Upustvo za detoksikaciju motornih vozila na

kraju životnog ciklusa u skladu sa pozitivnim

zakonodavstvom Republike Srbije

Deo projekta: Postavljanje održivog modela reciklaže motornih vozila

u Banatu u skladu sa novim nacionalnim zakonodavstvom

Pavlović Milan, Karanović Nikola, Djurić Aleksandar

Pokrajinski sekretarijat

za urbanizam,

graditeljstvo i zaštitu

životne sredine Novi Sad

Tehnički fakultet

“Mihajlo Pupin”,

Zrenjanin, Univerzitet u

Novom Sadu

2

Predgovor

Ovo uputstvo pruža savete ovlašćenim demontažnicama, kako da se izvrši

detoksikacija putničkih vozila i teretnih vozila u skladu sa pravilnikom

Republike Srbije o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima („Sl.

glasnik RS“, br 98/2010, koji je uskladu sa direktivom EU 2000/53/EC).

Ovo upustvo deo je projekta Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam,

graditeljstvo i zaštitu životne sredine Novi Sad, sa nazivom: „Postavljanje

održivog modela reciklaže motornih vozila u Banatu u skladu sa novim

nacionalnim zakonodavstvom“.

3

SADRŽAJ

1 Uvod............................................................................................................................4 1.1 Zakon o upravljanu otpadnim vozilima........................................................4

1.2 Pravilnik o vozilima na kraju životnog ciklusa (eng. ELV).......................4

1.3 Razmatranje sigurnosti i zdravlja.................................................................5

1.4 Oprema koja se koristi za aktivnosti detoksikacije motornih vozila........6

2 Primer procesa detoksikacije..........................................................................7

3 Preliminarne aktivnosti ...................................................................................8

3.1 Procena vozila za opasnost po zdravlje i bezbednost..................................9

3.2 Koristiti upustva odredjenog proizvodjača/modela vozila za informacije o detoksikaciji vozila na kraju životnog ciklusa, ukoliko se zahtevaju............9

3.3 Ustanoviti da li vozilo na kraju životnog ciklusa ima vazdušne jastuke....9

3.4 Ukloniti baterije (akumulatore).....................................................................9

3.5 Uklanjanje ili otvaranje poklopaca sa filtera..............................................10

3.6 Kontrole grejača ...........................................................................................10

3.7 Uklanjanje točkova i guma...........................................................................10

3.8 Uklanjanje balansera težine sa točkova......................................................10

3.9 Elektična/hibridna vozila..............................................................................10

3.9.1 Opšte bezbednosne instrukcije za detoksikaciju hibridnih komponenti......................................................................................................11

3.9.2 Isključiti vozilo.......................................................................................12

3.9.3 Odvojiti i ukloniti visoko voltažni sistem baterija..............................12

3.9.4 Skladište za odlaganje visoko voltažne baterije..................................12

4 Uklanjanje fluida i drugih stavki.................................................................13

4.1 Motorno ulje.................................................................................................14

4.1.1 Filter za ulje...........................................................................................14

4.2 Ulje iz sistema za menjanje brzina..............................................................14

4.2.1 Ručni menjač brzina.............................................................................14

4.2.2 Automatski menjač................................................................................15

4.2.3 Zadnji diferencijal.................................................................................15

4.2.4. Ulje iz servo sistema.............................................................................15

4.3 Hidraulična ulja............................................................................................15

4.3.1 Fluid kočionog sistema..........................................................................15

4.3.2 Fluid kvačila...........................................................................................16

4.4 Tečnost za hladjenje (antifriz) ....................................................................16

4.5 Tečnost za pranje vetrobrana .....................................................................16

4.6 Rezervoar za gorivo (ne uključuje LPG (liquid petrol gas) rezervoar)...17

4.7 Sistem vešanja ..............................................................................................17

4.7.1 Amortizeri..............................................................................................17

4.7.2 Gasni amortizeri....................................................................................18

4.8 Katalizator.....................................................................................................18

4.9 Sredstvo za hladjenje iz klima uredjaja......................................................18

4.10 LPG (Liquefied Petroleum Gas) rezervoari...............................................18

4.11 Sklopke koje sadrže živu............................................................................20

4.12 Druge opasne stavke...................................................................................20

5 Uklanjanje ili razvijanje pirotehničkih uredjaja.....................................21

6 Završetak postupka detoksikacije.................................................................22

4

1 Uvod

1.3 Zakon o upravljanu otpadnim vozilima

1. Direktiva EU o vozilima na kraju životnog ciklusa (2000/53/EC),

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima u Republici

Srbiji („Sl. glasnik RS“, br 98/2010).

2. Ažurirana verzija evropskog kataloga otpada (eng. EWC), i liste opasnog

otpada (eng. HWL) (Rešenje Komisije 2000/532/EC) i njene naknadne

dopune.

1.4 Pravilnik o vozilima na kraju životnog ciklusa (eng. ELV)

Pravilnik o vozilima na kraju životnog ciklusa predstavlja kriterijume koji će

unaprediti i povećati stepen reciklaže a pored toga obezbediti zaštitu životne

sredine adekvatnim tretmanom detoksikacije vozila, zatim propisuje i

minimalnu tehničku opremljenost za tretman vozila na kraju životnog ciklusa.

Prema upustvima pravilnika o vozilima na kraju životnog ciklusa (ELV),

postrojenja za detoksikaciju moraju biti odobreni kao „ovlašćena postrojenja

za tretman motornih vozila na kraju životnog ciklusa“, od strane Agencije za

životnu sredinu, uz posedovanje licence koja je u skladu sa pravilnicima

Republike Srbije o životnoj sredini. Zahtev tehničke opremljenosti postrojenja

za detoksikaciju motornih vozila na kraju životnog ciklusa u skladu

pravilnikom Republike Srbije, data je ispod:

1) mesto gde se vrši rasklapanje mora da ima nepropusnu podlogu sa

opremom za sakupljanje prosutih tečnosti, separatorom ulja i masti i

sredstvima za odmašćivanje;

2) da ima odgovarajuće zatvoreno skladište za odlaganje rezervnih

delova, kao i skladište sa nepropusnom podlogom i zatvorenim

kontejnerima za zamašćene delove;

