1Moram na samom poetku kao svojevrsnu uvertiru u ovaj seminarski rad iskazati oseaj blagog kolebanja koji me je pratio oko izborne teme. Naime, doneti odluku da se analizira ivot jedne poznate linosti nosi sa sobom elemente potovanja i odgovornosti prema njenom radu i njenom ivotu. Iako je cilj ovoga rada da se prikae steeno astroloko umee (ili vetina), svako povrno tumaenje i izostavljanje sutinski bitnih elemenata koji su se prelamali kroz ivot te osobe predstavlja jedan povrni

astroloki promaaj. Ovom prilikom, pomou astroloke metodologije, pokuau da protumaim par segemenata iz ivota pisaca koji su meni izuzetno dragi, a to su: Jukio Miima i Dek Keruak. Razlog za to lei u injenici da iako se njihovi ivoti, kao i njihovo stvaralatvo, razlikuju u mnogim segementima, imaju zapravo jedan zajedniki element a to je GLAD.

S jedne strane, Keruak nju osea i iskazuje kada pie o ljudima koji su: ludi za ivotom, ludi za razgovorom, eljni svega u isto

Umetnost gladovanja

(dve prie o ivotu, stvaraltvu i smrti)

Zoran Zeli

Pomou astroloke metodologije, pokuau da protumaim par segemenata iz ivota pisaca koji su meni izuzetno dragi, a to su: Jukio Miima i Dek Keruak. Razlog za to lei u injenici da iako se njihovi ivoti, kao i njihovo stvaralatvo, razlikuju u mnogim

segementima, imaju zapravo jedan zajedniki element a to je GLAD.

2vreme, oni koji nikad ne zevaju niti govore uobiajene stvari....ve prte, prte, prte kao vatrometne rakete s jednog na drugi kraj noi. S druge strane, to je ista ona glad koju Miima zadovoljava vrei sepuku i pronalazei princip pomirenja i zadovoljstva u samoj smrti kao konanom odgovoru.

Gladovanje kao jedno specifino stanje uvek predstavlja potrebu za neim; bilo da je u pitanju osnovna fizioloka potreba koja tera oveka da krene u potragu za hranom, ili se u figurativnom smislu izraava kao neutoljiva potreba za ispunjenjem unikatnog cilja bilo duhovne, bilo intelektualne, bilo kreativne prirode. Ono je samo po sebi, nametnuto ili samovoljno, uvek individualan in (nikad kolektivni) kao to je to uostalom i sama natalna karta neke osobe. Iz ovekove sutinske potrebe, iz snage tog konstantnog stanja, polako poinje da se raa umetnost, polako poinje da se razvija seme stvaralatva, koje vremenom donosi plodove. Ti plodovi, bilo da su izdanci trenutane inspiracije i nadahnua ili dugotrajne stihije gladi i ludila, zavrni su segment jednog umetnikog ina najvie vrste koji nosi vrednosti sam po sebi i niim ne moe biti opovrgnut, a njegov kvalitet lei upravo u tome to je najblii odraz onoga to zovemo Duom. I bilo da predstavlja krik, smeh ili suzu, istinit je samo u onoj meri ukoliko je prikaz otkrovenja proizalog iz neugasle unutranje ei.

Natalna karta predstavlja strukturu bia, tanije nekompletiranog bia njegovu anatomiju. Trenutak prvog udaha je zapravo trenutak primanja vremenskog obrasca na osnovu kojeg e se formirati natusova linost, odnosno ono to zovemo sideralnim ili astralnim telom (u psiholokom terminu psiha). Kako e se formirati, i u kojoj meri e se na pravi nain ispoljiti potencijale, zavisie od spoljanjih okolnosti koje e, pre

svega, aktivirati dimamini nosioci sudbine (planete, njihova meusobna povezanost..) odnosno, ljudi i dogaaji koje one simbolino predstavljaju u sferi konkretnih stvari tj. u ivotu (nekompletirane) individue. Znamo da svaka stvar na ovoj planeti ima idealnu sutinu ka kojoj tei i aktualni okvir koga pokuava da se oslobodi (u pravom smislu svesno nadie) stoga, primera radi, ukoliko Jupiter ili Merkur predstavljaju u nekoj natalnoj karti sponu, a Saturn ili Mars ono to je rui, treba znati kako razvezati vor na najpodesniji mogui nain i pronai izlaz iz takve situacije. ta je to to u natalnoj karti daje najvei potencijal? Mi ve imamo podlogu prikaznu preko Ascedenta i vladara Ascedenta (i njegovog dispozitora). No nita nam ne garantuje da emo ono to nam je dato iveti (u punom znaenju te rei). Moemo natalnu kartu (ne)iveti preko porodice, preko kolektiva u kome smo se nali, preko drutvenih okolnosti koje nas neminovno prate, preko stotinu stvari koje nas dre rasparanim u segmentima. Ali to nije totalitet. Kompletirati vane segmente, komletirati bie ili, makar, pobuditi elju da se ono kompletira, znai ii putem individualnosti i prolaziti sa veim intezitetom kroz sve uslovljenosti u procesu tog upotpunjenja (ukoliko do njega doe tj. ukoliko proces otpone) a koji je predstavljen natalnom kartom. Stoga je jasno da sam horoskop uznosi jedan potencijal koji moe, ili ne mora, biti aktiviran u pravom smislu te rei. Ako doe do aktivacije, ovek ima ansu da ide putem individualnosti u suprotnom, ostaje segment kolektivnog bia (njegov odraz) i ne koristi mapu koja mu je roenjem data. Dakle, biti gladan podrazumeva i imati odreenu snagu da se ta glad iznese do kraja a sam horoskop mora da poseduje intezitet koji e omoguiti upotpunjnje koje nam je u amanet obeamo bilo kroz tragediju,

3bilo kroz komediju, jer i jedno i drugo su, na kraju krajeva, samo razliite strane istog novia.

ta znamo o lepoti? U sutini nita. Lepota je nepoznanica za ljudsko srce sve dok je ovenano hrizentemama ulnog sveta. Isto vai i za ljubav. Ipak, utisak o lepom je kod svake persone drugaiji, a nejno tumaenje je zasnovano na steenom isustvu, ali nikada ne izlazi iz domena kolektiva. To je uvek ono to je lepo za oko i prijatno za uho. Dotiem pojam lepote zato to u sluaju Miime postoji jedan mraan izraz njenog otkrovenja koji bi se prosenom oveku moda uinio runim, ili ak gadljivim, grotesknim i negirajuim. Ali to je lepota koju je on iveo i predstavljala je njegov put upotpunjenja, njegov nepresuni izvor stvaralatva. To je lepota koja proizilazi iz seanja na smrt.

ta znamo o smrti? U sutini nita. Imamo neke nejasne definicije o njoj, divimo joj se ili zaziremo od nje. S druge strane, neki pojedinci tvrde da su imali iskustva bliska smrti i sl. Iskustvo, najprostije reeno, predstavlja izraz programiranog bia. Stvari se dogaaju i mi ih memoriemo, a kasnije u slinim okolonostima kroz seanje na proivljeno, ispoljavamo odgovor (reakciju) za nas najprikladniji nain u novonastaloj sitaciji. Smrt ne moe biti deo iskustva smrt moe samo da se oseti kroz bliskost na najneposredniji mogui nain. Na kraju krajeva, ni jedno bie ne moe da izvue uputstvo iz svog biolokog kompjutera koji e mu rei ta da radi u tom trenutku. Ali, moe da je oseti. Moe i da ivi s njom i da taj oseaj bude izvor inspiracije mnogih umetnikih dela, ma kako ona, moda, prosenom oku izgledala runa.

ta znamo o bunotvnitvu? U sutini nita. Za nas je bunt protivljenje, ili pre glas protiv

nekog drutvenog sistema, neke nametnute nepravde, neeg to smatramo nehumanim.

Ali uvek smo tu mi kako operiemo sa sistemom i borimo se protiv neega. Bunt je zapravo glas due one due koja je jo iva i samo trai put ka odreditu, a to odredite se nikada ne nalazi u mehanizovanoj masi i uvek mora da se ide izvan nje. Buntovnitvo je samoa usred gomile. Buntovnitvo je srce puno poverenja za koje je izdaja nemogua. Buntovnitvo je puls koji nas ini ivim, ali isto tako i spremnost da se ide do kraja radi tog ivota, i spremost da se gladuje i ta glad podeli sa svima koji su je eljni.

S m r t . . . b u n t o v n i t o . . . . s a m o a . . . .stvaralatvo....sve se povezuje i nadovezuje u ivotima onih ljudi koji su ostavili trag u oveanstvu, tanije, u kulturnoj batini oveanstva, a jedna stvar im je zajednika; njihova umetnost je izraz gladovanja.

Story N0. 1Mishima ili ivot u senci lia

U POAST JUKIO MIIMI (14. 01.1925. 25. 11.1970.)

Postoji jedno izuzetno delo plod japanske misli napisano u 17. veku pod nazivom Hagakure. Napisao ga je Jamamoto Cunemoto, pripadnik samurajske klase, koji je proveo vei deo ivota u slubi svog gospodara Micuige Nabesime. Nakon njegove smrti, poto

4je vlada ogunata zabranila praktikovanje sepukua (tradicionalno samoubistvo), povlai se iz svetovnog ivota i zareuje se kao budistiki monah, negde oko 1700. godine, ivei jednim asketskim ivotom daleko od oiju ljudi.

U tim godinama, tanije u razdoblju od 1709 - 1716, nastaju Hagakure. Protagonist tog dela je mladi samuraj Curanmoto Tairo koji je posetio deset godina kasnije starog samuraja i jedan vremenski period proveo s njim. Razgovore je aranirao i ukompletirao pod nazivom Zapis misli uitelja Hagakurea.Uprkos Jamamotovom striktnom uputstvu da budu spaljeni, oni su ipak preiveli i preneli svoju mudrost kasnijim naratajima.

Hagakure doslovno znaci skriven pod liem ili u senci lia, a u njemu se odraava itav samurajski kodeks ivota i smrti, jer ona istinska vrlina svakog samuraja (ali i oveka) je da se ne istie i da se ne pravi vaan ve da se dri podalje od sredita javnog ivota i da ini dobro svojim blinjima. Zapravo, poenta je u tome to knjiga naglaava spremnost samuraja da da svoj ivot u bilo kom trenutku, jer navodi da nijedno veliko delo nikad nije uinjeno bez gubljenja razuma tj. bez probijanja svakodnevnog nivoa svesti i oslobaanja skrivenih sila koje lee ispod njega. Kad se otvori nesvesno, ono se uzdie iznad ogranienja pojedinca. Smrt tada u potpunosti gubi svoju korpionsku aoku. To je totalitet.

Taj nain ivljenja, koje ue Hagakure, u dananjem materijalistikom drutvu je dosta stran, skoro optreujue je i na momenat mu se posvetiti, jer taj put je inutitivan i u sutini iracionalan, i im se stavi pod okove razuma on gubi samu sutinu, jer ona granica koja nas deli moe samo da se oseti, doivi i na taj nain nadie, a nikako nekim drugim oprenim i umnim putevima.

Zapadana tradicija ima jednu osveujuu, jako monu frazu koja glasi; Memento mori. Razumevanje njenog smisla (koji nikako ne sme da se uzme u onom kontekstu na koji su je doivljavali stari Rimljani i koja je dosta blia savremenom oveku, a potencira razuzdan ivot i uivanje u ivotu do krajnje granice, niti, paradoksalno tome, kroz ideju koja se protee kroz srednjevekovno hrianstvo o Sudnjem danu i skromnosti i poniznosti) predstavlja izuzetno mono sredstvo osloboenja. Kae: seti se da si smrtan da si ti smrtan, da je telo smrtno, da je ego smrtan. Koju god izabrao od ove dve suprotnosti smrt dolazi kao faktor nesvesnog i dok god ovek ne oslobodi onu energiju svesnosti kao eksploziju, nee bilo kakvim postupcima, ili oboavanjem, ili razmiljanjem, ili ponitavanjem prihvatiti i nadii smrt.

Hagakure je godinama bio tekst dran u tajnosti i poznat samo uem krugu ljudi, prvenstveno ratnicima, sve do poetka 20. veka kada, naroito za vreme Drugog svetskog rata, dobija na popularnosti meu japanskom populacijom upravo usled tog specifinog japanskog duha da se ide smrti u susret bez neodlunosti i kolebanja. Da se bude oduvan poput cveta trenje.

