UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM

Osnovne akademske studijePredmetni nastavnik: Doc. dr Rodoljub Jovanovi

Strukovne studijePredmetni nastavnik: mr Miroslava Mari

Nain polaganja: Broj ESPB bodova: Predavanja: Kolokvijum:

pismeno 10 ESPB 20 poena (prisustvo i aktivnost) 30 poena (20 + ocena)

Broj poena pre ispita:

max 50 poena

Literatura1. Upravljanje proizvodnjomBogdanovi D., Ili S. Megatrend Univerzitet Beograd, Fakultet za menadment Zajear, 2006

2. Upravljanje proizvodnjom

Zbirka reenih zadataka sa izvodima iz teorijeJovanovi R., Jovanovi V., Mari M. Megatrend Univerzitet Beograd, Fakultet za menadment Zajear, 2011

Cilj predmeta Sticanje znanja iz oblasti upravljanja proizvodnjom Acenat je stavljen na upravljanju organizacijama, planiranju proizvodnje, sistemima u proizvodnji, organizaciji i pripremi proizvodnje, kao i na metodama upravljanja Ishod predmeta Usvajanje neophodnih znanja potrebnih za obavljanje funkcije upravljanja proizvodnjom u proizvodnim organizacijama (kompanijama)

Sadraj predmetaMenadment i organizacija Strateki menadment Sistemi Proizvodnja Proizvodni kapaciteti Organizacija i priprema proizvodnje Organizacija neposredne pripreme proizv. procesa Upravljanje zalihama Upravljanje trokovima Upravljanje vremenom Osnove nove proizvodne filozofije Menadment industrijskog rizika Menadment operacija usluga Lanac snabdevanja u proizvodnji Upravljanje kvalitetom

UPRAVLJANJE ORGANIZACIJOMMenadment definiemo kao dva procesa: Proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrolisanja posla lanova organizacije i Proces korienja svih raspoloivih sredstava da se postignu naznaeni ciljevi

Menaderi odgovrni za usmeravanje napora ka ostvarenju ciljeva organizacije zadueni da pomognu da se ostvare planirani ciljevi osoba koja izvrava zadatke kroz usmeravanje drugih ljudi na obavljanje poslova

Organizacije pomau ljudima da se poveu sa prolou One se mogu posmatrati kao ema meuljudskih odnosa Svaki dan koji provedemo radei sa drugima doprinosi istoriji te organizacije, kao i naoj istoriji Menadment je specijalnost koja se bavi pitanjima vremena i meuljudskih odnosa onako kako se javljaju u organizacijama

Naa predstava o vremenu unutar organizacije sadri nekoliko elemenata: 1. Menadment je pokuaj da se ostvari eljena budunost, imajui u vidu prolost i sadanjost 2. Menadment se sprovodi u odreenom istorjiskom periodu i njegov je odraz 3. Menadment je praksa koja stvara odreene posledice i efekte koji nastaju tokom vremena

Vanost meuljudskih odnosa takoe ukljuuje nekoliko ideja: 1. Menaderi rade u odnosima na bazi reciprociteta svaki od aktera utie na onog drugog 2. Menaderi rade u odnosima koji imaju rasprujue dejstvo na druge ljude, bilo na bolje, ili na gore 3. Menaderi praktino ongliraju viestrukim istovremenim odnosima

Od menadera zavisi, veoma velikim delom, koliko e uspeno neka organizacija postii svoje ciljeve, a istovremeno i ispuniti svoje drutvene odgovornosti Ako menaderi svoj posao valjano odrade, organizacija e postii svoje ciljeve Mera koliko je efikasan i efektivan menader je koliko uspeno on odreuje i postie odreene ciljeve Mera koliko je efikasna i efektivna organizacija je koliko ona uspeno odrauje odreene zadatke

Efektivnost podrazumeva pronalaenje pravih ciljeva, pravilan odabir zadataka koje treba realizovati kao i pravilno formulisanje strategija RADITI PRAVE STVARI Efikasnost podrazumeva da pravilno definisani ciljevi se realizuju na najbolji mogui nain, uz minimalno troenje resursa i postizanje maksimalnih rezulata RADITI STVARI NA PRAVI NAIN

PROCES MENADMENTA U ORGANIZACIJIMenadment - proces planiranja, organizovanja, liderstva i kontrolisanja napora koje ulau lanovi organizacije i korienja svih ostalih sredstava organizacije da se postignu njeni najznaajniji ciljevi Menadment je proces gde se svi menaderi, bez obzira na line sposobnosti i vetine, uputaju u odreene meusobno povezane aktivnosti kako bi postigli eljene ciljeve

Planiranje podrazumeva da menaderi unapred promisle o svojim ciljevima i akcijama i da su te akcije zasnovane na nekoj metodi, planu ili logici, a ne na predoseanju Ciljevi moraju biti: Specific specifini, precizno definisani Measurable merljivi (kvantitativni) Achievable ostvarljivi Relevant realni Time bounded vremenski odreeni

Planovi postavljaju zadatke organizaciji i odreuju najbolje procedure da se oni realizuju. Uz to, planovi su i uputstva po kojima: 1. organizacija obezbeuje i angauje sredstva za postizanje zadataka 2. lanovi organizacije obavljaju aktivnosti konzistentne s odabranim zadacima i procedurama 3. nadgleda se i meri napredovanje ka ciljevima, tako da mogu da se preduzmu korektivne akcije ukoliko progres nije zadovoljavajui

Organizovanje je proces angaovanja dvoje ili vie ljudi da na strukturisan nain rade zajedno, kako bi postigli cilj ili grupu ciljeva Organizovanje se sastoji od: 1. Definisanja i grupisanja aktivnosti 2. Dodele poslova i autoriteta pojedincima 3. Utvrivanje pravila i sistema rada, ukljuujui komunikacije, odluivanje, reavanje konflikata

Liderstvo - usmeravanje zaposlenih, uticanje na njih i njihovo motivisanje kako bi obavili osnovne zadatke Centralno mesto u aktivnosti liderstva zauzimaju odnosi i vreme Menaderi su lideri koji pokuavaju da nagovore druge da im se pridrue u potrazi za budunou koja proizilazi iz faza planiranja i organizovanja. Oni pomau zaposlenima da daju sve od sebe stvarajui povoljnu atmosferu

Kontrola je proces kojim se obezbeuje da se stvarne aktivnosti podudaraju s planiranim Menader mora da se uveri da e akcije koje preduzimaju lanovi organizacije, organizaciju voditi ka utvrenim ciljevima Funkcija kontrole ukljuuje sledee elemente: (1) utvrivanje standarda, (2) merenje rezultata rukovanja, (3) uporeivanje tih rezultata s utvrenom normom i (4) preduzimanje korektivnih akcija ukoliko se otkriju odstupanja Kroz funkciju kontrole menader odrava organizaciju na pravom putu

