patente +0 godina od patentiranja i

dozvo'java prevoEenje na druge jezike -ez dozvo'e autora pos'e deset godina od prvogorigina'nog izdanja. U ve'ikom -roju razvijeni% zema'ja taj rok je produ;en na 0 godina$ teje veina de'a nasta'i% u dvadesetom veku za&tiena zakonom o autorskim pravima. Upravoz-og toga digita'izacija ovi% de'a nije mogua -ez dozvo'e nosioca autorskog prava$ naje&eizdavaa$ i -ez p'aanja nadoknade.

a -i se &to vi&e zema'ja podstak'o da pri%vate ernsku konvenciju$ predviEene su izvesneo'ak&ice za zem'je u razvoju. Postoji i takozvani Gtrostepeni testH kreiran "6. godine

pri'ikom revizije ernske konvencije$ koji se primenjuje u s'uajevima kada postoji za%tev zakopiranje i'i pozajmicu dokumenata. Na osnovu rezu'tata testa u svakom pojedinom s'uaju sedonosi od'uka da 'i pozajmica$ odnosno izrada kopije dokumenta predstav'ja kr&enje

meEunarodni% konvencija o autorskim pravima i'i ne 2ernska konvencija$ Slubeni list S5%6$br1 789:84. @rostepeni test g'asi:

;.i u odreenim specijalnim sluajevima- uz obavezu da

=b> takvo reprodukovanje nije u suprotnosti sa normalnom eksploatacijom dela i

=c> ne o#te


19/130

omoguavaju da -i-'ioteke uop&te postoje i 1unkcioni&u. Preg'ed svetskog zakonodavstva kojiregu'i&e primenu autorski% prava u -i-'iotekama dao je *ruz 2/res *. +004.

I5u5ei i orani


20/130

Pro-'em pri'ikom kori&enja predstav'jaju radovi iji se autori$ odnosno nosioci autorski%prava$ ne mogu 'ocirati i'i se ne znaju 2de'a Zsiroii[4$ pa se ne mo;e tano odrediti kada de'apre'aze u javno v'asni&tvo i kome se tre-a o-ratiti za dozvo'u za kori&enje. #utorske agencijesu tu jedina pomo$ jer one daju i -i-'iotekama i drugim zainteresovanim korisnicima pravokori&enja za digita'izaciju i istra;uju da 'i postoji i'i ne nosi'ac autorskog prava za de'o koje

-i-'ioteka i'i neki drugi korisnik ;e'i da digita'izuje i'i da ponovo pu-'ikuje.

8o#ektivna 5a7tita autorskih prava

Anoge zem'je imaju organizacije za ko'ektivno ostvarivanje autorski% i srodni% prava$ kojevr&e 1unkciju agenta za ve'iki -roj nosi'aca autorski% prava. @akve organizacije o-av'jajuadministraciju oko dozvo'a koje se odnose na veoma raznovrsne naine kori&enja za&tieni%materija'a. Primeri uk'juuju emitovanje muziki% kompozicija i kori&enje raz'iiti%moderni% te%no'ogija za reprodukovanje gra1iki% i'i pisani% de'a. U nekim zem'jama

-i-'ioteke nisu izuzete od p'aanja autorskim agencijama za de'a koja pozajm'juju svojimitaocima$ jer se smatra da kori&enje u -i-'iotekama smanjuje prodaju de'a i na taj nain sesmanjuje pri%od nosiocu autorski% prava. Najvei pro-'emi nastaju kada se ;e'i kori&enjede'a za koje nije mogue pronai ko je nosi'ac autorski% prava$ pa nikako ne mogu nitikori&ena 'ega'no.

(akon o autorskim pravima koji je va;io u Sr-iji do +00te -io je 'i-era'niji od zakona kojiva;e u razvijenim zem'jama. ozvo'javao je kori&enje i kopiranje autorski% de'a unekomercija'ne svr%e -ez tra;enja pose-ne dozvo'e i p'aanja naknade. )zmenama idopunama ovog zakona$ koje su donete +0"+. predviEena su sva ogranienja kori&enjaautorski% de'a koja postoje u


21/130

koje o-ez-eEuju pristup e'ektronskim pu-'ikacijama o us'ovima 'icence pregovaraju sanosiocima autorski% prava$ naje&e izdavaima. !icencama -i-'ioteke mogu da o-ez-ede

prava koja prevazi'aze okvire prava kori&enja prema zakonu o autorskom pravu$ jer postojis'o-oda ugovaranja.

U Sr-iji 'icence za kori&enje e'ektronski% asopisa$ knjiga i -aza podataka u naunim-i-'iotekama potpisuje *onzorcijum -i-'ioteka Sr-ije za o-jedinjenu na-avku *oS9N.*onzorcijum je zakonski odgovoran za to da se odred-e 'icenci po&tuju u Sr-iji. 9ve 'icenceomoguavaju svim korisnicima *oS9Na da snimaju i &tampaju za svoje potre-e 'anke izasopisa i'i pog'av'ja iz knjiga$ sa jedinom o-avezom da ne preuzimaju ceo -roj asopisa$odnosno ce'u knjigu. @ime se izdavai &tite od mogunosti da se pojedini -rojevi asopisa i'iknjige preprodaju.

ok se veina in1ormacija na'azi'a u &tampanom o-'iku$ -i-'ioteke su -i'e ustanove koje susvim graEanima sveta omoguava'e da doEu do potre-ni% in1ormacija pozajm'jujui graEu iz'oka'ni% -i-'ioteka. Uko'iko 'oka'ne -i-'ioteke nisu posedova'e neki materija'$ o-raa'e su se

drugim -i-'iotekama u zem'ji i'i inostranstvu za pozajmicu origina'a i'i kopiju tra;enogmaterija'a. AeEu-i-'ioteka pozajmica postoja'a je ve du;e od veka$ a zasnovana je na

principu univerza'ne dostupnosti pu-'ikacija koji su pri%vati'a sva strukovna -i-'iotekaudru;enja u svetu. Situacija se promeni'a sa pojavom e'ektronski% pu-'ikacija$ jer -i-'iotekevi&e nisu v'asnice e'ektronski% pu-'ikacija$ te mogu da i% daju na kori&enje samo u sk'adu saodred-ama 'icencnog ugovora$ a vi&e od 50L 'icencni% ugovora ne sadr;i odred-u kojaomoguava meEu-i-'ioteku pozajmicu. i-'ioteke se dovijaju kako da izaEu u susretza%tevima za pozajmicu e'ektronski% dokumenata$ pa i% onda &tampaju$ zatim skeniraju i takoskenirane &a'ju -i-'ioteci koja i% je tra;i'a 2Bi'ipi Aatutinovic$ S.$ +0"04. U mnogimrazvijenim zem'jama -i-'ioteke nisu izuzete od o-aveze da autorima$ odnosno autorskimagencijama$ p'aaju naknadu za kori&enje de'a za koja autorska prava nisu istek'a.

Ao;emo se s'o;iti da je primena zakona o autorskim pravima na ovakav nain -esmis'ena$ a'i-i-'ioteke mnogi% zema'ja su na to prinuEene$ pose-no pos'e neko'iko sudski% procesa ukojima su -i'e tu;ene$ pa ak i osuEene da p'ate izdavaima pozama&ne novane od&tete2,osemann$ U.$ +0054. Anoge zem'je su une'e u svoje zakone takozvane GsigurnosneHizuzetke da -i ogranii'e odgovornost provajdera on'ajn servisa za neov'a&eno kopiranjematerija'a koji se na'aze na nji%ovim serverima. Univerziteti i -i-'ioteke mogu -iti smatranitakvim provajderima i oni su za&tieni od odgovornosti$ sve dok se dr;e procedura koje suuspostav'jene u zakonima svake zem'je o o-avezi uk'anjanja materija'a sa servera ako tonosi'ac autorskog prava od nji% zatra;i.