Jukio Miima, jedna izuzetna i svestrana linost, pre svega pisac ali i jo mnogo toga, izuzetno je cenio ovo delo i promovisao ga u svom radu i ivotu. Jednom prilikom je rekao da su Hagakure matrica njegovog knjievnog opusa. I zaista, jedna specifina stihija u vrtlogu ivota i smrti protee se kroz skoro sva njegova dela.

I na kraju, eleo bih da kaem da postoji jedna lepa teorija (recimo legenda) o naslovu dela koje je izniklo iz filozofije ljubavi. Naime, smatra se da se kroz njega prenela atmosfera pesme jednog svetenika koji je

5pisao o prolaznosti ivota, o ljubavi, o lepoti koja se simbolino vidi u trenjinom cvetu;

U samo nekoliko pupoljaka to se zadrajo uvek sakrivenih meu liemDa li ja to oseamnjeno prisustvo-nje, za kojom potajno eznem.

Biografski okvir

..za njega je poljubac bila smrt, ona smrt u ljubavi o kojoj je uvek snevao. Mekota njenih usana, njena usta tako zagasito crvena u tami, tako beskrajno vlana kao mirno koralno more, njen jezik je

podrhtavao kao morska trava...u tamnoj

zanesenosti svega ovog bilo je neega direktno povezanog sa smru. Mogao je da je napusti svakog trenutka, ali je bio

spreman da srean umre zarad nje. Smrt se probudila u njemu i razbuktala..

iz dela Mornar koji je izneverio more

Pisac Jukio Miima, roen je kao Hiraoka Kimitake u Tokiju 1925 godine. Njegov plodonosni rad obuhvata 40 romana, 18 pozorinih drama, 20 tomova kratkih pria i 20 knjievnih eseja. Sem toga, oprobao se i kao glumac, reiser, maevalac i 3 puta je bio nominovan za Nobelovu nagradu za knjievnost. Ipak, u legendu je uao izabravi, ili zapravo pre ostvarivi podsvesnu potrebu koja se na izvestan nain provlaila u titrajima kroz itav njegov ivot, najfantastiniju smrt izniklu iz japanskog duha sepuku (harakiri). Razlog za taj in, koji su mnogi pokuali da protumae na razliite naine, bio je u najveoj meri prikazan kroz patriotske tenje; mada, ulazei dublje, oigledno je da se smrt kao lajtmotiv protee kroz veliki broj njegovih dela i itava Miimina ivotna pria podosta govori o njegovoj erotskoj opinenosti smru. Kako god, motiv u sutini ostaje tajna, jer teko je pretpostaviti ta se zbiva u glavi oveka dok zariva hladan elik u stomak. Bez obzira to je Mimin patriotizam (ili nacionalizam) poprimio velike razmere poslednjih godina njegovog ivota i doveo do formiranja privatne vojne grupacije od nekih 100 lanova zarad zatite Japana od unitenja tradicionalnih vrednosti tj. od opadanja japanske dvorske tradicije i samurajskog ideala, raspadanja moralnih i kulturnih vrednosti i svega onoga to su segmenti Miimine apokaliptike vizije predosetili u dolasku modernog doba, pravi razlog za suicidni in ipak treba traiti mnogo dublje. Ali da se vratimo unazad i pokuamo

6da prikupimo najznaajnije delove njegovog ivota i naemo analogiju kroz astralne mogunosti u trenutku Miiminog prvog udaha.

Miimino detinjstvo se u znaajnoj meri razlikovalo od samurajske prie koja je krunisala njegov ivot. Njegovi preci po oevoj liniji su zapravo bili seljaci niskog ranga. Prvi koji se zaista uzdigao u toj lozi bio je Miimin deda otaro, koji je diplomirao na odseku za prava na Carskom univerzitetu i zaposlio se u ministrastvu unutranjih poslova. On se eni sa obrazovanom ali i nestabilnom mladom enom Nacu Nagai, koja e u velikoj meri kasnije oblikovati Kimitakeovu linost. Ona je poticala iz poznate porodice feudalaca, a njen ukundeda, osim to je bio feudalac, preko ene je bio u srodstvu sa klanom Tokugava; vojnikom porodicom iji su lanovi kao oguni itavih 250 godina vladali Japanom. Ta injenica je verovatno kasnije Miimi dala osnov da bude ponosan na svoje samurajsko poreklo sa babine strane, i disciplinuje sebe ivei u skladu sa buidom. Elem, ono to je zaista bilo neprihvatljivo u japanskoj tradiciji je da se ena plemikog porekla uda sa seljakog sina, meutim, postojala su dva vrsta pozadinska motiva za taj akt; prvo, Nacuino zdravstveno stanje, njeno neraspoloenje kako su ga zvali (imala je napade histerije hronina neuralgija) te joj je teko bilo nai suprunika, a s druge strane, poto je bila najstarija od 12 dece, pravila je barijeru drugima da normalno stupe u brak pre nje.

Pedeset dana nakon to se Miima rodio, Nacu ga uzima ili bolje reeno otima od majke i odnosi u svoju sobu u prizemlju. Tu e Kimitake narednih 12 godina provesti pod njenim bolesnim i posesivnim nadzorom. Postoji verovatnoa da je Nacu sebi ulila ideju da e svom unuku moi da omogui

da postane ono to je ona dobila roenjem da postane uziveni Nagai, da ne bude kao Hiraoke. Od poetka Nacu je zahtevala i postigla potpunu kontrolu nad ivotom svog unuka. Sizue (Miimina majka) je znala da se njen sin vaspitava neprirodno, ali nita nije mogla da uini. Bila je samo snaha, ak ni gost, stranac u kui roditelja svog mua sa poloajem jedva boljim od slukinje. Ono to je zaista bilo alosno je da je gledala sa gorinom to to se deava i eznula je da uzme sina i ode od kue. Meutim onog trenutka kad ju je Nacu prihvatila za snaju uz miraz joj je ,skladno obiajima, zapakovala i bode ija je poruka bila jasna:..bez obzira kakva te nedaa zadesi u ivotu, ako ode od kue, ne vraaj se iva. Za to vreme Kimitake je bio prava slika deaka koji se predao sudbini. Stvarnost kakvom ju je on video u svojim deijim oima bila je teka, surova kroz sam emocionalni napor koje jedno dete mora da preivljava razapeto izmeu dve ene i to je svakako iznudilo izvesnu alternativu ivota umesto pravog koji mu je bio uskraivan. Ta alternativa je bio odlazak u neodoljivi svet mate, sanjarenja i one iskrene deije imaginacije. Kimitake je provodio dane u kui igrajui se sa roakama, itajui bajke, i sanjanjui divne i strane snove jer je Nacu smatrala da su deaci izrazito loe drutvo za njega. Taj nedostatak drutva sa svojim vrnajacima rezultirao je tim da Kimitake jednostavno nije znao kako da se ponaa prema njima kada je krenuo u prvi razred. Bio je drugaiji, neniji, stidljiviji. Normalno, njegovi drugovi su ga naterali da pati zbog toga, dok je primetna Nacuina zatita jo vie pojaavala njegovu izolaciju. Nacuino zdravsteno stanje se komplikovalo irom u stomaku i oboljenjem bubrega. Kimitake je iveo i spavao u njenoj sobi a kada je bilo mogue i negovao je.

7Nacu je umrla kada je Miima imao 14 godina. Dve godine pre toga on se vratio svojim roditeljima. Uprkos tom nenormalnom ivotu, Kimitake je ipak, na jedan poseban nain, voleo svoju babu. Kimitake je kasnije pisao da je bio vaspitavan kao babino dete. Ta situacija koju je ona stvorila u kui, kasnije je najverovatnije posluila kao osnova za latentnu homoseksaulnost koja je poela da ga mui dok je ulazio u pubertet. U svom prvom velikom delu i jednom od najznaajnih koje je napisao Ispovest maske objavljenom 1949. godine Miima je secirao sebe ivog zarad sopstvene psiholoke analize i ono to je pronaao, izuzev fasciniranosti smru, bila je upravo ta latentna homoseksualnost i saznanje da je kao ovek nesposoban da oseti strast, izuzev u sado-mazohistikim fantazijama koje su zaudarale na krv i smrt.

U jednom delu knjige glavni junak priznaje da je u 12 godini bio podstaknut na svoj prvi ejekulatio reprodukcijom slike Gvido Renijevog Svetog Sebastijana.

...to je bio Sebastijan, mladi kapetan u pretorijanskog gardi i ne bee nigde lepote kao njegove, predodreene da umre. Da robusne ene Rima nisu brzo nanjuile tu njegovu lou sudbinu, mada je on jo nije znao, i volele ga zbog toga? Njegova krv je strujala jo besnjim tempom nego obino u njegovoj beloj puti, traei mesto kroz koje e da ikne napolje kad meso bude razdvojeno. Kako su ene mogle da ne uju estoke elje te krvi.. pisao je Miima kada mu je bilo 15 godina.

Ipak, postojao je jedan posleratni dogaaj koji je verovatno ostavio presudan uticaj na Miimu iako o njemu nije priao mnogo. Tie se jedne devojke za koju tvrdi da je s njom skoro bio veren, ali se ona zbog njegove neodlunosti udala za drugog. Kasnije, takoe, u Ispovestima maske, na indirektan nain pie o toj, verovatno, istoj devojci...izgledala mi je kao inkarnacija moje ljubavi za normalno, ljubavi za duhovne stvari, ljubavi za vene stvari. Ne moe se tano znati ta je Miimu navelo da pone u jesen 1948. godine pisanje Ispovesti, ali mogue je da je jedan od vrih razloga bio i upravo taj dogaaj kraj njegovog vianja sa Sonoko to mu je pokazlao put kojim ga vodi njegov ivot ispunjen fantazijama. Kako god, povratak porodici je doneo u njegov ivot dve nove stvari; prvo, znaajno se zbliio s majkom jer je prvi put u ivotu bio slobodan da oseti majinsku ljubav bez potiskivanja ili straha, a koja mu je bila uskraivana sve one godine, a drugo, bio je svedok strogosti oca koji ne samo to je bio strog prema njegovom bratu i sestri, ve je prema Kimitakeu bio naroito agresivan, nameravajui da u detetu uniti ono sto je smatrao enskim efektom koji je proistekao usled ivota sa Nacu. U septembru 1944. godine, Miima je diplomirao u srednjoj koli kao najbolji u klasi i sam car mu je predao tradicionalnu nagradu srebrni asovnik. To je bio po svoj prilici jedan trenutak kada je Kimitake bio dirnut i ispunjen oseanjem asti i potovanja. Tu sliku je oiveo u seanju mnogo godina kasnije (krajem

860-tih) obraajui se studentima za vreme demonstracija u Tokijskom univerzitetu, gde obelodanjuje svoju linu zahvalnost caru koji je bio divan na dan kad je diplomirao. Mesec dana kasnije (u oktobru 1944), desilo se neto to je Miimi izuzetno zanailo objavljena je njegova knjiga kratkih pria. To neopisivo zadovoljstvo se u njegovim kasnijim seanjima svelo samo na jedan red, na jednu reenicu koja je glasila: Tada sam bio spreman da umrem.

Objavljivanje knjige te godine, ratne godine kada je Tokio ve poeo da gori, nije bila laka stvar jer je trebalo pisati molbu vladi za papir. Miima je poeo reima:U skromnom pokuaju da sauvam knjievnu tradiciju carstva... i papir mu je bio odobren. U ranim posleratnim godinama Kimitake je studirao prava na Carskom univerzitetu u Tokiju, dok je noi provodio piui. Zapravo, posedovao je tu meseevu naviku da samo nou pie i u narednim godinama pa sve do kraja

ivota, bez obzira koliko bio zaokupljen nekim drugim stvarima, u odreeno vreme je sve prekidao i sedao za pisai sto. Danju je bio Kimitake Hiraoka, nou Jukio Miima (Jukio Miima je pseudomin koji je koristio od svoje 16. godine kada je objavio svoju prvu kratku priu). Diplomirao je na odseku za pravo Carskog univerziteta u novembru 1947. godine i na zahtev oca podneo molbu za mesto u ministarstvu finansija. Tu je radio kao slubenik nekih devet meseci i uspeo da preivi za sve to vreme spavajui 3-4 sata dnevno, jer je pisao do kasno u no a ve ranim jutrom je trebao da bude na poslu. Nakon devet meseci uspeo je da izdejstvuje od oca dozvolu da napusti posao (mada bi ga verovatno napustio i bez njegove dozvole). Pria dalje kae da je Azusa u tom trenutku rekao sinu:U redu, napusti posao i postani romanopisac, ali budi sasvim siguran da moe da postane najbolji u zemlji. Miima je samo odgovorio:Hou.

