1

USTAV�I OKVIR REGIO�AL�E DRŽAVE – primer Srbije

Prof. dr Marijana Pajvančić - Centar za regionalizam

15 maj 2009, �ovi Sad

2

Deo I

REGIO�AL�A DRŽAVA - MEĐU�AROD�I IZVORI I KOMPARATIV�A USTAV�OST

Poseban oblik složene vertikalne organizacije državne

vlasti su regionalne države. Regionalno uređene države, predstavljaju osoben oblik institucionalne organizacije države koju odlikuje podela vlasti između različitih nivoa državne organizacije. Ustavne sisteme velikog broja evropskih država karakteriše proces prenošenja nadležnosti sa centralnih organa državne vlasti na niže nivoe vlasti. Osnovni smisao tog procesa decentralizacije i regionalizacije je da se vlast približi građanima i omogući njihov neposredniji uticaj na vršenje vlasti, kao i da se načelo podele (i ograničenja) vlasti primeni ne samo na horizontalnoj već i na vertikalnoj ravni. Iz ovih razloga se proces prenošenja nadležnosti sa centralnog nivoa na niže oblike teritorijalne organizacije smatra instrumentom i pretpostavkom demokratizacije. Regionalizacija predstavlja »ostvarivanje demokratskih i liberalnih aksioma za ograničenom državom i njenim represivnim i imanentno autoritarnim osobinama« (A. Simić). Deo tog procesa odražava se i na vertikalnu organizaciju državne vlasti i na oblik teritorijalne organizacije države. Pored organa lokalne samouprave kao oblika decentralizacije i podele vlasti između vlasti organa centralne vlasti i lokalnih organa obrazuju se i drugi oblici decentralizacije. To su regioni kao jedan specifičan oblik decentralizacije, koji se interpolira između organa centralne vlasti i lokalnih vlasti, neposredno ispod nivoa centralne vlasti i koji se neposredno održava na teritorijalnu organizaciju države.

Princip decentralizacije vlasti u različitim oblicima kao i osnovne elemente koji čine sadržaj decentralizacije uređuju i dokumenti međunarodnog prava, među kojima

3

posebno Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (Strazbur, 1987.), Evropska povelja o regionalnoj samoupravi (nacrt), usvojena od strane Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope (1997.), Deklaracija o regionalizmu u Evropi usvojena od strane Skupštine evropskih regija (Bazel, 1996.), Evropska okvirna konvencija o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica i vlasti (Madrid, 1980.), Deklaracija o regionalnoj samoupravi (Helsinki, 2002.).1 Sadržaj principa2 postavljenih ovim dokumentima se na nacionalnom planu bliže reguliše ustavom ili odgovarajućim zakonima (npr. zakon o teritorijalnoj organizaciji).

1. POJAM REGIO�A

Pojam regije se u teoriji konstitucionalizma shvata

različito. Regija se definiše kao oblik administrativno teritorijalne podele ili kao oblik političko teritorijalne samouprave i autonomije. Zato su u pravu autori koji ukazuju da je regionalna država poseban oblik države, između federalne i unitarne države (P. Eskobarhero).3 U okviru koncepta evroregija, regije su »zamišljene kao budući javnopravni subjekti, donekle nezavisni od subjektiviteta matičnih država što dovodi do promena u tradicionalnoj koncepciji suvereniteta i vodi do neke moguće »Evrope regija«.4 I nazivi koji se u komparativnoj ustavnosti koriste za ovaj oblik teritorijalne organizacije državne vlasti su takođe različiti (provincije, autonomije, gradovi, regije, županije, vojvodstva, oblasti i sl.).

Opšte određenje pojma regiona nalazimo i u međunarodnim dokumentima, npr. u Deklaraciji Skupštine

1 Videti šire: dr J. Komšić Principi evropskog regionalizma, Filia asocijacija multietničkih gradova, Novi Sad, 2007. godine, str. 57 – 123. 2 U radu koristimo opšti termin „standardi međunarodnih dokumenata o regionima.” 3 Videti P. Eskobarhero Ogledi o regionalizmu, Agencija za lokalnu samoupravu Subotica, 2001. str, 21 – 45. 4 Šire A. Simić Regionalizacija Srbije, Beograd, CLDS, 2003.

4

evropskih regiona. Pod regionom se, u smislu ove Deklaracije, podrazumeva »organ javnog prava ustanovljen na nivou neposredno ispod nivoa države, sa političkom samoupravom«.5 Otuda sledi da je bitno svojstvo regiona poseban politički identitet, a oblici u kome se taj identitet iskazuje mogu biti raznovrsni. To objašnjava i različitost oblika regionalnog organizovanja i različit položaj regiona u komparativnoj ustavnosti.6 Uprkos velikoj različitosti oblika regionalnog uređenja, razlikama u statusu regiona i različitom sadržaju regionalne autonomije u komparativnim ustavnim sistemima mogu se istaći neki osnovni principi koji čine set zajedničkih karakteristika koje odlikuju regionalne države.

2. USTAV�I STATUS REGIO�A Status regiona u ustavnom sistemu definišu osnovni

principi koji odlikuju regionalne države. Ovi principi su definisani međunarodnim dokumentima o regijama kao i propisima unutrašnjeg prava. Regionalno uređena država je specifičan oblik složene države koju odlikuje različitost oblika i specifični odnosi između države (centralne vlasti) i autonomnih zajednica (regiona). Specifičnost ovih odnosa ogleda se u državnoj organizaciji regionalno uređenih država. Državnu organizaciju regionalnih država odlikuje složenost jer ona »treba da istovremeno sadrži mehanizme koji će omogućiti ispoljavanje razlika, zatim mehanizme koji će, kroz usmeravanje i kordiniranje, smanjivati efekte razlika i mehanizme koji će obezbediti integritet celog državnog i

5 Član 1 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 6 Videti: Zbornik Ogledi o regionalizmu, Agencija za lokalnu samoupravu, Subotica, 2001; Z. Vacić, B. Mijatović, A. Simić, Z Radović Regionalizacija Srbije, CLDS, Beograd, 2003; dr J. Komšić Principi evropskog regionalizma, Novi Sad, 2007. str. 6 – 29; Zbornik radova Građani i regioni, Subotica, 1994, posebno priloge dr V. Pavlovića O pojmu regiona i regionalizacije (str. 49 – 52), dr N. Skenderović Ćuk Koncepcija regionalizma – pluralizam pristupa novim asocijacijama (str. 56 – 60), dr M. Podunavac Politički principi regionalizma (str. 67 – 71) i dr.

5

društvenog organizma«.7 Ova načela se konkretizuju i definišu ustavom (ili zakonima) regionalno uređenih država i oni mogu biti različiti jer zavise od konkretnih prilika u svakoj od regionalno uređenih država.

»Republika jedinstvena i nedeljiva, priznaje i unapređuje lokalne autonomije; uvodi u službama koje zavise od države, najširu administrativnu decentralizaciju; usklađuje načela i metode svoga zakonodavstva sa potrebama autonomije i decentralizacije«.8 »Ustav počiva na neraskidivom jedinstvu španske nacije, zajedničke i nedeljive otadžbine svih Španaca, i priznaje i garantuje pravo na autonomiju nacionalnosti i regiona koji je sačinjavaju, kao i na solidarnosti među svima njima«.9 2.1 Opšti okvir

Opšti okvir koji definiše status regiona u ustavnom sistemu čine: regionalni princip organizacije država, podela vlasti između različitih nivoa organizacije države, ustanovljavanje regiona aktima najviše pravne snage, pravo regiona na samoorganizovanje, različitost tipova i oblika regionalnog uređenja, posebna ustavna zaštita statusa regiona i prava na regionalnu samoupravu.

Regionalni princip organizacije država utvrđuju, već pomenuti, međunarodni dokumenti o regijama. U ovim dokumentima postavljeni su bitni principi koji postavljaju osnov i određuju okvire organizacije regionalne države i regionalne samouprave i definisan je njihov sadržaj. Ovi principi se konkretizuju propisima unutrašnjeg prava uz prilagođavanje uslovima i speficičnostima svake države. Propisima centralne vlasti (ustav ili zakon) garantuje se regionalna autonomija, regionalni identitet, nadležnosti regiona i osnovne institucionalne strukture vlasti koje se

7 Videti dr Z. Radović: Principi ustavne deklaracije, Forum za etničke odnose, Beograd, 2000. i Regionalizacija Srbije, Beograd, CLDS, 2003. 8 Član 5 Ustava Italije. 9 Član 5 Ustava Španije.

6

obrazuju na regionalnom nivou.10 Garantovanje statusa regiona u ustavnom sistemu treba da pruži naročitu zaštitu, jer se ove garancije u organizacionom i funkcionalnom smislu mogu umanjiti samo putem ustavne reforme«.11

»Republiku čine Opštine, Pokrajine, Velegradovi, Regije i država. Opštine, Pokrajine, Velegradovi i Regioni su autonomni subjekti sa sopstvenim statutima, ovlašćenjima i funkcijama shodno principima utvrđenim u Ustavu«.12 »Država je teritorijalno organizovana u opštine, pok- rajine i autonomne zajednice koje budu obrazovane. Sve ove jedinice uživaju autonomiju u upravljanju sopstvenim intere- sima«.13 Za regionalno uređenu državu karakteristična je

podela vlasti (raspodela nadležnosti) između organa cent-ralne vlasti, lokalnih vlasti i regionalnih vlasti. Podela kompetencija između različitih nivoa organizacije vlasti (vertikalna podela vlasti) predstavlja ujedno i specifičan vid ograničenja vlasti,14 jer u okviru, u osnovi istovrsne funkcije državne vlasti uspostavlja više nosilaca vlasti među kojima su kompetencije podeljene i razlikuju se po sadržaju, obimu i kvalitetu.

Obrazovanje regiona. Regioni se ustanovljavaju ustavom (npr. Belgija, Italija) ili se ustavom načelno garantuje pravo na regionalnu samoupravu, pravo na regio-nalno organizovanje i ustanovljava naročita procedura po kojoj se obrazuju regioni (npr. Španija). U nekim ustavnim sistemima (npr. Francuska) pravo na regionalnu samoupravu i obrazovanje regiona reguliše se zakonom.

Pravo regiona na samoorganizovanje. Pravo regiona na samoorganizovanje je osnova autonomije regiona. Autonomija regiona pretpostavlja garantovanje određenog

10 Član 1 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 11 Videti P. Eskobarhero u Ogledi o regionalizaciji, Agencija za lokalnu samoupravu, Subotica, 2001. godine, str. 25 – 41. 12 Član 114 stav 1 Ustava Italije. 13 Član 137 Ustava Španije. 14 Šire dr V. Stanovčić Podela vlasti, Zbornik Građanin u pravnom sistemu SR Jugoslavije, Beograd, 1999. godine str. 297 – 317.

7

nivoa i sadržaja samouprave stanovništva na područjima koja odlikuju specifičnosti koje oblikuju poseban identitet. Poseban identitet regiona iskazuje se i kroz pravo na regionalnu samoorganizovanje. Region ima pravo da aktom samoorganizovanja (konstitutivni akt regije) uredi sopstvenu organizaciju i nadležnost.15 Po svom obliku konstitutivni akt regiona može biti ustav, statut ili neki drugi zakonski akt. Bitno svojstvo tog akta, nezavisno od njegovog naziva, je njegov status u pravnom sistemu. Konstitutivni akt regiona čini »deo pravnog poretka države na najvišem nivou«,16 a donosi ga region samostalno ili uz saglasnost organa centralne vlasti.

Zaštita prava na regionalnu samoupravu. Status regiona u ustavnom sistemu posebno je zaštićen. Zaštita prava na regionalnu samoupravu u pravnom poretku obezbeđuje se garantovanjem različitih instrumenata koji regionima stoje na raspolaganju u cilju zaštite prava kao i različitim procedurama koje obezbeđuju učešće regiona u donošenju odluka koje se odnose na status regiona i njegove nadležnosti.

2.2 Oblici regionalizma Status regiona obrazovanih u okviru iste države može

biti različit17 zavisno od istorijskih, političkih, socijalnih i kulturnih odlika područja na kome se obrazuje region. U regionalno uređenoj državi mogu se obrazovati monotipski regioni, ali je takođe moguće obrazovati regione koji imaju različit status u ustavnom sistemu. To je tzv. asimetrični regionalizam čija su karakteristika politipski regioni. Koncept asimetričnog regionalizma prihvaćen je u više evropskih država.

15 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 16 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 17 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

8

Komparativna ustavnost pruža primere različitih oblika regionalizma. U osnovi pristupa regionalizaciji stoje dva koncepta.

Prvi je administrativni koncept. U okviru ovog koncepta regioni su definisani kao oblik teritorijalne podele države na administrativne jedinice. Ovakav tip regiona predstavlja jedan oblik administrativne decentralizacije. U osnovi je karakterističan za unitarne države. Status regiona u ustavnom sistemu, u ovom tipu regionalne države, bitno se ne razlikuje od statusa jedinica lokalne samouprave.

Drugi je politički koncept koji region definiše kao oblik podele vlasti u kome regioni uživaju političku samoupravu i autonomiju. Kao oblik političke samouprave, region je »izraz posebnog političkog identiteta«.18 Regioni koji su obrazovani na ovom principu uživaju političku samoupravu. Politička samouprava se ogleda u pravu regiona da, izražavajući svoju političku volju »usvoji oblik političke organizacije koji smatra najpovoljnijim«.19 Otuda različit ustavni status regiona koji su obrazovani na ovom principu.

Prema načinu nastanka razlikuju se tri osnovna tipa regiona: regioni koji su nastali kao izraz administrativno – teritorijalne podele unitarnih država kao poseban vid lokalne samouprave (npr. Grčka, Portugalija); regioni koji nastaju u procesu prilagođavanja postojećih oblika teritorijalne organi-zacije principima regionalnog uređenja države (npr. Švedska, Nemačka, Holandija) i regioni (npr. Španija, Italija) koji predstavljaju vid »institucionalne regionalizacije koja podra-zumeva uvođenje regiona u strukturu vlasti kao političkih entiteta koji u sebi sadrže i svojstvo decentralizovanih organa vlasti ali prevashodno svojstvo političke autonomije«.20

18 Član 1 stav 4 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 19 Član 1 stav 4 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 20 Videti dr Z. Radović: Principi ustavne deklaracije, Forum za etničke odnose, Beograd, 2000, str. 33 – 40, kao i ista autorka Regionalizacija Srbije, Beograd, CLDS, 2003.

9

Ako se kao kriterijum razlikovanja regiona uzmu u obzir osnovna svojstva koja određuju regionalni identitet pojedinog regiona, tada razlike među regionima nastaju, zavisno od faktora koji su presudno uticali i utiču na oblikovanje političkog identiteta konkretnih regiona. To mogu biti: geografski položaj (npr. Alandska ostrva, Grenland); zajednička istorijska, kulturna i privredna obeležja (npr. Španija, Italija); specifičan kulturni identitet oblikovan multietničkim sastavom stanovništva (npr. Španija, Italija); osoben etnički sastav stanovništva (npr. Škotska, Vels). Najčešće politički identitet regiona oblikuje više faktora. »Regionalizaciju i sa njom povezano stvaranje teritorijalnih autonomija najrazličitijeg stepena, snažno zastupaju svi oni koji polaze od istorijskih, kulturnih, jezičkih, etničkih, konfesionalnih i geografskih posebnosti određen ih oblasti – koje žele očuvanje, kao i razvoj svojih individualnosti i identiteta koji se, manje ili više razlikuju od onog opšteg ili nacionalnog«.21 3. �ADLEŽ�OSTI REGIO�A Nadležnost regiona obuhvata skup različitih poslova koje organi obrazovani na regionalnom nivou ostvaruju u različitim oblastima. Nadležnosti regiona određuju stepen, sadržaj, kvalitet i obim regionalne samouprave. Međunarodni dokumentima o regionima navode, na opšti način, oblasti u kojima se prostiru nadležnostik regiona i upućuju na propise unutrašnjeg prava koji definišu okvir i sadržaj nadležnosti regiona u konkretnoj državnoj zajednici. 3.1 Principi raspodele nadležnosti Nadležnosti regiona garantuju se propisima koje donosi centralna vlast koji u ustavnom sistemu imaju status

21 Videti A. Simić Regionalizacija Srbije, Beograd, CLDS, 2003.

10

najvišeg pravnog akta (ustav ili posebni zakon) kao i konstitutivnim aktom regiona (ustav ili statut)22 kao i aktima međunarodnog prava.23 Raspodela nadležnosti između države i regiona počiva na dva osnovna principa koji se primenjuju kumulativno. To su princip političke decentralizacije i princip supsidijarnosti.

Politička decentralizacija, što je osnovni smisao regionalizacije, predstavlja podelu vlasti između različitih nivoa vlasti. U tom kontekstu regionalizacija predstavlja »proširenje demokratske osnove vlasti«, a »središnja vlast postupno gubi apsolutnu dominaciju, odnosno pravo i mo-gućnost mešanja u sve poslove pojedinih regiona i lokalnih zajednica«. 24 Ujedno, ova vertikalna podela vlasti je i osoben oblik uzajamnog ograničavanja vlasti koje se obrazuju na različitim nivoima. »Lokalna (i regionalna) samouprava je (ili bi mogla i morala da postane) i oblik učešća u raspodeli jednog znatnog dela moći, vlasti i nacionalnog dohodka.«25

Princip supsidijarnosti definiše se kao opšta pretpos-tavka nadležnosti u korist lokalne zajednice kao primarnog oblika samouprave građana. U lokalnoj zajednici se obavljaju svi oni poslovi koji izričito nisu stavljeni u nadležnost drugim nivoima vlasti, uz taksativno navođenje nadležnosti kojima raspolažu viši nivoi vlasti. Primena ovog principa pri raspodeli nadležnosti nalaže da se nadležnosti svih drugih (viših) nivoa vlasti utvrđuju primenom metoda enumeracije (taksativno, poimenično navođenje nadležnosti). Princip subsidijarnosti pretpostavlja da se nadležnosti regiona ne smeju ograničiti od strane centralne ili lokalnih vlasti zadira- njem bilo koje od njih u domen nadležnosti regionalnih vlasti. Ovo ograničenje primenjuje se i na odnos regionalnih vlasti prema lokalnim vlastima. Nadležnosti regiona ne smeju ograničavati niti zadirati u izvorne nadležnosti lokalnih vlasti.

22 Član 3 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 23 Član 4 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 24 Dr V. Stanovčić: Op.cit. str. 308. 25 Dr V. Stanovčić: Op.cit. str. 308.

11

«Regije imaju isključivu‚ nadležnost u svim pitanjima koja nisu izričito zadržana za državni nivo»26

Cilj koji se nastoji ostvariti uvažavanjem načela političke decentralizacije i načela supsidijarnosti pri raspo-deli nadležnosti između države i regiona je demokratizacija. U ovom slučaju to znači takvu raspodelu nadležnosti koja omogućuje da se na svim različitim nivoima vlasti u proces odlučivanja neposredno uključe građani, da građani imaju realnu molgućnost da ostvare demokratsku kontrolu vlasti kao i da se odluke donose na nivou koji je najbliži građanima. U nacionalnom zakonodavstvui ovi principi se garantuju a njihov sadržaj detaljnije reguliše ustavom ili posebnim zakonima koji regulišu teritorijaklnu organizaciju države.

»Shodno principu subsidijarnosti Država, Regije, Vele-gradovi, Provincije i Opštine podržavaju autonomne inicijative koje pokreću građani, individualno ili udruženo u cilju sprovo-đenja aktivnosti od opšteg interesa.«27

3.2 Obim i sadržaj nadležnosti regiona Domen nadležnosti regiona i sadržaj ovlašćenja kojima raspolažu regionalni organi garantuju se propisima koje donose organi centralne vlasti (ustav ili zakon) kao i konstitutivnim aktom regiona (ustav, statut), ali i aktima međunarodnog prava.28 Aktima međunarodnog prava utvr-đuju se osnovni principi na kojima počivaju nadležnosti regiona, određuje se priroda njihovih nadležnosti i navodi okvirni sadržaj ovlašćenja kojima raspolažu regioni. Regioni imaju tri osnovne grupe nadležnosti: izvorne (originerne) nadležnosti, prenete (poverene) nadležnosti (poslove) i konkurentne nadležnosti. Priroda ovih nadležnosti je različita. Izvorne nadležnosti čine skup ovlašćenja i poslova koje regioni obavljaju samostalno i koje »ne mogu biti pod

26 Član 117 stav 3 Ustava Italije. 27 Član 118 stav 4 Ustava Italije. 28 Član 4 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

12

uticajem ili ograničene ustavom, nacionalnim ili međuna-rodnim zakonom«.29 Izvorne nadležnosti regiona obuhvataju poslove koji omogućuju da se kroz njihovo obavljanje praktično ostvaruju »politike specifične za svaki region«.30 Regioni uživaju finansijsku samostalnost. Oni raspolažu sopstvenim izvorima prihoda za finansiranje izvornih nad-ležnosti. Izvorne nadležnosti regiona utvrđuju se i garantuju ustavom ili odgovarajućim zakonom kao i konstitutivnim aktom regiona. «Regije imaju isključivu‚ nadležnost u svim pitanjima koja nisu izričito zadržana za državni nivo».31 Okvirni sadržaj nadležnosti koje se ostvaruju na regionalnom niovou definiše princip prema kome »region odgovara za sve nadležnosti koje imaju pretežno regionalnu dimenziju«,32 a u ustavu se preciziraju oblasti u kojima se prostire nadležnost regionalnih organa.33 Oblasti u kojima se prostire nadležnost regiona okvirno su definisane međunarod- nim dokumentima o regionima i obuhvataju: regionalne ekonomske politike, regionalno planiranje, izgradnju i stambenu politiku, telekomunikacije i saobraćajnu strukturu, energiju i životnu sredinu, poljoprivredu i ribolov, obrazo-vanje na svim nivoima, univerzitete i istraživački rad, kulturu i informisanje, zdravstvo, turizam, razonodu i sport, policiju i javni red.

Iako regioni uživaju samostalnost u obavljanju izvor-nih nadležnosti, oni su dužni da se prilikom ostvarivanja ovih nadležnosti rukovode načelom harmonizacije.34 Načelo harmonizacije nalaže regionalnim vlastima da međusobno sarađuju i sporazumevaju se i kada ostvaruju svoje izvorne nadležnosti. Smisao ovog načela je da se aktivnosti koje se, u domenu izvornih nadležnosti regiona, odvijaju na nivou

29 Član 4 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 30 Član 4 staav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 31 Član 117 stav 3 Ustava Italije. 32 Član 3 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 33 Npr. član 148 Ustava Španije, član 117 stav 1 Ustava Italije. 34 Član 3 stav 5 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

13

regiona sporazumno usklađuju imajući u vidu činjenicu da su regioni formirani u okviru jedne države, uprkos raznoli-kostima i osobenostima koje ih odlikuju, povezani nizom zajedničkih interesa.

»Država može doneti zakone kojima će se ustanoviti neophodna načela za usklađivanje normativnih propisa autonom-nih zajednica, čak i u slučaju materija datih im u nadležnost, ako to zahteva opšti interes. Generalni kortes ceni ovu neophodnost apsolutnom većinom u svakom domu«.35

Pored izvornih nadležnosti region može obavljati i druge poslove. Ove poslove su na regionalne organe vlasti delegirani od strane organa centralne vlasti ili organa lokalne samouprave. To su prenete nadležnosti (povereni poslovi). Ovlašćenja regiona su u tom slučaju definisana po kvalitetu, u obimu i sadržaju koji utvrđuju organi koji su na region preneli deo svojih nadležnosti. Prenete nadležnosti definišu se na takav način da regionalnim organima ostavljaju slobodu odlučivanja koja im omogućuje da »u granicama zakona... prilagode rad uslovima koji su specifični u regionu«, da prilagode ostvarivanje ovih nadležnosti organizacionoj struk-turi regiona, efikasnosti, kao i potrebama i željama stanovni- ka regiona.36 Ova načela definišu se bliže ustavom i odgova-rajućim zakonima.

»Generalni kortes može u materijama koje spadaju u državnu nadležnost dati svim ili pojedinim autonomnim zajed-nicama ovlašćenje da same donose zakonske norme u okviru načela, osnova i direktiva utvrđenih zakonom te države... Država može organskim zakonom preneti ili delegirati autonomnim zajednicama nadležnosti koje spadaju u materije u kojima je država titular, i to one nadležnosti koje su po svojoj prirodi podobne za prenošenje ili delegiranje. Zakonom će se u svakom posebnom slučaju predvideti odgovarajuće prenošenje finansij- skih sredstava, kao i oblici kontrole koje država rezerviše za sebe«.37

35 Član 150 stav 3 Ustava Španije. 36 Član 5 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 37 Član 150 stavovi 1 i 2 Ustava Španije.

14

#ačelo prilagođavanja prenetih nadležnosti omogu-ćuje izvestan stepen samostalnosti pri njihovom ostvarivanju na regionalnom nivou zavisno od regionalnih prilika kao i od potreba stanovnika regiona. Organ koji na region prenosi obavljanje određenih poslova dužan je da obezbedi i finan-sijska sredstva neophodna za ostvarivanje prenete nadležnosti (poverenog posla). Aktom o prenošenju nadležnosti utvrđuju se, takođe, i finansijska sredstva (izvori sredstava i obim) koja su neophodna za ostvarivanje prenetih nadležnosti.38

Načelo harmonizacije pri ostvarivanju izvornih nad-ležnosti i princip prilagođavanja nadležnosti prilikom ostvari-vanja prenetih nadležnosti su dva kompatibilna načela. Ova načela uvažavaju regionalne posebnosti i omogućuju njihovo iskazivanje uz istovremeno očuvanje neophodne povezanosti između regiona u okviru određene državne zajednice.

Konkurentne nadležnosti obuhvataju skup poslova u oblastima u kojima država (organi centralne vlasti) zadržava određene kompetencije uz garantovanje prava regiona da u istim materijama ostvaruju deo nadležnosti preko svojih organa. U ovom slučaju ne radi se, dakle, o raspodeli nadležnosti između centralne vlasti i regionalnih vlasti u različitim materijama, već o prirodi, kvalitetu i obimu nadležnosti koju, u istoj oblasti društvenih odnosa, ostvaruju organi centralne vlasti odnosno organi koji se obrazuju u regionu, ali se obim i kvalitet njihovih nadležnosti razlikuju. Centralna vlast za sebe zadržava najčešće pravo da reguliše osnovna pitanja u određenom domenu (osnove sistema, principe ili načela na kojima počiva regulisanje određenih društvenih odnosa i sl.) dok regionalnim vlastima pripada pravo da, u okvirima koje postavlja nacionalno zakono-davstvo, bliže regulišu određena pitanja i konkretizuju ih saglasno interesima i potrebama stanovnika regiona. Primere

38 Član 5 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona i član 5 stav 2 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

15

ovakvog načina raspodele nadležnosti između centralne vlasti i regiona nalazimo u Ustavu Italije39 i Ustavu Španije. «Generalni kortes može u materijama koje spadaju u državnu nadležnost dati svim ili pojedinim autonomne zajednice ovlašćenje da same donose zakonske norme u okviru načela, osnova i direktiva utvrđenih zakonom države».40 3.3 Priroda i vrste nadležnosti regiona U oblastima koje obuhvataju nadležnosti regiona, sadržaj ovlašćenja regionalnih organa obuhvata dve osnovne vrste poslova. Ovi poslovi se iskazuju kroz: pravo regiona da regulišu odnose i donose regionalne propise (zakone, odluke) i ovlašćenje regionalnih vlasti vezana za izvršavanje propisa. U domenu nadležnosti regionalnih organa je izvršavanje propisa koji se donose na regionalnom nivou na osnovu izvornih nadležnosti regiona kao i u domenu prenetih nadležnosti. Pored toga, u regionalno uređenoj državi, u nadležnosti regionalnih organa je i izvršavanje nacionalnog zakonodavstva. Princip odgovornosti regiona za izvršavanje nacionalnog zakonodavstva »trebalo bi da bude opšte pravilo« u regionalno uređenim državama.41 Regionalni organi su odgovorni ne samo za sprovođenje propisa donetih od strane regionalnih organa i na nivou regija, već i od strane centralnih organa vlasti.

«Ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata poverava se Državi u stvarima u kojima isključivu zakonodavnu vlast ukoliko ne delegira takvo ovlašćenje Regijama. Ovlašćenje za izdavanje podzakonskih akata delegira se

Regijama u svim drugim stvarima. Opštine, Autonomne pokrajine i Velegradovi imaju zakonodavnu vlast u vezi sa organizovanjem i izvršavanjem funkcija koje su im dodeljene».42

39 Član 117 stav 2 Ustava Italije. 40 Član 150 stav 1 Ustava Španije. 41 Član 3 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 42 Član 117 stav 5 Ustava Italije.

