Sadraj

ALFA UNIVERZITET

FAKULTET ZA EKONOMIJU I POLITIKE NAUKE

SEMINARSKI RAD

Predmet: Upravljanje javnim sektoromTema: Uloga drave na poslovanje javnih preduzeaMentor: Student:

Prof. Dr Velibor Lukovi Marija Tizmonar, 28/2012Beograd 2013.Sadraj

21Uvod

42Pojam i oblici javnih preduzea

83Argumenti za osnivanje javnih preduzea

84Uloga drave u poslovanju javnih preduzea

94.1Pojam drave

114.2Dravni intervencionizam

124.3Uticaj drave na poslovanje javnih preduzea u Srbiji

145Pozitivne i negativne strane meanja drave u privredni ivot zemlje

176Zakljuak

187Literatura

1 UvodKarakteristike poslovanja javnih preduzea su: niska efikasnost, prezaduenost, zastarela infrastruktura i oprema koja zahteva nova investiciona ulaganja. Formiranje cena usluga sadri dominantno socijalnu komponentu koja ne obezbeuje ekonomsku odrivost, a mehanizmi naplate potraivanja su neefikasni. Upravljanje u veini ovih preduzea je neefikasno i pod uticajem politikih partija.Kao mala i otvorena privreda, koja se znaajno oslanja na inostranu tranju, Srbija ne moe podstai sopstveni ekonomski rast ukoliko iz recesije ne izae i svetska privreda. Stoga neizvesnost u pogledu oporavka i rasta vodeih privreda u svetu, veliki javni dug i dravni deficit u zemljama evro zone, najznaajnijim trgovinskim partnerima Srbije, kao i usporavanje privrednog rasta u ostalim brzorastuim svetskim privredama, imaju direktan negativan uticaj na netransformisanu privredu Srbije. Ova meunarodna kretanja Srbiju suoavaju sa dugoronim rizicima kao to su: nizak nivo izvoza usled uticaja eksternih faktora na izvoznu tranju, a time i privrednog rasta;

nizak nivo priliva stranih direktnih investicija, rast cena kapitala i oteano zaduivanje realnog sektora i drave, jer je Srbija visoko zavisna od uvoza kapitala;

dominantno prisustvo banaka ije su centrale u zemljama evro zone koje su pogoene dunikom krizom, dodatno moe doprineti prenoenju krize na Srbiju;

visoka javna potronja i njena neodgovarajua struktura, kao i zaduenost drave.

Ostvarenje i prisustvo ovih rizika utiu na kretanje inflacije, kursa dinara, ekonomski rast i zaposlenost, kao i finansijsku stabilnost. Globalna kriza iznela je na povrinu decenijskestrukturne probleme srpske privrede i drutva. Izostanak blagovremenih reformi kumulirao je duboke strukturne probleme na svim nivoima: drava raskorak izmeu prihoda i rashoda; preduzea struktura imovine, proizvodnje i finansiranja; domainstva odnos potronje i tednje. Dosadanji pokuaji da se zaduivanjem obezbedi funkcionisanje sistema rezultirali su dolaskom na granicu prezaduenosti i drave i privrede i poveanja rizika servisiranja obaveza i drave i privrede.2 Pojam i oblici javnih preduzea

Prema optem poimanju, ali i praktinoj i uslovnoj podeli drutva tradicionalno razlikujemo javni i privatni sektor. U javnom sektoru su,pored dravne,pokrajinske, i optinske (gradske) uprave i njihovih upravnih institucija,takoe i javne slube. Pored klasinih dravnih ustanova, postoje i ustanove u oblasti tzv. vanprivrednih, tj. drutvenih delatnosti.

S druge strane,u delu privrednih delatnosti,kako od nacionalnog tako i lokalnog znaaja,organizuju se i postoje javna preduzea. Organizuje ih drava ili optine,a u skladu sa posebnim zakonom o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg ili javnog interesa.

Pod javnim preduzeem podrazumevamo preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje osniva drava,tj. jedinica lokalne samouprave.