*(levo)Fotografija na kojoj je Miima predstavljen kao S. Sebastijan je verovatno jedna od njegovih najpoznatijih koje su snimljene nekoliko trenutaka pre nego to e izvriti samoubistvo. Desno - slika Svetog Sebastijana od Guiodo Renoara

9Posao u ministarstvu je inio nemoguim da obe reke teku zajedno a ta ostavka na elitno birokratsko mesto da bi postao pisac predstavljala je drastian korak. Ipak, on je ve u novembru 1948. godine bio poznat pisac objavivi nekoliko pria u vodeim knjievnim asopisima. Nema sumnje da je Kimitake bio svestan izgleda za budunost kada je naputao posao jer je uvek pokazivao praktian, ak raundijski duh. Ali ako je njegova ostavka bila hrabar korak, bila je isto i oajniki, uslovljen njegovim oseanjem line krize. Miima u to vreme, da bi preiveo, pie autobiografski roman pod nazivom Ispovest maske, koji mu donosi veliki uspeh i od njega pravi zvezdu. Sledei znaajan roman Zabranjene boje odvodi ga dublje u homoseksualni svet i otkrie da je u perverzije skoro svako umean na izvestan nain. Da bi se oslobodio dungle oseanja u koju je bio upleten, 1951. godine odlazi na jedno krae vreme u inostranstvo na zapad. Po povratku u Japan 1952. poinje da se via sa jednom srednjokolkom po imenu Eiko. Ono to mu je predstavljalo zadovoljstvo u njenom drutvu je to to je pristala da uestvuje u onome to je nazvala: Njegova strast za maskaradom. Naime, on je zvao da doe u odreeno vreme obuena u obinu haljinu i bez minke, dok bi on bio obuen u svoju staru studenstku uniformu, na studentski sastanak ispred univerziteta u Tokiju. Eiko je kasnije priala da joj se Miima na izvestan nain sviao, i da ga je potovala, ali nikada nije imala nameru da se uda za njega zbog njegove vezanosti za majku koja je uvek bila tu negde, u blizini. Miimin drutveni ivot tokom pedesetih je bio irok i kompleksan. Na prvom mestu bila je Miimina pripadnost jednoj knjievnoj grupi sastavljenoj uglavnom od kritiara i pisaca, na drugoj strani postojao je svet homoseksulaca koji je otkrio u Zabranjenim

bojama. Godine 1954-te pie um talasa, koji je nastao pod impersijom grke kulture i koji je odmah postigao veliki uspeh, a ujedno je bio i verovatno jedini njegov normalni roman bez podrugljivosti i perverznosti a nastao je iz odluke da se pretvori u svoju suprotnost. U 31. godini, 1956 godine, bio je na vrhuncu slave i uspeha. Tada izdaje Zlatni paviljon u kome pria o zen budistikom kalueru koji spaljuje hram do temelja da bi se oslobodio svoje opsednutosti njegovom lepotom. Nedugo nakon toga pie svoj najpopularniji roman Damin posrtaj priu o ljubavnoj vezi izmeu udate ene i neoenjenog mladia. Iako ga je sam Miima smatrao manje uspelim delom, kod Japanaca je proao izuzetno dobro zahvaljujui tonu skandaloznosti. Jula 1957. godine Kimitake odlazi u Njujork na insistiranje izvesnog Harolda Stransa da bi pomogao promociju japanske knjievnosti. Po povratku u Japan na zahtev oca i uopte pourivanja roditelja, poeo je da trai mladu. Osim to je njegov mlai brat ve bio u braku, nije bilo na mestu da stariji sin ostane neoenjen ali jo jedan tvrd razlog za Azuzsa je bio taj to je nauo da se za Miimu uka kako je homoseksualac. Oenio se sa Joko Suginami (erkom jedog od najpoznatijih japanskih tradicionalnih slikara) 30.05.1958. godine. Juna 1959 godine zavrava roman Kjokuina kua koji postie zavidan uspeh kod publike, ali ne i kod kritike koja je primila dosta hladno smatrajui da je to bio prvi Mimin promaaj. Naredni roman Mornar koji je izneverio more takoe ne prolazi u skladu sa Miiminim oekivanjima, te njegova populuarnost poetkom 60-ih poinje da opada. On 9. aprila 1967. tajno stupa u armiju i podvrgava se obuci od 46 dana. Prema Mimi njegov razlog za ovu odluku bila je briga za nacionalnu odbranu, ali patriotska briga je bila samo deo te slike.

10

Intimno, on je pristupio vojnoj obuci jer je to bio prvi korak da se postane ratnik, samuraj. eleo je da zavri svoje remek delo (More plodnosti) i umre junakom smru. U Miiminoj semi stvari, pripremati se za samuraja znailo je pripremati se za smrt ili kako je on sam to predstavio:biti samuraj znai baviti se smru. U oktobru je poznati pisac po trei put dozvolio sebi da ga povuku glasine da e dobiti Nobelovu nagradu za knjievnost koju su mu predhodnih godina oteli Mihail olohov i Samjuel Beket. Ovog puta nagrada je zaista otisla u Japan, ali Juinariju Kavabati. Neprimetno razoaran (sa maskom) Miima je znao da e sad proi dosta dugo vremena pre no to ista nagrada ponovo stigne na japansko tle i da on nee iveti toliko dugo te mu je to bio svojevrstan oprotaj od nje i sve na ta se od tada fokusirao bila je priprema za herojsku smrt koja e uslediti dve godine kasnije.

Miima je oktobra 1967. godine nagovestio grupi studenata da je vreme za politiku akciju a pri tom je mislio na stvaranje civilne armije koja je bila modelizovana po uzoru na teritorijalne armije u Evropi, a ija bi svrha bila pruanje odbrane japanskim odbrambenim snagama ukoliko bi ove bile primorane da se bore protiv indirektne agresije levice. Miima i 11 studenata su 25. februara 1968. potpisali zakletvu krvlju. Zamisao je bila Miimina; bio je to mali deo njegove fantazije o krvi, smrti i vojnicima koju je pothranjivao od detinjstva .U novembru iste godine grupica studenata prolazi kroz obuku i zvanino formiraju svoju malu vojnu formacija pod nazivom Tate no kai (Drutvo odbrane). tampa je od poetka bila podrugljiva te ih je nazvala olovnim vojnicima kapetana Miime. Smatrali su se pomonom armijom. Herojska smrt koja je opsedala Kimitakea i zapravo bila pravi

povod za osnivanje te odbrambene grupacije nije bila zamiljena kao smrt harakirijem, ve kao kiriini ije znaenje glasi; umreti sa maem u ruci, a zahtevao je ratniki kodeks kada bi se nametnuo izbor izmeu ivota i smrti mala grupica vojnika koji juriaju na brojano snanijeg neprijatelja svesni da e pasti u borbi i biti nadjaani. Tu fantaziju mu je zapravo omoguila napeta politika situacije te je smatrao da e levica podstai nasilje masovnim demonstaracijama koje policija nee moi da obuzda i da e premijer morati da mobilie vojsku da bi sauvao red. U tom razmaku, izmeu poraza policije i mobilisanja, nastupa Drutvo odbrane da bi zatitilo cara svojim kolektivnim ivotom. Kako do tog dogaaja, naravno, nije dolo, smrt u Miiminom umu je morala da pronae drugi izlaz i to se odigralo u novembru 1970. godine u svojoj zavrnoj akciji koja je briljivo planirana na dan 25. novembra 1970. Miima sa jo 4 kadeta dolazi u navodnu posetu komadantu japanskih odbrambenih snaga.

Nekoliko minuta nakon prijema, Miima daje znak kadetima koji veu komandanta i dre ga pod pretnjom maa, dok ulazna kancelarijska vrata blokiraju. Ono to se zahteva je okupljanje vojnog puka u dvoritu zarad sluanja Miiminog govora. Apel koji im on upuuje je da se dignu protiv posleratnog demokratsog sistema koji je Japanu oduzeo njegovu tradiciju i duu. No, njegov planiran govor je bio znatno skraen (na svega nekoliko minuta). Poto su ga vojnici besno izvidali i ismejali, Miima se vraa sa balkona natrag u komadantovu kancelariju i pred njegovim oima i oima njegovih kadeta vri sepuku. Tako se okonao ivot jednog od najhvaljenih, najkontraverznih i najboljih japanskih pisaca 20 veka.

11

..negde mora da postoji uzvieni princip koji miri umetnost i akciju. Taj princip, koji se nalazio u meni,bila je smrt.Prostrana gornja atmosfera liena kiseonika, i obuhvacena smru.Da bi preiveo u toj atmosferi ovek, kao i glumac,mora da nosi maskuLetei na 45.000 stopasrebrni falus trupa aviona plovi na sunevoj svetlosti.

Um mi je lagan,Misaoni procesi puni ivotaNema pokreta, nema zvukani seanja;samo zatvorena pilotska kabina i spoljni prostorgde, slino duhu i telu od istog bia,vidim ishod svoje poslednje akcije.Ta tiina je bila lepota iznad rei;bez tela i duha, penkale ili maa,oveka ili ene.Onda sam video gigantski krug namotan oko ZemljePresten koji razreuje sve protivrenosti.Prsten iri od smrti,aromatiniji od bilo kojeg mirisa koji sam ikad osetio...to je bio momenat koji sam oduvek traio...trenutak kad otrica razdere kou, blistavi disk sunce se uzdie iza kapaka, osvetljavajui nebeski svod na tren...

12

Ascedent

Osnovna priroda energije natusa se izraava kroz Ascedent i sve ono to ga boji, vrh 1. kue pada u znak Device; boleljivost u detinjstvu, povuenost, skromnost, pedantnost, bledunjavost u licu (uticaj i Meseca), radnost, poslunost, ali i uzdranost kao i naglasak na intelektu i praktinom duhu, jesu elementi koji kreiraju osnovu za razvoj natusove linosti. Poto je to znak kojim vlada Merkur, sigurno je da je Miima neke od nabrojanih kvaliteta mogao iskoristiti za pisanje i uopte svoj celokupni kreativni rad (na primer; uvek je iskazivao odgovornost prema izdavakim kuama s kojima je saraivao i skoro perfektnu tanost u odreivanju datuma do kojeg e delo na kome je radio biti

kompletirano, tako da nikada nije probijao ugovoreni termin za predaju romana). S druge strane, kako je Devica znak Venerinog pada, za oekivati je da e lekcije iz ljubavi predstavljati odreenu problematiku usled ograniene sposobnosti da se primi ljubav i njena manifestacija prepozna na jedan pravi, ili pre prirodan, nain. Dalje, primetno je i da ascedentalni znak spada u grupu pasivnih, enskih znakova promenljivog kvaliteta, i stoga, ukoliko postoje neke drutveno neprihvatljive namere (a videli smo da je Miima imao pobuene afinitete ka seksualnom fantaziranju koje je vodilo u sado-mazohizam (dispozitor Plutona)), one e u ovom sluaju da tee pronai direktan izlaz i neposredno se manifestovati, to bi bilo moda drugaije da je u pitanju