16

U domenu izvršavanja propisa (poslovi izvršne vlasti) pretpostavku nadležnosti regiona potvrđuju i međunarodni dokumenti - Deklaracija skupštine evropskih regiona43 kao i Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, koja dopušta i odstupanje od osnovnog principa prema kome su regioni nadležni za izvršavanje propisa. Odstupanje je opravdano i legitimno u slučaju vanrednih okolnosti u kojima poslove izvršne i administrativne vlasti preuzima država. 4. UČEŠĆE REGIO�A U OBAVLJA�JU DRŽAV�IH POSLOVA Regioni imaju pravo da sudeluju u vršenju državnih poslova koji predstavljaju nadležnosti centralne vlasti.44 Oblici u kojima regioni ostvaruju ovo pravo su različiti kao što je različit i sadržaj u kome se pravo regiona da učestvuju u poslovima iz domena nadležnosti centralne vlasti iskazuje na institucionalnoj ravni (procedure, organizacija i instrumenti). Regioni participiraju u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlasti države, ali na različite načine, u različitim oblicima i sa različitim sadržajem. Osnovni principi na kojima počivaju odnosi između države i regiona su međusobno poštovanje, saradnja i soli-darnost. Oni definišu okvir i predstavljaju osnovu na kojoj se, u regionalno uređenoj državi, izgrađuju odnosi između drža-ve i regiona. Nacrt Evropske povelja o regionalnoj samoupravi utvrđuje princip učešća regiona u donošenju odluka central-nih vlasti, osobito u slučaju kada regulativa centralne vlasti »može promeniti obim regionalne samouprave ili uticati na interese regiona«.45 Oblici učešća regiona u poslovima 43 Član 8 stav 4 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 44 Šire: dr M. Pajvančić Participation of the Autonomous Province in State Affairs: European Standards and Domestic Legislation, Zbornik Essays on regionalisation – 2, Local Democracy Agency, Subotica, 2005, str. 22 – 33. 45 Član 9 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

17

centralne vlasti uključuju više mogućnosti među kojima su:46 reprezentovanje regiona u organima centralne vlasti (»odgovarajuće predstavništvo regiona u zakonodavnim i administrativnim organima«47), procedure uključivanja regiona u proces odlučivanja na nivou centralne vlasti (»procedure rasprave i konsultovanja između organa države i svakog zainteresovanog regiona«48), saradnju organa centralne vlasti i regionalnih tela (»konsultovanje između organa centralne vlasti i struktura koje predstavljaju regione«49). Principi koje utvrđuje Nacrt Evropske povelje o regio-nalnoj samoupravi potvrđeni su i bliže određeni u Deklaraciji Skupštine evropskih regiona50 u kojoj su istaknuti način i oblici uključivanja regiona u organe na centralnom državnom nivou. Precizira se da će regioni imati »odgovarajuću ulogu u zakonodavnim telima države«,51 a nacionalnom zakono-davstvu prepušta da operacionalizuje i bliže reguliše oblike, procedure, sadržaj i instrumente koji omogućuju regionima da ostvare to pravo. Nalaže se državama da »u okviru svojih nadležnosti obezbede koordinaciju učešća regionalnih institu- cija u državnim procesima odlučivanja, u slučajevima kada se te odluke odnose na nadležnosti regiona«.52 Predviđa se učešće regiona »u postavljanje sudskih organa odgovornih za rešavanje sporova oko podele vlasti između države i regi-ona«53 i utvrđuju institucionalni okvire rešavanja sporova između regiona i države (centralne vlasti). Sporovi između regiona kao i sporovi između regiona i centralne vlasti reša-vaju se u sudskom postupku ili arbitražom,54 a nacionalno

46 Član 9 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 47 Član 9 stav 2 alineja 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 48 Član 9 stav 2 alineja 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 49 Član 9 stav 2 alineja 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona 50 Član 7 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 51 Član 7 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 52 Član 7 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 53 Član 7 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 54 Član 7 stav 3 in fine Deklaracije skupštine evropskih regiona.

18

zakonodavstvo precizira institucionalni okvir (organe koji o tome odlučuju, procedure i instrumente) kao i oblike i način ostvarivanja zaštite prava na regionalnu samoupravu. Učešće regiona u državnim poslovima ima svoj organizacioni i proceduralni vid. Organizacioni vid se iskazu- je kroz institucionalni okvir, posebno kroz oblike i forme reprezentovanja, dok se proceduralni manifestuje u pravnom okviru i instrumentima koji obezbeđuju učešće regiona u odlučivanju na centralnom nivou vlasti. Oni su povezani, komplementarni i međusobno se dopunjuju. Pomenućemo samo značajnije.

4.2 Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti organa na centralnom nivou

Učešće regiona u ostvarivanju zakonodavne vlasti koja se realizuje na nivou centralnih organa državne vlasti ostvaruje se na dva osnovna načina: izborom predstavnika regiona u zakonodavno telo centralne vlasti i procedurama konsultovanja regionalnih organa prilikom odlučivanja naro-čito u vezi sa pitanjima od regionalnog značaja kao i onima koja se odnose na status regiona

Reprezentovanje regiona u zakonodavnom telu centralne vlasti je jedan od oblika učešća regiona u zakono-davnoj vlasti centralnih organa. Ovaj princip ostvaruje se u različitim oblicima u komparativnoj ustavnoj praksi.55

U jednodomnim parlamentima pravo regiona na rep-rezentovanje u zakonodavnom telu inkorporirano je u izborne sisteme Portugalije, Finske i Danske. U ovim zemljama pravo regiona na reprezentovanje u zakonodavnom telu uživa ustavnu zaštitu.

55 Šire: dr M. Pajvančić Struktura parlamenata i reprezentovanje regija, Zbornik radova Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, 2003, str. 93 – 102 kao i dr M. Pajvančić Izborno pravo, Novi Sad, 2008, str. 259 – 261.

19

U Porugaliji izborne jedinice obrazuju se na bazi okruga kao oblika teritorijalnog organizovanja. Od ovog osnovnog pravila predviđeno je odstupanje (asimetrija) za autonomne regione Maderu i Azorska ostrva koji, svaki za sebe čine posebnu izbornu jedinicu. U Finskoj se poseban status Alandskih ostrva odražava i na reprezenovanje u parlamentu. Alandi su posebna izborna jedinica. Ovakav status obezbeđuje Alandima reprezentovanje u parlamentu. U Danskoj je regionalni princip reprezentovanja zastupljen pri formiranju izbornih jedinica, kao i pri raspodeli tzv. dodatnih mandata. Granice izbornih jedinica oblikovane su prema područjima nekadašnjih grofovija. Specifična asimetrija u reprezentovanju obezbeđuje se za Farska ostrva i Grenland. Svako predstavlja posebnu izbornu jedinicu, a u parlamentu ih predstavljaju po dva poslanika. Od ukupno 179 poslaničkih mesta u parlamentu 135 se deli primenom proporcionalnog pravila. Preostalih 40 mandata dodeljuju se naknadno, a pravo na učešće u raspodeli ovih mandata stiču liste koje ispune jedan od uslova propisanih izbornim zakonom. Među uslovima za sticanje prava na učešće u naknadnoj raspodeli mandata su čak dva koja se oslanjaju na regionalni princip. Prvi, da lista osvoji poslanički mandat barem u dva od tri regiona i drugi da lista osvoji barem ½ glasova u svakoj od izbornih jedinica u regionu.

U dvodomnim parlamentima federalnih država pri izboru doma koji reprezentuje građane uključen je regionalni princip. U Austriji se pri izboru Nacionalnog veća izborne jedinice obrazuju tako da područje na kome se prostiru mora odgovarati podeli države na federalne jedinice. Ovo pravilo uživa ustavnu zaštitu.56 Regionalni princip primenjuje se pri-likom obrazovanja izbornih jedinica u federalnim jedinicama. I prilikom raspodele mandata regionalni princip nalazi svoje mesto. Raspodela mandata se obavlja na tri nivoa. Mandati se najpre distribuiraju na regionalnom, potom na nivou fede-

56 Član 26 stav 2 Ustava Austrije.

20

ralnih jedinica i najzad na nivou cele zemlje. U #emačkoj prilikom izbora Bundestaga kao doma koji reprezentuje građane, izborne jedinice za izbor polovine ili više poslanika ovog doma koji se biraju sa izbornih lista prema propor-cionalnom sistemu, formiraju se za svaku od federalnih jedinica.

U dvodomnim parlamentima unitarnih država bele-žimo različite vidove reprezentovanja teritorijalnih zajednica u drugom domu parlamenta. Sastav ovog doma se razlikuje, a oblici u kojima se regionalna struktura države iskazuje prili-kom izbora poslanika u ovaj dom su specifični. Specifičnost se ogleda u načinu izbora, postavljanju granica na kojima se prostiru izborne jedinice, garancijama minimalnog broja poslanika koji reprezentuju regiju, direktnim ili posrednim izborima, asimetričnom načinu reprezentovanja. U Fran-cuskoj je skupština dvodomna. Čine je Narodna skupština i Senat. Poslanici se biraju posredno. Izborno telo za izbor poslanika Senata čine poslanici Narodne skupštine, članovi regionalnih veća, članovi opštih veća, i delegati opštinskih veća. Struktura elektorskog kolegijuma za izbor Senata pokazuje da je, čak i u visoko centralizovano uređenoj državi, za kakvu Francuska slovi, regionalni princip reprezentovanja našao svoje mesto. Način izbora poslanika Senata uređen je Ustavom57 i uživa ustavnu zaštitu. Parlament Holandije je dvodoman i čine ga Prvo i Drugo veće. Poslanici drugog veća biraju se neposredno i reprezentuju građane. Poslanici prvog veća reprezentuju pokrajine, biraju se posredno, a izbor je poveren pokrajinskim savetima. U Belgiji je parlament, takođe dvodoman. Čini ga Veće poslanika koje se bira neposredno i Senat. Senat broji 71 poslanika od kojih se deo (40) bira neposredno, deo (21) delegiraju veća zajednica, a deo (10) su kooptirani poslanici koje biraju prve dve kategorije poslanika Senata – oni izabrani na neposrednim izborima i oni delegirani od strane veća zajednica. Regionalni

57 Član 24 Ustava Francuske.

21

princip zastupljen je ne samo u strukturi poslaničkih mesta u Senatu, već i pri formiranju izbornih jedinica u kojima se biraju oni senatori o čijem izboru odlučuju građani. Granice izbornih jedinica se najvećim delom podudaraju sa podelom zemlje na flamansku, valonsku i briselsku pokrajinu. Pored toga, regionalni princip reprezentovanja prihvaćen je i pri određivanju broja članova Senata koji se biraju neposredno. Broj ovih članova Senata se određuje srazmerno broju sta-novnika svake pokrajine. Način izbora propisan je Ustavom Belgije i uživa ustavnu zaštitu.

Posebno su zanimljivi primeri Španije i Italije. Ove države se često ističu kao primer regionalnih država u Evropi.

Parlament (Generalni Kortes) Španije je dvodoman i čine ga Kongres i Senat. Regionalni princip primenjen je pri izboru Senata, ali, u specifičnom obliku on se primenjuje i pri izboru poslanika Kongresa. Prema Ustavu Španije »Senat je dom teritorijalnog predstavništva«.58 Ustav regulišei način izbora senatora na regionalnom principu, pa ovaj princip uživa i ustavnu zaštitu. Svi senatori ne biraju se na isti način. Deo senatora (204) bira se neposredno. Osnovni princip pri njihovom izboru je jednaka zastupljenost svake pokrajine u Senatu. Svaka pokrajina bira jednak broj senatora (po 4 senatora) nezavisno od svoje veličine, broja stanovnika, ekonomske snage i dr. Neposredan izbor senatora organizuje se u okviru autonomnih zajednica. Od ovog osnovnog pravila postoje odstupanja, dakle, određena asimetrija, koju utvrđuje sam Ustav.59 Izuzetak su tzv. velika ostrva, mala ostrva i dva grada. Po tri senatora bira svako od velikih ostrva (Velika Kanarska, Majorka i Tenerife), a po jednog senatora biraju ostrva ili grupe ostrva (ukupno 7) i to: Ibica – Formantera, Minorka, Fuerteventura, Gomera, Hiero, Lanzarote i La Palma. Na posletku, prema izričitoj ustavnoj normi60 dva grada Seuta i Melije biraju po dva senatora. Pored

58 Član 69 stav 1 Ustava Španije. 59 Član 69 stavovi 3 i 4 Ustava Španije. 60 Član 69 stav 4 Ustava Španije.

22

neposredno izabranih senatora, deo poslanika u Senatu (47) bira se posredno. Izbor ovih senatora poveren je zako-nodavnim telima autonomnih zajednica ili, ukoliko ona ne postoji drugi najviši kolegijalni organ u autonomnoj zajednici.

Manje je poznato da se i prilikom izbora poslanika u Kongres koji je predstavništvo građana, takođe vodi računa o regionalnom načelu, kao i da je ovo načelo utvrđeno Ustavom i da uživa ustavnu zaštitu. Pri izboru poslanika koji reprezentuju građane granice izbornih jedinica postavljene su tako da svaka autonomna zajednica predstavlja jednu izbornu jedinicu,61 a broj poslanika koji se bira u svakoj od njih ponaosob srazmeran je broju stanovnika. Primenom propor-cionalnosti pri utvrđivanju broja poslanika koje u Kongres biraju građani, građani svake od autonomnih zajednica predstavljeni su sa po 3 poslanika. Pored toga, za svaku autonomnu zajednicu rezervisano je najmanje po jedno poslaničko mesto u Kongresu. Svojevrsna asimetrija u reprezentovanju regiona predviđena je Ustavom za gradove Seutu i Meliju za koje je rezervisano po jedno poslaničko mesto u Kongresu.

Parlament Italije čine Veće poslanika i Senat. Poslanici i senatori biraju se neposredno izuzev senatora po položaju i najviše do 5 senatora koje može imenovati Predsednik Republike.62 Osnovni princip izbora Senata je regionalni princip. To izričito utvrđuje Ustav.63 Izborne jedinice formiraju se na regionalnoj osnovi. Od ukupno 315 senatora 238 poslanika bira se po većinskom sistemu, a 77 poslanika po proporcionalnom principu. Za svaki region rezervisan je određeni, minimalni broj poslaničkih mesta. Ustav utvrđuje da ni jedan region neće imati manje od sedam senatora,64 ali dopušta asimetriju u dva pravca. Region može

61 Član 68 stav 2 Ustava Španije. 62 Član 59 stav 2 Ustava Italije. 63 Član 57 stav 1 Ustava Italije. 64 Član 57 stav 3 Ustava Italije.

23

imati i veći broj poslanika u Senatu, srazmerno broju stanovnika. Regije Molise i Valle d Aosta, prema samom Ustavu imaju manji broj senatora i to: Molise dva, a Valle d Aosta jednog. Poseban status ovih regiona ima konsekvence i na princip po kome su ovi regioni reprezentovani u Senatu.

Regionalni princip inkorporiran je i u izbor Veća poslanika. Ovo veće broji 630 poslanika od kojih se veći broj (475) bira po većinskom principu u uninominalnim izbornim jedinicama. Preostalih 155 poslanika ovog doma bira se po proporcionalnom principu. Regionalni princip u izbornom zakonodavstvu primenjen je pri oblikovanju izbornih jedi-nica. Uninominalne izborne jedinice grupušu se u izborne okruge čije područje je podudarno sa područjem regiona i jedinica teritorijalne organizacije.

Pored neposrednog reprezentovanja regiona u zakonodavnom telu centralne vlasti u komparativnoj ustavnoj praksi postoje i drugi oblici učešća regiona u ostvarivanju poslova iz domena nadležnosti centralne vlasti. Učešće regiona u poslovima centralne vlasti obezbeđuje se i uspos-tavljanjem različitih procedura konsultovanja regiona o određenim pitanjima koja su u nadležnosti centralne vlasti i o kojima odlučuju organi centralne vlasti, a koja su značajna za status regiona.

U određenim oblastima država može donositi odluke ili preduzimati određene mere samo uz prethodnu saglasnost regiona.65 Saglasnost regiona potrebna je prilikom donošenja odluka koje »imaju uticaja na nadležnost ili interese regiona«.66 To se posebno odnosi na odluke koje utiču na finansiranje regiona ili »obim njihovih zakonodavnih nad-ležnosti«,67 kao i prilikom odlučivanja o promeni granica regiona.68

65 Član 3 stav 6 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 66 Član 3 stav 6 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 67 Član 3 stav 6 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 68 Član 16 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

24

5. FI�A�SIJSKA AUTO�OMIJA REGIO�A Važan element regionalne samouprave je finansijska

autonomija regiona. Osnovno pravilo finansiranja nadležnosti regiona je načelo da regioni imaju prihode neophodne za obavljanje svojih nadležnosti. To mogu biti sopstveni prihodi regiona ili pravo regiona na određeni deo prihoda od nacionalnih poreza.69 Okvir i sadržaj finansijske autonomije regiona reguliše se ustavom ili zakonom. Finansijska sredstva namenjena ostvarivanju nadležnosti regiona obezbeđuju se u poreskom sistemu, a sredstva koja stoje na raspolaganju regionu i kojima raspolažu regionalni organi moraju biti dovoljna za nesmetano obavljanje izvornih i prenetih nadležnosti regiona. Finasijske prihode regiona čini nekoliko izvora: sopstveni porezi regiona, porezi koje prikuplja država a od kojih deo pripada regionu i drugi izvori među kojima je svakako najznačajniji onaj koji region ostvaruje po osnovu prava na pristup tržištu kapitala.

«Prihode autonomnih zajednica sačinjavaju: 1. porezi koje država delimično ili potpuno ustupi; prirezi na državne poreze i drugi oblici učešća u prihodima države; 2. sopstveni porezi, takse i posebni doprinosi; 3. doprinosi iz fonda za kompenzacije među različitim područ- jima i druga davanja na teret opšteg budžeta države; 4. prihodi od sopstvene imovine i privatnopravni prihodi; 5. proizvodi kreditnih operacija.»70 Sopstveni porezi regiona su jedan od najvažnijih

pokazatelja finansijske samostalnosti regiona. Nacionalnim zakonodavstvom garantuje se pravo regiona da »prikuplja poreze i odredi izvore prihoda od poreza«, kao i da »utvrdi kriterijume za određivanje sopstvenih poreza, nameta i taksi«.71 Sopstvene izvore prihoda region određuje i reguliše u obimu i okvirima koje definišu ustav i zakoni.72 Finansijska

69 Član 5 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 70 Član 157 stav1 Ustava Španije. 71 Član 5 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 72 Član 15 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

25

samostalnost regiona ogleda se i u pravu regiona da »odrede dodatni procenat na poreze koje ubiraju drugi javni organi«.73 Izvorne nadležnosti regiona po pravilu se finansiraju iz sredstava koje samostalno određuje i ubira region.

»Opštine, Pokrajine, Velegradovi i Regije, imaju finan-sijsku autonomiju u pogledu prihoda i rashoda. Opštine, Pok-rajine, Velegradovi i Regije imaju autonomne resurse. One će utvrditi i sprovoditi sopstvene poreze i prihode u skladu sa Ustavom i principima koordinacije sistema javnih finansija i oporezivanja. Dobijaju deo sredstava od državnih poreza koji se odnosi na njihovu teritoriju. Sredstva koja potiču iz izvora pomenutih u prethodnim paragrafima, omogućuju Opštinama, Pokrajinama, Velegradovima i Regijama da u celosti finansiraju funkcije koje su im date«.74 U slučaju da regioni ne raspolažu pravom da

samostalno određuju i prikupljaju sopstvene poreze (puna finansijska autonomija), pored prava regiona da sudeluju u donošenju poreskih zakona, garantuje se pravo regiona da bude »uključen u određivanje organizacije, relevantnih orga-na i procedura za poreze«.75 Ukoliko nacionalno zakono-davstvo ne garantuje pravo regiona da samostalno određuje i prikuplja sopstvene poreze, finansijska sredstva koja predstavljaju »udeo regiona u opštim porezima... smatraće se sopstvenim sredstvima« regiona.76

Porezi koje prikuplja država i prenosi ih regionu kako bi se obezbedila materijalna osnova za obavljanje nad-ležnosti regiona. Prilikom donošenja poreskih zakona »regioni imaju odlučujuću ulogu«,77 a odgovarajuće zakonske procedure obezbeđuju »konsultovanje svih regiona o pra-vilima i rešenjima za raspodelu i dodeljivanje sredstava«.78 Nadležnosti koje centralna vlast prenese na regione finasiraju se iz poreza koje prikuplja država i prenosi ih regionima.

73 Član 15 stav 2 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 74 Član 119 stavovi 1, 2 i 4 Ustava Italije. 75 Član 15 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 76 Član 15 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 77 Član 2 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 78 Član 15 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

26

»Opštine, Pokrajine, Velegradovi i Regije imaće sopst-vena sredstva preneta u skladu sa opštim principima utvrđenim zakonom Države«.79 Pristup tržištu kapitala garantuje se kao pravo

regiona pod određenim uslovima. Regioni imaju pravo da zatraže zajam, ali samo za pokrivanje kapitalnih troškova (investicije) i uz obavezu regiona da iz sopstvenih izvora otplati zajam.80

»Opštine, Pokrajine, Velegradovi i Regije »mogu da podizu zajmove samo za finansiranje investicionih troškova. Isključena je bilo kakva garancija Države za takve zajmove.«81

Princip fiskalne autonomije regiona dopunjuje princip solidarnosti kako međuregionalne, tako i unutar regiona. Princip solidarnosti proističe iz principa jedinstva države i principa jednakosti i pravičnosti. To je instrument koji obezbeđuje principe jednakosti i pravičnosti. Princip međuregionalne solidarnosti pretpostavlja uspostavljanje instrumenata za finansijsko ujednačavanje među regionima. Cilj finansijskog ujednačavanja među regionima je postizanje »harmonizacije standarda života stanovnika različitih regija« kako bi se smanjile međuregionalne nejednakosti82 kako unutar određene državne zajednice tako i u okviru širih asocijacija (npr. Evropska unija) među regionima koji se prostiru na području različitih država. Princip solidarnosti proteže se i na lokalne zajednice na području jednog regiona. To podrazumeva obavezu regiona da na području na kome se region prostire »obezbede finansijsko ujednačavanje između lokalnih vlasti unutar njihovih granica«.83

»Zakonom države uspostavlja se egalizacioni fond u korist područja gde je smanjena fiskalna sposobnost po stanov-niku, bez ograničenja u pogledu alokacije svojih sredstava«.84

79 Član 119 stav 6 Ustava Italije. 80 Član 4 stav 6 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi 81 Član 119 stav 6 Ustava Italije. 82 Član 14 stav 4 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 83 Član 7 stav 4 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 84 Član 119 stav 3 Ustava Italije.

27

»U cilju unapređenja ekonomskog razvoja, socijalne kohezije i solidarnosti, za otklanjanje ekonomskih i socijalnih nejednakosti, u cilju negovanja stvarnog vršenja ljudskih prava, u cilju ostvarivanja ciljeva osim onih koji se tiču vršenja njenih redovnih funkcija, Država može da dodeli dodatna sredstva za sprovođenje specijalnih akcija u korist određenih Opština, Pok-rajina, Velegradova i Regija«.85

6. ORGA�IZACIJA VLASTI U REGIO�IMA Pravo na regionalnu samoupravu uključuje ne samo

pravo regionalnih vlasti da obavljaju poslove iz domena nadležnosti regiona, već i pravo regiona da ustanove organe vlasti na regionalnom nivou, da urede njihovu organizaciju i regulišu način rada. To je pravo regiona na samoorganizo- vanje.

Osnovne principe na kojima počiva pravo regiona na samoorganizovanje utvrđuju međunarodni akti. Institucio-nalna organizacija regiona počiva na garantovanju punog pravnog statusa regiona,86 pravu regiona da uredi svoju institucionalnu organizaciju »uz dužno poštovanje ustava i zakona«,87 autonomnosti regionalnih organa u obavljanju poslova iz domena njihove nadležnosti što isključuje »super-viziju od strane centralne vlasti« koja bi se odnosila na čla-nove regionalnih organa88 ili »mere centralne vlasti koje zadiru u slobodno izvršavanje nadležnosti regiona«.89 Ovako koncipiran okvirni sadržaj prava regiona na samoorganizo- vanje govori u prilog zaključku da je pravo regiona na samo- organizovanje »takvog tipa koji je uobičajen ili svojstven centralnoj vlasti«.90

Na regionalnom nivou se obrazuju različiti regionalni organi.

85 Član 119 stav 5 Ustava Italije. 86 Član 2 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 87 Član 11 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 88 Član 2 stav 5 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 89 Član 2 stav 5 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 90 A. Simić, Op. cit str. 46.

28

U regionima se obrazuju predstavnička tela (skupštine) čije članove neposredno biraju građani na osnovu opšteg prava glasa, tajnim glasanjem.91 Skupština regiona donosi propise kojima reguliše odnose iz domena nadležnosti regiona i »može dobiti zakonodavne nadležnosti podložne ograničenjima koja propisuje pravni poredak«.92 Skupština regiona donosi i konstitutivni akt (ustav, statut) regiona kojim, koristeći svoje pravo na samoorganizovanje uređuje organizaciju vlasti u regionu. Sadržaj prava regiona da donose propise kojima regulišu pitanja iz svoje nadležnosti kao i prirodu ovlašćenja (zakonodavna vlast ili pravo donošenja podzakonskih opštih pravnih akata) kojima regioni raspolažu u ovom domenu bliže se uređuju propisima unu- trašnjeg prava.

»Zakonodavnu vlast vrši država i regije u skladu sa Ustavom u granicama utvrđenim zakonom Evropske unije i međunarodnim obavezama.«.93 »Regije imaju isključivu zakonodavnu vlast u svim pitanjima koja nisu izričito zadržana za državni zakon« .94 Ustavom se postavljaju osnovni okviri organizacije

vlasti u regionima i navode osnovni organi koji se obrazuju na regionalnom nivou.

»Regionalni organi su: regionalno Veće, regionalni Kabinet i njegov Predsednik. Regionalno veće vrši zakonodavnu vlast, datu Regiji, i sve druge funkcije koje su mu prenete Usta-vom ili zakonom. Može da predlaže predloge zakona u Domo-vima. Regionalni Kabinet je izvršni organ Regije. Predsednik regionalnog Kabineta zastupa Region: on rukovodi opštom poli-tikom i odgovoran je za nju; on proglašava regionalne zakone i propise; on vrši upravne funkcije delegirane Regiji od strane države u skladu sa instrukcijama centralne vlade«.95 Pored opšteg predstavništva građana na regionalnom

nivou se obrazuje i izvršni organ vlasti. Izvršni organ je

91 Član 12 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, član 2 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 92 Član 2 stav 3 in fine Deklaracije skupštine evropskih regiona. 93 Član 117 stav 1 Ustava Italije. 94 Član 117 stav 3 Ustava Italije. 95 Član 121 Ustava Italije.

29

politički odgovoran skupštini regiona »u skladu sa uslovima i procedurom predviđenim u domaćem zakonodavstvu«.96 Nadležnost izvršnog organa obuhvata izvršavanje propisa donetih od strane skupštine regiona. Saglasno opštem načelu da izvršavanje zakona (direktno ili dodeljivanjem) »treba da bude nadležnost regiona«,97 izvršnim organima regiona poverava se i izvršavanje zakona donetih od strane centralne vlasti. Organi centralne vlasti zadržavaju pravo nadzora nad ostvarivanjem ovih nadležnosti regiona.U domenima u kojima centralna vlast zadržava »kontrolu nad regionima ona se uređuje ustavom ili odgovarajućim zakonom«.98

U organizaciji sudske vlasti u regionalno uređenoj državi zadržava se načelo jedinstva sudskog sistema. Sudska vlast ostaje, u osnovi, u domenu nadležnosti centralne vlasti. Za razliku od skupština i izvršnih organa, pravo regiona da obrazuje sudove na regionalnom nivou kao deo prava na samoorganizovanje postoji samo u nekim državama (npr. Španija).

»Jedan visoki sud pravde, ne dirajući u nadležnost koja pripada Vrhovnom sudu, biće na čelu sudske organizacije na području autonomne zajednice. U statutima autonomnih zajed-nica mogu biti utvrđeni slučajevi i oblici učešća autonomnih zajednica u organizaciji sudskih jedinica na datom području. Sve ovo saglasno odredbama organskog zakona o sudskoj vlasti i u okviru jedinstva i nezavisnosti ove vlasti«.99 »Vrhovni sud Katalonije... je sudski organ na najvišem nivou unutar teritorije pred kojim će se odvijati buduće sudske rasprave u skladu sa Ustavom i ovim Statutom«.100 Od opšteg pravila da članovi skupštine regiona i

izvršnih organa regiona ne podležu merama centralne vlasti u domenima izvornih nadležnosti regiona, izuzetak su sudski postupci u kojima centralna vlast zadržava pravo preduzi-

96 Član 12 stav 4 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 97 Član 3 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 98 Član 8 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 99 Član 152 stav 1 alineja 2 Ustava Španije. 100 Član 19 Statuta Katalonije.

30

manja mera.101 Pa ipak, regioni uživaju, u ograničenom okviru, pravo uticaja i na sudsku vlast. To se ogleda u pravu regiona da učestvuju u odlučivanju o postavljanju sudskih organa (redovni sudovi ili ustavni sud) odgovornih za reša-vanje sporova oko podele vlasti između države i regiona.102

Na nivou regiona obrazuje se regionalna admini-stracija prema opštem načelu da »administrativnu vlast treba da vrše regioni, a jedino u vanrednim okolnostima država«.103 Strukturu svog administrativnog sistema, ustanovljavanje administrativnih organa kao i imenovanje osoblja u tim orga-nima je pravo regiona.104 Sadržaj prava regiona da regulišu i ustanove regionalnu administraciju i njene organe kao i da imenuju administratitvne službenike bliže se reguliše propi-sima unutrašnjeg prava.

