Turizam skripta

8/12/2019 Turizam skripta

1/80

1.Definisanje turizma I faktori okruzenja

Definicija turizma po WTOTurizam ukljuuje aktivnosti putovanja i boravka pojeinca umestima izvan stalnog mesta boravka,ne ueg o goinu ana zbog omora,rekreacije ili rugihrazloga.

Pojeinani aspekt - pojam turizma polazi o oveka putnika,koji se ok putije i boravi van svogmesta naziva turista.

Posebnooreenje pojma turizma se efinie na osnovu nekog posebnog,specifinogoblika,izvojenog prema nekom kriterijumu(npr. Domadi,strani,banjski)Optiaspekt pojma turizma porazumeva shvatanje turizma kao globalnog fenomena ije suimenzije anas takvih razmera a aju bitno obeleje savremenim svetskim tokovia.Turizam se posmatra i kao sloen sistem koji se razvija i eluje na ukupan razvoj u nacionalnim imejunaronim okvirima.To je usluna inustrija koja ouhvata veliki broj opipljivih i neopipljivihelemenata. Opipljivi eleenti ukljuuju prevoz,usluge smetaja,ishrane i pida i sroneusluge.Neopipljivi elementi obuhvataju odmor i rekreaciju,kulturu,avanture...

Na turistiku instriju utie vie faktora kao to su politiki,ekonomski,socijalni i tehnoloki.*Politiki faktori posle ekonoskog kraha poetkom 80ih goina olazi o oporavka svetsogturizma koji je opet prekinut pod uticajem katastrofe u ernobilu,paa US olara i slino. Daljitokovi turizma bili su po uticajem zalivskog rata,raspaa SFRJ,teroristiki napai posle 2000.*Ekonomski faktori Medjunarodni turizam predstavlj nevidljiv izvoz,jer kroz devizni priliv

oprinosi buetskojravnotei.Takoje,turizam utie na povedanje zaposlenosti,razvoj rugihdelatnosti i sl.

*Socijalni/kulturni faktoriovi faktori kontinuirano utiu na razvoj turistike inustrije.Kljunisocijalni i kulturni faktori od sredine 80ih godina obuhvataju sleede:-Rastuda elja za omorom u alekim,egzotinim estinacijama-Sofisticiraniji zahtevi za omorom i zabavom,koji prevazilaze klasinu ponuu sunce i more

-Veda primena elektronske proaje paket aranmana-Promena pravne regulativa

*Tehnoloki faktorikompijuterizovani sistem koju upravljaju rezervacijama postali su

nezaobilazni kanal za sve pruaoce usluga u turistikoj inustriji.Globalni istributivni sistemiomogudavaju povezivanje avio prevoznika,hotelskih lanaca,turoperatera it.

2.Pojavni oblici i vrste turizma

Pojavni oblici turizma su brojni i stalno se menjaju.Najede se koriste kriterijumi grupisanjaprema nainu olasta,motivima putovanja,kupovnoj snazi ili nekim rugim karakteristikama

turista.Sloenije tipologije turizma izvoe se prema ciljevima putovanja.Prema statistikom kriterijumuturizam je zbirni izraz pojma turista.Pojam turista podrazumevalica koja u nekom mestu izvan svoje prebivalita provoe najmanje jenu nod u ugostiteljskom ilinekomrugom objektu za smetaj gostiju,a razlozi boravka su odmor ili rekreacija,zdravlje...Postoje razlike izmeju putnika i turista a to su to svrha putovanja,onosno turisti nisu onikojima je u opisu posla putovanja,tako a u turiste ne spaaju granini ranici,avionskaposada,migranti,svakodnevni putnici...


2/80

Posmarajudi turizam i njegovu povezanost sa putovanjem,znajno je ukazati na sleedekarakteristike turizma.

1)Turizam se pojavljuje u momentu polaska ljudi ka destinacijama i njihovog boravka u njima

2)Turizam podrazumeva atraktivnosti u destinaciji koje se razlikuju od aktivnosti mesta boravka

3)Kretanje ka destinaciji je privremenog karaktera

4)Svrha posete destinaciji nije ostvarivanje zarade

Prema karakteristikama destinacije i motivima,putovanja se mogu identifikovati u 6 kategorija:

1)Etniki turizam - se onosi na putovanja iji je cilj posmatranje kulturnog izraavanja i nainaivota egzotinih naroa.2Kulturni turizam - onosi se na putovanja iji je cilj oivljavanje i uestvovanje u nainimaivota koji polako nestaju iz sedanja naroa.3)Istorijski turizammuzejsko-kateralska putovnja koja naglaavaju slavnu prolost na primerRima,Egipta,Grke it.To su obilasci crkvi i katerala,muzeja it.4)Ekoloki turizam je slian etnikom,ali je naglasak na prironim i ekolopkim atrakcijama.Putovanje ima za cilj povratak priroi i postovanje veze izmeju ljui i zemlje.Eolooki turizamobuhvata geografske estinacije kao to su voopai,kanjoni i ruga ua priroe.5)Rekreativni turizamse fokusira na uestvovanje u sportskim aktivnostima,zatim obuhvatalekovite banje,sunanje i rutveene kontakte u oputenom okruenju.6)Poslovni turizamKarakteriu ga konvencije,sastanci i seminari,i to je jo jean vaan oblikputovanja.Poslovna putovanja se esto kombinuju sa rugim oblicima turizma.

3.Upravljanje razvojem turizma

Koncept razvoja turizma eterminiu prvenstveno:

-rutveni onosi i ciljevi koji se tim onostima ostvaruju-nivo privrednog razvoja

-specifinosti elovanja i razvoja trita kao alokativnog mehanizma-mejunarono okruenje i globalni razvojni trenovi

Koncept razvoja turizma proizilazi iz koncepta privrenog i rutvenog razvoja i u tom okvirumogude je njegovo efinisanje i realizovanje.On je zbog toga eterminisan rutvenimokruenjem u kome se realizuje i ne ulazi u naine reavanja pitanja kao to su:otvorenostgranica,protok ljui,robe i kapitala,politiki imi zemlje u svetu,privatizacija privree,monetarna i fiskalna politika it.Sva ova pitanja utiu na koncept razvoja turizma.Tome treba

oati i uticaj mejunaronog okruenja.Postavlja se pitanje ta je smisao izrae koncepta razvoja turizma.Konceptom se na osnovuanalize uslova u okruenju efiniu razvojni ometi i ciljevi,preka kojima e se traiti

strategijska reenja tj. Nain na koji se razvojem turizma najbolje mogu ostidi osnovni ciljevi

rutvenog razvoja.


3/80

Strateki ciljevi razvoja turizma mogu se grupisati na sleedi nain:1)Ekonomski ciljeviusmereni na optimizaciju ueda turizma i rekreacije u ekonomskomprosperitetu punoj zaposlenosti,regionalnom ekonomskom razvoju,poboljanju platnog bilansaitd.

2)Sociokulturni ciljeviusmereni ka stanovnitvu i posetiocima a u jenakoj meri koriste

prednosti razvoja turizma.3)Ciljevi vezani za prirone i rutvene resurseonose se na uvanje istorijskog i kulturnogbogatstva nacije i osiguranja kompatibilnosti razvoja turizma sa ostalim nacionalnim interesima

4)Trini ciljevi usmereni su na podsticanje dolaska stranih turista5)Ciljevi vezani za razvoj ljudskih resursaodnose se na osiguranje priliva profesionalnogstrunog osoblja na obrazovne programe u turizmu it.6)Vlaini ciljevi su oni koji imaju zaatak a na nivou rave usklajuju sve aktivnosti vezane yaturizam.

4.Meuzavisnost koncepta i strategije razvoja turizma

Za upravljanje razvojem pojeinih preuzeda,privrenih grana i sektora ili nacionalne privree ucelini,izgrajuje se posebni programi,razvojna reenja koja se nazivanju strategije.-Strategijom razvoja turizma valorizuje se :

*Nacionalno i moralno okruenje*instrumenti koji su pogoni za upravljanje turistikim sistemom koo bi se ostvarili postavljeniciljevi

*naini kojima se moe postidi efikasna upotreba resursa*mogudnosti turizma a oprinese ostvarivanje nacionalnih razvojnih ci ljevaStrategija turistikog razvoja je program ili skup povezanih akcija koje su usmerene ka

prilagoavanju turistikog sistema uslovima u okruenju i kriterijima efikasnog koridenja

razvojnih resursa,sa ciljem da razvoj turizma doprinese ostvarivanju nacionalnih razvojnihciljeva.

-Postupak istraivanja i izrae strategije razvoja turizma moe se posmatrati kroz nekolikomedjusobno povezanih i uslovljenih faza:

1)Pre nego to se postupi efinisanju strtegije,potrebno je poznavati konceptualni okvirprivrenog razvoja,a poseno razvoja turizma.To znai a treba poznavati ponaanje svih aktera urazvojnom procesu,kao i funkcionisanje privradnog sistema,odnosno definisati pretpostavku od

kojih se polazi u oblikovanju strategije turistikog razvoja:-ukupan broj,vrstu i kvalitet objekata za smestaj i ostalih turistikih objekata-turistiku organizacionu strukturu,zakonoavstvo i investicionu politiku

-marketing strategije i promotivne programe na regionalnom nivou-planove i programe skolovanja i obuke kadrova na regionalnom nivou

-analizu socio-kulturnih,ekolokih i ekonomskih implikacija i uticaja turistikog razvoja na regiju2)Na osnovu saznanja o ponaanju razvojih aktera i efinisanog polaznog stanja,izvoi se analizauticaja razliitih akcija ili reenja na proces razvoja.3)Sam projekat strategije sastoji se od niza ciljeva koji se realno mogu ostvariti,kao i puteva i

instrumenata koji vode optimalnom ostvarivanju strategijskih ciljeva.

4)Strategija razvoja uvek je orijentisana na promenu


4/80

*Kod planiranja razvoja turizma na regionalnom nivou o presunog znaaja je uvaavanjezahteva vezanih za samo okruenje,onosno njegovu zatitu.Zbog toga se na tom nivou oristebrojne poslovne strategije:

*strategija isperzije turistikih aktivnosti postie njihovo irenje kako bi se izbegli pritisci na samojenu taku.Ova strategija je primenljiva npr. U seoskim poruijima ge se turistike aktivnosti ovijaju u

malim razmerama.Mejutim,postoji opasnost o nekontrolisane isperzije turistike aktivnosti.*Strategija koncentracije turistikih aktivnosti favorizuje smetaj svih aktivnosti na tano orejenelokalitete I to u okruenju koje ima veoma visog prag izrljivosti,onosno nosivosti kapaciteta.

Prenosti strategije koncentracije turistikih aktivnostiu odnosu na strategiju disperzije odnosi se na :-Mogudnost primene integralnog planiranja I uvojenje kontrole razvojnih rezultata-efikasnije osiguravanje infrastructure I saobradajnih prilaza-lake pradenje intervencija u prostoru I eventualnih otedenja u irem okruenjju

*Strategija rasteredenja ,prostorna strategija,buudi a se njome tei smanjenju pritiska na osetljivaporuja,posticanjem razvoja u rugim elovima regije ili preusmeravanje turistikih tokova.

Planiranje razvoja turizma na lokalnom nivou podrazumeva da osim urbanog planiranja, tj. Planiranje

turistikog razvoj u graovima I naseljima I planiranje razvoja u turistikim estinacijama,kao I raznihoblika selektivnog I alternativnog turizma.

Planiranje razvoja turizma na lokalnom nivou nuno je raiti postizanjem orivog razvoja kako nalokalnom tako I na irem okruenju.

Planovi razvoj turrizma na lokalnom nivou polaze o sleedih naela:-Razvoj turizma temelji se na optim razvojnim ciljevima prioritetima koje orejuje loklno stanovnitvo-treba pratiti kretanje na turistikom tritu-razvoj treba usklaiti sa planovima rugih,neturistiih aktivnosti-treba uvaiti fiziki I vizuelni izgle lokacie time to se nede graiti neprimereni objekti ili sprovoiti

neprihvatljive aktivnosti

5.Koncept razvoja turizma Srbije

Koncept razvoja turizma Srbije determinisan je nacionalnim ciljevima I uslovima,medjunarodnim

okruenjem I osnovnim zakonitostima razvoja turizma.Karakteristike osaanjeg koncepta razvoja turizma mogu se prestaviti na sleei nain:1)Na strain tranje,masovnost tranje,niska kupovna mod.slaba segmentacija trita2)Na strain ponue: ominantno(rutveno) ravno-vlasnika struktura u hotelskomsektoru,monopolska pozicija rutvenog sektora,nefleksibilnost preuzeda u turizmu

Kvalitet turistike ponue u Srbiji je nezaovoljavajudi iz va razloga:1) Asortiman turistike ponue ne ogovara tranji2) Neusklaen je onos cena I vrenosti turistikih proizvoa I usluga


5/80

Menament hotela mora a razmilja o kvalitetu postojedih proizvoa I razvoju novih saraja.Mogudnosti su sleede:-Prikupljanje informacija iz okruenjaorivi turizam sve vise postaje proizvo.To porazumevauskladjivanje samog hotela sa standardima I tehnologijama koje se smatraju ekolokim I njegovupovezanost sta ostalim delatnostima I subjektima na nivou destinacije

-Razvoj proizvoda - prema odredjenim ciljnim grupamana bazi istraivanja trita efinisati ciljnu grupuI proizvod prilagoditi njihovim potrebama

-Razvoj markeu velikoj meri moe oprineti obezbejenju lojalnosti potroaa,ukoliko po kvalitetupruenih hotelskih usluga postane prepoznatljiv na tritu.