Ove velike (dravne) delatnosti obavljaju javna preduzea na nivou cele Republike,a mogu ih obavljati i drugi oblici privrednih drutava ili preduzetnici,ako im nadleni organ poveri obavljanje te delatnosti. Javno preduzee osniva Republika Srbija, a prava osnivaa ostvaruje Vlada Republike Srbije. Javno preduzee za obavljnje komunalne delatnosti, tj. delatnosti od znaaja za funkcionisanje jedinice lokalne samouprave, osniva jedinica lokalne samouprave, odreujui delatnost kao komunalnu na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima i Zakona o javnim preduzeima. Optinska ili gradska javna komunalna preduzea osnivaju se za delatnosti:

preiavanja i distribucije vode

preiavanje i odvoenje atmosferskih i otpadnih voda

proizvodnja i snabdevanje parom i toplom vodom

prevoz putnika u gradskom saobraaju

odravanje istoe u gradovima i naseljima u optini

ureenje i odravanje parkova,zelenih i rekreacionih povrina

odravanje ulica,puteva i drugih javnih povrina u gradovima i drugim naseljima i javna rasveta

odravanje deponija

ureenje i odravanje grobalja i sahranjivanjeTako su po potrebi osnovana i javna stambena preduzea u optinama i gradovima za odravanje zajednikih delova kolektivnih stambenih zgrada. Osnivaki akt javnog preduzea sadri naroito odredbe oiosnivakom kapitalu; pravima,obavezama i odgovornostima preduzea i osnivaa u obavljanju delatnosti od opteg interesa. Javno preduzee osniva se i posluje u cilju:

obezbeenja trajnog obavljanja delatnosti od opteg interesa i urednog zadovoljavanja potreba korisnika proizvoda i usluga

razvoja i unapreenja obavljanja delatnosti od opteg interesa

obezbeivanja tehniko-tehnolokog i ekonomskog jedinstva sistema i usklaenosti njegovog razvoja

sticanje dobiti

ostvarivanje drugih zakonom ureenih interesa.Javna preduzea,drugi oblici privrednih drutava i preduzetnik mogu da otponu obavljanje delatnosti od opteg interesa kad nadleni dravni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za obavljanje te delatnosti u pogledu:

tehnike opremljenosti

kadrovske osposobljenosti

zatite na radu

zatite i unapreenja ivotne sredine i drugih uslova pripisanih odreenim zakonom.Drugi oblici privrednih drutava i preduzetnik mogu da otponu obavljanje delatnosti od opteg interesa ako imaju zakljuen ugovor o pravima i obavezama u obavljanju delatnosti od opteg interesa. Taj ugovor sadri naroito odredbe o:

radu i poslovanju preduzea,odnosno preduzetnika

pravima i obavezama u pogledu korienja sredstava u dravnoj svojini za obavljanje delatnosti od opteg interesa

obavezama preduzea,odnosno preduzetnika u pogledu obezbeivanja uslova za kontinuirano,uredno i kvalitetno zadovoljavanje potreba korisnika proizvoda i usluga

meusobnim pravima i obavezama u sluaju kada nisu obezbeeni ekonomski i drugi uslovi za obavljanje delatnosti od opteg interesa

pravima i obavezama koja proilaze iz zakona,kao i drugim pitanjima koja su od znaaja za ostvarivanje i zatitu opteg interesa.Imovinu javnog preduzea i drugih oblika privrednih drutava koja obavljaju delatnost od opteg interresa,ine:pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima;novana sredstva i hartije od vrednosti;druga imovinska prava,ukljuujui i pravo korienja dobara u dravnoj svojini,tj. dobara od opteg interesa. Organi javnog preduzea su:

upravni odbor (kao organ upravljanja)

direktor (kao organ poslovoenja)

nadzorni odbor (kao organ kontrole i nadzora)

Upravni odbor i direktor ine upravu javnog preduzea.

Predsednika i lanove upravnog odbora javnog preduzea imenuje i razreava osniva,a njihov broj se odreuje osnivakim aktom. Direktora javnog preduzea imenuje osniva na mandatni period koji se utvruje osnivakim aktom,najee je na etiri godine. Predsednika i lanove nadzornog odbora imenuje osniva. Najvii opti akt javnog preduzea je status,koji se usvaja uz saglasnost osnivaa. Javno preduzee ima i druge opte akte,pravilnike. Javno preduzee se upisuje u javni registar i njegove gubitke nadoknauje osniva. Promena sedita i firme javnog preduzea je mogua uz saglasnost osnivaa.3 Argumenti za osnivanje javnih preduzea

U ove argumente spadaju:

Nedovoljna efikasnost trinog mehanizma kako u odreivanju javnih dobara tako i u onim delatnostima u kojima se stvaraju znaajni eksterni efekti.