7. MEĐUREGIO�AL�A SARAD�JA Regioni međusobno sarađuju. Saradnja među regio-

nima može imati dva osnovna oblika od kojih se jedan ostvaruje se u okviru regionalno uređene države, a drugi na međunarodnom planu.

Saradnja među regionima u okviru regionalno uređene države zasniva se na principima poštovanja, saradnje i solidarnosti. Regioni imaju pravo da zaključuju sporazume i potpisuju ugovore kojima uređuju sadržaj i oblike međusobne saradnje.105

Saradnja regiona na međunarodnom nivou ostva-ruje se kao međuregionalna prekogranična saradnja regiona iz susednih država odnosno međunarodna saradnja regiona različitih država. Sadržaj prava regiona da ostvaruju međuna-

101 Član 12 stav 5 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 102 Član 7 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 103 Član 8 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 104 Član 13 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 105 Član 8 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

31

rodnu saradnju obuhvata više posebnih prava među kojima posebno:

- pravo regiona da budu reprezentovani u odgovarajućim telima evropskih institucija kao i da učestvuju u aktivnostima tih institucija;106

- pravo regiona da budu konsultovani od strane centralne vlasti u slučaju kada bi međunarodni sporazum koji zaključuje država »mogao uticati na njihove nadležnosti ili fundamentalne interese«;107

- pravo regiona da učestvuje u izradi međunarodnog sporazuma koji država namerava da potpiše, ako se sporazum odnosi na nadležnosti regiona;108

- pravo regiona da uspostave »biroe za kontakt sa drugim regionima ili lokalnim vlastima ili sa međunarodnim organizacijama koje su aktivne u njihovoj sferi nadlež- nosti«;109

- pravo regiona da sklapaju sporazume, ugovore ili protokole koje »odobrava centralna vlada ako to nalažu nacionalni zakoni«;110

- mogućnost uključivanja regiona u proces pregova-ranja »uključivanjem regionalnih predstavnika u nacionalne delegacije«.111

Sadržaj prava regiona da ostvaruju saradnju sa regionima drugih država kao i na međunarodnom nivou bliže se reguliše propisima unutrašnjeg prava.

»U okviru svoje nadležnosti Regija može da sklapa sporazume da stranim državama i razumevanja sa teritorijalnim jedinicama koje pripadaju nekoj stranoj državi u slučajevima i u oblicima koje određuje državni zakon.«112

106 Član 10 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 107 Član 10 stav 2 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 108 Član 10 stav 5 Nacrta Deklaracije skupštine evropskih regiona. 109 Član 10 stav 4 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi i član 10 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 110 Član 10 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 111 Član 10 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 112 Član 117 stav 8 Ustava Italije.

32

8. ZAŠTITA PRAVA �A REGIO�AL�U SAMOUPRAVU

Pravo na regionalnu samoupravu uživa posebnu

zaštitu. Osnovne principe zaštite prava na regionalnu samo-upravu utvrđuju međunarodni akti, a bliže se konkretizuju propisima unutrašnjeg prava - ustavom ili odgovarajućim zakonima kao i konstitutivnim aktima regiona.

Zaštita prava na regionalnu samoupravu obezbeđuje se garantovanjem različitih instrumenata koji regionima stoje na raspolaganju u cilju zaštite prava kao i procedurama koje obezbeđuju učešće regiona u donošenju odluka koje se odnose na status regiona i njegove nadležnosti. Posebna zaštita obezbeđuje se u pitanjima koja definišu status regiona u ustavnom sistemu. Među ovim pitanjima, kao najvažnija, mogu se posebno pomenuti odlučivanje o promeni statusa regiona u ustavnom sistemu, odlučivanje o promeni teritorijie na kojoj se region prostire, pravo pokretanja postupka za zaštitu prava na regionalnu samoupravu pred nadležnim sudskim telima.

Promena statusa regiona, garantovanog ustavom ili odgovarajućim zakonima najvišeg ranga u pravnom sistemu, kao i konstitutivnim aktima regiona je posebno zaštićena. Status regiona u ustavnom sistemu moguće je promeniti samo u saradnji sa tim regionom.113 Pored toga, regioni imaju pravo da budu konsultovani ili da učestvuju u procesu izrade i zaključivanja međunarodnih sporazuma čiji je država potpisnik, kada se oni odnose na suštinske interese regiona ili njihove nadležnosti.114

Odlučivanje o teritoriji i granicama regiona. Područje na kome se prostire region (teritorija i granice regiona) ne može se menjati bez saglasnosti zainteresovanog

113 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 114 Član 10 stav 5 Deklaracije skupštine evropskih regiona i član 10 stav 2 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

33

regiona.115 Uključivanje regiona u odlučivanje o promeni područja na kome se region prostire može se realizovati na različite načine. Najčešće je to učešće regionalnih organa ili neposredno učešće građana koji žive na području regiona. Uslovi i način ostvarivanja ovog prava bliže regulišu ustav i nacionalno zakonodavstvo.

»Ustavnim aktom, uz konsultaciju regionalnog Veća, postojeći regioni mogu da se spajaju ili da se stvaraju novi regioni, s tim da je broj stanovnika svakog regiona najmanje milion, kada to zahteva onaj broj opštinskih veća koji predstavlja najmanje jednu trećinu dotičnog stanovništva i kada predlog odobri većina dotičnog stanovništva na referendumu«.116 Pravo obraćanja nadležnim organima za zaštitu

prava na regionalnu samoupravu. Regioni raspolažu pra-vom da pred nadležnim sudom pokrenu postupak za zaštitu prava na regionalnu samoupravu.117 Pravo regiona da zaštiti pravo na regionalnu samoupravu i ustavni status regiona eksplicitno se gantuje ustavom ili odgovarajućim zakonom.

»Kadgod Regija bude smatrala državni zakon ili drugi akt države sa snagom zakona, ili zakon drugog Regiona kao mešanje u svoju sferu ovlašćenja, može da pokrene pitanje ustavnosti pred Ustavnim sudom u roku od 60 dana od dana objavljivanja zakona ili akta sa zakonskom snagom«.118

115 Član 16 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 116 Član 132 stav 1 Ustava Italije. 117 Član 17 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 118 Član 127 stav 2 Ustava Italije.

34

Deo II

PREDLOZI ZA USTAV SRBIJE I AUTO�OMIJA VOJVODI�E119

evropski standardi i uporedna analiza projekata Ustava Srbije

U diskusiji o novom Ustavu Srbije vertikalna podela vlasti bila je jedno od središnjih pitanja.120 Mišljenja stručne i političke javnosti o regionalnom uređenju Srbije i statusu autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu su podeljena. Na ovom pitanju prelama se i ustavni položaj autonomnih pokrajina. U toku ustavne debate pominjana je »široka autonomija«, »autonomija saobražena evropskim standar-dima«, ukazivalo se na rešenja u komparativnoj ustavnosti. Posebno su isticani primeri ustavnih sistema Španije i Italije.

119 Rad je izvorno i u celini publikovan u Glasniku advokatske komore Vojvodine, br. 12/2005, str. 591-613, a u ovoj studiji je dat u izvodima, sa nužnim redaktorskim intervencijama. 120 O značaju koji je u ustavnoj debati dat ovim pitanjima svedoče studije: Srbija država regiona, Veće za demokratske promene, Beograd, 2000; Ustavno pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomija Vojvodine, Centar za regionalizam, Novi Sad, 2001; Ogledi o regionalizaciji – komparativna studija, Otvoreni univerzitet Subotica, 2001; #ovi koncept lokalne samouprave u Srbiji, Agencija za lokalnu samoupravu, Subotica, 2002; Regionalizacija Srbije, Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd, 2003 i dr.

35

Sledi komparativna analiza rešenja sadržanih u pro-jektima Ustava Srbije121 i njihovo poređenje sa standardima evropskih dokumenata o regijama122 i primerima komparativ-ne ustavnosti. 1. Ustavni status autonomne pokrajine

Status regiona u ustavnom sistemu determiniše nekoliko osnovnih ustavnih načela, među kojima naročito: načelo decentralizacije vlasti, regionalni princip organizacije države, podela vlasti između različitih nivoa organizacije vlasti, ustanovljavanje regiona aktima najviše pravne snage u pravnom sistemu, pravo regiona na samoorganizovanje, različitost oblika regionalnog uređenja i posebna ustavna zaštita statusa regiona.

Regionalni princip teritorijalne organizacije prih-vaćen je u svim projektima. U svim projektima ustava Srbije garantuje se pravo na decentralizaciju, regionalnu i lokalnu samoupravu već u osnovnim odredbama ustava. Takav pristup govori o poštovanju evropskih standarda123 koji nalažu da se ovo pitanje reguliše aktom najviše pravne snage u pravnom saistemu. Među projektima ustava beleže se, međutim, izvesne razlike u pogledu shvatanja sadržaja i prirode ovog prava. Regionalni princip teritorijalne organi-

121 U analizu su uključeni: Predlozi za novi Ustav Srbije, Beogradskog centra za ljudska prava; #acrt Ustava Kraljevine Srbije dr P. Nikolića; Model Ustava Srbije, Forum iurisa; #acrt Ustava Srbije, Demokratske stranke; #acrt Ustava Srbije, Demokratske stranke Srbije; #acrt Ustava Srbije, Liberala Srbije i #acrt Ustava Srbije koji je pripremila Vlada Republike Srbije. Svi predlozi izuzev projekta Vlade Srbije publikovani su u Zborniku Predlozi za novi Ustav Srbije, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd 2004. godine. 122 Princip decentralizacije vlasti u različitim oblicima i osnovne elemente koji čine sadržaj i određuju obim i kvalitet decentralizacije uređuju Evropska povelja o lokalnoj samoupravi (Strazbur, 1987), Evropska povelja o regionalnoj samoupravi (nacrt), usvojena od strane Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope (1997), Deklaracija usvojena od strane Skupštine evropskih regija (Bazel, 1996). 123 Deklaracije skupštine evropskih regiona, član 1 stav 1.

36

zacije garantuje se kao pravo građana na decentralizaciju, samoupravu, regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu124 ili kao pravo na lokalnu samoupravu125 i autonomiju oblasti zasnovano na ustavu koje se ostvaruje u okviru ustava.126 Pristupi ukazuju na konceptualne razlike među autorima predloga. Neki autori regionalnu autonomiju shvataju kao oblik realizacije prava građana na samoupravu, drugi kao oblik teritorijalne samouprave zajemčen ustavom. Zavisno od toga kako se shvata sadržaj prava na samoupravu i autonomiju u nekim projektima autonomne pokrajine se obrazuju samim ustavom uz mogućnost ukidanja, spajanja i obrazovanja novih autonomija,127 dok u drugima ovo pravo koriste građani neposredno uz poštovanje ustavom postavljenih kriterijumima za formiranje autnomne pok-rajine128 i po postupku koji propisuje ustav ili ustavni zakon koji se usvaja po strožijem postupku od postupka usvajanja ostalih zakona.

Definisanje autonomije se razlikuje u predlozima us-tava. Autori projekata koriste različite nazive129 za oblik teritorijalne samouprave koji se organizuje neposredno ispod

124 Projekti Beogradskog centra za ljudska prava, Deo I, teza Republika Srbija, stav 5; Forum iurisa, Osnovne odredbe, teza 16 stav 1 i Glava VI teza 1; Demokratske stranke Srbije, Osnovne odredbe, član 11 stavovi 1 i 2; Liberala Srbije Osnovna načela član 13; Vlade Republike Srbije (Deo I Osnovna načela, član 12 stav 2 i Deo V tačka 1 član 142 stav 1. 125 Projekt Demokratske stranke, Deo I Osnovne odredbe član Lokalna samouprava. 126 Projekt dr P. Nikolića, član 188. 127 Dr P. Nikolić, član 189 stav 3; Demokratska stranka Srbije član 150 stav 3 i Vlada Republike Srbije, član 148 stav 3. 128 Forum iuris Glava VII teza 1 stav 2 i Liberali Srbije, član 141 stavovi 1 i 2. 129 Npr: oblast (dr P. Nikolić), autonomne teritorijalne zajednice i auto-nomne pokrajine – naziv koji se koristi za Vojvodinu i Kosovo i Metohiju (Forum iuris), autonomne pokrajine (Demokratska stranka), regioni (Demokratska stranka Srbije), teritorijalne autonomije odnosno regije, autonomne pokrajine – naziv se koristi za Vojvodinu i Kosovo i Metohiju (Liberali Srbije), zajednice teritorijalne samouprave, autonomne pokrajine (Beogradski Centar za ljudska prava), autonomne pokrajine (Vlada Srbije).

37

nivoa centralne vlasti. Razlike među autorima beleže se i u pogledu određivanja osnovnih svojstava koji odlikuju ovaj oblik teritorijalne samouprave. Autonomija se definiše kao »zajednica teritorijalne samouprave u kojoj građani neposredno ili preko pokrajinskih organa obavljaju poslove utvrđene Ustavom i zakonom«;130 »oblasti su autonomne političko – teritorijalne jedinice koje predstavljaju zajednice opština i građana;131 »svi oblici teritorijalnih zajednica uživaju uživaju političku, pravnu, ekonomsku i kulturnu autonomiju, u skladu sa njihovim posebnostima i na način određen Ustavom«;132 »regioni su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom u kojima građani ostvaruju pravo na regionalnu autonomiju«;133 »autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom u ko-jima građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju«.134

Iz primera koji su navedeni može se zaključiti da su autori saglasni u tome da autonomne pokrajine predstavljaju oblik teritorijalne samouprave. Većina autora saglasna je i u tome da u ovim zajednicama građani ostvaruju svoje pravo na regionalnu samoupravu. Međutim, samo u jednom projektu eksplicitno se navodi sadržina prava na autonomiju (poli-tička, pravna, ekonomska i kulturna) i ističu posebnosti kao bitna odlika svake autonomne teritorijalne zajednice.

U većini projekata potvrđen je regionalni identitet dve postojeće autonomne pokrajine koje se izričito i poimenično navode - Autonomna pokrajina Vojvodina i autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.135 Izuzetak su dva projekta. U

130 Beogradski centar za ljudska prava, Glava II teza Zajednice teritorijal- ne samouprave, stav 6 131 Dr P. Nikolić, član 189 stav 1. 132 Forum iuris Osnovne odredbe, teza 16 stav 4. 133 Demokratska stranka Srbije, član 150 stav 1. 134 Vlade Republike Srbije, član 148 stav 2. 135 Beogradski centar za ljudska prava, Glava II teza Teritorijalne zajednice stav 7; Forum iuris, Osnovne odredbe teza 16 stavovi 2 i 3; Demokratska stranka, Glava II član autonomija stav 1; Liberali Srbije, član 139; Vlada Republika Srbije, član 148 stav 2.

38

prvom136 se izričito pominju samo sedišta budućih regiona među kojima su i Novi Sad i Priština, dok se u drugom137 postojeće autonomne pokrajine uopšte ne pominju.

Formiranje autonomnih pokrajina (regiona) je različito regulisano u predlozima koji su predmet analize. U tri projekta, autonomne pokrajine (regije) se obrazuju ustavom i eksplicitno se navode u ustavu138 uz mogućnost obrazovanja i drugih autonomnih pokrajina,139 uz priznanje i uvažavanje postojećih autonomija u granicama na kojima se one prostiru140 ili bez uvažavanja činjenice postojanja autonomnih pokrajina.141 U drugima se u ustavu eksplicitno navode samo postojeće autonomne pokrajine (Vojvodina i Kosovo i Metohija).142 Na specifičan status Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija ukazuje većina projekata143 upućujući opštom normom na međunarodni dokument (rezolucija 1244 OUN) koji se odnosi na status ove auto-nomne pokrajine. U većini predloga ustavom se garantuje i

136 Demokratska stranka Srbije, član 150 stav 2. 137 Dr P. Nikolić, član 189 stav 2. 138 U projektu Beogradskog centra za ljudska prava autonomne pokrajine su: Beograd, Vojvodina, Jugozapadna Srbija, Jugoistočna Srbija, Kosovo i Metodija i Šumadija i podunavlje, Glava II Teza Zajednice teritorijalne samouprave, stavovi 7 i 8; u projektu dr P. Nikolića navode se oblasne autonomije: Bačka, Banat, Srem, Beograd, Podrinjska, Posavska, Zlati-borska, Šumadija, Raška, Podunavsko – Timočka, Južnomoravska, Kosovska oblast i Metohijska oblast, član 189 stav 1; u projektu Demokratske stranke Srbije sedišta regiona su: Beograd, Kragijevac, Niš, Novi Sad, Priština i Užice, član 150 stav 2. 139 Dr P. Nikolić, član 189 stav 3 i Demokratska stranka Srbije, član 150 stav 3. 140 Beogradski centar za ljudska prava. 141 Dr P. Nikolić. 142 Forum iuris, Osnovne odredbe, teza 16 stavovi 2 i 3; Liberali Srbije, članovi 138 i 141 stavovi 1 i 2; Vlada Republike Srbije, član 148 stavovi 2 i 3. 143 Beogradski centar za ljudska prava, Glava II teza Zajednice teri-torijalne autonomije stav 7; Forum iuris, Osnovna načela, teza 16 stav 2; Demokratska stranka Deo VIII član Autonomna Pokrajina Kosovo i Metohija; Demokratska stranka Srbije, član 153 stav 3; Vlada Republike Srbije, član 148 stav 2 in fine.

39

pravo na formiranje drugih pokrajina144 i ustanovljavaju kriterijumi i postupak za formiranje novih autonomnih pok-rajina145 ili se regulisanje ovih pitanja delegira zakonodavcu koji ih uređuje ustavnim zakonom za čije usvajanje se propisuje poseban (strožiji) postupak.146

Analiza rešenja sadržanih u projektima ukazuje da se samo u nekima147 uvažava evropski standard prema kome je saglasnost regiona neophodna prilikom odlučivanja o statusu regiona. U ovim projektima propisane su posebne procedure odlučivanja Narodne skupštine, uključiv i pravo veta doma u kome su reprezentovane autonomne pokrajine.148

Konstitutivni akt autonomne pokrajine je pravni izraz prava autonomne pokrajine da iskaže svoj regionalni identitet i kroz pravo na samoorganizovanje i predstavlja jedan od međunarodnih standarda.149 Konstitutivni akt regiona može imati različite forme (ustav, statut) i deo je »pravnog poretka države na najvišem nivou«.150 Svoj osnovni i najviši pravni akt regionalni organi donose samostalno ili uz saglasnost (prethodnu ili naknadnu) organa centralne vlasti.

Pravo autonomnih pokrajina da svojim najvišim pravnim aktom regulišu sopstvenu organizaciju načelno garantuju svi projekti. Razlike beležimo u odnosu na dva pitanja. Prvo se odnosi na naziv najvišeg pravnog akta pokrajine, drugo na postupak njegovog donošenja. Za najviši pravni akt autonomne pokrajine koriste se tri naziva –

144 Projekt Vlade republike Srbije predviđa da se »mogu osnivati i nove autonomne pokrajine, a već osnovane mogu se ukidati ili spajati u pos-tupku predviđenom za promenu Ustava«, član 148 stav 2. Identično u projektu dr P. Nikolića, član 189 stav 3 i projekt Vlade Republike Srbije, član 148 stav 3. 145 Forum iuris, Glava VI teza 1 stav 2. 146 Liberali Srbije, član 141 stavovi 1 i 2. 147 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1. teza pos-tupak odlučivanja; Forum iuris, Glava IV deo I tačka 2, teze 2.11 i 2.12. 148 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1 teza pos-tupak odlučivanja stavovi 10, 12, 15 i 16; Forum iuris Glava IV deo I tačka 2, teza 2.12 stav 13. 149 Deklaracija skupštine evropskih regija, član 1 stav 3. 150 Deklaracija skupštine evropskih regija, član 1 stav 3.

40

konstitutivni akt, 151 osnovni zakon152 i statut.153 Postupak donošenja najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine je različito regulisan. Osnovna razlika među predlozima ogleda se u stepenu samostalnosti koji ima autonomna pokrajina prilikom donošenja osnovnog pravnog akta. Većina predloga prihvata rešenje prema kome se najviši pravni akt autonomne pokrajine usvaja uz prethodnu154 ili naknadnu155 saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Pravo autonomne pok-rajine da samostalno, bez učešća organa centralne vlasti, donese svoj najviši pravni akt garantuje se u dva projekta.156 Specifično rešenje u tom pogledu sadrži jedan od predloga. Prema rešenjima koje sadrži ovaj predlog ustava postojeće autonomne pokrajine samostalno donose svoj najviši pravni akt, dok najviši pravni akt novoformiranih pokrajina pro-glašava predsednik Republike.157 Rešenja predložena u projektima, uprkos razlikama koje među njima postoje, ostaju u okvirima standarda utvrđenih evropskim dokumentima donetim u ovoj oblasti.

Pravni subjektivitet regiona kao standard koji postavljaju evropski dokumenti o regijama,158 prihvaćen je i poštovan u većini projekata. U nekoliko projekata ustavom se propisuje da autonomna pokrajina ima svojstvo pravnog lica,159 dok u drugima izostaje izričita ustavna odredba koja autonomnim pokrajinama garantuje status pravnog lica. Zanimljivo je zapažanje da su to upravo oni projekti ustava u kojima se autonomija definiše kao oblik prava građana na 151 Beogradski centar za ljudska prava, Forum iuris, i Liberali Srbije. 152 Demokratska stranka. 153 Dr P. Nikolić, Demokratska stranka Sdrbije i Vlada Republike Srbije. 154 Demokratska stranka, Glava II član Nadležnosti autonomne pokrajine, stav 1 tačka 2. 155 Dr P. Nikolić član 191 stav 3; Demokratska stranka Srbije član 156 stav 1; Vlada Republike Srbije član 152 stav 1. 156 Beogradski centar za ljudska prava i Forum iuris. 157 Liberali Srbije, član 141 stav 4. 158 Član 2 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 159 Dr P. Nikolić, član 191; Demokratska stranke, Deo V Glava I, član pravni status; Demokratska stranka Srbije, član 160; Vlada Republike Srbije, član 142 stav 2.

41

decentralizaciju i samoupravu i garantuju pravo autonomnih pokrajina da samostalno donose svoj konstitutivni akt,160 pa je teško razumeti i objasniti zašto je upravo u tim projektima ustava izostala ustavna garancija ovog važnog evropskog standarda koji se neposredno odnosi na status regiona.

Teritorija regiona i zaštita područja na kome se region prostire je važan pokazatelj ustavnog statusa regiona. Reguliše se međunarodnim dokumentima koji postavljaju standard prema kome se područje na kome se prostire region (teritorija i granice regiona) ne može se menjati bez saglasnosti zainteresovanog regiona (regionalnih organa ili građana).161 Svi projekti ustava regulišu ovo pitanje, ali je ono različito rešeno.

U nekoliko projekata predviđeno je se da se područje na kome se prostire teritorija autonomne pokrajine reguliše organskim zakonom,162 izuzev kada se radi o postojećim autonomnim pokrajinama. Postojeće autonomne pokrajine zadržavaju sadašnje granice.163 Organski zakon se donosi po posebnom postupku. On je strožiji od standardnog zako-nodavnog postupka, što takođe predstavlja svojevsnu zaštitu teritorije na kojoj se pokrajina prostire i njenog ustavnog statusa. Teritorija autonomne pokrajine se reguliše zakonom za čije donošenje je potrebna posebna većina164 ili običnim zakonom.165 Prema jednom rešenju, na zakon o teritorijalnoj organizaciji dom koji reprezentuje autonomne teritorijalne zajednice ima pravo apsolutnog veta. Za odluku o stavljanju

160 Beogradski centar za ljudska prava, Forum iuris i Liberali Srbije. 161 Evropska povelja o regionalnoj samoupravi, član 16 stav 1. 162 Demokratska stranka Srbije, član 151 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 102 stav 3 i član 148 stav 4; Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza zajednice teritorijalne autonomije, stav 7. 163 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza zajednice teritorijalne autonomije, stav 7. 164 Dr P. Nikolića, član 190. 165 Demokratska stranka, Deo V Glava II član autonomija, stav 4; Liberali Srbije, član 91 stav 1 alineja 8.

42

veta potrebna je dvotrećinska većina glasova svih senatora.166 Samo u jednom od projekata167 zahteva se saglasnost građana za promenu teritorije na kojoj se prostire autonomna pok- rajina. O promeni granica autonomne teritorijalne zajednice građani odlučuju na referendumu raspisanom u tu svrhu, a odluka se donosi većinom od 50% + 1 važećih glasova građana sa područja autonomne teritorijalne zajednice koji imaju biračko pravo.168

2. �adležnosti autonomne pokrajine Jedno od najsloženijih pitanja u regionalno uređenoj

državi je definisanje nadležnosti regiona. Regionalnu državu karakteriše raspodela nadležnosti između organa centralne, lokalnih i regionalnih vlasti. U vezi sa nadležnostima auto-nomnih pokrajina među važnijim pitanjima koja treba osvetliti jesu neka od sledećih. Koji se osnovni princip koristi kao kriterijum na osnovu koga se utvrđuju i razgraničavaju nadležnosti između različitih oblika teritorijalnih zajednica, uključiv i autonomije sa jedne strane i centralnih organa vlasti sa druge strane? Kojim pravnim aktima se regulišu nadležnosti autonomnih pokrajina? Kakva je priroda, kvalitet i obim nadležnosti koje se ostvaruju na nivou autonomne pokrajine? Na koje se oblasti prostiru nadležnosti autonomne pokrajine i koja pitanja čine sadržaj njihovih nadležnosti? Na koji se način osigurava jedinstvo pravnog poretka? Principe distribucije nadležnosti definišu propisi međunarodnog169 i propisi unutrašnjeg prava. Raspodela nadležnosti počiva na nekoliko osnovnih principa: principu subsidijalnosti, principu ograničenja vlasti i principu koordi-nacije koji se primenjuju kumulativno. 166 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1 teza postu-pak odlučivanja stavovi 14 i 15. 167 Forum iuris, Deo IV Glava VI teza 6 stav 2. 168 Forum iuris, deo IV Glava VI teza 6 stav 2. 169 Član 4 stav 1 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi i član 3 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regija.

43

Načelo subsidijariteta kao osnovni princip raspodele nadležnosti izričito je utvrđeno u nekoliko projekata usta-va.170 Ovaj načelni stav (i evropski standard) preciziraju odredbe o opštoj pretpostavci nadležnosti u korist opštine171 (u jednom od projekata opšta pretpostavka nadležnosti je ustanovljena u korist centralne vlasti172) kao i odredbe prema kojima se nadležnosti autonomnih teritorijalnih zajednica i centralne vlasti utvrđuju metodom enumeracije.173 Eksplicit- no pravilo o subsidijaritetu ne postoji u nekoliko predloga.174 U nekima od predloga pravila su kontradiktorna. Iako izričito utvrđuju da je »državna vlast ograničena pravom građana na regionalnu autonomiju i lokalnu samoupravu«, u ovim pro-jektima nalazimo i odredbu o opštoj pretpostavci nadležnosti u korist centralne vlasti prema kojoj je »Republika Srbija nadležna u svim pitanjima u kojima nije region ili jedinica lokalne samouprave«.175

Pravo autonomnih pokrajina da Narodnoj skupštini podnesu predlog zakona (pravo pokretanja zakonodavnog postupka), koje autonomne pokrajine imaju i prema Ustavu iz 1990. godine176 garantuje se u većini projekata,177 za razliku od prava autonomnih pokrajina da podnose predlog za reviziju Ustava (pravo pokretanja postupka revizije Ustava) koje je ustanovljeno samo u nekima od projekata.178 170 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza opšta načela stav 4; dr P. Nikolić, član 207; Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 4; Liberali Srbije, član 143 stav 1. 171 Dr P. Nikolić, član 207; Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 4; Liberali Srbije, član 143 stav 1. 172 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza opšta načela stav 4. 173 Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 4. 174 Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i Vlada Republike Srbije. 175 Demokratska stranka Srbije, član 145 stav 3. 176 Član 80 stav 2. 177 Forum iuris, Glava IV tačka 2 teza 2.11 stav 3 i teza 2.12 stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 105 stav 1; Liberali Srbije, član 88 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 104 stav 1. 178 Forum iuris, Glava VIII tačka 1 stav 1; Demokratska stranka Srbije, član 183 stav 1; Liberali Srbije, član 155 stav 1.