Znaajn element turististike ponue prestavlja I turistika estinacija po kojom se porazumevazemlja,njeni regioni,graovi I sl. U tom smislu neoophono je oreiti elemente kvaliteta turistikeponude zemlje kao destinacije a zatim pojedinih regiona,mesta I sl.

*Elementi kvaliteta turistike estinacije zemlje orejujuponuai,gosti,loklno sanovnitvo I rutvo.

*Elementi kvaliteta turistike estinacije I turistikog proizvoa gleane oima turista su:Slika destinacije pre dolaska,informacije pre dolaska,rezervacija,putovanje do

destinace,dolazak,informacije na destinaciji,mesto boravka,mesto ishrane,atrakcija Iprivlanost,infrastruktura I okruenje,kontakti uspomena nakon povratka

Model pristupa unapredjenju kvaliteta I izradi strategije unapredjenja kvaliteta turizma u Srbiji zasniva se

na sagleavanju ogovora na sleeda pitanja: Ko je na turista? Kakvo je njegovo miljenje o nama ?Kako moemo postati bolji ? Koje mere unapreenja treba preuzeti ?

*U najirem smislu procesi koji de oblikovati nove uslove razvoja,a time I concept razvoja turizma Srbijesu sleedi:-Naputanje ominantnog rutvenog vlasnitva-Unapredjenje kvaliteta proizvoda

-usmeravanje ekonomske politike na podrzavanje I stvaranje pogodnih uslova za razvijanje-Podsticanje aktivnosti ulaganja u ljudske resurse putem edukativnih programa prilagodjavanja

potrebama globalnog trita

*U izrai strategije razvoja turizma Srbije naglaena su sleea polazita:1)Srbija je na istorijskoj prekretnici,Dogadjaju se fundamentalene promene u turizmu.

2)Srbija anas ima samo komparativne prenosti ne i konkurentske,loe strateki pozicionirana3)Srbija mora poidi atraktivnost svojih turistikih proizvoa

6.Savremene tenencije u razvoju meunaronog turizma

Turizam i hotelijerstvo su najvede i najbre rastude alatnosti u svetu.Znaajan rastmejunaronog turizma moe biti objanjen na vie naina a naglasak je na faktorima iprocesima koji utiu na znaajnu ulogu u turizmu.


6/80

1)Turizam je slobodna aktivnost

2)Turizam belei znaajan ekonomski rast na globalnom planu sa visokom stopom rasta3)Mnoge rave vie u turizmu mogudnost za rast zaposlenih4)Turizam sve vie postaje sastavni eo kvaliteta ivota,jer nui mogudnost za ovajanje ljui okompleksnog i straznog svakonevnog ivota

5)turizam je postao osnova rasta razvijenih zapadnih zemalja6)Medjunarodna putovanja su postala dostupnija svim slovjevima ljudi

7)Turizam i putovanja mogu a se shvataju kao anji rasho u buetu omadinsktu8)Tehnologija,poputi interneta prua mogudnost rezervacije putovanja elektornskim putem

Mejunarona i omada putovanja prestavljaju karakteristike buudeg moernog ivotnog stilakoji karakterie potroako rutvo.Na povedanje broja mejunaronih putovanja uticali su sl.Faktori:

-Otvaranje granica

-povedanje raspoloivog ohotka-Jeftiniji i ekskluzivniji letovi

-povedanje broja ljui koji imaju vie slobonog vreena i novca-povedanje broja ljui koji ele a putuju

7.Obim i inmika meunaronog turizma

Dinamika razvoja turizma u svetu bila je izuzetno povoljna jo o 1950. Goine kaamejunarona putovanja postaju pristupana irim masama ljui.Tako a je turistika aktivnostrasla u proseku 7,1 % svake godine.

Evropa je na prvom mestu sa 54%.Najvedi porast ostvarile su zemlje azijsko-pacifikog regiona i

Afrika.O 1970. Do anas turistiki promet povedao se vie o 5 puta,ali se promenilo uedepojeinih regiona.Smanjeno je uede Evrope i Amerike a povedano Azije i Afrike.Postoje 8 kljunih faktora koji treba a se ispune za ulazak u nove estinacije na svetskoturistiko trite,a to su :1)Politika elja i porka razvoju turizmu2)investicioni pravni okvir

3)investiciije

4)razvoj svih vrsta transporta

5)Integracije

6)promocija i komercijalizacija

7)kvalitet8)Javni i privatno partnerstvo

Obezbejivanje i obraunavanje razmene po osnovu turizma je veoma znaajno,ali je pradenobrojnim tekodama u pogleu metoolokih razlika izmeju pojeinih zemalja koje oteavajuprecizno kvantitativno orejivanje.Turistika organizacija pokuava a maksimalno tanoorei ueo turizma lai je to jako teko poto nisu sve zemlje u jenakim mogunostimasprovojenja takvih obrauvanja.Zemmlje sa najvedim prihoima su : Sa,panija,Francuska,Italija,Kina.


7/80

8.Oekivani trenovi u turizmu

Brojni su pozitivni efekti razvoja turizma na privrenom,politikom i ukupnom rutvenomnivou.Na osnovu analiziranih tenencija razvoja turizma u svetu mogu se istadi njegove osnovnekarakteristike:

-Porast broja turista-porast broja internacionalnih letova

-porast turistike potrosnje-postar obima investicionih ulaganja

-povedanje broja receptivnih zemalja-povedanje broja konkurenata-povedanje zahteva potroaa-trite upravljano tehnologijomZnaajno je istadi a najvedi broj turistiih estinacija u svetu ine velke napore a obezbee tzv.Orivi turizam.Cilj je a se postigne opti kvalitet turistike ponue u sklau sa zahtevimaposetilaca i to na polozi zatite prironih i kulturnih obara,neophono je uskajivanjestrategijskih opreeljenja i akcija brojnih uesnika u privatnom i javnom sektoru.-Po WTO smatra se a de oi o smanjenja ueda u Evropi i Americi kao i traicionalnonajvanijih regiona,a oekuje se povedanje uela Azije i Afrike-Izvori turistike tranje onosno potronje u mejunaronom turizmu najrazvijenije zemljesvetade i alje imati ominantnu ulogu.Traicionalna trita imaju umereni potencijal za rasttako a de putovanja u tim zemljama biti sve krada i brojnija.-Dodi de o razvoja grupe srenje razvijenih zemalja i zemalja koje su u razvoju-Najvede uede u broju uesnika u mejunaronom turizmu de i alje predstavljati turisti sasrenjim i relativno niim prihoima.Oni de sve vie koristiti paket aranmane,i auto u prometu.-Turisti sa visokim prihoima de imati znaajnu ulogu u buude razvoju turizma.Usmeravade sve

vie na iniviualna putovanja i to na ualjena poruja,nautiki turizam,ua krstarenjabrodom itd.

-Vanu ulogu bide i oni uesnici brojnih mejunaronih turistikih,sportskih,naunih i kulturnihskupova itd.

Veliki broj promena koje se oekuju su:-Bri razvoj savremene putne mree-Sinhronizacija turizma sa ostalim delatnostima

-Realno je oekivati znaajnije uvedanje promocionih aktivnosti nacionalnih turistikihorganizacija

-Povedanje interesa krupnog kapitala iz raznih oblasti-Mejunaroni turizam beleide rast u onosu na omadi-kontinuirano de se povedavati znaaj ekoturizma-Sve vei broj zemalja de sve vie poznavati znaaj ne samo ekonoskog ve i kulturolokogturizma

-rezervacije i pladanje elektronskim putem bide u sve vedem porastu


8/80

10.Karakteristike i specifinosti usluge u onosu na proizvod

Usluge proizvoe privreni subjekti,koji su brojni i raznovrsni,a prea vedini nacionalnihmeunaronih kvalifikacia elatnosti svrstavaju se u tercijalni setor privree.Tu spaaju

privreni subjekti iz oblasti:trgovine,prevoza,turistikih usluga,finansijskih usluga i osiguranja,Kulturnih i zravstvenih usluga,usluga ravne aministracije i r.Osnovne karakteristike usluga odnose se na:

-neopipljivost

-heterogenost

-nestalnost

-neodvojivost

1)Neopipljivostza razliku o fizikih proizvoa,usluge se ne mogu vieti,probati,,osetiti ili utipre kupovine.Proizvojai turistiih usluga zbog toga znatno ulau napor u postizanju to vedegzaovoljstva korisnika usluga,onosno kupaca.Sa ruge strane,kupci trae orejenedokaze,odnosno informacije o kvalitetu ponudjenih radova.

2)HeterogenostUsluge su heterogene,odnosno sastoje se od nogobrojnih eleenata.Njihovkvalitet zavisi o toga ko ih prua,kaa i ge.Usluge se proizvoe i troe istovremeno,toograniava kontrolu kvaliteta.Tranja za uslugama je promenljiva,jer su i oeivanja potroaaheterogena.Proizvo se realizuje u irektnom kontaktu izmeju pruaoca usluga i potroaa.3)NestalnostUsluga se ne moe sklaititi.Ako se gost ne pojavi prema rezervaciji,prilika zaproaju mesta moe biti izgubljena.Ako usluna preuzeda ele uspeno a posluju,morajuupravljati kapacitetom i tranjom,jer ne mogu sklaititi neproate kapacitete.4)Neodvojivost-Usluge su visoko personalizovane i ne mogu se realizovati bez pruioca usluga ukorisnika usluga.

Tranju za hotelskim proizvoina i uslugama je teko previeti zbog eksternih faktora kojiirektno utiu na nju.Zbog toga,velike kompanije efiniu ciljne grupe potroaa ije su potreberelativno homogene i ojima se prilagojava ponua. Dok hotelske usluge smetaja,ishrane i pidamogu biti sline,kvalitet usluge je jako razliit.

11.Karakteristike tranje u turizmu

Turistika tranja se efinie na razliite naine ukljuujudi ukupan broj lica koja putuju uzkoridenje kapaciteta i usluga u estinacijama koje su ualjene o njihovog mesta prebivalita.Druga stuija efinie tranju kao onos izmeju motiva pojeinca a putuje i njihove

mogudnosti a to ostvare.Suprotno sa ekonomskog aspekta tranja se efinie kao plan obilaproizvodnje ili usluga koje su turisti spremni i mogu da kupe po odredjenoj ceni tokomodredjenog perioda vremena u odredjenoj destinaciji.


9/80

Tranja se moe posmatrati sa 3 aspekta:

1)Efektivna ili postojeda tranja koja se odnosi na broj ljudi koji uestvuju u turizmu,oznaenakao broj putnika,to prati turistika statistika.2)Potencijalna tranja koja se onosi na stanovnitvo koje ne moe a putuje zbog razliitihokolnosti.Potencijalna tranja moe biti promenjena u efektivnu tranju kaa se promene

okolnosti.Postoji takodje i oloena tranja zbog ogranienja kaa moe biti pretvoren uefektivnu tranju ako se estinacija ili lokacija prilagoi tranji.3)Nepostojeda tranja onosi se na razliite kategorije stanovnitva,one koje nemaju elju daputuju,ili nisu u mogudnosti a putuju zbog poroinih obaveza ili bolesti.

Glavni faktori tranje su : ekonomske,socio psiholoke i egzogene.

Motivacija turista datira iz 1970. Polazima od stavova Maslow-a i primenjuju socio-psiholokipristup u oblasti turizma.Prema Maslowu postoji hijerarhija potreba,ljudi imaju osnovne

fizioloke potrebe o kojih zavisi njihov opstanak,zati slee potrebeesigurnosti,bezbenosti,potrebe pripanosti i ljubavi,potrebe potovanja,potrebe zasamodokazivanjem.

