Tržište poljoprivrednih proizvoda u Srbiji

Design & prepressHristina Radović Andrić

ŠtampaDosije

Beograd 2009.Carigradska 3/6 II sprat, 11000 Beograd, Srbija

Tel/Fax: +381.11.3345249e-mail: [email protected]

www.agromreza.org.rs

Izradu ove publikacije je omogućila podrška Misije Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, prema ugovoru br. EDH-I-00-05-00004-00, Task Order 09.

Stavovi izneseni u ovoj publikaciji su lični stavovi autora i ne odražavaju nužno stavove Američke agencije za međunarodni razvoj.

� �

Tržište voća i povrća u SrbijiMarija Ognjenović, Agromreža

Srbija raspolaže sa oko 5.111.000 ha poljoprivredne površine, odnosno sa oko 239.000 ha voćnjaka, 3.330.000 ha oranica i vrtova, oko 67.000 ha vinograda, 594.000 ha livada i 826.000 ha pašnjaka. Povoljni klimatski i zemljišni uslovi za poljoprivrednu proizvodnju, čine Srbiju vodećom državom u regionu. Prema po-dacima Privredne Komore Srbije, agroindustrija predstavlja najznačajniju privrednu oblast Republike Srbije sa učešćem u društevnom proizvodu zemlje (GDP) sa nešto manje od 20% (podatak se odnosi na 2006. godinu). Prema istom izvoru, u strukturi stvorene vrednosti poljoprivredne proizvodnje 59% potiče iz biljne proizvodnje, a 41% iz stočarske proizvodnje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2007 godini Srbija je proizvela 152.005 tone paradajza, 151.317 tone paprike, 300.519 tone kupusa i kel-ja, 843.545 tona krompira, 141.391 tone crnog luka, 66.202 tone šargarepe, 255.984 tone lubenice i dinje, 235.601 tone jabuke, 680.566 tone šljive, 89.746 tone višnje, 62.666 tone breskve, 84.299 tone maline. U odnosu na ostvarene proizvodnje u

zemljama regiona još jednom se potvrđuje dominantnost srpske poljoprivrede na ovom prostoru.

Najveći deo ostvarene poljoprivredne proizvodnje (izuzetak je proizvodnja žitarica) u Srbiji još uvek se realizuje preko zelenih, kvantaških i stočnih pijaca. Primera radi od ukupne proizvodnje šljive u Republici Srbiji tokom 2007 godine (680.566 tona) oko 11% je utrošeno u preradi ili izvezeno (prerada u industriji 4.856 tone, izvoz sveže i suve šljive 33.526 tone), a oko 89% realizovano direktno preko zelenih, kvantaških pijaca, mega i super marketa ili prerađeno na gazdinstvima. Ponuda i potražnja za poljoprivrednim proizvodima na pijacama u najvećoj meri utiče na organizaciju i planiranje poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Ipak, posled-njih nekoliko godina, intenziviranje izvoza u zemlje bivšeg SSSR-a i u Crnu Goru, takođe značajno utiče na planiranje poljoprivredne proizvodnje.

Tržište poljoprivrednih proizvoda u Republici Srbiji prilično je haotično i neorganizovano, a glavni faktori koji određuju tržišna kretanja su: ekstenzivna ili poluintenzivna proizvodnja, male površine gazdinstava, nepovoljna sortna struk-tura, visoki troškovi proizvodnje, cikličnost ponude proizvoda, skladišni kapaciteti, „slobodan“ izvoz i uvozne, standardi kvaliteta i slaba organizovanost farmera.

