1. ta se podrazumeva pod izrazom obrada signala?Obrada signala se moe dogoditi u neprekidnom (analognom) i diskretnom, odnosno digitalnom sistemu. Kada analogne signale obraujemo sa analognim elementima, to nazivamo analogna obrada signala. Analogne signale moemo pretvoriti u digitalne signale. Pretvaranje se vri Analogno/Digitalnim pretvaraem, skraeno AD. Onaj proces kada signale obraujemo u digitalnom domenu nazivamo digitalna obrada signala (DSP).2. Gde se koristi DSP tehnologija?DSP tehnologija se koristi u profesionalnim sistemima, kao na primer: instrumenti za merenje, sloeni upravljaki sistemi, profesionalna komunikativna sredstva, telefonske centrale, video telefoni, mobilni telefoni, za nadzor bolesnika, virtuelne naoare, roboti, za nadzor aviona, kod radara, kodera, itd. Osim nabrojanih sistema koristi se jo i za regulisanje rada elektromotora. U proizvodnji automobila, gde danas u jednom savremenom automobilu postoji vie DSP procesora, koji posebno nadgledaju koenje, reguliu rad motora itd. Takoe DSP ureaji su ugraeni u sisteme za obradu fotografija, modeme, hard diskove, u igrice, 3D grafikim ureajima u raunaru tzv. turbo kartice, HI-FI ureajima, multimedijalnim sistemima, muzikim ureajima kao na primer sintisajzer, elektrina gitara itd.3. Objasniti razliku izmeu analognih i digitalnih signala?Postoje dva naina obrade: analogna obrada i digitalna obrada signala. Analogni signal je onaj kod kog se intenzitet menja postepeno tokom vremena. Analogni signal se kontinualno menja u intervalu izmeu dve vrednosti. Predstavljen je karakteristinim sinusoidalnim talasnim oblikom.

Slika 1 Analogni signal

Digitalni signal je onaj kod kog se intenzitet odrava na konstantnom nivou tokom nekog vremenskog perioda,a zatim se menja do nekog drugog konstantnog nivoa. Digitalni signal ima konstantnu vrednost za kratko vreme, a zatim se menja na drugu vrednost.Digitalni signal je predstavljen u binarnom sistemu tj. 1 ili 0, i on se u odreenim vremenskim intervalima ponavlja na izlazu elektrinog ureaja i u zavisnosti da li na njenu ima ili nema napona, izlaz je 0 ili 1.

Slika 2 Digitalni signal4. Objasniti tipove modulacije signalaModulacija je postupak obrade signala kojim se u prenosni signal upisuje signal informacije. Na prijemnoj strani se vri obrnuti postupak demodulacija, kako bi se ponovo dobila informacija. Kod modulacije signala menja se jedan od parametara sinusnog signala: amplituda, frekvencija ili faza. Na osnovu toga razlikujemo amplitudnu modulaciju (AM), frekvencijsku modulaciju (FM) i faznu modulaciju (PM).Amplitudna modulacija u svom izvornom obliku danas se malo koristi, ali principe modulacije, najlake je razumeti na primeru amplitudne modulacije. Amplituda modulacije se dobija tako to modulacijski signal utie na amplitudu prenosnog signala, pa je na taj nain menja prema zakonu po kojem se menja amplituda modulacijskog signala. Prenosni signal je taj koji e nam posluiti za prenos informacije. On sam ne sadri informaciju. Informacija je sadrana u modulacijskom signalu. Modulacijski signal je sam po sebi informacija.

Slika 1 Amplitudna modulacijaNa slici 1 prikazan je amplitudno modulirani signal gde se vidi da se amplituda modulacije dobija tako to modulacijski signal utie na amplitudu prenosnog signala, pa je na taj nain menja prema zakonu po kojem se menja amplituda modulacijskog signala. Jedan od vanih parametara modulacije je dubina modulacije ili indeks modulacije. Indeks modulacije predstvalja odnos izmeu najvee promene amplitude modulacijskog signala i najvee promene amplitude prenosnog signala. On pokazuje koliki je uticaj modulacijskog signala na amplitudu prenosnog signala. Izraunava se prema sledeoj formuli: ma = Unm/Upm Ovde Unm predstavlja amplitudu modulacijskog signala, a Upm amplitudu prenosnog signala.Frekvencijska modulacija nastaje kada se menja trenutna frekvencija prenosnog signala proporcionalno promeni nivoa modulacijskog signala. Na slici 2 je prikaz modulacijskog signala koji ima oblik sinusoide. Na slici se takoe vidi promena frekvencije prenosnog signala pri emu se frekvencija za pozitivnu poluperiodu modulacijskog signala poveava, a za negativnu smanjuje. Maksimalnu promenu frekvencije nazivamo devijacija frekvencije f.

