Udzbenik Poslovna Etika Ceo Tekst

8/20/2019 Udzbenik Poslovna Etika Ceo Tekst

1/212

I POGLAVLJE

ODREĐENJE POJMA MORALA

Rečnik morala je više nego bogat jer se primenjuje za označavanje

mnoštva različiti pre!meta" Reč ##moral$$ otu!a ima brojna značenja" %ako na primer# neke osobe nazivamo moralnim ili nemoralnim# izvesna !elovanjazovemo moralnim ili nemoralnim# ali# isto tako# i poje!ine ekonomske sisteme#!ruštvene ustanove i načine poslovnog ponašanja imenujemo kao moralne ilinemoralne"

&a!a neke osobe o'enjujemo kao moralne ili nemoralne nije najjasniješta po! tim po!razumevamo# jer mo(emo misliti bar na tri različite stvari )!i*(or!( +,,-# ./0" Prvo# neku osobu mo(emo smatrati moralnom ako onauobičajeno !ela u saglasnosti sa svojom saveš1u" %akva osoba je više ili manjemoralna u zavisnosti o! toga u kojoj meri postupa u skla!u sa svojom saveš1u"&ljuč moralnosti je očito savest" 2e3utim# ##prem!a svako o! nas poznaje svojusavest# mi ne poznajemo savest !rugi# te tako ne mo(emo biti sigurni ka!a!eluju u skla!u sa svojim verovanjima$$ )!i *(or!( +,,-# 4,0"

*rugo# neku osobu mo(emo smatrati moralnom ukoliko !eluje u skla!usa moralnim zakonom# to jest ukoliko čini ono što moralna pravila nala(u" Ov!e je ispravnost ili neispravnost o!re3ene ra!nje )!elovanja0 ključ moralnosti"

5ajza!# moral mo(emo razumeti i kao kombina'iju preto!na !vaznačenja" Izrazom ##moral$$ opisujemo samo one osobe koje !eluju u skla!u smoralnim zakonom i to zato što znaju šta taj zakon zateva" 6je!no# postupanjetakvi osoba je usaglašeno sa njiovom moralnom sveš1u7 takve osobe jasnorazlikuju !obro o! lošeg" Ovo značenje morala je 'ilj kojem stremi svaka osoba"

8ve razlike značenja izraza ##moral$$ mogu se svrstati u tri grupe )Luki19//4# 9,4:9,;0<

: u o!nosu na obim pojave# ka!a se njome označava širi ili u(i krug pojava7

: u o!nosu na vrste pojava# ka!a se označavaju norme ili ponašanjelju!i7

: u zavisnosti !a li se time obuvata oblik )=orma0 ili sa!r(ina)materija0 pojave koja se označava rečju moral"

9


2/212

%eoretičari morala se razlikuju po pitanju obima koji obuvata značenjereči moral" Ričar! !i *(or!(# kao što smo ve1 opisali# po! obim pojma morala po!vo!i i karakteristike čoveka uopšte" 8ličnog mišljenja je i >erbert 8penser#koji konstatuje< ##Pore! vla!anja koje je opšte o!obreno ili ku3eno kao !obro ilir3avo# on se proširuje na svako ponašanje koje# posre!no ili neposre!no#!oprinosi našem blagostanju ili blagostanju !rugi ili ga sprečava$$ )9;/+# +.90"

2nogo je ve1i tabor oni teoretičara koji smatraju !a moral treba proučavati u u(em smislu# to jest# preko o!re3enja pojmova ##!obra$$ i ##zla$$"8agle!avanje morala u u(em smislu je značajno zbog )Luki1 9//4# 9,?0<

: neopo!nosti poštovanja spe'i=ičnosti značenja svakog termina# te: komuni'iranja sa što ve1im brojem lju!i bu!u1i !a ve1ina lju!i po!

moralom po!razumeva njegovo u(e značenje"

5ajve1i broj !e=ini'ija morala o!re3uje moral kao je!nu vrstu!ruštveni normi o lju!skom ponašanju" &a! se moral sagle!ava kao skup normio!re3ene vrste# on!a se mo(e konstatovati !a postoje !va ##najrasprostranjenija$$značenja ovog pojma<

Prvo značenje reči moral jeste< vrsta normi koje imaju o!re3enusa!r(inu i time se obuvata sa!r(inski )materijalni0 pojam morala"*rugo značenje< norme koje imaju o!re3eni oblik )=ormu0 i njime jeobuva1en spoljni )=ormalni0 pojam morala )Luki1 9//4# 9990"

5avo!imo i veoma uti'ajnu !e=ini'iju morala koju je pre!lo(io VukoPavi1evi1 prema kojoj je ##moral oblik lju!ske prakse# oblik !elatnog# praktičnogo!nošenja čoveka prema svetu# prema !rugim lju!ima kao i prema sebi samom$$)9/?.# 990"

On @moral se mani=estuje u vre!nosnom pro'enjivanju lju!ski postupaka i tenja kao pozitivno ili negativno vre!ni )o!nosnonevre!ni0# pri čemu se prvi o!obravaju# (ele# preporučuju# zapove!aju#a !rugi ne o!obravaju# ku!e# osu3uju# zabranjuju )Pavi1evi1 9/?.# 9990"

Inače# poje!inačno !elanje i !elanje u okviru !ruštva )zaje!ni'e0 o!nosi

se na sle!e1a pitanja moralnog =enomena<

: izvor ili poreklo moralnosti#: način uspostavljanja moralnog =enomena#: !elatne oblike moralnosti i: svru )smisao0 moralnosti"

Ovim pitanjima je posve1en preostali !eo I poglavlja"+


3/212

1.1. Obaveznost morala

5a osnovu preto!no opisani !e=ini'ija# moral se mo(e !e=inisati kaoskup obavezni )imperativni0 !ruštveni normi" 2oralna obaveznost sesagle!ava !vojako# to jest# kao<

: !ruštvena )spoljna# eterogena0 i: in!ivi!ualna )unutrašnja# autentična0"

6nutrašnja obaveznost morala je mo(!a najva(nije svojstvo morala#koje opisuju sle!e1e karakteristike )Jevti1 +,,.# /0<

: bezuslovnost B kategoročnost ili apsolutnost B )bezuslovnost sesastoji u tome što moralna norma obavezuje sama po sebi# o!nosnoona nije sre!stvo za ostvarenje nečeg !rugog van morala07

: vre!nost )moral je vre!nost sama po sebi7 autonomna je i nijeizve!ena iz neke !ruge vre!nosti koja bi joj slu(ila kao sre!stvo07

: ##!obro$$ kao vrovna moralna vre!nost )vrovna moralna vre!nost je !obro samo po sebi# to jest# moralno !obro07

: posebno moralno ose1anje )moral ne pre!stavlja samo saznanje o potrebi postupanja na o!re3eni način# ve1 i ose1anje !a se tako mora postupati07

: trenutnost )o moralnom postupku se ne razmišlja pre!ugo7 o!luka oo!re3enom načinu !elovanja !onosi se o!ma po nastanku problema B pre!met promišljanja su samo sre!stva za ostvarenjemorala07

: pritisak na lju!sku priro!u )moralna obaveza se ispoljava u vi!usvojevrsnog pritiska na osobu !a postupi na o!re3en način# uprkostome što su njene sklonosti i (elje u suprotnosti sa preovla3uju1immoralom u !ruštvenoj grupi07

: čoveštvo )moralnost je najuzvišenija osobina čoveka7 ona čovekanajviše čini čovekom07

: gri(a savesti kao sank'ija )po! gri(om savesti po!razumeva seautonomno ose1anje koje nastaje posle nepri!r(avanja moralninormi0"

-


4/212

8poljašnja obaveznost# me3utim# nije svojstvena samo moralu ve1 i!rugim !ruštvenim normama7 na primer# pravnim" 8ve !ruštvene norme suobavezne# a !ruštvo zateva njiovu primenu bez obzira na unutrašnjuobaveznost morala"

*o po!u!arnosti spoljašnje i unutrašnje obaveznosti !olazi u retkimsitua'ijama# to jest on!a ka!a se gubi razlika izme3u !ruštvenog i in!ivi!ualnog)ličnog0 morala" 6koliko osoba kao unutrašnju obavezu ose1a o!re3eno!elovanje# a !ruštvo mu name1e !rugi# !olazi !o ##sukoba morala poje!in'a i!ruštveni moralni normi$$ )Jevti1 +,,.# /0"

Polaze1i o! upravo opisani karakteristika obaveznosti morala#=ormalno se pojam morala mo(e !e=inisati na sle!e1i način<

%o je skup !ruštveni normi koje subjekt# kao sopstvenu bezuslovnu#samo'iljnu obavezu# zasnovanu na !obrom kao samostalnoj vrunskojvre!nosti# u moralnoj situa'iji ose1a trenutno 'elim bi1em# a ne samouvi3a razumom# koja često vrši pritisak na njegove priro!ne sklonosti#ostvaruje njegovo čoveštvo# a za čiji prekršaj on ose1a gri(u savesti# !ok !ruštvo na njega primenjuje spoljašnje sank'ije uz istovremeni zatev !aon ose1a gri(u savesti )Luki1 9//4# 9+?0"

Prema tome# postoji razlika izme3u onoga u šta lju!i veruju !a jeispravno i onog što !ruštvo smatra !a je ispravno" %u razliku mo(emo !a uočimoako uzmemo u obzir subjektvno ispravne )i pogrešne0 i objektivno ispravne )i pogrešne0 postupke" %ako se sa moralnog stanovišta mogu pro'enjivati postup'i)ra!nje0 a ne osobe" 5eki postupak# )na primer# kazivanje istine0# subjektivno jeispravan ako neka osoba veruje !a je ispravan" Isti postupak )kazivanje istine0 jei objektivno ispravan jer je u saglasnosti sa vrovnim moralnim načelom"

Isto tako# neki postupak mo(e !a bu!e subjektivno ispravan a objektivno pogrešan"

Ako grešim u pogle!u moralnosti mita# na primer# mogu verovati !a jeza mene moralno !a uzmem mito# ma!a je to stvarno )objektivno0 pogrešno" Obrnuto# neka ra!nja mo(e !a bu!e subjektivno pogrešna aobjektivno ispravna" %o opet znači moju grešku u pogle!u moralnostira!nje" Pretpostavimo !a uzimanje slatkiša iz kutije smatram za kra3u7 u

stvarnosti# me3utim# slatkiši su !eo reklamne ponu!e i tu su za svakogko (eli !a i proba" Ja ne kra!em objektivno# čak iako mislim !a tora!im" &onačno# neki postupak mo(e biti i subjektivno i objektivno pogrešan7 na primer# ka! verujem !a je po!mi1ivanje pogrešno# a ono istvarno jeste nemoralno )!i *(or!( +,,-# 4,0"

.


5/212

1.2. Elementi morala

&ao sistem sponatno nastali i !obrovoljno priva1eni normi olju!skom ponašanju moral pre!stavlja veoma slo(enu pojavu koja se sastoji izve1eg broja elemenata" 5ajve1i broj autora prepoznaje sle!e1a tri elementamorala<

: moralne norme#: moralni su! i: moralne sank'ije"

Poje!ini autori kao poseban element morala iz!vajaju i moralno ponašanje"

2oralne norme se razlikuju na osnovu moralni prin'ipa# i one svakomčlanu zaje!ni'e omogu1avaju konkretno moralno !elovanje" One su# u stvari#nepisana pravila7 njima se regulišu o!nosi unutar o!re3ene zaje!ni'e )izme3u poje!in'a i grupe0" Ono što je značajno za moralnu normu je to !a čovek u svomsvako!nevnom !elovanju o!re3uje poje!ino ponašanje kao lju!sko ili nelju!sko#umano ili neumano# !obro ili loše# o!nosno kao pozitivno ili negativno" 8vako!ruštvo# klasa ili sloj svojim normama o!re3uje !u(nosti i obaveze svojimčlanovima# ali i ponašanja u !ruštvu" 2oralna norma zbog toga pre!stavljaosnovu za sti'anje moralnog su!a# o!nosno# polaze1i o! nje se su!i i !ajemišljenje o vre!nosti ponašanja poje!in'a ili grupe"

2oralni su! pre!stavlja stav !ruštva prema !atom# konkretnommoralnom ponašanju koje mo(e biti !obro ili loše# pozitivno ili negativno it!"Cašto je za čovaka va(no !a =ormira moralne su!ove o najrazličitijim!elovanjima )postup'ima0D *onošenje o!govaraju1eg moralnog su!a je# naime# pre!uslov !a čovek kao praktično bi1e usvoji moralne norme# te !a se premanjima ponaša i =ormira o!nos kako prema sebi# tako i prema !rugim lju!ima"2oralnim su!ovima se# re'imo# tvr!i !a je neki postupak !obar# te se prematakvom !elovanju zauzimaju pozitivni stavovi privatanja# !ivljenja it!" 8 !rugestrane# ono što je loše o!ba'uje se# uz zauzimanje stavova osu!e# prekora# prezira it!" 2oralni su! kao 'elovit čin sastoji se iz !ve vrste o'ena< )90 o'enemoralne vre!nosti samog postupka i )+0 o'ene moralne vre!nosti motiva zbogkoji je neka osoba tako postupila )*amnjanovi1 +,,/# +90"