Eksenzivna ili poluintenzivna svih sektora poljoprivredne proizvodnja u Srbiji svake godine izaziva velike gubitke. U povrtarskoj, voćarskoj i proizovdnji žita gotovo svake godine godine farmeri trpe velike gubitke zbog nepovoljnih vre-menskih prilika (suše, prekomernih padavina, grada...). Iako je u povrtarskoj proiz-vodnji evidentno povećanje broja hektara na kojima se povrće uzgaja u zaštićenom prostoru, na žalost moramo priznati da se ipak radi o improvizovanim plastenicima koji samo u maloj meri mogu zaštiti i unaprediti proizvodnju. Voćarska proizvodnja svake godine trpi gubitke zbog suše ili grada, proizvodnja žitarica takođe. Sve ovo u najvećoj meri utiče na ponudu poljoprivrednih proizvoda. Ekstenzivna proizvodnja voća i povrća prvenstveno izaziva nizak prosečan prinos kultura, što dalje posku-pljuje proizvod i čini ga nekunkurentnim kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

Površine, proizvodnja i prosečan prinos paradajza u 2007 godini

Izvor: FAPSTAT, 2008

� �

Veleprodajne cene makedonskog i srpskog paradajza u Srbiji u 2008 g.

Izvor: STIPS, 2008

Poseban problem i prepreka intenziviranju srpske poljoprivredne proizvod-nje, a samim tim i povećanju ponude poljoprivrednih proizvoda, jesu mali privatni posedi farmera, na kojima ekonomski nije isplativo povećano ulaganje u proizvod-nju. Prema rezultatima Popisa iz 2002 godine, u Republici Srbiji najbrojnija su poljoprivredna gazdinstva sa potvršinom do 2 ha.

Ovako mala površina izaziva niz problema u razvoju proizvodnje voća i povrća. Imajući u vidu činjenicu da naši farmeri uglavnom svaštare, odnosno, proizvode gotovo sve vrste voća ili povrća, na ovako malim površinama ozbiljniji razvoj proizvodnje ne može se ni očekivati. Mali prinosi i slaba zarada od bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom glavni su razlog slabog ili nikakvog investiranja u intenziviranje i modernizaciju proizvodnje.

Macedonia Serbia

Zahvaljujući ektenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji, u Srbiji je još uvek veoma izražena sezona prodaje gotovo svih proizvoda. Posebno kada su u pitan-ju voćarski i povrtarski proizvodi. Na žalost, srpski farmeri većinu svojih proiz-voda imaju ponuditi tržištu jedino tokom nekoliko letnjih meseci kada dolazi do prezasićenosti tržišta i izrazito niskih cena.

Veleprodajne cene domaćeg i uvoznog paradajza u Srbiji 2008 godine

Izvor: STIPS, 2008

Kao rezultat ekstenzivnosti proizvodnje, odnosno, malih prosečnih prinosa po jedinici površine, javljaju se visoki troškovi proizvodnje voća i povrća. Visoki troškovi proizvodnje nepovoljno utiču na cenovnu konkuretnost srpskog voća i povrća kako na domaćem tako i na svetskom tržištu. U trenutcima kada se sus-retnu na tržištu domaći i uvozni proizvodi, cene domaćih su uvek više od cena uvoznih. Ovo se javlja iz dva razloga. Prvi je svakako značajno viši troškovi i niska produktivnost domaće proizvodnje u odnosu na razvijene inostrane poljoprivredne proizvodnje. Posebno značajan uticaj na cene domaćih proizvoda na našem tržištu ima makedonska poljoprivredna proizvodnja. Makedonski proizvodi koji dolaze na naše tržište uvek su značajno jeftiniji od domaćih proizvoda. Ovakva cenov-na konkurentnost makedonskih proizvoda nepovoljno utiče na prodaju domaćih. Takođe, u slučaju slabe ponude i visoke cene domaćih proizvoda, uvoz iz Make-donije služi kao nivelator cena domaćih proizvoda. Iz Makedonije uglavnom uvozi-mo kupus, crni luk, paradajz, krastavac, paprike, grožđe, jabuku, breskve ali i ostale poljoprivredne proizvode.