Postojanje privrednih grana koje imaju karakteristike prirodnog monopola.

Efikasnost ekonomske politike. Javna preduzea predstavljaju privilegovan instrument industrijske i tehnoloke politike.

Smatra se da dravno regulisanje kljunih privrednih grana olakava reavanje privrednih problema.

Javnom sektoru se pripisuju i iri socijalni ciljevi.

Ponekad odbrambeni razlozi mogu biti opravdanje osnivanja javnih preduzea, naroito kada se radi o proizvodnji i distribuciji strateki vanih proizvoda.

4 Uloga drave u poslovanju javnih preduzea

Prisustvo drave u privredi je postojalo oduvek, pa je i samim tim postojala i tenja ekonomske slobode, odnosno nemeanja drave u privredu. Ovde vano mesto zauzima Adam Smith sa svojim delom "Istraivanje pritrode uzroka bogatstva naroda. On je smatrao da e opt i in teresi biti najbolje ostvareni ako budu preputeni slobodnom delovanju, bez meanja bilo kakvog stranog autoriteta. Meutim Kejns je smatrano da je potrebno neto i rtvovati od individualnih sloboda da bi privreda u celini bolje funkcionisala. On smatra da drava zavisno od situacije treba poduzimati odreene mere u privredi.

U prvom delu je dalje obraeno koje su to instrumenti i kako drava razvija svoju kontrolu nad privredom. Ustavna prava vlade su se iroko tumaila i koristila za odravanje javnog interesa i odravanja reda u privrednim tokovima. Drave donose svoje odluke na osnovu odreenih pravila. Postavlja se pitanje javnog izbora, odnosno dali je on delotvoran. U demokratskim drutvima naglaava se vanost individualnih vrednosti, ali se problem pojavljuje to je potrebno sakupiti milione glasova u jednu odluku. Ako dravne delatnosti ne poboljavaju privredne aktivnosti mogu nastati neuspesi koji se mogu svrstati u dva izvora: birokratska prisila i kratkoroni vidokruzi.

Drugi deo odnosi se na primene vladinih sankcija na proizvoae kao i potroae da bi se zatitila okolina, odnosno dravno regulisanje eksternalija. Eksternalije mogu biti pozitivne i negativne. Regulaciju eksternalija drava provodi putem raznih poreza, taksi i raznih drugih intervencionistikih mera. Da bi se ublaile eksternalije drava takoe moe prodavati prava na zagaivanje. Takoe postoji i direktna regulacija eksternalija koja je prisutna u savremenim privredama gdje vlade donose specifine standarde i norme kojima se nastoje ublaiti eksternalije.

Trei deo opisuje dravne funkcije kojim one vre oporezivanje kao i tri glavna zadatka koje svaka vlada treba da nastoji ostvariti. Ovde je takoe obraeno pitanje finansiranja budetske potronje. Postoje dva naina finansiranja budetske potronje: putem poreza i budetskim deficitom. Na kraju su obraena sredstva i mere dravne intervencije u modernoj ekonomiji gde takoe nema savreno slobodnog dejstva. Meutim, postoje ak neki segmenti privrede gdje je drava potpuno suverena. Javni izbor je oblast koja se bavi prouavanjem naina dravnog upravljanja privredom i drava treba prvo da postavi etiri glavne ekonomske funkcije. Monetarna i fiskalna politika predstavljaju glavno oruje vlada za kontrolisanje privrednih kolebanja i unapreenje privrednog rasta. Georg Stigler je predloio pet pravila kojim drava moe izvravati ekonomske zadatke.4.1 Pojam drave

Drava je organ vladajue klase za ostvarenje njenih klasnih interesa. U XVI veku termin je prvi put upotrebio Makijaveli. Drava je istorijska kategorija, to znai da je jednom nastala i da e ieznuti. U prvobitnoj zajednici, drutvu sa gentilnim ureenjem, nije postojala jo nikakva organizovana vlast. Razvojem materijalnih proizvodnih snaga, podelom rada, proirenjem razmene i formiranjem trita u okviru gensa i izvan njega, pojavom privatnog vlasnitva i cepanjem plemenskih organizacija na vlasnike (bogate) i nevlasnike (siromane), propada gentilno ureenje. Na ruevinama starih plemenskih zajednica izrasta nova drutvena organizacija sa postojanjem antagonistikih klasa. Kao rezultat nepomirljivosti klasa nastaje drava.

