Ustav Federacije BiH

8/13/2019 Ustav Federacije BiH

1/16

Sadraj

UVOD ............................................................................................................................................................. 2

I HISTORIJAT I POJAM USTAVA ...................................................................................................................... 3

1.Pojava i nastanak ustava ........................................................................................................................ 3

2. Pojam i bitna svojstva ustava ................................................................................................................ 4

II NASTANAK I POJAM USTAVA U FEDERACIJI BIH ....................................................................................... 61. Historijat Ustava u Federaciji BiH .......................................................................................................... 6

2. Pojam i neke osnovne osobine Ustava Federacije BiH.......................................................................... 7

III STRUKTURA USTAVA FEDERACIJE BiH ....................................................................................................... 8

1. Preambula Ustava Federacije BiH ......................................................................................................... 8

2. Normativni dio Ustava Federacije BiH .................................................................................................. 9

3. Amandmani na Ustav Federacije BiH .................................................................................................. 13

IV Zakljuak .................................................................................................................................................. 15

Literatura ..................................................................................................................................................... 16


2/16

Ustav Federacije BiH

2

UVOD

Ustavno pravo je naziv za granu prava koja ureuje osnove drutveno- politikog ureenja,odnosno organizaciju vlasti neke drave,kao i temeljna prava i dunostinjenih graana.Ustavno pravo je najee kodificirano u obliku pisanog ustava koji predstavtemeljni pravni akt jedne zemlje. Svaka drava poseduje neku vrstu ustava, bilo pisani ilinepisani. V eina zemalja ima pisani ustav, to je sluaj i sa Ustavom Federacije Bosne iHercegovine. Ustav predstavlja osnov za ograniavanje vlasti i vladavine prava. Kako emokasnije vidj eti razne definicije ustava, za njega u globalu moemo rei da predstavlja pravniakt koji sadri odreene norme i pravila ponaanja u odreenoj zemlji, pri emu se s predviena pravila moraju potovati, a kasnije donijeti zakoni i drugi propisi moraju biti uskladu sa postojeim ustavom odreene zemlje.

Ustav Federacije Bosne i Hercegovine predstavlja ustav koji je nastaozahvaljujui Washingtonskom sporazumu koji je zakljuen izmeu Bonjaka i Hrvata 18.marta 1994.godine. 30. marta 1994. godine Ustavotvorna skuptina Federacije Bosne iHercegovine prihvatila je ustav Federacije BiH kojim se uspostavlja Federacija BiH nateritoriju sa veinskim bonjakim i hrvatskim stanovnitvom. Kako je sadrina tj. strukturaustava u svim zemljama razliita, tako se i struktura Ustava Feder acije BiH razlikuje odostalih ustava. Meutim, pored svih bitnih razlika koje postoje izmeu ustava u svijetu, svakustav mora da sadri odredbe o vlasti, organima, njihov odnos prema drutvu, jer bez tiosnovnih elemenata ne moemo rei da takav ak t i predstavlja ustav.

U ovom seminarskom radu pokuala sam u kratkim crtama objasniti pojam,znaenje I nastanak ustava openito,osvrui se potom posebno na historijat ustava FederaciBiH.Dalje sam pokuala da predstavim na pravi nain c jelokupnu strukturu ustava, te seiskreno nadam da sam u tome i uspjela.


3/16


3

I HISTORIJAT I POJAM USTAVA

1. Pojava i nastanak ustava

Ustav je star koliko i drava. Evolucija samog naziva Ustav je vrlo duga, a najstariji je Atinski ustav. Ciceron je jedan od prvih koji je upotrijebio re ustav.

Pojam ustav ( constitutio ) upotrebljavali su jo antiki filozofi Platon i Aristotel, ali ne

da bi oznaili pravni akt, nego kada opisuju ukupno ureenje dravica polisa. U srednjemvijeku crkva i pojedine vjerske zajednice ustavom nazivaju najvii akt kojim seupotrebljavanjihova unutranja organizacija, meutim tek e prosvjetitelji i liberalni filozofi poeupotrebljavati pojam ustava da bi oznaili najvii pravni akti kojim se uspostavljaju i garantuljudske slobode i prava, propisuje struktura i ovlatenja organa dravne vlasti i to je posebnvano zabranjuje dravnoj vlasti da zadire u autonomnu sferu ljudskih prava.1 Pojavu ustavaobilj eavaju prvi pisani i sveani tekstovi kojima se poela ograniavati dotle neograniendravna vlast, odnosno organ koji je tu vlast oliavao.2