2oralne sank'ije su mere koje pre!uzimaju !ruštvo# !r(ava i sam poje!ina' prema sebi zbog nepoštovanja moralni normi" 2oralne sank'ije se!ele na< )90 unutrašnje )lične0 i )+0 spoljašnje )!ruštvene0" 6nutrašnja moralnasank'ija je# u prvom re!u# gri(a savesti# ali se mo(e ispoljiti i kroz (elju zasamoka(njavanjem ili kroz ose1anje prezira prema samom sebi# neo!re3enogstraa# opšte nelago!nosti" Gri(a savesti je# u stvari# autonomna moralnost# to jest prava moralnost koja je o!raz unutrašnje potrebe čoveka"

4


6/212

Ali# moralne sank'ije pre!stavljaju i mere koje !ruštvo )grupa lju!i#sre!ina0 pre!uzima zbog konkretnog moralnog ponašanja B spoljašnje sank'ije"Pri tome# ne misli se na mere zatvora# pritvora# navčane kazne i sl"# ve1 namoralne sank'ije" Prekršila' moralni normi se mo(e izbegavati# proterati izsvoje sre!ine# ignorisati# omalova(avati# prezirati i sl" 8ve su ovo primerinegativni moralni sank'ija# koje obuvataju prezir# prekor# bojkot# izbegavanjei sl" Postoje# s !ruge strane# i pozitivne moralne sank'ije B povale# !obre reči isl" *ruštvene moralne sank'ije se# očito# mogu mani=estovati kao< )90 moralnakritika i )+0 moralna po!rška" Ca osobu koja postupa samo po! uti'ajem sre!ineu kojoj (ivi )to jest# po! pritiskom javnog mnjenja0 ka(e se !a ima eteronomnumoralnost"

1.3. Nastanak morala

2oral B !elo bezbroj poje!ina'a B neprestano se !ogra3uje i usavršavana osnovu bogatog iskustva koje se stiče tokom razvoja čovečanstva# o! sami početaka" 8vaka nova moralna norma je !opunjavala ili menjala vla!aju1i moral)Jevti1 +,,.# 9,0"

5astanak morala# moralni normi i moralne svesti se tumači na različitenačine" Ipak# !va svatanja su !ominantna< )90 religijsko i )+0 so'iološko"

Osnovna pretpostavka religijskog tumačenja i svatanja je !a moralnasvest i praksa proističu iz religije" Religijsko poreklo morala proističe iz postojanja oga# kao i iz 'rkveni !ogmi" %ako se moral# u neku ruku# pojavljujekao ##viša sila$$# pa se zbog toga on svata i kao zapovest# poruka ##o!ozgo$$ o!svemo1nog i svevišnjeg !uovnog bi1a"

Poznato je# na primer# !a riš1anska religija ima !eset o(ji zapovestikoje su osnovni moralni prin'ipi" >riš1anska etika ističe stav !a su svi lju!i pre!ogom je!naki# a najviše !obro B ##sre1a$$ B ostvaruje se na ##onom$$ svetu" 6sre!ištu moralni !ilema je# prema riš1anskoj eti'i# sukob izme3u ##čistog$$)!uovnog0 sveta i ##grešnog$$ )ovozemaljskog0 sveta"

Fovek prvobitne zaje!ni'e svatao je moralna načela i !o(ivljavao ikao poruku umrli pre!aka# a kasnije kao poruku ##o!ozgo$$" Cbog toga se moralsvata kao večita kategorija# jer# s nastankom lju!i# nastao je i moral"

8o'iološko svatanje polazi o! toga !a moral nije niti religiozan# niti biološki uslovljen# ve1 je on !ruštvenog karaktera" *rugim rečima# moral je!ruštveno uslovljen# oblikovan i istorijski mo!i=ikovan" Fovekova svest omoralnosti o!re3enog ponašanja zavisi o! konkretni istorijski okolnosti kojesu u vezi s !ruštveno:ekonomskim o!nosima"

8 obzirom na to !a su se tokom istorije menjale proizvo!ne snage io!nosi# menjao se i moral" Ovu istorijsku uslovljenost morala ri!ri Engelsopisuje u svom !elu ##Anti B *iring$$ na sle!e1i način<H


7/212

2i o!bijamo svaki pokušaj !a nam bilo koja moralna !ogmatika naturikao večiti# konačni moralni zakon koji se više ne mo(e menjati# po!izgovorom kako i moralni svet ima svoje stalne prin'ipe# koji stoje izna!istorije i na'ionalni razlika" 2i# naprotiv# tvr!imo !a su sve !osa!ašnjemoralne teorije u posle!njoj instan'i proizvo! ekonomskog polo(aja!ruštva u svakom vremenu" A kako se !o !anas !ruštvo kretalo uklasnim suprotnostima# to je moral uvek bio klasni moral< on je ilioprav!avao vlast i interese vla!aju1i klasa ili je# čim bi potčinjenaklasa postala !ovoljno sna(na# pre!stavljao pobunu protiv te vlasti i bu!u1e interese potlačeni"

*a je tom prilikom# uopšte uzev# napre!ovao i moral kao i sve !ruge

grane lju!skog saznanja# o tome nema sumnje" Ali još se nismo uz!igliizna! klasnog morala" 8tvarno čovečanski moral koji stoji izna! klasnisuprotnosti i izna! uspomena na nji bi1e mogu1 tek na onom!ruštvenom stupnju# ka! klasna suprotnost bu!e ne samo savla!ana#nego i zaboravljena u praktičnom (ivotu )Engels 9/H,# /H0"

2oral# prema tome# nastaje s razvojem !ruštva B stvaraju ga lju!i i!ruštveno je uslovljen" Cbog toga# moral nosi jak pečat klasne o!re3enosti<

8vaka klasa ima svoj moral koji je protivurečio moralu !ruge klase"%ako# na primer# u robovlasništvu# sa aspekta vla!aju1e robovlasničke

klase posmatrano# bila je moralna pro!aja čoveka kao roba" 6=eu!alizmu moralno je bilo za =eu!al'a uzimanje o! kmetova /9, proizvo!a# zatim pro!aja zemlje kmetovima ili #pravo prve bračne no1i$koje je pripa!alo =eu!al'u" 6 kapitalizmu sa aspekta kapitaliste moralno je prisvajanje tu3eg nepla1enog ra!a# pravo na prisvajanje pro=ita# bezobzira na uslove po! kojim se ovo prisvajanje vrši" 5aime# u je!nomistom globalnom !ruštvu njegovi različiti !elovi mogu )klase# stale(i#kaste0 imati različita svatanja o tome šta je za nji !obro ili zlo i natome zasnivati moralne norme# nastoje1i !a svoja svatanja pre!stavekao opšta )2arkovi1 *"" 9/?H# +..0"

Pore! klasne o!re3enosti morala )koja je# svakako# primarna0# na

moralne pre!ispozi'ije lju!i uti'ali su tokom istorije i priro!no:geogra=ski=aktori" %ako# na primer# u osku!i'i rane primitivni Eskimi su# ##ba'ali star'e umore kao nepro!uktivne članove !ruštva# što je za nji bilo moralno$$ )Raškovi19/;?# 9-,0"

ormiranje )obrazovanje0 morala# prema tome# po!razumeva njegovo<)90 stvaranje# )+0 širenje i )-0 nasle3ivanje" 2oral se ne stvara o!je!nom#

?


8/212

planski# organizovano# ve1 uglavnom nastaje po! uti'ajem neorganizovani!ruštveni činila'a" 8tvaranje morala je# u stvari# ##!ugoročan# najčeš1eneorganizovan# samonikli# pa i stiijski pro'es koji poneka! vekovima traje$$)*amnjanovi1 +,,/# 9;0" Aktuelni moral je!ne !ruštvene grupe se prenosi na!rugu i ona takav moral usvaja" Ovo širenje morala se o!vija na pasivan iaktivan način" Aktivno širenje morala pre!stavlja organizovano !elovanjenosila'a morala je!nog !ruštva )ili grupe0 putem propagiranja# propove!anja inametanja svog morala !rugim !ruštvenim grupama" Pasivno širenje morala jevezano za sti'aj spe'i=ični !ruštveni okolnosti koje se o!ra(avaju na usvajanjemoralni normi je!ni o! !rugi !ruštveni grupa" Inače# pro'es usvajanjanovog morala nije je!nostavan pro'es7 to se naročito o!nosi na !ruštva koja prolaze kroz turbulentne promene" Primer takvi promena je trans=orma'ija

bivši istočnoevropski# so'ijalistički !ruštava u !ruštva sa kapitalističkim privre!nim sistemom" 5ajza!# nasle3ivanje morala pre!stavlja pro'es prenošenjave1 stvorenog morala na nove genera'ije"

5esumnjivo je !a moral o!ra(ava objektivne o!nose izme3u lju!i#zaje!ni'e i !ruštva kao 'eline" 2oral# zbog toga# pre!stavlja normativni oblik svesti !ruštva7 !o!uše ne i je!ini" *rugi obli'i normativne svesti su pravna#običajna i politička svest" Ipak# ono što razlikuje moral o! ovi oblikanormativne svesti je to što on ostaje subjektivna normativna svest# o!nosno#moral čine ##subjektivna pravila ponašanja i subjektivno ose1anje !u(nosti# a neobjektivizirana normativna svest u obliku zakonski propisa i oni lju!skio!nosa koji o!govaraju tim nametnutim propisima i koji čine tzv" pravno: političku na!gra!nju$$ )&ozi1 9/;.# 9?/0"

2oral je# prema tome# neopo!no analitički razlikovati o! običaja" *ok se običaj zasniva na tra!i'ijskom kulturnom obras'u i kolektivnim sank'ijama#moral je utemeljen na uverenju )ube3enju0 u ispravnost ili neispravnost nekog ponašanja" Običaj je ##!ruštveni propis ili norma po kome se u je!nom =ormalnoinstitu'ionalizovanom i neorganizovanom kolektivitetu neki !ugotrajniji#ustaljeni način ponašanja smatra obaveznim u o!re3enim situa'ijama i za čijenepri!r(avanje snose o!govaraju1e sank'ije$$ )2iškovi1 +,,-# -.-0"

2oral je nesumnivo !ruštvena pojava# ali je isto tako i lična# poje!inačna pojava" Rečju# moral ima !vostruki osnov< je!an je !ruštven# a!rugi ličan# in!ivi!ualan" Fovek# u stvari# ##stvara moral svim svojim bi1em# i

razumom# na je!noj strani# i sr'em i !ušom i ose1anjem# i intui'ijom# i maštom inagonom# i instinktom# na !rugoj strani B je!nom reči# osnov morala je čovek u'elini$$ )Luki1 9/?H# 9+0"

;


9/212

1.4. Moralni razvo !oe"in#a

Američju psiolog Lorens &olberg )LaKren'e &olberg0 je na temeljusvoji istra(ivanja moralnog razvoja razvio mo!el kognitivnog razvoja poje!in'a" Prema &olbergovom mo!elu kognitivnog razvoja# lju!i !onoserazličite o!luke u sličnim etičkim situa'ijama u zavisnosti o! !ostignutogstepena kognitivnog moralnog razvoja" &olberg je utvr!io postojanje tri ravni umoralnom razvoju svake in!ivi!ue# o!nosno to su )slika 9"90<

: prekonven'ionalna ravan#: konven'ionalna ravan )ili ##ravan saobra(avanja$$0 i: postkonven'ionalna ravan )##autonomna$$ ili ##prin'ipijelna$$0"

$lika 1.1. &olbergove ravni moralnog razvoja poje!in'a"

/


10/212

&olberg u okviru svake o! nave!eni ravni iz!vaja !va sta!ijuma" Fimese# !akle# karakterišu ravni i sta!ijumi moralnog razvoja prema &olbergovommo!eluD

Prvi sta!ijum prekonven'ionalne ravni poznat je kao ##=aza ka(njavanja i poslušnosti$$" %okom ove =aze in!ivi!ua !e=iniše ##!obro$$ kroz bezuslovno pri!r(avanje pravila i poštovanje autoriteta" Osobe )posebno !e'a0 u ovoj =azio!govaraju na pravila i o!re3enja ##!obrog$$ i ##lošeg$$ izra(ena kroz =izičkusnagu onog ko o!re3uje pravila" ##*obro$$ i ##loše$$ ne zavise o! ose1aja moralnoispravnog ili moralno pogrešnog# ve1 samo o! osobe koja ima mo1" *rugista!ijum konven'ionalne ravni pre!stavlja =azu u kojoj poje!in'i !e=inišu##!obro$$ u smislu !a ono slu(i nečijim vlastitim potrebama B uve1anju

za!ovoljstva" *rugi sta!ijum ove ravni izra(ava# uje!no# (arku (elju in!ivi!ue!a bu!e nagra3ena" *e'a# re'imo# (u!e za ro!iteljskim povalama# te# u tomsmislu# čine sve ono što mo(e uve1ati za!ovoljstvo ro!itelja"