44

Pravni akti kojima se regulišu nadležnosti regiona su akti najviše pravne snage i statusa u pravnom poretku179 kao i najviši pravni akt regiona. Ovaj standard prihvaćen je u najvećem broju projekata ustava. Autori projekata saglasni su u tome da se nadležnosti autonomnih pokrajina definišu i garantuju ustavom. U svim projektima to je i učinjeno.180 U pogledu prava autonomnih pokrajina da svojim konstitutiv-nim aktom regulišu nadležnosti autonomne pokrajine, saglas-nost među autorima projekata izostaje. Pravo autonomnih pokrajina da svojim konstitutivnim aktom regulišu nadležno-sti garantovano je u samo tri predloga.181 Naposletku, u nekima od predloga predviđeno je da se nadležnosti auto- nomnih pokrajina utvrđuju i zakonom.182

Priroda i kvalitet nadležnosti autonomnih pokrajina su jedan od najznačajnijih pokazatelja stvarne sadržine autonomije, sa jedne strane i statusa koji autonomne pok-rajine imaju u ustavnom sistemu. Osnovni principi i standardi vezani za nadležnost (sadržaj, prirodu, kvalitet i obim) regulisani su aktima međunarodnog prava. Regioni raspolažu sa tri grupe ovlašćenja. To su: izvorne (originerne),183 prenete (povereni poslovi) i konkurentne nadležnosti.

U svim projektima ustava izvorne nadležnosti auto-nomnih pokrajina su utvrđene ustavom. Autori projekata najčešće taksativno (metodom enumeracije) navode oblasti u kojima se prostiru ovlašćenja autonomnih pokrajina iz domena njihovih izvornih nadležnosti. U većini predloga 179 Npr. u Italiji i Španiji se nadležnosti utvrđuju ustavom. 180 Beogradski centar za ljudska prava, deo III Glava II teza nadležnosti autonomne pokrajine; dr P. Nikolić, član 192; Forum iuris, Glava VI teza 7; Demokratska stranka Deo V Glava II član nadležnosti autonomne pokrajine; Demokratska stranka Srbije, član 152; Liberali Srbije, član 149; Vlada Republike Srbije, član 149. 181 Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 1; Demokratska stranka, Deo V Glava II član nadležnosti autonomne pokrajine stav 1 i teza samoorgani-zovanje stav 1; Liberali Srbije, član 140. 182 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava 2 teza zajednice teritorijalne autonomije, stav 6; Demokratska stranka Srbije, član 145 stav 2. 183 Član 4 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

45

izričito se navodi priroda i karakter nadležnosti autonomne pokrajine i ističe da su u pitanju izvorne nadležnosti.184 Primetno je da se samo u jednom projektu eksplicitno garantuje samostalnost autonomnih pokrajina u ostvarivanju sopstvenih nadležnosti.185 Takođe se može zapaziti da ni jedan od predloga ne sadrži odredbe niti eksplicitnu garanciju standarda koji se odnosi na finansijska sredstva (izvore i obim) koja bi bilo da budu dovoljna za obavljanje izvornih nadležnosti autonomne pokrajine. Načelo harmonizacije kao standard koji treba da obezbedi usklađeno delovanje regiona u okviru određene državne zajednice i tada kada regioni ostvaruju svoje izvorne nadležnosti, ne pominje se ni u jednom od projekata ustava. Sve to govori u prilog zaključku da se međunarodni standardi vezani za regulisanje izvornih nadležnosti autonomnih pokrajina, u projektima ustava delimično poštuju.

U svim projektima ustava predviđena je mogućnost da organi centralne ili lokalnih vlasti prenesu (povere poslove) autonomnim pokrajinama i druge nadležnosti.186 Međutim, samo u nekim predlozima prihvaćen je standard prema kome se za obavljanje prenetih nadležnosti obezbeđuju finansijska sredstva, kao i da se ta sredstva obezbeđuju sa nivoa sa koga se nadležnosti prenose (poslovi poveravaju) autonomnim pokrajinama.187 Samo jedan projekt sadrži standard koji garantuje autonomnim pokrajinama i njihovim organima mogućnost da prenete nadležnosti (poverene poslove) prila-gode lokalnim prilikama.188

184 Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 1; Demokratska stranka Srbije, član 152; Liberali Srbije, član 143 stav 1; Vlada Republike Srbije, član 149. 185 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II opšta načela, stav 3; 186 Dr P. Nikolić član 193; Forum iuris, Glava VI tačka 2 stav 3; Demokratska stranka Deo V Glava II član preneto zakonodavstvo; Demokkratska stranka Srbije član 154 stav 2; Liberali Srbije član 142; Vlada Republike Srbije član 150. 187 Dr P. Nikolić član 193; Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 3; Liberali Srbije član 142. 188 Forum iuris, Glava VI teza 2 stav 8.

46

Načelo harmonizacije u ostvarivanju izvornih nadlež-nosti i načelo prilagođavanja prenetih nadležnosti su kompatibilni principi. Oni uvažavaju regionalne posebnosti i omogućavaju njihovo iskazivanje uz očuvanje neophodne povezanosti među regionima u jednoj državi. Primetno je da u projektima ustava koji su analizirani izostaju odredbe o ovim važnim standardima vezanim za nadležnosti auto-nomnih pokrajina.

Konkurentnu nadležnost reguliše većina projekata.189 Razlike među projektima ustava odnose se na način utvrđivanja ovih nadležnosti. U nekim projektima ove nadležnosti autonomnih pokrajina se navode u ustavu190 taksativno (metodom enumeracije). U drugima se bliže određuje kvalitet i obim nadležnosti Republike u određenim oblastima191 (npr. uređuje osnove sistema; utvrđuje načela). U pojedinim projektima ustava konkurentna nadležnost je izuzetak o kome se u Narodnoj skupštini odlučuje kvalifiko-vanom većinom.192 S obzirom na vrstu poslova koji se obavljaju na pokrajinskom nivou nadležnosti autonomnih pokrajina obuh-vataju: pravo da propisima koje donose organi autonomnih pokrajina regulišu određene, prava vezana za izvršavanje propisa i deo ovlašćenja u domenu sudske vlasti. Pravo autonomnih pokrajina da propisima koje donose pokrajinski organi (pre svega skupština autonomne pokrajine) regulišu odnose u domenu svojih, prvenstveno izvornih nadležnosti, garantuju svi predlozi ustava. Razlike među predlozima odnose se na sadržaj, kvalitet i prirodu

189 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza nadležnosti Republike; Forum iuris, Glava VI teza 7 stav 3; Demokratska stranka, Deo V Glava II član preneto zakonodavstvo; Demokratska stranka Srbije član 154 stav 2; Liberali Srbije član 150; Vlada Republike Srbije član 150. 190 Forum iuris, Glava VI teza 7 stav 3 i Liberali Srbije član 150. 191 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza nadležnosti Republike. 192 Demokratska stranka Srbije član 154 stav 2 i Vlada Republike Srbije član 150.

47

ovog prava. Pravo autonomne pokrajine na zakonodavnu delatnost u okviru koje pokrajinska skupština ima pravo da donosi pokrajinske zakone u oblastima u kojima se prostire izvorna nadležnost pokrajine utvrđeno je u gotovo svim predlozima.193 Samo u jednom predlogu pokrajine (oblasti) nemaju pravo da donose zakone, već samo podzakonske pravne akte, što proističe iz kvaliteta poslova koji su definisani kao nadležnost oblasti, a koji ne obuhvataju pravo oblasnih organa da uređuju odnose.194

Ovlašćenja autonomnih pokrajina u domenu izvrša-vanja pokrajinskih propisa (zakoni, odluke) regulišu svi predlozi ustava koji su bili predmet analize. U većini pred-loga posebno su regulisana i prava autonomnih pokrajina i posebno odgovarajućih organa u autonomnim pokrajinama, vezana za izvršavanje republičkih zakona. Prava vezana za izvršavanje republičkih zakona autonomne pokrajine ostva-ruju u skladu sa načelom subsidijariteta195 ili, kako je to uređeno u pojedinim projektima ustava, uz uslov da Republika organskim zakonom poveri pokrajinama ovu nadležnost.196

Prava autonomnih pokrajina u domenu sudske vlasti utvrđena su samo u dva predloga,197 dok je u jednom od projekata ustava jedan član ekspertske grupe izdvojio svoje

193 Beogradski centar za ljudska prava, Deo IV Glava I teza osnovna načela stav 2; Forum iuris, Glava VI teza 7 stav 4; Demokratska stranka, Deo V Glava II teza nadležnosti; Demokratska stranka Srbije, član 152 stav 3; Liberali Srbije, član 146 stav 1; Vlada Republike Srbije, članovi 146 stav 1 in fine i 144 stav 1. 194 U projektu dr P. Nikolića nadležnost oblasti formuliše se kao pravo da se „stara o vodovodu, putevima, saobraćaju, melioraciji, navodnjavanju, razvoju zanatstva, izvođenju javnih radova, radu zdravstvene i socijalne službe, ...“ (član 192). 195 Forum iuris, Glava VI teza 8 stav 1. 196 Demokratska stranka Srbije, član 146 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 144 stav 1. 197 Forum iuris, Glava V tačka 1 teza 1.2 stavovi 3, 4, 5 , 6, 8 i 9; Liberali Srbije, član 146 stav 1.

48

mišljenje po tom pitanju.198 Projekti ustava se razlikuju prvenstveno s obzirom na određivanje obima i sadržaja nadležnosti autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti. Prema jednima199 ona se ostvaruje u domenima u kojima se kreće sadržaj izvornih nadležnosti autonomne pokrajine. U drugim projektima se precizno navode kompetencije autonomnih pokrajina u oblasti sudske vlasti.200

Ni u jednome od projekata ustava nije, međutim, regulisano pravo autonomnih pokrajina da sudeluju u pos-tavljanju sudskih organa odgovornih za rešavanje sukoba nadležnosti između Republike i autonomnih pokrajina, što je standard međunarodnih dokumenata o regionima koji definiše okvir nadležnosti regiona u domenu sudske vlasti. Rešavanje sporova koji se tiču sukoba nadležnosti između organa autonomnih pokrajina i organa centralne vlasti je u nadležnosti ustavnog suda.201 Prema predlozima, iznetim u projektima ustava, a koji se odnose na postupak izbora sudija ustavnog suda može se zaključiti da autonomne pokrajine ne sudeluju u izboru organa koji rešavaju sukob nadležnosti. U projektima ustava ovaj standard međunarodnih dokumenata o regionima vezan za status regiona nije našao svoje mesto.

Lista poslova koji čine sadržaj izvornih nadležnosti autonomnih pokrajina pokazuje značajne razlike među rešenjima u projektima ustava, kako u pogledu oblasti u kojima se ustanovljava nadležnost autonomnih pokrajina tako i u pogledu obima i kvaliteta nadležnosti. Analiza pokazuje da su autori svih ustavnih projekata saglasni da se nadležnost autonomnih pokrajina prostire u oblasti poljoprivrede,

198 Videti Zbornik Predlozi za novi Ustav Srbije, Fridrich Ebert Stiftung, Beograd, 2004, str. 47 – 48 (Beogradski centar za ljudska prava – izdvojeno mišljenje dr M. Pajvančić). 199 Liberali Srbije, član 146 stav 1 i izdvojeno mišljenje dr M. Pajvančić u projektu Beogradskog centra za ljudska prava. 200 Forum iuris, Glava V tačka 1 teza 1.2 stavovi 3, 4, 5 , 6, 8 i 9. 201 Beogradski centar za ljudska prava, Deo IV Glava II teza nadležnost stav 5 alineja 4; dr P. Nikolić, član 157 stav 1 pod g; Forum iuris, Glava VII, tačka 2 teza 2 stav 1 alineja 4; Demokratska stranka Srbije, član 175 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 171 stav 2.

49

zdravstva, socijalne zaštite, prosvete, kulture kao i u oblastima uređenja i organizacije pokrajinskih službi i javnih službi, utvrđivanja prihoda i rashoda u budžetu i izvršavanju zakona. Najveći broj autora ovoj listi dodaje još i oblast šumarstva, stočarstva, lova i ribolova kao i pravo autonomne pokrajine da upravlja pokrajinskom imovinom. Većina autora saglasna je da su među pitanjima koja čine sadržaj izvornih nadležnosti autonomne pokrajine još i oblasti prostornog i razvojnog planiranja, vodoprivrede, saobraćaja, zaštite život-ne sredine, turizma i ugostiteljstva kao i saradnja sa drugim autonomnim pokrajinama u republici i sa regionima u drugim zemljama. Autori pojedinih projekta među oblastima u kojima se prostire sadržaj nadležnost autonomne pokrajine navode još i javne radove pokrajinskog značaja; istraživanje i korišćenje mineralnih nalazišta; sport, rekreaciju i fizičku kulturu; statističku službu; sajmove i privredne manifes-tacije202 kao i održavanje javnog reda i mira,203 industriju i zanatstvo.204 Neke oblasti koje čine sadržaj izvornih nadležnosti autonomne pokrajine pominju se samo u poje-dinim projektima kao npr. penzijsko i invalidsko osiguranje, organizovanje službe pravne pomoći i advokature, službena upotreba jezika i pisama nacionalnih manjina, raspisivanje pokrajinskog referenduma, ekonomska politika, ubranizam i stanovanje.

Oblasti u kojima se prostire nadležnost autonomnih pokrajina najvećim delom su u skladu sa odgovarajućim standardima izvornih nadležnosti autonomnih pokrajina o kojima govore međunarodni dokumenti, ali obim i kvalitet nadležnosti ne prati standarde u punom obimu jer veći deo ovlašćenja ostaje na nivou centralne vlasti.

Princip jedinstva pravnog poretka Republike i instrumenti koji obezbeđuju poštovanje ovog principa (npr. jednaka prava građana i jednaka važnost pojedinačnih prav-

202 Beogradski centar za ljudska prava, Forum iuris i Liberali Srbije. 203 Beogradski centar za ljudska prava, dr P. Nikolić i Forum iuris. 204 Dr P. Nikolić, Demokratska stranka Srbije i Vlada Republike Srbije.

50

nih akata na celoj teritoriji Republike205) izričito je regulisano u tri ustavna projekata.206 Jedinstvo pravnog poretka obezbeđuje više instrumenata. Među njima najznačajniji su oni koji se koriste pred ustavnim sudom u postupku ocene ustavnosti i zakonitosti. Autori svih ustavnih projekata su saglasni da pravni akti koje donose organi autonomne pokrajine podležu kontroli ustavnosti i zakonitosti. Izvesne razlike među projektima ustava postoje. One se u prvom redu odnose na status najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine u pravnom sistemu. Prema jednoj grupi predloga konsti-tutivni akti autonomnih pokrajina podležu samo kontroli ustavnosti. Najviši pravni akt pokrajine mora biti u skladu sa ustavom.207 Prema drugim predlozima, propisi koje donose organi autonomnih pokrajina podležu ne samo kontroli ustavnosti već i kontroli zakonitosti. Najviši pravni akt pokrajine mora biti u skladu ne samo sa ustavom već i republičkim zakonom.208

Pored toga, u nekim projektima ustava utvrđuju se i drugi instrumenti čiji je smisao obezbeđivanje jedinstva pravnog poretka, a koji predstavljaju posebna ovlašćenja organa centralne vlasti prema organima autonomih pokrajina. Među ovim instrumentima su npr. pravo pokretanja postupka

205 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza opšta načela, stavovi 10 i 11 i Forum iuris, Glava IV teza 3 stav 5. 206 Beogradski centar za ljudska prava, Glava II teza Opšta načela, stavovi 9, 10 i 11; Forum iuris, Osnovne odredbe, teza 9; Liberali Srbije, član 4 stav 5. 207 Beogradski centar za ljudska prava, Deo IV Glava II teza nadležnost, stav 5; Forum iuris, Glava VII tačka 1 teza 1 stav 1 i tačka 2 teza 2 stav 1; Demokratska stranka, Deo IV Glava II član nadležnosti stav 1 alineja 1; Liberali Srbije, član 128 stav 1 alineja 1. 208 Dr P. Nikolić, član 157 stav 1 pod a. U predlozima Demokratske stranke Srbije (član 175 stav 1) i Vlade Republike Srbije (član 171 stav 1) među nadležnostima ustavnog suda ne spominje se izričito ocena ustav-nosti i zakonitosti statuta autonomne pokrajine već se koristi opšta odredba »drugi opšti akti« koja može obuhvatati i statut pokrajine.

51

ocene ustavnosti zakona i statuta pokrajine209 i pravo organa centralne vlasti da raspuste skupštinu pokrajine.210

3. Učešće autonomnih pokrajina u organima centralne vlasti

Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti centralnih organa ostvaruje se izborom predstavnika regiona u zakonodavno telo211 i procedurama konsultovanja regionalnih organa prilikom odlučivanja. 212

Pravo autonomnih pokrajina na reprezentovanje u �arodnoj skupštini garantuje većina ustavnih projekata,213 ali se predlozi i rešenja značajno razlikuju. Najznačajnija razlika odnosi se na strukturu skupštine. Prema jednoj grupi autora ustavnih projekata skupština je dvodomna214 i čine je dom građana i dom teritorijalnih zajednica. Prema drugim predlozima215 skupština i nadalje zadržava jednodomnu strukturu, ali deo poslanika biraju neposredno građani dok se deo bira u autonomnim pokrajinama. Broj poslanika koji se bira u autonomnim pokrajinama utvrđuje se kao apsolutni broj u ustavu216 ili se njihov broj, kako se predlaže u nekim

209 Dr P. Nikolić, član 202; Demokratska stranka Srbije, član 158; Vlada Republike Srbije, član 161. 210 Dr P. Nikolić, član 203; Demokratska stranka, Deo V Glava II, član zaštita pravnog poretka i interesa Republike; Demokratska stranka Srbije, član 159. 211 Evropska povelja o regionalnoj samoupravi, član 9 stav 2 alineja 9. 212 Deklaracija skupštine evropskih regija, član 7 stav 1. 213 Pravo na reprezentovanje autonomnih pokrajina u Narodnoj skupštini nije predviđeno u projektima Demokratske stranka, Liberala Srbije i Vlade Srbije. 214 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III, Glava I tačka l teza organizacija i Forum iuris Glava IV tačka 2 teza 2.2. 215 dr P. Nikolić, član 100; Demokratska stranka Srbije, član 96. 216 Projekt ustava Demokratske stranke Srbije, utvrđuje je da se 100 od ukupno 250 poslanika bira u regionima. Region je jedna izborna jedinica iz koje se bira 10 do 25 poslanika srazmerno broju stanovnika regiona (član 96 stav 2).

52

ustavnim projektima, utvrđuje s obzirom na broj stanovnika autonomne pokrajine i proporcionalno sa njim.217

4. Učešće u donošenju odluka centralne vlasti Regioni imaju pravo da sudeluju u vršenju poslova centralne vlasti. Oblici u kojima regioni ostvaruju ovo pravo su različiti. Osnovni principi na kojima počivaju odnosi između države i regiona su međusobno poštovanje, saradnja i solidarnost.

Posebne odredbe o načinu učešća autonomnih pokrajina u donošenju odluka na nivou Republike sadrži samo nekoliko ustavnih projekata. Ovo pravo autonomnih pokrajina ostvaruje se kroz učešće doma koji reprezentuje autonomne pokrajine u zakonodavnom postupku,218 koriš-ćenjem prava (organa) autonomne pokrajine da podnese predlog zakona (pokretanje zakonodavnog postupka)219 kao i učešćem autonomne pokrajine i njenih organa u postupku revizije ustava u slučaju kada se promene ustava odnose na status autonomne pokrajine.220

U projektima ustava više važnih pitanja iz ovog domena koja predstavljaju evropske standarde regionalne samouprave nije regulisano. To se posebno odnosi na neko-liko grupa pitanja:

Prvo, izostalo je definisanje onih pitanja iz domena nadležnosti organa centralne vlasti koja zahtevaju uklju-čivanje autonomnih pokrajina u proces odlučivanja, jer su u

217 Prema predlogu dr P. Nikolića, na svakih 200 000 stanovnika bira se jedan poslanik, a još po njedan poslanik bira se na preostali višak stanovnika preko 100 000 (član 100). 218 Beogradski centar za ljudska prava Deo III, Glava I teza postupak odlučivanja; Forum iuris, Glava IV tačka 2 teze 2.10, 2.11 i 2.12; Liberali Srbije član 149 stav 3. 219 Forum iuris, Glava IV tačka 2 teza 2.11 stavovi 2 i 3 i teza 2.12 stavovi 2 i 3; Demokratska stranka Srbije, član 105 stav 1; Liberali Srbije, član 88 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 104 stav 1. 220 Beogradski centar za ljudska prava, Deo V; Forum iuris, Glava VIII.

53

pitanju odluke koje utiču na kvalitet i »obim regionalne samouprave ili utiču na interese regiona«.221

Drugo, nisu precizirane obaveze centralnih organa vlasti niti su propisane procedure koje će obezbediti da organi centralne vlasti i »u okviru svojih nadležnosti obezbede koordinaciju učešća regionalnih institucija u državnim pro-cesima odlučivanja, u slučajevima kada se te odluke odnose na nadležnosti regiona«.222

Treće, ni u jednom od ustavnih projekata nije regu-lisana saradnja centralne vlasti i regionalnih vlasti ni kada su u pitanju »procedure rasprave i konsultovanja između organa države i svakog zainteresovanog regiona«223 prilikom odlučivanja o pitanjima iz nadležnosti centralne vlasti, niti su precizirani modeliteti i načini »konsultovanja između organa centralne vlasti i struktura koje predstavljaju regione«.224

Četvrto, u projektima ustava nisu regulisani način i oblici učešća regiona »u postavljanju sudskih organa odgo-vornih za rešavanje sporova oko podele vlasti između države i regiona«225 niti su postavljeni »institucionalni okviri reša-vanja sporova između regiona i države.226

Saglasnost autonomnih pokrajina prilikom odluči-vanja o pitanjima koja se odnose na status autonomne pok-rajine, njene nadležnosti kao i na promenu područja na kome se prostire autonomna pokrajina regulisana je samo u nekim ustavnim projektima. Instrumenti koji se mogu koristiti kako bi se manifestovala (ne) saglasnost autonomnih pokrajina u procesu donošenja odluka u organima centralne vlasti su različiti i uključuju:

221 Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, član 9 stav 1. 222 Deklaracija skupštine evropskih regija, član 7 stav 2. 223 Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, član 9 stav 2 alineja 2. 224 Nacrt Evropske povelje o regionalnoj samoupravi, član 9 stav 2 alineja 3. 225 Deklaracija skupštine evropskih regija, član 7 stav 2. 226 Deklaracija skupštine evropskih regija utvrđuje da se ovi sporovi reša-vaju u sudskom postupku ili arbitražom (član 7 stav 3 in fine).

54

- Pravo suspenzivnog227 ili pravo apsolutnog veta228 koje stoji na raspolaganju skupštinskom domu koji reprezen-tuje autonomne teritorijalne zajednice u ustavom precizno definisanim slučajevima značajnim za status autonomne pokrajine u ustavnom sistemu.

- Posebna procedura odlučivanja o materijama koje su u ravnopravnoj nadležnosti oba skupštinska doma, posebno o pitanjima vezanim za status autonomne pokrajine.229

- Neposredno izjašnjavanje građana na referendumu o pitanjima koja se tiču najvažnijih pitanja ustavnog statusa autonomne pokrajine.230

- Posebna većina u Narodnoj skupštini prilikom odlu-čivanja o promeni područja autonomne pokrajine.231

Primetno je da u projektima ustava izostaje preciznije navođenje oblasti i pitanja koja se smatraju vitalnim za status autonomne pokrajine u ustavnom sistemu. Formulacije su najčešće načelne (status autonomne pokrajine, interesi sta-novništva autonomne pokrajine), a konkretne su samo kada se radi o odlučivanju o promeni teritorije na kojoj se prostire autonomna pokrajina (promena granica). Evropski standardi koji se odnose na zaštitu statusa regiona koja se obezbeđuje kroz saglasnost regiona sa odlukama centralne vlasti uključuju, međutim, i odluke centralne vlasti koje se odnose na finansiranje,232 na zakonodavne ingerencije regiona233 kao i na odluke koje utiču na nadležnosti ili interese regiona.234 U projektima ustava ovi standardi nisu regulisani. 227 Beogradski centar za ljudska prava Deo III Glava I, teza postupak odlučivanja stavovi 10, 11, 12, 13; 228 Beogradski centar za ljudska prava Deo III Glava I, teza postupak odlučivanja stavovi 14 i 15; Forum iuris Glava IV tačka 2 teze 2.10, 2.11 i 2.12 229 Forum iuris Glava IV tačka 2 teze 2.11 i 2.12. 230 Forum iuris Glava VI teza 6. 231 Demokratska stranka Srbije, član 151 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 102 stav 3 i član 148 stav 4; Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza zajednice teritorijalne autonomije, stav 7. 232 Deklaracija skupštine evropskih regija, član 3 stav 6. 233 Deklaracija skupštine evropskih regija, član 3 stav 6. 234 Deklaracija skupštine evropskih regija, član 3 stav 6.

55

Status regiona i stanovništva koje živi na tom području ne regulišu samo propisi unutrašnjeg prava, već i međunarodni sporazumi koje zaključuju organi centralne vlasti. Zato je važno garantovanje prava regiona da budu konsultovani od strane centralne vlasti i da učestvuju u izradi i zaključivanju međunarodnih sporazuma ukoliko bi međunarodni sporazum »mogao uticati na njihove nad-ležnosti ili fundamentalne interese«,235 kao i pravo regiona da svoje predstavnike uključe u sastav nacionalnih delegacija koje učestvuju u pregovorima.236 Izuzimajući pravo autonomnih pokrajina da učestvuju u međunarodnoj saradnji i sarađuju sa regionima drugih drža-va uz poštovanje teritorijalnog integriteta i jedinstva pravnog poretka Republike, koje je garantovano samo u nekim projektima ustava237 i pravo autonomnih pokrajina da, u okviru ove saradnje sklapaju sporazume koji podležu nak-nadnoj potvrdi Narodne skupštine ili Vlade238 druga pitanja iz domena međunarodne saradnje koja evropski dokumenti o regionima regulišu i postavljaju okvirne standarde, nisu regulisana u projektima ustava.

5. Finansiranje autonomnih pokrajina Finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina kao

važan element regionalne samouprave garantuje i reguliše najveći broj projekata ustava. Sadržaj i obim finansijske autonomije je, međutim različit. U najvećem broju ustavnih projekata finansijska autonomija garantuje se u granicama i obimu koji utvrđuje Ustav239 i republički zakon.240 Među

235 Član 10 stav 2 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi i Deklaracija skupštine evropskih regija, član 10 stav 5. 236 Član 10 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 237 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III, Glava II teza opšta načela stav 7; Forum iuris, Glava VI teza 5 stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 149 stav 1; Vlada Republike Srbije, član 147 stav 1. 238 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III, Glava II teza opšta načela stav 8. 239 Forum iuris, Glava I teza 16 stav 5

56

rešenjima u projektima beležimo razlike s obzirom na to da li se finansijska autonomija (obim i sadržaj finansijske auto-nomije) reguliše običnim zakonom koji se donosi po pro-ceduri po kojoj i bilo koji drugi zakon i za čije je usvajanje dovoljna prosta većina241 ili je to naročit (organski) zakon, koji se usvaja po posebnom postupku i za čije usvajanje je neophodna kvalifikovana većina poslanika.242

Ni jedan od projekata ustava ne sadrži načelno pravilo koje autonomnim pokrajinama garantuje prihode neophodne za obavljanje njihovih nadležnosti niti je u bilo kome od projekata regulisan način učešća autonomnih pokrajina u postupku odlučivanja o usvajanju finansijskih zakona, što jesu standardi evropskih dokumenata o regionima.243

Finansijska autonomija uključuje pravo autonomne pokrajine na sopstvene izvore prihoda244 kao i njeno pravo na slobodno raspolaganje prihodima u okviru ustavom utvrđene nadležnosti autonomne pokrajine. U nekim projek-tima ustava regulišu se (metodom enumeracije ili primerično) osnovne i najznačajnije vrste izvora prihoda autonomne pokrajina kao što su npr. lokalni porezi, takse, prirezi, dažbine, donacije, prihodi od pokrajinske imovine, a izuzetno i prihodi od privatizacije245 i dr.246

240 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza opšta načela stav 3; Demokratska stranka, Deo V Glava II član finansiranje autonomije, stav 1; 241 Dr P. Nikolić, član 194 stav 1; Liberali Srbije, član 144; 242 Demokratska stranka Srbije, član 155; Vlada Republike Srbije, član 149 stav 2. 243 Član 15 stav 3 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 244 Dr P. Nikolić, član 194 stav 2; Forum iuris, Osnovne odredbe, teza 16 stav 5; Demokratska stranka Deo V Glava II član finansiranje autonomija stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 155 stav 1; Liberali Srbije, član 144; Vlada Republike Srbije član 149 stav 2. 245 Forum iuris, Glava III, teza 2 stav 3. 246 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza Finansijska autonomija teritorijalnih zajednica; dr P. Nikolić, član 228; Demokratska stranka Deo V Glava II član finansijska autonomija stav 2.