Prikaz aktualizacije astralnih mogunosti

13

aktivan-muki znak (recimo Ovan). Devica je jedan od znakova koji ima tendeciju da apstinira seksualne potrebe bilo da su one voene religioznim principima, ili su drutveno neprihvatljivog karaktera a podsvesno postoje u natusu. Prva kua se nastavlja u znaku Vage, to nagovetava da bi vremenom uticaj natalne Venere mogao dobiti na znaaju u Miiminom ivotu. Dakle, to su neke od onih prvobitnih mogunosti koje prua Ascedent i uopte oblast prve mundane kue u ogoljenoj varijanti. Prilikom dalje astroloke gradacije na snazi svakako dobija poloaj Meseca u neposrednoj blizini Ascedenta (u konjunkciji orbis 4 stepena) i imajui u vidu njegovu postavku na 12. stepenu (analogno znaku Riba, ali spada i u grupu stepenova strasti i trpljenja inei u pojedinim sluajevima od osobe rtvu) vrlo lako se moe zakljuiti da se preko njega ostvaruje upliv serije 12. (skriveno, podsvesno, senka) na seriju 1. (natus). Uopteno, to bi donekle moglo imati i povoljnu konotaciju, recimo u vidu zatite, sigurnosti, i one majinske ljubavi koja e razvijati oseaj bliskosti kod natusa. Meutim, ovde treba uoiti par bitnih stvari. Osim to je Mesec postavkom na 12. stepenu indirektno povezan sa znakom Riba i povlai sa sobom izvesnu izolaciju kojoj je Kitimtake, kao to smo videli, bio dugo vremena izloen ba od strane babe, kroz isti Mesec se uoavaju elementi zatvorenosti, burne imaginacije, proklizavanja u sferu fantazija (donekle patolokih s obzirom na snanu vezu s Plutonom) ali i prilagodljivosti na takve uslove. Interesantno je zapaziti da se preko Ascedenta u znaku Device, koji je kao nosilac serije 6. kontradiktoran seriji 12., izraava podsvesno upravo kroz merkurovski vid delatnosti pisanje, itanje, knjievnost, radnost, praktinost. On taj svet iznosi i ovaloplouje u malo

kasnijem radoblju ivota, ali s druge strane, ta kombinacija Meseca sa Ascedentom je i znak dobre intelektualno-memorijske predisponiranosti (kombinacija Merkur-Mesec). Mesec je ovde zaista dominantan s obzirom da se nalazi pri vrhu glavne ugaone kue u horoskopu, a takoe je i najblia lina planeta, to joj nesumnjivo otvara mogunost da iri svoj uticaj. Dakle, za razliku od Sunca koje se uvek izraava na direktan nain, ovde imamo tipino lunarni horoskop to daje solidnu osnovu da e se natus uklopiti u kategoriju ljudi meseeve svetlosti1*. Posmatrajmo na kratko Mesec kao prirodnog signifikatora u astrologiji. Osim to provodi uticaj svih planeta jer je najblii Zemlji (pa tim i najblia lina planeta), Mesec u sutini i predstavlja podsvesno, nono, arhaino (lunarnu svest). On je nestalan, prijemljiv je na uticaje, a otelovljuje enski princip u najobinijem smislu majku i baku, ali zalazei dublje, i itavu ensku lozu koja se simbolino provlai kroz to svetlo i prati natusa. Videli smo da je u Miiminoj prii jo u njegovom detinjstvu, taj Mesec svakako bio aktiviran prvo preko bake, a zatim majke.

Ako se osvrnemo na vladavinu planeta odreenim ivotnim dobima, Mesecu pripada period onog najranijeg detinjstva do 4. godine ivota i tada je njegov upliv najsnaniji i predstavlja potku za dalji razvoj jer u tom periodu svaka informacija, svaki dogaaj, svaki nadraaj se provlai kroz emotivni filter i taloi u rezervoaru podsvesnog.

1 *poetkom 20 veka ruski filozof V.Roanov pie jednu in-teresantnu studiju o ljudima meseeve svetlosti kako ih on sam naziva. Roanov razmatra odreen tip ljudi sklon idealu, sanjalakom poreklu ljubavi, fantaziranju i potpaljivanju strasti koje su uvek na izvestan nain nedostine i stavljene pod granice, a iza kojih se krije latentni homoseksualizam ili religiozni asketizam. Taj soj ljudi Roanov stavlja pod okrilje meseeve prirode.

14

U Miiminom sluaju taj period je bio obeleen snanim uticajem njegove bake Nacu, to je podsvesno ostavilo znaajniju osnovu za njegov budui ivot i aktiviralo njegovu simboliku, a to se u segmentima vidi i kroz povezanost sa Saturnom (stara majka, tradicionalno vaspitanje), egzaktni sekstil Plutona (izraz posesivnosti), Mesec opozicija Uran (histerini napadi i sl.). Kroz prirodu Meseca i aspekata koje pravi, vidimo i druge znaajne stvari matu, sanjalatvo koje se budi i razvija kod deteta a nosi sa sobom, kako je to i sam Miima jednom prilikom napisao: meavinu nitavila i ivotne vitalnosti (Saturn, Pluton). Astralni intezitet koji se ostvaruje izmeu Meseca i Plutona je dosta jak s obzirom na egzaktnost aspekta koji ima snaan psihiki element u sebi (12. stepen) a koji upuuje na smrt, stradanje, pesimizam, oblik nihilizma (Pluton) koji se provlai kroz ivot i, bez obzira to je u pitanju sekstil (povoljan aspekt), ovde bi pre mogao da se uzme u konotaciji lakog povezivanja ili magnetine privlanosti.

Prve svetovne slike kojih se Kimitake sea ukazuju mu se ba kroz jedan vid tragedije u najulnijem smislu te rei i oivljavaju preko udnih prizora koje je video u ukrasnoj pozlaenoj dugmadi na uniformama cepaa karata u podzemnoj eleznici, ija lepota se stapala sa neprijatnim mirisom (poput gume ili peperminta), preko bajki i slikovnica gde vitezovi hrle ka smrti, pa do mirisa znoja koji se cedio niz tela vojnika dok su se vraali sa vojne vebe i potpaljivali mate u detetu o njihovoj sudbini i traginoj strani njihovog poziva. Kroz sve segmente iskaza nazire se jedna lepota koju Kimitake osea duboko u sebi a koja lei u smrti ili blizu nje, i koja mu je pruala podsticaj za fantazije u periodima samoe. S druge strane, kontakt

Saturna i Meseca je uvek dosta znaajan jer predstavalja sudbinski okvir, a imajui u vidu prirodu njihovog aspektnog orbisa (1 stepen) jasno je da on predstavlja temelj Miimine individualnosti i vrstu osnovu za dalji ivotni razvoj (Saturn - vreme) ili ezoterinim terminom, razvitak vremenskog tela linga arire (SaturnMesec). Ta slika e solidno usloviti nain razmiljanja i izraavanja (Saturn na vrhu 3. kue), uticati na namere kao i dati jednu dubinu misli, sposobnost uvida i pronicljivost (koju je Miima svakako imao) ali i fanatinu doslednost izvesnim principma ukorenjenim u tradiciji koji e se osetiti u njegovim delima (Saturn vladar 5. kue) za koje inspiraciju crpi iz smrti i fermentacije (u korpiji). Naravno, kako je u pitanju sekstil oigledno je da e se stvari dosta lako aktivirati, da nee nositi preveliku teinu genetike, niti podrivati teskobe i siromatvo i mune okolnosti ali, teina se svakako osea (nema radosti, zadovoljstva, sree ve ivotom upravljaju klasine vrednosti koje trae od natusa da ih neguje i da se razvija kao linost u tom smeru) i to mu dosta lako polazi za rukom (sekstil) da prenese na papir (3. kua) kao najiskreniji izraz onog to se deavalo u njemu. Njihov ugaoni odnos je takoe i prikaz podlonosti emotivnoj kontroli i disciplini. Kako Mesec vlada 11. kuom, moe razvijati ba one ideale (11) vezane za naslee (Rak), za onaj patriotizam kome je Miima poslednjih godina bio izuzetno privren i koji je predstavljao motiv njegove smrti. Kroz ovo se vidi i pripadnost raznim drutvenim organizacijama, kao i formiranje privatne vojne grupacije patriotskog karaktera. Taj Mesec kao vladar 11. kue je predstavljao svojevrsnu aluziju da kraj ivota moe proizai usled samosvojne aktualizacije snanih unutranjih poriva (Pluton) praenih idealom patriotizma

15

(Rak) i nije na odmet primetiti da je ovde Uran kroz okraj sa Mesecom povezan sa serijom 12. (u Ribama na vrhu 7 kue) to je jedan od estih pokazatelja suicidnih namera i duevne rascepljenosti. Istovremeno je njegovo dejstvo na tom mestu povezano sa izlazeim znakom (18. stepen). Ironino je to to je Miima (da li svesno ili nesvesno) u toku ivota uvek bio privren teoriji o predodreenosti, deterministikim stavovima i uverenju da je jelovnik (Mesec-Devica) sa svim ivotnim nedaama, dobio jo kad je bio isuvie premlad da bi ga znao proitati (Merkur). Jo jednu stvar vredi zapaziti njoj u se se kasnije vratiti a koja se ne uoava direktno. To je konjunkcija preko antiscije Meseca i Marsa (koji je ovde vladar osme kue (smrt - seksualnost)i Meseca koji je na Ascendentu, te njihov kontakt moe biti blagi ukaz na latentni (antiscija) homoseksualizam (Mars i Mesec konjunkcija u enskom znaku, ali je Mars vladar 8. kuu u znaku svog sedita snaan - biseksualnost) koji je bio prisutan kod Miime (ali i na neto mnogo interesantnije; a to je arhetipska slika samuraja (vojnik u slubi (Mars u Devici)) koji dri seivo prislonjenjo uz stomak (Mesec)).Takoe, postavka Meseca na Ascedentu otvara mogunost za popularnost irih razmera koja moe da se pojavi u toku ivota (da doe natusu ukoliko se oivi njegova simbolika, pa se samim tim i oivljava i njegova publika). Kua koja odgovara izlazeem znaku ukazuje na snaan faktor osloboenja (Vodolija), o emu govori i Mesec (kao vladar 11. kue).

Vladar Ascedenta i nosioci nedostaka znaka na vrhu 1. kue

Sve to se tie Meseca, preko dispozicije ivi i u Merkuru koji za razliku od ascedentalnog znaka na direktniji nain predstavlja natusa u astralnoj dramaturgiji. Kroz njegovu postavku vidimo par interesantnih stvari; prvo, Merkur se nalazi na 00^ Jarca u 4. kui. Dobro je poznato da kue uvek simbolino ukazuju na oblast ivota gde se neto dogaa, dok su planete nosioci tog dogaaja. Kako je astrologija u sutini zasnovana na uoavanju ponavljanja odreenih pokazatelja i izvlaenju zakljuka iz njih, ovde uoavamo ponovo kombinaciju Saturna (Merkurov dispozitor) i Meseca (prirodni vladar 4. kue) i tim genetiku, porodine okolnosti, tradiciju i sve one sudbinske elemente koji uslovljavaju ivot natusa i predstavljaju okvir u domenu koga e se izraavati (postavkom Merkura u 4. kui slikovito vidimo i onu sliku kunog pritvora kome je Miima sve do 12. godine bio manje ili vie izloen). Znak Jarca opisuje natusa u nastaloj situaciji, pa u natusu vidimo i osobine introvertnosti, melanholinu prirodu, kao i sposobnost da se nosi sa tekim ivotnim okolnostima, jer Jarac u svakom sluaju daje jednu znatnu koliinu izdrljivoti u njima, iako ih i namee. Vidimo da tu postoji jedno sazrevanje koje iziskuje samokontrolu, lekcije vladanja unutranjim porivima, pobuuje i griu savesti, ali i da razvija osobine istrajnosti, konvencionalnosti, trezvenosti. Sve to to se nalazi u Jarcu ukazuje na jedan proces okotavanja podupret vrstom voljom (to potvruje i postavka Sunca u pomenutom znaku). Ne mislim samo na telesni vid vrstine ve i unutranji kao njegovu osnovu. Dakle, na tom mestu uticaj Saturna je veoma velik. Toj veliini doprinosi i postavka na 00^ stepenu pomenutog znaka koji, s jedne

16

strane, uzimajuci u obzir njegovo astroloko znaenje, uvek duplo izraava simboliku znaka kojim poinje (nosi njegovu apsolutnu vrednost). S druge strane, poto spada u grupu kritinih stepenova s obzirom da je na poetku lunarne kue, nosi i vei sudbinski upliv. Jedna od elementarnih nevolja je to je Mesec u toj oblasti izgnan a videli smo da on na jedan specifian nain ivi u Kimitakeu i pulsira svojevrsnim tempom (opozicija Uran) kao snana (na Ascedentu u smislu delovanja) unutranja potreba (u Merkuru). On e to da izvlai iz sebe (lunarni tip linosti) i izraava ba kroz pisanje i stvaralatvo (Saturn vladar 5. kue na vrhu 3. kue sekstil Mesec)). S obzirom na nain i postavku Saturna u znaku korpiona, to u svakom sluaju nisu dela koja obiluju ivotnim radostima, bliskou, junacima koji eznu za toplinom i nenou na jedan uobiajeni nain kroz svakodnevne ivotne okolnosti. To su dela koja sa sobom nose tragediju, amputiranost sree, dela koja su izraz psihike paralize usled razdvojenosti i nesposobnosti da se ostvari bliskost (Mesec u padu) sa voljenim biem na jedan normalan nain, dela u kojima je happy end samo fikcija. Kroz taj vid pisanja, ispunjavajui simboliku Meseca (a videli smo njegovu jaku povezanost sa Plutonom), natus stie popularnost (Asc) naroito meu kritiarima, ozbiljnijom italakom publikom (Devica) ali i uopte u domovini. Da e njegova dela trajati u vremenu vidi se kroz samu signifikaciju preko Saturna. Merkur vlada i 10. kuom, i osim to predstavlja njega (vladar Ascendenta), ujedino predstavlja i njegovu karijeru, kao i ugled koji ostvaruje u javnosti. Merkur se uvek posredno ili neposredno vezuje za pisanje, a Saturn koji mu omoguava vremensku egzistenciju vlada 5 kuom (kreiranje, stvaranje) i vodi ga na vrh 3. kue (izraavanje, pisanje). Kroz

tako stvorenu sliku, oigledno da se kroz vreme nazirala karijera pisca. Sunce koje se takoe vezuje (kao i Mesec) za popularnost i karijeru nalazi se takodje u znaku Jarca u 5. kui (to znai da moe biti poznat po Saturnu) a istovremeno ovde je vladar 12. kue pa kao da izranja iz mrane periferije (Jarac) psihikog sveta (12) i donosi mu popularnost u irim drustvenim krugovima (23. stepen).