3) odgovarajuće posude sa poklopcima za čuvanje akumulatora, filtera

i kondenzatora koji sadrže PCB/PCT;

4) odgovarajuće zatvorene posude ili rezervoare za odvojeno čuvanje

tečnosti i to: goriva, motornog ulja, ulja menjača, ulja iz diferencijala,

5

hidrauličnog ulja, tečnosti iz hladnjaka, antifriza, ulja iz sistema za

kočenje, kiseline iz akumulatora, tečnosti iz klima ureĎaja i sve druge

tečnosti i opasne materije koje su sadržane u otpadnom vozilu;

5) ureĎaj za prečišćavanje otpadnih voda, uključujući atmosfersku

kanalizaciju;

6) odgovarajući sistem za sprečavanje zagaĎenja vazduha u skladu sa

posebnim propisom;

7) odgovarajuće skladište za otpadne gume;

8) mašinu za sečenje i usitnjavanje metalnog otpada i mašinu za

presovanje;

9) sistem za zaštitu od požara i eksplozija u skladu sa posebnim

propisima.

Pored ovog Pravilnika, Ministarsvo životne sredine i prostornog planiranja

izdalo je „Upustvo o uslovima koje moraju da ispune ovlašćeni operateri za

reciklažu motornih vozila (3.3.2009. godine). Opasne komponente i

materijale različitih vrsta uklonjenje tokom detoksikacije trebalo bi sladištiti

posebno. Očigledno je da ovlašćenja postrojenja za tretman ELV moraju biti

obazrivi prema bilo kojim drugim opasnim materijalima ili komponentama

koje se mogu naći u njihovim operacijama detoksikacije.

1.3 Razmatranje sigurnosti i zdravlja

Detoksikacija vozila uključuje ukljanjanje fluida i komponenta koje mogu biti

eksplozivne, korozivne i štetne za zdravlje ljudi. Glavno zakonodavstvo u

Republici Srbiji uzima u obzir ove oblasti koje uključuju:

- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik R. Srbije broj

101/2005), koji nameće obavezu poslodavaca (i samozaposlenih) da

naprave odgovarajuću procenu rizika zaposlenih kao i druga lica koja

proističu iz rada sa poslodavcem da informišu zaposlene o rizicima i da

pripreme odgovarajuće procedure u slučaju opasnosti.

- Poslodavac je dužan da spreči da zaposleni bude izložen djelovanju

opasnih supstanci i zaštiti ih od eventualnih eksplozija ili požara.

6

- Operateri koji uklanjanu ili razmeštaju airbeg uredjaje i druge

pirotehničke uredjaje trebalo bi da su obučeni na odgovarajući način kako

bi se smanjio rizik od povrede.

- Operateri koji uklanjaju fluide/gasove iz klima uredjaja moraju biti

propisno kvalifikovani (EC br. 307/2008) kako bi se smanjio uticaj

fluoridnih gasova na efekat staklene bašte (pravilnik obuhvata bezbednost

i uticaj na životnu sredinu)

- Operatori koji tretiraju vozila koja koriste tečni naftni gas (eng. LPG)

trebalo bi da su odgovarajuće kvalifikovani i upoznati sa upustvom u

ovom dokumentu.

- Hibridna i električna vozila koja sarže visokovoltažne sisteme baterija,

zahtevaju poseban tretman kako bi se izbegao rizik povrede strujnog

udara. Operatori koji tretiraju ovakva vozila trebalo bi da su posebno

obučeni i upićeni sa demontažnim operacijama.

2.4 Oprema koja se koristi za aktivnosti detoksikacije motornih vozila

Preporučuje se da aktivnosti detoksikacije motornih vozila na kraju životnog

ciklusa budu vršene korišćenjem opreme koja je specijalno dizajnirana za

odredjenu operaciju detoksikacije. Upotreba ovake opreme obezbedjuje visok

nivo detoksikacije (uklanjaju se uglavnom svi fluidi sadržani u ELV, ukoliko

se izvedu na propisan način). u relativno kratkom vremenskom periodu (20-

30 minuta po vozilu).

Ovlašćenja postrojenja za tretman motornih vozila na kraju životnog ciklusa

mogu se odlučiti na altenativna rešenja za uklanjanje fluida iz vozila ali

zahtevi zdravlja i bezbednosti na radu nikad ne smeju biti narušeni. Pored

toga, ako se koriste alternativne metode detoksikacije, potrebno je dokazati da

je nivo detoksikacije isti kao u slučaju korišćenja opreme koja je specijalno

dizajnirana za odredjenu operaciju detoksikacije.

Većina komercijalno dostupne opreme rade pneumatski. Shodno tome,

kompresor koji se koristi za pokretanje ove opreme mora imati kapacitet koji

će obezbediti opremi da radi na zadovoljavajućem nivou.

7

3 Primer procesa detoksikacije

U cilju detoksikacije motorog vozila na kraju životnog ciklusa, brojne operacije moraju

biti sprovedene. Primjer redosleda operacija detoksikacijec motornog vozila prikazan je

u tabeli 1, za slučaj korišćenja standardne vrste opreme. U slučaju korišćenja druge

vrste opreme i alternativnih metoda uklanjanja fluida, modifikuje se drugi redosled

operacija, shodno pozitivnom iskustvu operatera.

Tabela 1. Mogući redosled detoksikacije

Iznad / Ispod vozila Operacija

Iznad Uklanjanje baterije (akumulatora)

Iznad Uklanjanje poklopca na filteru za ulje i gorivo

Iznad Podešavanje kontrole grejača na maksimum

Iznad Uklanjanje točkova i guma

Iznad Uklanjanje delova koji sadrže živu

Postaviti vozilo na konzolu za detoksikaciju ili na uredjaj za dizanje

Ispod

Pražnjenje motornog ulja i uklanjanje filtera za ulje

(deponovanje ili drobljenje filtera)

Ispod

Pražnjenje ulja za menjač, uključujući zadnji diferencijal

ukoliko je pogodno

Iznad Degazacija klima uredjaja (ukoliko je ugradjena)

Ispod Pražnjenje sredstva za hladjenje

Ispod Pražnjenje fluida za kočnice

Ispod Uklonjanje katalizatora (ukoliko je ugradjen)