Mnogi ljui nisu svesni svojih potreba,kao ni nain na koje bi ih zaovoljili.Drugi,nerao otkrivajusvoje realne potrebe,potrebe nekih ljui su urojene ili steene po uticajem faktorima izokruenja i sl.Potencijalni potroa ne samo a mora a prepozna svoje potrebe,ved i a zna na koji de ih nainzadovoljiti.

Na osnovu motivacije i vrste oivljaja turista,mogu se razlikovati 4 tipa putnika:1)Organizacioni masovni turizam na bazi jeinstvenih paket aranmana

2)Individualni masovni turizam koji koriste sline oblike kao organizovani masovni turizam,ali bezorg. Obilaska destinacija

3)Aranman istraivaa ija putovanja su nezavisna i ele a otkriju socijalne,kulturne i rugekarakteristike destinacija

4)Iniviualni putnici(turisti) koji ne ele kontaktsa rugim turistima ili njihovim smestajem,vedele a ive u nekoj lokalnoj zajenici

Na bazi stavova o motivaciji zakljuujemo:*Turizam je kombinacija proizvoa i oivljaju koji su po uticajem potreba*Turisti nisu uvek svesni svojih psiholokih potreba

*Turistiki motivi mogu itii viestruki i kontraiktorni*Motivi se mogu menjati tokom vremana

-Motivi turista su veoma bitni za razumevanje ne samo uloge motivacije ved takoje i za nainstvaranja i promena motiva po uticajem promena ivotnog stila,ivotnog ciklusa,personalnograsta i razvoja i sl.


10/80

12.Karakteristike ponude u turizmu

U mnogim analizama postoje neka osnovna pitanja koja su u turistikom poslovanju morajurazmotriti,a koja se odnose na:

1.ta de biti turistiki proizvo kojim de se zaovoljiti tranja?

2.Kako de se obezbeiti svaki element turistikog proizvoa?3.Kaa,ge i kako de se pripremiti turistiki proizvo?4.Koje estinacije de biti prestavljene kao turistike atrakcije ?5.Koji oblik poslovanja ili poslova je potreban da bi se proizveo proizvod ili usluga i time

zaovoljila tranja?

Elementi ponude su:

1.Turistiki resursi koji se sastoje od prirodnih i ljudskih resursa u ovoj oblasti2.Opta i turistika infrastruktura koja ukljuuje transport i telekomunikacije3.Receptivni objekti za prijem posetilaca,koji ukljuuju smetaj,sa ishranom i pidem iliapartmanom

4.Zabavni i sportski objektikoji omogudavaju razliite aktivnosti turista u slobonom vremenu5.Turistike receptivne usluge koje pruaju turistike agencije rent-a-car kompanije,voi...

Ovo su znaajni opipljivi elementi ali i zanaajni su neopipljivi i to:1.Imi estinacije ima snaan uticaj na turiste u procesu traenja estinacija za omor,ipreuzeda u turizmu moraju toga biti svesna kaa ulaze na turistiko trite ili kaa uvoe novproizvod ili uslugu.

2.Poslovno okruenje u kome organizacija posluje moe takoje biti glavni pokazatelj turistikeponue. U nekim zemljma orejeni sektori turistike inustrije obijaju pomod o rave krozpripremu infrastrukture i kroz marketinku i promocionu porkuturistikim

organizacijama.Takoje je jasno a kaa rava olui a promovie turizam nekeestinacije,ponua treba a omogudi zaovoljenje tranje.Umnogim sluajevima tranja kreirapritisak na estinaciju,kaa ponua zaostaje za tranjom.Na rast tranje vaan uticaj imali sumarketing i promocija turistike ponue.Uslovi poslovanja u oblastima u veini zemalja su promenljivi i zahtevaju prilagojavanje i razvojstrategija u cilju zaravanja i poboljanja trine pozicije. Razumevanje faktora okruenja itrinih uslova u kojima se ovija turistiko poslovanje,zahteva razmatranje sleedih pitanja:-Kakvi su uslovi na konkurencije na turistikom tritu?-Koliko je preuzeda ukljueno na tritu i kakva je njihova veliina i u kojoj meri su fleksibilna uonosu na promene konkurencije na tritu?

-Koliki je nivo koncentracije na turistikom tritu,a li postoje ogranienja u veliini preuzeda?-Koliki su trokovi ulaska na turistiko trite?-Kakva je ponua turistikih proizvoa i koliki je obi inovacija na tritu?


11/80

13.Upravljanje turistikom ponuom

Koncept lanca ponua u ekonomiji koristi se za ibjanjavanje kako razliita preuzeda ulaze uugovorene odnose ponude usluga,proizvoda i dobara i konkretna dobra spajaju u proizvod u

razliitim takama u lancu ponue.Turizam je usklajen sa konceptom lanca ponue zbog toga

to se proizvoi i usluge troe zajeno,a sastoje se o irokog niza ponujaa-Potroa biradestinaiju ili proizvo, oluka o kupovini ukljuuje ugovaranje sa turistikom agencijom.

Turoperateri ulaze u ugovorne onose sa turistikim ponujaima kao to su aviokompanije,hoteli , ponujai ukupnih usluga.Usluge u estinaciji su takoje ugovorene.Javnisektor tei aplanira i upravlja ponudom unutar zemlje.

Uspeh preuzeda u turizmu u savremenim uslovima u najveoj meri zavisi o sposobnostiorganizacije a se na pravi nain i u pravo vreme suoi sa promenama koje su nezaobilaznakarakteristika savremenog okruenja.Profitabilnost organizacija je usko povezana sa sleedimsposobnostima menamenta:-Inoviranje

-Prihvatanje i upravljanje promenama

-Zapoljavanje,upravljanje i zaravanje kvalitetnih karova-Realizovanje ogovarajudih poslovnih poduhvata uz razumevanjeekonomskih,rutvenih,politikih i menaemmnt izazova upravljanja turistiim preuzedem-Kreativno i globalno razmiljanje uz sposobnost prilagojavanja mejunarone prakse lokalnimposlovima

-Razumevanje uticaja trendova u razvoju turizma na operativno poslovanje

Ogovarajude reagovanje preuzeda na rastude zahteve trita,zahteva i primenu informacionetehnologije,agresivne promocije i prepoznatvljiog brenda.

Upravljanje lancem ponue omogudava pruanje turistikih usluga potroalima u sklausanjihovim sofisticiranim zahtevima.Polsovne strategije preuzeda moraju uvaavati promene uokruenju,tenencije u razvoju turizma,inovacije u razvoju turistikog proizvoa.

14.Buudi trenovi u upravljanju turistikom ponuom

U okviru evropskog turistikog sektora,mnoge znacajne promene su uticale na strukturuturistike ponue.To se pre svega onosi na proces koncentracije,odnosno stvaranje velikihmultinacionalni kompanija putem merera i akvizicija.-Druge poslovne aktivnosti su vertikalnointegrisane.dolazi do procesa diversifikacije i ulaska kompanije iz drugih oblasti u oblast

turizma.Poslovne strategije koje kompanije u turizmu mogu primeniti odnose se na _diversifikaciju

proizvoa,irenje na nova trita,fokus na orejene trine segmente.U cilju implementacije efinisane strategije,preuzeda u turizmu prihvataju ogovarajudimarketing koncept kao to su npr. Breniranje proizvoa u cilju iferenciranja okonkurencije.Proene u turistikoj ponui,koje se onose na vertikalnu integraciju distributivnihkanala,ogranicavaju izbor potrosaca.


12/80

-Pore toga,velika preuzeda u turizmu sve vie ulau u irektnu proaju,putem telefona iliinterneta.Oekuje se sve vedi rast e trgovine,pre svega zbog promena u tranji koje se onosena:skradivanje uije trajanja omora,porast tranje za atraktivnim omorima iliputovanjima,povedanje rezervacija u poslenji as it. Trenovi u turistikoj tranji i promenezahtevima potroaa ukazuju na neophonost reefinisanja ponue proizvoa i menaymenta u

preduzedima,kkao bi na pravi nain ogovorila na promene okruenja i zahtevi potroaa.

Ne postoji univerzalni pristup u razumevanju turistike tranje.U fokusu analize tranje jeponaanje potroaa,motivisanje potroaa za izbor orejenih estinacija,smetaja,prevoza ...U turistikoj ponui neophono je obezbeiti ojeinjenost smeptaja,prevoza i oatnih uslugakako bi se zaovoljili zahtevi potroaa.Upravljanje lancem turistike ponue u cilju obezbeenjaaekvatne usluge u sklau sa oekivanjima potroaa,zahteva-primenu ogovarajudih menaerskih vetina-primena fleksibilne poslovne strategije u sklau sa promenama u okruenju-razumevanje trendova u turizmu

-inovativni razvoj

-sagleavanje ansi i pretnji iz okruenja.

15.Karakteristike smetajnihobjekata

Smetajni objekti imaju centralnu ulogu u razvoju turizma.Sa jene strane,estinacije ne mogua se razvijaju bez smetajnih kapaciteta,a sa ruge strane,iako turisti ne poseduju estinacijuzbog smetaja,lo smetaj moe negativno uticati na odluku o poseti.Smetajse moe posmatrati kao proizvo koji sai znaajan broj elemenata koji mogu bitikombinovani na razliite naine.Cilj je a se iferenciranjem ponue za razliite segmente

potroaa obezbei njihova lojalnost.Npr. Veliki luksuzni hoteli de akcenat stavljati na opremljenost,visok nivo kvaliteta usluga i razvojimia za trini segment,kao to su poslovni putnici.Suprotno,baet hoteli akcenat de stavljatina cenu,kao kljunu eterminantu proizvoa.Osnovne karakteristike turistikog smetaja onose se na sleede:

-Sezonalnostkoja se onosi na perio visoke tranje u sezoni i perio kaa tranja paa,vansezone

-Nivo popunjenosti kapaciteta-treba da ude visok,jer sobe koje nisu prodate se ne mogu

sklaititi-Lokacijau velikoj meri utie na tranju i zavisi o efinisane ciljnje grupe potroaa.Vazna je

makro i mikro lokacija.-Sistemi kategorizacije oznaavaju nivo kvaliteta smetaja-Visok nivo fiksnih trokova to utie na tenju vlasnika/menaera a optimiziraju nivopopunjenosti kapaciteta u cilju pokrida trokova-Proces snabevanja i pripreme hrane polee razliitim zakonskim orebama i stanarimakoji se moraju potovati,a koji se onose i na proizvonju i na vetine osolja,funkcionisanjeodredjenih odeljenje itd.


13/80

16.Klasifikacija i kategorizacija smetajnih objekata

Standardi koji se primenjuju u ugostiteljstvu,odredjuju zemlje svojim zakonima,pravilnicima,kao i

oatno turistike agencije u svojim katalozima.Pore stanara koji su propisanizakonom,standarde mogu oreiti i hotelska uruenja ili orejena pravna i fizika lica,koja

oree svoje stanare i pristupe formiranju hotelskih lanaca,koji na tritu postanuprepoznatljivi po svojim standardima.

Hotelske usluge smetaja se stanarizuju u cilju upoznavanja buudih korisnika sa vrstom ikvalitetom usluga.U procesu standardizacije postoje dva osnovna nivoa:

1)Razvrstavanje ugostiteljskih objekata

2)kategorizacija ugostiteljskih objekata

Razvrstavanje ugostiteljskih objekata podrazumeva klsifikaciju ugostiteljskih objekata u

orejene grupe prema razliitim kriterijumima.-Ugostiteljski objekti za smetaj oni se alje mogu razvrstati na vie grupa kao tto suhoteli,moteli kampovi itd.

- -II- za pruenje usluga ishrane i pida restorani iz grupe objekata za pruanje usluga ishrane ipida se alje razvrstavaju u sklau sa stanarima propisanim za pojeine vrste tih objekata upogleu urejenja,opreme,spoljanjeg izglea,kvaliteta usluga i sl.- ketering objektisu objekti u kojima se priprema hrana za potronju na rugom mestu

Kategorizacija se onosi na utvrjivanje nivoa kvaliteta najznaajnijih elemenata ponue,koji suzajeniko obeleje orejene vrste ugostiteljskih objekta,na osnovu propisanihstanara.Najznaajniji elementi ponue utiu na kvalitet ukupne ponude ugostiteljskog objektai predstavljaju osovu za ocenu kvaliteta proizvoda objekta.Ugostiteljski objekti se mogu

specijalizovati u sklau sa efinisanim ciljnim trinim segmentima za orejivanje vrsteponude,kao npr. Kongresni,lovni itd.