&onven'ionalna ravan pre!stavlja moralnost konven'ionalnogsaobra(avanja različitim ulogama" 5a prvom sta!ijumu ove ravni moralnograzvoja osobe reaguju u skla!u sa očekivanjima ro!itelja ili vršnjaka" Rečju#!olazi !o izra(aja saobra(avanje sa normama koje se uče u ku1i# školi ili u 'rkvi"2oral koji se privata je# u stvari# moral koji učimo o! !rugi" 5a !rugomsta!ijumu konven'ionalne ravni moralnog razvoja ponašanje je!inke jeusaglašeno sa zakonima !atog !ruštva" &olberg je ovaj sta!ijum označio kaosta!ijum ##re!a i zakona$$" In!ivi!ua# !akle# o!re3uje šta je !obro razmatraju1isvoju !u(nost prema !ruštvu# a ne samo prema o!re3enim lju!ima s kojimastupa u različite o!nose" *u(nost# poštovanje autoriteta i o!r(avanje so'ijalniveza postaje osnova na kojoj izrasta moral poje!in'a"

Postkonven'ionalna ravan moralnog razvoja poje!in'a jeste ravansamopriva1eni moralni načela" Lju!i privataju moralna načela ne zato što!ruštvo to zateva o! nji# ve1 zbog toga što sami znaju !a su ta načela ispravnai privatljiva" Prvi sta!ijum postkonven'ionalne ravni o!govara ugovornim iin!ivi!ualnim pravima" 2oral se zasniva na pravima poje!ina'a# na sporazumuizme3u saglasni o!rasli osoba# te na razumevanju tog morala" 5ajza!# na!rugom sta!ijumu tre1e ravni lju!i su u stanju !a ra'ionalno o!brane moralnanačela koja o!re3uju njiova !elovanja" 2oralni subjekti svesni su moralnogzakona i !eluju u skla!u s njim# ne zbog nagra!e ili kazne )kao u

prekonven'ionalnoj ravni0# i ne zato što !rugi ka(u !a tako treba )kao ukonven'ionalnoj ravni0# ve1 zato što razumeju zašto i moralni zakon obavezuje"

Prema &olbergovom mo!elu lju!i u svom moralnom razvoju prolazekroz različite ravni moralnog razvoja" 2e3utim# samo neke osobe !osti(u tre1u#najvišu )postkonven'ionalnu0 ravan moralnog razvoja )slika 9"+0" 5ivomoralnog razvoja koji osoba tokom svog (ivota mo(e !a !ostigne zavisiuglavnom o! obrazovanja i iskustva"9,


11/212

$lika 1.2. &oje ravni moralnog razvoja su !osti(neD

5ajve1i broj lju!i svoje !elovanje po!re3uje moralu saobra(avanja"2nogi lju!i ##nika! ne prevazilaze ovu ravan$$ )konven'ionalnu0" Ve1ina lju!izna !a su o!re3ene ra!nje pogrešne7 na primer# ubijanje# laganje# kra3a it!"

%re1a ravan je# ipak# najinteresantnija# jer na ovom stepenu moralnog

razvoja lju!i postavljaju pitanja o oprav!anosti moralni normi koji se pri!r(avaju" 5ajčeš1a su sle!e1a pitanja )!i *(or!( +,,-# .;0<

: *a li je ono što !ruštvo smatra ispravnim zaista ispravnoD: *a pripa!ni'i mog !ruštva mo(!a ne grešeD: to bi morao !a privatim ono što mi ro!itelji ka(u !a je ispravno

ili neispravnoD Otku! oni to znajuD

Osvrnimo se na prvo pitanje" 6 savremenim !ruštvima postoji opštasaglasnost !a je ropstvo nemoralno" 5o# !a li je ropstvo o!uvek bilo nemoralnoD2ogli bismo o!govoriti !a je ropstvo bilo konven'ionalno premakonven'ionalnom moralu koji je vla!ao u 8A* sve !o 9;H4" go!ine# o!nosno !ookončanja gra3anskog rata u toj zemlji" Ipak# bilo je lju!i u 8A* koji su tokom prve polovine MIM veka# !akle u perio!u ka!a su još uvek bili prisutnirobovlasnički o!nosi u ovoj zemlji )posebno na Jugu0# razmišljali na nivou&olbergove tre1e ravni" 6kratko# i u to vreme se uvi3ala nemoralnost ropstva#uprkos činjeni'i !a je ono bilo !eo konven'ionalnog morala"

&olbergov opis moralnog razvoja mo(e nam biti o! koristi urazumevanju mnogi pojava i pro'esa iz !omena poslovne etike" Lju!i iz sveta

99


12/212

poslovanja B posebno mena!(eri B često tvr!e kako i obavezuju samo pravnenorme" Ve1ina lju!i voli !a !eluje na !rugoj ravni moralnosti# što# naravno# va(ii za najve1i broj poslovni pre!uze1a"

Ve1ina ispitanika )muškara'a0 u &olbergovom !va!esetogo!išnjemistra(ivanju !ostigla je četvrti i peti sta!ijum moralnog razvoja# a samo neki sustigli i !o najvišeg# šestog sta!ijuma" 6 svetlu ovog istra(ivanja# mogu1e jezapitati se !a li# i u kojoj meri# etičko obrazovanje i obučavanje mogu !oprinetimoralnom razvoju poje!in'a u kasnijim go!inama"

Je!no istra(ivanje sprove!eno na uzorku o! +9/ korporativnimena!(era koji su ra!ili u različitim kompanijama pokazalo je !a mena!(eritipično !eluju na tre1em ili četvrtom sta!ijumu moralnog razvoja )Neaver isara!ni'i 9///# +;-0" Pri tome# mena!(eri koji su zaposleni u sre!njim ili

velikim pre!uze1ima rasu3uju na ni(im moralnim nivoima u o!nosu namena!(ere koji se samozapošljavaju ili ra!e u malim pre!uze1ima" 6očenerazlike po ovom pitanju objašnjavaju se različitim =aktorima" Velike kompanijeuglavnom karakteriše kompleksnija birokratska struktura# brojni stan!ar!i i pro'e!ure# te kontrola zaposleni koja počiva na !obro !e=inisanim pravilima ponašanja" Caposleni te(e !a ostanu po strani u o!nosu na ostale !eloveorganiza'ije i ne!ovoljno su uključeni u pro'es !onošenja o!luka"8amozaposleni stručnja'i i mena!(eri koji vo!e manja pre!uze1a# s !ruge strane#stupaju u češ1e interak'ije# kako sa zaposlenima unutar pre!uze1a# tako i sa!eoničarima iz okru(enja"

1.%. O"r&avane' !rimena i menane morala

O!r(avanje# primena i menjanje morala# kao moralni !ruštveni pro'esi# bitno utiču na njegovo =unk'ionisanje u me3usobnim o!nosima lju!i uo!re3enom !ruštvu"

Istra(ivanje uslova koji pogo!uju o!r(avanju usvojenog morala jeizuzetno va(no u svetlu nastojanja !a je!nom usvojeni moral što !u(e traje"O!r(ati postoje1i moral# me3utim# nije lako bu!u1i !a je moral slobo!na ine=ormalna !ruštvena norma# tako !a su i pro'esi o!r(avanja morala !i=uzni ispontani" 6 pro'esu o!r(avanja morala u organizovanim !ruštvima va(na uloga

pripa!a tzv" ##čuvarima morala$$ čiji je prevaso!ni za!atak !a propagirajumoral# istra(uju slučajeve moralni prekršaja# te !a preventivno !eluju kako bise pre!upre!ili slučajevi kršenja moralni normi"

Primena morala je tako3e značajna za njegovo =unk'ionisanje u raznimmoralnim situa'ijama" Primena morala je posle!i'a konkretnog ponašanja lju!ikoje# s obzirom na usvojeni sistem moralni normi# mo(e biti pozitivno ilinegativno"9+


13/212

6 najširem smislu# primena morala se o!nosi na primenu moralnedispozicije )ono što se o!obrava# (eli i po!r(ava0 i primenu sankcijezbog njegovog prekršaja )ono što se zabranjuje# ne o!obrava# ku!i0" 6svemu tome va(nu ulogu ima moralna svest čoveka koja# uz spoljašnjimoralni pritisak# utiče na to kako 1e se ponašati u poje!inim moralnimsitua'ijama" Ca nepri!r(avanje moralni normi# tj" za učinjen moralni prekršaj# sle!i sankcija# koju prekršila' prema sebi primenjuje )gri(asavesti0 ili to prema njemu čine različiti moralni subjekti u vi!u spoljnimoralni sank'ija )moralni prezir# moralno ga3enje0 )*amnjanovi1+,,/# +,0"

rojni su činio'i o! koji zavisi primena morala" &ao elementi u

pro'esu primene morala prepoznaju se< moralni norma# moralni čin# moralni prekršaj# moralna sank'ija# moralni su!# moralna situa'ija# moralni subjekti imoralna !u(nost" 2oralne norme# moralni su!ovi i moralne sank'ije su ve1opisane u o!eljku 9"+" Ov!e 1emo pa(nju usre!sre!iti na moralnu svest o! koje unajve1oj meri zavisi primena morala"

2oralna svest je rezultat pro'esa so'ijaliza'ije" 8trukturu moralne svestičini )*amnjanovi1 +,,/# 9.0<

: saznanje )saznanje o mogu1im posle!i'ama o!re3eni postupaka itenja u o!nosu na !ruštvo i na sre!inu u kojoj lju!i (ive07

: ose1anje )pre!ispozi'ija koja čoveka po!stiče na !elovanje u skla!usa usvojenim moralnim normama7 ose1anja nagone čoveka !a postupa na moralan način0 i

: snaga volje )savla!avanje svi otpora koji se javljaju na putumoralnog postupanja< nagona# ose1anja# navika# neizvesnosti# straa#=izičkog naprezanja# sujete# (elja i lični intersa0"

Lju!i nisu po!je!nako moralno svesni i nemaju svi jasno izra(en ose1aj!u(nosti i o!govornosti" 2oralna svest se mo(e mani=estovati na različitenačine# to jest# u vi!u savesnosti# ponosa# časti# !osle!nosti# o!govornosti#nesebičnosti# upornosti# energičnosti# poštenja# rabrosti# patriotizma it!"

2enjanje morala je !ruštveni pro'es stvaranja novog morala# ali bez potpunog raski!a sa preto!nim oblikom morala" 6zro'i menjanja morala su!vojaki< )90 unutrašnji i )+0 spoljašnji )!ruštveni0" 2oral# po pravilu# slabi uvelikim# opštim i !ugotrajnim !ruštvenim sukobima7 posebno u onima koji!ovo!e !o oru(ane borbe" 8vaka nagla !ruštvena promena remeti najva(nije!ruštvene por'ese# uključuju1i i moralne"

9-


14/212

5a osnovne moralne !ruštvene pro'ese )o!r(avanje# primena i menjanjemorala0 utiču brojni !ruštveni činio'i" Glavni !ruštveni činio'i morala su<

: najšire !ruštvene grupe )naro! i na'ija07: u(e !ruštvene grupe )poro!i'a# !ečje grupe# škola# naselja#

zanimanja:pro=esije# stale(i# !ruštvene klase07: granične )marginalne0 zaje!ni'e i u!ru(enja7: !ruštveni pro'esi kao činio'i morala )!emogra=ski# privre!ni#

vaspitni# pro'esi sara!nje i sukobljavanja07 te: kulturološki činio'i )vera# =ilozo=ija# nauka# običaji# pravo i

umetnost0"

9.


15/212

II POGLAVLJE

PO$LO(NA E)*+A +AO DEO E)*+E

Poslovna etika se mo(e sagle!avati na različite načine" 6 ovom

poglavlju se razmatraju !va poimanja poslovne etike" Prvo se o!nosi nao!re3enje poslovne etike kao !ela opšteg po!ručja etike# !ok se !rugo o!nosi nasvatanje poslovne etike kao pokreta"

2.1. Poslovna etika kao "eo etike

Poslovna etika pre!stavlja !eo polja opšte etike tako !a se ona izvan togšireg kruga ne mo(e svatiti na o!govaraju1i način" Otu!a postoji potreba zaelementarnim o!re3enjem etike kao posebne teorijske !is'ipline u okviru=ilozo=ije"

Osnovno značenje pojma ##etika$$ proističe iz starogrčke reči ethos# štoznači običaj" 6 tom smislu# etika se sastoji iz opšti verovanja# stavova ilistan!ar!a koji rukovo!e uobičajenim ponašanjem$$ )!e ar!en +,,H# 4,0" 8vako!ruštvo ima sebi svojstven moral B izvesna tipična verovanja# stavove istan!ar!e koji o!re3uju šta je uobičajeno"

Prem!a se termini ##etika$$ i ##moral$$ često sinonimno koriste#neopo!no je na početku ukazati na razliku izme3u etike i morala" 2oral# naime#izrasta iz čovekovog razuma# počiva na njegovim intelektualnim sposobnostimai planiranju sopstveni postupaka# ali# isto tako# on sa!r(i i ira'ionalne inagonske elemente" 5asuprot moralu# etika je posebna =ilozo=ska !is'iplina kojase bavi =enomenom morala# to jest običajima# navikama i normama kojima selju!i rukovo!e u svom 'elokupnom ponašanju )*amnjanovi1 +,,/# -/0"

Etika# prema tome# proučava moral" ta se# me3utim# po!razumeva po!moralomD

2oral je izraz koji se koristi za označavanje oni postupaka i !elatnostičija je ispravnost ili pogrešnost o! značaja7 pravila koja vla!aju tim!elatnostima7 i vre!nosti koje te !elatnosti i postup'i usa3uju# neguju i primenjuju )!i *or!( +,,-# -90"