Slika 2 Frekvencijska modulacijaIndeks frekvencijske modulacije mr se izraunava kao odnos devijacije frekvencije i frekvencije modulacijskog signala. mf = f / fm Ovde f predstavlja devijaciju frekvencije, a fm predstavlja frekvenciju modulacijskog signala.Fazna modulacija je vrsta modulacije kod koje se fazno pomeranje nosee frekvencije menja proporcionalno signalu korisne informacije. Amplituda nosee frekvencije se dri konstantnom. Zbog slinosti, fazna i frekventna modulacija se jednim imenom zovu ugaona modulacija.5. Specificirati prednosti digitalne obrade sistema Vea pouzdanost obrade signala digitalnih kola u odnosu na analogna kola. Manji trokovi proizvodnje digitalnih kola. Postoje oblasti gde je upotreba analognih kola preskupa ili nemogua. Adaptivno upravljanje. Korekcija greke.6. Koja se tehnika prenosa koristi kod GPRS (General Packet Radio Service) informacione tehnologije?GPRS tehnologija je zasnovana na tzv. "paketnoj komutaciji" (packed-switched), odnosno koristi paketski prenos podataka.Paketni prenos podataka oznaava da korisnici ne moraju da za prenos podataka koriste dosadanje ugraene modeme, ve GPRS mobilni aparat moe "u hodu" primati i slati "pakete" sa informacijama, sve dok se nalazi u dometu GPRS signala. Na izvoru podataka (korisnik koji alje podatke) cela informacija se rastavlja na vei broj manjih "paketa". Svaki od paketa se alje preko osam prenosnih kanala, u kojima se nalaze i paketi drugih poiljalaca. Podaci se tek kod primaoca ponovo slau u ispravnom redosledu.GPRS standard (ETSI), zasnovan na otvorenim vazdunim interfejsima za paketni prenos podataka brzinama do 115 kb/s, obezbeuje efikasan pristup mreama na bazi IP. GPRS efikasno koristi radio resurse, brzo uspostavlja veze sa kratkim vremenom pristupa, sa prenosom paketa podataka na celoj vezi i sa irim opsegom sa vie vremenskih intervala, predstavlja platformu komutiranja paketa na savremenoj tehnologiji, koja omoguuje istovremeno usluge na bazi komutiranja kanala i paketa.7. Navesti karakteristike GPRS a.Brzina prenosa podatakaTeorijska maksimalna brzina prilikom korienja GPRS-a je 171.2 kbit/s i moe se postii ukoliko se istovremeno koristi svih osam kanala za prenos podataka. Svaki kanal omoguuje 21.4 kbit/s. U praksi, brzina prenosa zavisi od nekoliko faktora: limitiranost brzine prenosa usled samih karakteristika mobilnog telefona, jaina signala operatera mobilne telefonije, udaljenost mobilnog ureaja od bazne stanice i drugo.Uvek On Line korisnik je uvek povezanKad god je ukljuen mobilni ureaj koji podrava GPRS protokol ne postoji potreba za klasinim povezivanjem prilikom korienja GPRS servisa. Brzina povezivanja je gotovo trenutna. Placanje servisa prema koliini prenetih podatakaGPRS je servis koga operateri mobilne telefonije naplauju iskljuivo prema koliini prenetih podataka, a ne prema utroenom vremenu.Novi servis je relativno jeftin sa stanovitva operateraS obzirom da GPRS koristi iste frekvencije postojeih GSM mrea (GSM 900/1800/1900), a veoma se lako nadograuje na postojeu strukturu, uvoenje ovog servisa je relativno jeftino.GPRS podrava IP i X.25 protokoleGPRS je zasnovan na principu prenosa paketa. Prenos podataka kroz mreu ide po tipu paketa, koji se ponavljaju dokle god od strane onoga ko prima ne stigne potvrda o ispravnom prijemu. Zahvaljujui ovoj karakteristici, GPRS omoguava integraciju sa IP (Internet Protocol) i X.25 protokolom. To znai da se svaka IP ili X.25 aplikacija, posredstvom GPRS protokola, moe koristiti preko GSM konekcije.8. Prikazati i objasniti arhitekturu GPRS a.