Druga stvar koju je kod Merkura interesantno zapaziti je i konjunkcija sa Jupiterom i Venerom. Interesantna je iz dva razloga; kao prvo, u pitanju je konjunkcija sa prirodnim beneficima, te bi oni trebali predstavljati olakavajue i radosne okolnosti u Kimitakeovom ivotu, a kao drugo, oni kao vladar opozicionog znaka (Jupiter-Ribe) i planete koja u tom znaku imaju najlepu mogunost izraavanja (Venera-egzaltacija), jesu nedostajue komponente za kompletiranje nedostataka znaka na Ascedentu. U ovom sluaju njihovo pozitivno izraavanje je itekako limitirano, u sluaju Venere, destrukcijom koju sa sobom nosi 29. stepen, odnosno njena postavka na tom podeoku u znaku Strelca. Dakle, ona se u ovom sluaju posmatra iz ugla kraja, ona ovde nema perspektivu i, bez obzira na povezanost sa Merkurom, dogaaji koji e se ovaloploditi putem njihove simbolike, uvek e nailaziti na jednu barijeru i nee imati zajedniku budunost (postavljeni su u razliitm znacima pa imaju i razliite dispozitore). Pogledajmo najkonkretnije primere: Miima je zavrio studije prava, kao to su to pre njega uradili njegov deda i otac, to se upravo vidi preko Venerinog vladarstva 9. kuom (studije) i postavkom u Strelcu (pravo) u 4. kui (nasledna linija). Meutim, iako je Miima sve regularno zavravao, njegova karijera kree u sasvim

17

razliitom pravcu (Merkur vladar 10. kue - pisac). Dalje, Miima je u mladosti vaio za latentnog homoseksaulaca, pa iako je oseao privlanost prema istovetnom polu (Merkur-Venera jedan od tipinih i uestalih pokazatelja u horoskopima homoseksualaca) nema dokaza da je ikad postao aktivan homoseksualac, dok se u kasnijem periodu ivota eni i ima stabilan brak. Tree, u svemu tome vidimo i onu devojku za koju je Miima skoro bio veren i koja je od srca elela da se uda za njega, ali to se nije deslio usled Kimitakeove neodlunosi, krize seksualnog identiteta, mladosti i nezrelosti (00^ stepen) za brak kao i drugih njemu znanih razloga. Dakle, ta Venera (njena postavka ali i dispoziija) nema onaj intezitet koji je potreban za dopunu izlazeem znaku. S druge strane, osmotrimo Jupitera. On je u znaku svog pada i svi kvaliteti irenja u pozitivnom smislu su ovde kontraktovani. Oni uzvieni principi (Jupiter) o kojima Kimitake govori, a koje izvlai iz nacionalnih korena (Strelac 4. kua) odnosno tradicije i kulturnog naslea zemlje u kojoj ivi i koji utiu na njegov rad (orbis 6 stepeni), ovde su zasnovani na elementima discipline, asketizma, samurajske etike, i nemaju onaj ivotni elen i polet. Tu se osea ona pomenuta filozofija Hagakure. Posmatrajui stvari na nivou materijalne manifestacacije, u tom Jupiteru moemo videti, recimo, njegovu majku (s obzirom da 4. kua uvek predstavlja roditelja suprotnog pola) u jednoj dosta nezavidnoj situaciji. Ona je bila prilino obrazovana ena (Jupiter), velikoduna i plemenita, dok su muki potomci u njenoj lozi generacijama bili uitelji i sledbenici konfuijanskog uenja (religiozno uenje - Strelac, Jupiter). Ona, ulazei u ovu simboliku, ulazi pod vladarstvo Saturna i jednostavno njena mo izraavanja u porodici Haraoke (primarno od njenog mua i njene snaje) je daleko ispod

onoga kako bi trebalo da bude. Takoe, ako posmatarmo vladarstvo 7. kuom, vidimo Miiminog dedu s oeve strane, kao jednog izuzetno dostojanstvenog i galantnog oveka koji, nesrenim okolnostima, gubi zemlju i upada u dugove, a koji se kada se rodio Miima povukao u zadnji deo kue i iveo skromnim ivotom van porodinih problema. Tu donekle vidimo i najkonkretije stvari kao recimo, porodinu kuu koja je bila prostorno velika ali starinska i hladna, smetena na periferiji Tokija (Jarac - margina, granica). Dakle, kroz pomenuto se da zakljuiti da ni Jupiter, ni Venera, ovde nemaju potrebne kvalitete (uprkos bliskoj konjunkciji sa Merkurom) da bi upotpunili njegove potrebe. Takoe, jo vredi napomenuti da Merkur na mestu gde se naao egzaltira Marsa a on je jedan od vanih faktora u ovom horoskopu.

Stvaralatvo, seksualnost i smrt

to se tie Miiminog stvaralatva, ve sam u par navrata spomenuo odakle crpi inspiraciju i ta ga motivie. Interesantno je osvrnuti se na lini broj natusa koji uvek ima neto dodatno da kae o svrsi i cilju, a u ovom sluaju je to broj 5. Taj broj je upravo vezan za kreativnost i umetniko izraavanje, odnosno govori o tome da je za osobu najbolje da, u cilju linog napretka, pokua da se izrazi kroz stvaralatvo (to je ovde i bio sluaj kroz pisanje). Broj pet se prirodno u astrologiji vezuje za Veneru, ali i 5 kuu i njenog vladara. Ovde imamo spoj Venere i Saturna, i na taj nain se slikovito izrazava Umetnost gladovanja. Dakle, glavna pria ide preko Saturna.

Dominacija smrti kao lajtmotiva koji se u manjim ili veim razmerama protee, ne samo kroz stvaralaki opus ve i kroz itav ivot, nalae da osmotrimo seriju 8. Vidimo da osma kua pada u znak Ovna i

18

shodno toj injenici, uoljivo je da je lini noslilac smrti (ali i seksualnosti) u ovom horosopu Mars. Uzimajui u obzir osnovno dostojanstvo vidimo da je veoma snaan svoj na svome (u sediitu). Meutim treba imati u vidu i da se radi o sukcedentnoj kui, to usporava i onemoguava puno dejstvo stvari simbolizovanih pomenutom planetom. Mars da je postavljen na 16. stepenu koji se stepenskom analogijom veze za znak Raka i Meseca, a ovde u jednom negativnom kontekstu (s obzirom da je Mars u znaku Raka u padu). Na tom mestu on bi svoju snagu mogao iskazati na negativan nain u dodiru sa Mesecom, a njihova povezanost se primeuje u konjunkciji preko antiscije (podsvesno dejstvo, prikrivena opasnost po ivot, slika seiva prislonjenog uz stomak), a svemu tome pridonosi i klackalica sa Uranom u promenljvim znacima (kao okida). Ako posredstvom Marsa u ovom sluaju razmatramo smrt tj. mogue naine smrti, moglo bi da se radi o pogibiji u ratu, od otrih predmeta, metka, ona vojnika, zapravo, samurajska (herojska) smrt ovde ivi i, kao takva, u Miiminim oima dobija izuzetnu vrednost (Merkur je u znaku egzaltacije Marsa). Ako tome dodamo jo i nijanse tradicionalnog (Merkur u Jarcu), dobijamo napajanje buidom i sliku samurajskog ivota ivota u sensci lia (hagakure).To je u jednu ruku i onaj ideal i princip (Jupiter) koji izranja iz patriotskih pobuda, a koje su ovde doivljene na drugaiji nain i vuku Miimu (konjunkcija) ka tragediji. Kimitake je za vreme svog ivota uvek podsticao disciplinu smatrajui je jednim veoma bitnim faktorom za bilo kakav vid napretka (bavio se maevanjem, bodibildingom) a pred kraj ivota je osnovao i sopstvenu vojnu formaciju. Ukoliko posmatramo istog Marsa da bi uoili faktore seksualnosti, primetna je potentnost i naglaenost seksualnih potreba,

ali oigledno je postojao problem u kruenju te energije (kvadrat Pluton) tj. nemogunost ispoljavanja seksualnosti na normalan nain. Pluton je u znaku gde je Mars u padu pa ga ne voli, a to je isto tako i jedan od jakih pokazatelja sado-mazohistikih sklonosti koje ive i prelamaju se unutar osobe (Rak-Mesec nezadovoljenje unutranjih potreba) ovaloploujui podsvesne fanatazije (12. stepen) sa elementima grubosti i fizikog povreivanja, a koje vode ka samozadovoljavanju (Mars trigon Neptun u 12. kui). To je jedna od astrolokih slika kroz koje se nazire ono uzbuenje praeno stradanjem Svetog Sebastijansa. Da je postojao problem izmeu normalnog partnerskog odnosa i seksualnih potreba natusa, vidi se i preko kvadrata Marsa i Jupitera, gde zapravo vidimo seksualno uzbuenje kroz nemoralne, nelegalne i drutveno neprihvatljive seksualne sklonosti, a preko Sunca i nemogunost ispoljavanja muevnosti na pravi nain. Sve se to nekako sjedinjuje u tom Mars koji predstavlja i sredinju taku T-kvadrata (Pluton, Jupiter, Mars). to znai da je on planeta u kojoj je smetena veoma snana nesvesna energija horoskopa. Interesantno je zapaziti Marsa kao vladara 3. kue, jer je on ovde i predstavnik principa koji usaglaava suprotnosti, odnosno osu Meseevih vorova (..taj princip pomirenja koji se nalazio u meni bila je smrt....).

Deavanje u vremenu

Seme posejano u zemlju vremenom nie i donosi plodove, pa tako i korelacija astralnih uticaja u zavisnosti od snage aktiviranja vremenom stvara atmosferu koja vodi ka jedinstvenom ishodu. Lepota i znaaj astrologije lei u tome to, ako uoimo neku stvar, fenomen, dogaaj ili stanje i ukoliko

19

je ovo znaajno bie potvreno minimum kroz dva prikaza (na razliite naine). Ovde vidimo Saturna u znaku korpije i prema tome, moemo pretpostaviti da ima dva dispozitora (naravno u domenu moderne astrologije). Koji god da prati struktura, disciplina i forma se rue (poput upa koji dri vodu i onda usled dejstva unutarnje(ili spoljnje) sile napukne). U prvom sluaju (dispozicija preko Plutona u ga vodi u znak Raka) usled patriotizma, nacionalnih pobuda i semena posejanog jo u detinjstvu, a u drugom, usled fokusne energije koja tei probijanju a ovde ima miris smrti. Naravno, s obzirom da je Saturn na 13. stepenu koji je analogan znaku Ovna, vea je verovatnoa da e njegov dispozitor biti Mars. Ali opet, i u tom sluaju zakon ponavljanja ostaje isti jer Saturn sa 16. stepena (Rak) Ovna ulazi u kvadrat sa Plutonom orbisa 4 stepena. Naravno, Saturn je bitan i kao dispozitor Merkura, te predstavlja konani ishod natusa (onog semena koje sa 00^ stepena nie) a on ga vodi u znak korpiona u 3. kuu na 13. stepen i tei ka jednoj, moemo rei praktinoj manifestaciji davno posejanih namera. To jo nije dovoljno da bi razmatrali snagu konanog ishoda. Blisko, ali ne i dovoljno. Sledee to vidimo je izgnanstvo Meseca. Preko Merkura dolazi pod snanu okupaciju Saturna i opoziciju sa Plutonom, dok mu Jupiter u zagrljaj donosi Urana. Meutim ono to daje konani peat svemu jeste Pluton koji preko Meseca dolazi na Ascedent i on se tu takorei raa nosei sa sobom i onu Viziju Praznine u kojoj..nema vie ni penkale ni maa i u kojoj stoluje ona tiina iznad rei...a koja je ovaloploena u smrti. Takoe kroz tu poziciju Pluton pravi opoziciju sa Uranom a njihov odnos upuuje upravo na kuu koja prirodno spada pod vladavinu znaka na Ascedentu. Jedno od zlatnih astrolokih pravila je da je kod

svih vidova samoubistva Uran direktno ili indirektno umean, kao faktor osloboenja. On se postavkom u Ribama kao opozicioni faktor Mesecu, moe se smatrati podsvesnim okidaem koji e saekati povoljnu priliku.