94


16/212

Razvijena moralna svest čoveka# nastala na visokom stepenu njegovograzvoja# omogu1ila je nastanak etike" Etika !akle polazi o! toga !a postojimoralnost# te !a postoje moralne osobe koje razlikuju ispravno o! neispravnog#!obro o! lošeg# pošteno o! nepoštenog ponašanja it!" Pretpostavlja se# tako3e#!a osobe !eluju u skla!u s normama koje privataju# uz očekivanje !a i !rugi postupaju saglasno tim normama" 6svojena moralnost je pretpostavka stabilnog!ruštva u kojem se poslovna aktivnost# poput bilo koje !ruge !ruštvene!elatnosti# mo(e o!vijati u uslovima relativnog mira i stabilnosti"

6običajeno moralno iskustvo čoveka# koje se izra(ava moralnim jezikom# obuvata<

: moralna verovanja#

: moralne su!ove i: moralna ose1anja"

2oralnim su!ovima se vre!nosno pro'enjuju lju!i# postup'i iliustanove" 5eki postupak se# re'imo# mo(e o'eniti kao !obar ili loš# ispravan ili pogrešan# pošten ili nepošten# pravičan ili nepravičan it!" Ali# su!ovima seizra(avaju i emo'ije B pozitivne prema !obrim ra!njama# a negativne premar3avim postup'ima"

Polaze1i o! moralnog iskustva# etika se mo(e !e=inisati kao<

sistematično nastojanje !a se naše in!ivi!ualno i naše !ruštvenomoralno iskustvo učini smisaonima tako što 1e se o!re!iti pravila kojatrebaju !a vla!aju lju!skim ponašanjem# vre!nosti !ostojne stremljenja#i karakterne 'rte koje zaslu(uju !a u (ivotu !o3u !o izra(aja )!i *(or!(+,,-# -9:-+0"

5a osnovu !osa!ašnjeg izlaganja mogu1e je !o1i !o potpunijego!re3enja etike" Etika se# u najširem smislu# najčeš1e !e=iniše kao<

nauka o moralu )=ilozo=ija0# tj" nauka koja se bavi ispitivanjem morala<te(e1i !a ga opiše# objasni i razume7 nastoje1i !a jasno utvr!i# =ormuliše prin'ipe i pravila kojima se treba rukovo!iti# o!nosno šta treba činiti ikoji se prin'ipa pri tom treba pri!r(avati )*amnjanovi1 +,,/# -/0"

Etiku !akle zanima lju!sko ponašanje koje se svata kao !elatnost kojase upra(njava svesno# i u velikoj meri# voljno" %o znači !a van njenog !elokrugaostaju automatske reak'ije poput# re'imo# postupaka učinjeni u snu ili po!ipnozom" 5ajza!# etika ima izrazitu kritičku !imenziju"

Imaju1i u vi!u ma koje oblike prakse# ma kakva pravila ili postupke#mo(emo se prikla!no zapitati< Jesu li oni etičniD Ako je nešto

9H


17/212

priva1eno kao oblik ponašanja ili opunosna(eno zakonom ne mora posebi !a bu!e etički oprav!ano" 5eki oblik ponašanja mo(e !a bu!e priva1en pa ipak moralno pogrešan# baš kao što nešto mo(e !a pre!stavlja prinu!ni zakon a !a bu!e moralno loše )!i *(or!( +,,-# -+0"

2.1.1. Podele unutar etike

Pre!očene !e=ini'ije etike ukazuje na to !a je ovu !is'iplinu mogu1e po!eliti na !ve osnovne grane# to jest na< )90 teorijsku i )+0 normativnu etiku"

Pre!met teorijske etike svo!i se na analizu# objašnjavanje i razumevanjemorala" rojne naučne !is'ipline !aju !oprinos u ovom pogle!u7 u prvom re!u#so'iologija morala"

5ormativna etika# s !ruge strane# nastoji !a =ormuliše i obrazlo(i norme pravilnog postupanja lju!i# s 'iljem !a o!igra praktičnu ulogu tako što 1e !ovesti!o poboljšanja !elovanja lju!i u moralnom smislu" 6 tom smislu# mogu1e jegovoriti o ##opštoj praktičnoj eti'i$$ koja razmatra opšte kriterijume# kao i o##posebnoj praktičnoj eti'i$$ koja utvr3uje konkretne kriterijume ponašanja uo!re3enim konkretnim situa'ijama i o!nosima u vi!u !u(nosti )*amnjanovi1+,,/# -/0"

8lična preto!noj po!eli etike je i po!ela ove naučne !is'ipline na< )90normativnu etiku i )+0 metaetiku )&rkač +,,?# --0" *ok se normativna etika bavietičkim sistemima )teorijama koje razvijaju merila za o'enjivanje moralneispravnosti !elovanja0 i primenom ti sistema u različitim oblastima# pre!metmetaetike su same moralne teorije )tabela +"90"

)ebela 2.1. Oblast normativne etike"

9?


18/212

5ormativna etika !aje o!govor na osnovno pitanje< šta trebam)o0 činitiDO!govor na isto pitanje !aje i primenjena etika ali sa stanovišta neke posebnes=ere< neke osobe )in!ivi!ualna etika0# !ruštva u 'elini )so'ijalna etika0# (ivota u'elini )bioetika i ekoetika0 ili poje!ine struke )me!i'inska etika# pravna etika# poslovna etika it!0"

*onošenje moralni su!ova# !avanje saveta i pro'enjivanje u smislu šta bi trebalo činiti pre!stavlja uobičajeni tip moralnog rasu3ivanja koji ve1ina lju!i povezuje sa etikom" 5ormativna etika je prvi nivo apstrak'ije u moralnomrasu3ivanju )!e ar!en +,,H# 4+0" 5ormativnim su!ovima se propisuje ponašanje" Primeri ovakvi su!ova iz oblasti ekološke etike bili bi<

: Pre!uze1a ne treba !a zaga3uju (ivotnu sre!inu

: %rebalo bi smanjiti količinu a!itiva u proizvo!nji prerambeni proizvo!a"

: Postrojenja za !estruk'iju opasnog otpa!a ne bi trebalo !a se nalazeu blizini naselja"

2etaetika# kao što je ve1 istaknuto# razmatra pitanje sami etičkisistema# to jest ona se bavi )%immons +,,+0<

: moralnom semantikom# o!nosno značenjem moralni iskaza)!eskriptivizam:ne!eskriptivizam07

: moralnom epistemologijom# o!nosno mogu1noš1u saznanjamoralni iskaza )kognitivizam:nekognitivizam07

: moralnom ontologijom# o!nosno objektivnoš1u postojanja morala)realizam:protivrealizam0 i

: moralnom psiologijom# o!nosno ulogom psiološki elemenata umoralnom !elovanju )internalizam:eksternalizam0"

Posle!nji go!ina pre!met metaetike je proširen i moralnomkulturologijom# u smislu moralne kulturne antropologije" Ovo po!ručjemetaetike nastoji !a utvr!i stepen ukorenjenosti moralne prakse u običajima# !aispita transkulturni# o!nosno lokalni karakter morala it! )2la!i1 i &rkač +,,?#--0"

2etaetika nastoji !a utvr!i !a li iskazi teorija normativne etike opisuju

nešto ili ne# !a li to što opisuju postoji objektivno )kao moralne činjeni'e0 ili ne#!a li se načela moralni teorija mogu spoznati# te !a li na moralno rasu3ivanjeutiču spoljašnji činio'i ili su presu!ni =aktori psiološke priro!e"

Poneka! se ukazuje na razliku izme3u religijske etike i =ilozo=ske etike"O teološkoj ili religijskoj eti'i je reč on!a ka!a se eti'i prilazi kroz otkrovenje B na primer# kroz ibliju ili religijska učenja" Religijska etika sagle!ava pojam!obra kao izraz volje ili razuma oga# jer ##volji i interesima vla!aju1e grupe9;


19/212

pri!aje oblik bo(anskog zakona$$ )Rakas +,,H# 9?0" %o se# u prvom re!u# o!nosina neoprotestantizam i neotomizam u eti'i"

6koliko se eti'i pristupa na način !a se koriste samo !okazi zasnovanina razlozima koji va(e za nereligijsko umano iskustvo# on!a je mogu1e govoritio =ilozo=skoj eti'i" Poče'i =ilozo=ske etike se vezuju za antičku =ilozo=iju7 u prvom re!u# za učenja 8okrata# Platona i Aristotela"

ilozo=ska )analitička0 etika je viši nivo opštosti i apstrak'ije# u o!nosuna normativnu etiku# bu!u1i !a ona analizira i pro'enjuje normativne su!ove irazloge koji njima i!u u prilog"

%o je nivo opšti pojmova# prin'ipa i teorija na koje se pozivamo prio!brani i objašnjenju normativni ra!nji" %o je nivo na kojem se =ilozo=i

ose1aju naju!obnije i imaju najviše !a ponu!e" 8uština =ilozo=ske etikesa!r(i pro'enjivanje razloga koji po!upiru normativne su!ove ilinastojanje !a se razjasne pojmovi koje takvi su!ovi sa!r(e )!e ar!en+,,H# 4-0"

6 tom smislu# poslovna etika je =ilozo=ska grana koja se bavisistematičnim proučavanjem i pro'enjivanjem normativni su!ova# koji uvelikoj meri sačinjavaju !eo nauke o mena!(mentu" ilozo=sku etiku# očito#treba razlikovati o! !is'iplina poput antropologije# psiologije i so'iologije"Primarni za!atak pomenuti naučni !is'iplina nije propisivanje obraza'a ponašanja lju!i ve1 opisivanje aktuelnog ponašanja"

2.1.2. Opšta etika - faze etičkog istraživanja

Etika se kao grana =ilozo=ije u sti'anju novi saznanja slu(i nizommisaono:logički opera'ija7 u prvom re!u# analizom i sintezom"

2ogu1e je# u tom smislu# govoriti o tri povezane =aze istra(ivanja kojesu uobičajeno poznate kao<

: !eskriptivna etika#: normativna etika i: metaetika"

Ove tri =aze čine opštu etiku# za razliku o! posebne etike o kojoj 1e biti rečikasnije"

+"9"+"9" *eskriptivna etika

*eskriptivna etika je tesno povezana sa antropologijom# psiologijom iso'iologijom" Ca!a'i !eskriptivne etike su raznovrsni" Ona# naime<

9/


20/212

: proučava i opisuje moral lju!i# kulture ili !ruštvene zae!ni'e7: upore3uje i suprotstavlja različite vre!nosne sisteme# ko!ove#

prakse# verovanja# načela i vre!nosti7: obezbe3uje osnovnu gra3u koju normativna etika mora !a objasni#

te: nu!i probno merilo za razmatranu moralnost naro!a ili !ruštva# s

kojom normativna teorija mora manje ili više !a se usaglasi"

Istra(ivanja u okviru !eskriptivne etike mogu !a poka(u !a u nekom!ruštvu postoje me3usobno neusaglašene norme ili !a postoje vre!nosti koje to!ruštvo ne mo(e !a ostvari ili i u praksi potkopava" Ca!atak normativne etike bi bio upavo ispravljanje pomenuti i !rugi ne!ostataka"

+"9"+"+" 5ormativna etika

5ormativna etika se razvija na temelju saznanja !o koji !olazi!eskriptivna etika" ilj ove =aze etičkog istra(ivanja opšte etike svo!i se naobrazo(enje i oprav!anje konkretnog moralnog sistema" 5ormativna etikanastoji !a na sistematičan način otkrije# razvije# i obrazlo(i osnovni moralni prin'ip ili moralne prin'ipe# ili osnovne moralne vre!nosti# koje se nalaze umoralnom sistemu konkretnog !ruštva ili globalne lju!ske zaje!ni'e kao 'eline"

Ca!a'i normativne etike su brojni# o!nosno ona<

: pokušava !a u logički povezanu 'elinu uklopi različite norme# pravila i vre!nosti konkretnog !ruštva# s nekim# po mogu1stvu#ijerarijski ustanovljenim poretkom vre!nosti7

: nastoji !a otkrije osnovne prin'ipe )načela0 iz koji se mogu izvesti posebne norme7 te

: pokušava# na različite načine# !a obrazlo(i osnovni prin'ipmoralnosti"

Ovakva nastojanja poznata su i kao ##etičke teorije$$" %eorije nu!eo!govaraju1e postupke kojim bi se presu3ivalo u situa'ijama ka!a !olazi !o

sukobljavanja oprečni normi" %rebalo bi ista1i !a moralna teorija i norme nekog!ruštva !inamički !eluju je!no na !rugo# sa stalnom otvorenoš1u za promene"Etičkim teorijama koje nalaze primenu u poslovnoj eti'i posve1eno je III poglavlje"

+,


21/212

+"9"+"-" 2etaetika

2etaetika B tre1i !eo opšte etike B blisko je povezana sa normativnometikom" Poneka! se metaetika označava i kao ##analitička etika$$ bu!u1i !a onakao primarni meto! koristi misaono:logičku opera'iju analize"

ta je pre!met metaetikeD 2etaetiku zanima značenje moralni termina"Ona se pita# re'imo# šta znače izrazi ##!obar$$ i ##loš$$ u moralnom smislu# kakvasu značenja iskaza kao što su ##o!govornost$$# ##moralna obaveza$$ it!"