U toku je g'o-a'na de-ata o potre-i da se de1ini&u minima'ni javni interesi koji e &tititi pravokorisnika -i-'ioteka$ postav'jajui pravo na s'o-odu in1ormisanja kao osnovno 'judsko pravode1inisano 'anom ". Univerza'ne dek'aracije o 'judskim pravima iznad komercija'ni%interesa nosi'aca autorski% prava. 9vaj 'an g'asi: Svako ima pravo na slobodu mi#ljenja iizraavanja- #to obuhvata i pravo da ne bude uznemiravan zbog svog mi#ljenja- kao i pravo

da trai- prima i #iri obave#tenja i ideje bilo kojim sredstvima i bez obzira na granice1

Najvei protivnici re1orme sistema za&tite autorski% prava su ve'iki komercija'ni izdavai$kojima je u interesu da svoje pu-'ikacije &to skup'je nap'ate$ a imaju monopo'ski po'o;aj natr;i&tu nauni% in1ormacija. Jeina autora iz s1ere nauke i o-razovanja je zainteresovana za

za&titu svoji% mora'ni% prava na de'o i za sticanje presti;a. *omercija'ni interesi autora izdomena nauke praktino ne postoje$ jer vodei nauni asopisi ne samo da ne p'aaju

+0


22/130

autorima nikakvu autorsku naknadu$ nego neki i nap'auju od autora o-jav'jivanje radova.9vim autorima zakonodavstvo o autorskim pravima predstav'ja vi&e prepreku nego za&titu.ez promena u tom pravcu digita'na te%no'ogija nee moi da -ude optima'no kori&ena u&irenju znanja 2oF'e C.$ +004. 9 ovome e -iti vi&e rei u pog'av'ju o otvorenom pristupuin1ormacijama.

7rupa razvijeni% zema'ja$ u kojima su koncentrisana sedi&ta ve'iki% izdavaki% kompanija$de1inisa'a je meEunarodni sporazum #/@# 2#nti/ounter1eiting @rade #greement4 kojim -ise uspostavi'i standardi za&tite autorski% prava na )nternetu i o-aveza'i )nternet provajderi da

-ez upozorenja daju in1ormacije o osumnjienim za -espravno preuzimanje i kopiranjematerija'a sa )nterneta. Usvajanje ovakvi% sporazuma pod okri'jem Svetske trgovinskeorganizacije -i mog'o da ugrozi privatnost korisnika i prava kori&enja in1ormacija za 'inuupotre-u. Predstavnici zema'ja u razvoju u Svetskoj trgovinskoj organizaciji se o&trosuprotstav'jaju pred'ozima kojima se prava korisnika smanjuju$ a nji%ova privatnost ugro;ava$kako -i se za&titi'a do-it autorski% agencija$ izdavaa i distri-utera. )zdavai su u preko 0Ls'uajeva nosioci autorski% prava$ jer su i% preuze'i od sami% autora$ tako da argument da se

takvom za&titom autorski% prava podstie kreativnost autora nije rea'an. Par'ament


23/130

avanje na pos'ugu$ u smis'u ovog zakona$ je davanje origina'a i'i umno;eni% primeraka de'ana kori&enje$ u vremenski ogranienom periodu$ -ez ostvarivanja neposredne i'i posredneimovinske koristi.

9dred-e st. ". i +. ovog 'ana ne primenjuju se pri'ikom davanja na pos'ugu:

"4 origina'a i'i umno;eni% primeraka -i-'iotekog materija'a u naciona'nim -i-'iotekama$-i-'iotekama javni% o-razovni% institucija i javnim specija'izovanim -i-'iotekamaI

+4 origina'a i'i umno;eni% primeraka de'a primenjeni% umetnosti$ odnosno industrijskogdizajnaI

34 graEevinaI

4 origina'a i'i umno;eni% primeraka de'a koja meEuso-no pozajm'juju institucije iz stava ".ovog 'ana.

Pravo iz stava ". ovog 'ana mo;e se ostvariti samo preko organizacije za ko'ektivnoostvarivanje autorskog i srodni% prava.

% &'ranienja autorsko' prava,%( Zajednika odredba

"lan #(U s'uajevima iskori&avanja autorskog de'a na osnovu odreda-a ovog zakona o ogranienjuautorskog prava$ moraju se navesti ime autora de'a i izvor iz koga je de'o preuzeto 2izdavade'a$ godina i mesto izdanja$ asopis$ novina$ te'evizijska i'i radio stanica gde je de'o$odnosno od'omak de'a izvorno o-jav'jen i'i neposredno preuzet i s'.4.

U svakom konkretnom s'uaju$ o-im ogranienja isk'juivi% prava ne sme -iti u suprotnostisa norma'nim iskori&avanjem de'a niti sme nerazumno vreEati 'egitimne interese autora.

%) *uspenzija iskljuivih prava i prava na naknadu

"lan #)ez dozvo'e autora i -ez p'aanja autorske naknade o-jav'jeno autorsko de'o mo;e seumno;avati i javno saop&tavati radi sprovoEenja postupka pred sudskim i'i drugim dr;avnim

organima."lan #+:Gozvo'jeno je$ u okviru izve&tavanja javnosti putem &tampe$ radija$ te'evizije i drugi% medijao tekuim dogaEajima$ u o-imu koji odgovara svrsi i nainu izve&tavanja o tekuemdogaEaju$ -ez dozvo'e autora i -ez p'aanja autorske naknade:"4 umno;avanje primeraka o-jav'jeni% de'a koja se pojav'juju kao sastavni deo tekuegdogaEaja o kome se javnost izve&tavaI+4 pripremanje i umno;avanje kratki% izvoda i'i sa;etaka iz novinski% i drugi% s'ini% 'anakau preg'edima &tampeI34 umno;avanje javni% po'itiki%$ verski% i drugi% govora odr;ani% u dr;avnim organima$

verskim ustanovama i'i pri'ikom dr;avni% i'i verski% sveanostiI4 s'o-odno kori&enje dnevni% in1ormacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izve&taja.

++


24/130

9dred-a stava ". ovog 'ana s%odno se primenjuje na sve o-'ike javnog saop&tavanjapomenuti% de'a.H

"lan ##Gozvo'jeno je -ez dozvo'e autora i -ez p'aanja autorske naknade za nekomercija'ne svr%e

nastave:"4 javno izvoEenje i'i predstav'janje o-jav'jeni% de'a u o-'iku neposrednog pouavanja nanastaviI+4 javno izvoEenje i'i predstav'janje o-jav'jeni% de'a na &ko'skim prired-ama$ pod us'ovom dainterpretatori ne prime naknadu za svoje izvoEenje i da se ne nap'auju u'azniceI34 javno saop&tavanje emitovani% &ko'ski% emisija putem te%niki% ureEaja unutar o-razovneustanove.H

"lan #%:Gozvo'jeno je -ez dozvo'e autora i -ez p'aanja autorske naknade umno;avanje de'a odstrane javni% -i-'ioteka$ o-razovni% ustanova$ muzeja i ar%iva$ samo za sopstvene ar%ivske

potre-e$ ako se de'o umno;ava iz sopstvenog primerka i ako takvim umno;avanjem oveinstitucije nemaju nameru da ostvare neposrednu i'i posrednu imovinsku korist.H

"lan #-ozvo'jeno je 1izikom 'icu da -ez dozvo'e autora i -ez p'aanja autorske naknade umno;ava

primerke o-jav'jenog de'a za 'ine nekomercija'ne potre-e$ ime nije isk'juena primena'ana +08. stav ". ta. . i 5. ovog zakona.