PLANIRANJE Menaderi koriste logiku i metode da bi promislili o ciljevima i akcijama

KONTROLA Menaderi proveravaju da li se organizacija kree ka svojim ciljevima

ORGANIZOVANJE Menaderi araniraju i rasporeuju posao, autoritet i sredstava da bi ostvarili ciljeve organizacije LIDERSTVO Menaderi usmeravaju, motiviu i utiu na zaposlene da obave osnovne zadatke

ULOGE MENADERA U ORGANIZACIJIMENADERI PRVE LINIJE ILI PRVOG NIVOA Menaderi koji odgovaraju samo za rad zaposlenih i ne nadgledaju druge menadere Oni su prvi ili najnii stepen menadera u hijerarhiji organizacije, najnii nivo u okviru organizacije na kome pojedinci odgovaraju za rad drugih

Primer menadera prve linije jeste: predradnik ili supervizor proizvodnje u fabrici, tehniki supervizor u odeljenju za istraivanje supervizor kancelarijskog osoblja u administraciji direktor kole je rukovodilac ovog stupnja Oni podnose izvetaj o radu viim manaderima

Menaderi na ovom nivou vode sve zaposlene koji nemaju udela u upravljanju, oni ne kontroliu druge menadere Menaderi prvog nivoa zovu se i funkcijski menaderi Funkcijski menader je zaduen samo za jedno funkcijsko podruje ili delatnost, kao to su proizvodnja, marketing, finansiranje, istraivanje i razvoj

SREDNJI MENADERI ILI MENADERI NA SREDNJEM NIVOUU hijerarhiji organizacije odgovaraju za druge menadere, a ponekad i za rad zaposlenih Oni takoe podnose izvetaj viim manaderima Termin srednji menadment moe da obuhvati vie nivoa unutar organizacije

GLAVNI MENADERIOdgovorni za sveukupno rukovoenje organizacijom Oni utvruju politike rada i rukovode saradnjom izmeu organizacije i njenog okruenja Tipine titule za ove rukovodioce su: generalni direktor, predsednik i potpredsednik Glavni menaderi nazivaju se i generalni menaderi

Generalni menaderi nadgledaju kompletnu jedinicu, kao to je kompanija, ili nezavisna radna organizacija Oni odgovaraju za sve aktivnosti te jedinice, kao to su proizvodnja, marketing i finansije Mala kompanija obino ima jednog generalnog menadera predsednika ili izvrnog potpredsednika Velika organizacija moe imati vie generalnih menadera, po jednog na elu svake nezavisne organizacije

Vrste menadera

Preduzetnik, menader, lider

Fajol je identifikovao tri osnovne vrste vetina: Tehnika vetina je sposobnost da se koriste procedure, tehnike i znanja jedne specijalizovane oblasti. Hirurzi, inenjeri, muziari i raunovoe svi poseduju tehniku vetinu na sopstvenom polju Ljudska vetina je sposobnost za saradnju, razumevanje i motivisanje drugih ljudi kao pojedinaca ili grupa Konceptualna vetina je sposobnost integracije i koordinacije svih interesa i aktivnosti organizacije. To podrazumeva posmatranje organizacije kao celine, razumevanje kako njeni delovi zavise jedan od drugog i anticipiranje kako e se neka promena u jednom njenom delu odraziti na celinu

KARAKTERISTIKE LIDERABiti dobar menader nije isto to i biti dobar voaENERGIJA I UPORNOST ZNANJE I KOMPETENTNOST INTELIGENCIJA DOBRA PROCENA LINI INTEGRITET SAMOPOUZDANJE KREATIVNOST I INICIJATIVA OBJEKTIVNOST l URAVNOTEENOST KOMUNIKACIJA ENTUZIJAZAM I OPTIMIZAM POSVEENOST POSTIZANJU CILJEVA

Razlike izmeu lidera i menaderaMENADER (EFIKASNOST) Administriraju Pitaju kako? i kada? Fokusirani su na sisteme Rade stvari na pravi nain Odravaju org. na istom nivou Kontroliu Razmiljaju na kratak rok Prihvataju trenutno stanje Oi su im uprte ka cilju Imitiraju Dobri vojnici Kopiraju

LIDER (EFEKTIVNOST) Inoviraju Pitaju ta? i zato? Fokusirani su na ljude Rade prave stvari Podiu org. na vii nivo Ulivaju povjerenje Razmiljaju na dug rok Preispituju trenutno stanje Oi su im uprte ka horizontu Stvaraju Svoji ljudi Pokazuju originalnost

PROCES STRATEKOG MENADMENTA Proces dugoronog planiranja i odreivanja smera razvoja organizacije Postizanje odrive konkurentske prednosti Proces stratekog donoenja odluka Strateki menadment prua menaderima standard prema kome mogu da se rukovode kod procene okruenja u kome njihova organizacija egzistira.

PROCES STRATEKOG MENADMENTAPOSTAVLJANJE CILJEVA

Strateko planiranjeFORMULACIJA STRATEGIJE

Implementacija strategije

ADMINISTRIRANJE

STRATEKA KONTROLA

Strateko planiranje je kontinuiran i sistematian proces gde ljudi donose odluke o eljenim buduim ishodima, kako te ishode postii i kako se meri i ocenjuje uspeh Nain da se pokrenemo sa take gde smo sada do one gde elimo da budemo, znajui kako tamo da doemo i kada smo tamo stigli

Postavljanje ciljevaCiljevi predstavljaju stanja ili situacije u koje preduzee eli da doe, odnosno koje eli da ostvari. Kod formulisanja ciljeva mora se voditi rauna da oni budu SMART, odnosno da budu specifini, merljivi, ostvarljivi, relevantni i vremenski odreeni. Preduzea nastoje da zadovolje interese razliitih interesnih grupa, tako da se u skladu sa tim i ciljevi preduzea mogu odnositi na profit (interes vlasnika), kvalitet i cene proizvoda (interes potroaa), plate i stabilnost zaposlenja (interes zaposlenih), brigu o zajednici kroz sponzorstva, donacije i stipendije (interes javnosti).

Meutim, s obzirom da preduzea postoje prvenstveno zbog potroaa, najvaniji cilj bi trebalo da se odnosi na obezbeivanje maksimalnog zadovoljstva potroaa, ali na nain koji je profitabilan za preduzee. Najvaniji dugoroni cilj preduzea je njegov opstanak, i ovaj cilj se ostvaruje putem indirektnih ciljeva, kao to su: rast (prodaje, trinog uea, proizvodnje, broja zaposlenih itd), fleksibilnost (koja se ostvaruje prilagoavanjem i kombinovanjem razliitih kupaca, prozvoda, trita, tehnologija, organizacije itd) i efikasnost (koja se ogleda u profitabilnosti, produktivnosti, brzini itd).