Iznad Pražnjenje rezervoara za pranje vetrobrana

Iznad Pražnjenje rezervoara za kočnice/kvačilo

Iznad Pražnjenje rezervoara za servo volan (ukoliko postoji)

Ispod Pražnjenje rezervoara za gorivo

Ispod Pražnjenje fluida za amortizaciju ili uklanjanje

amortizera

Ispod Zamena odlivnih zapušača/montiranje plastičnih čepova

Uklanjanje vozila sa konzole za detoksikaciju ili uredjaja za dizanje

Iznad

Razvijanje vazdušnih jastuka i drugih pirotehničkih

uredjaja na licu mesta (ukoliko su ugradjene i ako je je

moguće sprovesti ovu operaciju)

Iznad Uklanjanje vazdušnih jastuka i drugih pirotehničkih

uredjaja (ukoliko su ugradjene i ne mogu biti razvijene na

licu mesta)

Iako se operacije detoksikacije koje se obavljaju ispod vozila ne mogu odvijati

paralelno, ipak redosled operacija prikazan u Tabeli 1 maksimalizuje vreme pražnjenja

motornog ulja.

Uklanjanje točkova/guma nije zahtev detoksikacije, ali uklanjanje točkova će dozvoliti

bolji prisrup fluidima u sistemu za amortizaciju vozila (u zavisnosti od opreme koja se

koristi). Ukoliko šreder postrojenje, koje otkupljuje detoksikovano vozilo, garantuje

8

uklanjanje materijala sa gume post-šreder tehnologijom onda uklanjanje guma nije

neophodno. U suprotnom, gume moraju biti uklonjene.

Redosled detoksikacije prikazan u Tabeli 1 može se predstaviti u 3 faze:

Premilinarne aktivnosti

Uklanjanje fluida i drugih stavki

Uklanjenje ili razvijanje vazdušnih jastuka

Procedure koje su potrebne da se završi svaka faza opisane su u drugim poglavljima

ovog upustva. Nakon svake operacije detoksikacije, fluid ili druge stavke koje su

uklonjene moraju biti transportovane u magacinu postrojenja što je pre moguće i biti

prikladno skladištene.

3. Preliminarne aktivnosti

Preliminarne aktivnosti izvode se u cilju pripreme vozila za sledeću fazu (uklanjanja

fluida i drugih stavki). Aktivnosti koje je potrebno izvesti su:

3.1 Procena vozila za opasnost po zdravlje i bezbednost

3.2 Koristiti upustva odredjenog proizvodjača/modela vozila za informacije o

detoksikaciji vozila na kraju životnog ciklusa, ukoliko se zahtevaju

3.3 Ustanoviti da li vozilo na kraju životnog ciklusa ima vazdušne jastuke

3.4 Ukloniti baterije (akumulatore)

3.5 Ukloniti poklopce sa filtera za ulje i gorivo (i druge filter poklopce, ako ih ima)

3.6 Postaviti kontrolu grejača na maksimum

3.7 Uklanjanje točkova/guma

3.8 Uklanjanje balansera težine sa točkova

3.9 Pripremiti Električno/Hibridno vozilo za tretman

Sve ove aktivnosti neophodno je sprovesti pre postavljanja ELV na konzolu za

detksikaciju ili uredjaja za dizanje kako bi omogućili aktivnosti koje se sprovode ispod

vozila.

Sve potrebne administrativne postupke (procena vozila za opasnost po zdravlje i

bezbednost) neophodno je izvršiti pre bilo koje druge prelimilnarne operacije.

9

3.1 Procena vozila za opasnost po zdravlje i bezbednost

Ispitivanje vozila o prisustvu opasnih djelova kao što su staklo, hipodermične igle i

druge biološke kontaminacije ili štete od požara, koji mogu uticati na način na koji se

tretman detoksikacije vozila izvodi u smislu bezbednosti operativaca. Provjeriti i

ukloniti bilo koje strane materijale (kao što su boce pod pritiskom).

3.2 Koristiti upustva odredjenog proizvodjača/modela vozila za informacije

o detoksikaciji vozila na kraju životnog ciklusa, ukoliko se zahtevaju

Usled velike raznovrsnosti proizvodjača/modela, informacije o njihovoj detoksikaciji

na kraju životnog ciklusa mogu biti veoma korisne za „ovlašćena postrojenja za tretman

motornih vozila na kraju životnog ciklusa“. Ukoliko se zahtevaju posebne procedure za

detoksikaciju motornog vozila potrebno je dobiti informacije i procedure o tretmanu

takvih vozila (npr. razvijanje i uklanjanje vazdušnih jastuka).

3.3 Ustanoviti da li vozilo na kraju životnog ciklusa ima vazdušne jastuke

Broj vazdušnih jastuka u vozilima na kraju životnog ciklusa se kreće od 1 (u volanu) pa

do više od 10. Neki od njih mogu biti već razvijeni, ukoliko se vozilo klasifikuje kao

oštećeno usled nesreće u saobraćaju.

Ako vizuelna inspekcija identifikuje da vozilo sadrži jednan ili više vazdušnih jastuka,

onda se oni rezvijaju na licu mesta koristeći odgovarajuću opremu. Osim toga lica koja

su zaposlena na uklanjanje/razvijanje vazdušnih jastuka potrebno je da prodju

odgovorajuću obuku za ovu operaciju.

Uklanjanje i razvijanje vazdušnih jastuka opisani su u poglavlju 5 u ovom upustvu.

3.4 Ukloniti baterije (akumulatore)

Bateriju (akumulator za pokretanje, osvetljavanje, paljenje vozila) potrebno je ukloniti

iz zdrastvenih i bezbednosnih razloga (prevencija mogućeg električnog pražnjenja koje

bi upalilo gorivo), pre operacije uklanjanja goriva iz rezervoara. Bateriju je lako

ukloniti standardnim alatom.

Ukoliko je vozilo, nad kojim se vrši tretman, na električni pogon ili hibridna

neopohodno je postupati po odgovarajućim dodatnim upustvima i instrukcijama koje

izdaje proizvodjač vozila.

10

3.5 Uklanjanje ili otvaranje poklopaca sa filtera

Poklopce sa filtera za ulje, gorivo i druge poklopce neophodno je ukloniti ili otovriti.