Umno;eni primerci de'a iz stava ". ovog 'ana ne smeju se stav'jati u promet niti koristiti za-i'o koji drugi o-'ik javnog saop&tavanja de'a.

9dred-a stava ". ovog 'ana ne odnosi se na:

"4 snimanje izvoEenja$ predstav'janja i prikazivanja de'aI

+4 trodimenziona'nu rea'izaciju p'anova za de'a 'ikovne umetnostiI

34 graEevinsku rea'izaciju de'a ar%itektureI

4 prav'jenje nove graEevine po uzoru na postojeu graEevinu koja je autorsko de'oI

54 raunarske programe i e'ektronske -aze podatakaI

64 umno;avanje pisani% de'a u o-imu ce'e knjige$ osim ako su primerci te knjige rasprodatinajmanje dve godineI

4 umno;avanje notni% zapisa muzike$ osim runim prepisivanjem.

9-e&teenje z-og kori&enja de'a na nain predviEen st. ". i +. ovog 'ana$ autori imaju naosnovu odreda-a 'ana 3. ovog zakona.

"lan #.:

+3


25/130

#ko je autorsko de'o raunarski program$ dozvo'jeno je 'icu koje je na zakonit nain pri-avi'oprimerak raunarskog programa da$ radi sopstvenog uo-iajenog namenskog kori&enjaprograma$ -ez dozvo'e autora i -ez p'aanja autorske naknade:

"4 sme&ta program u memoriju raunara i pu&ta program u radI

+4 otk'anja gre&ke u programu$ kao i da vr&i druge neop%odne izmene u njemu koje su usk'adu sa njegovom svr%om$ ako ugovorom nije drukije odreEenoI

34 naini jedan rezervni primerak programa na trajnom te'esnom nosauI

4 izvr&i dekompi'aciju programa isk'juivo radi pri-av'janja neop%odni% podataka zapostizanje interopera-i'nosti tog programa sa drugim$ nezavisno stvorenim programom i'iodreEenom raunarskom opremom$ pod us'ovom da taj podatak nije -io na drugi naindostupan i da je dekompi'acija ograniena samo na onaj deo programa koji je neop%odan za

postizanje interopera-i'nosti.

Podatak do-ijen radnjom iz stava ". taka . ovog 'ana ne sme se saop&tavati drugima i'ikoristiti za druge svr%e$ pose-no za stvaranje i'i p'asman drugog raunarskog programa kojim

-i se povredi'o autorsko pravo na prvom.

,adnju iz stava ". taka . ovog 'ana mo;e izvr&iti neposredno 'ice koje je na zakonit nainpri-avi'o primerak raunarskog programa i'i drugo struno 'ice koje radi po njegovom na'ogu.

"lan #/:ozvo'jeno je -ez dozvo'e autora i -ez p'aanja autorske naknade privremeno umno;avanjeautorskog de'a$ pod s'edeim us'ovima:

"4 umno;avanje je pro'azno i'i s'uajnoI

+4 umno;avanje ini sastavni i -itni deo te%no'o&kog procesaI

34 svr%a umno;avanja je da omogui prenos podataka u raunarskoj mre;i izmeEu dva i'i vi&e'ica preko posrednika$ i'i da omogui zakonito kori&enje autorskog de'a i

4 umno;avanje nema zase-an ekonomski znaaj.

"lan #0:ozvo'jeno je -ez dozvo'e autora i -ez p'aanja autorske naknade umno;avanje$ kao i drugio-'ici javnog saop&tavanja kratki% od'omaka autorskog de'a 2pravo citiranja4$ odnosno

pojedinani% kratki% autorski% de'a$ pod s'edeim us'ovima:

"4 da je de'o o-jav'jenoI

+4 da se pomenuti de'ovi$ odnosno kratka de'a$ -ez izmena$ integri&u u drugo de'o ako je toneop%odno radi i'ustracije$ potvrde i'i re1erence$ uz jasnu naznaku da je re o citatu i u sk'adusa do-rim o-iajimaI

34 da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog de'a$ koji je nas'ov citiranog de'a$kada je i gde je citirano de'o o-jav'jeno$ odnosno izdato$ uko'iko su ti podaci poznati.

+


26/130

"lan )$/Pored s'uajeva predviEeni% odred-om 'ana +0. ovog zakona$ povredu prava predstav'ja i:"4 iskori&avanje -i'o kog predmeta za&tite uz upotre-u neov'a&eno umno;eni% primerakatog predmeta za&tite$ odnosno na osnovu neov'a&ene emisijeI

+4 dr;anje u komercija'ne svr%e primeraka autorskog de'a i'i predmeta srodnog prava$ akodr;a'ac zna i'i ima osnova da zna da je re o neov'a&eno proizvedenom primerkuI34 proizvodnja$ uvoz$ stav'janje u promet$ prodaja$ davanje u zakup$ rek'amiranje u ci'ju

prodaje\ i'i davanja u zakup i'i dr;anje u komercija'ne svr%e ureEaja koji su prevas%odnokonstruisani$ proizvedeni i'i pri'agoEeni da omogue i'i o'ak&aju zao-i'a;enje -i'o kojete%no'o&ke mere$ i koji nemaju drugu znaajniju svr%u osim navedeneI4 zao-i'a;enje -i'o koje te%no'o&ke mere i'i pru;anje i'i rek'amiranje us'uge kojom se toomoguava i'i o'ak&avaI54 uk'anjanje i'i izmena e'ektronske in1ormacije o pravima$ i'i stav'janje u promet$ uvoz$emitovanje i'i na drugi nain javno saop&tavanje autorskog de'a i'i predmeta srodnopravneza&tite sa kojeg je e'ektronska in1ormacija o pravima neov'a&eno uk'onjena i'i izmenjena$ a

da pri tom poini'ac zna i'i ima osnova da zna da time podstie$ omoguuje$ o'ak&ava i'iprikriva povredu autorskog prava i'i srodnog prava.

Uovori o prenosu autorskih prava

Jeina izdavaa asopisa$ pose-no komercija'ni%$ tra;i da autor na izdavaa preneseisk'juivo pravo na svoj rad. Uko'iko ugovor ne predviEa neke izuzetke$ to znai da autor$ ako;e'i da po&a'je ko'egama i'i studentima tekst$ mora da tra;i odo-renje od izdavaa$ i da p'atinaknadu nosiocu autorski% prava izdavau] #utori esto ni ne proitaju tekst ugovora koji

im izdavai po&a'ju da potpi&u pre o-jav'jivanja rada u asopisu$ pose-no ako se radi o nekomuticajnom asopisu kada im samo o-jav'jivanje 'anka u njemu donosi presti;.