Ciljeve treba rangirati po njihovom znaaju od strategijskih (koji se odnose na preduzee kao celinu i imaju dugoroni karakter), preko taktikih (koji se odnose na ciljeve marketinga, proizvodnje, finansija i drugih funkcija u preduzeu i imaju srednjoroni karakter), do operativnih (koji se odnose na ciljeve manjih organizacionih celina i pojedinaca koji imaju kratkoroni karakter). Realizacijom operativnih ciljeva se ostvaruju taktiki, a time i strategijski ciljevi.

Kreiranje strategijeRe strategija potie od grkih rei stratos (vojska) i ago (voenje), odnosno od rei strategos (vojskovoa, general). Paralela izmeu vojskovoe i menadera je dosta esta, s obzirom da i jedan i drugi vode bitke (za odreenu teritoriju, odnosno trite, protiv neprijatelja, odnosno konkurencije) i pri tome donose mnogobrojne odluke. Strategija treba da obezbijedi odgovor na pitanje kako realizovati postavljene ciljeve. Dakle, strategija predstavlja dugoroni plan akcije kojim se definie najbolji nain realizacije definisanih ciljeva na osnovu raspoloivih resursa. Iako strategije po pravilu poivaju na detaljnim analizama i velikom znanju i iskustvu, za njihov potpuni uspeh je potrebna i doza kreativnosti.

Strategija je nain za okupljanje sredstava, vetina, znanja, energije, vremena, ljudi i odluka kako ih iskoristiti za postizanje ciljeva Strategija je plan akcije koji se taktiki sprovodi da bi se ostvarili ciljevi Podloga za odluivanje sastoji se od donoenja odluka o prioritetima da bi se postigao uspeh Izraz namere organizacije Jasno definie odreene zadatke rukovodstva Sadri dugorone ciljeve, programe akcija i definie prioritete za dodelu finansijskih sredstava

Implemetacija strategijeKoliko god je neophodno dobro formulisati strategiju, od podjednake vanosti je i nain na koji emo, putem odgovarajuih aktivnosti, sprovesti definisana strateka reenja u krajnji, eljeni rezultat. Proces implementacije ili realizacije strategije podrazumeva donoenje brojnih odluka u svrhu uspenog sprovoenja strategije, ija vanost proizlazi iz injenice da dobro definisana strategija nije jedini i dovoljan uslov za uspeh, ve da on zavisi i od sposobnosti preduzea da pokrene i sprovede niz aktivnosti neophodnih za ostvarenje definisanih ciljeva, te da u tom procesu na efikasan i efektivan nain angauje i iskoristi raspoloive resurse.

Kljuni faktor u implementaciji strategije je top menadment, odnosno sposobnost pojedinca ili grupe koja upravlja preduzeem da na odgovarajui nain svojim znanjem, iskustvom i komunikativnou, priblii zacrtane ciljeve i strategiju njihove realizacije zaposlenima, motivie ih na odgovarajui nain, odredi odgovarajua radna mesta i uloge u preduzeu, prepozna koji su to kljuni faktori koji direktno utiu na implementaciju strategije, uspostavi izmeu njih eljeni balans, i obezbedi zadovoljavajui nivo koordinacije izmeu pojedinih organizacionih celina i zaposlenih u njima.

NIVOI STRATEGIJE- Korporativna strategija KORPORACIJA SA VIE DELATNOSTI

- Strategija poslovne jedinice STRATEKA POSLOVNA JEDINICA STRATEKA POSLOVNA JEDINICA STRATEKA POSLOVNA JEDINICA

- Strategija funkcijskog nivoa ISTRAIVANJE I RAZVOJ PROIZVODNJA MARKETING FINANSIJE

Strategija na nivou korporacije Korporativna strategija - formulie je glavni menadment da bi se nadgledali interesi i rad organizacije koja ima vie tipova poslovanja. Osnovna pitanja na ovom nivou su: Kakvim tipovima poslova treba da se bavi organizacija? Kakvi su ciljevi i oekivani rezultati svakog tipa posla? Kako treba rasporediti resurse da bi se ovi ciljevi ostvarili?

Strategija stratekih poslovnih jedinica Ova strategija se naziva i strategija vrste poslovanja. Bavi se rukovoenjem interesa i rada jednog tipa poslovanja Ovde se postavljaju sledea pitanja: Kako e poslovna jedinica konkurisati drugim na tritu? Kakve proizvode/usluge treba da nudi? Kojoj strukturi korisnika se obraa? Kako e se resursi rasporeivati unutar poslovne jedinice?

Strategija poslovne jedinice pokuava da utvrdi

kakav pristup svom delu trita jedinica treba da primeni i kako da se ponaa u okviru resursa koje ima i uslova na tritu

Strategija funkcijskog nivoaStrategija poslovnih funkcija obuhvata strategije koje daju okvir funkcijskim menaderima, kao to su menaderi za marketing i proizvodnju, da realizuju strategije poslovnih jedinica i strategije korporacije Tako se funkcijskim strategijama kompletira hijerarhija strategija Osnovne poslovne funkcije u organizaciji: Istraivanje i razvoj Proizvodnja Marketing Finansije

1. 2. 3. 4.

KORPORATIVNA STRATEGIJAKorporativna strategija odreuje mesto koje e organizacija imati u budunosti Korporativna strategija je ideja o tome kako e ljudi u organizaciji sadejstvovati s ljudima iz drugih organizacija tokom vremena Korporativna strategija iskazuje neto to ima svoju teinu i ime se rukovode ljudi u svom svakodnevnom radu tokom dueg perioda

Korporativna strategija treba da pokae jasnu i preciznu definiciju kojim poslom je najbolje da se neka organizacija baviDaje odgovor na pitanje Kako se takmiiti i kako pobediti na svetskom tritu? Sadri naine ostvarivanja ciljeva, sklad izmeu organizacije, njezinih dugoronih ciljeva i njezine okoline

KORPORATIVNI PORTFOLIOSkup proizvoda i poslova koji ine kompaniju Korporativni portfolio je racionalan i analitian i rukovodi se prevashodno prilikama na tritu, a u iskljuivoj je nadlenosti glavnog menadmenta