Kao zakljuak, moemo rei da je zaista u natalnoj karti Jukio Miime postojao veliki intezitet energije koja mu je vremenom davala snagu i vrstinu da ide ka svom odreditu, i proivi na svojevrstan nain sve ono to se deavalo u njemu na putu; od povuenog babinog deaka, pa sve do zavrne samurajske scene neophodne da se odivi totalitet. Iskustvo svog unutranjeg sveta, Miima je pretakao u pisani oblik i kao rezultat toga podario Japanu, kao i itavom svetu, neka od, moda ne najlepih, ali svakako najznaajinih dela u istoriji svetske knjievnosti.

STORY N0. 2JACK KEROUAC

U POAST DEKU KERUAKU (12.3.1922 - 21.10.1969)

20

Biografski okvir

Dek Keruak je bio ameriki pesnik i romanopisac i, uz Alena Ginzberga i Vilijema Barouza, jedan od najpoznatih pisaca Bit generacije. Iako za vreme svog ivota nikad nije bio u veoj meri priznat od zvanine kritike, koja je u ono vreme etiketirala njegov rad kao rad na brzu ruku i grubo sentimentalan. Keruak je definiitivno svojim delima i svojim stvaralatvom izvrio veliki uticaj i inspirisao brojne umetnike, knjievnike i muziare, a uz sve to ostao je dosledan svom sopstvenom stilu pisanja spontane proze 2* i stvaranja mitologije od sopstvenog ivota i ivota svojih prijatelja. Ta proza, inspirisana prolaznou ivota i neizbenosti patnje kao dva inioca koja su oblikovala njegovu pojaanu senzitivnost i doivljavanje pojavnog sveta i uverenja 2 * Pod terminom spontane proze Keruak je obja-njavao onaj vid pisanja gde se gomila misli pretae u rei upravo onako kako ta misao tee, sve u nameri da uspe kod itatelja izazvati reakciju istovetnu njegovoj i pritom se osloboditi ogranienja interpunkcije i uopte bilo kakvih ogranienja to se pojavljuju izvan spleta njegovih uzburkanih misli, poistoveujui pisanje sa udasima i izdasima jazz muziara ili tokom disanja u meditaciji.

da na kraju puta uvek postoji ono mesto za spokoj, nalazi svoje izvorite kroz hronike sa margine amerikog drutva, putovanja, siromatva, spiritualnosti, budizma, deza i veitog traganja za smislom. Sva njegova dela nose manje - vie biografsku konotaciju, a meu najpoznatije spadaju: On the road (Na putu), Vision of Cody (Vizije Kodija), The Dharmma Bums (Darma lutalice), The Subterraneans (Stanovnci podzemlja), Big Sur. Ali da se vratimo poetku.

Dek Keruak je roen 1922. godine u Louelu, Masausets kao an-Luj Lebris de Keruak (Jean-Louis Lebris de Kerouac) u radnikoj porodici od francusko - kanadskih roditelja koji su emigrirali u Novu Englesku u potrazi za poslom i boljim uslovima za ivot. Na Dekovo vaspitanje, detinjstvo i uopte odrastanje veliki uticaj je imala njegova majka Gabrijela kojoj je Keruak tokom itavog svog ivota ostao izuzetno privren.

Gabriela je bila pobona ena, vaspitavana u patrijahalnom i katolikom duhu to je uslovilo njenu majinsku potrebu da isti taj duh prenese svojoj deci Deku, eraru i Karolin. Dakle, iz te elje da se ouva

21

naslee, rezultirale su dve vane stvari u Ti-anovom (tako ga je majka zvala odmila) ivotu. S jedne strane, odrastanje govoreci joual dijalekt francusko - kanadske radnike klase, dok je engleski jezik koji nije progovorio do svoje este godine, bio sekundarni jezik. Drugo, njegovo katoliko obrazovanje ostalo je duboko utisnuto u svest i donekle podstaklo onaj oseaj usamljenosti koji potie upravo iz poimanja ljudske patnje. To je takoe verovatno ostao podsticaj za kasnija duhovna traganja koja e Keruaka odvesti u prouavanje budizma i provlaiti se kroz itavo njegovo stvaralatvo. Kada je Dek imao 4 godine desio se jedan tragian dogaaj koji je rezultirao oseajem utuenosti i pratio ga tokom kasnijeg ivota to je smrt njegovog starijeg brata erarda od reumatske groznice (interesantno je da je Keruak verovao da ga duh erada prati kao aneo uvar kroz ivot te je kasnije, u ve poodmakloj fazi svog stvaralatva napisao novelu Vision of Garard (Vizije erarda). Taj proganjajui, istovremeno guei oseaj smrtnosti i neizbenog sa kojim se upoznaje ba u tom ranom periodu detinjstva smru devetogodinjeg brata pratie Keruaka tokom itavog njegovog ivota. Ti -an je kao dete bio dosta ozbiljan i introvertan a svoj talenat za pisanje iskazao je jo u deakom periodu inspirisan prvo tajanstvenom radio emisiom Shadow, a kasnije je inspiraciju nalazio u delima Tomasa Vulfa. Keruakov otac, Leo Keruak, bio je poznat u kraju kao poslovan ovek i vlasnik tamparije ali je vremenom pretrpeo velike finansijske potekoe to ga je preokrenulo na kockanje u nadi da e obnoviti materijalno blagostanje. Kako nije uspeo povratiti biznis, veoma brzo je potonuo u alkoholizam i 1946. godine umire od karcinoma eludca. Raspad doma u Louelu, haos ratnih godina i smrt njegovog oca, izbacili su Keruaka iz koloseka, ostavili ga bez sidra, oborili njegovu

duboko tradicionalnu prirodu i time ga uinili krajnje osetljivim na svakog ko je ostao bez doma, bio lien drage osobe, bespomoan ili istrajavao uprkos svemu tome. Taj lini oseaj gubitka i nemirenja sa sudbinom doveo je do vere u mogunost kretanja i do uspostavljanja veze sa istorijsko motivisanim verovanjem u kretanje kao transformaciju samog sebe (to kasnije uobliava u svom najpoznatijem delu Na putu). Tokom koleda Keruak se pokazao kao talentovani igra ragbija stekavi neznatnu polularnost. Napustivi koled Kolumbia, Kerukak pristupa ratnoj mornarici SAD a i tako poinje sa svojim lutanjima ivotnim hodoaem. Nakon to je otputen iz mornarice po psihijatrijskom nalogu kao nepodesan usled indiferentnog ponaanja Keruak se oprobao u razliitim poslovima; bio je sportski reporter za The Lowell Sun, privremeni radnik na graevini, kao i dostavlja hrane, ali i uvar u umskoj osmatranici. Ono to je bitno jeste da gde god iao, Kerauk je neprekidno pisao nosei svesku svugde sa sobom. Pisao je pisma prijateljima i lanovima porodice u koje je ukljuivao znaajne detalje iz svog svakodnevnog ivota i izraavao tok trenutanog razmiljanja.

U poetku pie novelu koja stilski podsea na dela Tomasa Vulfa, o munini koja je izraavala njegov bol koji je pokuao da izbalansira kroz gradski divlji ivot s jedne strane, i starinske porodine vrednosti s druge. Njegovim prijateljima se svideo rukopis (naroito Ginzbergu koji je zatraio od profesora na Kolumbija univerzitetu da mu pomognu da nae izdavaa). To je bio Keruakov prvi i najkonvecijalniji roman Grad i velegrad (The town and the city) kojim je delimino zavredio ugled i prepoznavanje kao pisac, iako sam roman nije postigao finansijski uspeh niti ga uinio bogatim. Grad i velegard se pojavio 1950. godine.

22

Bio je pisac koji govori o drugim piscima ili sedi u nekom tihom uglu sa sveskom u ruci i zapisuje koristeci stenografiju. Jednostavno si oseao da on neprestano pie;da je pisanje jedina stvar o kojoj on razmilja. On nikada nije eleo da radi bilo ta drugo.

-Vilijam Barouz

Svoje drugo delo pie 1951. godine. To je roman Na putu koji je svakako njegovo napoznatije, najprodavanije (u SAD-u se i posle pola veka od prvog izdanja 1957. godine proda godinje u proseku oko 100.000 primeraka te knjige) najuticajnije i, u ono vreme, najkontraverznije delo. Ono to ga karakterie je njegov nastanak istinita pria proizala iz tronedeljne eksplozije, takorei, maratonskog pisanja (zapoetog u aprilu 1951. godine) o dvojici momaka koji putuju SAD - om u potrazi za neim to zapravo ne nalaze i vraaju se puni nade u neto drugo. Interesantno je to da se Keruak nije zaustavljao prilikom pisanja zbog promene hartije u pisaoj maini, ve je povezao papire lepljivom trakom i napravio svitak dugaak 36 metara. Rukopis je tako dobio oblik puta, na kome je pria zaista i nastajala. Druga stvar koja se neizbeno vezuje za to delo je upotreba reci bit. Krajnje neoekivano, ona je izazvala dosta panje u javnosti kao

i ponaanje likova u romanu koji se dovode u vezu sa bitisanjem a koju je Keruak definisao kao iznurenost od svih normi, od svih konvencija ovog sveta a sekundarno je doveo i vezu sa beatifikacijom 3*. Treu znamenitost predstavljala je nemogunost objavljivanja romana u izvornom obliku punih 6 godina (s tim da je Keruak do tada, iako nevoljno, mnogo toga morao da prepravi da bi knjiga bila prilagodljiva za potrebe trita). Iako sama knjiga predstavlja izvrsnu prozu pisanu u dahu, bez duih prekida, mnogo buke se diglo oko ne toliko bitnih detalja (pre svega bitnikog pokreta i Bit generacije) koji nisu predstavjali sr onoga na ta je Keruak hteo da ukae, i oseao je kako je, ne samo to delo, nego i vei deo njegovog kasnijeg stvaralatva pogreno shvaen od strane javnosti to je delom bio uzrok njegovog potonua u alkoholizam i prerane smrti.

Keruak u to vreme nalazi smisao u putovanju, i sve to se deava na tom putu od velelepnog amerikog pejzaa do spektara raznolikosti ljudske prirode koja se pojavljuje slui 3 * Latinski temin beatifikacije potie od korena rei beatus (blagosloven) i facere (nainiti). Ukazuje na onaj stepen u rimokatolikom procesu kanonizacije na kome se kandidat za sveca proglaava jednim od blagoslovenih ili blaenih i tako dobija pravo da se javno religijski slavi.

23

kao sredstvo koje jedino za svrhu ima da zadovolji onu unutranju (duhovnu) potrebu kao i glad koja podstie na kretanje, a gri se usled bolne prirode ljudskih ogranienja; poenta je putovanje, a ne destinacija.

Rane 50-te Keruak provodi piui jedan roman za drugim, i nosei ih u ruksaku dok luta uzdu i popreko SAD-a. Prati Ginzberga i Kesidija do Berklija u San Francisku gde se zbliava i sklapa prijateljstvo sa tad mladim amerikim pesnikom Geri najderom, koji najveu inspiraciju u svom pesnikom opusu crpi iz budizma. U tom periodu, pod uticajem budistike doktrine, nastaje Keruakovo drugo znaajno delo Darma lutalice.

Keruak je bio veoma smean, udan, herojska figura, vana figura za mnoge moje ideje i stavove. Imao je dosta problema; pio je do smrti. Bio je vezan za svoju majku i time to se njegova majka oslanjala na njega, i postao je na kraju, kao mnogi stariji pisci, reakcionaran na smean, interesantan, karakteristian nain, nain koji je pouan, pre nego negativan. Ali osnovno u vezi sa njim je bio Karakter, sa velikim K, bio je neverovatno fin, verodostojan, tolerantan i oseajan. I zato je tako veliki pisac i posmatra. Znate, njemu je sve bilo drago, kao osetljiv mladi, ak i moji pederski demoni.