57

U svim projektima ustava predviđa se da autonomne pokrajine imaju budžet.247 Pored toga, autonomne pokrajine samostalno, u zakonskim okvirima, raspolažu sredstvima budžeta. Samo u nekim projektima ustava regulisan je i nadzor nad izvršavanjem pokrajinskog budžeta, a to ovlaš-ćenje povereno je računskom sudu.248

Primetno je da u projektima ustava izostaju ekspli-citne garancije nekih standarda o kojima govore evropski dokumenti o regionima, među kojima su npr. pravo auto-nomne pokrajine da samostalno »prikuplja poreze i odredi izvore prihoda od poreza«, pravo da »utvrdi kriterijume za određivanje sopstvenih poreza, nameta i taksi«,249 pravo da »odredi dodatni procenat na poreze koje ubiraju drugi javni organi«,250 pravo da bude »uključena u određivanje organiza-cije, relevantnih organa i procedura za poreze«.251 U projektima ustava izostaje i standard prema kome se finansijska sredstva koja čine »udeo regiona u opštim porezima ... smatraju sopstvenim sredstvima« regiona.252 U celini posmatrano može se oceniti da su delovi projekata ustava koji regulišu pitanja finansijske autonomije autonomnih pokrajina veoma šturi, da su ustavne odredbe najčešće formulisane kao set načela, a ne kao pravne norme, da izostaju zaštitne klauzule, da brojni evropski standardi o regionima nisu našli svoje mesto u ustavnim normama i dr.

Porezi koje prikuplja država i prenosi ih auto-nomnoj pokrajini su deo izvora sredstava namenjenih

247 Beogradski centar za ljudska prava Deo III Glava II teza Nadležnosti autonomne pokrajine, alineja 3; dr P. Nikolić, član 195; Forum iuris Glava VI teza 7 stav 4; Demokratska stranka Deo VI član Budžet stav 1; Demokratska stranka Srbije, član 90 stav 1; Liberali Srbije član 149 stav 1 alineja 4; Vlada Republike Srbije, član 90 stav 2. 248 Dr P Nikolić, član 228 in fine; Demokratska stranka, Deo III Glava IV teza Računski sud stav 1; Demokratska stranka Srbije, član 90 stav 3; Vlada Republike Srbije, član 94 stav 1. 249 Član 5 stav 3 Deklaracije skupštine evropkskih regiona. 250 Član 15 stav 2 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 251 Član 15 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 252 Član 15 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

58

ostvarivanju poslova koji čine nadležnost autonomnih pokrajina. Pravo autonomnih pokrajina na deo sredstava iz republičkih poreza garantuju neki od ustavnih projekata bilo opštom odredbom253 bilo uz preciziranje da se ova sredstva obezbeđuju samo za ostvarivanje poverenih nadležnosti.254 U većini projekata ustava255 propisuju se i posebne procedure donošenja finansijskih zakona, koje uključuju odgovarajuće učešće ili konsultovanje autonomnih pokrajina. Kvalitet i sadržaj prava autonomnih pokrajina da učestvuju u postupku odlučivanja o finansijskim zakonima se razlikuju. U nekim ustavnim projektima za usvajanje finansijskih zakona zahteva se kvalifikovana većina poslanika,256 u drugima se predviđa pravo supenzivnog veta doma koji reprezentuje teritorijalne zajednice kada je u pitanju usvajanje ovih zakona.257

Ni u jednome od projekata ustava standard iz doku-menata o evropskim regionima prema kome prilikom dono-šenja poreskih zakona »regioni imaju odlučujuću ulogu«258 nije našao mesta.

Pravo autonomnih pokrajina na pristup nacionalnom tržištu kapitala izričito reguliše većina projekata ustava259 u skladu sa standardima evropskih dokumenata o regionima. U nekim predlozima se precizira da se uslovi pod kojima se

253 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava II teza Finansijska autonomija; dr P. Nikolić, član 194 stav 3. 254 Demokratska stranke, Deo V Glava II član finansiranje autonomnih pokrajina stav 3; Demokratska stranka Srbije, član 146 stav 1; Liberali Srbije, član 143 stav 3; Vlada Republike Srbije, član 144 stav 2. 255 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1 teza Postupak odlučivanja, stav 8 alineja 10 i stavovi 10, 12, 13, i 14; Forum iuris, Glava IV tačka 1 teza 2.10 stav 6 alineja 12 i Glava VI teza 7 stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 152 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 149 stav 2. 256 Demokratska stranka Srbije, član 152 stav 2; Vlada Republike Srbije član 149 stav 2. 257 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III Glava I tačka 1 teza Pos-tupak odlučivanja, stav 8 alineja 10 i stavovi 10, 12, 13, i 14; Forum iuris, Glava IV tačka 1 teza 2.10 stav 6 alineja 12 i Glava VI teza 7 stav 2. 258 Član 2 stav 2 Deklaracije skupštine evropkskih regiona. 259 Forum iuris, Glava VI teza 4 stav 2; dr P. Nikolić, član 194 stav 4; Demokratska stranka Srbije, član 91; Vlada Republike Srbije član 91.

59

autonomne pokrajine mogu zaduživati i postupak odlučivanja o zaduživanju regulišu zakonom260 ili da se ovo pravo autonomnih pokrajina ostvaruje u skladu sa načelom solidarnosti, što uključuje samo pravo autonomne pokrajine na pristup fondovima solidarnosti namenjenim podsticanju razvoja.261

Princip solidarnosti čiji je smisao da doprinese »harmonizacija standarda života stanovnika različitih regija« kako bi se smanjile međuregionalne nejednakosti262 regulišu samo u neki od ustavnih projekata. U nekim predlozima ovaj standard je regulisan na nivou načela,263 dok je u drugima sadržaj ovog principa bliže regulisan u odredbama o fondu solidarnosti koji se obrazuje pri Ministarskom savetu i čija su sredstva namenjena je kreditiranju nedovoljno razvijenih oblasti.264

Izostalo je, međutim, regulisanje sadržaja principa solidarnosti koji se realizuje u autonomnoj pokrajini i uk-ljučuje otklanjanje ili ublažavanje standarda života stanovni-ka lokalnih zajednica na području autonomne pokrajine.

6. Organi autonomne pokrajine U projektima ustava koji su bili predmet analize

garantuje se pravo autonomnih pokrajina da urede samostalno svoju organizaciju u skladu sa svojim potrebama.265 U većini

260 Demokratska stranka Srbije, član 91; Vlada Republike Srbije član 91. 261 Dr P. Nikolić, član 194 stav 4. 262 Član 14 stav 4 Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 263 Beogradski centar za ljudska prava, Deo I teza Republika Srbija, stav 5 in fine; Forum iuris Osnovne odredbe, teza 14; Demokratska stranka Srbije član 92; Vlada republike Srbije, član 91. 264 Dr P. Nikolić, član 194 stav 4. 265 Videti napomene uz sadržaj nadležnosti autonomnih pokrajina koje obuhvataju pravo autonomne pokrajine da «obrazuje i uredi organe vlas-ti» (dr P. Nikolić, član 192 stav 1 alineja 1) i njihovo pravo da «samostal-no, statutima propišu uređenje i nadležnost svojih organa, prema sopstve-nim prilikama i potrebama» (Vlada Republike Srbije, član 145 stav 1).

60

projekata se ipak i u samom ustavu uređuju organi auto-nomne pokrajine.266

U autonomnoj pokrajini se obrazuje skupština auto-nomne pokrajine kao predstavničko telo koje neposredno biraju građani sa domicilom na području autonomne pokrajine, na pokrajinskim izborima na osnovu jednakog biračkog prava, tajnim glasanjem.267 Svoje pravo na regionalnu samoupravu građani ostvaruju i preko poslanika koje neposredno biraju u pokrajinsku skupštinu. U nekim projektima ustava preciziraju se još i dužina trajanja mandata poslanika pokrajinske skupštine,268 priroda poslaničkog man-data (slobodni mandat) i njegova zaštita,269 princip nespoji-vosti funkcija270 kao i struktura pokrajinske skupštine. Predlozi u projektima se razlikuju s obzirom na to da li je skupština autonomne pokrajine projektovana kao jednodom-na ili kao dvodomna. U većini projekata ustava skupština autonomne pokrajine je jednodomna,271 a u nekim projektima predviđeno je da se u »regionima sa mešovitim nacionalnim sastavom stanovništva omogućuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina«.272

Jedno od važnih pitanja u vezi sa statusom skupštine pokrajine je pravo raspuštanja skupštine od strane organa centralne vlasti. U odnosu na ovo pitanje autori projekata 266 Izuzetak su projekti Beogradskog centra za ljudska prava i Forum iurisa koji uređivanje organizacije vlasti prepuštaju konstitutivnim aktima autonomnih pokrajina. 267 Dr P. Nikolić, član 196 stav 1 i član 197; Demokratska stranka, Deo V Glava II član Organi autonomne pokrajine; Demokratska stranka Srbije, član 148 i član 156; Liberali Srbije, član 145; Vlada Republike Srbije, članovi 146 i 153. 268 Dr P. Nikolić, član 197 stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 148 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 146 stav 3. 269 Demokratska stranka, Deo V Glava II član Organi autonomne pokrajine, stav 3; Demokratske stranke Srbije, član148 stav 3; Vlade Republike Srbije, član 146 stav 4. 270 Dr P. Nikolić, član 197 stav 2. 271 Dr P. Nikolić, član 197; Demokratska stranka Srbije član 148 stav 1; Vlada Republike Srbije, član 146 stav 2. 272 Demokratska stranka Srbije, član 148 stav 4; Vlada Republike Srbije član 146 stav 5.

61

ustava se razlikuju. Pravo centralne vlasti da pod određenim, ustavom utvrđenim okolnostima273 raspusti pokrajinsku skupštinu utvrđeno je u nekoliko ustavnih projekata.274 Odluku o raspuštanju skupštine autonomne pokrajine donosi Ustavni sud na predlog vlade,275 ili Narodna skupština na predlog Ministarskog saveta,276 odnosno Vlada uz saglasnost Narodne skupštine.277 Prema drugim predlozima,278 organi centralne vlasti ne raspolažu ovim pravom, što se i izričito utvrđuje ustavom.279

U autonomnoj pokrajini se obrazuju i pokrajinski izvršni organi. U projektima ustava koji u samom ustavu utvrđuju organe koji se obrazuju na nivou autonomnih pokrajina izričito se navode i ova tela. Rešenja u projektima ustava se razlikuju u pogledu naziva (vlada,280 izvršno veće,281 savet oblasti,282) organa kome se poveravaju poslovi izvršne vlasti na nivou autonomne pokrajine. U ovim projek-

273 Među razlozima koji mogu dovesti do raspuštanja pokrajinske skupšti- ne navode se „grubo kršenje ustava i zakona od strane skupštine ili izvrš-nog veća autonomne pokrajine ili ugrožavanje pravnog poretka Republike Srbije“ (Demokratska stranka Srbije, član 159 stav 1; Vlada Republike Srbije, član 155 stav 1); ukoliko pokrajina „ne ispunjava obaveze utvrđene ustavom i zakonima Republike Srbije ili postupa na način koji teško vređa opšti interes Republike Srbije“ (Demokratska stranka, Deo V, Glava II član Zaštita pravnog poretkla Republike Srbije, stav 1); „kršenje ustava i zakona, aktima, delovanjem odnosno nedelovanjem i grubo narušavanje interesa Kraljevine Srbije kao celine ili lokalne samouprave i građana na svojoj teritoriji“ (dr P. Nikolić, član 203) 274 Dr P. Nikolić, član 203; Demokratska stranka, Deo V, Glava II član zaštita pravnog poretka i interesa Republike Srbije; Demokratska stranka Srbije, član 159; Vlada Republike Srbije, član 155. 275 Demokratska stranka Srbije, član 159 stav 1; Vlada Republike Srbije, član 155. 276 Dr P. Nikolić, član 203. 277 Demokratska stranka, Deo V Glava II član Zaštita poretka i interesa Republike Srbije, stav 2. 278 Beogradski centar za ljudska prava, Forum iuris, Liberali Srbije. 279 Beogradski centar za ljudska prava, Deo III, Glava I tačka 1 teza Nadležnost stav 1 alineja 12 i stav 6 alineja 3. 280 Demokratska stranka, Deo V Glava II član Organi autonomne pokrajine, stav 1; Demokratska stranka Srbije, član 157 stav 2. 281 Vlada Republike Srbije, član 153. 282 Dr P. Nikolić, član 200 stav 1.

62

tima ustava preciziraju se još neka pitanja vezana za status izvršnog organa među kojima su posebno: način izbora izvršnog organa koji je poveren skupštini (izvršni organ se određuje kao organ skupštine);283 dužina trajanja mandata njegovih članova i pravo autonomne pokrajine da odredi broj članova izvršnog organa;284 status i način izbora presednika izvršnog organa pokrajine.285

Jedno od pitanja na kome se stavovi autora ustavnih projekata značajno razilaze jeste organizacija sudstva na nivou autonomne pokrajine. U većini ustavnih projekata je izričito utvrđena jedinstvena organizacija sudstva i pravo-sudnog sistema unutar kojih nisu predviđeni sudski organi na nivou autonomnih pokrajina.286 U tri ustavna projekta predviđeno je postojanje sudskih organa i na pokrajinskom nivou. Prema rešenjima u jednom od ustavnih projekata autonomna pokrajina raspolaže pravom »osnivanja i organizovanja prekršajnih sudova« kao i pravom »osnivanja i organizovanja administrativnih sudova za rešavanje sporova nastalih u upravnim stvarima opština, gradova kao i pok-rajinskih organa uprave«.287 U drugom projektu ustava ne precizira se organizacija sudstva u autonomnoj pokrajini niti sadržaj i priroda ovlašćenja autnomne pokrajine u domenu sudstva, već se jednom opštom odredbom utvrđuje da auto-nomna pokrajina ima sudsku vlast u okviru svojih ustavom utvrđenih nadležnosti.288 Samo u jednom od ustavnih

283 Dr P. Nikolić, član 200 stav 1; Demokratska stranka Srbije, član 157 stav 2; Vlada Republike Srbije, član 153 stav 2. 284 Demokratska stranka Srbije, član 157 stav 2; Vlada Republike Srbije član 157 stav 2. 285 Demokratska stranka Srbije, član 157 stav 2; Vlada Republike Srbije član 157 stav 2. 286 Dr P. Nikolić, Demokratska stranka Srbije, Vlada Republike Srbije, Beogradski centar za ljudska prava uz izdvojeno mišljenje jednog člana grupe prema kome pokrajina ima sudsku vlast u oblastima u kojima se prostire njena izvorna zakonodavna nadležnost utvrđena ustavom. 287 Demokratska stranka, Deo V Glava II član Nadležnosti, stav 2 alineje 10 i 11. 288 Liberali Srbije, član 157. U projektu Beogradskog centra za ljudska prava to je i predlog iznet u izdvojenom mišljenju jednog člana grupe.

63

projekata predviđeno je osnivanje sudova na nivou pokrajine, preciziran je naziv suda (Vrhovni sud ili Visoki sud) i precizno uređena nadležnost najvišeg sudskog organa u autonomnoj pokrajini.289

Zaslužuje pažnju podatak da ni u jednome od ustavnih projekata nije regulisano pravo autonomne pokrajine da sudeluje u izboru sudskih organa koji odlučuju o sukobu nadležnosti između pokrajinskih organa i organa centralne vlasti, niti su regulisane procedure koje omogućuju učešće autonomne pokrajine prilikom odlučivanja o (izboru) postavljanju ovih sudskih organa iako je u pitanju standard o kome govore međunarodni dokumenti o regionima.

U autonomnim pokrajinama se obrazuju i pokra-jinski organi uprave (pokrajinska administracija). Izričite odredbe o organima uprave na nivou autonomne pokrajine sadrži samo nekoliko ustavnih projekata.290 U nekima se reguliše i pravo autonomne pokrajine da obrazuje javne službe291 i bliže uređuje način imenovanja starešina koji su na čelu organa uprave.292

Samo u nekoliko ustavnih projekata izričito je utvrđeno da se u autonomnoj pokrajini, na nivou autonomne pokrajine obrazuje institucija ombudsmana.293

7. Zaštita prava na regionalnu samoupravu Pravo na regionalnu samoupravu uživa posebnu zaš-

titu koja se obezbeđuje garantovanjem različitih instrumenata koji regionima stoje na raspolaganju kako bi mogli da zaštite

289 Projekt Forum iurisa, Glava V tačka 1 teza 1.2 stavovi 3, 8 i 9. 290 Dr P. Nikolić, član 200 stav 2; Demokratska stranka, Deo V Glava II član Organi autonomne pokrajine, stav 4; Demokratska stranka Srbije, član 157 stav 1; Vlada Republike Srbije, član 152 stav 2. 291 Demokratska stranka Srbije, član 156 stav 1; Vlada Republike Srbije član 152 stav 2. 292 Dr P. Nikolić, član 200 stav 2; 293 Forum iuris, Glava IV tačka 5 teza 5.2 stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 156 stav 2; Liberali Srbije, član 146 stav 1; Vlada Republike Srbije, član 152 stav 2.

64

svoja prava kao i procedurama koje obezbeđuju učešće regiona u donošenju odluka, posebno onih koje se odnose na status regiona i njegove nadležnosti. Posebna zaštita obezbeđuje se u pitanjima koja definišu položaj regiona u ustavnom sistemu (npr. odlučivanje o promeni statusa regiona, odlučivanje o promeni teritorije na kojoj se region prostire, pravo pokretanja postupka za zaštitu prava na regionalnu samoupravu pred nadležnim sudskim telima).

Set pitanja koji se neposredno odnosi na status auto-nomne pokrajine u ustavnom sistemu različito je uređen u predlozima.

Odlučivanje o području na kome se prostire auto-nomna pokrajina i promeni granica ili teritorije autonomne pokrajine različito je rešeno u ustavnim projektima.294

Zaštitu prava na regionalnu samoupravu i autonomiju, kao i pravo autonomne pokrajine da se obrati nadležnim organima za zaštitu prava na pokrajinsku autonomiju regulisano je u nekoliko ustavnih projekata. Većina ustavnih projekata garantuje ustavno-sudsku zaštitu koja se obezbe-đuje u postupku ocene ustavnosti295 ili u postupku ustavne žalbe296 ukoliko se »pojedinačnim aktom ili radnjom, bez obzira od koga dolaze, ometa nadležnost autonomne pokra-jine«.297 Samo u jednom projektu ustava regulisana je i sudska zaštita prava na autonomiju. Instrumenti kojima se ostvaruje ovaj vid zaštite autonomije pokrajine ostvaruje se pravom na »pokretanje postupka pred Upravnim sudom za ocenu ustavnosti upravnih akata državnih organa i organiza- cija koje vrše javna ovlašćenja kojima se narušava autono-

294 Videti detaljnije u razmatranjima koja se odnose na teritoriju auto-nomne pokrajine i odlučivanje o promeni teritorije. 295 Dr P. Nikolić, član 201 stav 2; Demokratska stranka Srbije, član 156 stav 2; Liberali Srbije, član 128 stav 1 alineja 8; Vlada Republike Srbije član 160 stav 2. 296 Demokratska stranka Srbije, član 156 stav 1; Vlada Republike Srbije član 160 stav 1. 297 Demokratska stranka Srbije, član 156 stav 1; Vlada Republike Srbije član 160 stav 1.

65

mija«,298 kao i pravom »pokretanja postupka pred Računskim sudom i svim redovnim sudovima radi zaštite autonomije i autonomnih prava oblasti«.299 Pravom pokretanja postupka raspolažu skupština oblasti, predsednik oblasti i savet oblasti300 ili organima za koje to utvrdi statut kao najviši pravni akt autonomne pokrajine.301

STA�DARDI EVROPSKIH DOKUME�ATA O REGIO�IMA I �OVI USTAV SRBIJE

- predlozi ovlašćenih predlagača - Debata vođena u procesu pripreme novog Ustava Srbije, pokazala je da vertikalna podela vlasti predstavlja pitanje o kome su mišljenja aktera ustavnog procesa bila podeljena. Rešenja izneta u više ustavnih projekata koja su se odnosila na ovo pitanje značajno su se razlikovala. Između više projekata novog Ustava Srbije izdvojili smo u ovom prilogu samo dva predloga čija će se rešenja o statusu autonomnih pokrajina analizirati. To su nacrt Ustava koji je pripremila Vlada Republike Srbije i predlog Ustava Srbije koji predstavlja rad grupe eksperata koju je obrazovao predsednik Republike. Razlog što će biti upoređena rešenja o statusu autonomnih pokrajina sadržana samo ovim predlo-zima Ustava Srbije leži u tome što su ovi predlozi podržani od strane subjekata koji, prema odredbama tada važećeg Ustava, imaju pravo da predlože promenu Ustava Srbije. Po subjektima koji stoje iza pomenutih predloga, ovi se predlozi ustava razlikuju od svih ostalih ustavnih projekata. Među ovim predlozima beleže se značajne razlike u pogledima na ustavni status autonomnih pokrajina. U analizi

298 Dr P. Nikolić, član 201 stav 3. 299 Dr P. Nikolić, član 201 stav 3. 300 Dr P. Nikolić, član 201 stavovi 2 i 3. 301 Demokratska stranka Srbije, član 156; Vlada Republike Srbije član 160.

66

koja počiva na komparativnom metodu neće biti obuhvaćeno samo identifikovanje onih pitanja u pogledu kojih se beleže razlike, već će ova pitanja biti sagledana u kontekstu stan-darda sadržanih u evropskim dokumenatima o regionima. Neophodno je pri tom ukazati na načelan karakter standarda sadržanih u ovim dokumenatima. To je važno naglasiti, jer standardi koji su tako postavljeni da dopuštaju mogućnost različite interpretacije opštih principa i načelnih pravila, otvara i mogućnost da se u komparativnoj ustavnosti prihvate veoma različita rešenja koja, uprkos evidentnim razlikama među njima, ostaju u okvirima opšteg koncepta regionalizma i saglasna su sa međunarodnim standardima koji se odnose na status regiona. Iz mnoštva zanimljivih pitanja izdvojili smo i ona pitanja u pogledu kojih se rešenja u pomenutim predlozima ustava razlikuju ili su pitanja regulisana načelno, bez neophodnog preciziranja koje bi otklonilo ili barem smanjilo prostor različitim interpretacijama prilikom primene načelnog pravila. Da bi bile primenjljive okvirne i načelne ustavne odredbe zahtevaju dodatnu i naknadnu interpretaciju. Ona može pokazati razlike pri preciziranju načelnog pravila. Saglasje na načelnom nivou je, u tom slučaju, samo prividno ukoliko nije praćeno i saglasnošću prilikom interpretacije i praktične primene načelnog pravila. Predmet analize neće biti sva, već samo najvažnija pitanja ustavnog statusa autonomnih pokrajina 1. Formiranje autonomnih pokrajina Među pitanjima koja se odnose na formiranje auto-nomnih pokrajina nekoliko pitanja, zbog svog značaja, zaslužuju da budu bliže osvetljena. To su u prvom redu kriterijumi za formiranje autonomnih pokrajina, postupak po kome se odlučuje o obrazovanju nove autonomne pokrajine, ustavni status i oblici autonomnih pokrajina (monotipske ili

67

politipske) kao i status postojećih autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu. U međunarodnim dokumentima o regionima ustanov- ljeni su osnovni kriterijumi za formiranje regiona kao i principi na kojima počiva procedura odlučivanja o formiranju regiona, o području na kome se prostire region kao i o promeni granica regiona. Kriterijumi za formiranje regiona su definisani u preambuli Deklaracije skupštine evropskih regiona.302 Među kriterijumima koji bliže određuju regionalni identitet navode se istorijske, jezičke, kulturne, društvene, ekonomske i geo-grafske veze stanovništva na određenom području; različito poreklo i funkcija koju regioni imaju u okviru određene državne zajednice; poseban politički identitet koji može imati različite političke oblike. Predlozi ustava koji su predmet analize razlikuju se u ovom pogledu. Oba predloga polaze načelno od prava građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu i eksplicitno garantuju ovo pravo.303 U oba predloga izričito se navode obe postojeće autonomne pokrajine.304 Oba predloga dopuštaju mogućnost da se pored postojećih obrazuju i nove autonomne pokrajina.305 Ovaj načelni pristup koji, samo na prvi pogled, pokazuje sličnost rešenja sadržanih u predlozima ustava, je međutim, različito operacionalizovan u daljim ustavnim rešenjima. Najznačajnije razlike među predlozima se odnose na nekoliko pitanja. Prva razlika ogleda se u ustavnom definisanju kriterijuma koji moraju biti ispunjeni i uslova pod

302 Tačka 4 preambule Deklaracije Skupštine evropskih regiona. 303 Član 142 stav 1 Nacrta Ustava Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu Nacrt Ustava Vlade) i član 156 stav 1 Modela Ustava Srbije koji je pripremila grupa eksperata koju je obrazovao predsednik Republike (u daljem tekstu Model Ustava predsednika Republike). 304 Član 148 stav 2 Nacrta Ustava Vlade i član 159 stav 1 Modela Ustava predsednika Republike. 305 Član 148 stavovi 2, 3 i 4 Nacrta Ustava Vlade Srbije i član 159 stavovi 2 i 3 Modela Ustava predsednika Republike.

68

kojima se mogu obrazovati nove autonomne pokrajine. Drugu razliku beležimo u načinu na koji je regulisan pos-tupak odlučivanja o formiranju novih autonomnih pokrajina. Treća razlika se odnosi na ustavni položaj postojećih auto-nomnih pokrajina. Nacrt Ustava Vlade Srbije ne reguliše kriterijume za formiranje novih autonomnih pokrajina. Sadržaj ustavom načelno garantovanog prava građana na pokrajinsku autono miju i lokalnu samoupravu306 bliže je operacionalizovan definisanjem autonomne pokrajine kao »autonomne terito- rijalne zajednice osnovane Ustavom«,307 u kojoj građani ostvaruju svoje pravo na pokrajinsku autonomiju. U Nacrtu Ustava koji je pripremila Vlada Srbije nema odredbe o kriterijumima za formiranje novih autonomnih pokrajina. Iako sam ne reguliše ovo pitanje, ustav nije delegirao ovo pitanje zakonodavcu i nije ovlastio zakonodavca da ga on reguliše. Prema ovom predlogu nove autonomne pokrajine osnivaju se u postupku promene ustava, pa se samo može pretpostaviti da će se u toku postupka promene ustava, i kao sastavni deo tog postupka, ustanoviti i kriterijumi za formiranje autonomnih pokrajina.

Model Ustava pripremiljen od strane grupe stručnjaka koju je formirao predsednik Republike, polazi takođe od ustavom garantovanog »prava građanki i građana na decentralizovanu državu, koje uključuje pravo na lokalnu samoupravu i autonomiju«.308 U ovom predlogu precizirana su tri osnovna i najvažnija kriterijuma za formiranje novih autonomnih pokrajina, a koja moraju biti ispunjena u momentu formiranja autonomne pokrajine.309 To su:

- Broj stanovnika koji živi na području na kome se formira autonomna pokrajina (najmanje jedan, a najviše dva miliona stanovnika).

306 Član 142 stav 1 Nacrta Ustava Vlade. 307 Član 148 stav 1 Nacrta Ustava Vlade. 308 Član 156 stav 1 Modela Ustava predsednika Republike. 309 Član 159 stav 2 Modela Ustava predsednika Republike.

69

- Teritorija (autonomna pokrajina se može obrazovati na području više opština ukoliko su ove opštine međusobno teritorijalno povezane).

- Stepen ekonomskog razvoja (područje na kome se formira autonomna pokrajina mora zadovoljiti kriterijum prema kome se može samostalno finansirati).

Zapaža se da su postavljeni kriterijumi objektivizirani i merljivi (broj stanovnika, teritorijalna povezanost opština koje obrazuju autonomnu pokrajinu, samostalno finansira-nje). Među kriterijumima za formiranje novih autonomnih pokrajina nema, međutim, onih koji se odnose na regionalni identitet (kultura, poreklo, geografski položaj, istorija) koji omogućuje ljudima da se identifikuju sa svojom zajednicom, a koji pripadaju setu evropskih standarda o regionima.310 Principi regionalne samouprave, među kojima su nesumnjivo i kriterijumi za obrazovanje regiona, trebalo bi da budu utvrđeni ustavom, na šta upućuje i načelno pravilo Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi.311 Postupak odlučivanja o statusu regiona i području na kome se obrazuje region regulisan je načelno Nacrtom Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. Iako Povelja ne uređuje posebno postupak formiranja novih regiona, na ovaj postupak bi se po analogiji mogla primeniti osnovna načela na kojima počiva postupak odlučivanja o statusu regiona, načela postupka po kome se odlučuje o području na kome se region prostire kao i načela postupka po kome se odlučuje o promeni granica regiona. Među ovim načelima postupka su: - Saglasnost zainteresovanog regiona kao uslov za donošenje odluke o promeni područja na kome se region prostire (promena granica regiona).312

310 Tačke 2, 4, 6 i 9 Preambule Deklaracije skupštine evropskih regiona. 311 Član 2 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 312 Član 16 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi utvrđuje da “regionalna granica ne može biti promenjena dok zaintere- sovani region ne da svoju saglasnost.”