@re-a uvek proitati ugovor$ pose-no odred-e napisane sitnim s'ovima$ gde o-ino pi&e kojije sud nad'e;an u s'uaju spora. @o je veoma -itno$ jer znai da se na ugovorne straneprimenjuje zakon o autorskom pravu zem'je u kojoj je sedi&te navedenog suda$ a ne zem'je izkoje je autor. Pre potpisivanja ugovora mogue je pregovarati sa izdavaem za%tevati pravoda se rad distri-uira studentima odgovarajueg kursa$ da se postavi u instituciona'nirepozitorijum naune institucije u kojoj je autor zapos'en i s'.

U nastavku teksta je dat tipian ugovor kojim autor prenosi svoja autorska prava na izdavaa.

Ugovorom je de1inisano koja prava autor zadr;ava$ a koja de1initivno gu-i kada potpi&eugovor sa izdavaem$ u ovom s'uaju sa Springerom. Springer ostav'ja autoru pravo da svojrad u o-'iku preprinta postavi na sopstveni ve- sajt i'i u repozitorijum svoje institucije$ a'i sao-avezom da uvek postavi 'ink do origina'a$ koji se na'azi na serveru Springera i na koji

pravo po'a;e Springer i sa o-avezom da rad ne -ude javno dostupan najmanje godinu dana odzvaninog o-jav'jivanja. )zuzetak od ove o-aveze je mogu samo ako institucija kojoj autor

pripada ima propis da se rad mora postaviti u instituciona'ni repozitorijum i uiniti javnodostupnim u nekom kraem roku. #utoru je dozvo'jeno da uk'jui ceo tekst rada u doktorskui'i %a-i'itacionu disertaciju$ s tim da navede gde je rad origina'no o-jav'jen. (a radove kojiimaju vi&e autora$ ugovor potpisuje autor koji vodi prepisku sa izdavaem u ime svi% koautora2Springer Courna's /opFrig%t @rans1er Statement$ +0"34. 9-aveza je autora i da pri-avi sve

potre-ne pismene dozvo'e od nosi'aca autorski% prava uko'iko u svoj radu uk'juuje neke

+5


27/130

ta-e'e$ s'ike i drugi materija' koji je ranije negde o-jav'jen$ a za koji autorska prava nisuistek'a$ i$ ako to nosi'ac autorskog prava za%teva$ p'ati nadoknadu za nji%ovo kori&enje.

Cop%riht Trans=er 3tate!ent

The copyright to this article, including any graphic elements therein (e.g. illustrations, charts,moving images), is hereby assigned for good and valuable consideration to Springer effectiveIf and when the article is accepted for publication and to the extent assignable if assignability isrestricted for by applicable law or regulations (e.g. for U.S. government or crown employees). Authorwarrants (I) that heshe is the sole owner or has been authori!ed by any additional copyright owner toassign the right" (II) that the article does not infringe any third party rights and no license from orpayments to a third party is re#uired to publish the article and (III) that the article has not beenpreviously published or licensed.

$he copyright assignment includes without limitation the exclusive" assignable and sublicensable right"unlimited in time and territory" to reproduce" publish" distribute" transmit" ma%e available and store thearticle" including the abstracts thereof" in all forms or media of expression now %nown or developed in

the future" including pre& and reprints" translations" photographic reproductions and microform.Springer may use the article in whole or in part in electronic form" such as use in databases or datanetwor%s for display" print or download to stationary or portable devices. $his includes interactive andmultimedia use and the right to alter the article to the extent necessary for such use.

Authors may selfarchive the Author!s accepted manuscript or their articles on their o"n"ebsites. Authors may also deposit this version of the article in any repository, provided it isonly made publicly available #$ months after official publication or later. %e&she may not usethe publisher!s version (the final article), "hich is posted on Springer'in and other Springer"ebsite, for the purpose of selfarchiving or deposit. Further more, the Author may only postehis&her version provided acno"ledgement is given to the original source of publication and alin is inserted to the published article on Springer!s "ebsite. The lin must be accompaniedby the follo"ing tet* +The final publication is available at lin.springer.com.-rior versions of the article published on noncommercial preprint servers lie ariv.org canremain on these servers and&or can be updated "ith Author!s accepted version. The finalpublished version (in pdf or html&ml format) cannot be used for this purpose.Acno"ledgement needs to be given to the final publication and a lin must be inserted to thepublished article on Springer!s "ebsite, accompanied by the tet +The final publication isavailable at lin.springer.com. Author retains the right to use his&her article for his&her furtherscientific career by including the final published /ournal article in other publications such asdissertations and postdoctoral 0ualifications provided acno"ledgement is given to theoriginal source of publication.

Author is re#uested to use the appropriate 'I for the article. Articles disseminated vialin%.springer.com are indexed" abstracted" and referenced by many abstracting and informationservices" bibliographic networ%s" subscription agencies" library networ%s" and consortia.

After submission of the agreement signed by the corresponding author" changes of authorship or inthe order of the authors listed will not be accepted by Springer.

ournal ************************************************************

$itle of article *******************************************************

Author(s) **********************************************************

Author+s signature ***************************************************

'ate ******************************

+6


28/130

)z ovog primera se vidi da izdava tra;i potpun prenos isk'juivi% prava$ i da autor koji topotpi&e mo;e -iti optu;en da kr&i autorska prava izdavaa uko'iko neov'a&eno po&a'je svojrad ko'egama$ ako ga de'i svojim studentima i s'. Stoga kada od'uujete kojem asopisu ete

pos'ati neki rad$ pog'edajte svakako i to koja prava tom pri'ikom prenosite na izdavaa$ a kojazadr;avate. 'i;e podatke o tome kakvu po'itiku u pog'edu autorski% prava imaju pojedini

izdavai nauni% pu-'ikacija mo;ete nai preko sajta S%erpa,oA


29/130

koji imaju pristup )nternetu da se upoznaju sa nji%ovim de'ima i da i% koriste unekomercija'ne svr%e.

!icence koje registruje /reative /ommons su zasnovane na zakonodavstvu o autorskimpravima i poma;u nji%ovo ostvarivanje na 1'eksi-i'niji nain. Pri%vaene su kao pravno

va'jane u mnogim zem'jama sveta i sve vi&e se koriste u instituciona'nim digita'nimrepozitorijumima$ jer na jednostavan nain de1ini&u koja je zakonska prava autor zadr;ao$ akoji% se odrekao.

Creative Co!!ons #iene

Pre#ed #iennih us#ova

'aberite uslo"e !od kojima ete licencirati delo.

CC&?@ 2utorstvo. -o"olja"ate umnoa"anje,distribuciju i ja"no sao!)ta"anje dela i !rerade 5 ako se

na"ede ime autora na nain odre%en od strane autora ili

da"aoca licence.

CC&?@&NCNeko!erija#no.

-o"olja"ate umnoa"anje,

distribuciju i ja"no

sao!)ta"anje dela i!rerade ali samo u

nekomercijalne s"re.

CC&?@&ND ?e5 prerada.-o"olja"ate umnoa"anje,distribuciju i ja"no sao!)ta"anje dela, be !rerada.

CC&?@&32 De#iti pod isti! us#ovi!a.-o"olja"ateumnoa"anje, distribuciju i ja"no sao!)ta"anje dela 5 i !rerade 5

ali samo ako se !rerada distribuira !od istom ili slinom licencom.