U svakom klasnom drutvu postoji drava. Njen nastanak je u mnogome specifian kod razliitih etnikih zajednica. Engels je u Poreklu porodice, privatnog vlasnitva i drave analizirao tri razliita puta u nastanku drave, na koje se u osnovi moe svesti nastanak svake pojedine drave. Klasini oblik nastanka drave je u atinskom gensu. U njemu su gotovo iskljuivo unutranji faktori uslovili nastanak drave. Druga dva naina nastanka drave, u starom Rimu i kod starih Germana, razlikuju se po uticaju vanjskih faktora koji ponekad imaju i odluujue znaenje.

Za razliku od gentilnog ureenja, drava ima sledee bitne karakteristike: prvo, stanovnici se ne dele prema krvnom srodstvu, ve prema teritoriju; drugo, mo drutva u nastanku drave otuuje se od njega u javnoj ustanovi javne vlasti koja se oslanja na monopol fizike prinude i, tree, poinje oporezivanje graana i stvaranje fondova radi izdravanja dravnih organa.

O nastanku kao i o sutini drave postoje razliite teorije. Prema marksistikoj teoriji, drava je nastala tada i tamo gde se drutvo pocepalo na dve nepomirljive klase koje se nalaze u stalnoj otvorenoj borbi. Drava koja nastaje zbog borbe suprotnih klasnih interesa ima dvostruku funkciju u drutvu: ona je stvarno orue vladajue klase za ostvarenje njenih klasnih interesa i prividno opti reprezentant, predstavnik itavog drutva.

Svaki tip drave moe imati razliite oblike. Delimo ih prema organizaciji vrhovne vlasti u dravi (monarhija i republika), prema odnosu lokalnih i centralnih organa vlasti (federativne i unitarne drave) i prema politikom nosiocu suverene vlasti (demokratija, oligarhija i autokratija).

I savremena drava je instrument klasne vladavine, ali se putem nje ostvaruje i tendencija podrutvljenja sredstava za proizvodnju. Ona se sve vie namee kao regulator celokupnog drutvenog kretanja, od elementa proirene reprodukcije, preko odravanja monopola u oblasti ideologije, umetnosti i nauke, do proirenja u sferu meunarodnih odnosa.

Osnovni tokovi odumiranja drave jesu: prvo, ukidanje dravnih organa i prenoenje poslova na samoupravne organe drutva; drugo, smanjenje dravnog aparata i ogranienje njegovih kompetencija, jaanje uloge predstavnikih tela na raun njihovih izvrnih organa i svoenje uloge dravne uprave na strunog izvrioca odluka predstavnikih tela; tree, unoenje elemenata drutvenog samoupravljanja i u dravne organe i promena njihovog karaktera, te povezivanje dravnih i samoupravnih organa u jedinstveni sistem koji sve vie dobija karakter samoupravljanja. Odumiranje drave nije mehaniko ukidanje dravnih organa, ve istovremeno organski rast drutvenog samoupravljanja. Nae drutvo je nalo put svoga prirodnog kretanja ostvarenjem Marxove ideje da asocijacija neposrednih proizvoaa upravlja procesom proizvodnje kroz organe radnikog i drutvenog upravljanja.

4.2 Dravni intervencionizamDravni intervencionizam u smislu meanja drave u postojee ekonomske odnose pojava je vie nego karakteristina u itavom svetu dvadesetih i tridesetih godina ovog veka. Drava se neposredno meala u odnose radnika i poslodavaca (socijalno-ekonomske odredbe, tarifne intervencije, reim zapoljavanja i tehnike zatite pri radu, itd.), regulisala cene (slobodne ili normirane cene, potpomaganje kartelnih monopola, i dr.), osnivala dravna preduzea u klasinoj ili akcionarskoj formi, uticala na saobraajnu politiku, odreivala lokaciju preduzea i rudnika, itd. Celu jednu oblast koja je u 19. veku

pripadala privatnoj inicijativi, s tim to se drava pojavljivala u ulozi nonog uvara" (Lasal), sada je popunjavala drava.