Turkey Macedonia Serbia ItalySpain

� �

Prosečne površine gazdinstava u Evropi

Izvor: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Na ponudu poljoprivrednih proizvoda na našem tržištu značajan uticaj ima i izbor sorti, odnosno rasa stoke. Kada je u pitanju povrtarstvo, srpski farmeri su veo-ma zainteresovani za visokoproduktivne sorte povrća. Međutim, nesređeno tržište agro inputa (posebno semena) u Srbiji obeshraruje ih da skupo plaćaju semena vi-sokoproduktivnih sorti. Naime, ne dešava se retko da farmeri budu prevareni i da u „originalnom“ pakovanju visokoproduktivne sorte ne bude odgovarajuće seme. Veoma slično se može dogoditi i pri kupovini voćnih sadnica. Pored nesređenog tržišta agro inputa, moramo spomenuti veoma bitan faktor koji utiče na tržište voća u Srbiji, a to je odabir sorti pri zasnivanju novih zasada. Srpski farmeri kada je voćarstvo u pitanju ne žele mnogo rizikovati uvodeći nove sorte u proizvodnju zbog dugog perioda do isplativosti mladih zasada. Ovo se najviše očituje u proizvodnji jabuka. I dalje najpopularnija sorta jabuke kod srpskih farmera jeste Ajdared iako ova jabuka postiže najnižu cenu na tržištu. Primera radi, jabuka sorte Ajdared uvek je jeftinija za 10 pa do 50 din/kg od ostalih kvalitetnijih sorti.

Kada je u pitanju stočarska proizvodnja, na žalost sortni sastav stoke nije takav da obezbeđuje visoku stočarsku proizvodnju. Ovo je zastupljeno kod svih vrsta domaćih životinja. Izuzetak je jedino živinarstvo. Visokomlečne ili tovne rase stoke da bi postigle svoje proizvodne kapacitete moraju imati obezbeđene uslove držanja. Međutim, srpski farmeri nisu još u stanju ispuniti zahteve koje bi doveli do ispoljavanja proizvodih osobina visokoproduktivnih sorti životinja.

80.0

70.0

60.0

50.0

40.0

30.0

20.0

10.0

0.0SRB GRE ITA POR AUS EU15 NED BEL IRE NEM FRA DEN UK

Najznačajniji faktor koji određuje tržište povrća u Republici Srbiji jeste veo-ma izražena cikličnost ponude najznačajnijih povrtarskih kultura. Naizmenično iz godine u godinu javlja se manjak ili višak određene povrtarske kulture na tržištu. Tokom 2008 godine imali smo viškove kupusa, šargarepe i crnog luka, odnosno, upravo onih kultura koje su prethodne sezone (2007) imale slabiju ponudu i visoku cenu. Nisu bili retki primeri da farmeri u Srbiji zaoravaju proizvode jer im se ne is-plati prodavati ih po izuzetno niskim cenama. Kao zaštitu od cikličnosti cena povr-tarskih kultura na tržištu, srpski farmeri praktikuju proizvodnju većeg broja kultura, što ima svojih pozitivnih ali i negativnih posledica na celokupnu ponudu povrća na tržištu. Na žalost, proizvodnja ovih kultura 2008 godine je dobra gotovo u svim evropskim zemljama što je uticalo na smanjenje izvoza iz Srbije. Po proverenom receptu cikličnosti ponude, ponuda ovih kultura ove godine će biti značajno slabija a cena viša u odnosu na 2008 godinu.

Veleprodjana cena kupusa u Srbiji

Izvor: STIPS, 2008.

� �

Cikličnost ponude potresa i tržište žive stoke, posebno tržište svinja. Postalo je pravilo da svake četiri godine imamo zasićenost tržišta svinjama i izuzetno nisku cenu.