2etaetika proučava logiku moralnog rasu3ivanja" Analiza moralnograsu3ivanja obuvata razjašnjavanje i vre!nosno pro'enjivanje pretpostavki# kaoi ispitivanje valjanosti moralni iskaza"

Posebno pitanje metaetike o!nosi se na to !a li se moralna potreba ili

!u(nost mo(e logički izvesti iz činjeničnog stanja# bez uzimanja u obzir normativni premisa" ta je# u stvari# osnova ili razlo(na pretpostavka za propisivanje o!re3enog načina ponašanjaD Opšti o!govor na upravo postavljeno pitanje je metaetičan" A posebna teorija iz koje proističe razlo(no objašnjenjeo!re3enog oblika moralnog ponašanja je# u stvari# normativna teorija"

Opšta etička teorija je !is'iplina o! praktičnog značaja" 8tav !a ##ništanije tako !obro i praktično kao što je to !obra teorija$$ nalazi svoju punu potvr!uupravo na po!ručju etike" Cnanja o etičkim teorijama# naime# obezbe3ujuneopo!na oru3a za slobo!nije upuštanje u ličnu i !ruštvenu analizu moralnisporni pitanja"

5ajza!# etika je# poput nauke# !is'iplina koja se neprestano razvija i uokviru koje postoji niz sporni pitanja" 8amo postojanje sporova ne znači !anema o!re3enog stepena saglasnosti oko osnovni etički saznanja niti to !aetika nije !ovela !o nikakvi korisni rešenja"

2.1.2. Primenjena etika

Opšta etika# koju čine !eskriptivna# normativna i metaetika# primenjujese u različitim oblastima !ruštvenog (ivota# tako !a se mo(e govoriti o različitimgranama primenjene )posebne0 etike"

Prvi !eo primenjene etike koji se o!nosi na rešavanje spe'i=ični problema poznat je kao kazuistika" Po! kazuistikom se po!razumeva veštinarešavanja teški moralni problema# slučajeva ili ne!oumi'a bri(ljivom

primenom moralni prin'ipa" &azuistika koristi načela i norme koje je razvila iobrazlo(ila opšta etika" %ipični pre!meti kazuistike su pitanja abortusa#eutanazije it!"

*ruga oblast primenjene etike obuvata primenu opšte etike naspe'ijalizovana polja lju!skog ra!a" Vremenom su tako nastale me!i'inska etika#in(enjerska etika# poslovna etika# etika slobo!ni pro=esija it!" *elatnost lju!i u pomenutim pro=esijama )me!i'ina# tenika# biznis0 obuvata i !eo onog što sesmatra pro=esionalnom etikom )Qor3evi1 i Qurovi1 9//40"

+9


22/212

5ajza!# posebnu# tre1u oblast primenjene etike čine posebne oblasti!ruštva# o!nosno nematerijalnog sveta" 6 tom smislu# mogu1e je govoriti oso'ijalnoj eti'i# bioeti'i# ekoeti'i it!"

2.1.3. Poslovna etika

Poslovna etika pre!stavlja !eo primenjene etike koja se bavi biznisom"Po! biznisom se po!razumevaju sve vrste ekonomski transak'ija razmeneizme3u poje!ina'a# izme3u poje!ina'a i pro=itabilni organiza'ija i izme3u pro=itabilni organiza'ija i !rugi organiza'ija iste vrste )!i *(or!( +,,-# -40"iznis# očigle!no# obuvata raznovrsne !elatnosti koje se obavljaju počev o! proizvo!nje# pa !o pro!aje i kupovine !obara i usluga u 'ilju ostvarivanja !obiti"

Postoje prilična razmimoila(enja oko o!re3enja poslovne etike kao posebne naučne !is'ipline" Izvor brojni neslaganja i suprotstavljeni mišljenja pre!stavlja i to !a li poslovnu etiku treba smatrati posebnom !is'iplinom ili jetreba posmatrati samo kao pokret" Osim ve1 obrazlo(ene !e=ini'ije poslovneetike Ričar!a !i *(or!(a# u nastavku iznosimo i !rugačija o!re3enja pre!meta poslovne etike"

Laura 5eš )Laura 5as0 smatra !a poslovna etika proučava primenulični normi na aktivnosti i 'iljeve komer'ijalni pre!uze1a )+,,9# +-0" Poslovnaetika ne pre!stavlja neki poseban moralni stan!ar! ve1 se pre ra!i o stu!iji otome kako poslovna sre!ina ispostavlja svoje je!instvene probleme pre!moralnu ličnost koja !eluje kao pre!stavnik tog sistema )Rakas +,,H# 99,0"Laura 5eš# očito# pretpostavlja postojanje visoki lični stan!ar!a ponašanja kaoosnovni vre!nosti u kompaniji"

Prema mišljenju Laure 5eš# postoje tri osnovne oblasti poslovne etike sakojima se svi učesni'i u poslovnom svetu neminovno susre1u" %o su<

: izbori u okviru zakona#: izbori u okviru ekonomski i so'ijalni pitanja koja nisu zakonom

obuva1ena i: izbori koji po!razumevaju !avanje pre!nosti ličnim izborima"

8 obzirom na kompleksnost ovi izbora ne bi trebalo !a iznena3uju1e!eluje prisustvo erozije poverenja koja prati ra! ve1ine organiza'ija usavremenim !ruštvima" Otu!a# kao mogu1e rešenje L" 5eš pre!la(e tzv"##sporazumnu poslovnu etiku$$# kojom bi se korporativni interes po!re!iostvaranju vre!nosti u smislu pru(anja usluga !rugima"

5asuprot stavovima L" 5eš# Alber &ar )Albert &arr0 poslovnu etiku nesagle!ava kao !ruštvenu etiku# ve1 kao etiku igre# o!nosno teoriju igre"++


23/212

Poslovanje je# smatra &ar# vrsta igre u kojoj postoje o!re3eni stan!ar!i i pravilakoji se moraju poštovati" 6 tom smislu# &ar se zala(e za poštovanje zakona# ali iza sopstvenu strategiju poslovanja koja 1e !ovesti !o ostvarivanja !obiti )Rakas+,,H# 99,0"

5eki autori# poput etičara &armišela i *ramon!a )8" armi'ael i J"*rummon!0# poslovnu etiku poistove1uju sa etikom ličnosti# bu!u1i !a etikaličnosti pre!stavlja osnovna pravila po kojima ta ličnost !eluje )9/;/# ;/0"Poslovna etika obuvata !obro i loše ponašanje prema !rugim lju!ima# i to usvetlu uva(avanja prava i !u(nosti koje lju!i primenjuju u pro'esu !onošenjao!luka )8uboti1 i Lazi1 9//?# 940"

+"9"-"9" O!re3enja pre!meta poslovne etike

6 različitim !e=ini'ijama poslovne etike uglavnom se navo!e sastavnielementi koji čine njen pre!met istra(ivanja uz navo3enje# tako3e# etički prin'ipa koji su značajni za uspešno poslovanje"

ta se# prema tome# po!razumeva po! poslovnom etikomDPo! poslovnom etikom se# najpre# po!razumeva obaveza )commitment #

engl"0 !a se posao obavi na o!govaraju1i način# što povlači o!govornost)responsibility# engl"0" %o znači !a se moralno o!govorna osoba obavezuje !a posao obavi# te !a privati o!govornost kako za uspe# tako i za eventualne propuste" 2o(e se govoriti o !ve vrste o!govornosti< )90 ličnoj )ka!a kršenjemetički normi poje!ina' stiče ličnu korist potkopavaju1i opšte interesekompanije0 i )+0 korporativnoj !ruštvenoj o!govornosti" Prema kon'eptukorporativne !ruštvene o!govornosti# o!govornost kompanije se ne is'rpljujesamo u obavezi za stvaranjem pro=ita# ve1 i u obavezi uva(avanja interesarazličiti interesni grupa u njenom okru(enju" Ovom !elu poslovne etike je posve1eno IV poglavlje"

Po! poslovnom etikom po!razumeva se i organiza'iona )korporativna0kultura" Ona obuvata pravila etičkog ponašanja# osnovne vre!nosne sisteme#etičke prin'ipe i spe'i=ična pravila koja kompanija nastoji !a primeni" Elementi projektovane korporativne kulture u vi!u pravila etičkog ponašanja o!nose sena< !r(anje obe1anja# !obronamernost# !avanje pomo1i !rugim lju!ima# poštovanje !rugi lju!i i uva(avanje vlasnički prava )8uboti1 9//?# 940" Cnačaj

organiza'ione kulture za poslovnu etiku bi1e razmotren u posebnom poglavlju"Poslovna etika se mo(e svatiti i kao skup prin'ipa i pravila ponašanjakoji se zasniva na opštoj i poslovnoj kulturi# uključuju1i i prin'ipe i pravila koji!ominiraju u interpersonalnoj komunika'iji" %o znači !a se po! poslovnometikom po!razumeva i poslovna komunika'ija koja proističe iz o!nosa poslovnekulture i etike u poslovanju"

+-


24/212

Poslovna kultura je o! značaja# jer se temelji na opštoj kulturi# kulturigovora i lepog ponašanja# kulturi usmene i pismene komunika'ije" 8ve je to# nesumnjivo va(no za kontakt poslovni partnera# iako se čini !a suo!nosi sa javnoš1u va(niji element poslovnog komuni'iranja )Rakas+,,H# 99-0"

Etičkim aspektima o!nosa s javnoš1u posve1eno je VII poglavlje ove knjige" 5ajza!# po! poslovnom etikom po!razumevaju se i vre!nosti moralnog

ponašanja# kao i norme etičkog ponašanja pretočene u ko!eks pro=esionalnog ili poslovnog ponašanja# ili u poslovni bonton )Rakas +,,H# 99-0" Etički ko!eksi su pre!met razmatranja završnog !ela V poglavlja"

5a osnovu analize različiti pre!metni o!re3enja poslovne politike#

mogu1e je o!re!iti elemente koji ulaze u sastav ove posebne naučne !is'ipline"%o su<

: o!govornost )lična i !ruštvena# posebno korporativna o!govornost0#: o!lučivanje#: korporativna kultura#: poslovna komunika'ija )posebno o!nosi s javnoš1u0#: norme poslovnog ponašanja i: ukupna etička misao )osnovni prin'ipi moralnosti0"

*e=ini'iju koju pre!la(e pro=esorka 8milja Rakas sa!r(i ve1inu pomenuti atributa poslovne etike" 5aime# poslovna etika se kao posebnanaučna !is'iplina o!re3uje kao ##skup moralni normi o ponašanju prema so'io:kulturnoj i poslovnoj sre!ini# prema !rugim lju!ima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema o!lučivanju# !u(nostima# obavezama# pravima io!govornostima# u svim aspektima i s=erama poslovanja$$ )+,,H# 99-0"

O!re3ena na ovaj način# poslovna etika je teorijska# normativna i praktično:normativna !is'iplina )slika +"90" Ona je teorijskog karaktera bu!u1i!a analitički prilazi objašnjenju različiti moralni svatanja o osnovnimvre!nostima i etičkim načelima koja se mogu primeniti na čitavu oblast poslovanja" &ako poslovna etika =ormuliše i vre!nosne norme koje su vre!ne poštovanja u svim poslovnim o!nosima# to ona sa!r(i i izrazitu normativnukomponentu" 5ajza!# poslovna etika je i praktično:normativna !is'iplina s

obzirom na to !a se u konkretnoj praksi primenjuju ustanovljena etička pravila poslovnog ponašanja"

avljenje poslovnom etikom po!razumeva često i metaetička ispitivanjau situa'ijama ka!a se !o o!govora na postavljena pitanja ne mo(e !o1i natemelju opšte teorije" Osnovno pitanje# u ovom smislu# o!nosi se na to !a li seetički termini koji se koriste za opisivanje poje!ina'a i ra!nji koje oni

+.


25/212

pre!uzimaju mogu primeniti i na organiza'ije# korpora'ije i ostale kolektivneentitete u okviru oblasti poslovanja"

5a primer# !a li su korpora'ije arte=akt# tipičan !ruštveni proizvo! kojitreba na!zirati# ili pojava sa nekim !rugim statusomD Imaju li one savestonako kako je imaju in!ivi!ueD *a li im jezik morala o!govara na prikla!an način# i# ako je tako# va(i li za nji na isti način na koji va(i za je!inkeD O!govor na ova pitanja ne pru(a opšta etička teorija# koja setra!i'ionalno bavi postup'ima lju!ski je!inki )!i *(or!( +,,H# -H0"

5ajza!# pošto je poslovna etika o!re3ena me3u!ejstvom etike i biznisa#mogu1e je govoriti o na'ionalnoj# kao i interna'ionalnoj )globalnoj0 eti'i" 6 tom

smislu# Ričar! !i *(or!( navo!i četiri ravni moralne analize u okviru poslovneetike )+,,H# -40"

$lika 3.1. Povezanost izme3u normativne etike i poslovne etike"

+4


26/212

Prva ravan analize se realizuje na tzv" ##makro:planu$$# što znači !a jemogu1e moralno vre!novati čitav ekonomski sistem !atog !ruštva B na primer# privre!ni sistem neoliberalnog kapitalizma ili so'ijalizma"

*ruga ravan moralne analize o!nosi se na proučavanje poslovanjaunutar !atog ekonomskog sistema" &ako korpora'ije zauzimaju istaknuto mestou savremenim !ruštvima# njima se posve1uje najve1a pa(nja" 5isu zapostavljenini ostali elementi poput sin!ikata# mali =irmi# potrošača# različiti interesnigrupa it!"