70

- Učešće regiona u odlučivanju o području na kome se region prostire, a koje uključuje više mogućnosti, od »procedura neposredne demokratije«313 u kojima sudeluju građani koji žive na području regiona, procedura koje obezbeđuju »konsutovanje svih zainteresovanih regiona«, ili »izričitu saglasnost svakog regiona«.314 - Prednost imaju one procedure koje omogućuju neposredno odlučivanje građana, nad drugim procedurama odlučivanja.315 Predlozi koje smo analizirali i rešenja sadržana u njima razlikuju se i u pogledu procedure predviđene za odlu-čivanje o formiranju novih autonomnih pokrajina. Razlika se u prvom redu odnosi na dva pitanja. Prvo, da li se područje budućih autonomnih pokrajina utvrđuje u samom ustavu prilikom njegovog donošenja (ili naknadne revizije), ili o formiranju autonomne pokrajine odlučuju subjekti (lokalne zajednice i građani) koji žive na odgovarajućem području i imaju interes da se to područje organizuje kao autonomna pokrajina. Drugo, na koji način autonomne pokrajine (odno-sno građani sa područja autonomne pokrajine) sudeluju u donošenju odluke o formiranju autonomne pokrajine? Prema rešenjima Nacrta Ustava Vlade nove auto-nomne pokrajine formiraju se po postupku predviđenom za promenu ustava.316 Postupak promene ustava, međutim ne predviđa uključivanje autonomnih pokrajina i njihovih orga-na u ustavni proces (predlaganje ili učešće u odlučivanju o reviziji ustava) bilo u formi konsutovanja, bilo u formi davanja saglasnosti. O promeni ustava odlučuje Narodna

313 Član 16 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi utvrđuje da ”procedura neposredne demokratije ... može biti predviđena domaćim zakonom”. 314 Član 16 stav 2 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 315 Član 16 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi utvrđuje da se procedura pribavljanja saglasnosti zainteresovanog regiona prilikom odlučivanja o granici regiona, ostvaruje “bez štete po proceduru neposredne demokratije” iz čega se može zaključiti da se prednost daje neposrednim oblicima odlučivanja. 316 Član 148 stav 3 Nacrta Ustava Vlade.

71

skupština317 dvotrećinskom većinom ukupnog broja narodnih poslanika.318 Predviđen je i fakultativni referendum koji se raspisuje na zahtev većine narodnih poslanika ili 150 000 birača (pod uslovom da predlog za promenu ustava nije potekao od birača).319 Odluka na referendumu donosi se većinom glasova birača koji su glasali na referendumu uz uslov da je na referendum izašla većina birača.320 Prema drugom predlogu ustava, postupak po kome se donosi odluka o formiranju nove autonomne pokrajine uređen je ustavom. Odluku donose građani na referendumu koji se organizuje na području na kome se predlaže obrazovanje nove autonomne pokrajine. Odluka se donosi većinom gla-sova birača koji su glasali na referendumu uz uslov da je na referendum izašla najmanje polovina ukupnog broja birača sa područja na kome se obrazuje autonomne pokrajina.321 Ustavom bi, sledeći evropske dokumente o regionima, trebalo regulisati kriterijume formiranja autonomnih pokraji-na i proceduru po kojoj se odlučuje o njihovom obrazovanju. Procedura po kojoj se donosi odluka o formiranju nove autonomne pokrajine morala bi da obezbedi mogućnost da građani sa područja na kome se obrazuje nova autonomna pokrajina učestvuju u postupku odlučivanja. To može biti neposredno učešće građana u ovom procesu ili konsultovanje, odnosno saglasnost odgovarajućih organa sa područja na kome se formira nova autonomna pokrajina. Ukoliko bi ustavotvorac dao prednost demokratskim procedurama koje uključuju i neposredno odlučivanje građa-na u odlučivanju o formiranju autonomne pokrajine, na šta upućuju i evropski dokumenti o regionima ustavom bi moralo biti regulisano na koji način se obezbeđuje učešće građana koji žive na području na kome se obrazuje autonomna pok-

317 Član 179 stav 2 Nacrta Ustava Vlade. 318 Član 180 stav 1 Nacrta Ustava Vlade. 319 Član 181 stav 1 Nacrta Ustava Vlade. 320 Član 181 stav 2 Nacrta Ustava Vlade. 321 Član 159 stav 3 Modela Ustava predsednika Republike.

72

rajina u procesu formiranja nove autonomne pokrajine. Da li je to forma referenduma (ili neki drugi vid neposrednog učešća građana, npr. pravo da pokrenu proces formiranja autonomne pokrajine) i ako jeste kakve je prirode i kakvo je dejstvo odluke usvojene na referendumu? Da li je referendum prethodni ili naknadni, obavezni ili fakultativni? Ako se prihvati rešenje prema kome se u procesu formiranja nove autonomne pokrajine konsultuju ili daju svoju saglasnost na odluku, ustavom bi se moralo urediti ko sudeluje i na koji način u procesu konsultovanja, odnosno ko daje saglasnost na formiranje nove autonomne pokrajine? Da li su to građani sa određenog područja ili možda organi lokalnih zajednica (npr. skupštine kao predstavnička tela) na čijem se području formira nova autonomna pokrajina? Naposletku ostaje pitanje da li se autonomne pokra-jine obrazuju kao monotipske ili politipske i kakav je ustavni status postojećih autonomnih pokrajina?

Deklaracija skupštine evropskih regiona izričito utvr-đuje da »regioni koji se nalaze u istoj državi mogu imati različit status, u skladu sa svojim istorijskim, političkim, kulturnim i socijalnim razlikama«.322 Kao »izraz posebnog političkog identiteta« regioni mogu imati i »različit politički oblik«.323

Predlozi ustava Srbije koji su bili predmet analize indirektno upućuju na zaključak o prihvatanju koncepta asimetričnog regionalizma. To se posebno ogleda u odred-bama koje se odnose na status dve postojeće autonomne pokrajine, kao i na poseban status autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. U oba predloga poimenično se navode obe postojeće autonomne pokrajine – Autonomna pokrajina Vojvodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija.324 Položaj Atonomne pokrajine Kosova i Metohije, prema ovim

322 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 323 Član 1 stav 4 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 324 Član 148 stav 2 Nacrta Ustava Vlade i član 159 stav 1 Modela Ustava predsednika Republike.

73

predlozima, posebno se reguliše.325 U Nacrtu Ustava Vlade precizira se i akt koji reguliše poseban status ove autonomne pokrajine. Status Kosova i Metohije uređuje se organskim zakonom koji se donosi dvotrećinskom većinom glasova narodnih poslanika.326 2. Pravna priroda i status najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine Autonomija pretpostavlja garantovanje određenog nivoa i sadržaja samouprave stanovništva na području koje odlikuje poseban identitet. Poseban identitet iskazuje se i kroz pravo na samoorganizovanje. Region ima pravo da aktom samoorganizovanja (konstitutivni akt) regulišu sop-stvenu organizaciju i nadležnost.327 Predlozi ustava koji potiču od ovlašćenih predlagača razlikuju se i u regulisanju karaktera, pravne prirode i statusa najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine u pravnom sistemu. Suštinska pitanja koja se odnose na status najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine svode se, na tri ključna pitanja. Da li najviši pravni akt autonomne pokrajine donose samostalno organi autonomne pokrajine u okviru svojih izvornih nadležnosti, na osnovu samog ustava, po postupku i na način propisan ovim aktom, ili se on donosi uz prethodnu ili naknadnu potvrdu od strane Narodne skupštine? Odgovor na ovo pitanje odrediće i njegovo mesto u pravnom sistemu. Ukoliko bi se prihvatilo rešenje sadržano u Nacrtu Ustava Vlade Srbije prema kome najviši pravni akt podleže potvrdi od strane Narodne skupštine328 koje, recimo i to, postoji u komparativnoj praksi regionalnih država, u ustavnom sistemu

325 Član 159 stav 1 Modela Ustava predsednika Republike. 326 Član 148 stav 2 in fine Nacrta Ustava Vlade. 327 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 328 Član 152 stav 1 Nacrta Ustava Vlade predviđa da statut autonomne pokrajine stupa na snagu kada ga Narodna skupština potvrdi organskim zakonom. Organski zakoni donose se većinom glasova svih narodnih poslanika (član 102 stav 2 Nacrta Ustava Vlade.

74

bi postojao moćan instrument kojim bi parlamentarna većina mogla sprečiti donošenje ovog akta ili ograničiti sadržaj izvornih ovlašćenja autonomnih pokrajina, posebno ukoliko u samom ustavu ne bi bile eksplicitno navedene izvorne nadležnosti autonomne pokrajine. Pravo autonomne pokrajine na samoogranizovanje bilo bi u tom slučaju bitno ograničeno. Da li najviši pravni akt autonomne pokrajine podleže kontroli zakonitosti ili instrumenti kontrole ustavnosti ovog akta predstavljaju pouzdan instrument njegovog usklađivanja sa ustavom? Ukoliko bi se prihvatilo rešenje prema kome autonomna pokrajina raspolaže izvornim pravom da na osnovu ustava donosi svoj najviši pravni akt, koje je sadržano u predlogu grupe eksperata koju je formirao predsednik Republike,329 sledilo bi da najviši pravni akt autonomne pokrajine podleže kontroli ustavnosti koja osigurava neop-hodnu hijerarhiju propisa unutar jedinstvenog pravnog sistema, ali ne i kontroli zakonitosti. Naposletku, ostaje otvoreno i pitanje naziva ovog pravnog akta – osnovni zakon ili statut?

Konstitutivni akt regiona čini »deo pravnog poretka države na najvišem nivou«,330 a donosi ga region samostalno ili uz saglasnost organa centralne vlasti. 3. Odlučivanje o području na kome se prostire autonomna pokrajina Evropski standardi o regionalnoj samoupravi odnose se, između ostalog, i na uključivanje regiona u odlučivanje o promeni područja na kome se region prostire bilo putem regionalnih organa ili kroz oblik neposrednog učešća građana koji žive na području regiona u odlučivanje o području na kome se region prostire. To pretpostavlja da se područje na

329 Član 173 stav 3 i član 190 stav 1 alineja 1 Modela Ustava predsednika Republike. 330 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

75

kome se prostire region (teritorija i granice regiona) ne može menjati bez saglasnosti zainteresovanog regiona.331 Uslovi i način ostvarivanja ovog prava bliže se uređuju ustavom.332 U vezi sa implementacijom ovog standarda, a imajući u vidu rešenja sadržana u projektima ustava pažnju privlače sledeća pitanja. Prvo pitanje se odnosi na propise koji regulišu način odlučivanja o području na kome se prostire autonomna pokrajina. Da li se ovo pitanje reguliše u samom ustavu, kako je to predloženo od strane grupe eksperata333 ili se »teritorija autonomne pokrajine i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina, određuje organskim zakonom«334 kako predviđa Nacrt Ustava Vlade Srbije? Drugo pitanje odnosi se na postupak donošenja ovih propisa i procedure koje obezbeđuju (ili ne obezbeđuju) učešće autonomnih pokrajina prilikom odlučivanja o ovom pitanju. Predložena rešenja u projektima ustava se razlikuju. Prema jednom (predlog Vlade) ustav ne govori posebno o ovom pitanju već njegovo uređivanje prepušta zakonodavcu, dok prema drugom (predlog grupe eksperata) ustav predviđa proceduru po kojoj autonomne pokrajine sudeluju u odluči-vanju o promeni teritorije autonomne pokrajine.335 Treće, da li o promeni područja na kome se prostire autonomna pokrajina odlučuju neposredno na referendumu građani sa tog područja ili su oni isključeni iz tog procesa? I u ovom pogledu predlozi se razlikuju. Predlog Vlade delegira zakonodavcu da reguliše ovo pitanje,336 dok predlog grupe

331 Član 16 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 332 »Ustavnim aktom, uz konsultaciju regionalnog Veća, postojeći regioni mogu da se spajaju ili da se stvaraju novi regioni, s tim da je broj stanovnika svakog regiona najmanje milion, kada to zahteva onaj broj opštinskih veća koji predstavlja najmanje jednu trećinu dotičnog stanovništva i kada predlog odobri većina dotičnog stanovništva na referendumu«. (čl. 132 st. 1 Ustava Italije) 333 Član 161 Modela Ustava predsednika Republike. 334 Član 148 stav 3 Nacrta Ustava Vlade. 335 Član 161 Modela Ustava predsednika Republike. 336 Član 148 stav 4 Nacrta Ustava Vlade.

76

eksperata sadrži eksplicitnu odredbu prema kojoj se »terito-rija opštine, grada i autonomne pokrajine ne može menjati bez saglasnosti građana sa područja odgovarajuće zajednice«, kao i da građani o tome odlučuju neposredno »na referen- dumu većinom glasova birača, pod uslovom da je na referendum izašla najmanje polovina od ukupnog broja upisanih birača«.337

4. �ačelo subsidijernosti i raspodela nadležnosti Raspodela nadležnosti između države i regiona počiva na dva osnovna principa338 koji se primenjuju kumulativno: principu političke decentralizacije i principu supsidijarnosti. Sadržaj principa supsidijernosti, od koga načelno polaze predlozi ustava kao osnovnog principa na kome počiva raspodela nadležnosti između Republike, autonomne pokrajine i lokalnih zajednica kako u domenu uređivanja odnosa tako i u oblasti izvršavanja propisa, različito je opera-cionalizovan u predlozima. Pitanje koje u ovom pogledu zaslužuje pažnju je sledeće. Koje od dva osnovna ponuđena rešenja odgovara međunarodnim standardima u ovoj oblasti? Da li ono sadr-žano u predlogu Vlade339 prema kome su »jedinice lokalne samouprave nadležne u pitanjima kojima se ostvaruju potrebe građana od lokalnog značaja, a autonomne pokrajine u pitanjima od šireg značaja od lokalnog« dok je opšta pret-postavka nadležnosti ustanovljena u korist centralne vlasti, a sadržaj pitanja od »pokrajinskog, republičkog i lokalnog značaja« definiše organski zakon. Ili je evropskim standar-dima bliže rešenje prema kome se u samom ustavu precizno reguliše nadležnost centralne vlasti i nadležnosti autonomnih pokrajina,340 a opšta pretpostavka nadležnosti ustanovljena je

337 Član 161 Modela Ustava predsednika Republike. 338 Član 4 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 339 Član 143 stav 2 Nacrta Ustava Vlade. 340 Članovi 174, 176 i 177 Modela Ustava predsednika Republike.

77

u korist lokalne zajednice,341 kako je ovo pitanje uređeno u predlogu grupe eksperata koju je formirao predsednik Republike?

Cilj koji se nastoji ostvariti uvažavanjem načela političke decentralizacije i načela supsidijarnosti pri raspodeli nadležnosti između države i regiona je demokratizacija. To znači takvu raspodelu nadležnosti koja omogućuje da se na svim nivoima vlasti u proces odlučivanja neposredno uključe građani, da građani mogu ostvarivati demokratsku kontrolu vlasti kao i da se odluke donose na nivou koji je najbliži građanima. Ovi principi garantuju se ustavom342 ili posebnim zakonima koji uređuju regionalnu organizaciju. 5. Propisi koji ustanovljavaju izvornu nadležnost autonomnih pokrajina Suštinsko pitanje koje se postavlja u vezi sa nadlež-nostima autonomnih pokrajina jeste na koji način su ustavom garantovane izvorne nadležnosti autonomnih pokrajina jer upravo kvalitet i oblasti na kojima se prostiru te nadležnosti govore o sadržaju i kvalitetu autonomije? Da li se izvorne nadležnosti autonomnih pokrajina regulišu na način da se u ustavu okvirno navode osnovne oblasti u kojima se prostire izvorna nadležnost, kako je to učinjeno u predlogu Vlade343 ili taksativnim navođenjem ne samo oblasti u kojima se proteže izvorna nadležnost autonomne pokrajine, već i dimenzioniranjem sadržaja, kvaliteta i obima nadležnosti u svakoj od oblasti iz domena izvorne nadležnosti, kako je postupljeno u predlogu grupe eksperata?344

341 Član 164 Modela Ustava predsednika Republike. 342 »Shodno principu subsidijarnosti Država, Regije, Velegradovi, Provincije i Opštine podržavaju autonomne inicijative koje pokreću građani, individualno ili udruženo u cilju sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa.« (čl. 118 st. 4 Ustava Italije) 343 Član 149 Nacrta Ustava Vlade. 344 Član 176 Modela Ustava predsednika Republike.

78

Načelo subsidijariteta nalagalo bi da se izvorne nad-ležnosti svih viših nivoa vlasti, pa dakle i izvorne nadležnosti autonomne pokrajine utvrde ustavom, primenom metoda enumeracje. Ovo pitanje posebno dobija na značaju prilikom dimenzionisanja sadržaja, kvaliteta i obima nadležnosti u domenu tzv. konkurentnih nadležnosti. Ukoliko kvalitet, sadržaj i obim izvornih nadležnosti nisu precizno određeni mogu u primeni nastati problemi koji će zahtevati naknadnu interpretaciju ustavnih pravila jer ustavne norme nisu dovoljno jasne. 6. �adležnosti autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti U projektima ustava i debati o statusu autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu i mišljenja o ingerencijama autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti su bila izrazito polarizovana. Stanovišta su se kretala na skali u rasponu koji se kretao od jedne krajnosti koja je negirala mogućnost da se ustanove bilo kakve nadležnosti autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti, pozivajući se na princip jedinstva pravosudnog sistema kao i komparativnu praksu većeg broja regionalno uređenih zemalja, do projekata i predloga u kojima su izneta zalaganja za uspostavljanje Vrhovnog suda autonomne pokrajine, pozivom na iskustva iz ranijeg perioda ustavnog razvoja, kao i nužnost decentralizacije i ove grane vlasti. I u predlozima ustava koji su predmet ove analize rešenja o nadležnostima autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti su različita.

Prema rešenjima u Nacrtu Ustava Vlade, autonomne pokrajine nemaju nadležnosti u domenu sudske vlasti. Na nivou autonomne pokrajine nema posebnog sudskog organa u bilo kojoj formi. Iako evropski dokumenti koji postavljaju načelne standarde regionalne samouprave među kojima je i pravo regiona da učestvuju u odlučivanju o postavljanju

79

sudskih organa odgovornih za rešavanje sporova oko podele vlasti između države i regiona,345 prema rešenju koje sadrži Nacrt ustava Vlade, autonomne pokrajine su isključene i iz procesa odlučivanja o izboru (postavljanju) sudskih organa u čijoj je nadležnosti rešavanje sukoba nadležnosti između centralne vlasti (organa centralne vlasti) i autonomne pokrajine (pokrajinskih organa). Prema predlogu Ustava Srbije koji je sačinila grupa eksperata autonomna pokrajina ima, u skladu sa evropskim standardima o regionima, neke nadležnosti u domenu sudske vlasti. Nadležnosti autonomne pokrajine, u domenu sudske vlasti, se prvenstveno odnose na učešće autonomnih pokra-jina u izboru organa koji odlučuju o sukobu nadležnosti ukoliko do njega dođe između organa centralne vlasti i pokrajinskih organa. Tako skupštine autonomnih pokrajina imaju pravo da predlaže 5 od 15 sudija Ustavnog suda346 kao organa koji među svojim nadležnostima ima dve, posebno značajne za zaštitu ustavnog statusa autonomne pokrajine. Ustavni sud je nadležan da rešava sukob nadležnosti između organa na različitim nivoima. Pored toga, Ustavni sud odlučuje o povredi ustavom i zakonom utvrđenog položaja autonomne pokrajine.347 Autonomne pokrajine imaju i pravo da učestvuju u izboru sudija redovnih sudova kao i javnih tužilaca koji se biraju sa područja autonomne pokrajine. Učešće autonomnih pokrajina obezbeđuje se preko sastava izabranih članova Vi-sokog pravosudnog saveta (biraju se sa područja autonomnih pokrajina) koji učestvuju izboru sudija sa područja autonom- ne pokrajine. 348 Ne samo kada je u pitanju nadležnosti autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti, već i kada se radi o organizaciji (jedinstvene) organizacije sudstva, u predlogu

345 Član 7 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 346 Član 187 stav 2 Modela Ustava predsednika Republike. 347 Član 190 stav 1 alineje 6 i 9 Modela Ustava predsednika Republike. 348 Član 143 stav 4 Modela Ustava predsednika Republike.

80

grupe eksperata sadržano je rešenje, koje govori u prilog zaključku o organizacionoj decentralizaciji sudske vlasti. U prilog ovom zaključku govori rešenje prema kome se u auto-nomnoj pokrajini obrazuje Odeljenje Vrhovnog suda.349 Budući da su razlike među predlozima znatne, pitanja iz domena sudske vlasti zaslužuju pažljivo razmatranje i diskusiju kako bi se u Ustavu Srbije našla rešenja koja uvažavaju iskustvo iz dosadašnjeg ustavnog razvoja kao i evropske standarde u ovoj oblasti. Prvo pitanje je da li autonomna pokrajina može imati nadležnosti u domenu sudske vlasti, i da li prema rešenjima za novi Ustav treba autonomnim pokrajinama garantovati izvesne nadležnosti u domenu sudske vlasti? Drugo pitanje se odnosi na prirodu nadležnost auto-nomne pokrajine u domenu sudske vlasti i njen sadržaj. Da li se nadležnost autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti kreće samo u okvirima koji su postavljeni u katalogu izvornih ovlašćenja autonomne pokrajine (funkcionalni princip) i njene zakonodavne nadležnosti ili sadržaj ovih nadležnosti može biti i širi (teritorijalni princip)? Treće, da li se obezbeđuje učešće autonomnih pokraji- na »u postavljanju sudskih organa odgovornih za rešavanje sporova između države i regiona«350 i na koji način auto- nom ne pokrajine sudeluju u postavljanju sudskih organa koji rešavaju sukob nadležnosti ukoliko do sukoba dođe između (organa) centralne vlasti i autonomne pokrajine (pokrajinski organi)? Četvrto, da li se u autonomnoj pokrajini obrazuje Vrhovni sud i ako se formira šta je sadržaj nadležnosti ovog suda; kakva je priroda, kvalitet i obim njegovih nadležnosti, ili se u autonomnoj pokrajini obrazuje Odeljenje Vrhovnog suda ili ni jedno ni drugo?

Odgovor na postavljena pitanja trebalo bi tražiti u kontekstu standarda u evropskim dokumentima o regionima 349 Član 134 stav 3 Modela Ustava predsednika Republike. 350 Član 7 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

81

koji u regionalno uređenoj državi zadržavaju načelo jedinstva sudskog sistema, koji ne isključuju mogućnost organizovanja sudskih organa na regionalnom nivou (npr.Španija)351 i koji, za razliku od opšteg pravila da članovi skupštine i izvršnih organa regiona ne podležu merama centralne vlasti u domenu izvornih nadležnosti regiona, izuzetak propisuju za sudske postupke u kojima centralna vlast zadržava pravo preduzi-manja mera.352 7. Izvršavanje propisa centralne vlasti Saglasno opštem principu evropskih standarda o re-gionima da izvršavanje nacionalnog zakonodavstva (direktno ili dodeljivanjem) »treba da bude nadležnost regiona«,353 izvršnim organima regiona poverava se i izvršavanje zakona donetih od strane centralne vlasti. Organi centralne vlasti zadržavaju pravo nadzora nad ostvarivanjem ovih nadležnosti regiona. U domenima u kojima centralna vlast zadržava »kontrolu nad regionima ona se uređuje ustavom ili odgovarajućim zakonom«.354 Ovom važnom pitanju koje se odnosi na sadržaj, kvalitet i prirodu dela nadležnosti autonomnih pokrajina u vezi sa izvršavanjem propisa centralne vlasti u projektima ustava nije poklonjena dužna pažnja. Pitanje je regulisano samo načelno, dok su odredbe koje bi to bliže regulisale izostale ili ovo pitanje uopšte nije regulisano. Nadležnosti autonomnih pokrajina koje se odnose na izvršavanje propisa koje donosi Republika regulisane su različito u predlozima. Prema predlogu Vlade izvršavanje republičkih propisa može biti povereno autonomnoj pokrajini.355 U predlogu koji je sačinila grupa eksperata ovo pitanje uopšte nije regulisano.

351 Član 152 stav 1 alineja 2 Ustava i član 19 Statuta Katalonije. 352 Član 12 stav 5 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 353 Član 3 stavovi 2 i 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 354 Član 8 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 355 Član 144 stav 1 Nacrta Ustava Vlade.

82

8. Instrumenti koji obezbeđuju jedinstvo pravnog poretka Jedinstvo pravnog poretka u regionalno uređenim državama obezbeđuju različiti instrumenti. Međunarodni stadardi u ovoj oblasti nalažu da se ovlašćenja (organa) centralne vlasti u kontroli (organa) regionalnih vlasti, kao i postupak po kome se kontrola ostvaruje moraju biti propisani ustavom ili zakonom.356 Sadržaj, obim i kvalitet ovlašćenja centralne vlasti u vezi sa kontrolom regionalnih vlasti se razlikuju i zavise od toga da li se kontrola odnosi na izvorne nadležnosti regiona ili na nadležnosti koje su prenete na regionalne organe (povereni poslovi). Ovlašćenja centralne vlasti su uža kada se radi o ostvarivanju izvornih nadležnosti regiona i odnose se samo na kontrolu zakonitosti. Kontrola zakonitosti je po obliku naknadna, i ostvaruje se u postupku po kome se usvaja osnovni akt. Regiona.357 Instrumenti koji stoje na raspolaganju centralnoj vlasti su vezani za pokretanje postupka ocene zakonitosti. Ovlašćenja centralnih organa vezana za kontrolu regionalnih vlasti su šira kada se radi o prenetim nadležnostima (povereni poslovi) i pored ocene zakonitosti uključuju i pravo centralne vlasti da ocenjuje celishodnost propisa i mera koje preduizimaju regionalne vlasti.358 Izvorne nadležnosti regiona, dakle, podležu samo kontroli zakonitosti, dok povereni poslovi podležu i kontroli zakonitosti i kontroli celishodnosti. U pogledu instrumenata koji obezbeđuju jedinstvo pravnog poretka izdvaja se nekoliko pitanja u pogledu kojih se beleže razlike među predlozima ustava iza kojih su stali ovlašćeni predlagači.

356 Član 19 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 357 Član 19 stav 2 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 358 Član 19 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

83

Prvo pitanje koje je različito rešeno u predlozima, odnosi se na ocenu zakonitosti najvišeg pravnog akta auto-nomne pokrajine i pokrajinskih zakona. Predlog Ustava koji je potekao od Vlade sadrži rešenje prema kome najviši pravni akt autonomne pokrajine podleže oceni zakonitosti,359 dok pokrajinski zakoni podležu prethodnoj oceni ustavnosti. Postupak prethodne ocene ustavnosti pokrajinskih zakona pred Ustavnim sudom može pokrenuti Vlada.360 Predlog grupe eksperata koju je formirao predsednik Republike među instrumentima kojima centralna vlast kontroliše regionalne vlasti i čiji je krajnji smisao da obezbede jedinstvo pravnog poretka, predviđa samo ustavno-sudsku kontrolu najvišeg pravnog akta autonomne pokrajine (kontrola ustavnosti),361 dok pokrajinski zakoni podležu ustavnosudskoj kontrolu ustavnosti i zakonitosti (kontrola ustavnosti i zakonitosti).362 Drugo pitanje odnosi se na pravo organa centralne vlasti da raspuste skupštinu autonomne pokrajine. Prema predlogu Vlade organi centralne vlasti, konkretno Vlada Republike Srbije, raspolažu ovim pravom.363 U predlogu, međutim, nije bliže regulisan postupak odlučivanja o ovom osetljivom pitanju. U predlogu na kome je radila grupa eksperata centralna vlast ne raspolaže pravom da raspusti skupštinu autonomne pokrajine. 9. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju poslova iz nadležnosti Republike Odnosi između države i regiona počivaju na princi- pima međusobnog poštovanja, saradnje i solidarnosti. Regi-oni imaju pravo da sudeluju i u obavljanju poslova koji čine

359 Član 171 Nacrta Ustava Vlade. 360 Član 154 stav 1 Nacrta Ustava Vlade. 361 Član 190 stav 1 alineja 1 Modela Ustava predsednika Republike. 362 Član 190 stav 1 alineja 3 Modela Ustava predsednika Republike. 363 Član 155 Nacrta Ustava Vlade.

84

nadležnost centralne vlasti. Oblici u kojima regioni ostvaruju ovo pravo su različiti. Različit je i sadržaj u kome se ovo pravo regiona iskazuje na institucionalnoj ravni (organizacija, instrumenti i procedure). Regioni participiraju u zakonodav-noj, izvršnoj i sudskoj vlasti koju vrše centralni organi vlasti. U donošenju odluka centralnih vlasti, osobito kada propis centralne vlasti »može promeniti obim regionalne samoupra ve ili uticati na interese regiona«,364 regioni učestvuju na različite načine i u različitim formama. Obim, sadržaj i kvalitet njihovih ovlašćenja u procesu odlučivanja je različit. U predlozima ustava koji su analizirani, primetno je da više evropskih standarda koji se odnose na učešće regiona u obavljanju poslova iz domena nadležnosti centralne vlasti nije našlo svoje mesto među rešenjima sadržanim u predlo-zima. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju poslova iz domena nadležnosti Republike, posebno kada se propisi ili mere centralne vlasti odnose na pitanja koja tangiraju status autonomnih pokrajina, pitanja koja se odnose na sadržaj, obim i kvalitet njihove samouprave kao i interese stanov- ništva sa područja autonomne pokrajine samo je delom regulisano u predlozima ustava koji su analizirani. Nisu bliže regulisane procedure, na koje upućuju ev-ropski standardi o regionima, koje obezbeđuju instrumente za različite vidove uključivanje autonomnih pokrajina u proces odlučivanja na nivou centralne vlasti. Saglasnost autonomne pokrajine na odluke ili mere centralne vlasti koje imaju uticaja na nadležnost ili interese autonomne pokrajine bliže regulisana u predlozima ustava, izuzev kada je reč o promeni granica regiona. Ovo pitanje regulisano je u predlogu ustava na kome je radila grupa eksperata. Rešenje koje sadrži ovaj predlog polazi od evropskih standarda i eksplicitno utvrđuje da se teritorija autonomne pokrajine ne može menjati bez saglasnosti građana sa područja autonomne pokrajine.365 Neposredno 364 Član 9 stav 1 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 365 Član 161 stav 1 Modela Ustava predsednika Republike.