Arhitektura GPRS aGPRS koristi modulaciju tako to omoguuje da nekoliko korisnika deli iste resurse vazdunog interfejsa, dozvoljavajui tarifiranje na osnovu koliine prenesenih podataka, a ne na osnovu trajanja konekcije.Dakle, imamo uplink (komunikacioni kanal) koji preko zemaljske stanice i satelita alje podatke odgovarajuem raunaru i downlink koji (sada obrnuto) alje podatke od satelita do zemaljskog prijemnika (u ovom sluaju antena na naem ureaju). Naravno, sve usluge pruaju i nadziru operatori (cellular operator HQ). Resursi za uplink i downlink konekciju se odvojeno dodeljuju, od sluaja do sluaja, to dovodi do asimetrinog delovanja komunikacije paketa podataka. Kod GPRS a postoje dva tipa prenosa: od take do take (Point to point PTP) i od take do vie taaka (Point to multipoint PTM). PTP predstavlja prenos podataka izmeu dva korisnika. PTM omoguava transfer paketa od jednog ka vie korisnika.9. Koje tipove logikih terminala definie GPRS standard?Da bi se na postojeu GSM mreu nadogradio GPRS potrebna su 3 nova logika vora: SGSN (Serving GPRS Support Node), koji omoguuje radio interfejs na bazi paketa preko postojee GSM mree sa komutiranjem kanala. GGSN (Geteway GPRS Support Node), koji obezbeuje interfejs prema spoljnim IP paketnim mreama. PTM-SC (Point-To - Multipoint Service Center), koji upravlja PTM prometom.10. Specificirati prednosti i nedostatke GPRS informacione tehnologije.Prednosti: Omoguava korisnicima da koriste internet bilo gde bilo kada Omoguava korisniku da komunicira na svetskim razmerama Moe se koristiti na oba mobilni telefoni i lap-topovi GPRS se implementira sa GSM standardom tako da nema potrebe za korienjem novih frekvencija Nema potrebe za odravanjem skupih antenna GPRS esto i nije bri od 2G mree, a brzine koje dostie su od 56 115 Kbit/sec, to znai neto bre od dial-up modema Preko GPRS-a se moete konektovati i surfovati internetom. GPRS je doneo naplatu mobilnog interneta u zavisnosti od koliine prenetih podataka, a ne u zavisnosti od vremena koje provedete na internetu

Mane: Kada je GPRS u upotrebi ne mogu da se koriste druge funkcije koje su povezane sa mreom Veliko kanjenje podataka kroz GPRS mreu. To kanjenje zavisi od optereenosti mree, moe biti 1 sekunda, mada nije iznenaenje i ako kasni 15,20 sekundi a ak i do minuta. Postoje odreena ogranienja unutar GPRS, kao to je ogranien kapacitet elije za sve korisnike. Postoji ogranien frekvencijski prostor koji se moe iskoristiti za razliite potrebe. GPRS i govor koriste iste resurse mree. GPRS utie na kapacitet mree. U stvarnosti, brzina prenosa je mnogo manja u odnosu na teoretski moguu, zbog ogranienja u mrei i terminalima. Uz GPRS neete moi da gledate onlajn video ili da skidate fajlove tanije imaete tu mogunost ali e to biti pravo muenje.

11. Objasniti EDGE informacionu tehnologijuOva tehnologija koristi iste principe kao i GPRS, a vee brzine prenosa se ostvaruju primenom spektralno delotvornije modulacijske tehnike na radio interfejsu. Uz pomo EDGE-a brzina prenosa podataka iznosi i do 384 kbit/s.Razlika izmeu ranijih tehnologija i EDGE tehnologije je u metodu modulacije, zatim u principu, zahteva male promene u hardveru i softveru u odnosu na postojeu GSM arhitekturu.Mana ove vrste modulacija je ta to je dosta kompleksnija od drugih, a manje je otporna na uticaj uma i ostalih smetnji.EDGE moe biti uveden na dva naina: kao nadogradnja GPRS sistema, koji na postojeu GSM mreu dodaje paketsku komutaciju ili kao nadogradnja sistema baziranog na komutaciji kanala.Kod EDGE sistema jedan vremenski kanal moe podrati vie korisnika to omoguava vei kapacitet saobraaja za servise govora i servise podataka. Takoe, lake je istovremeno prisustvo prometa na bazi komutacije kola i na bazi komutacije paketa. Postoje 4 vrste kanala: kanal za GSM govor i GSM kanalni komutirane podatke. kanal za GPRS paketske podatke. kanal za GSM govor, podatke koji se prenose komutacijom kanala i poboljanom komutacijom kanala. kanal za EDGE paketske podatke (EGPRS) koji dozvoljava simultano meanje GPRS i EDGE korisnika.