Porast ovih regulativno-dirigovanih mera naroito je uzeo maha posle ekonomskog sloma 1929. godine. Politika Ruzveltovog nju dila" (New Deal, s javnim radovima i njihovim simbolom isuenom dolinom Tenesi) sama za sebe je govorila o novom putu razvitka najvee kapitalistike sile savremenog sveta i visokom stepenu dravnog intervencionizma koji je osvajao u koliko do jue klasinoj zemlji ekonomskog liberalizma.

Drava je u uslovima krize sistema bila prinuena da uzme na sebe vrlo vane ekonomske i druge funkcije. Pojave podravljivanja u Kraljevini Jugoslaviji prvenstveno su zahvatale privredu, ali od dravne intervencije nisu bile osloboene ni druge oblasti, naroito fizika kultura. Etatizam kapitalistike drave nije, meutim, ukidao privatnu svojinu ve je ovu samo fragmentarno zamenjivao dravno-kapitalistikom. Pod uslovima kapitalistike Jugoslavije, s njenom materijalnom i kulturnom zaostalou, posebno arhainom socijalnom strukturom" (76% seljatva), u krizi 1930, koja se naslanjala na posledice agrarne krize, drava je bila jedina organizovana snaga koja je mogla da preuzme monopol spoljne razmene poljoprivrednih proizvoda, organizaciju javnih radova i njihovo finansiranje, mobilizaciju radnih snaga osiromaenog seljatva i proletarizovanih slojeva koji su na svojim leima osetili razorne posledice krize. Jaanjem etatizacije privrede, jaala je dravna i privredna birokratija koja je preuzimala kontrolu i usmeravanje privrednih i socijalnih funkcija. Tendencija jaanja drave i njene intervencije u jugoslovenskom sluaju nije bila samo uslovljena izlaenjem iz krize i modernizacijom proizvodnje ve i tenjom ka daljoj centralizaciji i snaenju autoritarne vlasti Milana Stojadinovia.4.3 Uticaj drave na poslovanje javnih preduzea u SrbijiOsnovna karakteristika javnog sektora u Srbiji jeste niska efikasnost, odnosno visok nivo trokova u poreenju sa kvalitetom i obimom usluga koje taj sektor prua. Bez usluga koje su u nadlenosti javnog sektora se ne moe zamisliti ni jedno razvijeno demokratsko drutvo, s obzirom na to da one obuhvataju uspostavljanje i odravanje pravnog poretka, proizvodnju javnih dobara, javno obrazovanje, javnu zdravstvenu zatitu, zatitu starih lica unutar penzionog sistema, zatitu siromanih, subvencionisanje poljoprivrede, izgradnja infrastrukture, podsticanje naunih istraivanja i brojne druge. Efikasno funkcionisanje javnog sektora je stoga vaan faktor dorinosa odravanju makroekonomske stabilnosti, privrednog rasta, rasta standarda i drutvenog blagostanja, Odsustvo takve karakteristike funkcionisanja javnog sektora je izvor ozbiljnog naruavanja privrednog razvoja i rasta.

Visoki trokovi koje generie javni sektor predstavljaju ozbiljan problem budetskoj ravnotei i trenutno je upravo nivo budetskog deficita i najizraeniji problem u ekonomskoj politici Srbije. Skupa drava podie frontalno i generalno trokove u privredi i time destimulativno deluje i na tekue poslovanje kao i na investiciono ponaanje domaih i stranih preduzea. Kljuni problemi u javnom sektoru Srbije su: visoki trokovi dravne uprave i javnih slubi u vidu mase zarada zaposlenih i njihovom ueu u BDP;

ve ustaljena praksa formiranja raznih dravnih agencija i slinih institucija bez prethodne procene postojee infrastrukture i ocene da li u dravi ve postoji organizacija koja te poslove radi ili ima kapacitete da ih obavlja;

neracionalno troenje budetskih sredstava subvencioniranjem neefikasnih (javnih) preduzea;

visoko poresko optereenje privatnog sektora, glomazno i sloeno zakonodavstvo i neefikasna i birokratizovana administracija koja tera privatni sektor u sivu ekonomiju.U analizi javnog sektora kljuno pitanje je koja veliina i struktura ine ovaj sektor efikasnim. injenica je da ne postoji jedinstvena, optimalna veliina javnog sektora za sve zemlje, jer svaka zemlja u odreenom razdoblju treba da proceni optimalnu veliinu javnog sektora. Osnovna mera tom prilikom treba da bude efikasnost.