%re1a ravan istra(ivanja u okviru poslovne etike o!nosi se na moralno pro'enjivanje poje!ina'a i njiovi postupaka u ekonomskim i poslovnimtransak'ijama" 8va tri po!ručja poslovne etike su me3usobno povezana B korpora'ija# re'imo# ispoljava etičnost u meri u kojoj i njeni zaposleni pose!uju

etičnost" Istovremeno# tri opisane ravni moralne analize mogu se sagle!ati i kao posebna polja istra(ivanja o! koji najve1u pa(nju !obija !ruga ravan B moralnovre!novanje ra!a savremeni korpora'ija"

5ajza!# kako najuspešnije korpora'ije poprimaju u sve ve1oj meriglobalni karakter# oprav!ano je govoriti i o četvrtoj ravni analize koja jeinterna'ionalna" Ovaj !eo poslovne etike razmatra !elovanje multina'ionalnikorpora'ija# uslove trgovine# raspo!elu !obara i poslova# zloupotrebe ukoriš1enju priro!ni resursa# uti'aj poslovanja na ekološke probleme it!"

5a osnovu opisa sve četiri ravni moralne analize mo(e se konstatovati!a je pre!met poslovne etike rezultat !elovanja lju!i u korpora'iji iuspostavljanja poslovni o!nosa sa !rugim korpora'ijama B na lokalnom#regionalnom# na'ionalnom i interna'ionalnom nivou"

8 obzirom na svatanje poslovne etike u !ruštvu# ona mo(e biti )90sistemska i )+0 =unk'ionalna )alj +,9,0"

8istemski !eo poslovne etike<

: istra(uje o!nos izme3u morala# ekonomije# prava# politike i religije#razmatraju1i taj o!nos u sklopu !ruštvenog ure3enja !atog !ruštva7

: bli(i je !eontološkim etičkim načelima i: ima za!atak !a omogu1i povoljne okolnosti u okviru !ruštva i

!r(ave kako bi se olakšalo sklapanje sporazuma izme3u subjekata B poje!ina'a i korpora'ija"

unk'ionalni !eo poslovne etike# s !ruge strane<

: razmatra isključivo poslovanje same kompanije#: bli(i je utilitarističkim etičkim načelima i: ima za!atak !a moralno posre!uje korporativnu kulturu"

+H


27/212

Primena etičkog rasu3ivanja u poslovanju nije nimalo laka" Ipak#teško1e vezane za etičko sagle!avanje poslovni aktivnosti mogu se prevazi1izavaljuju1i postojanju tzv" ##instrumenata poslovne etike$$" 2e3u ovominstrumentima# o! najve1eg značaja su )8toner i sara!ni'i 9//?# /H://0<

: vre!nosti#: prava#: obaveze#: moralna načela i: me3ulju!ski o!nosi"

Vre!nosti su (elje koje same po sebi !eluju pozitivno7 na primer# mir#

poštenje# nezavisnost it!" Vre!nosti# naime# pokazuju zašto se pre!uzima nekara!nja ili ne"

Pravo pre!stavlja mogu1nost !a o!re3ene osobe vo!e o!re3eneaktivnosti"

Obaveze i prava su u korela'iji" Obaveza pre!stavlja za!u(enje !a osobaizvrši o!re3ene ra!nje"

2oralna načela pre!stavljaju putokaz za !elovanje u situa'ijama ukojima !olazi !o !irektnog suprotstavljanja različiti interesa"

2e3ulju!ski o!nosi# koji se ispoljavaju preko različiti mre(a o!nosa# pre!uslov su za realizovanje postavljeni 'iljeva"

+"9"-"+" Etički problemi i etička pitanja u poslovnoj eti'i

Etički problemi se najčeš1e javljaju kao posle!i'a sukoba izme3u ličnimoralni stavova i vre!nosti koje poje!ina' ima# s je!ne# i vre!nosti i stavovaorganiza'ije ili !ruštva u kojima poje!ina' ra!i i !eluje# s !ruge strane )Jevti1+,,.# +H:+?0" Ovi problemi nastaju u poslovnim o!nosima kao posle!i'aizvesni postupaka u poslovanju kao što su# na primer< !avanje poklona#!iskrimina'ija putem 'ena it!"

Etičke probleme je mogu1e svrstati u nekoliko prepoznatljivikategorija# o!nosno to su )errell i rea!ri' 9//?# +/0<

: problemi sukoba interesa )javljaju se u situa'ijama ka!a poje!ina' u

pro'esu !onošenja o!luke mora !a o!luči !a li 1e pre!nost !atisvojim ličnim interesima ili interesima organiza'ije u kojoj ra!i07

: problemi čestitosti )izvor ovi problema u poslovanju nastaje zbogtoga što mnogi učesni'i u poslovnim o!nosima biznisu prilaze kaosvojevrsnoj ##igri$$# nastoje1i !a je vo!e po sopstvenim# a ne po pravilima !ruštva07

+?


28/212

: problemi u komunika'ijama )pogrešne in=orma'ije mogu uništiti poverenje u neku organiza'iju0 i

: problemi organiza'ioni o!nosa )organiza'ioni o!nosi obuvataju ponašanje zaposleni u je!noj organiza'iji prema svimzainteresovanim stranama# što značajno utiče na stabilnostorganiza'ije0"

6običajeni )ili stan!ar!ni0 etički problemi se javljaju u svim po!ručjima poslovne etike" &ristijan &rkač prepoznaje pet po!ručja u okviru poslovne etike7to su )+,,?# +./0<

: etika i poslovanje )velike etičke teorije# teorije ekonomske prav!e#načini o!lučivanja u poslovnim slučajevima0#

: priro!a korpora'ije )!elovanje# legitimnost i o!govornost7samoregula'ija0#

: ra! u korpora'iji )prava i !u(nosti !eoničara# je!nakost i raznolikostu svetu ra!a0#

: korpora'ija u !ruštvu )potrošači# (ivotna sre!ina# me3unaro!no poslovanje0 i

: bu!u1i etos korpora'ije )nova etička pitanja7 moralnost korpora'ije0"

Fetiri prepoznatljive kategorije etički problema mogu1e je !aljeraščlaniti na sle!e1i način" Prvo# sukob interesa se o!nosi na<

: pove1anje vlastite plate na uštrb pro=ita vlasnika )priro!akorpora'ije0#

: prisvajanje !obara =irme za vlastite interese )priro!a korpora'ije0 i: po!mi1ivanje i primanje mita )u smislu primanja i !avanja nov'a#

!arova ili posebni usluga )in=orma'ija0 s namerom !a seo!lučuju1e utiče na o!luku )ra! u korpora'iji0"

&a!a je reč o problemima čestitosti# oni se najčeš1e ispoljavaju kroz<

: namerno nanošenje štete kup'ima# klijentima# zaposlenima#

konkurentnim =irmama pomo1u< obmanjivanja# pogrešnogin=ormisanja# iznu!e# prisile# !iskrimina'ije i sl" )korpora'ija u!ruštvu07

: stvaranje i očuvanje monopola na tr(ištu i: la(no in=ormisanje o proizvo!u ili usluzi )korpora'ija u !ruštvu0"

Problemi na polju komunika'ije se ispoljavaju kroz<

+;


29/212

: la(no ili nepotpuno reklamiranje )korpora'ija u !ruštvu0#: la(no pro!avanje proizvo!a )korpora'ija u !ruštvu0#: nepotpuno obaveštavanje o štetnim učin'ima )korpora'ija u

!ruštvu0#: označavanje štetni proizvo!a poput# re'imo# !uvanski proizvo!a

)korpora'ija u !ruštvu0 i: razna upozorenja kao# na primer# ograničenja za razne proizvo!e

)korpora'ija u !rustvu0"

6 grupu problema organiza'ioni o!nosa svrstavaju se<

: zloupotreba autoriteta )priro!a korpora'ije0#

: plagiranje tu3eg ra!a )priro!a korpora'ije0#: o!avanje poslovni tajni )priro!a korpora'ije0#: onemogu1avanje provere plana poslovanja )priro!a korpora'ije0#: neučestvovanje na sastan'ima =irme )priro!a korpora'ije0 i: prisiljavanje !rugi na nemoralne ra!nje )priro!a korpora'ije0"

Osim nave!eni stan!ar!ni etički problema koji su uobičajeno prisutni u poslovnoj praksi# postoje i nestan!ar!ni slučajevi koji postavljajuetičke ne!oumi'e" &a!a se oni pojavljujuD %akvi slučajevi se pojavljuju uizmenjenim okolnostima poslovanja kao# na primer# zbog promene ra!ne sre!ine)re'imo# promene mesta ra!a0# pojave novog tenološkog otkri1a i njegove primene u in!ustriji i proizvo!nji it!"

5a primer# slučaj promene mesta proizvo!nje ili proširenja tr(išta vrlo jeva(an" 5aime# mogu1e je !a u novom po!ručju zaje!ni'a ima ne samo!rukčije ra!ne navike i običaje# nego i !rukčiji sistem vre!nosti< na primer# pripa!aju !rugoj kulturi )što povlači problem jezika0# ve1inomsu pripa!ni'i !ruge religije it!" 8amim tim valja pretpostaviti kako nanjiov sistem moralni vre!nosti )etiku0 utiču !rugi i različiti činio'i )tai ta religija# ti i ti običaji it!0" 6z to# razlozi su često poslovne priro!e< na primer# je=tinija ra!na snaga# slab i nee=ikasan pravni sistem i neuti'ajna politička zaje!ni'a )&rkač +,,?# +490"

itirani primer jasno pokazuje s kakvim se problemima pre!uze1e mo(esuočiti ka!a se na3e u novim okolnostima" %e nove okolnosti# me3utim# nisuatipične za savremeno poslovanje7 pre bi se moglo tvr!iti !a su one re!ovni pratila' savremeni ekonomski pro'esa" 6 tom kontekstu# stalna teničkainovativnost se name1e kao imperativ" 6 stvari# ##srazmerno u!elu takviinovativni aktivnosti pojavljuje se i u!eo novi etički pitanja koja treba rešiti$$)&rkač +,,?# +490"

+/


30/212

+"9"-"-" 5ivoi poslovne etike

8 obzirom na to !a etički problemi nisu samo in!ivi!ualnog ili personalnog karaktera# čini se korisnim sagle!ati različite nivoe na kojima ovi problemi )!ileme0 nastaju# kao i njiovo kretanje prema !rugim nivoima"2oralna !ilema se mo(e !e=inisati kao ##pro'es moralnog prosu3ivanja prikla!nosti ili neprikla!nosti nekog akta# aktivnosti ili o!luke institu'ije iili poje!in'a# uz uva(avanje osnovni moralni stan!ar!a i in=orma'ija očinjeni'ama$$ koje se o!nose na pre!met razmatranja )2ari1 i olesnikov +,,;#++,0"

%okom aktivnosti vo3enja kompanije li!eri i mena!(eri moraju !aupravljaju o!nosima s različitim interesnim grupama kako unutar# tako i van

kompanije" Etičke !ileme# ka! je o poslovanju reč# pojavljuju se na )8toner isara!ni'i 9//?# +/7 atijarevi1:iber i sara!ni'i +,,;# 4-+0<

: so'ijalnom nivou#: nivou interesni uti'ajni grupa#: nivou unutrašnje politike i o!nosa# te: na in!ivi!ualnom nivou" 5a so'ijalnom nivou postavljaju se pitanja o osnovnim institu'ijama

!atog !ruštva< zakono!avnim# privre!nim# političkim it!" 8aglasno stabilnosti!ruštva bi1e !e=inisan i stav neke kompanije po pitanju sara!nje sa institu'ijamatog !ruštva"

&a!a je reč o etičkim !ilemama na nivou interesni grupa# organiza'ijamora neprestano !a preispituje priro!u svoji interak'ijski o!nosa sa različitimelementima iz okru(enja" Osnovna pitanja u o!nosima sa stejkol!erima) stakeholder # engl"0 B intersnim grupama B svo!e se na<

: &oje su obaveze pre!uze1a prema klijentimaD: &akav je o!nos pre!uze1a prema zaje!ni'iD: *a li se realno pre!stavljaju proizvo!i ili usluge pre!uze1aD

Etički problemi koji se pojavljuju na nivou unutrašnje politike i o!nosatiču se o!nosa izme3u organiza'ije i zaposleni" 5ajčeš1e se u ovoj oblasti

postavljaju !va pitanja# to jest<

: &oje su obaveze zaposleniD: &oja prava imaju zaposleniD

5ajza!# na četvrtom# in!ivi!ualnom nivou razmatra se me3usobnoopo3enje zaposleni u okviru je!ne organiza'ije" Raznovrsna pitanja koja se javljaju u ovoj oblasti mogu1e je svesti na !va osnovna<-,


31/212

: Imamo li pravo !a posmatramo !ruge lju!e kao sre!stvo za postizanje sopstveni 'iljevaD

: *a li tako nešto uopšte mo(e !a se izbegneD

*(oze= Vajs )Josep Neiss0 smatra !a se etička i moralna pitanja u svetu poslovanja mogu sagle!avati na najmanje pet nivoa )+,,H# 9+0" 5a sli'i +"+ prikazani su ti nivoi< )90 in!ivi!ualni# )+0 organiza'ioni# )-0 aso'ijativni# ).0so'ijalni i )40 interna'ionalni nivo"