12. ta podrazumeva SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) tehnologija?SCADA (Supervisory Control And Data Acquisition) je sistem objedinjenog hardvera i softvera koji u realnom vremenu reava nadzor, kontrolu i upravljanje uz pomo modemske komunikacije u prvom redu telekomunikacionih objekata sa ureajima i opremom. SCADA sistem se odnosi na kombinaciju telemetrije i prikupljanja podataka.Ona se sastoji od prikupljanja informacija ,prenoenja istih natrag do centralnog sajta,iznoenja potrebnih analiza,a zatim prikazivanje ovih podataka na jednom broju operatorskih ekrana.Potpuna modularna konstrukcija i programibilnost ureaja dozvoljava njegovu adaptaciju za nadzor, kontrolu i upravljanje objekata posebne namene, elektropostrojenja u elektrodistribuciji, vodosnabdevanju, eleznici, medicini, pogonima u industriji,kao i u drugim oblastima u kojima ima potrebe za daljinskim nadzorom objekata u protivprovalnom i protivpoarnom obezbeenju, oitavanjem preciznih mernih rezultata kao i potrebe za daljinskim upravljanjem .U svakom sistemu automatskog upravljanja SCADA sistemi se nalaze u vrhu piramide upravljanja.

13. Prikazati i objasniti strukturnu emu SCADA sistema?

Struktura SCADA sistemaElement sistema koji neposredno prima fiziku veliinu je senzor. On je deo mernog davaa. Merni davac daje zivot senzoru jer tek njegovim primanjem na senzor mozemo izmeriti promene neke fizike veliine. Ulazne veliine mogu biti sila, temperatura,relativna vlanost, duina, broj obrtaja, brzina intezitet svetlosti itd. Postoje senzori koji odmah daju elekrinu veliinu promenom neke fizike veliine, ali i pored toga je potrebno prikljuiti merni dava jer je elektricni signal najee mali pa ga je potrebno pojaati i prilagoditi za analogno-digitalno pretvaranje.- Osnovni elementi koji sainjavaju primarno prikupljanje podataka - primarna akvizicija, rade samo sa naponskim signalom. Priprema mernog signala izvodi se preko mernog modula. Pod pojmom prilagoavanje mernog signala podrazumeva se filtriranje, pojaanje, priguenje, baferovanje. Ako merni dava daje na izlazu normalizovani signal, koristi se izraz merni pretvarac. Deo mernog pretvaraca koji obezbedjuje pretvaranje standardnog signala u drugi, s tim da im je ista fizicka stroja, naziva se pretvarac signala. Kada su merni pretvarac i merni davac u jednom kucistu tada je rec o sondi. Mogu biti povezani vie mernih davaa na jedan merni pretvara, onda je rec o transmiteru. Ureaji koji prihvataju merenje veliine sa merog pretvaraa i rezultata merenja u obliku: ispisa na mernom displeju , analognog ili digitalnog ispisa u obliku direktne veze sa PC racunarom nazivaju se elektronski pretvarai. Oni mogu da prikau rezultate merenja sa vie mernih pretvaraca. Pretvara omoguava rad na daljinu najee aktiviranje izvrsnog mehanizma standardnim strujnim ili naponskim signalom . Najesci aktivatori su ventili.14. Koje su osnovne funkcije SCADA sistema?SCADA sistemi nude sledee osnovne funkcije: akvizicija podataka; nadzor dogaaja; upravljanje procesom; sakupljanje podataka iz tehnoloskog procesa; hronologija dogaaja i analiza; vizuelizacija procesa; prorauni i izvetaji; dodatne funkcije po zahtevu korisnika.Zadaci SCADA sistema su: vizuelizacija procesa HMI (Human Machine Interface) - zadavanje parametara rada sistema protokolisanje dogaaja protokolisanje alarma i alarminh poruka arhiviranje podataka prikazivanje trendova