S obzirom na to da ne postoji jedinstvena metodologija na meunarodnom nivou koja bi omoguila poreenje veliine javnog sektora po dravama, opredelili smo se za pokazatelj uea broja zaposlenih u javnom sektoru u ukupnom broju zaposlenih u nekoj zemlji. Za aproksimaciju veliine javnog sektora po zemljama koristili smo podatke o broju zaposlenih u delatnostima dravne uprave, odbrane, obaveznog socijalnog osiguranja, zdravstvene i socijalne zatite i obrazovanja.

Poseban problem je neefikasnost javnih preduzea. Analiza finansijskih izvetaja za period 2007-2010. godine pokazuje da je, osim u prvoj godini posmatranog perioda, u svim ostalim privreda Srbije poslovala sa neto gubitkom. Njegov najvei iznos je zabeleen u 2009. godini. U ukupnom neto finansijskom rezultatu privrede, tj. neto gubitku, javna preduzea, posmatrana zajedno, uestvuju sa oko .

Javna preduzea ukupno (i republika i lokalna) ine 0,7% ukupnih privrednih drutava, zapoljavaju 166.337 radnika (to je 16,2% ukupno zaposlenih u Srbiji), raspolau sa preko 1/3 vrednosti kapitala u privredi, ostvaruju 10,1% ukupnog prihoda, 9,3% dobiti i 9,9% gubitka privrede.

5 Pozitivne i negativne strane meanja drave u privredni ivot zemljeNomenklatura preduzea u Srbiji definie tzv. drutvena preduzea ija e se privatizacija okonati do kraja 2012. godine, zatim dravna preduzea, tj. preduzea u vlasnitvu drave, kao i meovita preduzea, u kojima je dolo do parcijalnog ulaska privatnog sektora, te u ovim preduzeima, pored drutvenog ili dravnog vlasnitva postoji i privatno. U ii panje javnosti a i politiara u skorije vreme jesu tzv. javna preduzea. Taj naziv, meutim, esto dovodi do zabune i nedoumica o tome koju vrstu preduzea taj pojam obuhvata. Zakon o javnim preduzeima i obavljanju aktivnosti od opteg interesa definie javno preduzee na sledei nain: Javno preduzee je preduzee koje obavlja delatnost od opteg interesa, a koje osniva drava, odnosno jedinica lokalne samouprave.

U istom Zakonu definiu se i delatnosti od opteg interesa: Delatnosti od opteg interesa, u smislu ovog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve odreene zakonom u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije elektrine energije; proizvodnje i prerade uglja; istraivanja, proizvodnje, prerade, transporta i distribucije nafte i prirodnog i tenog gasa; prometa nafte i naftnih derivata; eleznikog, potanskog i vazdunog saobraaja; telekomunikacija; izdavanja slubenog glasila Republike Srbije; informisanja; izdavanja udbenika; korienja, upravljanja, zatite i unapreivanja dobara od opteg interesa (vode, putevi, mineralne sirovine, ume, plovne reke, jezera, obale, banje, divlja), kao i komunalne delatnosti. Delatnosti u smislu stava 1. ovog lana jesu i delatnosti od stratekog znaaja za Republiku, kao i delatnosti neophodne za rad dravnih organa i organa jedinice lokalne samouprave, utvrene zakonom.