!icenca /reative /ommons sastoji se iz tri de'a: osnovnog opisa$ sadr;aja ugovora imetapodataka. 9snovni opis nedvosmis'eno ukazuje na to koja je prava autor zadr;ao a kojanije$ sadr;aj ugovora je prevod njegovi% odred-i na pravniki jezik$ a metapodaci s'u;e za'inkovanje. 9va 'icenca nije isk'juiva$ tako da je mogue de'o o-javiti i pod nekim drugimus'ovima u komercija'ne svr%e$ a kori&enje u nekomercija'ne svr%e ostaje s'o-odno. Samo'icenciranje se vr&i tako &to autor u de'o u-acuje 'ogo odreEenog tipa 'icence koju je iza-rao i'ink na pun tekst 'icence$ koji se na'azi na sajtu /reative /ommons. Postoji &est mogui%kom-inacija 'icence$ sve daju dozvo'u za nekomercija'no kori&enje de'a i sve o-avezujukorisnika da korektno navede ime autora. ,az'ikuju se po tome da 'i dozvo'javaju preradu

de'a i'i ne$ i da 'i za%tevaju da se preraEena de'a 'icenciraju istom 'icencom i'i ne.

+8


30/130

,azmena de'a preko )nterneta ne smatra se komercija'nom upotre-om$ ako se vr&i -esp'atno.#utor mo;e da zadr;i neka prava i'i sva prava. Uko'iko doEe do kr&enja autorskog prava$'icenca je va'idan dokument na sudu i onaj ko je kr&io odred-e 'icence pri'ikom kori&enjaautorskog de'a odgovarae za povredu autorski% prava. Prvi sudski procesi z-og p'agijata$ ukojima je ova 'icenca pri%vaena kao va'idan dokaz za&tite autorskog prava$ ve su do-ijeni u

S#.

U svetu su u upotre-i // 'icence verzija 3.0$ a verzija .0 sa ne&to po-o'j&anim tekstom je upripremi. Uvedena je i 'icenca //0 koja oznaava da je de'o u javnom domenu$ -i'o da su zanjega istek'a autorska prava$ -i'o da je autor sam od'uio da se odrekne autorski% prava i

postavi de'o u javni domen.

U Sr-iji je g'avni nosi'ac projekta uvoEenja ove 'icence Jikimedija Sr-ije$ koju podr;ava/entar za nove medije kuda.org i S'o-odna ku'tura$ mre;a za a1irmaciju s'o-odne ku'ture$s'o-odnog so1tvera i s'o-odnog znanja. Svi podaci o ovoj 'icenci u Sr-iji i prevod na srpski

jezik na'aze se na %ttp:creativecommons.orginternationa'rs. Ji&e deta'ja o autorskim

pravima i korisni 'inkovi na va;ee zakonske propise mogu se nai na adresi%ttp:ko-son.n-.rsinte'ektua'napravainte'ektua'naprava."++.%tm'i u vodiu o autorskim

pravima na sajtu Univerzitetske -i-'ioteke MSvetozar AarkoviH na adresi%ttp:uni'i-.'i-guides.comcontent.p%p?pid^0536.

2utorska prava na Univer5itetu u ?eoradu

Na Univerzitetu u eogradu je uspostav'jen /entar za trans1er te%no'ogije i donet pravi'nik oradu /entra i pravnoj za&titi i privrednom iskori&avanju inte'ektua'ni% do-ara. @ekst

Pravi'nika se mo;e nai na %ttp:.-g.ac.rs1i'essrc'anicecentri/@@Pravi'nik.pd1itno je znati &ta ovim pravi'nikom nee -iti o-u%vaeno: Gautorska dela i predmeti srodnihprava koji nastaju u okviru nastave ili u vezi sa nastavom, kao i autorska dela i predmeti

srodnih prava koji nastaju u vezi sa strunim ili naunim istraivanjem, ukljuujui

predavanja, pisane strune, naune i druge radove.

Diita#ni repo5itoriju! Univer5iteta

igita'ni repozitorijum Univerziteta u eogradu uspostav'jen je +0"". u Univerzitetskoj-i-'ioteci GSvetozar AarkoviH$ sa ci'jem da u njega -udu uk'jueni puni tekstovi doktorski%disertacija$ master radova$ radova nastavnika i saradnika Univerziteta$ o-razovni materija'i

koji se koriste na Univerzitetu itd. a -i se neko autorsko de'o uk'jui'o u igita'nirepozitorijum Univerziteta$ mora da postoji potpisana dozvo'a autora koju trajno tre-a da uva

-i-'ioteka$ odnosno institucija koja njime uprav'ja. Cedino de'a za koja su autorska pravaistek'a i'i ne postoje 2javno do-ro4 mogu se uk'juiti u repozitorijum -ez pratee 'icence.#utorima e se preporuivati otvoreni pristup i // 'icence$ u sk'adu sa potre-om da

produkcija Univerziteta -ude svima dostupna$ a s_m Univerzitet vid'jiviji na )nternetu.Punjenje repozitorijuma zapoeto je sa doktorskim disertacijama -ranjenim od maja +0"+$koji% do sada ima u repozitorijumu oko 500. Podsistem M


31/130

pretra;ivati i preuzimati$ u sk'adu sa odred-ama 'icence za koju se autor od'uio$ a koja jeintegra'ni deo disertacije. igita'ni repozitorijum teza uk'juen je od +0"3. u evropski sistemza pretra;ivanje teza #,@


32/130

". kada se ;e'i opovrgnuti rad drugi% 'judi$ &to je negativno citiranjeI

"5. kada se radi o -or-i oko prioriteta sa drugim naunicima$ &to je vid negativnogodavanja priznanja.

,ad koji se citira mora -iti naveden tako da je jednoznano de1inisan i da ga je mogue 'akopronai. Postoji vi&e sistema za citiranje kori&ene 'iterature$ a'i svima je zajedniko da semoraju navesti e'ementi kojima se jednoznano odreEuje citirano de'o. (a lanaku asopisuto su: prezime i ime ili inicijali autora, naslov rada, 'odina, naslov asopisa, volumen,broj i stranice na kojima se rad nalazi . (a mono'rafsku publikacijuto su: prezime i imeili inicijali autora, naslov knji'e, mesto izdanja, izdavai$ uko'iko se dos'ovno navodi nekitekst$ stranica knjige na kojoj se taj tekst na'azi. (a po'lavlje u knjizito su prezime i ime iliinicijali autora po'lavlja, 'odina izdanja, naslov po'lavlja, urednik knji'e, naslovknji'e, mesto izdanja, izdava. (a rad o-jav'jen u zborniku sa neke kon1erencije to su:prezime i inicijali ili ime autora, 'odina izdanja, naslov rada, naslov konferencije,urednik, mesto izdanja, izdava. Neki izdavai tra;e da se za knjige navede i standardni

meEunarodni -roj knjige )SN$ za asopise i druge serijske pu-'ikacije standardnimeEunarodni -roj asopisa )SSN$ a za 'anke u on'ajn dostupnim asopisima esto se tra;i i9) 2igita' 9-ject )denti1ier4 -roj. /itat veb stranice tre-a da sadr;i prezime i ime iliinicijal autora$naslov teksta, naziv i adresu veb sajta, datum objavljivanja teksta 2ako jenaveden4 i datum kada je tekst preuzet. #ko ste podatke preuze'i iz nekog drugog rada$ a neiz origina'nog izvora$ onda tre-a navesti izvor koji ste koristi'i.