15. Prikazati strukturu telemetrijskog sistema

16. Koji su zahtevi od SCADA sistema za obezbeenjem nadzora nad stanjem vodovodnog sistema????

17. Objasniti upravljaku konfiguraciju SCADA sistema za vodosnabdevanje.

Upravljanje SCADA sistemom pomou PLC-aSCADA sistem ita izmerene vrednosti protoka i nivoa vode, i alje zadate vrednosti PLC kontrolerima. PLC1 poredi izmereni protok sa radnom vrednou, podeava brzinu pumpe koja je potrebna da stvarni protok odgovara radnom. PLC2 poredi izmereni nivo vode sa radnom vrednou, podeava protok kroz ventil kako bi ga doveo na oekivanu vrednost.Programabilni logiki kontroleri se koriste u industrijskom okruenju,to podrazumeva znaajno prisustvo elektromagnetskih smetnji. Zahvaljujui brzom razvoju raunarske i telekomunikacione tehnologije i poveanju procesorske moi mikroraunarskih sistema kod modernih implementacija daljinskih stanica i programabilnih logikih kontrolera pomenuta podela aktivnosti vie nije tako stroga.Moderni RTU-ovi su takoe sposobni da izvravaju upravljake akcije tipine za PLC-ove,dok su moderni PLC-ovi proireni komunikacionim interfejsima koji im omoguavaju prenos akviziranih informacija do udaljene centralne stanice MTU (slika).18. Specificirati funkcionalni blok dijagram PLC a

CPU Mozak kontrolera. To je obino neki od mikrokontrolera, ranije su bili 8-bitni, ali sada su vec 16-bitni, ili 32-bitni. CPU se brine o komunikaciji, meusobnoj povezanosti ostalih delova kontrolera, izvravanju programa, upravljanju memorijom, nadgledanju ulaza i postavljanju izlaza. Na samom kontroleru postoji nekoliko identifikatora u obliku svetlecih dioda za javljanje greske.Memorija Kao svaki racunarski sistem, i ovaj ima sistemsku i korisniku memoriju. U sistemskoj je smesten OS, a pored njega se nalazi i korisniki program preveden u binarni oblik. Korisnika memorija je podeljena na blokove koji imaju posebne funkcije. Neki delovi memorije koriste se za uvanje stanja ulaza i izlaza, drugo delovi memorije se koriste za uvanje sadrzaja promenljivih koji se koriste u korisnikom programu. Ulazi u PLC-u Slue za prihvatanje signala sa procesa. Manji kontroleri poseduju samo digitalne ulaze, a sloeniji imaju i analogne. Izlazi iz PLC-a Sluze za povezivanje kontrolera sa izlaznim ureajima kojima se upravlja. Mogu biti digitalnog ili analognog tipa.19. Objasniti operativni sistem PLC a.PLC je izuzetno efikasan i jednostavan za upotrebu, jer je koncipiran i projektovan za jedan relativno uzan i jasno definisan obim poslova vezanih za nadzor i upravljanje pojedinim ureajima. Njegov program odnosno algoritam se moe brzo i jednostano menjati te je pogodan za brza reenja i aplikacije.PLC periodino oitava (unosi) signale sa senzora, izvrava odreen broj aritmetiko-logikih operacija (u skladu sa zadanom funkcijom) iji rezultati se prenose na izvrne organe ili neke druge indikatorske ureaje. Pored toga, sa istom ili nekom drugom uestanou, PLC treba da odrava komunikaciju (razmenjuje podatke) sa nekim drugim raunarskim sistemima u mrei. Polazei od ovog zahteva, operativni sistem PLC-a projektovan je tako da, u toku rada sistema, automatski obezbedi ciklino ponavljanje navedenih aktivnosti (Sken ciklus).Sken ciklus pocinje sa ulaznim skenom u okviru koga PLC ocitava sadrzaj ulaznih linija. Ocitani podaci se prenose u odredjeno podrucje memorije slike ulaza. Zatim se aktivira programski sken uokviru koga procesor izvrsava programske naredbe kojima su definisane AL funkcije. Nakon toga se aktivira izlazni sken u okviru koga se podaci prenose na izlazne linije. Cetvrti deo ciklusa komunikacija je namenjen realizaciji razmene podataka sa uredjajima koji su povezani sa PLC-om, nakon toga, OS dovodi PLC u fazu odrzavanja u okviru koje se azuriraju interni tajmeri i registri, obavlja upravljanje memorijom, kao i niz drugih poslova vezanih za odrzavanje sistema, o kojima korisnik i ne mora da bude informisan. Ulazni i izlazni sken su reda milisekundi, dok trajanje programskog skena zavisi od velicine programa.20. Objasniti specifinosti programiranja PLC aPLC se moe reprogramirati preko raunara (najee) ali i preko runih programatora (konzola). Programiranje pomou raunara se obavlja preko specijalizovanog softvera koji proizvoa PLC-a isporuuje zajedno sa ureajem.Najvei broj metoda za programiranje PLC-a zasniva se na grafikom metodu lestviastih logikih dijagrama (ladder diagram) koji su ve dugi niz godina u upotrebi.Ladder dijagrami formirani od strane programera, prevode se u ekvivalentne Boole-ove jednaine (Boole-ova algebra je matematika osnova za sekvencijalno upravljanje), tako da zahtevane logike funkcije mogu biti obavljene tj. realizovane. Ladder dijagram operie sa pojmovima kao to su stanje ulaza, stanje izlaza, opadajua ili rastua ivica signala U njemu se sve akcije definiu kao skup uslova. Na primer: ako je (motor iskljuen) i (taster pritisnut) onda (ukljui motor). Ladder program se izvrava sekvencijalno, tu su pravila veoma stroga, jer ne sme da doe do mrtve petlje koja trajno blokira program.Logike funkcije:AND2 dvoulazno kolo;AND 3 troulazno kolo;OR 2 dvoulazno kolo;OR 3 troulazno kolo;XOR ekskluzivno kolo;NOT invertor.21. Specificirati osnovne karakteristike arhitekture PLC a.