U okviru korporativnog portfolija postoje sledee strategije poslovanja: 1. strategija okrenuta ka akcionarima: korporacija treba da se maksimalno zalae za interese akcionara 2. strategija okrenuta ka menaderima: korporacija treba da se maksimalno zalae za interese menadera 3. strategija okrenuta ogranienom broju interesnih grupa: korporacija treba da se maksimalno zalae za uski krug interesnih grupa

4. strategija okrenuta svim interesnim grupama: korporacija treba da se maksimalno zalae za interese svih interesnih grupa 5. strategija okrenuta drutevenoj harmoniji: korporacija treba da se maksimalno zalae za drutvenu harmoniju 6. strategija okrenuta linim projektima: korporacija treba da uloi maksimalne napore da omogui korporaciji da realizuje line projekte

STRATEKI I OPERATIVNI PLANOVIRukovoenje organizacijom se postie primenom dva plana: 1. Strateki planovi su tvorevina glavnog menadmenta i definiu opte ciljeve organizacije, strateki planovi se primenjuju na odnose izmeu ljudi u organizaciji i ljudi koji rade u drugim organizacijama 2. Operativni planovi sadre podatke kako da se u procesu svakodnevnog poslovanja realizuje strateki plan. Operativni planovi se odnose na ljude unutar jedne organizacije

Strateki i operativni planovi se razlikuju na tri bitna naina. 1) VREMENSKI ROKOVI Strateki planovi su uvek okrenuti ka budunosti. Rok za realizaciju ideja sadran u ovim planovima moe da bude od nekoliko godina, do nekoliko dekada. Period realizacije operativnih planova je, uglavnom godinu dana 2) OBIM Strateki planovi obuhvataju irok raspon aktivnosti organizacije, dok su operativni planovi koncentrisani na pojedinu delatnost organizacije

3) OBIM OBUHVAENIH DETALJA Strateki ciljevi se najee iskazuju optim i krajnje jednostavnim terminima. Ovo ih ini razumljivim za sve ljude u organizaciji, to je preduslov da se navedu da razmiljaju o obimu operacija organizacije S druge strane, operativni planovi su derivati stratekih planova i u njima se navode detaljniji podaci Operativni planovi su detaljniji, do najsitnijih detalja

Hijerarhija planovaIzrauju ih: - osniva - upravni odbor ili - glavni menaderi

IZJAVA O MISIJI

- glavni menaderi - srednji menaderi

STRATEKI PLANOVI

- srednji menaderi - menaderi prve linije

OPERATIVNI PLANOVI

SISTEMISistem - skup meusobno povezanih podsistema od kojih je SVAKI u direktnoj ili indirektnoj vezi jedan s drugim Podsistem - funkcionalna komponenta veeg sistema, moe biti sistem i ima odreenu ulogu u funkcionisanju nekog veeg sistema Opti model sistema:POVRATNA VEZA ULAZ IZLAZ

PROCES TRANSFORMACIJE

SISTEMIKlasifikacija sistema: 1. Na osnovu kriterijuma apstrakcije (stvarnosti): realni i apstraktni 2. Sa aspekta njihovog nastanka i razvoja: prirodni i vetaki 3. Na osnovu kriterijuma nastanka (stvaranja): prirodni, tehniki i organizacioni 4. Na osnovu kriterijuma cilja: materijalni i nematerijalni 5. Na osnovu kriterijuma ponaanja: determinisani i nedeterminisani 6. Na osnovu kriterijuma promene tokom vremena: dinamiki i statiki 7. Na osnovu kriterijuma odnosa sa okruenjem: zatvoreni i otvoreni 8. Na osnovu kompleksnosti sistema: prosti i sloeni

KIBERNETSKI SISTEM Sistemi kojima se moe upravljati Mogu da prelaze u razna nova stanja

pod dejstvom raznih upravljakih akcija Postoji uzajamni uticaj okoline i sistema Sastoji se od dva dela: U upravljaki deo (subjekat) UD upravljani deo (objekat)

DETERMINISTIKI SISTEM Funkcionie u skladu sa poznatim,

prirodnim zakonima i principima i poznata je njihova struktura i funkcionisanje Transformacija sistema se moe predvideti jer se u svakom trenutku vremena u potpunosti poznaje stanje sistema Proizvodnja i proizvodni sistemi su deterministiki sistemi

STOHASTIKI SISTEMSistemi koji se ponaaju razliito tokom vremena te se ne mogu proraunati nego samo prognozirati Ne moe se predvideti njegovo ponaanje u budunosti, ve se pre primene upravljake akcije zna samo raspodela moguih stanja, a tek nakon primene sistem se nalazi u novom, poznatom stanju Sistem koji funkcionie pod dejstvom sluajnih dogaaja, tako da se o njihovom buduem stanju moe govoriti samo u domenu odreenih verovatnoa

DINAMIKI SISTEM Sistem ije se stanje tokom vremena

menja u zavisnosti od delovanja okoline Promene se deavaju tokom vremena kako u strukturi tako i u funkcionisanju Promene mogu biti internog karaktera u strukturi i eksternog vezane za funkcionisanje sistema Pri promeni stanja sistema dolazi do transformacije i do prenosa materije, energije i informacija izmeu pojedinih delova sistema

DRUTVENO-EKONOMSKI SISTEM iri, sveobuhvatni sistem, koji zavisi od:

drutveno-ekonomskog ureenja, odnosa vlasnitva nad sredstvima za proizvodnju i odnosa u raspodeli Odnosi u raspodeli odreeni su: nainom proizvodnje vrstom drutveno-ekonomske formacije

POSLOVNI SISTEMPoslovni sistem kroz veze meusobne zavisnosti i uzajamne uslovljenosti ostvaruje odnos sa svim podsistemima. Tu su prisutni, pre svega, novani tokovi Finansijska sredstva izraena kroz politiku raspodele dohotka omoguuju uticaj i delovanje na proizvodni sistem i njegove delove podsisteme Posebno je znaajna mogunost investiranja koja se sprovodi na nivou poslovnog sistema

Politika cena, kvalitet i kvantitet proizvoda veoma su bitni za funkcionisanje poslovnog sistema i deluju na mogunost ostvarenja ciljeva tog poslovnog sistema, a to su: 1. postizanje odreenog nivoa dohotka 2. postizanje minimalnih trokova proizvodnje 3. postizanje konkurentne cene proizvoda

Poslovni sistem je u velikoj meri determinisan okruenjem pripadnou odreenoj privrednoj grani i ire i karakterom drutveno ekonomskog sistema Uticaj okruenja na poslovni sistem je veliki, posebno izraen kroz uticaj trita nabavke i prodaje proizvoda Poslovni sistem ostvaruje odgovarajue poslovne rezultate. To su, pre svega, pozitivni efekti (visoka dobit, konkurentnost na tritu) Pozitivni efekti su rezultat dobrog funkcionisanja poslovnog sistema to doprinosi jaanju materijalne baze drutva