,od;er *'ark 2/'arke $ +004 ukratko je sumirao va;ee norme u nauci kada je u pitanjuuk'juivanje$ odnosno isk'juivanje kori&ene 'iterature u spisak re1erenci nekog naunog radana s'edei nain:

". tre-a da -udu citirani radovi koji podr;avaju svaki od k'juni% e'emenata u iz'aganju

postojee teorijeI+. tre-a da -udu citirani radovi koji su utica'i na 1ormu'isanje %ipoteze$ primenu metode i

o-ja&njavanje rezu'tata istra;ivanjaI3. tre-a da -udu citirani radovi ije odsustvo u spisku re1erence -i mog'o ukazivati na

imp'icitni za%tev autora da mu se prizna da je ta va;na ideja origina'no njegovaI. ne tre-a citirati radove koji nisu u direktoj vezi sa nekim od pret%odno pomenuti%

kriterijuma.

va osnovna sistema citiranja su:"4 navoEenje u zagradi najosnovniji% podataka$ uz navoEenje potpuni% podataka o

kori&enom izvoru na kraju teksta u o-'iku a'1a-etski sreEenog spiska 'iteratureI+4 uvoEenje -rojeva u tekst na mestima gde se na'aze navodi iz odgovarajui% izvora i'i

se oni para1raziraju$ a deta'jni podaci o tim izvorima na'aze se u numerisanoj 'isti nadnu stranice 21usnote4 i'i na kraju teksta prema redos'edu iz teksta 2endnote4.

Sistem numeracije citata se vi&e koristi u prirodnim naukama i matematici$ dok je navoEenjeautora u tekstu i a'1a-etske 'iste po autorima na kraju rada uo-iajeno u dru&tvenim i%umanistikim naukama.

Po&to su u raz'iitim naunim o-'astima uo-iajeni raz'iiti sti'ovi citiranja$ tre-a koristitionaj sistem koji za%teva izdava. U uputstvima za autore$ koja sadr;i svaki asopis$ naveden

je sti' citiranja koji tre-a koristiti u radovima kada se &a'ju za o-jav'jivanje. Anogi-i-'iogra1ski servisi daju korisnicima mogunost da iza-eru u kojem sti'u ;e'e da im se

3"


33/130

prika;e pronaEena 'iteratura na datu temu. Svi sti'ovi uk'juuju iste in1ormacije kojima seidenti1ikuje in1ormacioni izvor$ a raz'ikuju se u redos'edu podataka o autoru$ godinio-jav'jivanja izvora$ nas'ovu i -roju stranica. /itati u e'ektronskim pu-'ikacijama pojav'jujuse i kao %iper'inkovi u samom tekstu$ kako -i ita'ac mogao odma% da k'ikne i do-ijeorigina'ni izvod.

Primer citiranja istog 'anka prema raz'iitim prirunicima za citiranje naune 'iterature:

121 Prirunik za pu-'ikovanje$ #meriko psi%o'o&ko dru&tvoBi'ipi Aatutinovi$ S. 2+004. /itatna ana'iza za pet srpski% autora prema =e- o1 Science$Scopus i 7oog'e Sc%o'ar.Infoteka$ 8 2"+4$ +535.

3!4 Prirunik$ Nauni sti' i 1ormat$ Savet urednika u -io'ogijiBi'ipi Aatutinovi S. /itatna ana'iza za pet srpski% autora prema =e- o1 Science$ Scopus i7oog'e Sc%o'ar. )n1oteka +00I 82"+4: +535.

3hica'o ika&ki prirunik za sti'Bi'ipi Aatutinovi S. /itatna ana'iza za pet srpski% autora prema =e- o1 Science$ Scopus i7oog'e Sc%o'ar.Infoteka8$ "+ 2+004: +535.

5arvard Oarvardski prirunik za sti'Bi'ipi Aatutinovi S. +00$ M/itatna ana'iza za pet srpski% autora prema =e- o1 Science$Scopus i 7oog'e Sc%o'arH$ )n1oteka$ vo'. 8$ no."+$ pp. +535.

5arvard6!* Oarvardski prirunik za sti' ritanski standardB)!)P) A#@U@)N9J)b$ S.$ +00. /itatna ana'iza za pet srpski% autora prema =e- o1Science$ Scopus i 7oog'e Sc%o'ar. )n1oteka$ 8 2"+4$ pp. +535.

781 Prirunik za pisce nauni% radova$ ru&tvo za savremeni jezikBi'ipi Aatutinovi$ S.. M/itatna ana'iza za pet srpski% autora prema =e- o1 Science$ Scopus i7oog'e Sc%o'ar.H )n1oteka 8. "+ 2+004: +535.

N87 Jodi za autore$ urednike i izdavae$ Naciona'na medicinska -i-'iotekaBi'ipi Aatutinovi S. /itatna ana'iza za pet srpski% autora prema =e- o1 Science$ Scopus i7oog'e Sc%o'ar. )n1oteka. +00I 82"+4: +535.

eta'jan vodi za citiranje sa prikazom sti'ova citiranja i 'inkovima na prirunike za one

sti'ove koji su u naj&iroj upotre-i s'o-odno je dostupan za itanje i preuzimanje na sajtuUniverzitetske -i-'ioteke GSvetozar AarkoviM$ na adresi%ttp:uni'i-.'i-guides.comcontent.p%p?pid^"0+5Qsid^36""085.

?i$#iora=ski a#ati Aprora!i 5a uprav#janje itati!a &re=erene !anaersB

anas je nemogue -aviti se istra;ivakim radom -ez prikup'janja ogromne ko'iine 'iterature tekstova$ podataka$ s'ika$ mu'timedija'ni% dokumenata itd$ i podatke o njima tre-a negde

sk'adi&titi kako -i -i'i citirani na adekvatan nain u novim radovima. Jide'i smo da sti'ovaima mnogo$ raz'iiti asopisi tra;e da re1erence -udu prikazane u sti'u koji su propisa'i i to je

3+
http://unilib.libguides.com/content.php?pid=441025&sid=3611085http://unilib.libguides.com/content.php?pid=441025&sid=3611085


34/130

vremenski veoma za%tevan i precizan posao. *ako -i se istra;ivaima pomog'o da izaEu nakraj sa tim za%tevima$ naprav'jeni su raz'iiti -i-'iogra1ski a'ati programi za uprav'janjere1erencama$ u koje je potre-no uneti podatke o radu koji istra;iva ;e'i da sauva za citiranjeu nekom svom -uduem radu$ a a'at podatke uva i prepakuje prema za%tevanom sti'ucitiranja i generi&e -i-'iogra1iju iza-rani% radova na osnovu za%teva korisnika 2po autorima$

godini izdanja itd.4. 9sim za navoEenje 'iterature u radovima$ ovi servisi su korisni i za izradu'ini% -i-'iogra1ija po raz'iitim kriterijumima$ koje se esto tra;e od istra;ivaa pri'ikomkonkurisanja za zvanja$ projekte itd.

Postoje komercija'ni i nekomercija'ni servisi$ neki od nji% dozvo'javaju uvanje ce'i% radova ane samo podataka o njima$ kao i napomene korisnika servisa o datim radovima.

Nekomercija'ni servisi o-ino imaju ogranienja u smis'u ko'iine podataka koje registrovanikorisnik mo;e da po%rani$ a u komercija'nim servisima vei kapacitet ima svoju cenu. Nekiod ovi% servisa omoguavaju svojim korisnicima da se umre;e i razmenjuju podatke$ da

podatke pre-ace u o-'ak tako da im -udu dostupni uvek sa -i'o kog raunara$ daju podatke oitanosti i -roju preuzimanja pojedini% radova itd. 9 ovim aspektima -ie vi&e rei u

pog'av'ju o dru&tvenim mre;ama.