Savremeni ustavi odnosno njihov nastanak vezan je za drugu polovinu XVIII

vijeka.Najstarijim pisanim ustavom smatra se Ustav Sj edinjenih Amerikih Drava doneen1787. godine.Meutim,i u samim SAD tom su aktu prethodili ustavi drava koje su se kasnudruile u amerik u federaciju,kao na primjer usta v Virdinije.Historiari takoer ukazuju i nadruge historijske dokumente ustavnog znaaja.U Evropi,prvim pisanim ustavima se smatrajuonaj doneen u Francuskoj 1791. godine,te iste te godine u Poljskoj.Ustavi kao pisanidokume nti rezultat su dakle graanskih revolucija 18. stoljea u Evropi,odnosno borbe znezavisnost u Sjevernoj Americi. Zbog toga su prvi ustavi utemeljeni na naelima kojaizraavaju tadanje shvatanje demokratije kao vladavine naroda:narodni suverenitet,jednakostgraana pred zakonom,jednaka zatita sloboda i prava,podjela vlasti kao instrument njeziograniavanja,izborno pravo,itd..Zahvaljujui Bekom kongresu (1815) predvieno je da svezemlje trebaju da imaju ustav.

1 Ustavno pravo dostupno na http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.php 2 Markovid R., Ustavno pravo i politike institucije, IPD JUGISTIJAN, Beogra , 2006.godina, str.31.
http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.php


4/16


4

2. Pojam i bitna svojstva ustava

Porijeklo pojma ustav je u latinskoj rijei constitutio,koja je u rimskom pravuoznaavala odreene znaajnije propise koje su donosili vladari,a ticali su se uglavnomdravnog ustrojstva i ovlasti pojedinih dravnih dunosnika. Ustav moemo definisati na raznenaine i to kroz razne formulacije. Ustav predstavlja najvii pravni akt jedne zemlje.Ustav je usavremenom znaenju najvii i temeljni zakon u dravi.To je akt kojim se uspostavlja politii pravni poredak,pa s njim moraju biti usaglaeni svi akti i postupanja javne vlasti graana.Njegova nadzakonska pravna snaga zasniva se na posebnom postupku donoenjamijenjanja,koji izraava suverenitet ustavnotvorne vlasti,te se razlikuje od postupka donoenzakona.

Ustav je istovremeno pravni,politiki i socioloki akt.Pravni zato to propisujedonoenje svih zakona,politiki zato to propisuje organizaciju drave,socioloki iz razloga titi graane i udruenja.

Pojam ustava u materijalnom smislu polazi od toga da svaka dravna zajednica morimati izvjesna pravila kojima se ureuje njena unutranja struktura, organizacija dravne vlasi njih ova ovlatenja. Nije bitno da li su to pisana pravila, da li su sadrana u jednom pravnomaktu ili su nepisana, obina pravila prema kojima se svi ponaaju.3 Materijalno-pravno

definisanje ustava obuhvata drutveno ekonomske i svojinske odnose, politiko ureeenje,organizaciju dravne vlasti, funkcionisanje dravnih organa, prava i sloboda graana kontrolu javne vlasti.

Pojam ustava u formalnom smislu odre uje se prema vanjskim, formalnim obiljejima.Upravo prema ovim obilje jima ustav se razlikuje od zakona i drugih izbora prava. Pa uskladu sa tim, ustav se definie kao pravni akt najvie pravne snage donesen prema posebno postupku sloenijem od zakonodavnog, a esto i od posebno ustavotvornog tijela.4

Postojanje ustava nuno je za ostvarivanje ustavne vladavine.U veini drava to je pisani ustav,dones en u sveanom obliku,kao najvii akt drave.Meutim,pisani ustav nedovodi nuno do ustavne vladavine,dok suprotno ona moe biti utemeljena i na nepisanim pravilima ustavne snage.Tako zemlja najdue tradicije konstitucionalizma5,Velika

3 Ustavno pravo dostupno na http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.php 4 Ibid5 Konstitucionalizam je izraz koji ob uhvata skup politikih teorija kojima je zaje niko to,polazedi o naelanaro nog suvereniteta,zahtijevaju a javna vlast u obnaanju svojih funkcija mora potovati ogranienja i
http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.php


5/16


5

Britanija,koja je oduvijek primjer i uzor ustavne vladavine,nema pisani ustav,dok je u mnogimzemljama sa pisanim ustavom teko govoriti o ustavnoj vladavini jer je ustav neostvaren,iliak takav da sam svojim odredbama kri naela ustavne vladavine.Dakle ustav i praksa es

pokazuju raskorak.