Hijerarhijski nivo sistemaEKONOMSKI SISTEM

POSLOVNI SISTEM PROIZVODNI SISTEM TEHNOLOKI SISTEM

Hijerarhijska struktura poslovnog sistemaPodsistem nabavkeProizvodni podsistem Podsistem raspodele Podsistem prodaje Tehnoloki proces Proces odravanja

Poslovni sistem

Unutranji transport

PROIZVODNI SISTEMProizvodni sistem se sastoji od uzajamnog delovanja meusobno povezanih delova, koji su objedinjeni proizvodnim i drugim ciljevima. Njegove delove ine podsistemi u vidu: funkcija procesa Proizvodni sistem ima zadatak da preko proizvodnog procesa pretvara ulazne elemente u izlazne, s ciljem stvaranja upotrebnih vrednosti - proizvoda

Osnovni elementi proizvodnog sistemaPROIZVODNI SISTEM

Materijalni elementi

Ljudski elementi

Predmeti rada

Sredstva za rad

Informacije

Proizvoai

Elementi i tokovi proizvodnog sistemaULAZ (X) Proces transformacije IZLAZ (Y)

- Rad - Sredstva za rad - Predmet rada - Informacije - Energija

- Priprema - Tehnoloki proces - Elementarni procesi

- Obim - Vrednost - Kvalitet

Proizvodni sistem je pogon, fabrika, proizvodno preduzee Osnovu funkcionisanja proizvodnog sistema ine dva glavna toka: tok materijala tok informacija U proizvodnji postoje: proizvodni procesi tehnoloki procesi Osnovu svakog proizvodnog procesa ini tehnologija proizvodnje redosled i nain izvoenja raznih operacija neophodnih za izradu proizvoda odreenih osobina

Proizvodnja je proces koji ima cilj da izvri transformaciju ulaza u drutveno korisni izlaz, na racionalan nain Da bi se to ostvarilo, organizuje se vie drugih aktivnosti, od pripreme, kontrole, pa do odravanja. Ove aktivnosti, zajedno sa tehnolokim procesima, ine proizvodni sistem

Struktura proizvodnog sistemaPodsistem pripreme priprema rada planiranje, konstrukciona i tehnoloka priprema Tehnoloki podsistem tehnologija obrade ima funkciju obrade proizvoda na relaciji ulaz izlaz u smislu promene oblika predmeta rada, da bi se dobio proizvod odreenog kvaliteta i upotrebih vrednosti Transportni podsistem transport u proizvodnom sistemu ima zadatak da prenosi elemente proizvodnje u liniji procesa s ciljem da se proces realizuje

Podsistem skladita skladitenje omoguuje rad proizvodnog sistema u uslovima kada tokovi proizvodnje nisu potpuno sinhronizovani Podsistem kontrole merenje ima funkciju provere kvaliteta obrade i kontrole stabilnosti procesa rada Informacioni podsistem obrada podataka ima funkciju obrade kontrolisanih veliina i davanje podataka o uticajima na sistem Podsistem odravanja pouzdanost obezbeuje pouzdano funkcionisanje proizvodnog sistema u toku rada i eliminisanje dugih i estih zastoja u proizvodnji (vri odravanje sistema) Podsistem snabdevanja obezbeenje rada sistema obezbeuje uslove rada, snabdevanje sa svim to je potrebno u radu sistema

TEHNOLOKI SISTEMIntenzivniji razvoj tehnologija poslednjih godina doveo je do nastanka kompleksnih tehnolokih procesa Javlja se kao podsistem ireg poslovnog sistema i ne moe se posmatrati izolovano od ekonomskih i drutvenih uslova Tehnoloki sistemi po svojoj prirodi ubrajaju se u vetake, otvorene, dinamike i stohastike sisteme

Struktura tehnolokog sistema zavisi, pre svega, od prirode tehnologije, sloenosti proizvoda i delom od sistema upravljanja To znai da strukturu tehnolokog sistema odreuju tri osnovna faktora: 1. sloenost tehnologije 2. sloenost proizvoda 3. sistem upravljanja

Podela tehnolokih sistemaTEHNOLOKI SISTEM

PROIZVODNI TEHNOLOKI SISTEM

NEPROIZVODNI TEHNOLOKI SISTEM

Proizvodni tehnoloki sistemi transformacija ulaznih elemenata (alata, sredstava za rad, materijala, projektovane tehnologije, ljudskog rada) u gotove proizvode koji imaju novu vrednost (cena, kvalitet) Neproizvodni tehnoloki sistemi javljaju se u svim vanproizvodnim oblastima: obrazovanju, zdravstvu, kulturi

U okviru tehnolokog sistema vri se proces transformacije ulazni elementi se transformiu u eljeni oblik ili stanje

Materijal Energija Sredstva za rad Rad Informacije

ULAZ X

TEHNOLOKI PROCES

IZLAZ Proizvod Y

Kao osnovni deo tehnolokog sistema, tehnoloki proces se odnosi na proizvodnju samo jednog proizvoda i on pokazuje kako taj proizvod treba uraditi Tehnoloki proces pokazuje postupak izrade pojedinih proizvoda Tehnoloki proces sadri neposredni odnos i kretanje elemenata proizvodnje i njihovo uzajamno delovanje na pojedinim proizvodnim radnim mestima

Tehnoloki proces sadri sledee: Metode rada na radnom mestu Reim rada Vremena izrade Sloenost radaPri izradi jednog proizvoda tehnoloki proces se deli na manje delove: Postupke Operacije Zahvate Pokrete Mikropokrete

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM FUNKCIJE UPRAVLJANJAUpravljanje ima zadatak da obezbedi efikasno funkcionisanje sistema, njegovo racionalno reprodukovanje i da se izvri odgovarajua izmena u skladu sa kriterijumima cilja koji se eli postii Sa gledita forme, upravljanje je informacioni proces proet mreom tokova Funkcije upravljanja imaju zadatak da realizuju upravljaki zadatak preko komandi subjekta upravljanja u upravljanom podsistemu, ostvarujui krune tokove informacija u sistemu upravljanja

Osnovne funkcije upravljanja

UPRAVLJANJE kao proces

PRIPREMA ODLUKE

DONOENJE ODLUKE

ORGANIZACIJA

REGULISANJE

EVIDENCIJA I KONTROLA

PRIPREMA ODLUKEFunkcija pripreme odluke vezana je za odreivanje i postizanje cilja upravljanja, kao i same strategije Priprema i razrada odluka zahtevaju struna znanja i iskustva organizatora posla U procesu pripreme odluka za ostvarivanje upravljakih zadataka koriste se odgovarajue naune metode: operaciona istraivanja linearno programiranje mreno planiranje matematiko modeliranje i dr.