Pre nego što o!re3ena situa'ija preraste u etičku !ilemu# koja zateva problematičnu o!luku ili ak'iju )!elovanje0# korisno je o!govoriti na sle!e1i niz pitanja )Neiss +,,H# 9-0<

: ta su moje osnovne vre!nosti i verovanjaD: ta su osnovne vre!nosti i verovanja moje organiza'ijeD: Fije vre!nosti# verovanja i interesi mogu biti ugro(eni ovom

o!lukomD CaštoD: &ome 1e koristiti# a kome naneti štetu# moja o!luka ili o!luka moje

organiza'ijeD: *a li 1e o!luka uti'ati na )ili promeniti0 moje vlastite vre!nosti i

osnovne vre!nosti moje organiza'ijeD: &ako 1e se na mene i organiza'iju o!raziti o!lukaD

$lika 2.2. 5ivoi poslovne etike ) Prema< arroll 9/?;# -0"

Isti etički problemi i !ileme mogu biti različitog intenziteta" Intenzitetetičkog pitanja pre!stavlja o!raz etičke osetljivosti )senzibiliteta0 poje!in'a ilira!ne grupe koji postavljaju ova pitanja" Finio'i poput in!ivi!ualnog moralnograzvoja# korporativne kulture i namera utiču na to !a poje!in'i različitosagle!avaju ista etička pitanja# što# naravno# olakšava nastajanje etičkikon=likata" Intenzitet etičkog kon=likta zavisi i o! =aktora kao što su<rukovo3enje )!a li !ominira sistem ka(njavanja ili nagra3ivanja0# etički ko!ovi i

-9


32/212

vre!nosti korporativne kulture" Rečju# rukovo!io'i mogu !a utiču na va(nostetičkog pitanja preko pozitivni ili negativni po!sti'aja"

5a sli'i +"- pre!očen je !ijagram u 'ilju i!enti=ikovanja<

: etike sistema )to jest običaja# vre!nosti ili zakona neke zemlje iliregiona07

: etike organiza'ije )to jest pisani =ormalni i ne=ormalno priva1eni normi i načina obavljanja poslovanja0# te

: lične etike )to jest lično usvojeni vre!nosti i stan!ar!a0"

$lika 2.3. %eorijski okvir za razlikovanje etički nivoa ) Prema< 2atteKs isara!ni'i 9/;4# 4,/0"

+"9"-"." &riterijumi za rešavanje etički !ilema u poslovnoj eti'i

*a bi razrešila etičke !ileme# u okviru poslovne etike )posebno u !elukoji se bavi teorijama normativne etike0# !e=inisani su kriterijumi koji počivajuna vre!nostima koje se najčeš1e uzimaju u razmatranje prilikom o!lučivanja"

6 tom smislu# iz!vajaju se )atijarevi1:iber i sara!ni'i +,,;# 4.,0<

: utlitaristički pristup )utilitarian approach# engl"0#: pristup moralni prava )moral-rights approach# engl"0 i: pristup prave!nosti ) justice approach# engl"0"

5a sli'i +". !at je upore!ni prikaz tri najpoznatija etička pristupa )o!značaja za poslovnu etiku0" 6 okviru III poglavlja bi1e razmotrene tri velike

-+


33/212

tra!i'ije normativne etike# !ok 1emo u okviru ovog o!eljka izlo(iti osnovnao!re3enja ovi pristupa"

6tilitaristički pristup je etički kon'ept koji se usre!sre3uje na ponašanjei na rezultate# a ne na motive" 8matra se# po ovom pristupu# !a su etičke oneo!luke i ponašanje koje !onosi ##najve1e !obro za najve1i broj lju!i$$# iako tomo(e biti na štetu manjine# to jest oni koji imaju malu mo1"

Pristup moralni prava polazi o! toga !a nikakve in!ivi!ualne o!luke nemogu uskratiti čoveku njegova osnovna prava" 2oralna prava koja se moraju poštovati prilikom !onošenja o!luka obuvataju )Rakas +,,H# 9940<

: pravo na slobo!no izjašnjavanje#: pravo na privatnost#: pravo na slobo!u izbora#: pravo na slobo!u govora#: pravo na ravnopravan tretman#: pravo na (ivot i bezbe!nost"

Postoje i !ruga moralna prava o kojima mena!(eri moraju vo!iti računa"Pristup moralni prava# u stvari# upozorava mena!(ere na ono što ne smeju činitikako bi njiove o!luke bile etičke# te postavlja izvesna ograničenjautilitarističkom pristupu"

--


34/212

$lika 2.4. &riterijumi etičkog o!lučivanja ) Prema< atijarevi1:iber isara!ni'i +,,;# 4.,0"

Pristup prave!nosti je etički kon'ept koji u prosu3ivanju etičnostio!luke i ponašanja mena!(menta uzima u razmatranje prave!nost inepristrasnost u raspo!eli !obiti i troškova )koristi i štete0 izme3u poje!ina'a igrupa"

Prave!nost# to jest etičnost# prilikom o!lučivanja i ponašanja# posti(e se praktičnim sprovo3enjem načela prav!e" 6 tom smislu# za mena!(ere su bitna tri posebna prin'ipa# to jest<

: načelo !istributivne prav!e#: načelo pro'e!uralne prav!e i

: načelo kompenzatorne prav!e"

Prema načelu !istributivne prav!e poje!in'i se ne smeju neje!nakotretirati na osnovu proizvoljno o!re3eni obele(ja" 5a primer# u nekoj ustanovine bi trebalo !a postoji razlika u zara!ama izme3u muškara'a i (ena za je!nakostručan posao )re'imo# za posao vaspitača0"

5ačelo pro'e!uralne prav!e ističe potrebu !a se zaposleni pri!r(avaju pravila organiza'ije )i u slučajevima sputavanja o!re3eni slobo!a0 sve !ok jeona prave!na i !ok oni svojevoljno privataju nagra!e koje im organiza'ija !ajekako bi unapre!ila vlastite interese"

5ačelo kompenzatorne prav!e ističe potrebu primereni kompenza'ijaza ulaganja i !oprinose poje!ina'a# s tim što bi organiza'ija trebalo !a poje!in'ima na!okna!i troškove ozle!a i gubitaka"

+"9"-"4" 2ena!(erska etika kao !eo poslovne etike

Posle!nji !e'enija !olazi !o pove1anog interesa za ispitivanjem!elovanja mena!(era sa etičkog stanovišta# naročito oni na najvišim pozi'ijamau kompanijma" 8lučajevi poslovni a=era u svetu biznisa# koje otkrivajuraznovrsne primere nemoralnog i neetičkog ponašanja poznati svetskimena!(era# zaoštrile su problem poslovne i mena!(erske etike" Osnovnevre!nosti koje o!re3uju šta je ispravno i po(eljno ponašanje organiza'ije čestosu i je!ino vezivno tkivo u mnoštvu različiti oblika ponašanja# o!luka i

kompleksni o!nosa koje ispostavlja savremeno poslovanje" Otu!a# o!re3ivanjevre!nosti i njiovi prioriteta# to jest# upravljanje vre!nostima postajenezaobilazan za!atak mena!(menta"

Ovaj za!atak !obija na značaju u svetlu još uvek prisutni pogrešnisvatanja# o!nosno ##mitova$$ o poslovnoj eti'i" 2e3u uvre(enim zablu!ama su isle!e1e )atijarevi1:iber i sara!ni'i +,,;# 4-90<

-.


35/212

: Poslovna etika je više vezana za religiju nego za mena!(ment": 5eki zaposleni su etični# pa otu!a ne treba brinuti o poslovnoj eti'i": Poslovnom etikom se bave =ilozo=i# aka!emi'i i teolozi": Etikom se ne mo(e upravljati": Poslovna etika je isto što i !ruštvena o!govornost": O!sustvo problema za zakonom po!razumeva !a se !eluje etički": 6pravljanje poslovnom etikom ima malu poslovnu vre!nost"

5ave!enim mitovima mogu se pri!o!ati i sle!e1i# za koje Vajs )Neiss+,,H# 9.0 smatra !a su najpopularniji<

: Etika je lična"

: iznis i etika se ne mešaju": Poslovna etika je relativna": *obar biznis znači !obru etiku": In=orma'ija je neutralna i amoralna"

O! pomenuti mitova !etaljnije 1emo se za!r(ati na mitu !a se biznis imoral ne mešaju# to jest# razmotri1emo ##mit o amoralnom biznisu$$"

Poznato je !a se svaka lju!ska aktivnost mo(e sagle!ati i sa moralnogstanovišta" %o se naravno o!nosi i na oblast poslovanja" Otu!a u najmanju rukuču!i ##šta lju!i imaju na umu ka! ka(u !a se moral i biznis ne mešaju$$ ili !a sume3usobno suprotstavljeni )!i *(or!( +,,H# +-0"

Povezanost biznisa i morala je još i !ublja"

iznis# poput ve1ine !rugi !ruštveni !elatnosti# pretpostavlja postojanje moralne poza!ine i bez nje bi bio nemogu1" 5a primer# poslo!av'i očekuju !a njiovi zaposleni ne potkra!aju =irmu7 svakaugovorna strana očekuje !a ona !ruga poštuje sporazum7 oni koji kupujuneki proizvo! očekuju !a on bu!e onakav kakav je oglašen# ka! ga!onesu ku1i i raspakuju" """ 6 ve1ini slučajeva ova očekivanja seispunjavaju" &a! bi se svi uključeni u biznis B kup'i# pro!av'i# proizvo3ači# uprava# ra!ni'i i potrošači B ponašali nemoralno ili# čak#amoralno )to jest# ne aju1i !a li su njiovi postup'i moralni ilinemoralni0# poslovna aktivnost bi se uskoro zaustavila )!i *(or!( +,,H#

+-0"

5aravno# lju!i se nemoralno ponašaju u poslovnom svetu kao i u svim!rugim oblastima !ruštvenog (ivota" Cagovorni'i ##mita o amoralnom biznisu$$nisu neizostavno neetični ili nemoralni# ve1 amoralni u tom smislu što smatraju!a etičkim obzirima nema mesta u poslovanju u svetlu osnovnog 'ilja svake poslovne aktivnosti B ostvarivanja !obiti"

-4


36/212

5ave!ene zablu!e i mitovi o poslovnoj eti'i# uključuju1i i opisan mit !ase biznis i moral ne mešaju# sve više nestaju zavaljuju1i intenzivnomrazmatranju poslovne etike# o!lučivanja i ponašanja mena!(era" 5a slabljenje#re'imo# ##mita o amoralnom biznisu$$# ukazuju najmanje tri savremena !ruštvena=enomena )!i *(or!( +,,-# 9;0" %o su<

: izveštavanje o skan!alima i prate1a javna reak'ija na ove izveštaje7

: obrazovanje javni grupa poput ekološki organiza'ija ili pokreta potrošača7

: zainteresovanost poslovni subjekata za poslovnu etiku# koja se

iskazuje organizovanim kon=eren'ijama# napisima u štampanimme!ijima i razvijanjem korporativni pravila etičkog ponašanja ietički programa"

2ena!(erska etika# tako3e# !oprinosi slabljenju pomenuti mitova" Povezanostmena!(erske etike sa !rugim !is'iplinama je prikazana na sli'i +"4"

$lika 2.%. *eterminante mena!(erske etike ) Prema< atijarevi1:iber isara!ni'i +,,;# 4-40"

ta se# !akle# po!razumeva po! mena!(erskom etikomD

-H


37/212

2ena!(erska etika je !eo poslovne etike jer su mena!(eri ključni činio'iu vo3enju poslovanja i o!govorni su za poslovanje i poslovno ponašanje" Je!nostavno rečeno# mena!(ersku etiku čine stan!ar!i ponašanja i moralna prosu3ivanja koja mena!(eri primenjuju uobavljanju svog posla# o!nosno stan!ar!i ponašanja koji vo!ein!ivi!ualne mena!(ere u njiovom ra!u )atijarevi1:iver i sara!ni'i+,,;# 4-.0"

5eki autori smatraju !a je mena!(erska etika posebna aka!emska!is'iplina# o!re3uju1i je kao proučavanje moralnosti i stan!ar!a vo3enja poslovanja )>ill i sara!ni'i +,,4# 9490"

2ena!(erska etika je sistem osnovni vre!nosti# pravila i kriterijumakoje mena!(eri primenjuju pri !onošenju o!luka# pri prosu3ivanjuispravnosti postupaka i o!luka# te pri pro'eni širi posle!i'a ti o!luka injiovog uti'aja na !ruge učesnike u poslovnoj i !ruštvenoj sre!ini)atijarevi1:iber i sara!ni'i +,,;# 4-.0"

Osnov za utvr3ivanje ispravnostineispravnosti nekog postupka jeusvojen sistem vre!nosti" &a!a se govori o vre!nostima misli se# u prvom re!u#na relativno trajne kon'ep'ije o tome šta je po(eljno# kao i na uverenja lju!i otome šta je !obro# a šta je loše" Vre!nosti pokazuju# u stvari# zašto se nešto čini i!a li je ono što se čini na osnovu nekog vre!nosnog ili moralnog stanovišta privatljivo ili neprivatljivo"

Vre!nosti imaju i poje!in'i# grupe# organiza'ije# te# najza!# i čitavo!ruštvo" Otu!a su vre!nosti# kao što je ranije istaknuto# nezaobilazni instrumentu upravljanju poslovnom etikom"

&a!a je o mena!(erskoj eti'i reč# osnovne vre!nosti i stan!ar!i zao'enjivanje ispravnosti o!luka i ponašanja potiču iz različiti izvora" 2ogu1e je# prema tome# govoriti o različitim !eterminantama mena!(erske etike )slika +"40"

2.2. Poslovna etika kao !okret

Prem!a su etički aspekti o!uvek činili sastavni !eo poslovanja B te u

tom smislu# razgovor o eti'i u svetu biznisa ne pre!stavljaja novinu B pokret poslovne etike pre!stavlja ipak !ruštveni =enomen novijeg !oba" Ovaj pokret pojavio se rani H,:i go!ina MM veka7 u prvom re!u# u 8A*" Pokretanje!ruštveni pitanja u poslovanju po!u!arilo se sa nizom !rugi pitanja kao štu su#na primer< pojava kontrakulture# izbijanje rata u Vijetnamu# porast problemausle! zaga3enja (ivotne sre!ine# o!laganje nuklearnog i toksičnog otpa!a# protesti protiv vojno:in!ustrijskog kompleksa# antinuklearni pokret" %ako se isvet biznisa našao na u!aru sveopšte !ruštvene kritike" Poslovne škole su

-?