U Srbiji postoji ukupno oko 550 javnih preduzea. Republika ili Autonomna pokrajina je osniva 17 javnih preduzea, a osniva ostalih, lokalnih javnih preduzea su gradske i optinske vlasti. Posebno se izdvajaju 17 republikih javnih preduzea: Elektroprivreda Srbije EPS, Elektromrea Srbije EMS, Javno preduzee za podzemnu eksplotaciju uglja Resavica JP PEU Resavica, Naftna industrija Srbije NIS, Srbijagas, Transnafta, eleznice Srbije, Jugoslovenski aerotransport JAT, Aerodrom Nikola Tesla,JP Putevi Srbije, JP PTT saobraaja Srbija, Telekom Srbija, Skijalita Srbije, Srbijaume, Vojvodinaume, Srbijavode i Vode Vojvodine. Republika javna preduzea u 2006. prema podacima Republikog zavoda za razvoj zapoljavaju 108.845 radnika i ostvaruju 801,7 milijardi dinara ukupnog prihoda ili oko 9 milijardi evra. U 2006. ta preduzea (kao i celokupna privreda), po prvi put od poetka tranzicije iskazuju pozitivan neto finansijski rezultat (31,3 milijardi dinara tj. 396 miliona evra). Za veinu infrastrukturnih delatnosti koje se obavljaju na nivou Republike (energetika, telekomunikacije, eleznica) doneti su zakoni kojima se obavljanje infrastrukturnih delatnosti regulie u skladu s praksom trinih privreda. Takoe, formirana su nezavisna regulatorna tela za oblasti telekomunikacija (Republika agencija za telekomunikacije, Republika radiodifuzna agencija) i energetike (Agencija za energetiku Republike Srbije, Agencija za energetsku efikasnost). Ovo je dovelo do stvaranja primarnog regulatornog okvira za ekonomsko poslovanje javnih preduzea, koji je jo uvek nepotpun, budui da je upravo uloga nezavisnih regulatornih agencija razvoj podzakonske regulative, tarifnih sistema i sl, koji je jo u toku. Sprovedene reforme omoguile su unapreenje poslovanja javnih preduzea, rast dostupnosti i poboljanje kvaliteta usluga. Ali, infrastrukturne delatnosti i dalje zaostaju kako za razvijenim lanicama EU tako i za regionalnim okruenjem (razvijenost mrea, dostupnost i kvalitet usluga) i predstavljaju ograniavajui faktor za privredni rast.

Kao primer moemo da pomenemo nedostatak konkurencije u odreenim infrastrukturnim delatnostima, kao to je monopol NIS-a na preradu nafte i proizvodnju naftnih derivata, monopol EPS-a u generisanju i distribuciji elektrine energije, monopol Telekoma u fiksnoj telefoniji itd. Dostizanje evropskih standarda u infrastrukturnim delatnostima zahteva znaajne investicije, unapreenje regulative i jaanje nezavisnosti regulatornih tela. Imajui u vidu evropske standarde u oblasti energetike (naftna industrija, elektroprivreda), u Srbiji su prisutni krupni ekoloki problemi ije saniranje zahteva velike investicije. Pored ispunjavanja standarda vezanih za ekologiju, postoji i problem standarda kvaliteta proizvoda. Na primer kvalitet naftnih derivata koje proizvodi NIS je daleko ispod evropskih normi, a Srbija je jedna od 4 drava u Evropi u kojoj se jo uvek prodaje benzin s olovom (olovni benzin se ne koristi u 27 zemalja lanica EU).

Sposobnost drave da upravlja javnim preduzeima je jo uvek niska, ak i u odnosu na ne ba uvek visok meunarodni nivo. tavie, Vlada povremeno gubi elementarnu kontrolu nad javnim preduzeima, kao to je kontrola plata i zaduivanja. Osim toga, postoji tendencija korienja preduzea za finansiranje politikih stranaka, a korupcija i nedomainsko poslovanje su raireni. Upravo nedovoljna sposobnost drave da upravlja ovim preduzeima trebalo bi, u sluaju Srbije, da bude jedan od osnovnih motiva za privatizaciju javnih preduzea. Meutim, taj argument je u kontradikciji s latentnim razlogom zato do privatizacije ne dolazi javna preduzea u Srbiji su centri partijske moi. Na drugoj strani, sami uzroci poetka privatizacije infrastrukturnih preduzea u dravnom vlasnitvu u Evropi tokom osamdesetih nisu bili samo pokrivanje visokih budetskih deficita i nezadovoljstva performansama tih preduzea, nego i nesposobnost drave da se izbori sa zahtevima sindikata, i da adekvatno upravlja tim preduzeima.