Arhitektura PLC aOmoguava proveru greaka i dijagnostiku Rad PLC-a moe biti praen od spoljnih raunarskih ureaja Kontrukcija PLC-a omoguuava njegov rad u zahtevnim radnim uslovima (temperatura, vlanost, vibracije i um) Osnovna karakteristika: prilagodljivostPLC je digitalni raunar, njegov program se izvrava ciklino i sastoji se iz 3 faze:1) itanje ulaznih promenljivih2) Izvravanje programskog koda3) Ispisivanje rezultata logikih operacija na izlaze.

22. Objasniti specifinosti dvosmernog KDS a. Koje su?Dvosmerni KDS omoguava osim jednosmernog prenosa radio i tv signala i povratan prenos od antenske utinice do izvora signala. Karakteriu ga: Prenoenje radio i video TV signala KDS-a iz bilo koje take KDS-a iz mobilnog studija Automatska kontrola pojaavaa u KDS-u Pomou dodatnog ureaja koji je dodat izmeu antenske utinice i tv prijemnika samo konroliemo (biramo) program, teletekst i td. Raunar moe iz glavne stanice da pokupi podatke o potronji npr elektrine energije i vode svih potroaca prikljuenih na KDS Raunar u glavnoj stanici moe da aktivira alarm u sluaju opasnosti kao to je poar i slino. Interaktivni dvosmerni Kablovski Distributivni Sistem u distributivnom smeru (downstream) omoguava prenos u frekventnom opsegu 85862 MHz, a u povratnom smeru (upstream) u opsegu 565 MHz. Dvosmerna KDS mrea sastoji se od nekoliko segmenata i to: Antenski sistem Prijemna stanica zemaljskih i satelitskih TV programa (HE Head End) Optiki transportni sistem Koaksijalno-distributivna mrea Koaksijalno-distributivni razvod u zgradamaTakav sistem prua korisnicima mogunost korienja vie interaktivnih servisa kao to su: HDTV (High Definition Television) Brzi Internet (Fast Internet) IPPV (Impuls Pay Per View) VoD (Video on Demand) Informacije na zahtev Interaktivne igre Telemetrija Funkcije kontrole i obezbeenja objekata23. Skicirati i objasniti funkcije nivoa KDS a?