Posebna nepovoljnost za naše farmere pri izlasku bilo na srpsko bilo na in-ostrano tržište jeste njihova neorganizovanost u kooperative i asocijacije ili nefunk-cionisanje kooperativa i asocijacija. Prvo, zbog činjenice da farmeri pojedinačno nabavljaju agro inpute što značajno poskupljuje proizvodnju. Takođe, neorgani-zovanost farmera značajno umanjuje njihov uticaj na kreatore državne politike. Za-tim, samosatalan izazak na tržite umanjuje šansu za proizvodnju njihovih proizvo-da. Pojava velikih super marketa u Srbiji kao i otkup poljoprivrednih proizvoda od strane izvoznika, pokazali su sve nedostatke neudruživanja srpskih farmera. Naime, ozbiljni kupci (super i mega marketi i izvoznici) zahtevaju, kontinuitet u snabdevan-ju, količinu i kvalitet proizvoda. Na žalost, veoma mali broj srpskih farmera može samostalno ispuniti sva tri zahteva. Veoma se često dešava da se zbog nemogućnosti ispunjavanja gore navednih uslova gube ugovori sa kupcima. Takođe, veoma se često dešava da zbog potrebe postovanja količine, kvaliteta i kontinuiteta snab-devanja kupaca farmeri moraju iz udaljenih krajeva dokupljivati proizvode. Ova pojava uz dogovorenu cenu sa kupcem umanjuje značajno zaradu farmera.

Na tržište poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u značajnoj meri utiču i stan-dardi kvaliteta. Za primarnu pljoprivrednu proizvodnju poseban uticaj ima GLO-BALGAP, odnosno, nesertifikacija poljoprivrednih proizvoda. Količina izvezenih poljoprivrednih proizvoda bila bi daleko veća, posebno na tržište EU, da su srpski

farmeri sertifikovani svoje proizvodnje ovim standardom. Međutim, zbog visoke cene sertifikacije ali u najvećoj meri zbog nezainteresovanosti farmera, postotak sertifikovanih proizvodnji u Srbiji je veoma mali. Inostrani kupci sve više zahtevaju

ovaj sertifikat, uz nemogućnost ispunjavanja zahteva, srpski farmeri su primorani da svoje proizvode prodaju na domaćem tržištu po niskim cenama. Problem otkupa poljoprivrednih proizvoda u Srbiji je daleko složeniji. Naime, otkupljivači su veoma često u mogućnosti uslovljavati farmere sa niskim cenama zbog svih gore nave-denih problema na tržištu. Primera radi, prema podacima Tržišnih informacionih sistema u regionu, veoma često su srpski proizvodi značajno jeftiniji na tržištima susednih država nego na domaćem tržištu. Sa druge strane, svaki deficit srpskih poljoprivrednih proizvoda na našem tržištu uspešno rešava uvoz iz susednih država, posebno Makedonije. Veoma često, makedonsko voće i povrće služi, zbog cenovne konkurentnosti, kao nivelator cena domaćim proizvodima. Takođe, poljoprivredni porizvođači iz susednih država, zbog prisutnosti inostranih kupaca, svoje proizvode pokušavaju plasirati indirektno preko Srbije. Ovo može dovesti do povremene pre-zasicenosti našeg tržišta što nepovoljno utiče na cenu domaćih proizvoda.

Možemo da zaključimo da je tržište poljoprivrednih proizvoda u Srbiji neuređeno i prilično haotično i na žalost jasno oslikava stanje u srpskoj poljo-privrednoj proizvodnji.

10 11

Analiza tržišta žive stoke na stočnim pijacama u SrbijiDejan Spasić, Zavod za poljoprivredu Vranje

Tržište žive stoke u Srbiji nije imalo direktnog uticaja na agrarnu politiku nadležnih organa ni resornog ministarstva, pa samim tim ni na državu u celini. Ovom problematikom nisu se bavile ni nevladine organizacije, ni udruženja, ni zadruge. Međutim, situacija se menja od 30. sedmice 2004. godine, kada počinje praćenje i izveštavanje o cenama žive stoke sa 18 stočnih pijaca u Srbiji.