Kategorizacijaomogudava kupcima a prepoznaju kvalitet proizvoa, -vre porejenje sarugim slinim proizvoima na tritu, - vre procenu onosa cene i vrenosti.Moe se redi a jecilj kategorizacije zatita potroaa.Sprovodjenjem kategorizacije rava treba a obezbei poverenje gostiju ukategorizaciju.Zahtevi gostiju u pogleu stanara formiraju se po uticajem sleedih faktora:-Porast ivotnog stanara-Ponude konkurentskih zemalja

-Konkurencije koje utie na unaprejenje stanara

Hotelski standardi se odnose na niz minimalnih usluva izgradnje,opreme ,procesa i postupaka

koji su definisani zakonskim propisima.Kategorizacijom se za odredjene vrste objekata utvrdjujuobavezni izborni elementi.

Obavezni elementiouhvataju tehnike elemente i usluge,odnosno njihov kvalitet.Izborni elementise najede onose na poloaj i izgle objekta,kao i na pogonosti kojima onraspolae za provojenje slobonog vremena i r.Proces stanarizacije je sloen,ugotrajan,stalan proces,zahteva timski ra i ima nekoliko faza:-Propisivanje standardaobrazovanje i trening svih zaposlenihprimena standarda-kontinuirana kontrola primene standarda i uklanjanje odstupanjaunaprednje standarda


14/80

Postoje razliite vrste hotela koji se razlikuju po arhitektonskomstilu,unutranjoj opremljenosti,Spoljanjim pogonostima i sl. Sa oprteg aspekta hoteli se mogu efinisati kao objektinamenjeni za kradi ili ui boravak gostiju koji koriste razliite usluge i pogonosti.Hoteli spaajuu komercijalne objektemjer posluju sa profitinim ciljem,uz uvaavanje orejenih nacionalnihzakonskih propisa.

U velikoj Britaniji smetajni objekti se posmatraju kao:-Komercijalni servisiran smetaj

-hoteli,moteli gostionice

-nodenje sa orukom-Neservisirani smetaj

-Apartmani

-vile

-kampovi

-Nekomercijalni smetaj(hosteli i r.)-Kominacija komercijalnog i nekomercijalnog smetaja

Hoteli se mogu razlikovati sa aspekta kategorija koje nisu precizno razgraniene,a kriterijui zakategorizaciju razlikuju se po zemljama kao i simboli kojia se obeleavaju(zvezice,ijamnati it)Karakteristike razliitih vrsta kategorija su:-Luksuzni hoteli 5* pruaju visok nivo usluga sa ekskluzivnom opremom.Dizajnirani su tako azaovolje visoke zahteve potroaa.Bitno se razlikuju o hotela sa 4* po luksuzu,jedinstvenomopremi,visokom kvalitetu usluga.

-Hoteli sa 4* poseuju savremenu opremu,visok nivo usluga i razliite mogudnosti zaprovodjenje slobodnog vremena,uslove za sastane it.Razlikuju se od hotela sa 3* po dizajnu koji

se kombinuje sa funkcionalnim elementima,visokom standardu,velikom prostoru...,

-Hoteli sa 3* karakterie uobnost,skroman konfor na manjoj povrini.Oprema moe biti starija

ali obro ouana.-Hoteli sa 2* imaju funkcionalnu opremljenost,ciljnu grupu sa gostima kojima je cena

znaajna,iste prostorije,valitet opreme nije posebno vaan.-Hotel ssa 1* imaju jenostavnu opremu,koja je ista i ouvana,i nue povoljne cene za goste.

Klasifikcija smetajnih objekata u SAD karakteripe poela sa aspekta lokacije,cena,vrste usluga.Uto smislu,karakteristina je sleeda klasifikacija-Gradski hoteliresort hotelihoteli na aerodromimahoteli pored autoputevakazino hotelikongresni hoetlihoteli sa punom uslugombaet hoteli(buget) hoteli sa garni uslugama

17.Nove generacije hotela

Postoje tematski hoteli,butik hoteli,mali hoteli,poroinni hoteli i resort hoteli.Tematski hotelipredstavljaju revolucionarni koncept u koncipiranju i ahritektonskomoblikovanju hotelskih obejkata.Do njihove pojave hoteli su uglavnom bili gradjeni po f-ji glvane

tristike atrakcije u ijoj su blizini locirani,a svojim oblikom i stilom bili prilagodjeniokolino,onosno manje vie uklopljeni u urbano ili prirono okruenje.


15/80

Tematski hoteli,tee a postanu atrakcije same po sebi,posebno tamo ge nema rugihznaajnijih arifmisanih turistikih atrakcija.Kao srestvo za postizanje ovog cilja koristi seimitiranje ved afirmisanim turistikih atrakcija,ali ogovarajudeg urejenja i ekoracije.Takojese posebna panja posveduje specifinim spektaklima rai animacije gostiju.Najspektakularniji inajuspeniji primeri ovog koncepta prestavljaju poznati hoteliu Las Vegasu.

The Mirage hotel u Las Vegasu.Belo-zlatnih tonova sa 3049 soba izgradjen 1989. U polinezijskom

stilu.Glavna atrakcija hotela je prestava resera sa belim tigrovima i lavovima koji uz pomodpratedih izvojaa,koja se orava 480x goinje uareni sa 1500 mesta. Tu se nalazi i neka vrstazoo vrta gde se usred tropske vegetacije sa stablima banana,palmama i orhidelama nalazi veliki

broj ivljih ivotinja.U staklenim akvarijumima izmeju sjoping centra plivaju resirani elfinikoji imaju svoju predstavu,a uznad pulta recepcije je akvarijum u kome plivaju ajkule.Takodje tu

je i vetaki vulkan koji eruptira na svakih 15 minuta.

Luxor u Las Vegasu.Hotel je izgradjen na temu Egipta sa 30 spratova i 4500 soba u obliku

staklene piramide liji je atrijum toliko prostoran a moe a primi 9 aviona.Sa vrha piramieizlazi snaan svetlosni zrak koji ostie visinu o 16 km-a.Ispred hotela se nalazi obelist i Sfinga izijih oiju izlaze zraci koji na veenom ekranu projektuju faraona Tutankamona.Kroz glavni loiprotie NIL ubine 46 cm i u kome plove kopije egipatsih broova.Tu se nalazi i rekonstrukcijaarheolokog nalazita grobnice tutankamona zajeno sa premetima pronajenim u njihovugrobnicu.Restorani su dekorisani u Egipatskom stilu i imaju imena kao to su Izis,Faraon,Ra,kao ioping centri.

Principi oblikovanja hotelskog proizvoda u tematskim hotelima

1)Distinkcija i diferencijacija.Hoteli treba da se baziraju na distinkciji koja ih,kao i izuzetna mesta

razvaja o obinih stambenih i poslovnihzgraa u graskom ili prironom okruenju.

2)Prenosti i kontrolisanost.Hoteli pore oze egzotinosti treba a obezbeefamilijarnost,sigurnost svakonevnog ivota,to je oreuslov svakog prijatnog turistikogiskustva.

3)kulturna diversifikacija. U razvijenoj tv kulturi,sama kultura de sve vie postajati turistikaatrakcija.To znai a e hoteli morati sve vie a se iferenciraju na proizvo tako pto de mu atisnaan kulturni peat.Mejutim,ukoliko lokalna kultura nije atraktivna ovoljno ili je previeeksploatisana,taa se pristupa pozajmljivanje umetnikih stilova,objekata,premeta iz rugihepoha i prostora itd.

4.Tematski karakter. Sve o zabave o imia,oitinjeno unapre utvrjenoj temi.5.Kontinuirana aktivnost.Savremeni hoteli funkcioniu ani nod.

6.Moerni karakter.U tenji a se mejusono to vie razlikuju na osnovu istiktivnihtema,ovakvi hoteli poinju mejusobno a lie,jer svi koriste sline kombinacijestandardizovanih atrakcija.

7.Reukcionizam i koncentracija. Rai se o jo jenojod karakteristika savremenog turizm kojaima uticaj na oblikovanje hotelskih proizvoa.Kaa je re o hotelima koji su smeteni u bivimzamkovima ili palatama,oni vre reukciju,onosno negiraju sam smisao i namenu ovihobjekata.Za savremene turiste svi ovi oblici saimanja i reukcionizma su poeljni.


16/80

2)Butik hoteli. Novi tren u razvoju hotela imao je rast butik hotela.Njih moemo opisati kaokude u grau ili mala vlasnitva vojena sa stilom,koji su namenjeni moi i izajnirani premauzoru na utike 60-ih.Takvi hoteli su atraktivni potroaima koji trae jeinstveno iskustvo koje jerazliito o hotelskih lanaca.

Mnogi utik hoteli fleksibilnije ogovaraju zahtevima trita nego veliki hotelski lanci,stalniminovacijama ili poboljanjima.Faktori koji promoviu rastudi tren u butik hotelima su:-Internet,koji potroaima omogudava pristup u novoj formi hotela-Ulazak poznatih hotelskih lanaca na ovo trite,kao pto je Hilton,Marriot it.Ulazak hotelskih lanaca na trite butik hotela moe biti kontraiktorno.Homogenost objekatahotelskih lanaca moe biti naruena principma butik hotela,a to je a je svaki objekat

jeinstven.Broj butik hotela je znaajno porasta u poslenjoj eceniji.Tipini butik hoteli su opremljeni na tematski,stilski i inspirativan nain.Iako uglavnom manjinego to je vedina hotela(3-100 soba),oni su uglavnom opremljeni telefonskim i internetvezama,barovima i televizijom.Osoblje je na usluzi 24 asa nevno.Butik hoteli se iferencirajuod lanca po izuzetnoj i personalnoj usluzi,smetaju i kapacitetima.Ciljno trite su turisti sa viimnivoom dohotka koji ne zahtevaju samo osnovne stvari i konfor,i kojima su dosadile sobe koje

svua izgleaju isto ili slino.Hotelijeri se plae a ovi hoteli ne uju u mou i a se ne otvori velikibroj.Ne ee svoju markua uine previe trenovskom,i ne ele izajn koji de sutra biti zastareo.injenica je a turisti aju prenost komforu velikih lanaca aje prenost i ogovornost butikhotelima.Oni nisu za svakoga i ne pokuavaju a zaovolje svai segment trita.U tome viesvoju buudnost,jer su pronali trinu niu i ele u njoj a ostanu.

3)Neobini hoteli. Meju svetskih hotelima za pamdenje su oni kao THE TREETOPS HOETl koji se

na lazi u jeom o parvova sa ivljim ivotinjama u Keniji oslovno na vrhu rveda.-Ice HotelSmeten na obalama reke Torne u veskoj Laponiji.Ice hotel je sagrajen oostataka jenogoinjih biljaka sa kompletno novim izajnom,novim apartmanima,garniturama,nametaju,potpuno leeni bar,ae i tanjiri o leda.-Hotel kapsula u kojem gosti nemaju sobu kao takvu.Umesto toga oni obijaju prostor veliine7x4 stopa.U ovom prostoru je krevet i televizor.

-Hotel od soli.Bolivijska pustinja od soli se prostire na 12,000 kvadratnih kilometara.Tu je

sagradjen prvi hotel od soli,Palacio de Sal Plaza Blanca.Sve je sazidano od sitnog belog

praha,zidovi,stolovi,krevet,pod.

-Langholmen Hotel iz koga nema beanja. Nalazi se na Zelenom ostrvu u centru Stokholma,a

o sreine 19. Veka bio je najuveniji veski kravljevskizatvor.Hotel ima 4* i svaka soa jezarala prvobitni uh.

18.Buudi trenovi u hotelijerstvu

-Hoteli u uudnosti e biti efinisani novim potrebama ljui i novim motivima putovanja.Novepotrebe i motivi putovanja turista bide orejeni usluvima raa i ivota ljui,u novomprivrenom socijalnom i politikom okruenju.


17/80

-Nove tehnike i tehnologije komuniciranja uticade na smanjenje slubenih putovanja,ali e zatoputovanja zbog omora,rutva,zabave i uenja biti znatno veda-Trite hotelskih usluga de biti vie segmentirano jer de gosti sve vie traiti razliite saraje.-Znaaj ouvanja ivotne sreine ili eko hotela bide sve vie korideni.-Spa hoteli vezani za ouvanje ravlja,fizike i uhovne snage,zravu ishranu,koridenje prironih

izvora i sl.-Broovi hoteli bide opremljeni tako a turisti uivaju u istraivanjima i novim otkridima. Svemire postati nova turistika estinacija.-Hotel avion.Revolucionarni hotel buudnosti.Koncept kombinuje najbolje elemente putovanjakrunim borovima,balonimana vrud vazuh i avionima.Putnici nikaa ne treba a se parkiraju,amogu a putuju na nekoliko razliitih estinacija.-Tematski hoteli de nastaviti a se razvijaju,nuedi sve vee prenosti zemlje,regije ili mesta kojepredstavljaju uz zabavu i ambijent tipian za izabranu lokaciju.-U razvoju hotelse i turistike inustrije u buudnosti postojade i sleei trenovi : *povedanjebroj jeftinih hotela van gradova,*luksuznih hotela sa poznatim destinacijama,*rast tematskih

hotela,*izgradnja hotela u sveiru,*veda primena informacione tehnologije na svim nivoimaupravljanja.