Ovo omogućuje da se ulje, gorivo i drugi fluidi lakše isprazne iz odgovarajućih

rezervoara.

3.6 Kontrole grejača

Kako bi obezbedili da jedinica za hladjenje i grejanje bude ispražnjena, kontrole

grejača moraju biti u poziciji koja omogućava maksimalnu koilčinu toplote. Pošto ova

operacija može uticati na bezbednost i zdravje ukoliko operativac sedi unutar vozila

potrebno je izvršiti operaciju vozila pružanjem ruke u vozilo.

3.7 Uklanjanje točkova i guma

Uklanjanje točkova i guma poboljšaće pristup kočnicama i amortizerima za operaciju

detoksikacije. Kada se uklanjaju gume sa felni, izlaganja operativaca prašinom mogu

biti regukovani izduvavanjem gume (kroz ventil ili probijanjem odgovarajućim alatom

ukoliko gume nisu namenjene za ponovnu upotrebu).

3.8 Uklanjanje balansera težine sa točkova

Sa svih točkova, uključujući i rezervne, potrebno je ukloniti balansere težine i staviti ih

u odgovarajuće skladišne kontejnere za reciklažu. Postoje novi zahtevi i regulacije za

zabranu postavljanja olovnih balansera težine, ail trenutno to su materijali od olova pa

ih je neophodno razdvojiti.

3.9 Elektična/hibridna vozila

Elektična/hibridna vozila sadrže visoko voltažni električni sistem tako da je potrebno

posedovati specijalnu opremu za demontažu i tretman visoko voltažnog sistema, nakon

čega vozilo može biti tretirano kao regularno vozilo na kraju životnog ciklusa. Važno je

prepoznati i razumeti visoko voltažni električni sistem i njegove specifičnosti kako bi

se izvršio bezbedan tretman vozila na kraju životnog ciklusa.

Komponente hibridnog vozila koje nisu uklonjene mogu predstavljati značajnu

opasnost i rizik za ljude usled njihovih visoko energetskih osobina i opasnih materija,

koje mogu sadržati. Takodje, takve opasne materije mogu uzrokovati štetan uticaj na

životnu sredinu koliko se slučajno oslobode. Prilikom tretmana komponenata hibridnih

11

vozila neophodno je pridržavati se najvišeg stepena opreznosti i instrukcija

proizvodjača za tretman takvog vozila.

Identifikacija hibridnog vozila

Svaki proizvodjač ima svoje specifične identifikacione metode za hibridna vozila.

Potrebno je obratiti se proizvodjaču za informacije o specifičnim informacijama

ukoliko je to moguće. Postoji nekoliko zajedničkih načina proizvodjača za naznaku

hibridnog vozila:

Identifikacioni broj vozila (IBV, ili engleski VIN). Ovaj broj daje proizvodjač i

on ukazuje na specifikacije modela kao što su upotreba visoko voltažnog

električnog sistema.

Logo/zaštitni znak koji se nalazi na spoljašnosti ili odeljku motora koju ukazuje

na hibridnu tehnologiju specifičnu za svakog proizvodjača.

Istrument tabli (uredjaj za nadgledanje merača snage/baterije)

3.9.1 Opšte bezbednosne instrukcije za detoksikaciju hibridnih

komponenti

Komponente hibridnog vozila trebalo bi da rastavljaju odgovarajuća kvalifikovana lica

koja moraju pratiti odgovarajuće procedure koje je definisao proizvodjač. Mora se

voditi računa da su sve hibridne komponente koje je identifikovao proizvodjač

rastavljene i reciklirane.

Postrojenja za demontažu vozila moraju biti sigurni da su zaposleni koji obradjuju

hibridne komponente dobro upoznati sa upustvom i dodatnim informacijama koja se

mogu naći u upustvu (specifičnim dokumentima) proizvodjača hibridnog vozila.

Neophodno je pridržavati se svih relevantnih propisa zdravlja i bezbednosti zajedno sa

instrukcijama proizvodjača automobila za rukovanje i bezbedan tretman samog vozila i

hibridnih komponenti.

Visoko voltažna električna energija sadžana je u pakovanju baterija (eng. HV battery

pack) i obično napaja električni motor, generator, električni invertor kompresor (za

klima uredjaj), izmenjivački uredjaj (invertor) u današnjim hibridnim električnim

vozilima. Voltaža sistema baterija zavisi od proizvodjača vozila. Današnji modeli mogu

12

imati i do nekoliko hiljada volti. Pored sistema baterija visoke voltaže, ugradjena je i

uobičajna baterija od 12 volti koja napaja niskovoltaćne električne uredjaje (radio,

sirena, svetla, brisači, dizači prozora, instrument tabla).

3.9.2 Isključiti vozilo

Hibridno vozilo mora biti isključeno u tri odvojene faze:

a) isključiti motor,

b) razdvojiti kablove iz konvencijalne 12V baterije

c) Izolovati visoko voltažni električni sistem uklanjanjem servis priključka ili

isključenjem izolacionog prekidača a ukoliko nisu vidljivi pogledati specifične

informacije proizvodjača.

10 minuta nakon uklanjanja servis priključka ili isključivanjem prekidača, visoko

voltažni sistem baterija je isključen ili ispražnjen, tako da nema visog napona izvan

sistema baterija. Medjutim, beterija unutar sistema još uvek sadrži svoju voltažu.

Nakon uklanjanja sistema baterija ne vraćati nazad servis priključak.

3.9.3 Odvojiti i ukloniti visoko voltažni sistem baterija

Pre odvajanja izvoda visokonaponskog kabla, neophodno je proveriti da je napon

izmedju izvoda 0 volti sa voltmetrom.

a) Odvojiti priključne kablove sa visokonaponske baterije

b) Izoovati kablove visokonaponske baterije korišćenjem izolacione trake

c) Koristiti specijalne informacije proizvodjača za uklanjanje sistema baterija

Kada se ukloni sistem baterija ono se može demontirati na uobičajan način.

3.9.4 Skladište za odlaganje visoko voltažne baterije

a) Čuvati sistem baterija visoke volataže na suvo mosto koje nije izloženo visokim

temperaturama.

b) Zaštititi baterije od udara (bušenja ili drobljenja).

c) Baterije bi trebalo skladištiti po tipu baterije (pr. NiMH), prema nacionalnom

zakonodavstvu (ne mešati sa olovnim (kiselim) baterijama).