6 Zakljuak

Javna preduzea su neto gubitai iskazani gubici su za 18% vei od ostvarene dobiti. Preko 70% neto gubitka javnih preduzea ostvarila su preduzea eleznice Srbije i Putevi Srbije (59,5% i 14,2% respektivno).

Visoki kumulirani gubici - 3,5 milijardi evra (71% prihoda javnih preduzea), ine 18,5% kumuliranih gubitaka privrede (1/5 u 2009.). U najveim gubitaima EPS i eleznice Srbije koncentrisano je 80% kumuliranih gubitaka javnih preduzea (42,9% i 37,1%).

Ukupne obaveze javnih preduzea ine 9,4% obaveza privrede. I pored tendencije pada u strukturi ukupnih obaveza od 2001. godine (24,5% u 2001.; 12,8% u 2008.; 9,6% u 2009.), javna preduzea su konstantno izloena kreditnom riziku.

Uee sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja (pokazatelj solventnosti) kod JP je iznad 50%, to je dobro, jer je vie od polovine angaovanih sredstava finansirano sopstvenim izvorima (za razliku od ukupne privrede, gde je ovaj pokazatelj ispod 50% i u posmatranom periodu se smanjuje, tj. situacija se pogorava i sve vie se angaovana sredstva finansiraju pozajmljenim kapitalom). Kod JP ovaj pokazatelj u posmatranom periodu (2007-2010) se smanjuje (sa 72,5% u 2007 na 60,8% u 2010 godini i to nije dobro, jer pokazuje rastue finaniranje angaovanih sredstava pozajmljenim sredstvima).

Finansijska neravnotea. Javna preduzea posluju u uslovima nelikvidnosti (ispodproseni i niski kvalitativni pokazatelji likvidnosti) i zaduenosti (9,4% obaveza privrede). Najzadueniji su EPS, Putevi Srbije, i eleznice Srbije - preko 60% ukupnih obaveza javnih preduzea. Rigorozni racio likvidnosti pokazuje da na jedan dinar kratkoronih obaveza u javnim preduzeima dolazi u proseku oko 0,5 dinara novanih sredstava. Dunika kriza i odsustvo dugorone finansijske ravnotee posebno je izraena kod PEU Resavica i JAT Airways (posluju bez sopstvenih izvora). Iznadprosene neto zarade - neto zarade u javnim preduzeima u Srbiji u 2010. godini su za 38,4% vee od proseka Srbije (43,8% u 2009.). Izuzev eleznice Srbije, zarade ostalih gubitaa su vee od proseka privrede npr. JAT Airways (2,5 puta), EPS (1,7 puta).7 Literatura

1. Akademik Aleksandar Fira, prof. dr Dragan Batavleji, Ustavno pravo dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Pravni fakultet Kragujevac - Institut za prave i drutvene nauke Kragujevac, januar 2004.2. Predlog nove ekonomske politike za period 2012 2016. godine, Privredna komora Srbije, Beograd, 20123. Kostadinovi Svetolik i Mrki Dragan, Kompanijsko pravo, Novi Sad, 2004.

4. Kostadinovi Svetolik, Upravljanje javnim sektorom, Fakultet BK, Beograd, 2005.

5. Labus Miroljub, Osnovi Ekonomije, Jugoslovenska knjiga, Beograd, 1997. 6. Milisavljevi Momilo, Poloaj i uloga javnih preduzea u Srbiji, Beograd, 2005.

7. "Slubeni glasnik RS", broj 25/2000

8. "Slubeni glasnik RS", broj 25/2000

Akademik Aleksandar Fira, prof. dr Dragan Batavleji, Ustavno pravo dravne zajednice Srbija i Crna Gora, Pravni fakultet Kragujevac - Institut za prave i drutvene nauke Kragujevac, januar 2004.

"Slubeni glasnik RS", broj 25/2000

"Slubeni glasnik RS", broj 25/2000

Uvoz naftnih derivata u Srbiju, s odreenim izuzecima zabranjen je Uredbom o posebnim uslovima i nainu uvoza i prerade nafte odnosno naftnih derivata, "Slubeni glasnik RS", br 37/03, 90/03, 56/05. Ta uredba vetaki stvara monopolsku poziciju NIS-a u oblasti prerade nafte i velikoprodaje naftnih derivata.

PAGE 17