Znaajno je navesti nekoliko glavnih pitanja:-Kontrola kapaciteta.Onosi se na pitanje ko kontrolie proaju hotelskih soba,,avionskihseita,iznajmljivanje automobila it.Za saa sai vlasnici kontroliu proaju i istribuciju,alipostoji i tendencija da kontrola odlazi u ruke onih koji poseduju i upravljaju globalnim

rezervacionim sistemima.Faktori koji de uticati na taj proces su telekomunikacija,razvojsoftvera,urebe vlaa,ogranien kapital i sl.-Sigurnost i bezbenost.Va7an aspekti sigurnosti i bezbenosti su terorizam,sve veda razlikaizmeju bogatih i siromanih u svetu,limitirajudi finansijski resursi,infrastrukturirani problemi...

-Imovina i kapital.Pitanja vezana za imovinu i kapital onose se na racionalno koridenjeprivatnog kapitala i vladinih fondova

-Tehnologija.Vea primena vetake inteligencije omogudila bi stanarizaciju operativnihproceura i stvaranje uspenih menaement sistema.-Novi menament. Sloeni zaaci kontrole kapaciteta,sigurnosti i bezbednosti,kretanje kapitalai tehnolokih inovacija zahtevaju zahtevaju menaerski kaar koji je sposoban a se prilagoiubrzanim promenama u okviru svih tradicionalnih f-ja.

-Globalizacija.Medjunarodni hotelski lanci nastavljajju a razvijaju i otvaraju svoje hotele iromsveta.

19.Razvoj medjunarodnih hotelskih lanaca

Hoteli kao objekti koji su prepoznatljivi na turistikom tritu po svojim uslugama,kvalitetimausluga,vrstama usluga,lokaciji,tipu usluga i ostalim specifinostima,mogu se na turistikomtritu pojavljivati u vie oblika,samostalni ili povezani u razliite grupe.Postoje sleede vrste hotela:1.Nezavisni hoteli

2.Hotelski lanci


18/80

1.Nezavisni hoteli samostalno i nezavisno vode svoju poslovnu politiku,marketing

politiku,poliku proace i cena i zauzimaju specifinu niu na turistikom tritu.Primenjuju optepoznate stanare,potuju nacionalne pravilnike o kategorizaciji,ali namaju prepoznatljiv brenna tritu.Nastup na tritu je samostalan,a osnov trinog nastupa jesu gosti.Nezavisni hotelimogu opstati ako su to manji hoteli,i ako si oezbeili stalne goste.Veliki hoteli sve tee mogu

opstati kao nezavisni hoteli.Najvedi broj nezavisnih hotela anas posluju u velikim graovima kaomali hoteli nieg ranga i usluge.2.Hotelski lancisu sitem povezanih hotela sa prepoznatljivim imenom i garantovanim

standardom,iza kojeg stoji poznata marka.Poetnu fazu razvoja lanaca karakterie povezivanjemalog broja objekata u uem prostornom okruenju,a zatim dalji regionalni razvoj,prekonacionalnog o mejunaronog razvoja hotelskih lanaca.uveni hotelijer iz SAD,Conar Hilton,Smatra se osnivaem sistema poslovanja po principu hotelskog lanca.Da bi postaleuspene,hotelske kompanije imaju 3 mogudnosti:-Mejunarona orijentacija na irenje na nova geografska poruja-Orijentacija na nacionalno ili regionalno trite kreiranjem aekvatne strategije-popunjavanje trine nieO sreine 80 goina olazi o rastinih promena u hotelskim lancima.Tri faktora koja suuticala na rast hotelskih lanaca:

-Rast na bazi sistema franizinga-veda primena ugovora o menamentu-potreba za kooperativnim rastom

Ekspanzija hotelskih lanaca moe se objasniti eljom za obezbejenjem ekonomije obima.-veliki broj konkurenatatekode u ostvarivanju iferencijacije-trokovi za izgranju novihhotelavisoki fiksni trokovi uticali su na intenziviranje konkurencije uhotelijerstvu.Prilagojavajudi se novim pravilima na globalnom tritu hotelske kompanijerazvijaju nove strategije rasta.Neke o strategija ukljuuju sleede:

-Razvoj novog proizvoda-Tehnoloka ostignuda nue nove naine u izgranji konceptaposlovanja hotelskih kompanija,posebno u automatizaciji operativnog poslovanja.

-Diversiikaciju ponudekroz viestrukih marki.Hotelski lanci poinju a iversifikuju svojeposlovanje irenjem na nova trita i uvoje novih marki kao ogovor na povedanu konkurancijuu ovoj oblasti.

-Upotpunjavanje ponue proizvona.Mnogi hotelski lanci povezuju tehnoloke i marketingresurse sa avio kompanijama i rugim preuzedima u cilju upotpunjavanja ponue-Kreativni marketing program za zaovoljavanje potencijalne tranje-Rast mejunaronog turizma je znaajan potencijal za rast hotelskih lanaca-Rast franizma kao mogudnost irenja hotelskih lanaca na nova trita

Faktori koji su uticali na razvoj medjunarodnih hotelskih lanaca su eksterni i interni.

Eksternise onose na ekspanziju tranje za hotelskim uslugama u svetu i na potrebu a se ubrzaprivredni razvoj pojedinih regiona.

Interni faktori onose se na trini i organizacioni aspekt poslovanja.*Trini aspekt poslovanja porazumeva jaanje marke i garanciju kvaliteta usluga,a*organizacioni stvaranje nove organizacione strukture zbog irenja poslovanja namedjunarodnom planu i iversifikaciju,tj. irenje asortimana usluga.


19/80

20.Vrste medjunarodnih hotelskih lanaca

Veliki medjunarodni hotelski lanci mogu se grupisati u tri oblika:

-Koorporativni lancikompanije za menament obrovoljni lanci.Mejutim,esto sekompanije za menamet u uslovima brojnih integracija i akvizicija svrstavaju u grupu

korporativnih lanaca.

21.Karakteristike korporativnih lanaca

Hotelske lance koji pripaaju ovoj vrsti karakteripe jaka marka,primena zajenikih stanara iviskok nivo kvaliteta.

Najvedi korporativni lanci razvijaju vie marki.Marke se esto vezuju za ime jenog lanca,a svakaod njij ukazuje na vrstu,kategoriju ili namenu objekata koje ouhvata.Time se istovremeno

prezentira vrsta i kvalitet usluga u ogovarajudoj grupi objekata konkretnog korporativnoglanca.Korporativnim lancima mogu upravljati oni sami ili kompanije za menament.Segment korporativnih lanaca karakterie : Izrazita uestalost promena oje se ispoljavaju krozesta spajanja,preuzimanja,kupovinu velikih hotelskih lanca i njihovih delova.To dovodi doeliminog ili potpunog gaenja nekaa poznatih kompanija i pojave novih imena koja esto brzopeuzimaju voedu ulogu.Procesi i mehanizmi globalizacije su takvi da zahtevaju brzo i stalno prilagodjavanje korporativnih

lanaca.

Na prvom mestu nalazi se Inter Continental Hotel group,iva Six continets,onosno Bassgrupa.Najpre je hotelski lanac Holidaz Inn kupila Britanska kompanija Bass koja se avi

proizvidjom piva,a kada je 1999. Godine prodala svoju pivaru,poslovna jedinica koja se bavila

hotelskih poslovanjem preimenovana je u Six Continents-Zatim se izdvojila Inter Continental koja

obuhvata vei broj marki.

Ove grupe su rasle tokom ekae zahvaljujudi menaerima i akvizacijama koje su koristileinternacionalne grupe.U velikoj pritaniji i svetu lider je Inter Continental Hotel group,dok u

Francuskoj Accor.

Na drugom mestu nalazi se hotelski lanac Wzndham Worldwide sa dosta poznatih brendova.

Naveeni poaci pokazuju a su sve vede voee mejunarone hotelske korporacije ostvarijeprogresiju u onosu na 1995. goine,posebno irenjem trita.

-Primena standarda i kreiranje brendova u hotelskim lancima

Potrebe i preferencije kupaca irom sveta postaju univerzalne,ali istovremeno ispecijalizovane.Jasno naglaene razlike de verovatno i alje postojati o zemlje o zemlje,ali

mejunarone korporacije de zaovoljiti potrebe prilagojavanjem stanarizovanih proizvoa iusluga.Globalizacija turizma je povedala kompleksnost poslovanja.Vedina hotelskih lanaca postavlja orejene staare koji garantuju potroaima jeinstvenkvalitet usluga u svim hotelima orejenog lanca posebno kaa je re o orejenom brenu kojiima definisane standarde poslovnih procesa,izgradnja hoetla,uredjenje soba,restorana i drugih

saraja i namenjeni su orejenoj grupi potroaa.Hotelski bren ne iplicira i nunustanarizaciju u izajnu,jer su usle zahteva trita mnogi zapoeli prilagojavanje svojihobjekata lokalnoj kulturi i okruenju.


20/80

Na prvom mestu ui niz goina nalazi se Best Western istoimenog lanca,a zatim sledi HollidazInn kao voedi bren InterContinentala,ali treba istadi a je rugi bren po venosti u ovomlancu Express bz Holliay Inn ostigao esto mesto.Ko strategije moe se razlikovati razvojmedjunarodne i nacionalne marke.Strategija medjunarodne markezasniva se na razvoju hotela

samo na orejenim,po pravilu kvalitetnijim lokacijama u razliitim zemljama,sa namenom za

mejunarono putovanje.Ovo voi o relativno niskog nivoi penetracije na trite kokretnezemlje,gde se ie na pokrivenost trita vedeg broja zemalja,umesto na vedi broj objekata ujednoj zemlji.Ovu strategiju koriste hotelski lanci koji se odlikuju visokim kvalitetom usluga.

Strategija nacionalne marke vie je orijentisana ka segmentima sa srenjim i niim nivoomprihoa i koriste je hotelske kompanije koje na tritima ele a privuku prvenstveno omadutranju,lociranu u tim zemljama.Strategija nacionalne marke zahteva znatno vedu penetraciju natrite konkretne zemlje.

22.Karakteristike kompanija za menament

Kompanije za menament su visokostrune kompanije koje upravljaju razlitim markama hotelakorporativnih lanaca i njihovim delovima,zatim svojim markama,kao i nezavisnim hotelima koji

nemaju sopstvenu marku.

Ove kompanije upravljju hotelima u interesu vlasnika na osnovu menament ugovora kojima seutvrdjuje njihova odgovornost za profesionalno upravljanje hotelom,osiguranje kvaliteta i

ostvarivanje prihoda,dobiti i ostalih poslovnih ciljeva sa ili bez odredjenih garancija odgovorenih

s vlasnikom hotela,onosno vlasnikom kompanijom.Menamentkompanije za svoje usluge obraunavaju orejene naknae:1)Osnovna naknada(1,5-3 % od ukupnog prihoda)

2)Stimulativna naknada(do 10 % od bruto operativne dobiti)

3)Naknada za marketing i prodaju(1-3% o ukupnog prihoa ili prihoa o smetaja)

Uvedini sluajeva vlasnici hotela su takoje uni a na poseban raun ovijaju naknau zaoravanje hotela(5% o ukupnog prihoa) kako bi se menament kompanije osigurale a evlasnik ulagati odredjena srestava u reovno oravanje kvaliteta hotela.Menament ugovor se obino sklapa na perio o 10 o 20 goina.Vedina hotelskih menament kompanija nui i franize onosno pravo koridenja imena brenai pripaajudih stanara proizvoa i usluivanja.Ozbiljne hotelske kompanije proaju franizeuglavnom proverenim korisnicima,bez obzira a li je re o nekoj rugoj menament kompanijiili re o nezavisnom ,ali profesionalnom menamentu hotela.Korisnici franize pladaju nienaknae nego to su one koje pladaju vlasnici hotela ugovorima o menamentu,jermenament kompanije u sluaju fraize ne upravljaju hotelom.

23.Karakteristike kozorcijuma(dobrovoljnih hotelskih lanaca)

Hotelski konzorcijumi su marketinke alijanse uglavnom nezavisnih hotela kojise uruuju kakobi uvedali svoju trinu atraktivnost i ostupnost potencijalnm gostima.lanovi ostvaruju koristikroz marketing usluga.

Za razliku o menament kompanija,vlsnici hotela,koji su u sastavu orejenog kozorcijumaimaju potpunu kontrolu nad upravljakom funkcijom hotela.