Alen Ginzberg -

Kada je roman Na putu doiveo prvo izdanje 1957. godine, doivljava i veliki uspeh koji je Keruaka zatekao dosta nespremnim i nije znao kako da na njega reaguje. Godine odbijanja od izdavakih kua, prepravljanja materijala su uinile da Keruak sazri i kao pisac i linost, jer u vreme kada je Na putu nastao, Keruak je bio u kasnim dvadesetim i to je bilo delo mlaeg oveka a itava

koncepcija romana vue korene s kraja 40-ih i sad se skoro 10 godina kasnije od njega naglo trailo i oekivalo da uskoi i igra ulogu kralja bit generacije, jednu svojevrsnu bit-ikonu kod publike. S druge strane, knjievni kritiari su odbijali da Keruaka priznaju kao ozbiljnog pisca i poeli su da ismevaju njegov rad to ga je ekstremno povredilo. Svakako da je Bit generacija bila jedna pojava, jedan hir i to je Keruak znao, ali njegovo pisanje sigurno nije bilo deo toga. Ta neoekivana slava je verovatno bila najgora stvar koje je mogla da mu se desi u to vreme jer opadanje njegovih moralnih i duhovnih vrednosti je bilo okantno. Negde u to vreme na intezitetu dobija i njegova estoka navika opijanja koja je zamaglila prirodnu svetlost njegovog bia i uinila da preveremno ostari. Nije mogao da odoli pijankama, a njegovi dotadanji prijatelji su poeli da ga gledaju kao nestalnog i nestabilnog. Tih godina, nakon slave Puta, vrata izdavatva su mu bila irom otvorena i mnoge njegove knjige su doivele izdanja od kojih je najvei deo njih naspisan u toku 50-tih. Tokom 1961. godine pokuao je da se oslobodi alkoholne zavisnosti i ponovo pronae unutar sebe talenat za pisanje. Celokupno hladno iskustvo prikazuje u svojoj poslednjoj velikoj noveli Big Sur. Svi potonji radovi ukazuju na izraz jedne rastrzane due, ljudskog bia koje se tuno izgubilo u sopstvenim mrzovoljnim iluzijama.

Za vreme svog 40-godinjeg ivota Keruak nije uspeo da ostvari neku dugotrajnu partnersku (ljubavnu) vezu mada se esto zaljubljivao. Dva puta se enio sa Edi Parke i Joan Haverty. Oba braka su se merila mesecima. Sredinom 60-tih ponovo je stupio u brane vode ali ovog puta sa poznanicom iz detinjstva i rodnog Louvela, Stelom Sampas, za koju se nadao da e mu pomoi

24

oko kue, lao i njegovoj majci, sad ve u odmakloj strarosti. U to doba se preselio u Lovel sa Stelom i majkom, a kasnije se ponovo s njima preselio u Sant Petersburg Florida. Neki biografi smatraju da je negde u sri svog bia Keruak oduvek bio zamiljen, introvertan, melahnolian usamljenik, koji je vie bio sklon da posmatra sa strane, bez uea u razuzdanim aktivnostima svojih prijatelja. Njegovo kasnije povlaenje od sveta bilo je prvenstveno prozurokovano snanim oseajem da je njegov rad, i uopteno njegovo stvaralatvo, pogreno shvaeno kod italaca za koje je on postao kultna figura i pionir ponovo vaskrsle slobode kretanja. Senka fatalizma i dubokog pesimizma se provlai kroz njegova poznija dela napisana tokom 60-tih kao, na primer, The Vanity of Duluoz gde pomirenje sa onim da je sve tatina, odzvanja kroz poslednji pokuaj da se obnovi legenda poela sa

Gradom i velegradom. Izraz jedne enje da se vrate sreni dani detinjstva zamenjuje duboki oseaj nepovratnog gubitka. Napisao je u predgovoru za Vizije Kodija:itav moj rad predstavlja jednu veliku knjigu poput Prustovih Seanja na prolost. Jedina razlika je to su moja seanja pisana u hodu umesto u bolesnikoj postelji. Poreenje, u najboljem slucaju polu-tano, ispusta jasno svetlo autorovog shvatanja i uopte percepcije ivota koju je prenosio kroz pisanu re. Njegovo zdravlje se krajem 60-tih ozbiljno pogorava i Keruak umire od unutranjeg krvarenja izazvanog dugogodinjom konzumacijom alkohola u obilatim koliinama. Keruak nikada nije mogao da se odrekne mesta i ljudi u svom ivotu koji su zajedno otelovljavali ono to je on smatrao domom pre svega svoje majke kojoj se uvek vraao, kao i svog rodnog mesta Louela.

25

Ascedent

Prva stvar koju uoavamo prilikom pogleda na Keruakov natal je slinost sa predhodnim (Miiminim) horoskopom bar to se tie postavke kua, kao i Meseca na Ascedentu. Meutim, ovde imamo drugaiju priu. Vrh 1. kue se naao u znaku Device i astroloka aluzija je sledea: osobine pedantnosti, marljivosti, odgovornosti, dobrih intelektualnih potencijala, pristupcnosti ali i nenametljivosti u akciji kao i u drutvu (s obzirom da se radi o pasivnom znaku) predstavljaju neto to je imalo udela u natusovom ivotu. Treba obratiti panju i na dvojnost koju znak nosi u sebi (bar u tradicionalnom smislu) ali i na promenljivost, kao kvalitet koji ne karakterie samo

Ascedent ve i celokupnu konturu horoskopa (vrhovi; Strelac Blizanci Ribe) to u pozitivnoj konotaciji ukazuje na potencijal za kreativno izraavanje i prilagodljivost drutvenim okolnostima. U suprotnoj varijanti moe da naglasi dvojnost, moe da dri osobu izmeu dve krajnosti (naroito ako je opozicija izraena, to ovde i jeste sluaj) i uvue je u promene bilo pozitivne, blio negativne. Nije na odmet osloniti se na injenicu da kua koja odgovara izlazeem znaku (6) povlai sa sobom mentalnu usmerenost kroz znak Vodolije. Na taj nain vidimo da su se standarne osobenosti ascedentalnog znaka, natusa odlikovale jednom atipinou i voljnom eljom da pree preko ustaljenih granica u domenu

Prikaz aktualizacije astralnih mogunosti

26

svakodnevnog ivota i onih osnovnih ablona koje nude poslovi i delatnosti koji definiu ivote obinih ljudi. S druge strane, kako je u tom znaku Merkurova snaga duplirana (sedite i egzaltacija) svaki vid delatnosti (serija 6) koji se izraava preko njega (a to je u Keruakovom sluaju pisanje) imae jedinstven poriv da izae iz uobiajne norme o emu svedoi i Merkur u Vodoliji, i utisne jedan peat svojevrsne originalnosti. Dakle, polazna osnova je smetena u atipinosti(11) tipinog(6) i postojanju jednog nagovetaja da sam ascedentalni znak nee iskazati svoju najvidotvorniju formu bivstvovanja koja se manifestuje preko svakodnevice ivota. Kreui se dalje u razgledanju astrolokih inioca stiemo do jednog jako bitnog faktora koje je otelovljen u Mesecu. Kroz njegovu postavku na samom Ascedentu(!) stvara se slika jedne privrenosti korenima, poreklu, nasleu preko kojeg se sprovodio impuls (opozicija Uran) oivljen ba preko preko majke (Mesec) za koju smo videli u biografskom prikazu da je imala izuzetno snaan uticaj na Keruaka tokom itavog njegovog ivota. Mesec u tom direktnom uplivu, kao veiti hodoasnik, potvruje i duh skitanja po kojem je Keruak bio prepoznatljiv ali i potragu za sopstvenim identitetom (opozicija Sunce). Simbolika te planete ivi u natusu (Merkur) ali pitanje je koliko je ona snana i na kakav nain i koliko natusa vue kroz ivot. Prvo to primeujemo je da je Mesec u opoziciji sa Suncem dakle u punoj fazi. Na osnovu toga moemo zakljuiti da je postojala jedna intezivna unutranja tenzija (opozicija) koja je zahtevala rad na njoj i transformaciju (orbis 8 stepeni) jer je postojao problem da se ona izbalansira i odri jednu stabilnost u ivotu (manjak fiksnih znakova), stvori razapetost izmeu suprotnih prioriteta (dominacija promenljivih znakova koji su prirodno uglavljeni izmeu

kardinalnih (novo) i fiksnih (staro, trajne vrednosti) i da se na taj nain iskae kroz prirodu Urana sa kojim je Mesec takoe u opoziciji. UranMesec je slika koja upuuje na nekog isuvie nervoznog i svestranog da bi bio dugo na jednom mestu. Iako moda u njemu nalazi kvalitet porodinih vrednosti, elja da se nae jedan izlazi iz rutine u vidu ivotnog hodoaa svakako postoji. To je bitno zapaziti na poetku, s obzirom da ono to ivi u unutar (Mesec) natusa (Merkur) vremenom e oblikovati njegovo marrutu (dakle, dispozicija) tim pre to se nalazi u zodijakom znaku koji polaze pravo ba na dva vladara (Vodolija - Saturn i Uran). Takoe, kroz odnos mukog i enskog klackalicu na osi 1 -7 moemo videti i potekoe da se kod natusa stvori jedna stabilna partnerska veza, jedan dugotrajniji brani odnos, neto to je moglo da prevazie jednu viemesenu prezentaciju tri braka u kojima je Keruak bio. Vidimo i da je Mesec ovde obliven energijom jer nosi Plutona (ali ne onolikim intezitetom kao u Miiminom sluaju s obzirom na irinu orbisa), a s druge strane, nalazi se na 13. stepenu (analogan znaku Ovna) pa u njemu i Mars nalazi svoj odraz. To se naroito primeuje preko kvadrata orbisa 3 stepena. Ovde zastajemo jer je njihova orbisna veza jako bitna s obzirom da upuuje na 3. kuu koja se prirodno veze za Merkura i njegov vid delatnosti tj. izraavanja (isto je i kroz orbisni odnos sa Uranom). Ascedent, kao i sam Mesec, nalazi se na stepenu Merkurove egzaltacije koji uostalom i vlada izlazeim znakom. Kroz stepen predoavmo jednu sposobnost konkretizacije kroz pisanu re, kao i jednu najprilagodljiviju sposobnost da se viak energije (T-kvadrat) i elementi rastrzanosti iznesu preko pisanja (Mars vlada i 3. kuom). Na tom mestu uoavamo jedan poetni sudbinski potencijal za pisca.

27

Vladar Ascedenta

Sledea etapa u tumaenju je vladar Asecedenta Merkur. Videli smo ta sve preko Meseca on nosi u sebi, a sad da vidimo kako se izraava i gde dejstvuje. On se naao u znaku Vodolije. Imamo nekog ko je imao potrebu da se kree, da se izrazi na originalan nain, da se udruuje sa intelektualnim istomiljenicima (Ginzberg, Kesidi, Berouz) i da ljude prihvata bez ikakvih predrasuda. Postoje tu elementi i pacifizma i tolerancije, ali i nepresune elje da se iskusi jedna sloboda ivljenja. To je znak koji podstie prirodu opozicije. Meutim, treba imati na umu i nijansiranost koju nosi Merkur postavkom na 24. stepenu (analogno Ribama). U nekoj uoptenoj podeli imamo dve grupe ljudi; oni koji ive (kako je to nazva o Keruak: prte od ivota) i one koji su posmatrai i ne uestvuju direktno. Keruak je ovde neko ko spada u drugu grupu. Njegovi prijatelji, ve spomenute bit generacije, eksperimentisali su i iveli na sve mogue naine od zadovoljavanja homoseksualnih pobuda do upranjavanja tekih opojnih sredstva. Keruak je neko ko se u svemu tome drao po strani, posmatrao i zapisivao. Takorei imao je tu neobinu radnu naviku (6. kua) koja se konstantno javljala kroz vid blae izolacije (24. stepen) u eksperimentisanju ivotom. Kroz postavku Merkura u 6 kui, iji vrh pada u znak Vodolije, vidimo Keruaka kao nekog ko zaista nije bio bio predodreen da radi jedan te isti monotoni posao sa regularnim radnim vremenom, ve je morao postojati jedan izazov, jedno konsantno kretanje, jedan put kome nije svrha samo stii na cilj ve potreba da se na njemu stalno nesto ui i saznaje, i na taj nain mire suprotnosti koje ve ive u njemu. Keruak je esto menjao poslove i ni na jednom se nije zadravao isuvie dugo. Stalno se kretao napred sa

sveskom u ruci. Tu se vidi ona poetna atipinost tipinosti kue znaka na Ascedentu koji se prirodno vezuje za seriju 6. Sto se tie aspekata, vidimo trigon sa Jupiterom i opoziciju sa Neptunom. U prvom sluaju, vidimo da osoba u sebi nosi jednu uroenu dobrotu (vlada 4. kuom), jedan moralni kvalitet koji je Ginzberg nazvao karakterom sa veliki K. Vidimo i elemente religiozne posveenosti koja je igrala znaajnu ulogu u Ti -anovom ivotu, ali i sklonost da se ivi jedna filozofija koja ukljuuje pronalaenje ivotnog puta kao i sopstvenog identiteta, i uopte samo putovanje kao sredstvo koje omoguava transformaciju linosti (orbis 8 stepeni). Primetno je da u tom Jupiteru ivi Mars vladar 8. kue kroz snaan stepen deformisanosti (u padu) i mnogo toga e i zavisiti od dispozicije Jupitera, kao i poklonjenoj mani Merkura da nesvesno (24) zaivi opoziciju sa Neptunom (utonue u alkoholizam) koji je, uzgred reeno, u padu (Lav) i to na vrhu 12. kue koliko dobrog, toliko i potencijal za loe kroz hroninu problematiku (opozicija u fiksnim znacima) naravno, ukoliko se stvori jak disbalans koji ve ivi u natusu (vitalnost nema jedan usklaen protok).