Ustav sva ke drave ima odreena svojstva,odreene karakteristike, koja su od posebnog znaaja tj.koja su bitna i koja drugi akti nemaju i ne mogu imati. Evo nekoliko bitnih karakteristika ustava:

- Odraz postojeeg tipa drave;- Najvii i opti pravni akti; - Osnovni zakon i deklarativni akt;- Ideoloko- politiki dokument;- Akt stabilizacije i ograniavanja vlasti; - Akt statike i akt dinamike;- Merilo nivoa demokratije drave;- Akt koji donosi poseban organ i akt koji se donosi po posebnom

postupku;- Akt koji se mijenja po posebnom postupku.- Ustav je akt drave,sama ga drava donosi i svojim ustavom titi svoju

vlast i titi graane od samovolje vlasti;

-

Ustav je osnovni zakon,od njega poinju svi ostali zakoni; Ustav donosi ustavotvorna skuptina, redovna skuptina po posebnom postupku, e

drave u autokratskim rezimima,iako istinsk i ustav uvijek tei demokratskoj vladavini.

pravne postupke koje ureuje ustav I zakon.


6/16


6

II NASTANAK I POJAM USTAVA U FEDERACIJI BIH

1. Historijat Ustava u Federaciji BiH

Jo u 12.vijeku na podruju dananje Bosne i Hercegovine je postojala BanovinaBosna, na ijem elu se nalazio bosanki ban. Najstariji pravni dokument koji svjedoi postojanju bosanske drave je Povelja Kulina bana iz 1189.godine.Iako se radi o povelji koja

je regulisala trgovake i ekonomske odnose izmeu Dubrovake republike i Bosansk banovine,ipak potvruje suverenost i nezavisnost Bosne.

Bosna i Hercegovina danas je po svom dravnom ureenju jedinstvena u svijetu.Njenureenje republikog je karaktera,iako BiH ne funkcionie niti se definie kao republika,zbsloenosti jedinica na koje se dijeli: entiteti i kantoni.

Kako se Bosna i Hercegovina sastoji od dva entiteta i to: Federacije Bosne iHercegovine (FBiH) i Republike Srpske (RS), izvrena je i distribucija nadlenosti izmeinstitucija BiH i entiteta. Entitet Federacije Bosne i Hercegovine uspostavljen je

potpisivanjem Washingtonskog sporazuma.Washingtonski sporazum je sporazum potpisanizmeu bosanskohercegovakih Hrvata i Bonjaka 18. marta1994. godine u Washingtonu kaokompromisno rjeenje sukoba Bonjaka i Hrvata u dijelu pod kontrolom Armije BiH iHrvatskog vijea odbrane.6 Ovim sporazumom osnovana je Federacija BiH koja se sastoji odfederalnih jedinica koje imaju jednaka prava i odgovornosti.Washingtonski sporazum jeefektivno zavrio bonjako-hrvatski sukob,ali je ostavio mnoge stvari nerijeene.

Ureen je entiteta FBiH regulisano je Ustavom, koji dati ra jo od prije potpisivanjaDaytonskog sporazuma. Ustav FBiH nastao je znai prije Ustava BiH iz 1995. godine naslian nain kao i Ustav BiH. U Washingtonu je 18. marta 1994. godine zakljuen meunarodni mirovni sporazum koji je, pored ostalog, sadravao i Nacrt Ustava FBiHSkuptina RBiH, izabrana na prvim viestranakim izborima 1990. godine transformisala seUstavotvornu sk uptinu FBiH i 30. marta 1994. godine, prema proceduri predvienoj Ustavomi velikom veinom glasova usvojila Ustav FBiH kako je bio pre dloen Washingtonskimsporazumom, koji je stupio na snagu istog dana u pono. Ustav FBiH predvia da

6 Mujakid M.I: Lokalna samouprava u Fe eraciji Bosne i Hercegovine Hrvatska javna uprava, god. 10.(2010.),br.4., str.1045-1058.


7/16


7

meunarodne konvencije o ljudskim pravima navedene u Aneksu na ovaj ustav imaju akustavnu snagu.

Ustav ima i Republika Srpska , pri emu se ovde radi o dva konceptualno razliitadokumenta.Ustav Federacije BiH iz 1994.godine ustanovio je federativno ureenje sa desetkantona,po ustavu Federacije ona je dakle potpuno decentralizovana, a sa druge strane UstavRS koji datira iz 1992.godine kao ustav separatistikog entiteta koji je tvrdio da je nezavisndrava sa unitarnim ureenjem,po ustavu Republike Srpske ona je dakle potpunocentralizovana.