13

4 Uklanjanje fluida i drugih stavki

Aktivnosti koje je potrebno izvršiti su date u tabeli 2:

Tabela 2. Uklanjanje fluida i drugih stavki

Fluidi Druge stavke

Isprazniti motorno ulje i ukloniti filter za

ulje

Ukloniti katalizator (ukoliko je ugradjen)

Isprazniti ulje menjača Isprazniti sredstvo za hladjenje iz klima

uredjaja (ukoliko je ugradjena)

Isprazniti sredstvo za hladjenje Ukloniti LPG rezervoar (ukoliko je

ugradjen)

Isprazniti hidraulična ulja Identifikovati i ukloniti uredjaje koje

sadrže živu

Isprazniti tečnost za pranje vetrobrana Identifikovati i ukloniti druge opasne

stavke

Isprazniti rezervoar za gorivo

Isprazniti sistem vešanja

Sve fluide različitog tipa (pr. ulja, fluidi na bazi vode itd.) koji su uklonjeni iz vozila

potrebno je skladištiti u različite rezervoare u ograničenom prostoru skladišta pre

specijalističkog odlaganja ili obnavljanja (reciklaže). Potrebno je razdvojiti rezervoare

za gorivo (benzin i dizel odvojeno), ulje (za podmazivanje, menjač, ulje za servo volan

i amortizere zajedno), fluid za kočnice (odvojeno) i fluide na bazi vode (sredstva za

hladjenje i pranje vetrobrana zajedno), što je ujedno minimalan zahtev za razdvajanje

fluida. Razdvajanje fluida neophodno je radi njihove dalje reciklaže.

Pre operacija koje se obavljaju ispod vozila na kraju životnog ciklusa, potrebno ga je

postaviti na odredjenu konzolu ili uredjaj za dizanje vozila. Poželjno je podesiti uredjaj

da odgovara visini operatera. Iako je moguće pristupiti donjem delu vozila iz

odgovarajuće rupe, postoje izvesni zdrastveni i bezbednosni problemi koji se javljaju

ovakvim pristupom, prvenstveno sa mogućim nagomilavanjem zapaljivih isparenja

unutar rupe (rizik od eksplozije/požara) teokom procesa detoksikacije.

Prva operacija koju je potrebno izvršiti je pražnjenje motornog ulja. Druge aktivnosti

mogu biti sprovodjene paralelno ovoj operaciji ali operacija pražnjenja ulja obično

zahteva 20 minuta za dostizanje tačke gde dalje pražnjenje nije vidljivo.

Preporučuje se da se operacije detoksikacije izvode korišćenjem opreme koja je

specijalno dizajnirana za potrebne operacije detoksikacije. Korišćenje ovakve opreme

14

nije neophodno ali ona obezbedjuje visok nivo detoksikacije u relativno kratkim

vremenskim intervalima (20-30 minuta po vozilu).

Nakon detoksikacije, svi otvori za praženjenje moraju biti zatvoreni odgovarajućim

plastičnim čepovima ili njihovim sopstvenim zatvaračima, radi prevencije curenja bilo

kakvih ostataka.

4.1 Motorno ulje

Uklanjanjem čepa sa dna rezervoara za ulje slobodnim padom prazni se ulje i skuplja u

prikladan rezervoar. Ako komercijalno dostupna oprema za ovu operaciju nije

korišćena, potrebno je sakupljati ulje u rezervora koji ima zapreminu od minimum 10

litara. Mora se dozvoliti pražnjenje ulja iz motora od minimum 20 minuta, ili do

trenutka kada prestaje vidljivo pražnjenje ulja.

4.1.1 Filter za ulje

Filter za ulje mora biti uklonjen. Ovo bi trebalo da se obavi korišćenjem odgovarajućeg

alata koji neće prouzrokovati probijanje filtera za ulje tokom njegovog uklanja.

Filter za ulje se mora podvrgnuti daljem tretmanu kako bi se uklonio ostatak ulja. Ovo

može biti postignuto drobljenjem filtera i recikliranjem ulja. Komercijalna oprema za

ovu funkciju je dostupna. A osim toga, moguće je poslati filter za ulje odgovarajućim

vlašćenim postrojenjima prevezenim u hermetički zatvorenom pakovanju.

4.2 Ulje iz sistema za menjanje brzina

Ulje menjača sadržan je kod ručnih i automatskih menjača i kod diferencijala zadnje

pogonskih osovina.

4.2.1 Ručni menjač brzina

Ako kutija menjača ima čep za pražnjenje, operaciju pražnjenja moguće je izvršiti

slobodnim padom uklanjanjem čepa i sakupljanjem ulja u odgovarajući rezervoar koji

ima zapreminu od minimum 5 litara. Neophodno je dozvoliti pražnjenje ulja sa

vremenskim trajanjem od minimum 10 minuta, sve do momenta vidljivog prestanka

kapljanja ulja.

15

Ako kutija menjača nema čep, operaciju pražnjenja je potrebno izvršiti bušenjem rupe

odgovarajuće veličine na dnu kutije menjača. Komercijalna oprema uključuje

odgovarajuću bušilicu koja će obezbediti usisno pražnjenje ulja i sakupljanje bez

potrebe za dodatnim rezervoarom ispod kutije menjača. Ovakva oprema može se

koristiti i kod menjača koji imaju čep za pražnjenje ulja.

4.2.2 Automatski menjač

Kod automatskih menjača ulje mora biti ispražnjeno iz kutije menjača i konvertora

obrtnog momenta. Ukoliko su ove jedinice spojene onda se operacija pražnjenja odvija

iz jednog otvora. Procedura za ispuštanje ulja kod automatskih menjača ista je kao i

kod ručnih menjača.

4.2.3 Zadnji diferencijal

Procedura za operaciju pražnjenja ulja iz diferencijala zadnje pogonskih osovina ista je

kao i kod ručnih menjača. Oni koji nemaju čep za odvod ulja mogu se bušiti ili,

alternativno, mogu se popustiti prirubnice diferencijala tako otvorene da omogućavaju

tečenje ulja.