Dobro pripremljena odluka, nauno zasnovana i proverena praktinim iskustvom, sigurna je pretpostavka da e se racionalno ostvariti ciljevi upravljanja, ukoliko se sve optimalno odvija u narednim fazama upravljanja U tome smislu, strategija upravljanja doprinosi ostvarivanju upravljakih ciljeva

DONOENJE ODLUKE

Doneti odluku, pismenu ili usmenu, u smislu upravljake aktivnosti, znai formulisati cilj objekta upravljanja i njegov zadatak Odluku donosi upravljaki podsistem, bilo da se tu radi o organu upravljanja, ili o jednom licu u vidu direktora, menadera i sl.

Postoji nekoliko naina razlikovanja upravljakih odluka: 1. po stepenu sloenosti, odnosno u zavisnosti od objekata upravljanja kojima su namenjene 2. po trajanju njihovog dejstva - kratkorone i dugorone odluke 3. po znaaju, mestu i ulozi u razvitku odreenog socijalnog sistema: strateke i taktike odluke 4. po stepenu razraenosti - neke detaljno, a neke saeto daju cilj objekta upravljanja 5. po obaveznosti izvrenja - mogu biti zakonske, kategorine, direktivne i sl.

ORGANIZACIJA

Organizacija proizvodnje u upravljakom smislu predvia odreene uzajamne proizvodne odnose zaposlenih, njihove meusobne veze, obaveze i prava, radna ponaanja Upravljaka funkcija ima ovde zadatak da regulie organizaciju rada i njeno funkcionisanje u smislu ostvarivanja ciljeva upravljanog objekta proizvodnje

Kod upravljakog podsistema organizuje se rad svih njegovih komponenata kojima se obezbeuje efikasna realizacija donete odluke. Na primer, ako se uzme proizvodnja, onda organizacija, kao funkcija upravljanja proizvodnjom, znai izbor: strukture proizvodnje tehnike opremljenosti tehnolokih procesa kadrova organizacije rada

REGULISANJE

Ciklus upravljanja u pogledu ostvarivanja ciljeva i zadataka praktino se zatvara ostvarenjem prve tri funkcije upravljanja: pripremom, donoenjem odluke i organizacijom Cilj regulisanja kao funkcije upravljanja je da ouva stanje sreenosti sistema, da ga usavrava, da ga, ako se nae u neeljenom stanju, vrati u prethodno, eljeno stanje, koje je dobro

EVIDENCIJA I KONTROLA

Evidencija ima znaenje dobijanja, obrade, analize i sistematizacije podataka koji se mogu koliinski izraziti Danas postoje tri discipline iz oblasti evidencije: statistika evidencija knjigovodstvena evidencija operativnotehnika evidencija

Kao samostalna funkcija upravljanja, kontrola predstavlja posmatranje i proveru skladnosti izmeu procesa upravljanog podsistema i upravljakih odluka Kod kontrole je potrebno sagledati razna odstupanja od zadatog cilja Ako kontrola utvrdi odstupanje, odreuje se nain regulisanja, pa i vraanje procesa na onaj smer koji obezbeuje postizanje eljenog cilja

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PREDUZEAPreduzee, kao sloeni proizvodnoposlovni sistem, ima vie nivoa svog organizovanja, poev od radnih mesta pa do vrha piramide proizvodnoposlovne hijerarhije Svako preduzee organizuje odreeni sistem upravljanja proizvodnjom Model upravljanja se tako projektuje da odgovara organizaciji rada po vie nivoa, imajui u vidu da svaki nivo ima svoj cilj upravljanja i svoje upravljake zadatke

Osnovne sistemske komponente: postavljanje standarda i definisanje karakteristika ulaza i izlaza pripremanje odluka analiza informacija o karakteristikama ulaza i izlaza sistema donoenje odluke o regulisanju proizvodnog procesa pamenje informacija o stanjima procesa komuniciranje sa informacijama korekcija ponaanja proizvodnog procesa na osnovu upravljakih odluka

U jednom proizvodnom preduzeu uobiajena je sledea organizacija i hijerarhija nivoa: I nivo preduzee, korporacija, kompanija II nivo proizvodni pogoni III nivo - proizvodne radne jedinice sa radnim mestima I NIVO najvii nivo top level upravljanje proizvodnjom na nivou preduzea II NIVO srednji nivo upravljanje proizvodnjom na nivou pogona III NIVO najnii nivo upravljanje proizvodnjom na nivou radnih jedinica

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PREDUZEA NAJVII NIVONajvii nivo upravljanja Upravljanje proizvodnjom na ovom nivou ima zadatak da formira operativne planove u vidu proizvodnih zadataka za pojedine delove i funkcije preduzea rukovodei se zahtevima trita, strukturom proizvoda, duinom protonog vremena Usklaujui ovo sa ograniavajuim faktorima, na ovom nivou se putem povratnih informacija prati realizacija postavljenih zadataka

Na najviem nivou (I nivo) obavljaju se sledei poslovi:1. planiranje prodaje 2. planiranje nabavke upravljanje zalihama 3. grubo planiranje planiranje kapaciteta i prikupljanje svih povratnih informacija za delimino ili kompletno grubo planiranje

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU PROIZVODNOG POGONA SREDNJI NIVO

Upravljanje proizvodnjom na nivou proizvodnog pogona ima zadatak da upravljake akcije sa najvieg nivoa upravljanja dalje konkretizuje i da ih sprovede do nivoa pogona Na ovom nivou upravljanja proizvodnjom se mora detaljisati i konkretizovati, identifikujui upravljake zadatke u konkretnim oblicima i sadrajima

Osnovni zadatak upravljanja proizvodnjom na nivou pogona se odnosi na: usklaivanje protonog vremena izrade proizvoda sa mogunostima kapaciteta proizvodnih radnih mesta obezbeivanje potrebnog alata Odreivanje poetnih i zavrnih termina izrade pojedinih proizvoda, radnih naloga i operacija

Upravljanje proizvodnjom na nivou proizvodnog pogona organizaciono se moe sprovoditi preko operativne pripreme proizvodnjeNa srednjem nivou obavljaju se sledei poslovi:1. deo grubog planiranja 2. fino planiranje terminiranje 3. deo dirigovanja proizvodnjom

Upravljanje na srednjem upravljakom nivou treba da obezbedi: da se operacije proizvodnje optimalno odvijaju da se prihvate sve povratne informacije, da se informacije dostave viem nivou upravljanja