Ji&e deta'ja i 'inkove na uputstva za kori&enje raz'iiti% -i-'iogra1ski% a'ata mo;ete nai uvodiu o -i-'iogra1skim a'atima Univerzitetske -i-'ioteke GSvetozar AarkoviM na adresi%ttp:uni'i-.'i-guides.comcontent.p%p?pid^"0+5Qsid^36""08$ na sajtu *oS9Na naadresi %ttp:ko-son.n-.rsre1erencemanagerire1erencemanageri."5.%tm' i na sajtu)nstituta te%niki% nauka S#NU na adresi %ttp:.itn.sanu.ac.rs-i-'iotekazaL+0naucnike.%tm'.

Nap'opu'arniji -esp'atno dostupni servisi su Aende'eF$ .mende'eF.com i (otero$.zotero .org- a od komercija'ni% najpopu'arniji je


35/130

P#aijari5a!

P'agijarizam je neov'a&eno kopiranje i prisvajanje tuEeg kreativnog de'a$ Ginte'ektua'nakraEaM. U dana&nje vreme to je veoma jednostavno$ jer su te%no'o&ke mogunosti kopiranjavee nego ikad. Neka istra;ivanja su pokaza'a da 0L studenata svesno koristi takozvani

GcopFpasteH sistem pisanja seminarski% radova$ -ez navoEenja izvora 2/#) +0054$ tako da u-or-i protiv p'agijarizma mnogi univerziteti sve vi&e koriste so1tvere za utvrEivanjep'agijarizma. )ako se esto govori da je internet pogodovao &irenju p'agijarizma$ to nije tano.P'agijarizam je postojao odkad postoje i pisani tekstovi$ a'i danas ga je mnogo 'ak&e otkriti uz

pomo so1tvera koji pretra;uju i porede ogromnu masu tekstova dostupni% u digita'nomo-'iku preko interneta.

Na sajtu .p'agiarism.orgmogu se nai de1inicije svi% o-'ika p'agijarizma$ od namernogpredstav'janja tuEeg de'a kao sopstvenog$ preuzimanja itavi% od'omaka i uk'juivanja usopstveni rad -ez citiranja pravog izvora$ do nenamernog neadekvatnog citiranja tuEi% radova.Ponekad je$ pose-no u dru&tvenim naukama$ te&ko na prvi pog'ed odrediti &ta je p'agijarizam$a &ta 'egitimno razmatranje tuEi% stavova uz nji%ovo navoEenje. Pose-an o-'ik p'agijarizma

je takozvani autop'agijarizam$ kada autor isti tekst o-jav'juje u o-'iku raz'iiti% radova$ponekad menjajui samo nas'ov rada$ i na taj nain ve&taki poveava -roj svoji% o-jav'jeni%radova. Uko'iko uredni&tvo asopisa pos'e o-jav'jivanja nekog rada utvrdi da je isti rad ve

-io o-jav'jen u drugom asopisu$ rad se pov'ai$ a autorova nauna reputacija -iva naru&ena.Naje&a praksa je da urednik asopisa koji je p'agijat utvrdio o-ave&tava zvaninim puteminstituciju u kojoj je autor zapos'en o utvrEenom p'agijatu. Urednici vodei% svetski% asopisaimaju na raspo'aganju najsavremenije programe za proveru p'agijarizma i pristup ve'ikim

-azama e'ektronski% asopisa$ tako da su u mogunosti da o-ave sveo-u%vatne provere prepri%vatanja radova za o-jav'jivanje.

P'agijarizam sam po se-i nije krivino de'o$ a'i je mora'no nepri%vat'jiv i sankcioni&e sediscip'inski$ pose-no u akademskim krugovima. *rivino de'o postaje tek ako se na osnovu

p'agijata stie imovinska korist na &tetu pravog autora$ odnosno nosioca autorski% prava.Po&to o-jav'jeni nauni radovi autorima ne donose direktnu imovinsku korist$ p'agijarizam uakademskim krugovima nije krivino de'o$ a'i je nepri%vat'jivo jer naru&ava kredi-i'itetnaunika i njegovi% rezu'tata i uko'iko se otkrije neizostavno de'uje veoma negativno nakarijeru p'agijatora. Jeina akademski% institucija ima pravi'nike kojima na odgovarajuinain sankcioni&e p'agijatore$ -i'o da su to studenti i'i pro1esori. Pose-no se sankcioni&e

p'agiranje disertacija$ tako &to se oduzima steena nauna titu'a i o-ave&tava javnost o tomeda je titu'a oduzeta i z-og ega. Nedavno je ministarka o-razovanja Nemake #net S%avan

mora'a da podnese ostavku jer je utvrEeno da je pre trideset tri godine p'agira'a deo svojedoktorske disertacije. Senat Univerziteta u ise'dor1u na kojem je doktorira'a "80. oduzeojoj je titu'u i o-javio svoju od'uku u sredstvima javnog in1ormisanja.

(a%va'jujui tome &to je kopiranje tuEi% de'a u e'ektronskom o-'iku veoma 'ako$ a -rojpu-'ikacija i da'je predstav'ja jedan od osnovni% kriterijuma za vrednovanje istra;ivaa$p'agijata ima dosta u svim o-'astima. )stovremeno za de'a koja postoje na mre;i ue'ektronskom o-'iku utvrditi postojanje p'agijarizma je mnogo 'ak&e nego &to je to -io s'uajza &tampana de'a. Specija'izovani so1tveri omoguavaju otkrivanje p'agijata tako &to zadatitekst porede sa svim tekstovima prisutnim na mre;i. So1tver kreira izve&taj iz kojeg se vidiko'iko se u testiranom radu pojav'juju reenice$ izrazi i pojedine rei kori&eni u tekstovima

dostupnim na mre;i$ i'i u iza-ranoj -azi podataka$ repozitorijumu$ na serveru nekog izdavaa

3
http://www.plagiarism.org/http://www.plagiarism.org/


36/130

i s'. @e izve&taje tre-a o-avezno pa;'jivo ana'izirati$ kako se ne -i 'egitimno citiranje inavoEenje de1inicija$ teorema i s'. pogre&no protumai'o kao p'agijarizam.

*omercija'ni so1tveri mogu da urade provere za ve'iku ko'iinu teksta veoma -rzo i nji%koriste ve'ike izdavake kue i univerziteti$ a'i postoje i dosta moni -esp'atni so1tveri$ kao

&to je na primer P'agiarisma.net$ -esp'atno dostupan uz registraciju$ koji podr;ava "0 jezika iporedi uneti tekst sa -azom 7oog'e Sc%o'ar i 7oog'e ooks$ i kontro'i&e pravopis i gramatikutekstova na eng'eskom jeziku. ostupan je na adresi %ttp:p'agiarisma.netspe''c%eck.p%p1S'ian je i P'agtracker$ s'o-odno dostupan na adresi %ttps:.p'agtracker.com $ kao i/rossre1me.net$ so-odno dostupan na adresi %ttp:.crossre1me.comindeD.%tm$ asvakodnevno se pojav'juju novi programi. Naj-r;i i svima dostupan nain provere je unos 3rei iz teksta pod navodnicima u pretra;iva 7oog'e i'i 50 rei pod navodnicima u pretra;ivaKa%oo$ koji odma% kreiraju 'istu svi% dokumenata na )nternetu u kojima se te rei pojav'juju iu kojima su o-e'e;ene. Na vr%u 'iste se na'aze oni tekstovi u kojima se tra;eni izrazi

pojav'juju naje&e. )zve&taje tre-a pa;'jivo pog'edati da -i se utvrdi'o da 'i se zaista radi op'agijatu$ i'i se radi o citatima$ op&te usvojenim de1inicijama$ teoremama i s'.$ &to nije p'agijat

nego uo-iajena praksa navoEenja u naunoj 'iteraturi.