Taka pucanja T kvadrat i stvaralatvo

U celokupnoj inovativnosti i originalnosti koju nosi Merkur postoji problem u prizemljenju usled izmaglice na stepenu postavke. Eksplozija zablokirane podsvesne energije e nai izraz kroz stvaralatvo preko T- kvadrata u promenljivim znacima. Uopteno uzimajui, celokupnom Keruakovom stvaralatvu je prolaz bio otvoren posle Puta, koji je predstvaljao eksploziju tronedeljnog maratonskog pisanja bez duih zastoja u jednom kontinuitetu. O emu govori

28

planetarna konfiguracija smetena na nain koji obrazuje T-kvadrat? Govori upravo o snazi da se neko delo, neki in sprovede do kraja uprkos blokadama i preprekama koje se nameu u procesu njegovog ostvarenja a postavljen u promenljivim znacima ukazuje ba na izlaz kroz kreativnost, to je u ovom sluaju pisanje. Sredinja planeta T-kvadrata, koja iznosi celokupan potencijal je Mars koji je vladar 3. kue a naao se na vrhu 4. Zapravo poenta je da ta intezivna energija koja se obija od Marsa mora nekako da se iznese, i manifestuje, i preobrazi u pozitivnom smeru, tim pre to Mars ovde vlada i 8. kuom pa moe biti ba ma sa dve otrice. On zasigurno ima udela i u traginim dogaajima (8. kuom) koji su zadesili natusovu porodicu primarno kroz smrt njegovog oca (Mars 10 stepen - roditelj suprotnog pola) i brata (3 kua), u doba dok je Dek bio dete, odnosno mladi. Ali ipak, to je ono to se obija u njegovom ivotu i daje mu snage da kasnije nae jedan izlaz kroz pisanje i putovanje (kua na putu - IV. u Strelcu) i nepresunu inspiraciju koja e initi fokus njegovog stvaralatva. Za razliku od Miime, Keruak nee pisati toliko o smrti (iako e nalaziti indirektnu potporu u tome) ve vie o transforamcijama koje se manifestuju kroz 8. mundanu oblast, a koja nosi putovanje i sve ono to se deava u toku toga. Osim to je na uglu, Mars je i u znaku svog tripliciteta i nosi svojevrsni entuzijazam u pisanju, nosi silovitu brzinu misli (Mars kvadrat Uran, Mars kvadrat Mesec (vladar 11),) kojoj je problem da se konkretizuje (orbis 3 stepena) u pisanom obliku. Njegov znaaj je u tome to miri uroene polaritete prikazane kroz osu Meseevih vorova. On pie o slobodi, o putu, o avanturi koja se ivi kroz putovanje i koja je ivela bez obzira na svrhu (Strelac) i konani ishod (4. kua).On pie sa posebnom dozom ushienja s

obzirom na 10. stepen koji odgovara Jarcu a nosi egzaltiranost Marsa. Sektil koji pravi sa egzaltiranim Satrunom (vladar 5. kue) postavljenim u znaku Vage orbisa 5 stepeni, ukazuje na pisanje koje se deava u jednom kontinumu, bez prekida i ukazuje da se delo koje nastaje imati trajnost i biti poznato javnosti, moda ne odmah (znak gde je Sunce u padu), niti odmah prihvaeno ali svakao ono koje e biti sauvano i egzistirati u vremenu ostvarivi staus klasika (u Vagi) koji se i dan danas prodaje bolje i od nekih savremenih romana. Bez obzira na skladan aspekt Satrun-Mars, vidimo da je Saturn u zodijakoj oblasti gde je Mars u padu. Grubo je rei da ga mrzi, ali u svakom sluaju e traiti usklaivanje i prepravke, jer bilo kakve inovacije (Mars) moraju da prou kontrolu i da se usklade prema drutveno prihvatljivim normama (Saturn-Vaga). To prilagoavanje, prepravljanje, odbijanje od izdavakih kua e trajati nekih 7 godina (Saturn), u svojoj konanoj formi e biti poprilino razliito od izvornog i donekle pogreno shvaeno u javnosti (Vaga) bar ne na onaj nain na koji je Keruak eleo. Saturnova retrogradnost kao vladara 5. kue dodatno doprinosi tome. Uvek postoji delo (5) ali i smisao tog dela koji ivi upravo u piscu (1. kua kao 9 od 5) i nainu na koji ga on izrava (3. kua). Dakle, onog trenutka kada je Keruakovo stvaralatvo zaodenulo formu koja je prihvatljiva (Saturn), Keruak postepeno gubi onu snanu inspiraciju za pisanje, gubi snagu (Mars pad) i sve manje moe da nosi intezitet, ogroman potencijal kreativne energije upakovan u T- kvadratu. Makar kraj pisanja u polutreznom stanju. Intersantno je da su sva njegova kvalitetna dela (Strelac) napisana pre ili malo kasnije (dve-tri godine ) nakon objavljivanja Puta (do kraja 50-tih poetka 60-tih) to znaci da je halabuka koja je izavana u javnosti oko

29

nekih stvari kojima Kerukak nije pridavao znaaj dosta uticala i znaajno disbalansirala onaj potencijal opozicija sa poetka. Nakon popularnosti napisao je jo samo 2-3 dela koja su zavreivala onu panju nekadanjeg pisanja.

Deavanje u vremenu

Kad posmatramo dispoziciju da bi videli u kom e se pravcu stvari i dogaaji odvijati vremenom, ovde imao sledeu situaciju; vidimo da se pred Merkura prua dvostruka putanja s jedne strane Uran, a s druge Saturn. I jedna i druga pria je vezana za izlazak u javnost ali na razliite naine. Natus ovde definitivno sledi mogunosti koje mu je nudio Uran prvenstveno radi potekoa u integraciji suprotnosti i unutranje dualnosti koje su jednostavno kroz opoziciju (dakle Uran) ivele unutar (Mesec) natusa. Onog trenutka kada je Keruak izaao u javnost (dispozicija 7. kua) i postao popularan na jedan pogrean nain (Merkur u Ribama na 10. stepenu konjunkcija Sunce, a takoe i vladar 10. Kue - poznati pisac) zapoela je njegova etapa estokog opijanja koje ga je na kraju odvelo u preranu smrt (dispozicija egzaktini kvadrat Mars vladar 8. kue) a koje se primeuje preko opozicije sa Neptunom sa kojim ba preko Sunca dolazi u konjunkciju te ga ovaj guta. Osmotrimo Veneru, koja kao nedostajui element za izlazei znak nosi vanu priu ba kao i Jupiter i Neptun. Bitan je zbog toga to odrava balans, miri suportnosti (muki i enski princip) i uvek ukazuje na jednu ravnoteu koju je potrebno formirati (Saturn egzaltacija u Vagi). Ona je ovde u znaku egzaltacije, to je dobro jer moe posebno da se izrazi. Ono to je loe ako se ne ispuni njena simbolika, ona nema perspektivu jer zadnji stepen, naroito zadnjeg zodijakog znaka (Ribe), uvek sa sobom nosi jednu anareticnost (uruavanje),a

da stvar bude destruktivnija, ona se ovde nala na fiksnoj zvezdi eat (brodolom, potonue)- Dakle, nju moe da izvue Jupiter (dispozitor) upravo kroz formiranje jednog dugotrajnog partnerskog odnosa koji bi se krunisao brakom (vlada 4. i 7. kuom) kao jednom tradicionalnom institucijom, a preko njega bi Venera vremenom trebala da doe u sedite (Vaga). Pa, iako su povezana preko meusobne dispozicije, integracije sila i mogunosti za aktiviranje odnosa nema, jer nema ni aspekta. Ta slika, najprostije reeno, znai da Venera ostaje tu gde jeste (ushiena na ivici ponora). Bez obzira to se Keruak ve u zadnjim godina ivota (po trei put) oenio, on nije aktivirao Veneru na nain koji ona ovde trai. injenica da je majka po njegovim reima bila jedina ena u njegovom ivotu, govori dovoljno sama za sebe. Kako god, Jupiter je povezan sa Marsom, Saturnom i Merkurom i videli smo kako preko njih deluje. Tu podsvesnu nekompatibilnost izmeu tradicionalnih porodinih vrednosti i neumoljivog duha skitanja Keruak je podsvesno izrazio ve u svom prvom romanu Grad i velegrad. I na kraju, moemo zakljuiti da je Keruak, bez ozbira na preranu smrt, probleme sa alkoholizmom, uspostavljanjem dugotrajne veze i sl., odiveo ivot punim intezitetom i kroz pisanje izneo veliki deo onog potencijala koji je kruio u horoskopu. Zapravo i njegova osnovna potreba (2 kua) kojom se neiscrpno napajao, pronala je svoj izraz u umetnosti (Vaga) koja se najvelianstvenije izraava kroz gladovanje (Saturn vladar 5. Kue na vrhu 2. kue egzaltiran).

Kao zakljuak svemu ovome najbolje e posluiti rei arlsa Bukovskog velikog arlsa koji je svojim ivopisnim delima rekao mnogo toga o ivotu, gladovanju, buntovnitu, (pijanenju), seksu i ljubavi. I

30

zaista, upotpunio ono to je trebalo da bude upotpunjeno na svoj osoben nain. Svaiji put ka pronalaenju sopstvenog identiteta bilo to stapanje sa Boanskim, voljenom osobom, raljama smrti ili pak pijanenjem do besvesti unikatno je ucrtano u natalnoj karti, i svaki put od nas trai da imamo, makar malo, Bukovskog.

Ako elis da proba,idi do kraja - inae ni ne poinji.Ovo moe da znai gubitak devojaka, ene,rodbine,poslaa moda i tvog uma.Moe da znai da nee jesti tri ili etiri dana.Moe da znai smrzavanje na klupi u parku.

Moe da znai zatvor.Moe da znai iluziju.Moe da znai otuivanje,Izolaciju.Izolovanost je dar.Svi ostali su testirani otpaci.Ukoliko stvarno elis da to uradi - i uradi uprkos odbijanju,I pored najgorih ansi moe biti bolje od svega to moze zamisliti.Ako hoe da pokusa - idi do kraja.Ne postoji oseaj poput toga.Bie s Bogovima i noi ce goreti u plamenovima,jahae ivot u svoj njegovoj perfekciji.To je jedina dobra borba koja postoji.

Kao inspracija za ovaj rad posluili su:

Celokupna dela Jukio Miime objavljena na srpskom jezikuDon Nejten Miima - ivot bez kompromisaMishima: A Life in Four ChaptersDek Keruak Na putuIzvori sa interneta (u koje ukljuujem i pozajmljene slike)Muzika Tom Waitsa, Charlsa Mingusa i Veridijev RequiemSimon Ben Halevi (alijas Voren Kenton) - Anatomija SudbineAleksandar Imiragi -Stepenovi ZodijakaIvan Anti -Metafizika AstrologijeI vera da ce ono malo Dobrog i Istinitiog preiveti u ljudima