Nakon nekoliko edukacija, organizovanih i realizovanih od strane USDA, u saradnji sa resornim Ministarstvom, stručnjaci poljoprivrednih savetodavnih službi Srbije, diplomirani inženjeri, krenuli su u ovaj posao puni entuzijazma, svesni činjenice da su pioniri nečeg vrlo važnog i sasvim novog u poljoprivredi Srbije uopšte. Ogromno stručno znanje, profesionalnost u poslu i posvećenost istom, dali su konkretne rezultate posle samo nekoliko meseci rada.

Slike sa edukacija i seminara

Jaka kampanja, kako medijska tako i na terenu posredstvom predavanja, raznih sastanaka i drugih edukacija koje savetodavi redovno organizuju i održavaju, približile su poljoprivrednoj javnosti na lokalu sta je STIPS i sta on predstavlja za poljoprivredu Srbije i samog farmera.

Uporedo sa tim, veliki efekat dala je i emisija ''AgroInfo'', čiji su redovni gledaoci postali svi ozbiljni poljoprivredni proizvođači kojima su potrebne sveže, važne i validne informacije.

Takođe, diseminacija podataka, putem raznih plakata, kratkih informacija i letaka, koje su poljoprivrednici dobijali ili mogli da vide na pijacama, autobuskim stanicama i stajalistima, rezultovalo je da vise nije bilo poljoprivrednika koji nije znao za STIPS i njegov značaj.

Srž cele ideje oko prikupljanja cena žive stoke nije prosta evidencija za potrebe statistike, već da se različitim analizama kretanja cena, ponude i potražnje i njihovog odnosa, kvaliteta stoke, uz uvažavanje komentara reportera, urade i/ili dopune planovi i programi agrarne politike Srbije. Veliku korist od ovog posla, pre svega, ima sama država, jer se iz mnoštva podataka koje STIPS pruža mogu doneti važne odluke koje se kasnije koriste u različite svrhe, a najveći efekat ima upravo na takozvanu ciljnu grupu, odnosno same farmere – odgajivače stoke.

U početku skeptični, tradicionalno nepoverljivi, sa tvrdim ubeđenjem da je to jos jedna ''promašena investicija'' i neozbiljnost, do srdačnih pozdrava na pijaci sa reporterima i iskrene pomoći u davanju podataka, kako o cenama stoke, tako i o kvalitetu, ponudi, potražnji, prodaji, naplati i svemu ostalom sto imaju da kažu a reporteri koriste za kreiranje svojih izveštaja i komentara.

Put do ovakvog stanja, možda zvuči neverovatno, ali jeste istinito, nije bio dug i težak. Prednost su dali poverenje koje postoji između savetodavaca, inače do-bro poznatih lokalnim farmerima, i samih farmera, kao i stručne i kvalitetne, takođe i pravovremene informacije koje su dobijali farmeri kao povratne zahvaljujući ovom sistemu.

Veliki značaj se ogleda pre svega u sledećem:1. Farmeri su znali tačne cene stoke ne samo na svojoj, već i na ostalim pi-

jacama u Srbiji, pa su tako bili u mogućnosti da sa nakupcima, otkupljivačima i drugim učesnicima u prometu žive stoke pregovaraju sa mnogo više argumenata i tako dođu do povoljnije cene (još jedna pobeda znanja i informisanosti);

2. U konsultacijama sa stručnjacima – savetodavcima mogli su na osnovu analiza kretanja cena, ponude i potražnje, da lakše donesu odluku u vezi investicija u proizvodnju i planiranja same proizvodnje (vrsta, obim, način proizvodnje);

3. Cilj – postizanje većeg kvaliteta i kvantiteta proizvoda, sa posebnim akcen-tom na vreme kada se neki proizvod treba naći na tržištu (špic prodaje ili najviša cena u sezoni i slično) sada je bio lakše ostvarljiv jer su postojali relevantni pokaza-telji potrebni za donošenje ove odluke itd.