4.2.4. Ulje iz servo sistema

Ako vozilo na kraju životnog ciklusa ima servo volan, potrebno je ekstrakovati ulje iz

rezervoara za srervo sistem kao i iz poveznih creva. Oprema je slična kao i kod

ekstrakovanja fluida iz kočionog sistema (videti ispod) i može biti korišćena u svhu

pražnjenja rezervorara servo sistema. Nakon uklanjanja fluida iz rezervora, buši se

priključna cev i izvlači ostatak fluida, ili se buši najniža tačka na crevu ispuštajući fluid

slobodnim padom.

4.3 Hidraulična ulja

Sva vozila na kraju životnog ciklusa sadrže fluid kočionog sistema. Mali broj starih

vozila može imati i hidraulična kvačila.

4.3.1 Fluid kočionog sistema

Komercijalna oprema koja se koristi za operaciju uklanjanja fluida iz kočionog sistema

koristi pritisak i usisavanje fluida iz rezervoara, kočionih cevi i cilindara (fluid se

izvlači iz ispusnog ventila). Fluid kočionog sistema može biti uklonjen i otvaranjem

16

ispusnog ventila kočionog sistema a zatim pritiskanjem pedale kočnice sve dok se

rezervoar ne isprazni. Medjutim, kod ovakvog načina ispuštanja fluida iz kočionog

sistema postoje problemi koji se tiču zdrastvene i bezbednosne sigurnosti operativca

koji treba da sedi unutar vozila da bi izvršio ovu opreraciju. Osim toga, uklanja se

manja količina fluida nego kad se koristi komercijalno dostupna oprema. Prosečno je

potrebno oko 10 minuta da bi se izvršila operacija pražnjenja fluida iz kočionog sistema

4.3.2 Fluid kvačila

Skoro svi moderni automobili poseduju kvačilo na sajlu, tako da ne sadrže nikakav

hidraulični fluid. Medjutim, neki stariji tipovi automobila poseduju hidraulično kvačilo

tako da je potrebno izvršiti operaciju pražnjenja ovog fluida. Oprema koja se koristi za

ovu operaciju slična je opremi koja se koristi za pražnjenje fluida kočionog sistema,

tako da se može koristiti ista oprema.

4.4 Tečnost za hladjenje (antifriz)

Tečnost za hladjenje može biti ispražnjena uklanjanjem creva sa dna hladnjaka i

sakupaljanjem tečnosti u adekvatnom rezervorau sa minimalnom zapreminom od 10

litara. Komercijalna oprema omogućava operatoru da napravi rupu na dnu creva i

izvuče tečnost za hladjenje kroz tu rupu u odgovarajući rezervoar. Može se koristiti bilo

koji metod, ali visok nivo izvatka može se postići samo ako je kontrola grejača

postavljena na maksimum kao deo preliminarne aktivnosti i kada je uklonjen poklopac

sa filtera. Vreme koje je potrebno za ovu operaciju je oko 10 minuta.

4.5 Tečnost za pranje vetrobrana

Ova operacija se vrši isisavanjem fluida iz rezervoara. Crevo koje se postavlja u

rezervoar potrebno je da bude dovoljno dugačko da dohvati dno rezervoara. Neki

modeli imaju rezervoar za tečnost sa savijenim cevima za punjenje koje mogu izazivati

poteškoće prilikom postavljanja opreme za pražnjenje tečnosti. U ovim slučajevima

preporučljivo je da se operacija pražnjenja tečnosti vrši ispod rezervoara, bušenjem ili

uklanjanjem pumpe. Može se koristiti jednostavna pumpa ili komercijalno dostupna

oprema. Ukoliko se koristi obična pumpa, mora se proveriti da li je sva tečnost iz

rezervoara ispražnjena. Ukoliko vozilo ima odvojene rezervoare (za prednji i zadnji

prozor) potrebno je isprazniti oba rezervoara.

17

4.6 Rezervoar za gorivo (ne uključuje LPG (liquid petrol gas) rezervoar)

Gorivo iz rezervoara može biti ispraženjeno isisavanjem, kroz crevo koje se ubaca u

rezervoar, medjutim ovakav način je nepovoljan za postizanje zahtevanog stepena

detoksikacije.

Da bi bili sigurni da smo postigli zahtevani stepen detoksikacije potrebno je probušiti

rezervoar na najnižoj tački i isisati gorivo iz rezervoara. Ovim postupkom

obezbedjujemo sprečavanje ispuštanja bilo kakvih isparenja tokom ekstrakcije.

Zahtevi zdravlja i bezbednosti u skladu sa ekstrakcijom goriva podrazumevaju da je

alat kojim se probija rezervoar napravljen od materijala koji ne varniči i da bude

napajan pneumatski, a osim toga potrebno je napraviti vezu za uzemljenje izmedju

vozila i opreme za ekstrakciju. Komercijalno dostupna oprema trebalo bi da ispunjava

ove zahteve.

Dizajn rezervoara (na primer u obliku sedla), može zahtevati da se buše dve rupe na

najnižim tačkama rezervoara kako bi se potpuno ispraznilo gorivo.

4.7 Sistem vešanja

Sistem vešanja na većini vozila je opremljen sa 4 nezavisna amortizera (na svakom

točku posebno). Medjutim, alternativni sistemi se koriste na nekim vozilima.

4.7.1 Amortizeri

Preporučuje se praženjenje fluida iz amortizera bez njihovog uklanjanja iz vozila na

kraju životnog ciklusa. Ulje u amortizeru se nalazi u unutrašnjem i spoljnom cilindru,

tako da je neophodno isprazniti ulje iz oba cilindra kako bi se postigao zadovoljavajući

stepen detoksikacije. Komercijalno dostupnom opremom moguće je postići zahtevani

stepen detoksikacije ali vreme potrebno za ovu operaciju zavisi od dizajna operme.

Instrukcije koje predvidja proizvodjač moraju se poštovati.

Ulje/fluid iz amortizera može se ukloniti i uklanjanjem amortizera iz vozila na kraju

životnog ciklusa, ali vreme potrebno za ovu operaciju moze biti značajno, a amortizeri

koji su uklonjeni klasifikuju se u opasan otpad.