38/212

o!govorile uvo3enjem kurseva za !ruštvena pitanja na kojima su se razmatraleoptu(be protiv biznisa# kao i mogu1a rešenja za prevazila(enje nastali protivrečnosti"

%okom ?,:i go!ina MM veka pokret za etiku u poslovanju je !o(iveo primetan uspon" *ok su tokom H,:i go!ina zatevi !olazili iz re!ovastu!entskog i potrošačkog pokreta# oni su se u potonjoj !eka!i proširili nave1inu stanovništva" Pokret za poslovnu etiku je tako zavatio najmanje triznačajna elementa !ruštvene strukture< same kompanije# univerzitete i me!ije"

&ompanije su na pojačanu javnu brigu reagovale organizovanjemkon=eren'ija na kojima se raspravljalo o etičkim ne!oumi'ama u poslovanju" 5eke kompanije su napravile i prve korake u prav'u uvo3enja korporativnietički ko!eksa# osnivanju unutrašnji etički programa# pove1anja osetljivosti

za neetičko ponašanje i sl"6niverziteti su sazivali kon=eren'ije na kojima su mišljenja mogli !a

razmene poslovni lju!i s pro=esorima poslovni škola# kate!ri za =ilozo=iju ireligiju# pravni =akulteta i !rugim stručnja'ima"

8am termin poslovna etika oblikovan je prema izrazu me!i'inska etika#koji su neg!e !e'eniju ranije bili usvojili lju!i zainteresovani za etičke probleme u me!i'ini" 2it o amoralnom biznisu bio je još jak# i mnogi susam pojam poslovne etike smatrali za terminološku protivrečnost"8veje!no# tečajevi u ovoj oblasti su se postepeno osnivali# u!(beni'i su pisani# osnivani su pro=esionalna !ruštva i časopisi# o!govaraju1i pre!met ustanovljen je na kole!(ima i univerzitetima )!i *(or!( +,,-#+/0"

Počev o! ;,:i go!ina MM veka aktivnosti na po!ručju poslovne etike prerastaju nivo pokreta )!e George 9/;?# +,90" &rajem iste !eka!e mnogekompanije koje su se nalazile na listi o! 4,, najuspešniji pre!uze1a# koju!e'enijama objavljuje poznati časopis ##orčen$$ ) Fortune# engl"0# usvojile suetičke ko!ekse# uvele tzv" ##vru1e linije$$ kako bi zaposleni mogli !a uka(u naslučajeve nemoralnog !elovanja# ustanovile etičke komitete na nivou upravnogo!bora# te pokrenule programe za etičku obuku"

Početak posle!nje !e'enije prošlog veka obele(ilo je i anga(ovanjevlasti 8A* na polju poslovne etike" Američki &ongres je 9//9" go!ine

ozakonio ##8avezne kaznene smerni'e$$ koje se ##imaju primenjivati nakorpora'ije proglašene krivima za kršenje ve1eg broja različiti zakona$$ )!i*(or!( +,,-# -,0" 2nogim korpora'ijama su zakonska rešenja poslu(ila kao po!sti'aj !a stvore takvu etičku klimu koja 1e osujetiti zaposlene o! kršenjazakona" Pošto je poslovna etika tako postala !eo poslovnog miljea# !ošlo je i !ouvo3enja novog ra!nog mesta u sistematiza'iji ra!ni mesta veliki kompanija B re=erenta za korporativnu etiku"

-;


39/212

Pokret za poslovnu etiku treba posmatrati kao so'ijalnu pojavu koja imasvoj aka!emski# poslovni# !ruštveni i !r(avni vi!" Pokret za poslovnu etikuostaje# me3utim# ne!orečen sa etičkog stanovišta" rojna su pitanja na koja nisu!ati konačni o!govori" 2e3u njima su )Labi' 9//+# 9H?0<

: *a li je pokret učinio biznis etičnijimD

: *a li je biznis u sebe uneo pokret i usmerio ga prema vlastitim'iljevimaD

: *a li obuka iz poslovne etike uči i motiviše zaposlene !a bu!u etičniu vre!novanju !elatnosti pre!uze1a za koje ra!e# ili i prosto

po!stiče !a se uz!r(e o! kra3e ili !a na !rugi način !eluju protivnointeresima pre!uze1aD

: *a li je pokret !oveo !o usvajanja spoljni ukrasni znakovaetičnosti# uz male ili nikakve promene u korporativnoj !elatnostiD

I pore! toga što nisu !obijeni jasni o!govori na spomenuta pitanja#velika je zasluga pokreta što je omogu1io !a se ova pitanja mogu javno pokretati# tako !a se o njima raspravlja ne samo u poslovnom svetu# nego i vannjega )posebno# u političkim krugovima0" &ako vreme o!miče# sve više !olazi!o izra(aja etička !imenzija problema sa kojima se suočavaju savremena !ruštva)slika +"H0" Rečju# neprestano se pove1ava jaz ime3u aktuelne poslovne etike i poslovne etike prema očekvanjima !ruštva"

$lika 2.,. Rastu1i značaj ekološki problema u savremenim !ruštvima"

-/


40/212

Ve1i !eo opisanog toka razvoja poslovne etike kao pokreta na primeru8A* o!nosi se i na zemlje regiona u kome se nalazi 8rbija" Razlika se# me3utim#ogle!a u tome što su se opisane =aze pokreta poslovne etike )na primeru 8A*0# utrajanju o! četr!esetak go!ina# u bivšim so'ijalističkim zemljama Evrope počeleo!vijati tek o! /,:i go!ina MM veka" Ipak# u relativno kratkom vremenskom perio!u ostvareni su vi!ni rezultati na razvoju poslovne etike kao pokreta"8rbija# u tom smislu# nije izuzetak"

.,


41/212

III POGLAVLJE

PR*N-*P* E)*+O/ RA$0Đ*(ANJA 0 PO$LO(ANJ0

6 preto!nim izlaganjima# a posebno u prvom i !rugom poglavlju#

najviše pa(nje je posve1eno !eskriptivnoj )opisnoj0 eti'i B izuzetno širokom irazgranatom po!ručju" Analizirani su u tom smislu različiti načini !a se postoje1a moralna praksa i njeni koreni opišu na sistematičan način" 5o# time sene is'rpljuje pre!met etike"

Etičari nastoje !a na temelju ovi opisa izna3u načela koja bi lju!i moglikoristiti prilikom rešavanja moralni ne!oumi'a# to jest problema" %i sa!r(aji seuglavnom ekspli'itno izla(u u obliku normi ili merila koje bi lju!i trebalo !a poštuju ukoliko (ele !a bu!u moralne osobe i !a moralno postupaju" Ovaj !eoetike B tako3e# veoma široko i razgranato po!ručje B poznat je kao normativnaetika" 5ormativna etika !aje preporuke i merila koja omogu1uju lju!ima !a sesna3u u moralnim situa'ijama"

6prkos postojanju različiti teorija normativne etike# njiova zaje!ničkakarakteristika svo!i se na to !a se o moralu mo(e govoriti na ra'ionalnimosnovama" %akav pristup# koji razumu pri!aje primarnu ulogu u moralu# nazivase kognitivizam" Prema ovom stanovištu mo(e se !o1i !o istine o ##pravom$$moralu na temelju argumenata izgra3eni snagom razuma"

8uprotan pristup B nekognitivizam B ističe o!lučuju1u ulogu ose1anja)emotivizam0 ili o!luka )!e'isionizam0 u postavljanju moralni prin'ipa" 5ekognitivizam se# upravo zbog pori'anja ra'ionalnosti etike )to jest ra'ionalneosnove morala0 smatra !elom !eskriptivne etike"

%eorije normativne etike je mogu1e razvrstati na različite načine uzavisnosti o! toga šta se uzima kao kriterijum klasi=ika'ije" *(oze= Vajs )Neiss0i!enti=ikuje i analizira pet =un!amentalni etički prin'ipa koji se koriste u

moralnom rasu3ivanju" %i prin'ipi su< )90 utilitarizam# )+0 univerzalizam# )-0 prava# ).0 prav!a i )40 vrlina )Neiss +,,H# 9+,0"Po!ela teorija normativne etike na )90 nekonsekven'ijalne etike

)neposle!ične0 i )+0 konsekven'ijalne etike )posle!ične0 je široko priva1ena# posebno sa stanovišta potreba poslovne etike )tabela -"90"

.9


42/212

)abela 3.1. Po!ela teorija normativne etike"

5ekonsekven'ijalne etičke teorije polaze o! kategorije !u(nosti kaoosnove moralnog !elovanja čoveka i !ruštva" 8 !ruge strane# ako se kao krajnjikriterijum u pro'enjivanju moralnosti nekog !elovanja uzima posle!i'a )svratakvog !elovanja0# ona je reč o posle!ičnoj eti'i" I nekonsekven'ijalne ikonsekven'ijalne etike# u svakom slučaju# usre!sre3euju se na razmatranje!elovanja lju!i )ili !ruštveni grupa0 ali na različitim osnovama )slika -"90"

$lika 3.1. Posle!ične i neposle!ične teorije u poslovnoj eti'i ) Prema< rane i2atten +,,?0"

Prem!a postoji široka lepeza teorija normativne etike# mogu1e jeiz!vojiti tri velike tra!i'ije normativne etike# a to su )2la!i1 +,,?# 440<

: etika vrline#: !eontološke teorije i

: teleološke teorije"

*eontološke i teleološke teorije nastoje o!govoriti na pitanja poput<

: ta smo !u(ni činitiD: ta je ispravno činitiD: ta je !obro činitiD

.+


43/212

Caje!nička karakteristika ove !ve tra!i'ije normativne etike jeobaveznost u sprovo3enju o!re3enog oblika moralnog ponašanja" %o znači !asmo obavezni !a sprovo!imo o!re3ene ra!nje )na primer# !a ne raski!amougovor0 bez obzira na posle!i'e takvog !elovanja" Isto tako# obavezni smo !avo!imo računa o posle!i'ama našeg !elovanja u smislu# re'imo# korisnosti o!neraski!anja ugovora" Otu!a se !eontološke i teleološke teorije mogu po!vesti po! etiku moralne obliga'ije ili moralne !u(nosti"

6 okvuru ovog poglavlja najpre se razmatraju tri velike tra!i'ijenormativne etike" Potom se pa(nja usre!sre3uje i na preostale uti'ajne teorijenormativne etike koje nalaze svoju primenu u poslovnoj eti'i B na teorijemoralni prava i prav!e" 5a kraju 1e# na temelju !e=inisani moralni prin'ipa izrazličiti teorija normativne etike# biti o!re3ena osnovna moralna načela u

poslovnoj eti'i"

3.1. Etika vrline

Etika vrline je najstarija etička tra!i'ija koja polazi o! stava !a u osnovisvakog čoveka kao lju!skog bi1a# zavaljuju1i njegovoj savesti# postojeo!re3ene trajne osobine# moralne te(nje# nezavisno o! toga !a li su one stvarnorazvijene ili su samo poten'ijalno !ate )2itrovi1 i Petrovi1 9//+# 9;.0" %o su<rabrost# vernost# iskrenost# skromnost# čestitost# istinoljubivost# pravičnost i !r"Prem!a svaku !ruštvenu zaje!ni'u karakterišu ove vrline# one su u najve1emstepenu bile prisutne u !elovanju plemstva u sre!njem veku" 6 savremeno !oba)sa stanovišta poje!ini pro=esija0# ovom moralu su najbli(i univerzitetskinastavni'i# o=i'iri# a!vokati i lekari"

Glavna pitanja koja čovek postavlja sebi sle!e1i ovu etičku tra!i'ijuo!nose se na to<

: &akav bi čovek trebalo !a bu!emD: 6 čemu se ogle!a čovekova posebnost# vrlinaD: ta bi trebalo !a činim !a se ostvarim kao čovekD: &akav čovek (elim bitiD

Ca etiku vrline često se koristi i izraz aretaička tra!i'ija koji ima korene

u starogrčkom jeziku B ##arete$$

Documents

Udzbenik Poslovna Etika Ceo Tekst