Od tada su se i mnoge navike kod većine farmera promenile, naročito kod onih krupnijih, koji u stvari i predstavljaju najbitniji sloj poljoprivrednih proizvođača, na koje se stočarstvo i oslanja.

Moramo reći da se u ovom poslu posebna pažnja obratila govedima, ovcama, svinjama i kozama, kao vrstama stoke, i pojedinim kategorijama unutar pomenutih vrsta, kao najzastupljenijima na pijacama, i najvažnijim u ukupnom prometu žive stoke na stočnim pijacama Srbije. Jedino su u okvuri goveda izvršene podele na rase, i to na simentalsku i holštajn-frizijsku, shodno situaciji na tržištu.

Samo izveštavanje je postepeno usavršavano, od edukacija u vezi prikupljan-ja cena, preko načina analiziranja podataka i usavršavanja izgleda samih izveštaja i sajta, do edukacije o nastupu u medijima i prezentovanja podataka.

1� 1�

Sada postoji reprezentativna baza podataka i u narednom pregledu obradićemo cene junadi preko 480 kg težine, prasadi do 25 kg težine, tovljenika 80-130 kg težine i jagnjadi, za period 2005 – 2009. godina, i to za mesec maj u navedenim godinama, u Novom sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu kao najvećim i, samim tim, reprezentativnim tržištima.

Radi dodatne pomoći, dajemo tabelarni pregled kursa dinara u odnosu na dolar i evro u navedenim periodima:

Analiza cene junadi preko 480 kg težine

Analizirajući cenu junadi preko 480 kg težine u navedenom periodu, može se jasno zakljućiti da je relativno stabilna u periodu 2005 – 2008. g., što nije čest slučaj sa ostalim vrstama i kategorijama stoke, ali je u toku 2009. godine postigla do sada svoj maksimum. Razloge možemo tražiti u suši koja je pogodila 2008. godinu i izazvala smanjenje stočnog fonda koji se najviše odrazio na govedarstvo, upravo zbog dugog vremenskog intervala koji je potreban za obnavljanje stada i same proizvodnje.

Valuta$€

Maj 200563,5081,70

Maj 200668,8087,00

Maj 200760,0081,40

Maj 200852,2083,00

Maj 200971,2095,00

Ovde je to vrlo signifikantno, jer iako imamo realan pad dinara u odnosu na evro i dolar, ipak je cena junadi (koja se inače na pijacama iskazuje u evrima) veća nego kursna razlika u istom periodu, što jasno govori o poremećaju na tržištu stoke junadima preko 480 kg.

Cene junadi na pijacama u Srbiji su, prema ovim pokazateljima, ujednačene ako se međusobno upoređuju, razlike su male.

Analiza cene prasadi do 25 kg težine

Velike oscilacije cena prasadi u periodu 2005 – 2009. g. govore da nije jasna situacija u ovoj grani stočarske proizvodnje i da, ako se ovim pokazateljima neko vodi u planiranju svinjarske proizvodnje, vrlo lako može odustati od svojih pla-nova.

Relativno stabilne cene tokom 2005. i 2006. godine, zatim drastican pad to-kom 2007. godine i postepeni oporavak u 2008. do sadašnjeg maksimuma u 2009. godini pokazuju nestabilnost na tržištu prasadi.

Ogroman udarac koji je bio tokom 2007. godine polako je počeo da se ublažava u 2008. godini, za sada doživljava svoju kulminaciju. I ovde je, kao i u slučaju junadi, jasno da je stočni fond u opadanju, jer konstantni nedostatak stoke na pijacama prvi je razlog povećanja njihove cene.

1� 1�

Slabiji oporavak ovog tržišta, nakon pomenutog udara, uzrokovan je nedostatkom kvalitetnog priplodnog materija, pre svega krmača, naročito ako se ima u vidu da je veliki broj prasadi koji je mogao da se koristi za priplod prodat kao prasad za tov.