18

4.7.2 Gasni amortizeri

Oprema dizajnirana za uljne amortizere može se koristiti i za bezbedno uklanjanje gasa

iz sistema gasnih amortizera. Ovo mora potvrditi proizvodjač te opreme pre nego što se

iskoristi za ovakvu upotrebu, a bilo koja sigurnosna procedura (koju je propisao

proizvodjač opreme) mora biti sprovedena.

4.8 Katalizator

Starija vozila na kraju životnog ciklusa možda ne poseduju katalizator, ali novija

vozila, posebno ona koja su registrovana posle 1993 (i dizel i benzin) poseduju

katalitički konvertor (katalizator) u izduvnom sistemu automobila. Katalizator može

biti identifikovan vizuelnom inspekcijom na izduvnom sistemu i biti uklonjem

jednostavnim sečenjem cevi ispred i iza katalizatora. Korišćenjem adekvatne opreme za

ovu operaciju znatno će redukovati vreme neophodno za uklanjanje katalizatora.

Iako ova operacija ne spada u striktne operacije detoksikacije, ona ima finansijke

prednosti (recikliranjem katalizatora) koje mogu pokriti troškove detoksikacije vozila.

4.9 Sredstvo za hladjenje iz klima uredjaja

U automobilima se koriste dva tipa fluida za klima uredjaj, a to su tip R12 i R134a. Tip

fluida za hladjenje označen je na vozilu.

Sredstvo za hladjenje mora biti uklonjeno specijalnom opremom sa dva cilindra za

kolekciju, jedan za R12 (CFC, Chlorofluorocarbon) i jedan za R134a (HFC,

Hydrofluorocarbon). Oprema se postavlja na servisni ventil i potrebno je 10 do 12

minuta za uklanjanje fluida i transfera do kolekcionog cilindra.

Nova regulativa EU (EC 307/2008) zahteva kvalifikovana lica sa licencom stručnosti

(propisno obućeni), koja postupaju sa gasovima koji stvaraju efekat staklene bašte

(fluorisani gasovi kao što su CFC i HFC).

4.10 LPG (Liquefied Petroleum Gas) rezervoari

Identifikacija vozila sa tečnim naftnim gasom (auto plin). LPG vozila mogu a

nemoraju da imaju identifikacionu oznaku, ali često mogu biti prepoznati

prisustvom dodatnog rezervoara za auto plin smeštenih u prtljažniku automobila

umesto rezervnog točka. Jedan plinski sistem se sastoji od rezervoara sa sledećim

19

elementima: ventil sigurnosti (ispušta gas iz rezervoara, ako pritisak poraste

preko 25 bara), ventil protiv loma cevi, priključaka za punjenje i pražnjenje,

pokazivača nivoa tečnosti. U prostoru motora postoje dodatne cevi i instalacije

koje kontrolišu prelazak sa benzina na LPG i obratno. Ako je moguće, najbolje je

startovati motor i ispraznizi što više goriva iz rezervoara prije njegovog

uklanjanja, radi redukovanja mase rezervoara i opasnot od isparavanja.

VAŽNA PRIMEDBA: LPG gorivo, u praksi, ne bi trebalo brkati sa CNG

gorivom (Compressed Natural Gas) tj. komprimovanim prirodnim gasom ili

metanom, koji je podjednako opasan ali se skladišti na mnogo većim pritiscima.

Sa CNG vozilima trebalo bi da postupaju samo potpuno kvalifikovani tehnočari u

skladu sa instrukcijama proizvodjača automobila. Uobičajna procedura za

uklanjanje ovih rezervoara je :

1. Isključiti ventil za izolaciju

2. Odvojiti (ili preseći) priključne cevi

3. Ukloniti osiguravajuće spojnice ili kaiševe

4. Ukloniti rezervoar na sigurno skladište

Uklanjanje, rukovanje i skladištenje LPG rezervoara povlači probleme koje se tiču

zdrastvenih i bezbednosnih pitanja, tako da je neophodno proverti odgovarajuća

upustva koja se tiču izvršenja bezbednosti i zdravlja prilikom postupanja sa ovom

vrstom otpada. Samo odgovarajuće obučena osoblja trebalo bi da rade na vozilima sa

LPG gorivom pre nego što se rezervoar sa LPG gorivom ukloni.

LPG u rezervoaru je u tečnom stanju, medjutim u slučaju oslobadjanja iz rezervoara

tečnost naglo prelazi u gas koji uzrokuje veliki pad temperature u blizini njegovog

ispuštanja. Shodno tome, operater koji rasklapa rezervoar sa vozila trebalo bi da

poseduje zaštitnu opremu za ruke i oči kako bi izbegao smrzavanje. Pored toga, gas je

veoma zapaljiv i teži je od vazduha, tako da se može nagomilavati na niskim mestima

(rupe i kanali), predstavljajući veliku pretnju po zdravlje i bezbednost radnika. Zbog

toga je neophodno tretirati ovakvo vozilo na otvorenom vazduhu sa odgovarajućom

opremom kako bi se gas uklonio bezbedno.

Vozilo bi trebalo izolovati na otvorenom prostoru, tako da se rezervoar za LPG gorivo

bezbedno ukloni za praženjenje, prečišćavanje i deponovanje, koje vrši odgovarajuće

kvalifikovano osoblje. Opremom za detekciju gasa potrebno je proveriti vozilo da li

20

postoje curenja gasa, posebno u prostoru oko priključnih cevi rezervora. Ukoliko je

baterija (akumulator) postavljena u blizini rezervoara ne bi je trebalo razdvajati dok se

ne proveri da li postoje curenja gasa u blizini baterije, kako bi se izbegao rizik

varničenja iz baterije, koje bi iniciralo zapaljenje gasa.

Ukoliko postoji curenje gasa, postupanje sa LPG gorivom postaje prioritet i ukoliko ne

postoji kvalifikovano lice potrebno je zatražiti povoć lokalne kompanije za montažu

LPG rezervoara.

Vozila na LPG pogon ne bi trebalo ni pod kojim okolnostima, balirati ili slati na šreder

postrojenje, čak i kad se smatra da je rezervoar prazen, jer uvek mogu postojati zaostali

gasovi koji će prouzrokovati eksloziju. Osim toga, rezervoar koji je pod pritiskom, ne

bi trebalo bušiti ili probijati radi uklanjanja tečnog naftnog gasa.