85

odlučivanja građana o promeni područja na kome se prostire autonomna pokrajina je rešenje koje prefirira ovaj predlog. Odluku o promeni teritorije autonomne pokrajine donose građani sa područja autonomne pokrajine na referendumu većinom glasova birača, uz uslov da je na referendum izašla najmanje polovina ukupnog broja birača.366 Učešće autonomnih pokrajina u obavljanju poslova koji su u nadležnosti centralne vlasti ima svoj organizacioni i proceduralni vid. Oni su tesno povezani, komplementarni i međusobno se dopunjuju.

Svakako da je jedan od najznačajnijih vidova učešća autonomnih pokrajina u obavljanju poslova iz nadležnosti centralne vlasti, njihovo učešće u ostvarivanju zakonodavne vlasti koja se ostvaruje na nivou centralnih organa državne vlasti. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju zakonodavne vlasti centralnih organa može biti različito: reprezentovanje u zakonodavnom telu, procedure konsultovanja prilikom odlučivanja, instrumenti koji omogućuju aktivnu participaciju u procesu odlučivanja (npr. pravo predlaganja zakona) i dr. Princip reprezentovanja regiona u zakonodavnom telu centralne vlasti ostvaruje se u različitim oblicima u kompa-rativnoj ustavnoj praksi.367

Sva ova pitanja samo su delom regulisana u predlozi- ma ustava koji su predmet analize ili uopšte nisu regulisana. Način i oblici u kojima se ostvaruje pravo autonomnih pokrajina na reprezentovanje u Narodnoj skupštini i u administrativnim organima samo je delom regulisano u pred-logu na kome je radila grupa eksperata. Dva pitanja u ovom kontekstu zaslužuju pažnju.

Prvo pitanje se odnosi na kriterijume i način reprezentovanja autonomnih pokrajina u Narodnoj skupštini. Ovo pitanje samo je načelno regulisano u predlogu grupe

366 Član 161 stav 2 Modela Ustava predsednika Republike. 367 Šire: dr M. Pajvančić: Struktura parlamenata i reprezentovanje regija, Zbornik radova Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, 2003, str. 93 – 102; dr M. Pajvančić Izborno pravo, Novi Sad, 2008, str. 259 – 261.

86

eksperata u kome se priznaje i garantuje pravo autonomnih pokrajina na reprezentovanje u Narodnoj skupštini. Načelno pravilo da autonomne pokrajine imaju pravo na reprezento- vanje u Narodnoj skupštini se ne reguliše bliže već se sva pitanja vezana za reprezentovanje autonomnih pokrajina u Narodnoj skupštini delegiraju zakonodavcu da ih on uredi. U ovom predlogu ustava propisano je da se »zakonom reguliše zastupljenost građana i građanki autonomnih pokrajina u Narodnoj skupštini«.368

Može se zapaziti da se pravo na reprezentovanje autonomnih pokrajina u Narodnoj skupštini garantuje kao pravo građana i građanki sa područja autonomne pokrajine. Takvo rešenje implicira da o izboru predstavnika (narodnih poslanika) koji će reprezentovati autonomne pokrajine odlu-čuju neposredno građani sa područja autonomne pokrajine kao i da je isključena mogućnost da se reprezentanti auto-nomnih pokrajina u Narodnoj skupštini biraju posredno od strane pokrajinskih organa (npr. u pokrajinskoj skupštini).

Drugo pitanje su kriterijumi i način reprezentovanja autonomnih pokrajina u administrativnim telima centralne vlasti. U predlozima ustava koje smo analizirali ovo pitanje regulisano je samo delimično u predlogu ustava koji je izradila grupa eksperata. Prema rešenjima sadržanim u ovom predlogu autonomne pokrajine su reprezentovane u Visokom pravosudnom savetu. Kada Visoki pravosudni savet odlučuje o izboru i razrešenju sudija i javnih tužilaca i drugim pitanjima iz svoje nadležnosti koja se odnose na autonomnu pokrajinu, izborni članovi su sudije, javni tužioci, profesori i advokati iz autonomn porajine.369

Pored neposrednog reprezentovanja autonomnih pok-raina u Narodnoj skupštini kao zakonodavnom telu centralne vlasti i u Visokom pravosudnom savetu koji obavlja deo poslova u domenu sudske vlasti, u predlozima ustava koji su analizirani samo su delimično regulisane procedure konsulto- 368 Član 94 stav 4 Modela Ustava predsednika Republike. 369 Član 143 stav 4 Modela Ustava predsednika Republike.

87

vanja autonomnih pokrajina o pitanjima o kojima odlučuju organi centralne vlasti, posebno kada se radi o pitanjima koja se neposrednije dotiču statusa autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu.

U oba predloga ustava, autonomne pokrajine imaju pravo da Narodnoj skupštini podnesu predlog za donošenje zakona. Pravo predlaganja zakona konstituisano je u korist skupštine autonomne pokrajine koja, prema izričitoj ustavnoj odredbi, ima status ovlašćenog prelagača zakona.370

Samo predlog ustava na kome je radila grupa ekspe-rata reguliše učešće autonomne pokrajine (neposredno učešće građana sa područja autonomne pokrajine) u odlučivanju o promeni granica autonomne pokrajine.371 Pored toga, u ovom predlogu garantuje se i učešće autonomne pokrajine u postup-ku izbora sudija ustavnog suda (pravo da predlaže 5 od 15 sudija),372 kao i pravo autonomnih pokrajina da sudeluju u postupku odlučivanju o izboru sudija i javnih tužilaca sa područja autonomne pokrajine.373 10. Evropski standardi o regionima koje predlozi ustava ne regulišu Mnogi standardi o kojima govore evropski dokumenti o regionima nisu našli svoje mesto u predlozima ustava koji su predmet analize. Skrećemo pažnju na nekoliko, po našem mišljenju važnih, pitanja koja nisu regulisana u predlozima ustava ili su regulisana samo načelno dok je njihova bliža razrada izostala u unutrašnjem pravu. Evropski dokumenti o regionima sadrže standarde i u ovim materijama koji su mogli poslužiti kao putokaz i za bliže ustavno regulisanje ovih pitanja.

370 Član 104 stav 1 Nacrta Ustava Vlade Srbije i član 101 stav 1 Modela Ustava predsednika Republike 371 Član 161 stav 2 Modela Ustava predsednika Republike. 372 Član 187 stav 2 Modela Ustava predsednika Republike. 373 Član 143 stav 4 Modela Ustava predsednika Republike.

88

Bliža razrada sadržaja, načina i oblika u kome se operacionalizuje princip solidarnosti (među regionima i na području regiona) koji predstavlja dopunu principa finan-sijske autonomije je izostala ili je, kako je to učinjeno u predlogu ustava koji je pripremila grupa eksperata, regulisana samo na nivou opšteg načela.374 Primeri komparativne ustav-nosti pokazuju kako se aktima unutrašnjeg prava regulišu pomenuti evropski standardi o regionima.375

U evropskim dokumentima o regionima princip fis-kalne autonomnije regiona i princip solidarnosti formuilišu se kao komplementarna načela. Smisao ovih načela je da, uz očuvanje fiskalne autonomije regiona, harmonizuju standard života i smanje nejednakosti376 u socijalnom i ekonomskom statusu stanovnika različitih regiona unutar jedne države ali i među regionima sa područja različitih država. �ačelo harmonizacije kojim se regionalne vlasti rukovode prilikom ostvarivanja izvornih ovlašćenja nije posebno regulisano u predlozima ustava iako se radi o veoma važnom instrumentu koji omogućuje postizanje neophodnog stepena međusobne, posebno sadržinske, usklađenosti propisa koje autonomne pokrajine donose u okviru svojih izvornih nadležnosti.

Komparativna ustavna praksa regionalno uređenih država pruža primere načina na koji je u ustavu regulisana saradnja i sporazumevanje regiona kada ostvaruju svoje izvorne nadležnosti.377 �ačelo prilagođavanja prenetih nadležnosti kon-kuretnim uslovima u svakom regionu nije bliže regulisano u predlozima ustava iako je reč o standardu koji je važan instrument ostvarivanja prava na regionalnu samoupravu i u domenima poverenih poslova, jer omogućuju da se i ovi

374 Član 163 Modela Ustava predsednika Republike. 375 Član 119 stavovi 3 i 5 Ustava Italije. 376 Član 14 stav 4 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 377 Član 150 stav 3 Ustava Španije.

89

poslovi »u granicama zakona... prilagode rad uslovima koji su specifični u regionu«, kao i da se njihovo ostvarivanje prilagodi organizacionoj strukturi autonomne pokrajine, efikasnosti i potrebama stanovnika autonomne pokrajine.378 Nije, čak ni opštom ustavnom normom, garantovano pravo autonomne pokrajine da one nadležnosti koje su joj poverili organi centralne vlasti prilagodi svojim potrebama bilo u pogledu kvaliteta i sadržaja poslova koji su joj povereni bilo u pogledu načina njihovog ostvarivanja. Načelo harmonizacije prilikom ostvarivanja izvornih nadležnosti i načelo prilagođavanja prenetih nadležnosti konkretnim potrebama i prilikama u autonomnoj pokrajini su povezani principi. U regionalnoj državi, oni uvažavaju regionalne posebnosti i omogućavaju njihovo iskazivanje uz istovremeno očuvanje neophodne povezanosti između regiona u okviru državne zajednice.

* * *

Pitanja koja smo u ovoj analizi posebno izdvojili upoređujući ustavne projekte koji su potekli od ovlašćenih predlagača i evropske dokumente o regionima upućuje na tri osnovna zapažanja. Prvo, neka važna pitanja nisu regulisana u predlozima ustava ili su regulisana samo na načelnom nivou (npr. princip solidarnosti i operacionalizacija ovog načela; načelo harmo-nizacije pravnih propisa koje donose autonomne pokrajine u okviru izvornih nadležnosti; načelo prilagođavanja poverenih poslova u skladu sa specifičnostima, uslovima i potrebama stanovnika u autonomnoj pokrajini). Drugo, komparativna analiza predloga ustava i po-ređenje rešenja koja sadrže ovi predlozi sa standardima evropskih dokumenata o regionima pokazala je da neka

378 Član 5 stav 3 Nacrta Evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

90

rešenja u predlozima ne uvažavaju evropske standarde (npr. način na koji je operacionalizovan princip subsidijarnosti; odsustvo procedura ili nepotpuno regulisane procedure kon-sultovanja autonomnih pokrajina u pitanjima o kojima odlučuje centralna vlast, a koja su značajna za autonomne pokrajine; pravo autonomnih pokrajina na reprezentovanje u predstavničkim i administrativnim telima centralne vlasti, kao i oblici i način realizacije ovog prava). Treće, uprkos čestom upućivanju na komparativnu ustavnu praksu regionalno uređenih država, posebno na iskustva Španije i Italije, mogućnosti implementacije ovih primera dobre prakse (ustavnih rešenja i praktičnih iskustava) u ustavne projekte nisu iskorišćene u meri u kojoj je to bilo moguće.

91

Deo III

PRAVO GRAĐA�A �A POKRAJI�SKU AUTO�OMIJU

- evropski standardi i ustavna rešenja - Vertikalna podela vlasti, teritorijalna organizacija u okviru koje posebno status koji autonomne pokrajine imaju u ustavnom sistemu bili su predmet posebne pažnje u različitim projektima i predlozima za novi Ustav Srbije, kao i u debati vođenoj u stručnim i političkim krugovima. Mišljenja o statusu autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu bila su podeljena, a rešenja izneta u različitim predlozima za novi Ustav Srbije različita.379 Moglo bi se reći da je to bilo jedno od najkontraverznijih pitanja u ustavnoj debati koja se o ovom pitanju vodila nekoliko godina i u procesu pripreme i izrade novog ustava. Novi Ustav Republike Srbije, pripremljen je u veoma kratkom razdoblju (u toku leta 2006. godine), a usvojen je 8. XI 2006. godine.380 U ovom prilogu kratko ukazujemo na

379 Šire: dr M. Pajvančić #ovi Ustav Srbije i autonomija Vojvodine, Glasnik advokatske komore Vojvodine, br. 12/ 2005, str. 591 – 613. 380 Usvajanje ustava, pozivajući građane da ne odazovu na ustavni referendum koji je trajao dva dana i da ne izađu na birališta, bojkotovalo je nekoliko političkih stranaka i više nevladinih organizacija. Više: dr M. Pajvančić Postupak usvajanja Ustava – odsustvo demokratske legitima-cije Vanredno izdanje Srpske pravne revije posvećeno ustavnom procesu i donošenju novog Ustava (Izdanje 2 broj 5) 2006. str. 16 - 24

92

osnovne karakteristike ustavnog položaja autonomnih pokra-jina prema rešenjima koje sadrži novi Ustav Srbije. Predmet posebne pažnje biće ona ustavna rešenja za koja je moguće očekivati da će izazvati problem prilikom primene, jer su rešenja nepotpuna, ustavne norme nejasne, ponekad kontra-diktorne ili nedostaju instrumenti i procedure za rešavanje ustavnih sporova u okvirima ustava i pravnim instrumentima. Na mnoga od ovih pitanja ukazuje i Venecijanska komisija u svom mišljenju o Ustavu Srbije, koje je dostavljeno nekoliko meseci nakon usvajanja Ustava.381 Upravo je teritorijalna organizacija vlasti, pored poglavlja o sudstvu, predstavljala onaj deo Ustava Srbije na koji su stručnjaci Venecijanske komisije uputili posebne kritike. 1. Odredbe o autonomnim pokrajinama u ustavnoj sistematici Ustavne odredbe koje postavljaju opšti ustavni okvir ili bliže definišu status autonomnih pokrajina u ustavnom sistemu svrstane su u nekoliko odeljaka Ustava. Na odredbe o autonomnim pokrajinama nailazimo najpre u preambuli Ustava u kojoj se eksplicitno pominje samo jedna od posto-jećih autonomnih pokrajina - autonomna pokrajina Kosovo i Metohija i načelno se definiše njen status u ustavnom sistemu koji karakteriše »suštinska autonomija u okviru suverene države Srbije«. Moglo bi se reći da je upravo status ove autonomne pokrajine bio najneposredniji povod da se u izrazito kratkom vremenu, i po postupku koji je kritikovan u stručnoj javnosti kao i od strane nekoliko političkih stranaka koje su pozvale na bojkot ustavnog referenduma. Kritiku

381 Mišljenje Evropske komisije za demokratiju putem prava (Venecijans- ka komisija) broj 405/2006 (prevod Kancelarije Saveta Evrope Beograd) je usvojeno 17 i 18. marta 2007. godine, gotovo četiri meseca nakon što je Ustav usvojen. http://www.sudije.org.yu/Members/milos/dokumenti/01/misljenje.VK. ustav_RS.

93

postupka usvajanja Ustava iznosi i Venecijanska komisija u uvodnom delu svog izveštaja. Specifičan položaj autonomne pokrajine Kosova i Metohije na koji upućuje Preambula Ustava, potvrđuje i samo jedna odredba normativnog dela Ustava u kojoj se ponavlja odredba o »suštinskoj autonomiji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohije«, čiji se sadržaj de-legira zakonodavcu da ga reguliše »posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava«.382 Deo ustavnih odredbi o autonomnim pokrajinama svrstan je i u delu Ustava koji sadrži osnovne odredbe (prvi deo). U načelnim odredbama Ustava garantuje se pokrajinska autonomija kao »pravo građana na pokrajinsku autonomiju« zajedno sa »pravom građana na lokalnu samoupravu«. Oba ova prava Ustav definiše kao faktore ograničenja državne vlasti. »Državna vlast je ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu«.383 Pravo građana na pokrajinsku autonomiju kao i pravo građana na lokalnu samoupravu, prema izričitoj ustavnoj od-redbi podležu kontroli (u Ustavu se koristi termin »nadzor«) ustavnosti i zakonitosti. »Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.«384 Ako se ova odredba analizira u kontekstu gore po- menutih odredbi Ustava o statusu »suštinske autronomije Kosova i Metohije« koja se definiše posebnim zakonom koji se usvaja po postupku revizije Ustava, postavlja se pitanje statusa ovog posebnog zakona u ustavnom i pravnom sis-temu. Kako se ovaj zakon usvaja po postupku propisanom za reviziju Ustava sa razlogom se postavljaju dva pitanja. Prvo, da li ovakav zakon podleže oceni ustavnosti, budući da se usvaja po postupku promene Ustava i u izvesnom smislu predstavlja njegovu dopunu? Drugo, da li zakon koji je usvo-

382 Član 182 stav 2 Ustava Republike Srbije. 383 Član 12 stav 1 Ustava Republike Srbije. 384 Član 12 stav 2 Ustava Republike Srbije.

94

jen po postupku revizije ustava uopšte može biti podvrgnut postupku ocene zakonitosti? Ova pitanja su pisci Ustava ostavili bez odgovora. Neka važna pitanja ustavnog statusa autonomnih pok-rajina regulisana su u delu Ustava koji se odnosi na položaj i nadležnosti Ustavnog suda (šesti deo). Među ovim pitanjima su tri posebno značajna jer su primer primene evropskih standarda o regijama. To su standardi koji se odnose na zaštitu regionalne samouprave, standardi koji su vezani za učešće regiona u odlučivanju o postavljanju (izboru) organa koji su u ustavnom sistemu nadležni da odlučuju o zaštiti regionalne samouprave i standardi koji se odnose na nadzor centralnih vlasti nad regionalnim organima. Jedno pitanje odnosi se na nadležnosti Ustavnog suda vezane za zaštitu pokrajinske autonomije.385 Drugo se odnosi na izbor sudija ustavnog suda sa područja autonomne pokraji-ne,386 a treće reguliše kontrolu ustavnosti i zakonitosti propisa autonomnih pokrajina kao jedan vid nadzora koje organi centralne vlasti ostvaruju nad pokrajinskim organima.387 Odredbe o teritorijalnoj autonomiji sistematizovane su u delu Ustava koji nosi naslov Teritorijalno uređenje (osmi deo).388 U ovom delu Ustava je grupisan najveći broj odredbi o autonomnim pokrajiama. Odredbe su sistematizovane u tri posebna pododeljka. Prvi pododeljak obuhvata zajedničke odredbe koje se podjednako odnose kako na autonomne pok- rajine tako i na lokalnu samoupravu. U drugom pododeljku su sistematizovane odredbe o autonomnim pokrajinama.389 Treći pododeljak obuhvata odredbe o lokalnoj samoupravi.390 2. Opšte ustavne odredbe o statusu autonomne pokrajine i lokalne samouprave 385 Član 167 stav 2 tačke 2, 3 i 4 i član 187 Ustava Republike Srbije. 386 Član 172 stav 4 Ustava Republike Srbije. 387 Član 167 stav 1 tačka 4 Ustava Republike Srbije. 388 Članovi 176 do 182 Ustava Republike Srbije. 389 Tačka 2 dela sedmog, članovi 182 do 188 Ustava Republike Srbije. 390 Tačka 3 dela sedmog, članovi 188 do 194 Ustava Republike Srbije.

95

U opštim odredbama (Glava VIII Ustava koja reguliše teritorijalnu organizaciju) koje se podjednako odnose kako na autonomne pokrajine tako i na lokalne zajednice, Ustav bliže reguliše nekoliko pitanja. To je najpre način ostvarivanja prava građana na pokrajinsku autonomiju. Pravo na pokrajinsku autonomiju građani ostvaruju na dva načina: neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.391 U ovom delu Ustav eksplicitno garantuje autonomnim pokrajinama status pravnog lica.392 Ovo važno obeležje us-tavnog statusa autonomne pokrajine je novina u poređenju sa prethodnim Ustavom i izražava nastojanje da se evropski standardi o statusu regiona implementiraju u ustavni sistem. Prema ovim standardima institucionalna organizacija regiona, počiva na garantovanju punog pravnog statusa regiona.393 Kao osnovni princip raspodele nadležnosti između centralne vlasti i autonomnih pokrajina i lokalne samouprave, Ustav navodi princip subsidijarnosti preuzimajući izvornu definiciju ovog načela iz odgovarajućih međunarodnih doku-menata.394 Može se zapaziti da je ustavotvorac izbegao da, u samom Ustavu, precizira i operacionalizuje sadržaj načela subsidijarnosti, već je to pitanje delegirao zakonodavcu395 prepuštajući tako zakonu da bliže odredi sadržaj ovog načerla kao osnovnog kriterijuma za distribuciju nadležnosti između centralne, pokrajinske i lokalnih vlasti. Postupajući na ovaj način ustavotvorac je ostavio otvorenim ona pitanja ustavnog statusa autonomnih pokrajina koja se prelamaju kroz sadržaj, obim i kvalitet njihovih nadležnosti. Na ovo pitanje odgovor će dati zakon koji operacionalizuje načelni ustavni princip

391 Član 176 stav 1 Ustava Republike Srbije. 392 Član 176 stav 2 Ustava Republike Srbije. 393 Član 2 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 394 Član 177 stav 1 Ustava Republike Srbije. 395 Član 177 stav 2 Ustava Republike Srbije.

96

subsudijariteta i reguliše prirodu, sadržaj, kvalitet i obim nadležnosti koje se ostvaruju na nivou autonomne pokrajine. U opštim odredbama o teritorijalnom uređenju normi- rana je mogućnost da Republika zakonom poveri pojedina pitanja iz svoje nadležnosti (povereni poslovi) autonomnim pokrajinama,396 uz obavezu da obezbedi i finansijska sredstva za obavljanje poverenih poslova.397 Republički organi imaju pravo nadzora nad obavljanjem poverenih poslova. Sadržaj i način ostvarivanja prava republičkih organa da ostvaruju nadzor nad obavljanjem poverenih poslova bliže se reguliše zakonom.398 Istovetno pravo Ustav je zagarantovao i auto-nomnim pokrajinama, koje takođe imaju pravo, da obavljanje pojedinih poslova iz domena svojih nadležnosti povere lokalnim zajednicama,399 kao i obavezu da za obavljanje tih poslova obezbede finansijska sredstva.400

Autonomnim pokrajinama se Ustavom garantuje pravo da samostalno urede (Ustav koristi termin propišu) sopstvenu organizaciju, ustanove pokrajinske organe, i bliže definišu njihovu nadležnost, organizaciju i način rada kao i da regulišu javne službe.401 Prilikom regulisanja ovih pitanja organi autonomne pokrajine su vezani Ustavom, a akt kojim uređuju ova pitanja na koja Ustav izričito upućuje je statut autonomne pokrajine.402 U vezi sa ovim ustavnim rešenjem može se postaviti pitanje da li autonomne pokrajine odista uživaju samostalnost kada regulišu sopstvenu organizaciju? Ako se ima u vidu da autonomna pokrajina svoju organizaci-ju reguliše statutom, kao i da statut ne donose samostalno pokrajinski organi već da se on donosi uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine,403 teško se može govoriti o

396 Član 178 stav 1 Ustava Republike Srbije. 397 Član 178 stav 3 Ustava Republike Srbije. 398 Član 178 stav 4 Ustava Republike Srbije. 399 Član 178 stav 2 Ustava Republike Srbije. 400 Član 178 stav 3 Ustava Republike Srbije. 401 Član 179 Ustava Republike Srbije. 402 Član 179 Ustava Republike Srbije. 403 Član 185 stav 2 Ustava Republike Srbije.

97

samostalnosti autonomne pokrajine kada reguliše svoju orga-nizaciju. Evropski standardi o regionima, uključuju između ostalog i pravo regiona da uredi svoju organizaciju »uz dužno poštovanje ustava i zakona«.404 Ovaj standard koji se odnosi na status regiona potvrđen je ustavnim rešenjem prema kome statut autonomne pokrajine podleže oceni ustavnosti i zakoni-tosti,405 što ustavnu normu o prethodnoj saglasnosti Narodne skupštine na statut autonomne pokrajine kao uslov za usvaja-nje statuta, čini nepotrebnom i suvišnom.

U Ustavu se izričito navodi samo skupština auto-nomne pokrajine kao najviši organ autonomne pokrajine.406 Pokrajinsku skupštinu čine poslanici izabrani na četiri godine na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, a način njihovog izbora propisuje samostalno autonomna pokrajina svojim aktom koji donosi u formi odluke407 (odluka o izboru poslanika). Ustav propisuje da se u autonomnim pokrajinama u kojima živi stanovništvo nacionalno mešovitog sastava obezbeđuje srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupštini.408 Način na koji je Ustav regulisao elemente insti-tucionalne organizacije i organe autonomnih pokrajine polaze od evropskih standarda koji se odnose na autonomnost regionalnih organa u obavljanju poslova iz domena njihove nadležnosti koja isključuje »superviziju od strane centralne vlasti« koja bi se odnosila na »članove regionalnih organa« ili »mere centralne vlasti koje zadiru u slobodno izvršavanje nadležnosti regiona«.409 Među opštim odredbama Ustava koje se odnose i na autonomne pokrajine i na jedinice lokalne samouprave su i odredbe o pravu autonomne pokrajine da ostvaruje saradnju sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država. Svoje pravo da sarađuje sa teritorijalnim zajednicama drugih 404 Član 11 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 405 Član 167 stav 1 tačka 4 Ustava Republike Srbije. 406 Član 180 stav 1 Ustava Republike Srbije. 407 Član 180 stav 3 Ustava Republike Srbije. 408 Član 180 stav 4 Ustava Republike Srbije. 409 Član 2 stav 5 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

98

država, autonomna pokrajina ostvaruje pod određenim uslo-vima koje propisuje Ustav. Autonomna pokrajina ostvaruje ovo svoje pravo u okviru spoljne politike Republike Srbije i uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Re-publike Srbije.410 3. Posebne ustavne odredbe o statusu autonomnih pokrajina Pored opštih odredbi koje se podjednako odnose i na autonomne pokrajine i na jedinice lokalne samouprave, u delu o teritorijalnoj organizaciji u Ustavu postoji poseban pododeljak (sadrži nekoliko članova) koji se odnose samo na autonomne pokrajine i njihov status u ustavnom sistemu. Autonomnu pokrajinu Ustav definiše kao teritorijalnu zajednicu, koja se osniva Ustavom i u kojoj građani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.411 Ustav prihvata koncept autonomne pokrajine kao teritorijalne zajednice, ali ne i kao političko teritorijalne zajednice. Eksplicitno i poimenično se u Ustavu navode dve postojeće autonomne pokrajine (Autonomna pokrajina Voj-vodina i Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija). Samo za jednu od autonomnih pokrajina, za Kosovo i Metohiju rezer- visana je, u samom Ustavu, pozicija »suštinske autonomije«. Ustav ne definiše bliže, sadržaj koji je obuhvaćen pojmom »suštinske autonomije«. Regulisanje tog pitanja prepušteno je zakonodavcu.412 Pored dve postojeće autonomne pokrajine, Ustav prihvata i mogućnost formiranja novih autonomnih pokrajina, ali i mogućnost da već osnovane autonomne pokrajine budu ukinute ili spojene.413 Odredbe Ustava o ovim pitanjima su načelne i šture i samo upućuju na postupak po kome se

410 Član 181 Ustava Republike Srbije. 411 Član 182 stav 1 Ustava Republike Srbije. 412 Član 182 stav 2 Ustava Republike Srbije. 413 Član 182 stav 3 Ustava Republike Srbije.

99

odlučuje o formiranju, ukidanju ili spajanju autonomnih pokrajina. O osnivanju novih autonomnih pokrajina kao i o ukidanju ili spajanju postojećih odlučuje se u postupku propisanom za reviziju Ustava.414 Predlog za da se obrazuje nova autonomna pokrajina, ukine postojeća ili da se dve ili više autonomnih pokrajina spoje utvrđuju građani na refe-rendumu i u skladu sa zakonom.415 Način na koji je ustavotvorac regulisao ova pitanja ostavlja niz dilema. Ukazujemo samo na neke među kojima su npr. dilema koji postupak revizije Ustava će biti primenjen u slučaju kada se odlučuje o formiranju (ukidanju ili spaja-nju) autonomne pokrajine budući da Ustav propisuje u osnovi dve različite procedure za promenu ustava;416 da li se u pos-tupku odlučivanja o promeni statusa autonomnih pokrajina uvažavaju međunarodni standardi koji pretpostavljaju učešće građana sa područja autonomnih pokrajina u odlučivanju o promeni statusa autonomne pokrajine; koji oblik ustavnog referenduma (obavezni ili fakultativni) se primenjuje prili-kom odlučivanja o statusu autonomne pokrajine; ko odlučuje o raspisivanju referenduma i ko su subjekti koji sudeluju u odlučivanju na referendumu i dr? Nekoliko pitanja vezanih za formiranje autonomnih pokrajina zaslužuju da budu bliže osvetljena zbog značaja koji imaju za status autonomnih pokrajina. Među ovim pita- njima, koja su ujedno i deo evropskih standarda o regionima, su kriterijumi za formiranje autonomnih pokrajina, postupak odlučivanja o obrazovanju autonomne pokrajine, ustavni sta-tus autonomnih pokrajina (monotipske ili politipske) i status postojećih autonomnih pokrajina. Među kriterijumima koji bliže govore o regionalnom identitetu, opredeljuju prirodu regiona i utiču na status regiona u ustavnom sistemu u evropskim dokumentima o

414 Član 182 stav 3 Ustava Republike Srbije. 415 Član 182 stav 3 Ustava Republike Srbije. 416 Član 203 Ustava Republike Srbije.