Ipak, veći obrt stada, karakterističan za svinjarsku proizvodnju, rezultovao je da se ovo tržište oporavlja iz godine u godinu, baš onako kako grafikon to i po-kazuje

Analiza cene tovljenika 80 – 130 kg težine

Ono što važi za prasad, važi i za tovljenike. Najznačajniji izvor sirovine za klaničnu industriju i svežeg mesa i prerađevina od mesa za stanovništvo Srbije svakako je utovljena svinja težine 80 – 130 kg žive vage.

Kakvo je stanje kod prasadi, takvo je stanje i kod tovljenika. Nakon 2 godine stagnacije cena, stabilne vrednosti kilograma žive vage i dobrog odnosa ponude i potražnje, nailazi destabilizujuća 2007. godina i ogroman pad vrednosti tovljenika na stočnim pijacama u Srbiji. Velika ponuda, skoro nikakva potražnja, i verovatno još neki i danas nepoznati razlozi, uzrokovali su da se ova grana stočarstva dovede u stanje bez nade za oporavak.

Ipak, nakon 2007. godine, nastaje jedan konstantan rast cene tovljenika i to skoro iz meseca u mesec, što se na grafikonu jasno vidi.

Analiza cene jagnjadi

Jagnjad spada u onu retku grupu stoke koja ima relativno stabilnu cenu to-kom godine i već duži niz godina. Standardni kvalitet, dobra ponuda, uglavnom sezonska, retko gde i retko kada vansezonska, uzrok su ovakvom trendu vrednosti jagnjadi.

Primetno je da je Kragujevac, predstavnik centralnog dela Srbije u ovom slučaju, uvek sa najnižom vrednošću jagnjadi u odnosu na pijace u ostalim gra-dovima. Možemo naći opravdanje za ovako nešto u dobrom i sigurnom plasmanu jagnjadi u ovom kraju, poznatom po mnogobrojnim pečenjarama koje nude jagnjeće pečenje.

1� 1�

Sveobuhvatna analiza tržišta žive stoke u srbiji na stočnim pijacama, prikaza-na na ovim primerima, može dovesti do zaključka da je to tržište veoma neuređeno, nestabilno i samim tim nestimulativno za individualne poljoprivredne proizvođače – farmere, koji se sada popularno nazivaju komercijalnim porodičnim gazdinstvima i čine okosnicu daljeg razvoja stočarstva.

Ovo svakakao treba da bude podstrek državi da kvalitetnom agrarnom poli-tikom utiče da se ovakvo stanje promeni, pre svega donošenjem savremenih za-kona iz svih oblasti poljoprivrede pa i stočarstva, i njihovom primenom na terenu. Takođe, treba da bude podstrek i samim farmerima, jer putem njihovog organizova-nog delovanja preko udruženja, asocijacija, zadruga i drugih vidova zajedničkog nastupa i prema državi i prema tržištu, stočarstvu u celini svakako može biti bolje.

Analiza tržišta žitarica i stočne hrane u SrbijiJagoš Milojković, IPN

Pošto je polovinom 2006. godine u projekat uključeno praćenje ponude, tražnje i cene žitarica i stočne hrane u daljoj analizi biće obuhvaćeni podaci o set-venoj strukturi i dominantnim cenama žitarica i ostalih komponenti koje čine osn-ovu stočne ishrane.

Prema podacima Republičkog Statističkog Zavoda u Srbiji su u proteklih tri godine zasejane sledeće kulture i površine u hiljadama hektara.

Iz prikazanog grafikona zaključujemo da je dominantna cena kukuruza u džaku na pijacama u Srbiji u 2006.god bila je 10 din/kg, 2007. god 18 din/kg, 2008. god 20 din/kg, da bi u prva četiri meseca 2009. god. pala na 12 din/kg.