21/80

*Osnovne aktivnosti dobrovoljnih hotelskih lanaca su:

-Prodaja i razvoj rezervacionih sistema

-Oglaavanje i ruge promotivne aktivnosti-saranja sa avio kompanijama i putnikim agencijama-savetodavne usluge

-usluge poboljanja stanara,pomod u poizanju kotegorije objekta,trening osoblja itKarakteristike ovih lanace je njihova orijentacija ka hotelima visokih kateforija i

vrhunsim,luksuznim objektima,kao i hotelima srednje kategorije,i ona proizilazi iz njihovog

nstojanja a se na bazi stanara postigne ogovarajudi kvalitet i time konkuriu korporativnimlancima.

U Evropi je svega jena tredina hotela u hotelskim lancima,jer je njena tenencija u razvojuhotelijerstva uglavnom utemenljena i zaranana malom i srednjem poroinompreuzetnitvu.Tako je u Evropi uestalija praksa razvoja nacionalnih hotelskih lanaca.Dobrovoljni hotelski lanci belee stalni rast.Osnovni razlog takvog rasta treba traiti usposobnosti ovih lanaca da privatnim lancima ponude globalni pristup kroz svoj marketing i

rezervacioni sistem i a na bazi ekonomije obima postignu ogovarajue utee.Osnovni cilje jeupravo irenje na mejunarona trita.Prenosti poslovanja su i naknaa koju pladaju,a iznosi izmeju 1 i 2 posto goinjegprihoda.Druga prenost je lakoda kojom lanstvo moe a se raskine,obino u okviru preioao 2 goine ili manje,ok se ko franize i ugovoru o menamentu ugovor zakljuuje na periokoji traje u decenijama.

24.Naini rasta i razvoja hotelskih lanaca

Oekivani tokovi integracije svetske privree veda granska i tetirorijalna mobilnost kapitala nasvetskom tritu i vede povezivanje razliitih nacionalnih ultura,oprinosi svojevrsnoj globalizaciji

svetskog trita.U tim uslovima proces internacionalizacije predstavlja najznaajnije obeleje orijentacijehotelskih preuzeda.Osnovno obeleje strategije hotelskih lanaca bilo je koridenje marke istandardizovanog hotelskog proizvoda,uz intenzivnu teritorijalnu ekspanziju ka drugi delovima

sveta.

U zavisnosti od definisanih strategijskih ciljeva,optih kretanja i tenencija u turizmu,uslovaulaska na konkretna trita,hotelske kompanije se mogu opreeliti za jean o sleedih nainarasta:Fraizing,ugovor o menamentu,akvizacije,zajenika ulaganja,strategijske alijanse i sl.

25.Fraizing

Kocept fraizinga u oblasti hotelijerstva prestavlja znaajnu mogudnost irenja trita i rastposlovanja.U Evropi ovaj koncept postaje znaajan sreinom 70-ih godina i to najpre kodrestoranskih a kasnije i hotelskih preuzeda-Kompanija avlac franize,onosno franizer,priznaje promaocu franize pravo koridenjem marke,znaka,operativnih sistema iprocedura,rezervacionog sistema,marketinga uz odredjenu naknadu.Sa druge strane,primalac

franize,franizant,potpisivanjem ugovora o franizingu prihvata nain poslovana frainzera kojije definisan odrednicama ugovora.


22/80

Razlozi ekspanzija sistema franizinga su sleedi:-Davalac franize retko ulae kapital-Davalac franize ne mora sam a prolazi kroz pravnu regulativu mnogih zemalja-laki ulazak na trita,onosno nepoznata poruja

Prednosti:-koridenje marke prepoznatljive na tritu,obijanje kompletnog plana i specifikacije zaizgradnju objekta

-ukljuivanje u centralizovani rezervacioni sistem-mogudnost obijanja popusta ko obavljaa-nie kamate ko kreitnih kompanijaNedostaci:

-visoke naknade

-kroz centralni rezervacioni sistem ne obezbedjuje se potpuna popunjenost kapaciteta

-mora se potovati sve orebe potpisanog ugovora-mora potovati stanare koje je utvrio franizer

Ugovor o franizingu nije mejunarono regulisan niti ga sare nacionalna zakonoavsta,vedsamo je regulisan u SAD-u ge se i najvie razvio.U Evropi ugovor o fraizingu prestavljaposebne,neimenovane ugovore koji nisu zakonom definisani.

Ugovor ofraizingu u hotelijerstvu sari:

-prava i obaveze avaoca franize:Davalac franize aje ozvolu za upotrebu prepoznatljivogodela poslovanja,know-how,imena i zatitnog znaka,pomod pri upravljanju i marketingu.Kaosastavni deo javlja se i operativni prirunik koji sari sve savete i uputstva u vezi saposlovanjem.Takoje franizer preaje opise,skice,razna okumenta koja su neophona zaposlovanje.On pomae frainzantima prilikom izbora nove lokacije,koja je veoma znaajna za

poslovanje.Isporuka opremeje jo jena obaveza franizera.

-prava i obaveze primaoca:Osnovna obaveza primaoca franize je a plati naknau za ustupljenaprava.Franizant mora potovati pravila poslovanja koja je oreio franizer.Obavezan je i adopusti kontrolu svog poslovanja kao i a se ukljui u marketing sistem franizera.

-naknaa : Franizant je u obavezi a plati iicijalnu naknau prilikom ulaska u sistem franizingakao i tekudu naknau koja se kontinuirano plada i obino se ugovara u procentu o brutoprihoda po sobi.Rezervaciona taksa i taksa za oglaavanje su skoro neizbene,a mogu postojati iruge naknae,to zavisi o konkretnog hotelskog lanca.

-teritoriju:Ugovori o franizingu sare orebu o zatiti iskljuivog poslovanja franizanata naodredjenoj teritoriji.Poto su uloili znaajne investicije u izgranju ili aaptaciju objekta,kao ipribavljanje opreme na ovaj nai se franizanti tite o konkurencije.Hotelski lancikoriste tzv.Master franizu posebno kaa ulaze na nove ,nepoznata trita.

-trajanje ugovora:S obzirom a su ugovori o franizingu po praviilu ugoroni,vreme trajanjeugovora je od 10-20 goina.Mogude je i a se ne orejuje perio trajanja ugovora ved samo


23/80

poeti oerio koji iznosi 1-5 goina,sa orejenom klauzulom.Ugovor se moe raskinuti ukolikosu rezultati ispo oekivanja,-isteklo vreme na koje je ugovor zakljuen,sporazumpartnera,otkazom,usle ejstva vie sile ili ukoliko se ne ispunjavaju obaveze iz ugovora.U pravnom sistemu Srbije ugovor o franizingu nije posebno tretiran,Ne sari ga zakon oobligacionim onosima i ako se zakljui ugovor o franizingu sa primaocem ili avaocem franize

ne postoji obaveza prijavljivanja ovaog ugovora o ravnih organa.

-uslove po kojima prilamac franize moe a proa ili ustupi franizu-Uslove po kojima moe odi o prekia saranje

Franizing moe biti (u hotelijerstvu) u va formata:-Franizing poslovnog formata-investicioni franizing

Franizing poslovnog formata ima sl. Karakteristike:-ugovor mora sarati sve ugovorene rokove-Franizer mora uvesti i obuiti franizanta za sve aspekte poslovanja pre zapoinjanja raa-Posle zapoinjanja poslovanja,franizer mora kontinuirano a prati poslovanje franizanata iprua porku u orejenim oblastima poslovanja-Franizant mora ozvoliti kontrolu o strane franizera-franinzant plada franinzeru orejene naknae-Franinzant moe avati franizu na svojoj teritoriji ukoliko je to uvogorom preivijeno

-Investicioni franizing zahteva relativno veda investiciona ulaganja.Franinzant koji se olui zaovu vrstu najpe se koncentriena povradaj uloenog kapitala.

26. Ugovor o menamentu

Ugovor o menamentu je ugovor kojim se povezuju hoteli u hotelski lanac,u kome postoje veugovorene strane,koje su mejusobno povezane zajenikim interesima.To je ugovor izmedjuvlasnika hotela sa jena strane i kompanije za menament sa ruge strane,koja ajestanare,pravila,garantuje kvalitet i zatitu potroaa,onosi vedi profit hotelu,ali mu ne ajegaranciju za vedi profit.Kompanije za menment ostvaruju priho po osnovu lanarine,ueda u rezervacionomsistemu,naknae za obuu,marketing it.Ugovor o menamentu se moe efinisati kaosporazum kojim se vodjenje poslova ili odredjenih funkcija hotela ugovorom prenosi na

kompaniju za menadment,koja za preuzete poslove obija naknau.Davalac ugovora omenamentu se obavezuje a e rukovoiti poslovanjem hotela ili orejenom poslovnimfunkcijom,donositi poslovne odluke,obavljati poslove zstupanja,planiranja,marketinga itd.Poslovi

mogu biti komercijalnog ili tehnikog karaktera.Kompanija za menament je u obavezi a obuikadrove i izradi prepoznatljivog hotelskog proizvoda-Kompanija ne snosi odgovornost za rizik i

gubitke.

Sa ruge strane primalac usluga o kompanije za menament obavezan je a plada naknae zausluge i sam je odgovororam za finansijski rezultat.


24/80

Ugovori o menamentu se uglavnom skpalaju izmeju velikih hotelskih preuzeda u meovitomvlasnitvu e vlasnik ne zna sve aspekte hotelskog poslovanja,pa trai usluge o rugekompanije.Trajanje ugovora moe iti o 5,10 ili vie goina.Hotelski lanac koji poseuje najvedi broj hotela imaju sklopljene ugovore o menamentz jeMarriott .Intercontinentals je na tredem a Accor na etvrtom mestu.

27.Akvizacije

Globalizacija ijaanje konkurencije,kao i procesi eregulacije sektora,integracije mejunaronihtrita apitala i razvoja informacionih tehnologija oveli su o procesa stvaranja krupnihhotelskih kompanija.Predvidja se dalji porast horizontalne integracije i geografke diversifikacije.

U trinim ekonomijama putem menaera i akvizacija ostvaruje se transfer vlasnike imenament kontrole,u smisu preuzimanja manje uspenih kompanija o strane efikasnijih ifinansijski jaih kompanija.Menaeri se najede efiniu kao dogoro o integrisanju dvekompanija,na relativno ravnopravnoj osnovi.Ali ovakvih menaera je malo s obzirom a je uvekjedna strana dominantna.

Akvizacija(preuzimanje)je strategija gde jedna kompanija kupuje kontrolni paket akcija ili

uede o 100 u rugoj.Kupljena kompanija gubi svoju pravnu samostalnost,a pored prijateljskihesta su i neprijateljska preuzimanja i pripajanja.Akvizacija ima polaznu osnovu u razvojnoj strategiji kompanije.Pri kreiranju strategije razvoja

kompanija ima dve osnovne opcija. Izbor izmedju internog i eksternog rasta.

-Ko strategije eksternog rasta kompanije iz svog finansijskog potencijala kupuju ruge,vedpostojedih kompanije i ukljuuju ih u svoje poslovne programe.-Kod internog rasta kompanija iz akumuliranih finansijskih sredstava stvara potencijal za

proirenje proizvonih i frugih kapaciteta.U tom sluaju ne olazi o vlasnikih integracijakompanija.Akvizacije su visoko rizine aktivnosti,ali usle sve brih tehnolokih i strukturiranih

promena,njihovo koridenje se povedava.Motivi akvizacije su razliiti. Jean o najedih jeste elja za ekspanzijom.Akvizacija nekekompanije koja se baci orejenom elatnodu,ali ako je u geografkoj oblasti u kojoj bi kupaceleo a proiri svoje poslovanje,moe a bue bri nain za ekspanziju od sinergetskih efekataza kupce,uspenom kombinacijom kompleentarnih poslova.Takoje,akvizacija moe a bue ieo programa iversifikacije koji bi omogudio jenoj kompaniji apone a se bavi rugim poslovima.-Finansijski faktori mogu biti motivi za akvizaciju.Procena kupaza moe a ue znatno povoljnijao trine vrenosti kompanije.-Ostali motivi kao pto su poreske olakice,takoje mogu a oigraju orejenu ulugo prilikom

oluivanja o avizacijama.-Po osnovu akvizacije,kupac moe a se olu za kupovinu samo jenog ela akcija ciljnekompanije i da deluje kao holding kompanija,odnsno kompanija koja je u posedu dovoljno g

broja akcija za kontrolu ciljne kompanije.