2. Pojam i neke osnovne osobine Ustava Federacije BiH

Ustav Federacije Bosne i Hercegovine je najvii pravni akt Federacijje BosneHercegovine. Donesen je na sjednici Ustavotvorne skuptine Federacije Bosne i Hercegovine30. marta 1994.godine, pod predsjedavanjem Mariofila Ljubia nedugo nakon postizanjWashingtonskog sporazuma. Ovim Ustavom podeljena je Federacija na kantone, usvojeni suzvanino ime, glavni gr ad, grb, zastava, himna, peat i drugi simboli Federacije. 7

Ustav je document koji predstavlja bazu na osnovu koje nastaju zakoni drave, kojiodreuju kako i na koji nain e se nekom dravom upravljati, kao i odnos izmeu drave injenih subjekata. U stav uspostavlja autoritet dravnih institucija kao i granice ovlaenja tih

dravnih institucija, i odnose izmeu njih.

Ustav FBiH je bio i ostao mjeavina principa teritorijalnog federalizma i principaetnikog predstavljanjana etno-nacionalnoj osnovi. 8

Ustav FBiH sadri jednu specifinu odredbu prema kojoj se predloeni amandmannee konano razmatrati niti usvajati prije isteka dvije sedmice od prvobitnog stavljanj prijedloga. Time se eljelo sprijeiti da se najznaaniji akt ne moe na brzinu i bez velikograzmatranja mijenjati (lan VIII 1.2.). Ustav Federacije kao i Ustav BiH sadri apsolutnzabranu promjene Ustava kojom bi se ukinulo ili umanjilo ijedno od ljudskih prava i sloboda

lan VIII 2.

7 http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovine 8 Adem ovid N., Joseph M., Markovid G., Ustavno pravo Bosne i Hercegovine , Fondacija Konrad Adenauer e.v.Pre stavnitvo u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 2012., Str. 331.
http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovinehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovinehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovinehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovine


8/16


8

III STRUKTURA USTAVA FEDERACIJE BiH

Ustav Federacije BiH i u stavi deset kantona raeni su prema istoj metodologiji isvojim sadrajem i sistematikom izraavaju isti teorijsko-pr avni pristup ustavnom ureenju.To je rezultat injenice da su i Ustav FBiH i Ustav BiH nastali u toku mirovnog procesa, da

predstav ljaju dio meunarodnih ugovora i da su u oba sluaja lidersku poziciju imale SAD.

Ustav Federacije BiH je stupio na snagu kada ga je usvojila i proglasila Ustavotvornaskuptina FBiH. Ustav Federacije BiH ima preambulu, n ormativni dio i dodatak . Normativnidio ini devet poglavlja, koje broje ukupno 106 lanova. Neka poglavlja u Ustavu FederacijeBiH su sistematizovana u dij elovima, a koji obuhvataju odreeni broj od jeljaka ili glava. Takoda u ovom Ustavu imamo 5 dij elova koji su uglavnom oznaeni velikim slovima abecede A,B, C, D, a dok od jeljaka ili glava imamo 22 numerisane arapskim brojevima. Na krajuUstava imamo Aneks Ustava Federacije Bosne i Hercegovine, kao i sve donijete amandmanena postojei Ustav Feder acije do sada, a kojih ukupno ima 108.

Da bi na bolji nain razum jeli strukturu i sutinu Ustava Federacije BiH, u daljem

tekstu u pojedinano pojasniti celokupnu strukturu kao i samu sadrinu Ustava FederaciBiH.

1. Preambula Ustava Federacije BiH

Imaj ui u vidu znaaj ustava kao pravnog akta,u njemu po pravilu postoji jedan tekskoji prethodi normama,koji nije stilizovan u obliku lanova i u kojem je dikcijaslobodnija,vie sveana.Taj dio ili prethodi naslovu ustava ili slijedi naslovu ustava a prethodinormama ustava.U prvom sluaju on nije sastavni dio ustava,dok u drugom jeste.Taj dionajee nosi naziv preambula.Preambula predstavlja predgovor za ustav,uvod za ustav.To jedakle dio teksta koji prethodi normativnom dijelu ustava.Preambula predstavlja tekstideoloko- politikog karaktera.Uobiajeni sadraj preambule je utvrivanje motiva zdonoenje ustava,ciljeva novog ustavnog ureenja,izlaganje osnovnih politikih akcenata historijske prolosti zemlje,utvrivanje naela na kojima se zasniva cijelo ustavnoureenje,navoenje donosioca ustava i slino.Preambule dakle esto sadre principe i opta