Ji&e o p'agijarizmu i so1tverima za proveru mo;ete nai na sajtu Univerzitetske -i-'iotekeMSvetozar AarkoviH u vodiu posveenom citiranju i p'agijarizmu na adresi%ttp : uni'i- .'i-guides .com content .p%p ? pid "0+5Q sid 36""086.

Literatura

.ernska konvencija o za#titi knjievnih i umetnikih dela. ostupno na:%ttp:.zis.gov.rsup'oaddocumentspd1srpd1ap-ern.pd1 2+0. septem-ar +0""4

oF'e$ C. 2+004. *he $ublic omein3 enclosing the +ommons of 'ind. ostupno na:%ttp:t%epu-'icdomain.orgt%epu-'icdomain".pd12+0.0.+0"".4

Ac/a-e$ . +4E3*he +enter for 4cademic Integrit,Cs 4ssessment $roject %esearch Surve,. ostupnona: %ttp:.caveon.comcitnc%eatingstatistics+2++. 0.+0"".4

/'arke$ ,. 2+004. Self"$lagiarism and Self"+itation3 4 $ractical Duide .ased on nderl,ing$rinciples +ommun. #)S +5 #rtic'e " 2Cu'F4 "55"6$ Specia' Section on Courna' Se'1/itation.ostupno na: %ttp:.rogerc'arke.comS9SS/SP0.%tm'2++.0.+0"".4

/res$ *. 2+0084$ Stud, on +op,right (imitations and EFceptions for (ibraries and 4rchives $ =)P9

StudF. ostupno na: %ttp:.ipo.intmeetingsendocdetai's.jsp?docid^"0"+ 2+0.0.+0"".4

Bi'ipi Aatutinovic$ S.$ Pav'ovic$ #. 2+0"04. ocument supp'F todaF in Ser-ia: counterpoint tocopFrig%t.Interlending and document suppl,$ 8 24$+0"+"

7ar1ie'd$


37/130

Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine *%I$S. ostupno na:%ttp : .arsetnorma .com documents @,)PS L+0 Sporazum .pd12+0.0.+0"".4

Springer 6ournals +op,right *ransfer Stetement 2+0"34. ostupno na%ttp:static.springer.comsgdocuments"38+88app'icationpd16+8+/@SWBormat@".pd12+0.0.+0"3.4

>kori$ A. 2+0"04. Sociologija nauke3 mertonovski i konstruktivistiki programi. Sremski *ar'ovci :*nji;ara (orana Stojanovia

niverzalna deklaracija o ljudskim pravima. ostupno na:%ttp : .soste'e1on .org .rs zakoni "+.L+0 Univerza'na L+0 dek'aracija L+0 o L+0 'judskimL+0 pravima .pd12+0.0.+0"04

akon o autorskim i srodnim pravima. S'u;-eni g'asnik ,S$ -r. "0+00$ +0"" i ""+0"+.ostupno na

%ttp:.paragra1.rspropisizakonoautorskomisrodnimpravima.%tm'25.0.+0"3.4

Dodatna #iteratura

(a potpuni preg'ed izuzetaka i ogranienja za -i-'ioteke iz "+8 zema'ja tre-a konsu'tovatistudiju koju je napisao *ennet% /res: GStud, on +op,right (imitations and EFceptions for

(ibraries and 4rchives. Studija se mo;e preuzeti na eng'eskom$ 1rancuskom i &panskomjeziku na adresi: %ttp : .ipo .int meetings en doc detai's .jsp ? doc id "0"+.2+0.0.+0"".4

4utorska prava za bibliotekare 3 prirunik 2+0"34. preve'a i pri'agodi'a Ste'a Bi'ipiAatutinovi. eograd : Univerzitetska -i-'ioteka `Svetozar Aarkovi`

2*njiga sadr;i deta'jna o-ja&njenja o autorskim pravima i -i-'iotekama uz komentarepri'agoEene za -i-'ioteke u Sr-iji. Prevod je prirunika koji je Oarvard !a Sc%oo' erkman/enter 1or )nternet and SocietF pripremio za svetske -i-'ioteke. *njiga se mo;e -esp'atno

preuzeti iz igita'nog repozitorijuma Univerziteta u eogradu sa adrese:%ttp:p%aidra-g.-g.ac.rso:"864

36
http://www.arsetnorma.com/documents/TRIPS%20Sporazum.pdfhttp://www.arsetnorma.com/documents/TRIPS%20Sporazum.pdfhttp://static.springer.com/sgw/documents/1384288/application/pdf/62482_CTS+Format_T1.pdfhttp://www.sostelefon.org.rs/zakoni/12.%20Univerzalna%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima.pdfhttp://www.sostelefon.org.rs/zakoni/12.%20Univerzalna%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima.pdfhttp://www.sostelefon.org.rs/zakoni/12.%20Univerzalna%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima.pdfhttp://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.htmlhttp://www.wipo.int/meetings/en/doc_details.jsp?doc_id=109192/http://www.wipo.int/meetings/en/doc_details.jsp?doc_id=109192/http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:4186http://www.arsetnorma.com/documents/TRIPS%20Sporazum.pdfhttp://static.springer.com/sgw/documents/1384288/application/pdf/62482_CTS+Format_T1.pdfhttp://www.sostelefon.org.rs/zakoni/12.%20Univerzalna%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima.pdfhttp://www.sostelefon.org.rs/zakoni/12.%20Univerzalna%20deklaracija%20o%20ljudskim%20pravima.pdfhttp://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.htmlhttp://www.wipo.int/meetings/en/doc_details.jsp?doc_id=109192/http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:4186


38/130

Proena vrednosti nau


39/130

nji%ovo napredovanje u akademskoj sredini i do-ijanje sredstava za rea'izaciju novi%projekata.

Prema savremenom s%vatanju nauke$ in1ormacije nisu re'evantne ako nisu o-jav'jene i takostav'jene na uvid svetskoj naunoj zajednici$ kako -i se mog'e proveriti$ proceniti i koristiti za

da'ja istra;ivanja. ,ecenziranje radova je deo procesa pu-'ikovanja i od kva'iteta radarecenzenata zavisi uspe&nost procesa kontro'e kva'iteta o-jav'jeni% radova. ,ecenzente -irajuizdavai$ odnosno g'avni urednici pu-'ikacija. Nji%ova u'oga je da procene da 'i radovi

pred'o;eni izdavau za o-jav'jivanje zadovo'javaju unapred zadate kriterijume o origina'nostii kva'itetu teksta$ a ako su ti us'ovi ispunjeni$ onda i da pomognu autorima da svoje rezu'tate

predstave na naj-o'ji nain. Na taj nain$ uredni&tva su kontro'ori kva'iteta o-jav'jeni%nauni% rezu'tata.

@o$ naravno$ nije idea'an sistem$ jer jo& od pojave prvog asopisa do danas izdavai imenujuurednike kako -i preko nji% utica'i na pro1i' asopisa koji izdaju. Svaki nauni rad se naje&esastoji od %ipoteze$ metoda i rezu'tata$ koji su u 'iter

Documents

Trece Izdanje Knjige Definitivno