*Po osnovu akvizicija mogu se uspostaviti 3 karakteristina onosa:1.Izmedju avio kompanija i medjunarodnih hotelskih lanaca


25/80

2.Izmeju menjunaronih hotelskih lanaca i preuzeda iz rugih elatnosti3.Izmedju medjunarodnih lanaca medjusobno

-Motivi akvizicije onoso se na smanjivanje konkurencije,irenje trita,ostvarivanje ekonomijeobima,ppovedanje profistabilnosti.

Zajenika ulaganja

Ko zajenikih ulaganja kompanije sklapaju sporazum o ulaganju orejenih srestava kako biostvarile efinisane poslovne ciljeve.Kaa ulaganja omogude ostvarivanje obiti,raspoelapartnerima se vri prema prethono utvrjenim pravilima.Zajenika ulaganja prestavljaju oblik irektnog investiranja koji se esto koristi u renjumejunaronih hotelskih lanaca na nova trita.Osnovni cilj je povedanje ueda namejunaronom tritu i sticanje konkurentske prenosti.Zajenika ulaganja porazumevajupronalaenje ogovarajudeg partnera na orejenom tritu.Oblici zajenikog ulaganja zaviseo zakonskih i rugih uslova u konkrentnoj zemlji,zahtevaju znaajna ulaganja,nose znaajanrizik,ali mogu ovesti o poboljanja profitabilnosti partnerskih kompanija.U mnogim zemljamazajenika ulaganja prestavljaju najede zastupljen oblik stranog investiranja.

28.Karakteristike i vrste prevoza

Ranije se smatralo da prevoz jeste pasivan element u procesu putovanja,ali anas e moekonstatovati a prevoz i smetaj prestavljaju aktivne i vane elemente u stvaranju pozitivnogiskustva ko turista u toku celog putovanja.Pruanje loih usluga u toku prevoza,problemiotkazivanja ili igog ekanja prevoza mogu negativno uticati na perceprciju turista u tokuputovanja.Turisti zahtevaju sigurnost,udobnost i efikasnost u toku putovanja.

Elementi koji ukazuju na medjuzavisnost turizma i prevoza odnose se na-turiste

-onos izmeju prevoza i oivljaja-probleme koji u tou prevoza utiu na oivljaje turista-zahteve turista sa sigurnim,pouzdanim i efikasnim vrstama prevoza

Vrste prevoza:

1)Kopneni prevoz je jean o najznaajnijih revoza za omada turistika putovanja.On obuhvatanekoliko vrsta prevoza i to: putovanja automobilom,autobusom,eleznicom i r.Kopneni prevozia znaajnu ulogu zbog niza specifinosti koje se onose na slobou izbora vremena poetka i

zavretka putovanja,rute kojom e se putovati,vremena i lokacije usputnih stanica.Poreprenosti znaajne uloge u svakonevnom ivotu,privrei i turimu,ova vrsta prevoza ima i nizneostataka koji se onose na veliku potronju nafte i erivata,potrebu za velikim prostorima zakretanje,negativan uticaj na ivotnu sreinu kao i problem sigurnosti prevoza.

2)Voeni prevoz se znaajno promenio o 1950. Goine zbog povedanja broja putovanjavazunim putem.Nestale su reovne putnike linije izmeju Evrope i Severne Amerike iAustralije.Mejutim,putovanja borom ostaju znaajna u Evropi ,posebno kada se kombinuje


26/80

prevoz putnika i robe.Politika putovanja brodom podrazumeva i problem bezbednosti.U

buudnosti se oekuje povedanje ueda putovanja broom na omore.3)Vazuni prevoz je oigrao kljunu ulogu u razvoju mejunaronog turizma,posebno kaa seposmatra prevoz na ruga rastojanja izmeju pojeinih kontinenata i uljenih poruja.Razvojturizma u orejenim porujia moe se ovesti u irektu vezu sa razvojem vazunog

saobradaja.

29.Upravljanje aerodromima

Za turiste,aeorodromi predstavljaju jedan od najrazvijenijih i najkompleksnijih sistema,gde se

oigrava itav niz interakcija izmeju rzliitih katera.Aeroromi su se znaajno promenili otriesetih goina vaesetog veka.Danas su to vie milijai vreni poslovi,koji prate ogromneinvesticije u saobradajnu infrastrukturu sa ciljem a se olaka prevoz turista,ali i za brojne rugenamene kao to su trgovina,iznajmljivaje automobila,oberbejivanje parking prostora i sl.Mejunarono uruenje aeroroma sa lanstvom o 550 avio kompanija i oko1440 aerodromau 165 zemalja je utvrilo kljuna pitanja koja su znaajna za postizanje pozitivnog iskustvaputnika,a koja se onose na sleede:-Potreba za povedanjem broj seita u avionu,posebno na rugim relacijama-Potreba za primenom tehnolokih inovacija,a bi se zaovoljila vede tranja-Prepoznavanje nove uloge u avio prevozu

-Potreba ubrzanja polaska putnika kroz aerorome,u smislu usavravanja tehnologije prevoza-Potreba usavravanja sigurnosnih sistema na aeroromimaFaktori koji utiu na zadovoljstvo putnika-Brzina rezervisanja leta

-Efikasnost pasoke kontrole-lakoda prenoenje prtljaga

-dostupnost prodavnica-Izged i atmosfera u prostorijama

Razvoj kapaciteta aeroroma obino zahteva pet o eset goina planiranja,tokom koga semoraju uzeti u obzir i kratkorone potrebe za kapacitetima i oekivani ugoroni razvoj. Ono tooatno komplikuje stvari je injenica a se moraju uzeti u obzir lokalni interesi i a oni nekaamogu tetiti planiranju i znatno oloiti potrebne investicije.Postoji velika edjusobna konkurencija i nadmetanje izmedju regiona.Iako je takva vrsta

konkurencije poenja,ukoliko njihov razvoj nije kooriniran i sa nacionalnog evropskogstanovnitva,mogu se pojaviti neenjene ili pogrene tenencije,to sigurno nisu ugoroni

interesi potroaa i zajenice.

30.Upravljanje avio prevoza


27/80

Mejunarona politika je znaaja za sistem avio prevoza.ikaka konvencija iz 1944. Goine jeustanovila niz medjunarodnih standarda za mnoge oblasti civilne vijacije.Evropska unija je

takoje utvrila stanare u olasti kontrole avio saobradaja,kao to su na primer irektive kojese odnose naJedinstveno evropsko nebo-.*Putniki prevoz moe se poeliti u ve grupe:

-Redovne linije izmedju destinacija,prema unapred utvrdjenom rasporeu o strane omadih imejunaronih avio kompanija. Postoje i ravne avio kompanije kao i kompanije sa javnim iprivatnim vlasnitvom,ili samo privatne kompanije.*arter linije nemaju unapre utvrjen raspore,a zakupljuju ih turoperateri,ali se poslednjihgodina nude i samo opcije sa letom.

1) Avio prevoznicima na reovnim linijama prvog i rugog rea najvedi problem stvara potrebaa se obezbei vea popunjenost kapaciteta aviona po svakom pojeinanom letus obzirom navioske fiksne trokove i uglavnom neelastine varijabilne trokove.Posle izbora trita na kojimade poslovati,neophona je i organizacija proaje,planiranje marketinga,posebno planiranjepolitike cena i promotivnih aktivnosti.Proaja se moe realizovati preko agencija,rugih aviokompanija ili elektronskim putem.

2)arter prevoz se bazira na veem nivou popunjenosti kapaciteta(80-90%),ali na niem nivouvaliteta usluga pto se posebno ogleda u :

-manjoj udobnosti

-manjoj zabavi

-skromnoj ponui jela i pia-nioj ceni prevoza-neovoljnijim vremenom polaska

-sporednim aerodromia

-manje frekfentnim polascima

*Za arter prevoz neophona je saranja avio prevoznika i turistike agencije,ije obaveze se

utvrjuju ugovorom.Oblici ugovora arter prevoza mogu biti: -ugovorom se obuhvata celokupni kapacitet

-ugovorom se obuhvata deo kapaciteta,a preostali kapacitet se rasporedjuje drugim agencijama

-ugovorom se obuhvata jedan prevoz

-ugovoro se ouhvata vie prevoza-Ugovorom se obuhvata koridenje aviona za celu sezonu

Faktori koji su uticali na rast avio kompanija od 60-ih dgodina,dnose se na :

-opaanje stvarnih trokova-povedanje mejunarone trgovine i ekonomski aktivnosti

-povedanje raspoloivog prihoa-politiku stailnost-poveanje fona slobonog vremena i promocije turizma-liberalizacija avio prevoza

Naveeni faktori su uticali na trenove u avio saobradaju mogu se objasniti:


28/80

-Efekti povedanja liberalizacije su uticali na emonopolizaciju u avio saobradaju,povedanjekonkurencije i uestalost pruanja usluga-Relativno niska cena avionskog goriva,od sredine 80-ih godina ,uticala je na smanjenje

operativnih trokova za 30%-menja se strukturaponue i tranje za puvoanjem avionom

-privatizacija aerodroma i avio kompanija-Dolazi o porasta ukljuenosti avio kompanija u razliite oblike partnerstva,merera,ugovora ozajenikom putu-rasta zahteva prema avio kompanijama u pogleu ogovornosti zatite okruenja smanjenjabuke

Razvoj avionskog sektora je kljuni faktor za razvoj evropske ekonomije.Ovaj sektor obuhvatavie o 3 miliona ranih mesta u Evropi,a oekuje se a se taj broj uvostrui o 2020. Goine.Veliki broj avio kompanija su zapoele svoje poslovanje kao revne kompanije.Menaeri aviokompanija nisu nezavisni.njihove aktivnosti su pod uticajem nacionalnih medjunarodnih propisa

,koji mogu biti ekonomskog i neekonomskog karaktera i biti ograniavajudi faktori za realizacijuorejenih akcija menaera.

31.Regulisanje medjunarodnog avio prevoza

U poslednjih dvadeset godina sa procesom liberalizacije i mnogim zemljama je dolo osmanjenja zatite nacionalnih kompanija koje su nosioci zastave i avanje ozvola rugimkompanijama a lete umeju zemalja ikonkuriu na tritu.Pore toga u ovoj oblasti posebno jeznaajno onoenje propisa koji se onose na bezbenost putnika.Minimum standardi koji se propisuju u pogledu upravljanja avionom i bezbednosti putnika mogu

biti

-Osposobljavanje aviona za letenje,njegovo oravanje i remont,kao i obuka inenjera za

specijalizovane poslove-avionska posada mora biti u skladu sa stanaria koji se onose n nivo kvalifikacije i obuavanja-infrastruktura kao to su aeroromi,meteroloke usluge,sistemi navigacije i sl. Moraju seobezbedidi

Tehniki i bezbeonosni stanari su propisani o strane nalenih organa u svakoj zemlji iprestavjaju osnovu za oranje konkurentske prenosti.Postoje i rugi propisi koji se onose nazatitu ivotne ssreine u pogleu smanjanja buke i emisija tetnih gasova,kao i njihov uticaj nalokalno stanovnitvo u blizini aeroroma.Mejunarono uruenje avio prevoznika koje je osnovano 1945. Godine u koje danas

obuhvata oko 230 avio kompanija titi interese avio kompanija u voi razliite pregovore savlaamo pojeinih zemalja,upravama aeroromima i rugih organizacijama.ovo uruenja jeimalo znaajnu ulogu u formiranju i razvoju ekonomski orive svetske mree avio linija istvaranju jeinstvenog i kvalitetnog sistema prevoza,kroj ujenaevanje cena,uslova prevoza ioperativnim standardima.

Takoje je znaajno i Evropsko uruenje avio prevoznika koje obuhvataja 34 avio kompanije.Razlozi za razvoj politike otvorenog neba koja ukljuuje bileteralne sporazume u pruanjuavionskih usluga o 1992. Goiene su sleedi:


29/80

-Povedanje konkurencije na amerikom tritu,usle eregulacije avio saobradaja uticaloje dapoznate omade kompanije postaju mejunaroni prevoznici i vie organizaciju poslovnihaktivnosti u cilju smanjenja trokova-Mejunarone avio kompanije trae mogunosti za povedanje marketinkih i finansijskihefekata,kroz merere i strategijske alijanse

-trend privatizacije nacionalnih prevoznika

32.Uloga marketinga u avio saobradaju

Sa ponudjenim porastom konkurencije avio kompanija,avio kompanije moraju da se usmere na

aktivnosti za zaovoljavanje potroaa.Marketing u avionskom saobradaju je veoma sloenproces.

Faze procesa marketinga u upravljanju avionskim uslugama su:

-Istraivanje trita i ientifikovanje trinih ssegmenata-Koridenje analiza trita za planiranje proizvoa i cene kao kritinih faktora-Razvoj marketing plana.kroz organizaciju prodaje i distribucije.

-Pradenje i kontrola mogudnosti avio kompanija a ispuni stanare u pruanju usluga.