9/16


9

pravila na kojima se temelji drava, zatim osnovna ljudska prava i slobode, ciljeve drutvenoi dravnog razvoja, kao to su suverenost, nezavisnost, integritet, demokratija, vladavina

prava, sloboda, jednakost. Prema uporednopravnoj analizi tekstova preambula vaeih ustavaiz 2010.godine, 140 ustava od 194 vaea ustava sadri preambulu. Na osnovu analize preambula 140 drava, pojam preambule je definisan kao dio ustava koji se nalazi nanjegovom poetku, poslije naziva ustav, obima do 300 rijei, nema tipinu normativnstrukturu, a izraen je sveanom terminologijom.9

Za Ustav Federacije BiH ne moemo rei da ima izriito naslov sa imenom preambu la , ali ne moemo ni rei da je bez preambu le iako ona nije naznaena. Tako damoemo rei da ovaj Ustav Federacijeima preambu lu, ne ba naglaenu kao Ustav BiH, ali

praembula postoji odmah ispod samog naziva Ustav Federacije Bosne i Hercegovine.

Sadrinu preambule ine neke osnovne odredbe na osnovu kojih se temelji Federacija,kao to su potovanje ljudskih prava i sloboda, odbijanje nasilja rata, promovisanje mira podravanje individualne slobode i razvoja slobodnog trita,te se navodi da je sam ustavvoen principima Povelje Ujedinjenih naroda, Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima,kaoi da punu nacionalnu ravnopravnost ele da osiguraju narodi i graani Bosne Hercegovine,koji na taj nain osnivaju Federaciju BiH.

Treba rei da preambu la Ustava Federacije ne odstupa puno od Ustava BiH, ve poivaju gotovo na identinim idejama.

2. Normativni dio Ustava Federacije BiH

Sadraj normativnog dijela Ustava Federaci je BiH poiva na istim osnovama kao iUstav BiH . Normativni dio kao to smo ve prethodno rekli se sastoji od 106 lanovarasporeenih u devet poglavlja, a u okviru skoro svakog poglavlja imamo dijelove, a u okvidijelova odjeljke ili glave. Svako poglavl je je numerisano rimskim brojevima i naslovljeno, toolakava nain razumjevanja samog Ustava. Da bi kompletirali normativnu strukturu UstavFederacije i videli o emu govori svako poglavlje u daljem tekstu emo obraditi svak

poglavlje posebno kao i nje govu sadrinu.

9 Alijevid M., Tekst preambule kao pomodna meto a tumaenja ustava, Anali pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici , str.284-285.


10/16


10

2.1. Uspostavlj enj e F ederacij e

Prvo poglavlje Ustava Federacije BiH ine osnovne odredbe o uspostavljanju

Federacije. Ovaj di o se sastoji od 6 lanova, poevi od lana 1 pa zavrno sa lanom 6. Sadrina ovog dijela Ustava odnosi se na to ta ini Federaciju, odnosno ta je predstavlja uBiH, ko su u Federaciji konstitutivni narodi, nacionalne manjine, i kak o graani imaju pravo da ureuju Federacijiu. Ovaj dio sadri i to ta ini Federaciju BiH, koji kantoni, kako dobijanaziv, zatim puno ime Federacije, glavni grad Sarajevo, pravo na grb, zastavu, himnu,koji je jezik i pismo u upotrebi. 10

2.2. Lj udska prava i osnovne slobode

Kao to mu samo ime kae drugo poglavlje Ustava ine ljudska prava i osnovneslobode. Ovo poglavlje Ustava je podijeljeno po dijelovima, pa tako u okviru ovog poglavljaimamo dio A koji sadriope odredbe . Ope odredbe u okviru ljudskih prava i osnovnihsloboda se sastoje od 7 lanova. A sama sadrina lanova se odnosi pr ije svega naravnopravnosti kako nacionalnoj, etnikoj, rasnoj, verskoj, jezikoj, istorijskoj,, u pogledu prava i sloboda, kao i prava na sticanje dravljanstva. Isto tako, znaaj ovog dijela Ustava ogleda i u tome to on sadri veliki broj taksativno nabrojanih prava i sloboda, a ko ji su nanajviem meunarodnom nivou priznati, a ovde uvedeni Aneksom, od kojih emo rei jedod najznaajnijih a to je pravo na ivot.