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM NA NIVOU RADNOG MESTA NAJNII NIVONa treem, najniem nivou upravljanja, vri se upravljanje proizvodnjom na radnom mestu ili u radnoj jedinici Ovde se vri direktno upravljanje na proizvodnom radnom mestu, gde treba da se realizuju svi upravljaki zadaci Na najniem nivou obavljaju se sledei poslovi:1. dirigovanje proizvodnjom 2. konkretizacija radnih zadataka

Upravljanje proizvodnjom na najniem nivou ima zadatak: da upravljanje prenese na radna mesta da proizvodnju sinhronizuje sa unutranjim transportom da se povratne informacije to pre dostavljaju viem nivou upravljanja

Direktor Donoenje i sprovoenje odluka. Kreiranje unutranje i spoljanje politike preduzea. Nadzor nad svim ostalim sektorima i procesima u preduzeu. Sektor nabavke i skladita Nabavka repromaterijala Skladitenje repromaterijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Kontakt sa dobavljaima repromaterijala. Sektor prodaje Prodaja repromaterijala, veleprodaja i maloprodaja gotovih proizvoda. Kontakt sa kupcima gotovih proizvoda. Organizovanje transporta i dostave kupljenog. Sektor projektovanja i razvoja Projektovanje novih proizvoda, projektovanje tehnolokih procesa u proizvodnji. Podrka svim sektorima u preduzeu. Projektovanje proizvoda, menadment projektima, kontrola procesa u proizvodnji.

Sektor proizvodnje Proizvodnja gotovih proizvoda i poluproizvoda. Montaa gotovih proizvoda na terenu. Merenje na terenu. Odravanje postrojenja, vozila, maina i sredstava za proizvodnju. Sektor marketinga Reklamiranje preduzea i proizvoda putem sredstava javnog informisanja. Analiza i obrada trita. Saradnja sa reklamnim kuama. Prezentacija proizvoda i kontakt sa kupcima istih. Sektor pomonih porcesa u preduzeu Opti i kadrovski poslovi. Voenje finansija i knjigovodstva. Raunovodstvo. Tim za kvalitet Kreiranje i razvoj politike kvaliteta u preduzeu. Provoenje standarda ISO 9001:2000. Sprovoenje internih kontrola kvaliteta i analiza rezultata. Menadment kvalitetom.

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARATrite zahteva od proizvoaa to krai razvojni ciklus i bolji kvalitet proizvoda, koji takoe postaju po strukturi sve zahtevniji Globalizacija diktira niske cene i istovremeno visok stepen prilagodljivosti eljama pojedinih kupaca Kljunu ulogu pri razvoju imaju informacione i raunarske tehnologije, koje stalno nude nove mogunosti

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARAUpotreba raunara za konstruisanje i druge aktivnosti u procesima proizvodnje stvara vee koliine podataka i dokumenata, kojima se na klasian nain teko ovladava Usled toga, voenje proizvodnje zahteva sistematian pristup, promene u organizacije, odnosno razliita znanja iz informatike, metodike konstruisanja, komunikacije i rada sa ljudima Uvoenje i primena informacionih sistema zahteva analizu informacionih tokova i poznavanje procesa rada

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARADobro organizovan sistem za upravljanje podacima o proizvodima (PDM Product Data Management) znaajno doprinosti efikasnosti preduzea, naroito kod velikih sistema, gde je potrebno ovladati velikom koliinom podataka i koordinirati rad ljudi, koji su na razliitim lokacijama U proizvodnim preduzeima podaci o proizvodima su sredite, oko kojeg je izgraen informacioni sistem Inenjerski model proizvoda sadri sve podatke koji definiu proizvod i koji nastaju kroz celi ivotni ciklus, od definisanja zahteva, razvoja, proizvodnje do odravanja Ranije odvojena podruja konstrukcija, nabavka, prodaja, proizvodnja sa razvojem informacionih tehnologija se zbliavaju i povezuju, i tako nastaju integrisani delovi procesa proizvodnje, koji pospeuju i skrauju razvojne i ivotne cikluse proizvoda

UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM POMOU RAUNARATermini: Raunarski integrisana proizvodnja (CIM Computer Integrated Manufacturing) Projektovanje uz pomo raunara (CAD Computer-Aided Design) Proizvodnja uz pomo raunara (CAM Computer-Aided Manufacturing)

Danas u svetu postoje razvijeni programski sistemi (sofware) za upravljanje proizvodnjom Postoji dosta razvijenih primenljivih programa Stepen i dinamika primene i uvoenja raunara u razliitim aktivnostima u preduzeima su razliiti Proizvodjai raunara razvili su odreene programske sisteme u vidu paketa programa koji se mogu koristiti za integralnu obradu podataka za upravljanje proizvodnjom

Vodei proizvoai raunara razvili su sledee programske sisteme koji se mogu primeniti u upravljanju proizvodnjom:FACTOR sistem za upravljanje proizvodnjom razvila ga amerika kompanija Honeywell orijentisan prema tritu (kupcima)

PICS sistem za upravljanje proizvodnjom razvila ga amerika kompanija IBM (PICS The Production of Information and Control System) orijentisan prema pripremi i upravljanju proizvodnjom

PROMPT sistem za upravljanje proizvodnjom razvila ga engleska kompanija ICL pogodan za pripremu i upravljanje proizvodnjom

GEIMS sistem za upravljanje proizvodnjom (sa programom PISC) razvila ga amerika kompanija General Electric

NIMMS sistem za upravljanje proizvodnjom razvila ga engleska kompanija ICL

KAPACITET PROIZVODNJEZa izvoenje prozvodnog procesa potrebno je da svaki element proizvodnog sistema raspolae potrebnim kapacitetom Odluke o kapacitetima donose se na osnovu predvianja potranje i na osnovu razvojnih planova Planiranje korienja kapaciteta se vri na nivou preduzea, proizvodnih odeljenja, pojedinih grupa maina, pojedinih maina Usklaivanje plana proizvodnje i kapaciteta osnova je postupka planiranja kapaciteta To podrazumeva da se za odreeno vreme najpre definie plan proizvodnje, a zatim za koliine navedene u planu treba izraunati potrebne kapacitete i ustanoviti postoje li na raspolaganju dovoljni kapaciteti u tom vremenskom razdoblju

KAPACITET PROIZVODNJEProizvodni kapacitet - maksimalno mogua proizvodnja odredjenih proizvoda, sa tano definisanim zahtevima u pogledu nivoa organizacije, trokova, normativa, kvaliteta, performansi, asortimana i nivoa radne snage koja ih proizvodi u jedinici vremena Pod kapacitetom nekog sredstva za rad podrazumeva se njegova tehnika sposobnost da moe da izradi deo ili celi proizvod, a uz optimalna organizaciona reenja, koja omoguuju to vee angaovanje rada maina, ureaja ili nekih specifinih sredstava rada

KAPACITET PROIZVODNJEOdvajanje projektovanog kapaciteta od stvarno iskorienog Sa metodolokog stanovita ima dosta problema prilikom izraunavanja mogueg projektovanog kapaciteta pojedinano za mainu i jo vie u sluaju izraunavanja za fabriku kao celinu Posebno se istie znaaj adekvatnog odreivanja projektovanog kapaciteta, jer on slui kao osnova za utvrivanje iskorienosti kapaciteta.