33.Upravljanje low cost kompanijama

*Low cost fenomen oznacava inovatinvost u oblasti ekonomije,marketinga i

menadzmenta..Mnogim avio kompanijama nedostaje akcioni plan ya identifikovanje

trenova,buudih promena u avio intustriji i globalnim kretanjima.*Najpoznatije low cost kompanije u avio saobradaju su:Rzanair i easz jet(Evropa),virgin blue-Australija,west JetKanada,Air Do i skzmark(japan),air asia (Malezija) i dr.Menament avio kompanije mora a naje nain a previi tenencije u avio poslovanju,a

ientifikuje pravila koja ovoe o promena i a upravlja trenovimakoji de oblikovatibuudnost avio inustrije i transporta.*Low cost model se zasniva na:

1)jasnoj viziji o tome u kom pravcu se kree avio transport2)na jasnoj strategiji kako ostvariti eljene ciljeve3)Instrumentima za uveravanje kljunih zainteresovanih strana ,a se posvete zajenikoj viziji istrategiji

4)Efikasno poslovanje.

Naavike potroaa se menjaju.Na prime,nekaa su putnici bukirali aranmane preko velikihturoperatera,to se anas smanjuje.Ekstremno niske cene koje nue low cost avio kompanije

,privlae turiste i ovlae ih o velikih avio kompanija sa potpunom uslugom.Moe sekonstatovati a je u velikoj meri tranja potroaa za avio prevozom motivisana niskim cenama.Postojedu sliku avio transporta takoje menja nova tehnologija.Razvoj tehnologije i raststanovnitva voe ka popularizaciji letovapoint to point na tetu letova hub-and-spoke.Razvoj low cost kompanija prestavlja ozbiljan izazov za poslovanje velikih aviokompanija.

34.Lanac vrenosti low cost avio kompanija


30/80

Lanac vrenosti low cost avio kompanija je orejen ponaanjempotroada i socijalnomsvedu.Osim uspostavljanja karakteristine kulture i orejenog timskog uha,moel poslovanjaniskobuetnih avio kompanija sari orejene karakteristike:1)Svaka zemlja ili usko regionalno poruje na ovaj nain eliminie potrebu da plateprekomorske zarade posadi

2)Stanarizovana fota koja se sastoji o jenog tipa aviona,smanjuje trokove oravanja3)Veda iskoridenost aviona4)Bukiranje koje s euglavnom realizuje preko interneta,ovoi o utee na provizijama.5)veda zbijenost seita u avionu6)kontinuirano se rai na smanjenju trokova.Svi low cost prevoznici imaju minimum usluga ukabinama,to smanjuje potrebu za vedim brojem stjuaresa.7)Tee maksimalnoj popunjenosti kapaciteta8)Nude jedino prevoz od jedne do druge take9)Posuju sa obitkom zbog efikasnog sistema menamenta,koji funcionie tao to cene karatavariraju u zavisnosti od toga koliko su unapred kupjene.

10)povedavaju priho tako to nue oatne usluge,kao to su rent-a-car,bukiranje hoteskogsmetaja svojim putnicima itd.11)Izvae maksimalnu korist iz specijalizovanih ponua koje imaju u svom programu,kako biosigurali vodjstvo u konkurentskoj trci.

35.Buudnost low cost avio prevoza

Postoje va scenarija avio prevoznika u buudnosti:*Scenario APrevija se a de avio inustriju ubuude najverovatnije initi ogranien brojsvetskih mega prevoznika,sa manjim avio kompanijama,integrisanim u strategijske alijanse i

ruge vrste partnerskih onosa.Razvijade se sistem provizije ruta koji je vie hijerarhijski

usmeren.Avio kompanije de morati a posluju sa vedim obimom putnika na habovima,kako bipostigli vedu efikasnost,a taj obim putnika de biti ogranien tipom aviona kojim se oni prevoze.Najveda prapreka za razvoj posovne aktivnosti,de biti pristupanost nazakrenim vazunimprostorima i aerodromima sa dovoljno kapaciteta.

*Scenario BPrevija se a de novi poslovni moeli izazvani promenom ponaanja potroada isvi ostali razlozi koji su doprineli razvoju low cost kompanije prevoznika pri letovima na kradirutama,uskoro uticati i na prevoz na uim rutama. Previjaju se promene u oekivanjimapotroaa,koje de biti posleica uvojenja novih tehnoogija u avio inustriji.I konano finansijskipritisak de uticati na nacionalne prevoznike a smanje njihove internacionalne letove izmedjudugih i kratkih ruta.

Kao rezultat toga point to point de rasti jer de putnici preferirati a ete irektno narutama.Aeroromi de postati atraktivni oezbejivanjem veze putem low cost kompanija saletovima i kratkim i ugim rutama.Ponaanje potroaa,avio tehnologija,rast populacije i mnogirugi eementi de oprineti rastu low cost kompanija koje de prevoziiti na ugm rutama,na pointto point letovima.

36.Karakteristike posrenika u proaji turistikih usluga


31/80

Posreinci na turistikom tritu posreuju izmeju ponue i tranje.Premet njihovogposlovanja vezan je za kreiranje i proaju paket aranmana.Turistiki posrenici postaju sveominantniji uesnici turistikog trita,to im je omogudilo finansijsko jaanje i stvaranjestratekih saveza na horizontalnom i vertikanom nivou.Razvoj turistikog poslovanja,a time ituristikih agencija vezuje se za razvoj saobradajnih srestava.

Turistike usluge koje su premet posreovanja mogu se posmatrati sa va aspekta:1Sa aspekta karaktera usluga

-pojeinane usluge-paket aranman

2Sa aspekta potroaa-individualni korisnici usluga

-grupni korisnici usluga

Sa aspekta poslova koje obavjaju,turistike agencije se mogu poeliti u ve grupe:-Turoperateri(veeprodavci)

-putnike agencije(maoproavci).Pogledati u knjizi razike.

37.Uloga i znaaj turoperatera

Turoperateri imaju ulgou veleproavca n turistikom lancu istribucije i znaajno su uticali narazvoj turizma i povedanja broja putovanja.Funkcije turoperatera u tzv. Turistikom ancuvrednosti odnose se na :

-Izbor elemenata paket aranmana-promociju i istribuciju paket aranmana-obezbedjivanje informacija o destinacijama

-omogudavanje aekvatnog pristupa estinacijama

-uvodjenje standarda kvaliteta-organizovanje ekskurzija,zabave ,rekreacije

-Upravljnje onosima sa obavjaima i istributerima

U cilju stvaranja,proaje i realizacije turistikih aranmana,turoperateri se najpre pojavjuju naturistikom tritu kao kupci na veiki,pre svega ko obezbedjenja hoteskih i prevoznih kapacitetai ugovaranja rugih usluga potrebnih za organizovanje putovanja.Kupujudi na veliko,turoperateriobezbejuju prenosti nabavke veikih koliina raziitih proizvoa i usuga po niskim cenama,aliistovremeno preuzimaju i rizik i pasman.Organizovani turistiki aranman sari orejeneelemente koji se nue po jeinstvenoj ceni,a obino ukljuuju putovanje i boravak ui o 24

asa uz smetaj i nodenje.Ovi elementi obino ukljuuju prevoz,smetaj i ruge turistike usluge.*Iz naveenih eemenata usuga,turoperatori pripremaju raziite paket aranmane koji se mogurazlikovati prema:nainu putovanja,tipu smetaja,prema zemlji ili estinaciji.prema uiniodmora,prema karakteru destinacije.

Osnovni elementi su prevoz,smetaj,prevoz o aeroroma o smetaja,usuge prestavnikaturoperatera,osiguranje.

Neobavezni eementi su iznajmljivanje automobila,ekskurzije


32/80

Alternativni elementi paket koji ukljuuju posete vedem broju estinacija,prouenja aranmanapo izboru,obilasci autobusima i sl.

Uobiajna klasifikacijatuoperatora koju navoi vedina autora je:-Turoperatori za masovno trite

-turoperatori specijaista-turoperatori orijentisani na omade trite-i orijentisani na mejunarono trite

*U Srbiji je Zakonom o turizmu reguisana elatnost putnikih onosno turistikih agencija,kojaprema vrsti poslova koje obavljaju mogu biti:

1)Agencijaorganizator putovanja2)Agencija posrednik

Organizator putovanja moe biti:1)organizator putovanja u zemlji i inostranstvu

2)ogranizator putovanja u zemlji

38.Razvoj paket aranmana

Planiranje uvojenja novog programa paket aranmana ili uvojenje nove estinacije zahtevaug perio,ak i o 3 goine.Veliki broj autora navoi tipian primer paniranja etnjeg paketaranmana,koji se sastoji o vie faza:1)Podrazumeva definisanje ciljeva i strategije kompanije.U tom smislu neophodna su

razmatranja obima proaje,oekivanog profita,trinog ueda,trokova i sl.2)Onosi se na istraivanje,to porazumeva analizu trita,previjanje tranje za orejenimestinacijama,anaiza konkurencij,pravne i politike reguative.

3)Porazumeva plniranje kpaciteta.neophono je utvriti potreban obim smetajnihkapaciteta,pregovarati sa hotelima,avio kompanijama,i obezbedidi druge usluge koje su

ukljuene u paket aranman.4) Onosi se na proaju i marketing i obuhvata tampanje brouramizbor meijapoetnoreklamiranje,promo proaju,pradenje konkurencije it.5)Planiranje finansija,sklapanje ugovora sa hotelima i rugim lokalnim ponujaima udestinaciji,rezervisanje avio prevoza,utvrjivanje cena prema trenutnom ili oekivanoomkursu,inflaciji itd.

6)Administrativni poslovi,razvoj rezervacionog sistema,obuka zaposlenih ,pripremanje

predstavnika za destinacije itd.

7)Predstavlja poslednju fazu i odnosi se na menament u estinaciji i ukljuuje prevoz i smetajputnika ,pruanje ostalih usluga,reavanje orejenih problema,albi klijenata,pladanjeobavljaima it.

39.Istraivanje trita


33/80

Odluka da se neke destinacije ili regioni uvrste u paket aranmane je rezulatat analizeistraivanja.Uz naglaavanje cene,glavna preokupacija masovnih turoperatera je obezbejivanjeosnovnog paket aranmana,sunce,more i pesak u zemljama koje aju najbolju ponuu zanovac.Cene prevoza zavise o arter prava unutarzemje,razdaljine koja treba da se preleti itrokovi oravanja aviona na tlu.Na cene takoje utiu i relativna ponua i tranja za avionskim

prevozom.Turoperatori moraju a razmotre takva pitanja,kao to je politika stabilnostestinacije,porka koju prevoznici ili ministarstvo turizma prua u razvoju turizmaestinacije,onos izmeju omadih i stranih turistikih estinacija.Kaa turoperatori suze izborna ve ili tri potencijalne estinacije ona moraju a utvre ranu potencijalnu tranju tihdestinacija zasnovanu na faktorima kao to broj turista koje estinacija trenutno privlai,stoperasta tokom poslenjih goina i trenutnog ueda koje imaju konkurentskekompanije.Turoperatori masovnog trita nede traiti jenogoinji program,svako poslovanjena orejenoj estinaciji de trajati znaajan vremenski perio,za razliku o specijalizovanihturoperatora koji mogu biti fleksibilniji u promenama destinacija u zavisnosti od promene

tranje.Turoperatori masovnog trita de sklapati ugorone ugovore sa stranim hoteijerima iliak otvarati sopstvene hotele.Svako plniranje zavisi i o finansijskog stanja kompanije,onosnoda li ona ima dovoljno novca na raspolaganju da bi organizovala i prodavala program.

40.Obezbeivanje smetajnih i prevoznih kapaciteta

Kaa se jenom onese oluka koja e estinacija biti na programu i orei broj putnika koji debiti prevezen tokm sezone,kao i atumi polaska,ona mogu peti ozbiljni pregovori sahotelima,avio kompanijama i ostalim prevoznicima,koji vode do skapanja zvaninihugovora.Normalni uslovi iznajmljivanja aviona podrazumevaju upatu depozita po potpisivanju

ugovora,a ostatak novca se upladuje po svakom obavljenom letu.U pregovorima sa arterservisima reputacija turoperatora je o posebne vanosti.Ako su ved sarajivali sa tom

kompanijom ili slinim kompanijama arter letova ranijih goina,to de biti mnogo uzeto u obzirprilikom orejivanja uslova i cene po ugovoru.Moe se esiti a se preje broj putnika,tako atuoperatori kupuju avio kompaniju za sebe kako bi uvek kapacitet bio na raspolaganju.Deo

pregovora je uspostavljanje reda letenja turop

Documents

Turizam skripta