Ovo poglavlje sadri i dio B, koji je nazvan kao prva imenovanja i funkcije ombudsmena , a u okviru njega imamo odreene odeljke, koju ine:ope odredbe, nadlenostii ovlaenja obudsmana, izvetaji i propisi ombudsmena . Ovaj dio se sastoji ukupno od devetlanova, koji reguliu sve u vezi ombudsmena, poevi od toga koliko postoji ombudsman

preko izvr avanja njegovih funkcija, pa sve do podnoenja svojih izvetaja i propisaobavljanja njegovih funkcija.

2.3. Podjela nadlenosti izmeu federalne i kantonalne vlasti

Tree poglavlje Ustava se sastoji od etiri lana. Ovaj dio Ustava bazira se prije svegana to da odredi koje su zajednike, a koje iskljuive nadlenosti kako Federacije BiH, tako ikantona. Koje nadlenosti mogu biti ostvarene zajedniki, a koje odvojeno, i koliko trajnjihov dogovor.

10 Ustav Fe eracije Bosne i Hercegovine, lan.1 -6.


11/16


11

2.4. Struktur a federal ne vlasti

etvrto poglavljeUstava Federacije BiH je od posebnog znaaja jer se prije svegaodnosi na zakonodavstvo. Ovo poglavlje je podijeljeno na dijelove koji su posebno definisani,a u skladu sa sadrinom samih lanova koje obuhvataju.

Dio A koji je naslovljen sa Zakonodavna vlast Federacije parlament federacije, sesastoji se od 21 lana. Ovaj dio ustava se bazira na to ko ini zakonodavnu vlast u Federaciji,a to je Predstavniki dom i Dom naroda, gde je sama sadrina ovih lanova grupisana p

posebnim odjeljcima koji su numerisani rednim brojevima. Pa tako odjeljak prvi obuhvata - Predstavniki dom ; br.2 Dom naroda ; br. 3 Ope odredbe ; br. 4 odluivanje udomovima ; br. 5 - Nadlenost Parlamenta Federacije BiH . Sutina dijelova Ustava se sastoji

od lanova koji se odnose na sastav, vr ijeme trajanja mandata, izbor, prava i obaveze,sazivanje od strane kako poslanika tako i delegate, njihove nadlenosti, i sl. 11

Dio B etvrtog poglavlja ovog ustava naslovljen je sa Izvrna vlast Federacije . Kao i predhodno i ovo poglavlje je podijeljeno po rednim brojevima, koji za uzimaju 10 lanova.Redni broj jedan se odnosi na predsjednika i potpredsjednike Federacije BiH, na njihovuulogu, dunosti, nain biranja, tr ajanje mandata i sl. Redni broj dva sadri sve o drugomizvrnom organu tanije o Vladi Federacije BiH, od koliko ministara se sastoji, imenovanjVlade, odlukama Vlade redni broj tri sadri posebne nadlenosti izvrnih organa Federaciji, kako predsjednika, tako i premijera, zamjenika premijera, ministara. I na kraju

redni broj etiri se odnosi na imunitet predsjednika, potpresjednika Federacijije, premijerzamjenika, i ostalih lanova Vlade.

Dio C je sastavni dio ovog poglavlja, a naslovljen je kao Sudska vlast Federacije . Kaoi predhodni lanovi tj.odjeljci ovog poglavlja i ovaj je odreen po rednim brojevima, a ovajdio ine 23 lana. Redni broj jedan se odnosi naope odredbe , odnosno ko ini sudskufunkciju, koji su sudovi, kako ona funkcionie, kako se vre sudski postupci, ko su sudijsudova, Pod brojem dva se nalazeope odredbe o sudovima Federacije . lanovi oUstavnom sudu su pod rednim brojem tri. lanovi se odnose na sastav suda, njegove funkcije njegove odluke, sprovoenje postupka, o tome o emu odluuje ovaj sud. Redni broj et

obuhvata Vrhovni sud kao jedan od postojeih sudova u Federaciji. lanovima se odreuje broj sudija, sastav suda, o emu odluuje i sl.Sud za ljudska prava se nalazi pod rednim brojem pet, a sadrina lanova se odnosi na sastav suda, nadlenost suda,...

11 Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, odeljak A, B.


12/16


12

2.5.Kantonalna vlast

Peto poglavlje Ustava Federacije BiH se sastoji od etiri od jeljka, u okviru kojih postoji 11 lanova. Prvi odeljak se odnosi pr ije svega na kantone, odnosne ope odredbe kojese tiu samih kantona, obaveza njihovih Ustava da budu u skladu sa ovim Ustavom i sOdeljak drugi se odnosi na zakonodavna tijela kantona , ko ini zakonodavno tijelo kantona,trajanje mandata pos lanika, izbor, lanovi...Trei od jeljak iniizvrna vlast kantona , gdje se posebno daje akcenat na izvrni organ u kantonima Vladu, zatim ko, kako se bira predsjednidunost Vlade, nadlenost Vlade,... A pod etvrtim odeljkom se nalazikantonalno sudstvo , aiji lanovi odreuju sastav sudstva, odredbe okantonalnim sudijama, vrijeme trajanja sudstvasvakog sudije.