Kapacitet proizvodne opremeTehniki kapacitet - projektovani kapacitet shodno tehnikim karaktreristikama Eksploatacioni kapacitet projektovani kapacitet shodno eksploatacionim i organizacionim uslovima Ostvareni kapacitet

KAPACITET MAINEKapacitet maine je njena radna sposobnost da u okviru odreenog vremenskog perioda (uobiajeno godinu dana) izvri izvestan broj odreenih operacija Za adekvatno utvrivanje kapaciteta jedne maine bitan je uslov poznavanja njenih tehnikih i eksploatacionih karakteristika Tehnike karakteristike maine determiniu mogunost upotrebe date maine za obavljanje odreenih poslova operacija Eksploatacijske karakteristike maine odnose se na reim korienja, rukovanja, odravanja, to u celini odreuje radnu sposobnost maine kroz mogunost obavljanja odreenog broja operacija u okviru jednog vremenskog intervala

Tehniki kapacitet maineIdealni tehniki kapacitet - Cmi koji karakterie kontinuirani radmaine:Cmi = 365 24 [M/god]

Realni tehniki kapacitet - Cmt pod kojim se podrazumeva fond Mu kome je maina u stanju da proizvodi. To znai kalendarski fond asova umanjen za onaj broj asova koji je neopohodan za osposobljavanje maine za normalan rad, proizvodnju Cmt = 365 24 - t [M/god]t - projektovan ukupan broj asova godinje za odravanje normalne radne sposobnosti

Eksploatacioni kapacitet mainePrilikom odreivanja projektovanog eksploatacionog kapaciteta maine ugraene su odreene pretpostavke u pogledu projektovanih uslova eksploatacije maina: broj radnih smena broj neradnih dana (praznici, nedelje, subote i sl.) obavezni prekidi (poluasovni odmor u toku dana I sl.)

Eksploatacioni kapacitet maine zavisi i od proizvodnog programa i % karta, koji imaju izrazito promenljiv karakter

Eksploatacioni kapacitet maineEksploatacioni kapacitet maine, za sluaj rada u tri smene, rauna se putem obrasca: Cme = Cmt - N 24 - P 24 - R 1,5 [M/god] R- broj radnih dana godinje: R = 365 - N - P t1/24, gde su: N broj neradnih dana (subote, nedelje, remonti i sl.) P broj prazninih dana Koeficijent od 1,5 h predstavlja tri pauze od po 0,5 h u toku dana, za svaku smenu po jedna t1 vreme potrebno za odravanje tehnike ispravnosti maine

Ostvareni kapacitet maineStvarni uslovi rada maine se vie ili manje razlikuju od projektovanih. Zbog toga se ostvareni kapacitet maine Cms razlikuje od Cme i to uglavnom iz sledeih razloga: pretpostavke na kojima je zasnovan projektovani eksploatacioni kapacitet se ne ostvaruju deluju i drugi nepredvieni uticajni inioci

KAPACITET FABRIKETehniki kapacitet fabrike Za fabriku kao skup od n proizvodnih maina i ureaja: a) idealni tehniki kapacitet fabrike:Cfi = Cmi [M/god]

b) realni tehniki kapacitet fabrike:Cft = Cmt [M/god]

KAPACITET FABRIKEEskploatacioni kapacitet fabrike Pod projektovanim eksploatacionim kapacitetom fabrike ne moe se smatrati suma odgovarajuih kapaciteta maina Osnovni razlog za ovu tvrdnju lei u okolnosti da ova kategorija kapaciteta fabrike ukljuuje u sebe uticaje tehnoloke strukture proizvoda - kvalitativno i kvantitativno

Kada fabrika u programu ima jedan proizvod, onda se projektovani eksploatacioni kapacitet fabrike moe izraziti brojem odgovarajuih jedinica proizvoda (na pr. komada,metara, tona itd.) U toku eksploatacije se obrazuju razliite kombinacije da bi se ostvario dati proizvodni zadatak. Pri tome, uzajamni odnosi i meuzavisnosti komponentnih kapaciteta vie ili manje se uzajamno ograniavaju.

Neuskladenost komponentnih kapaciteta uslovljava pojavu "uskih grla" Pod "uskim grlom" podrazumeva se potpuno iskorien u datim uslovima eksploatacije proizvodni kapacitet (maine, odnosno grupa maina kao tehnoloki zaokruene skupine ili komponentni kapacitet) "Usko grlo" moe biti: grupa proizvodnih kapaciteta - maina pojedinani kapacitet - maina (kao specijalni sluaj)

"Uska grla" mogu nastati usled: neusklaenosti proizvodnog programa sa strukturom i veliinom proizvodnih kapaciteta niskog nivoa organizacije proizvodnih procesa loeg odravanja radnih sposobnosti osnovnih sredstava

Prema prirodi mera koje treba preduzeti razlikuju se uska grla koja se otklanjaju: novim investicijama uz nabavku dopunske opreme organizaciono-tehnikim merama

Zadatak 1. Izraunati realni tehniki kapacitet mlina sa kuglama, ukoliko je projektovani ukupni broj asova godinje za odravanje normalne radne sposobnosti mlina t = 280 asova. Reenje: Realni tehniki kapacitet maine Cmt, rauna se prema obrascu: Cmt = 365 24 - t [M/god] Na osnovu toga je: Cmt = 365 24 - 280 = 8480 [M/god]

Zadatak 2. Za mlin iz prethodnog zadatka, izraunati eksploatacioni kapacitet ukoliko je poznato da mlin radi u tri smene; da je broj neradnih dana (subote i nedelje) u toku godine 104 i da je broj prazninih dana u toku godine 12. Reenje: Eksploatacioni kapacitet maine rauna se putem obrasca: Cme = Cmt - N 24 - P 24 - R 1,5 [M/god] Prvo je potrebno odrediti R- broj radnih dana godinje: R = 365 - N - P - t1/24 = 365 - 104 - 12 - 280/24 = 237,34 R 237 dana Na taj nain je: Cme = 8480 - 104 24 - 12 24 237 1,5 Cme = 5340,5 [M/god]