Organizacija kablovske razvodne mreeSavremeni kablovski distrubucioni sistem ima tri osnovne celine: prijemni antenski sistem glavna stanica kablovska razvodna mreaPrijemnim antenskim sistemom se obezbeuju signali iz zemaljske i satelitske difuzije.Glavna stanica obrauje primljene signale i preko kablovske razvodne mree ih alje do korisnika.Kablovska razvodna mrea se organizuje u odreenom broju hijerarhijskih nivoa: Primarni nivo Sekundarni nivo Nivo finalne distribucijeSvaki nivo kablovske razvodne mree moe imati kako razliit prenosni medijum tako i razliitu topologiju.24. Objasniti karakteristike analognog sistema prenosa KDS a.Prvi KDS-ovi bili su iskljuivo analognog tipa, jer u to vreme digitalni TV signali nisu bili u upotrebi. Kao takva analogna mrea je nosila niz prednosti, ali i mana. Iako je cena njihovog postavljenja bila niska, velika mana bila je ( i ostala) slabljenje siganala sa poveanjem frekvencije. Veliko slabljenje bilo je mogue reiti poveanjem broja pojaavaa u sistemu, ali uporednim poveanjem broja pojaavaa poveava se i nivo uma, tako da generalno gledano i nije bilo nekog bitnog poboljanja.Za peuzimanje i redistrbuciju zemaljskih i satelitskih programa u KDS Evropski i nai zakoni predviaju plaanje autorskih prava. KDS ima najvei kapacitet od svih sistema za prenos. Po jednom koaksijalnom kablu moe se preneti oko sto standardnih analognih TV kanala, a po jednom optikom kablu (jednom vlaknu) moe se preneti i vie stotina analognih TV kanala.25. Objasniti karakteristike digitalnog sistema prenosa KDS a.Digitalni prenos slike i tonova omoguava znatno bolji kvalitet reprodukovanih signala a posebno bolji odnos signal/um u prijemu u odnosu na analogni prenos. Prednost je ta da koristi manje antena. Takoe ne tolerie smetnje i izoblienja u odnosu na analogni prenos kao to su refleksije.Za razliku od analogne televizije kod koje se sa poveanjem razdaljine gubi kvalitet signala, kod digitane televizije ovaj problem je reen tako to se signali alju u paketima i nema gubitka kvaliteta slike. Ukoliko jedan deo paketa ne stigne dolazi do prekida tog dela programa, to se ponekad deava korisnicima KDS-a. Meutim, kvalitet slike ostaje isti.26. Objasniti specifinosti koaksijalne kablovske mreeKablovska televizija zapoela je razvoj zahvaljujui telekomunikacionim mogunostima koaksijalnog kabla.U praksi se koriste dva tipa kbla. Kruti koasijalni kabal ima aluminijumski plast, a fleksibilni kao spoljni opmota ima kombinaciju metalne folije i iane kouljice. Najvanija karaketistika koaksijalnog kabla je njegova sposobnost da prenosi signale irokog spektra bez obzira sto se radi i o frekvencijama koje se kao nosioci, moraju kontrolisano koristiti u slobodnom prostoru.To ima za prednsot to se kabal moze direktno prikljuivati na ulaz konvencionalnog prijemnika radio signala i to svakako, jako utie na korisnika da izabere prikljuenje na sistem kablovske televizije. Glavni nedostatak je visoka cena.Prednosti koasijalnog kabla: nisu osetljivi na elektromagnetne smetnje, otporni su na vremeske uticaje, mogu se polagati na zidu, u cevima ili u zemlji jer im se ne menjaju elektrine karakeristike,prilino ravnomerno prenosi signale irokog frekventnog opsega, mada imaju slabljenje na viim frekvencijama.27. Objasniti specifinosti optike kablovske mreeOptika vlakna prenose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih signala na velike udaljenosti i velikom brzinom. Signal na prijemu je ist i ne slabi. Koriste se u KDS za magistralni nivo za razdaljine vee od 1000m. Prednosti: Otporni na elektromagnetne smetnje, malo slabe, irok frekventni opseg, veliki propusni kapacitet,bolji odnos signal/um, efikasnija dvosmerna komunikacija, ne postoji problem presluavanja izmeu vlakana, manje su im dimenzije, velika brzina prenosa. Mane: cena, zahteva se vea strunost za njihovo postavljanje i povezivanje, postavljaju se uduvavanjem kroz cevi. Sastav i karakeristike optikih kablova:Optiko vlakno se satoji od izuzetno tankog staklenog cilindra-jezgra. Jezgro je okrueno koncentriim staklenim slojem, koji se naziva staklena presvlaka.Ponekad vlakna mogu biti napravljena i od plastike. Sa plastikom se lake radi, ali ona ne moe da prenese svetlosne signale na razdaljine na koje moe staklena vlakno.Zbog toga to optiko vlakno prenosi samo u jednom pravcu, kabal se uvek sastoji od dva vlakna u odvojenim omotaima jedno vlakno alje signale, a drugo ih prima.Svako vlakno je obmotano slojem plastike, a dodata su i vlakna od kevlara sto obezbeuje cvrstinu. Vlakna od kelvara se smestaju izmedju dva vlakna.28. Navesti i objasniti specifinosti najrasprostranjenijih