2.6. Opinska vlast

esto poglavlje Ustava Federacije regulie opinsku vlast u samoj Fedraciji BiHOpinska vlast u ovom Ustavu je regulisana kroz sedam lanova. Znaaj ovih lanova sogled a u tome to odreuju opinu kao m jesto gdje se ostvaruje lokalna samouprava, zatim oopinskim naelnicima, opinskom vijeu, mandatu lanova, nadlenost opinske vlasti i sl.

2.7. Meunarodni odnosi

Kao i svi Ustavi u svetu, i Ustav Federacije BiH sadri poglavlje o meunarodnim

odnosima. Meunarodni odnosi u Ustavu su regulisani u etiri lana. Sutina ovih lanova odnosi na potovanje meunarodnog prava, meunarodnih ugovora i drugih sporazuma kojina snazi radi uspostavljanja meunarodnih odnosa Federacije BiH, kao i kako i na koji na

pred sjednik Federacije potpisuje meunarodnesporazume.

2.8.Amandman na ustav

Ovi poglavlje se sasto ji od dva lana i govori od tome ko moe predlagati Amandmanena Ustav, kao i kako i na koji nain se oni usvajaju.

2.9. Usvajanje i stupanje na snagu Ustava i prijelazna reenja

Deveto poglavlje se sastoji od 11 lanova. Sutina lanova se odnosi na nain usvajanja ovog ustava, zatim odredba da svi usvojeni zakoni i drugi propisi moraju da budu uskladu sa ovim Ustavom i sl.

Pored gore navedenih devet poglavlja Ustava Federacije, moramo rei da sastavni diUstava Federac ije BiH ini i Aneks Ustava Federacije Bosne i Hercegovine. U Aneksu senabraja 21 meunarodnopravni dokument za zatitu ljudskih prava koji u FBiH imaju prav


13/16


13

snag u ustavnih odredaba, pri emu se i zapaa znaajna razlika u odnosu na Ustav BiH jerovaj ustav navodi 15 meunarodnihdokumenta.

3. Amandmani na Ustav Federacije BiH

Sastavni dio Ustava Federacije ine i amandmani na Ustav Federacije BiH, kojemoemo oznaiti kao dodatak Ustavu.Od 1994.godine pa do kraja 2008.godine na Ustav jedoneseno 108 amandmana. to se tie amandmana Ustava Federacije BiH, potrebno je znatida postoji 12 grupa amandmana.

Amandman I na Ustav Federacije BiH donijela je 1994. godine Ustavnotvornaskuptina Federacije BiH. Znaaj ovog Amandmana se ogleda u tome to su uspostavljenkantoni sa posebnim reimom i to:

- Hercegovakoneretvanski i - Srednjo-bosanski.

Amandmani I I L I V usvojeni su 05.juna 1996.godine. Amandmane XXV i XXVI naUstav Federacije BiH doniio je Parlament Federacija BiH na sjednici Doma naroda.Amandmane XXVII-LIV na Ustav Federacije BiH donio je visoki predstavnik za BiHWolfgang Petritsch s ciljem provoenja Odluke Ustavnog suda BiH

Amandmani LV-LXXXVIII su usvojeni poevi od maja pa sve do oktobra

2002.godine . Amandmane LVI LXIII na Ustav Federacije BiH donio je visoki predstavnikza BiH Wolfgang Petritsch s ciljem ostvarivanja nezavisnog i nepristrasnog sudskog ituilakog sistema u Federaciji BiH. Amandmane LXIV LXVII na Ustav Federacije BiHdonio je visoki predstavnik za BiH Paddy Ashdown. Njima se odgovornost javnih dunosnikai nosilaca izabranih funkcija (imunitet) definira na drugaiji nain.Amandman LXVIII LXXXVII na Ustav Federacije BiH donio je, takoer, visoki predstavnik za BiH PaddAshdown sa ciljem dodatnog uskla ivanja Ustava Fedracije BiH sa Odlukom Ustavnog sudaBiH o konstitutivnosti naroda. Amandman LXXXVIII na Ustav Federacije BiH donio jevisoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Paddy Ashdown 02.aprila 2003. (vrenja funkcijevrhovnog komandanta oruanih snaga Federacije, u skladu sa odredbama o civilnoj komandiiz lana V.5. (a) Ustava Bosne i Hercegovine.)