Godina kukuruz pšenica ječam soja ražšećernarepa

uljanarepica

000 ha

117212091451

543560549

949492

727957

765143 16

Dominantne mesečne cene

Kukuruz/okrunjen prirodno sušen, džak 50 kg Pijaca

1� 1�


Stočni ječam, džak 50 kg Pijaca

Dominantna cena stočnog ječma pakovanog najčešće u džakove od 50 kilo-grama je u 2006.god bila je 12 din/kg, 2007. god 20 din/kg, 2008. god 20 din/kg, da bi u prva četiri meseca 2009. god. pala na 14 din/kg.


Pšenica, džak 50 kg Pijaca

Najčešća prodajna cena pšenice u džaku je na pijacama u 2006.god. iznosila 12 din/kg, u 2007. god. je taj iznos bio 20 din/kg, 2008. god je cena pala na 15 din/kg i ta se cena zadržala i u prvih četiri meseca 2009.god.


Pšenica Rinfuz Silos/mlin

Cena po kojoj se najčešće prodavala pšenica u rinfuzi u silosima/mlinovima Srbije bila je u 2006. god. 10 din/kg, u 2007.god. 11 din/kg, 2008. god. 15 din/kg, a u prvih četiri meseca 2009. god. 14 din/kg sa tendencijom pada.


Lucerkino seno u balama, bala od 12 do 15kg, Pijaca

Dominantna cena lucerkinog sena u balama je na pijacama u 2006. i 2007. god. iznosila 8 din/kg, 2008. god. je skočila na čak 20 din/kg, da bi u prvih četiri meseca 2009. god . pala na nivo između 13 i 14 din/kg.

�0 �1


Lucerkino seno u balama, bala od 12 do 15kg, Gazdinstvo

Lucerkino seno u balama se na gazdinstvima najčešće u 2006. i 2007. god. prodavalo po ceni od 7 din/kg. Krajem 2007 je cena počela da skače da bi u 2008. god dostigla nivo od čak 20 din/kg, a u prvih četiri meseca 2009. god se primećuje pad na 15 do16 din/kg, sa tendencijom daljeg pada.


Sojina sačma 44% prot. džak 50 kg Maloprodaja

Dominantna maloprodajna cena sojine sačme je u 2006. god. iznosila 35 din/kg, u 2007. god. je cena pala na 30 din/kg. Osetni rast cene se kao i kod ostalih stočnih hraniva primećuje u 2008. god kada je dominirao iznos od 45 din/kg, da bi se taj trend zadržao i u 2009. godini.

��


Suncokretova sačma 44% prot. džak 50 kg Maloprodaja

Najčešća prodajna cena suncokretove sačme u maloprodaji je u 2006. god. iznosila 20 din/kg, u 2007. god. 18 din/kg. U 2008. god je dominantna cena skočila na 30 din/kg, dok je u prvih četiri meseca 2009. god. zabeležen pad na 14 din/kg.


Lucerkino brašno min 15% prot. džak 50 kg Maloprodaja

Dominantna cena lucerkinog brašna je u 2006.god. iznosila 19 din/kg. U 2007. god je zabeležen rast cene na 22 din/kg, a nastavljen u 2008. god pa je domi-nieao iznos od 30 din/kg i taj trend je nastavljen i u 2009. godini.

��


Stočno brašno džak 33 kg Silos/mlin

Stočno brašno se u silosima/mlinovima prodavalo 206. god po dominantnoj ceni od 10 din/kg. Tokom 2007. god. je najčešća prodajna cena iznosila 11 din/kg da bi kao i kod predhodnih stočnih hraniva cena 2008. god. bila skoro udvostručena i skočila na čak 20 din/kg. Pad cene se primećuje u poslednjem kvartalu iste go-dine da bi prvih četiri meseca 2009. dominantna cena ponovo dostigla nivo od 11 din/kg.

Documents

Tržište poljoprivrednih proizvoda u Srbiji