digitalnih telekomunikacionih sistemaNajrasprostranjeniji digitalni telekomunikacioni sistemi su: GPS (Global Positioning System) je globalni navigacioni satelitski sistem koji prua pouzdanu informaciju o lokaciji u bilo koje vreme i na bilo kojoj taki Zemljine kugle. Pokrenut je od strane vlade SAD-a i slobodno je dostupan bilo kome ko poseduje GPS prijemnik. GPS se sastoji od 24 satelita koji su rasporeeni u Zemljinoj orbiti. Za prijem signala potrebna su 3 satelita. Svaki satelit odailje slab signal krajnjem korisniku i za uspeno odreivanje pozicije potreban je prijem signala od barem tri satelita, u preseku tri sfere oko satelita nalazi se GPS prijemnik. Mobilna telefonija Tenologije bazirane na mobilnim beinim komunikacijama omoguavaju prenos glasa, slike i podataka na razliite udaljenosti putem radio talasa. Nezavisnost mobilnih telefona od fiksne telefonske mree omoguava laku komunikaciju i poveanje efikasnosti poslovanja. Mobilne beine telekomunikacije su danas postale sastavni deo naeg svakodnevnog ivota. Internet je globalna raunarska mrea. Pre svega, pojam internet znai mrea unutar mree, ili interna konekcija izmeu vie raunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i time ine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreom informacija (velika internacionalna - globalna baza podataka). Broj raunara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000. Koliina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista. Kablovski distributivni sistem (KDS) je telekomunikaciona mrea koja, pored distribucije TV i radio signala, omoguuje pruanje velikog broja raznovrsnih telekomunikacionih servisa korisnicima kao to su brzi internet, video nadzor, telemetrija, video na zahtev, IP telefonija.29. Koji su segmenti GPS a? Objasniti ih.GPS sistem ine tri osnovna segmenta: Svemirski segment, koji se sastoji od barem 24 satelita (21 aktivan i 3 koji slue za rezervu), je srce sistema. Sateliti su u tzv. "visokoj orbiti" na oko 20 000 kilometara iznad Zemljine povrine. Rad na takvoj visini omoguuje da signali prekriju vee podruje. Sateliti su tako sloeni u orbite da GPS prijemnik na Zemlji moe uvek primati signale sa barem etiri od njih. Trenutno ih je aktivno 30. Sateliti putuju brzinom od 11 000 kilometara na sat, to znai da obiu Zemlju svakih 12 sati. Napajaju se solarnom energijom i napravljeni su da traju oko 10 godina. Ako solarna energija zakae, postoje rezervne baterije koje ih odravaju u pogonu. Takoe imaju mali raketni pogon koji ih odrava na pravoj putanji. Kontrolni segment radi to mu ime kae - "kontrolie" GPS satelite, odnosno upravlja njima pratei ih i dajui im ispravljene orbitalne i vremenske informacije. Postoji pet kontrolnih stanica irom sveta - 4 bez ljudi, koje slue za nadgledanje i jedna glavna kontrolna stanica. etiri prijemne stanice bez ljudi neprekidno primaju podatke od satelita i alju ih glavnoj kontrolnoj stanici. Glavna kontrolna stanica "ispravlja" satelitske podatke i alje ih natrag GPS satelitima. Kontrolni segment je serija kontrolnih stanica irom sveta i glavni kontrolni centar se nalazi u Colorado Springsu, California, USA. Korisniki segment (GPS prijemnik i antena) se sastoji se od svih onih koji upotrebljavaju GPS i njihovih prijemnika. To znai, da se korisniki segment sastoji od pomoraca, pilota, planinara, lovaca, vojnika i bilo koga drugog ko eli znati gde se nalazi, gde je bio ili kuda ide, a upotrebljava GPS prijemnik.30. Navesti polja primene GPS tehnologijePrimarna namena GPS sistema je bila pomo u navigaciji i snalaenju. No, kako je cena GPS tehnologije u zadnjih nekoliko godina pala, mnoge kompanije su nale razne naine da iskoriste velike mogunosti ovog sistema. Tako je meu mnogim inovacijama, nastala i aplikacija GPS tracking (GPS praenje).Kombinacijom GPS praenja sa drugim tehnologijama, npr. GPS telefonom, ostvaruje se mogunost da i ostali korisnici koriste podatke koje je neko zabeleio (putanja, poloaj), to moe biti veoma korisno kada se GPS praenje koristi na terenu. Koriste se u sledeim oblastima: GPS ureaji najpre ugraivani u automobile i jahte, a javila se i ideja praenja vozila, to je opet imalo svoje lepe poetke u filmovima. Graevina - Graevinci e bre i tanije odrediti optimalne take za izgradnju velikih objekata, projektovati trase puteva, dalekovoda, gasovoda i sl. Geologija - Geolozi mogu da mere pomeranja tla, razdvajanja pukotina i sl. pojava koje mogu ukazati na neke od potencijalnih katastrofa kao to je erupcija vulkana. GPS ureaji koji se nose kao runi sat. Ovi gedeti namenjeni su pre svega rekreativcima koji dogiraju, etaju ili voze bicikl.