Amandman LXXX I X XCI V na Ustav Federacije BiH Parlament Federacije BiHusvojio je na sjednic i Predstavnikog doma, odranoj 01. decembra 2003.godine, i na sjedniciDoma naroda, odranoj 03.decembra 2003.godine. Znaaj ovih amandmana i njihovusvajanje vezano je za reformu odbrane u Bosni I Hercegovini koja predstavlja uvjet za prijemBosne i Hercegovine u evroatlanske integracije.


14/16


15/16


15

IV Zakljuak

Sastavljajui ovaj rad nadam se da sam prije svega strukturom rada i analizomcelokupne ustavne strukture Federacije Bosne i Hercegovine na pravi nain prikazala postojeu strukturu Ustava Federacije.Analizirajui Ustav Federacije BiH ustanovila sam da sama struktur a ustava zbog mnogih podjela i potpodjela kompleksna i komplikovana te tekza razumjeti.

Sam ust av je,kao to smo vidjeli iz predhodnog izlaganja,neuinkovit,nefunkcionalani,u najmanju ruku,problematian,te je ostavio mnoge stvari nerijeene.Bosna I Hercegovinatrenutno je jedna od najkompleksnijih zemalja na svijetu.U Federaciji BiH po ustavudonesenom po Washingtonskom sporazumu postoji deset kantona,dakle 11 vlada,11 skuptin95 kantonalnih ministara plus 15 federalnih,isti broj zamjenika,vie stotinasavjetnika,vozaa,sekretarica,veliki broj nepotrebnih slubenika,to je ogroman i preskupdravni aparat,prevelik troak koji lomi kimu ekonomiji Federacije i oteava ivot na tluovog entiteta.

Zakljuno moemo rei da je entitet trenutno skup,suvie kompliciran i ne sluiinteresima graana.

Ustav Federacije BiH je,kao to smo vidjeli,mijenjan i dopunjavan raznimamandmanima od njegovog usvajanja,ali je struktura ustava ipak ostala ista,sa parizmjena. Sjedinjene Amerike Drave su pokrenule inicijativuza ustavnu rekonstrukcijuFederacije BiH,iji bi rezultat trebao biti funkcionalniji entitet.Meutim,ova reforma mora birezultat domaeg dogovora,domai politiki elnici moraju biti spremni na dijalogi nakompromis,a sve u cilju donoenja rjeenja mnogobrojnih problema ovog entiteta.Kao primarni cilj trebamo uzeti smanjenje isuvie razgranatog i skupog administrativnog

aparata,dakle ukloniti viak administracije,smanjiti trokove entiteta,olakati ivot,stvoritientitet u kojem bi bili zadovoljni svi narodi i nacionalne manjine. Jednostavno reeno,trebamostvoriti efikasnu,racionalnu i funkcionalnu Federaciju.


16/16


16

Literatura

1. Ademovi N., Joseph M., Markovi G., Ustavno pravo Bosne i Hercegovine ,Fondacija Konrad Adenauer e.v. Predstavnitvo uBosni i Hercegovini, Sarajevo 2012

2. Alijevi M., Tekst preambule kao pomona metoda tumaenja ustava, Anali pravnog fakulteta Univerziteta u Zenici .

3.

Hadiavdi I., Ustav, januar 2007. godina, dostupno nahttp://drzavniispit.foto55.com/dokumenti/ustav_fbih.html

4. Markovi R., Ustavno pravo i politike institucije, IPD JUGISTIJAN, Beogr2006.godina

5. Mujaki M.I: Lokalna samouprava u Federaciji Bosne i HercegovineHrvatska javnauprava, god. 10.(2010.), br.4., str.1045-1058.

6. Sokol S.,Smerdel B., Ustavno pravo,Zagreb, 1998. 7. Ustavno pravo ,dostupno na http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-

croata/USTAVNO-PRAVO11953.php

8. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, odeljak A, B. ( Slubene novine FederacijeBiH, br. 1/94, 13/97, 16/02, 22/02, 52/02, 63/03, 9/04, 20/04, 33/04, 71/05, 72/0588/08).

9. http://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovine
http://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovinehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovinehttp://bs.wikipedia.org/wiki/Ustav_Federacije_Bosne_i_Hercegovinehttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.phphttp://www.scritube.com/limba/croata-sarbo-croata/USTAVNO-PRAVO11953.php

Documents

Ustav Federacije BiH