Nakon pravilnog uklanjanja rezervoara, ostatak vozila može se tretirati kao normalno

vozilo na kraju životnog ciklusa. Cevi za ubrizgavanje LPG u motor i ostale dovodne

cevi ne moraju biti uklonjene. Sam rezervoar je relativno težak, pa je potrebno koristiti

uredjaj za dizanje za njegovo uklanjanje, koko bi se izbeglo povredjivanje osoblja.

Informacije o postupku uklanjanaj LPG rezervoara trebalo bi tražiti od nadležnih izvora

(pr. dobavljač LPG rezervoara, asocijacije za LPG itd.). LPG rezervoare trebalo bi

skladištiti na otvorenom prostoru na prikladnim policama/kavezima do njihovog

deponovanja od strane ovlašćenih sakupljača.

4.11 Sklopke koje sadrže živu

Neke sklopke (prekidači), kao što su one na bazi nagiba, mogu sadržati izvesnu

količinu žive. Pravilnik o postupanju vozila na kraju životnog ciklusa podrazumeva

obavezno uklanjanje sklopki koje sadrže živu. Prihvatljiv nivo detoksikacije postiže se

uklanjanjem svih sklopki koje su jasno označene da sarže živu. Vizuelna inspekcija

prostora koji sadrže ovakav tip sklopki moraju se obaviti tokom procesa detoksikacije,

ali samo one sklopke koje su jasno označene da sadrže živu potrebno je ukloniti.

4.12 Druge opasne stavke

Neka vozila na kraju životnog ciklusa mogu sadržati azbest (pr. odredjene obloge na

kočionim diskovima). Propisi zahtevaju lociranje i identifikaciju komponenata koje

mogu sadržati azbest. Vizuelna inspekcija vozila mora biti uradjena tokom procesa

21

detoksikacije i ukoliko se pronadju bilo kakvi djelovi koji sadrže azbest oni moraju biti

uklonjeni. Procedura uklanjanja komponenti koje sadrže azbest moraju poštovati

upustva o zdravlju i bezbednosti koje se tiču azbesta.

Vozila na kraju životnog ciklusa mogu sadržati i ostale opasne stavke, kao što su LCD

ekrani korišćene u kontrolnoj tabli kod novijih vozila.

5 Uklanjanje ili razvijanje pirotehničkih uredjaja

Pravilnik o tretiranju otpadnih vozila zahteva uklanjanje ili razvijanje svih

priotehničkih uredjaja iz vozila na kraju životnog cikusa jer se klasifikuju kao

eksplozivne komponente. Pirotehnički uredjaji se razvijaju mehanički ili električno u

zavisnosti od tipa vozila. Radi bezbedne procedure uklanjanja pirotehničkih uredjaja

neophodno je pogledati savete proizvodjača. Takodje, osoblje koje vrši operaciju

razvijanja i uklanjanja pirotehničkih uredjaja mora biti propisno obučeno.

Većina vazdušnih jastuka se razvija električno, bilo sa jednim direktrinm priključom

bilo sa kontrolnom jedinicom za razvijanje. Pre bilo kakvog ophodjenja sa elektrinim

razvijanjem vazdušnih jastuka neophodno je onesposobiti ih prekitanjem veze sa

baterijom. Nakon uklanjanja dotoka baterije, potrebno je da prodje oko 30 minuta, tako

da nestanu bilo kakva zaostala naelektrisanja u sistemu.

Takodje je moguće i uklanjanje i skladištenje nerazvijenih vazdušnih jastuka.

Medjutim, pošto su klasifikovani kao eksplozivni uredjaji, postrojenja za skladištenje bi

trebalo da zadovolje sve relevantne propise koje zahtevaju magacini eksplozivnih

materija, uključujući i one koje se tiču zdravlja i bezbednosti. Mnoga moderna vozila

sadrže najmanje dva vazdušna jastuka, a neka luksuzna mogu posedovati i više od 10

vazdupnih jastuka. Komercijalna oprema za razvijanje svih pirotehničkih uredjaja je

dostupna, ali različiti tipovi vazdušnih jastuka zahtevaju različite priključke, pa su

neophodni i brojni adapteri.

Razvijanje vazdušnih jastuka vrši se na obezbedjenom prostoru, a tokom detonacije na

prostoru od 10 metara oko vozila ne sme biti bilo kakvog osoblja. Prozori na vratima

moraju biti spušteni kako ne bi došlo do njihovog pucanja. Takodje bi trebalo voditi

računa da se nivo buke, tokom detonacije, ne krši sa pravilima loklane vlasti.

22

Tokom razvijanja vazdušnih jastuka u vozilu se generišu gasovi i čestice, pa je

neophodno da se vozilo razvetri pre odvijanja bilo koje druge operacije. Nakon

razvijanja, pirotehnički uredjaj je neutralizovan i može se ostaviti unutar vozila.

Ukoliko je pirotehnički uredjaj pre razvijanja napukao ili je oštećen, potrebno je

posvetiti posebnu pažnju na pitanja bezbednosti i zdravlja jer eksplozivne materije koje

se nalaze unutar vazdušnih jastuka (pre razvijanja) izuzetno su toksične.

6 Završetak postupka detoksikacije

Kada su sve aktivnosti detoksikacije opisane u ovom upustvu propisno sprovedene na

vozilu na kraju životnog ciklusa, onda se takvo vozilo klasifikuje kao neopasni otpad i

može biti reciklirano.

Svi fluidi i drugi materijali koji su uklonjeni iz vozila, još uvek se klasifikuju kao

opasan otpad, pa ih je potrebno čuvati u odgovarajuća skladišta koja zadovoljavaju sve

propise, do njihovog daljeg tretmana ili slanja za reciliranje ili odlaganja preko

odgovarajučih licenciranih preduzimača otpada.

Potrebno je postaviti sistem za beleženje kvantiteta fluida i drugih materijala koji su

uklonjeni. Ove zabeležene informacije bi omogućile redovne izveštaje o regulisanju

otpada i dati obaveštenje o godišnjem tretmanu vozila na kraju životnog ciklusa.