100

regionima417 navode se posebno: istorijske, jezičke, kulturne, društvene, ekonomske i geografske veze418 stanovništva koje živi na određenom području; različito poreklo i funkcija koju regioni imaju u konkretnoj državnoj zajednici;419 poseban politički identitet regiona420 koji može imati različite poli-tičke oblike. Principi regionalne samouprave, među kojima su i najvažniji kriterijumi za obrazovanje regiona, trebalo bi da budu utvrđeni u samom Ustavu, što u Ustavu Republike Srbije nije učinjeno. Postupak odlučivanja o statusu regiona i području na kome se obrazuje region regulisan je načelno Nacrtom evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 421 Iako ovaj dokument ne reguliše posebno postupak formiranja novih regiona, na postupak odlučivanja o formi-ranju regiona mogla bi se, po analogiji, primeniti osnovna načela na kojima počiva postupak odlučivanja o statusu regiona, području na kome se on prostire i promeni njegovih granica. Načela postupka po kome se odlučuje o ovim pitanjima uključuju: - saglasnost zainteresovanog regiona koja je jedan od najvažnijih uslova za donošenje odluke o promeni područja na kome se region prostire (promena granica);422 - učešće regiona u odlučivanju o području na kome se region prostire, a koje je moguće ostvariti na više različitih načina, od »procedura neposredne demokratije«423 u kojima sudeluju građani koji žive na području regiona, procedura

417 Tačke 2, 4, 6 i 9 Preambule Deklaracije skupštine evropskih regiona. 418 Tačka 4 preambule Deklaracije Skupštine evropskih regiona. 419 Tačka 4 preambule Deklaracije Skupštine evropskih regiona. 420 Član 1 stav 4 Deklaracije Skupštine evropskih regiona. 421 Član 2 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 422 Član 16 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi utvr-đuje da “regionalna granica ne može biti promenjena dok zainteresovani region ne da svoju saglasnost”. 423 Član 16 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi utvr-đuje da ”procedura neposredne demokratije ... može biti predviđena domaćim zakonom.”

101

koje obezbeđuju »konsutovanje svih zainteresovanih regio-na«, ili »izričitu saglasnost svakog regiona«;424 - prednost procedura koje omogućuju neposredno od-lučivanje građana, nad drugim procedurama.425 Naposletku ostaje otvoreno i pitanje da li se autono-mne pokrajine obrazuju kao monotipske ili politipske? Ev-ropski dokumenti o regionima izričito propisuju da »regioni koji se nalaze u istoj državi mogu imati različit status, u skladu sa svojim istorijskim, političkim, kulturnim i soci -jalnim razlikama«,426 a kao »izraz posebnog političkog identiteta« regioni mogu imati i »različit politički oblik«.427 Ustav posebno reguliše odlučivanje o teritoriji na kojoj se prostire autonomna pokrajina. Promena teritorije autonomnih pokrajina je materija koja se reguliše zakonom, budući da Ustav izričito propisuje da se teritorija autonomne pokrajine kao i uslovi pod kojima se može menjati granica između autonomnih pokrajina uređuju zakonom.428 Ustav je-dino postavlja uslov da se teritorija autonomne pokrajine ne može menjati bez saglasnosti građana izražene na referen-dumu, ali ne precizira bliže o kom obliku referenduma je reč, već ovo pitanje delegira zakonodavcu da ga on uredi.429 Nesporno je da je u pitanju obavezni referendum, kao i da stav koju građani na njemu iskažu obavezuje, ali mnoga pitanja ostaju otvorena i prepuštena zakonskoj razradi (npr. kada se referendum raspisuje – da li kao prethodni ili nak-nadni; ko ima pravo da zatraži njegovo raspisivanje ili ko je na osnovu Ustava obavezan da ga raspiše: kakve su posledice ako referendum ne bude raspisan i dr.). Evropski dokumenti o

424 Član 16 stav 2 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 425 Član 16 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi utvr-đuje da se procedura pribavljanja saglasnosti zainteresovanog regiona prilikom odlučivanja o granici regiona, ostvaruje “bez štete po proceduru neposredne demokratije” iz čega se može zaključiti da se prednost daje neposrednim oblicima odlučivanja. 426 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 427 Član 1 stav 4 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 428 Član 182 stav 4 Ustava Republike Srbije. 429 Član 182 stav 4 Ustava Republike Srbije.

102

regionalnoj samoupravi utvrđuju da se područje na kome se prostire region (teritorija i granice regiona) ne može menjati bez saglasnosti zainteresovanog regiona.430 Način uključiva-nja regiona u odlučivanje o promeni područja na kome se region prostire može biti različit, bilo putem regionalnih organa ili uz neposredno učešće građana koji žive na pod-ručju regiona, dok se uslovi i način ostvarivanja ovog prava bliže se regulišu ustavom.431 Svakako najvažniji deo ustavne regulative koji se odnosi na ustavni status autonomne pokrajine jesu njene nadležnosti kojima Ustav Republike Srbije posvećuje jedan član. Ustav izričito ne govori o sadržaju, kvalitetu i prirodi ovih nadležnosti. Zato preostaje da se na bazi analize zaklju- čuje o tome kakva je priroda i kvalitet nadležnosti auto-nomnih pokrajina. Suštinsko pitanje koje se postavlja jeste na koji način su ustavom garantovane izvorne nadležnosti auto-nomnih pokrajina jer upravo ove nadležnosti govore o sadržaju i kvalitetu autonomije? Da li se izvorne nadležnosti autonomne pokrajine utvrđuju navođenjem samo osnovnih oblasti u kojima se prostire izvorna nadležnost pokrajine? Načelo subsidijariteta nalagalo bi da se izvorne nadležnosti svih viših nivoa vlasti, pa i izvorne nadležnosti autonomne pokrajine utvrde ustavom, primenom metoda enumeracje. Ovo pitanje posebno dobija na značaju prilikom dimenzionisanja sadržaja, kvaliteta i obima nadležnosti u do-menu tzv. konkurentnih nadležnosti. Ukoliko kvalitet, sadržaj i obim nadležnosti nisu precizno određeni mogu u primeni nastati problemi zbog pozitivnog ili negativnog sukoba nad-ležnosti između pokrajinskih organa i organa centralne vlasti sa jedne strane, kao i sukoba nadležnosti između pokrajinskih

430 Član 16 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 431 Npr. član 132 stav 1 Ustava Italije propisuje:»Ustavnim aktom, uz konsultaciju regionalnog Veća, postojeći regioni mogu da se spajaju ili da se stvaraju novi regioni, s tim da je broj stanovnika svakog regiona najmanje milion, kada to zahteva onaj broj opštinskih veća koji predstavlja najmanje jednu trećinu dotičnog stanovništva i kada predlog odobri većina dotičnog stanovništva na referendumu«.

103

organa i organa lokalne samouprave, jer ustavne norme nisu jasne. Međunarodni dokumenti432 utvrđuju da se nadležnosti regiona garantuju propisima koje donosi centralna vlast i koji imaju status najvišeg akta u ustavnom sistemu, kao i konsti-tutivnim aktom regiona. Raspodela nadležnosti između države i regiona počiva na dva osnovna principa koji se primenjuju kumulativno: principu političke decentralizacije i principu supsidijarnosti. Princip supsidijarnosti nalaže da se nadležnosti svih nivoa vlasti iznad lokalne samouprave utvrđuju metodom enumeracije. Nadležnosti koje autonomna pokrajina ostvaruje na osnovu samog Ustava i statuta autonomne pokrajine kao svog osnovnog akta obuhvataju samo dve grupe poslova. Prva grupa poslova je vezana za pravo autonomne pokrajine na samoorganizovanje koje organi autonomne pokrajine ostva-ruju donošenjem pokrajinskih propisa (statut, odluka) koji regulišu izbor, nadležnosti, organizaciju i načina rada organa i službi čiji je pokrajina osnivač.433 Druga je nadležnost autonomne pokrajine da u formi pokrajinskog propisa utvrdi simbole autonomne pokrajine i propiše način njihovog koriš-ćenja.434 Iako ove nadležnosti autonomna pokrajina ostvaruje neposredno na osnovu samog Ustava, prilikom ocene obima i kvaliteta ovih nadležnosti ne bi se smelo izgubiti iz vida da se statut autonomne pokrajine donosi uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije,435 kao i da statut i svi ostali akti autonomne pokrajine podležu oceni ustavnosti i zakonitosti.436 U takvim okolnostima opravdano se može postaviti pitanje da li su odista u pitanju izvorne nadležnosti

432 Član 4 stavovi 1 i 3 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi i član 1 stav 1 i član 3 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 433 Član 183 stav 1 Ustava Republike Srbije. 434 Član 183 stav 4 Ustava Republike Srbije. 435 Član 185 stav 2 Ustava Republike Srbije. 436 Član 167 Ustava Republike Srbije.

104

koje autonomna pokrajina i njeni organi samostalno ostvaruju na osnovu samog Ustava? U drugoj grupi su nadležnosti koje autonomne pok- rajine ostvaruju regulišući pitanja u oblastima koje se navode u Ustavu, ali se te nadležnosti ne ostvaruju neposredno na osnovu samog Ustava, već ih pokrajinski organi obavljaju u skladu sa zakonom i u okvirima koje postavi zakonodavac.437 Među ovim nadležnostima su prava autonomne pokrajine da, u skladu sa zakonom, regulišu pitanja od pokrajinskog znača- ja u oblastima: prostornog planiranja i razvoja; poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, banja i leči-lišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja kao i uređivanje puteva, privređivanja, sajmova i drugih privrednih manifestacija; prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i u oblasti javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Ustav stavlja u nadležnost autonomnim pokrajinama da se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, ali ne definiše bliže sadržaj i kvalitet ovih ovlašćenja već i to pitanje delegira zakonodavcu da ga on uredi.438 Okvirni sadržaj nadležnosti koje se ostvaruju na regionalnom nivou, u evropskim dokumentima o regionima, određuje princip da »region odgovara za sve nadležnosti koje imaju pretežno regionalnu dimenziju«.439 Oblasti u kojima se prostire nadležnost regiona obuhvataju: regionalne ekonom-ske politike, regionalno planiranje, izgradnju i stambenu politiku, telekomunikacije i saobraćajnu strukturu, energiju i životnu sredinu, poljoprivredu i ribolov, obrazovanje na svim nivoima, univerzitete i istraživački rad, informisanje i kul-turu, zdravstvo, turizam, razonodu i sport, policiju i javni red. Ustav reguliše i neka prava u vezi sa finansijskom autonomijom autonomne pokrajine. Među ovim pravima autonomne pokrajine su pravo autonomne pokrajine da

437 Član 183 stav 2 tačke 1, 2 i 3 Ustava Republike Srbije. 438 Član 183 stav 3 Ustava Republike Srbije. 439 Član 3 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

105

upravlja pokrajinskom imovinom na način koji propisuje za-kon,440 kao i njeno pravo na izvorne prihode, budžet i završni račun, uz obavezu da obezbedi sredstva jedinicama lokalne samouprave za finansiranje onih poslova čije obavljanje auto-nomna pokrajina prenese na lokalnu zajednicu.441 Finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina Ustav posebno reguliše načelnom odredbom o pravu autonomne pokrajine na izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti,442 ali vrste i visinu prihoda autonomne pokrajine definiše zakon,443 koji reguliše i učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.444 Svakako neobičan ustavni presedan predstavlja odredba Ustava o budžetu autonomne pokrajine iskazana kao minimalno procentualno učešće (7%) u budžetu Republike Srbije, uz ustavno preciziranje namene (finansi-ranje kapitalnih investicija) procentualno izraženog dela ovih sredstava (3% od ukupno 7%).445 Uvid u ustavne odredbe koje definišu nadležnosti autonomne pokrajina upućuje na jedan opšti zaključak koji bi sažeto mogao da glasi: Ustav nije odredio sadržaj i kvalitet prava građana na pokrajinsku autonomiju, već je prepustio zakonodavcu da reguliše ta pitanja. Autonomija pokrajina, dakle, nije garantovana Ustavom, već je redukovana na zakonski okvir, a Ustavom garantovano pravo građana na pokrajinsku autonomiju izgubilo je na taj način status ustav-nog prava i postalo je jedno od zakonskih prava. Ustav reguliše i koje pravne akte donosi autonomna pokrajina.446 Kao najviši pravni akt autonomne pokrajine Ustav navodi statut. Statut autonomne pokrajine se usvaja u postupku koji uključuje prethodnu saglasnost Narodne skupš-

440 Član 183 stav 5 Ustava Republike Srbije. 441 Član 183 stav 6 Ustava Republike Srbije. 442 Član 184 stav 1 kao i član 183 stav 6 Ustava Republike Srbije. 443 Član 184 stav 2 Ustava Republike Srbije. 444 Član 184 stav 3 Ustava Republike Srbije. 445 Član 184 stav 4 Ustava Republike Srbije. 446 Član 185 Ustava Republike Srbije.

106

tine Republike Srbije.447 Standardi evropskih dokumenata o regionima uključuju garantovanje prava na samoorganizo-vanje regiona koje omogućuje da se iskaže poseban identitet regiona. Region ima pravo da aktom samoorganizovanja (konstitutivni akt) koji donose regionalni organi reguliše sopstvenu organizaciju.448 Bitno svojstvo tog akta (nezavisno od toga koji naziv nosi), je njegov status u pravnom sistemu. Konstitutivni akt regiona čini »deo pravnog poretka države na najvišem nivou«,449 a donosi ga region samostalno ili uz saglasnost organa centralne vlasti. Pored statuta autonomna pokrajina donosi i odluke kao opšte pravne akte kojima reguliše pitanja iz svoje nad-ležnosti, kao i druge pravne akte.450 Pravni akti autonomne pokrajine podležu oceni ustavnosti i zakonitosti. Ocena ustavnosti i zakonitosti pokrajinskih propisa poverena je Ustavnom sudu koji odlučuje o saglasnosti statuta i opštih akata autonomne pokrajine sa Ustavom i zakonom.451 U skladu sa standardima evropskih dokumenata o regionima, da regioni imaju pravo da budu zastupljeni u organima centralne vlasti koji odlučuju o pitanjima značajnim za status regiona, u sastav Ustavnog suda biraju se odnosno postavljaju sudije (3 od 15 sudija) sa područja autonomnih pokrajina.452 U okviru prava nadzora nad radom organa auto-nomne pokrajine Vlada ima pravo da, pred Ustavnim sudom, pokrene postupak prethodne ocene ustavnosti ili zakonitosti odluke kao opšteg pravnog akta autonomne pokrajine.Ustavni sud ima pravo da odloži stupanje na snagu osporene odluke sve dok ne donese svoju odluku u toj stvari.453 Ovo ustavno rešenje je primer širokih ovlašćenja organa centralne izvršne vlasti prema neposredno biranim najvišim organima auto-

447 Član 185 stav 2 Ustava Republike Srbije. 448 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 449 Član 1 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 450 Član 185 stav 3 Ustava Republike Srbije. 451 Član 167 Ustava Republike Srbije. 452 Član 172 stav 4 Ustava Republike Srbije. 453 Član 186 Ustava Republike Srbije.

107

nomne pokrajine (skupština autonomne pokrajine). Ovako široko postavljena ovlašćenja egzekutive na centralnom nivou mogu onemogućiti ostvarivanje i onako uskih Ustavom definisanih kompetencija autonomne pokrajine. Međunarodni standardi uključuju pravo centralne vlasti da ostvaruje nadzor nad regionalnim vlastima. Ovlašćenja centralne vlasti i postupak po kome se ostvaruju regulišu ustavom ili zakon.454 Sadržaj ovlašćenja centralne vlasti uključuje kontrolu zakonitosti koja se ostvaruje u obliku naknadne kontrole po postupku koji je propisan za usvajanje osnovnog akta regiona.455 U okviru prava nadzora ocena celishodnosti moguća samo u odnosu na nadležnosti koje su prenete regionima.456 Izvorne nadležnosti podležu samo oceni zakonitosti, a prenete nadležnosti podležu i kont-roli celishodnosti. Predmet ustavne regulative je i zaštita prava na pokrajinsku autonomiju. Odlučivanje o zaštiti prava na pok-rajinsku autonomiju povereno je Ustavnom sudu. O zaštiti pokrajinske autonomije Ustavni sud odlučuje u tri različita postupka. Prvi je slučaj kada Ustavni sud rešava spor o sukobu nadležnosti između organa centralne vlasti i organa autonom- ne pokrajine kao i sukob nadležnosti između organa auto-nomne pokrajine i organa lokalnih zajednica.457 Drugi je slučaj kada Ustavni sud, na predlog organa određenog statutom autonomne pokrajine, odlučuje u pos-tupku po žalbi na pojedinačni akt ili radnju državnog organa ili organa jedinica lokalne samouprave koji onemogućava obavljanje nadležnosti autonomne pokrajine.458 Treći slučaj je kada Ustavni sud, na predlog organa određenog statutom autonomne pokrajine, odlučuje o oceni

454 Član 19 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 455 Član 19 stav 2 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 456 Član 19 stav 3 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 457 Član 167 stav 2 tačka 2 Ustava Republike Srbije. 458 Član 187 stav 1 Ustava Republike Srbije.

108

ustavnosti i zakonitosti zakona ili drugog opšteg akta Repub-like Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojima se povređuje pravo na pokrajinsku autonomiju.459 Autonomne pokrajine su reprezentovane u sastavu Ustavnog suda. Prilikom izbora sudija Ustavnog suda, Ustav460 nalaže da sa svake od tri liste kandidata461 jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokra-jina. Postavlja se, međutim pitanje da li ovo ustavno rešenje obezbeđuje primenu evropskih standarda o regionima? Ovi standardi uključuju učešće autonomnih pokrajina »u postav-ljanju sudskih organa odgovornih za rešavanje sporova između države i regiona«?462 Pomenuto ustavno rešenje ne obezbeđuje učešće autonomnih pokrajina u postavljanju sud-skih organa koji rešavaju sukob nadležnosti između centralne vlasti i autonomne pokrajine, jer autonomna pokrajina ni na koji način (npr. preko svojih organa ili preko poslanika u Narodnoj skupštini) ne sudeluje u postavljanju sudskih orga- na odgovornih za rešavanje sporova između države i regiona. 4. Evropski standardi o regionima koji u Ustavu nisu regulisani Više važnih međunarodnih standarda koji su utvrđeni u dokumentima o regionima i koje poznaje komparativna ustavnost nisu uopšte regulisana Ustavom ili su se pisci Ustava zadovoljili opštim blanketnim normama (često su od-redbe direktno preuzete iz evropskih dokumenata o regioni-ma) koje nisu bliže operacionalizovane. Evropski dokumenti

459 Član 187 stav 2 Ustava Republike Srbije. 460 Član 172 stav 4 Ustava Republike Srbije. 461 Jednu listu predlaže Predsednik Republike, drugu Narodna skupštiona, a treću Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Na svakoj od lista nalazi se dva puta više kandidata od broja koji se bira (10 kandidata, a bira se 5). Na svakoj od lista najmanje jedan kandidat mora biti sa pod-ručja autonomne pokrajine 462 Član 7 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona.

109

o regionima sadrže standarde i u ovim materijama koji bi mogli biti putokaz za regulisanje ovih pitanja. Među značajnim međunarodnim standardima o regio-nima koje Ustav nije regulisao su i neka od sledećih pitanja: Pretpostavka nadležnosti regiona u domenu izvršava- nja propisa centralne vlasti je standard koji potvrđuje Dek-laracija skupštine evropskih regiona.463 Odstupanje od ovog načelnog pravila je dopušteno u slučaju vanrednih prilika. Tada administrativnu vlast preuzima država.464 Princip odgo-vornosti regiona za izvršavanje nacionalnog zakonodavstva »trebalo bi da bude opšte pravilo« u regionalno uređenim državama.465 Saglasno opštem načelu da izvršavanje zakona (direktno ili dodeljivanjem posla) »treba da bude nadležnost regiona«,466 izvršnim organima regiona poverava se i izvrša-vanje zakona koje je donela centralna vlast. Organi centralne vlasti zadržavaju pravo nadzora nad ostvarivanjem ovih nadležnosti regiona. U domenima u kojima centralna vlast zadržava »kontrolu nad regionima ona se uređuje ustavom ili odgovarajućim zakonom«.467 Učešće regiona u vršenju poslova koji su u domenu nadležnosti centralne vlasti, posebno u pitanjima koja se odnose na obim regionalne samouprave i interese regiona je standard koji definišu međunarodni dokumenti o regionima a koji nije našao odgovarajuće mesto u ustavnom sistemu Srbije. Oblici u kojima regioni ostvaruju ovo pravo su razli-čiti kao što je različit i sadržaj u kome se pravo regiona da učestvuje u poslovima iz domena nadležnosti centralne vlasti iskazuje na institucionalnoj ravni (organizacija, instrumenti i procedure). Na primer »odgovarajuće predstavništvo regiona u zakonodavnim i administrativnim organima«;468 »odgova-

463 Član 8 stav 4 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 464 Član 8 stav 4 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 465 Član 3 stav 3 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 466 Član 3 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 467 Član 8 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 468 Član 9 stav 2 alineja 2 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samo-upravi.

110

rajuća uloga regiona u zakonodavnim telima države«.469 »procedure rasprave i konsultovanja između organa države i svakog zainteresovanog regiona«;470 saglasnost regiona prili-kom donošenja odluka koje »imaju uticaja na nadležnost ili interese regiona«471 (finansiranje regiona, »obim njihovih zakonodavnih nadležnosti«,472 odlučivanje o promeni granica regiona473); »konsultovanje između organa centralne vlasti i struktura koje predstavljaju regione«;474 obaveza država da »u okviru svojih nadležnosti obezbede koordinaciju učešća regionalnih institucija u državnim procesima odlučivanja, u slučajevima kada se te odluke odnose na nadležnosti regiona«.475 Posebno je značajno definisanje instrumenata i procedura koje obezbeđuju učešće regiona u donošenju odlu-ka centralnih vlasti, kada regulativa centralne vlasti »može promeniti obim regionalne samouprave ili uticati na interese regiona«.476 Izostala je operacionalizacija principa solidarnosti u Ustavu Srbije kako međuregionalna tako i u okviru regiona čiji je cilj i smisao »harmonizacija standarda života stanovnika različitih regija« i smanjenjenje neravnomernosti u privrednom i ekonomskom razvoju,477 ali i solidarnost koja se ostvaruje u okviru autonomne pokrajine kroz standard koji nalaže regionima da »obezbede finansijsko ujednačavanje između lokalnih vlasti unutar njihovih granica«.478 #ačelo harmonizacije, saradnje i sporazumevanja kao princip kojim se rukovode regionalne vlasti prilikom ost-

469 Član 7 stav 1 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 470 Član 9 stav 2 alineja 2 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samo-upravi. 471 Član 3 stav 6 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 472 Član 3 stav 6 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 473 Član 6 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 474 Član 9 stav 2 alineja 3 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoup- ravi. 475 Član 7 stav 2 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 476 Član 9 stav 1 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 477 Član 14 stav 4 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi. 478 Član 7 stav 4 Nacrta evropske povelje o regionaln oj samoupravi.

111

varivanja izvornih ovlašćenja regiona nije regulisano u Ustavu. Iako regioni uživaju samostalnost u obavljanju izvor-nih nadležnosti, oni su dužni da se prilikom ostvarivanja ovih nadležnosti rukovode načelom harmonizacije.479 #ačelo prilagođavanja prenetih nadležnosti konkret-nim uslovima u svakom regionu nije regulisano Ustavom. Međunarodni dokumenti postavljaju okvir i za uređivanje ovog pitanja u unutrašnjem pravu. Prenete nadležnosti defi-nišu se na način da regionalnim organima ostavljaju slobodu odlučivanja koja im omogućuje da »u granicama zakona... prilagode rad uslovima koji su specifični u regionu«, da prila-gode ostvarivanje ovih nadležnosti organizacionoj strukturi regiona, efikasnosti, kao i potrebama i željama stanovnika regiona.480

I letimičan pregled ustavnih rešenja koja regulišu sta-

tus autonomnih pokrajina govore u prilog zaključku da pravo građana na pokrajinsku autonomiju, mada proklamovano načelnom ustavnom normom već u osnovnim odredbama Ustava, nije bliže regulisano u Ustavu.

Analiza je pokazala da pravo građana na pokrajinsku autonomiju nije ustavno već zakonsko pravo, jer sadržaj ovog prava ne reguliše Ustav, već ga delegira zakonodavcu.

Više važnih pitanja statusa autonomne pokrajine u ustavnom sistemu Ustav nije regulisao.

Deo standarda koje regulišu evropski dokumenti o regionima nisu našli mesto u Ustavu.

479 Član 3 stav 5 Deklaracije skupštine evropskih regiona. 480 Član 5 stav 3 Nacrta evropske povelje o regionalnoj samoupravi.

112

MIŠLJE�JE VE�ECIJA�SKE KOMISIJE481 U uvodnim komentarima svog izveštaja Venecijanska komisija konstatuje najpre manjkavosti u procesu usvajanja novog Ustava Srbije. U procesu pripreme i usvajanja Ustava autonomne pokrajine nisu sudelovale niti putem svojim oragana niti putem svojih predstavnika u telima koja su radila na pripremi Ustava. U mišljenju Venecijanske komisije navodi se da je »konačno usvojeni tekst pripremljen veoma brzo. Mala grupa partijskih vođa i eksperata je pregovarala u periodu od oko dve nedelje u cilju utvrđivanja kompromisnog teksta prih-vatljivog za sve političke stranke uključujući i Srpsku radikalnu stranku. Ovaj kompromisni tekst je finalizovan u petak, 29. septembra i izglasan na posebnoj sednici 30. septembra. Poslovnik o radu Narodne skupštine je izmenjen 29. septembra da bi se omogućio ovakav postupak. Svih 242 prisutnih članova Narodne skupštine glasalo je za usvajanje novog Ustava«.482 Pored ocene ustavnog procesa, Venecijanska komisija se u svom mišljenju osvrće i na ustavne odredbe koje regulišu decentralizaciju i u tom kontekstu i pokrajinsku autonomiju. Među najznačajnijim kritičkim zapažanjima i pri-medbama upućenim na deo Ustava koji reguliše status autonomnih pokrajina mogu se izdvojiti nekoliko pitanja. Najpre se ukazuje na netipično rešenje člana 12 koji garantuje pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu

481 Mišljenje o novom Ustavu Srbije Evropske komisije za demokratiju putem prava (Venecijanska komiosija) br. 405 iz marta 2007 godine 482 Tačka 4 uvodnog dela Izveštaja Venecijanske komisije.

113

samoupravu, posebno na činjenicu da Ustav ovo pravo defi- niše kao ograničenje državne vlasti, a samo pravo podvrgava jedino nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Komisija pozdravlja ovakvo rešenje kao demokratski princip, ali istovremeno konstatuje da je »za žaljenje da sadržaj ovog prava nije konkretizovan u Ustavu, čime je skoro u celosti ostavljeno zakonodavnom organu da odredi obim ovog prava«. Pored toga, konstatuje se da je odredba člana 12 Ustava formulisana na »dvosmislen način: sa jedne strane u prvom stavu se pred-viđa da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, ali se, sa druge strane, utvrđuje da pravo građana na pokrajinsku auto-nomiju i lokalnu samoupravu podleže nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Stoga je jasno da zakon može ograničiti autonomiju Pokrajine predviđenu u Ustavu«. Jedna od važnih primedbi odnosi se na operacionali- zaciju ustavne odredbe o »suštinskoj autonomiji« u vezi sa kojim eksperti Venecijanske komisije zaključuju da »pažljivo čitanje Ustava, posebno Dela VII, jasno ukazuje da ova suštinska autonomija uopšte nije zajemčena na ustavnom nivou, jer skoro svaki važan aspekt ove autonomije Ustav delegira na zakonodavca«. U prilog zaključku da autonomija pokrajina nije garantovana Ustavom, već je u suštini reč o zakonskoj kategoriji navodi se više argumenata među kojima se posebno navodi nekoliko odredaba Ustava: - odredba prema kojoj se »suštinska autonomija Auto- nomne pokrajine Kosovo i Metohija uređuje posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za pro-menu Ustava« (član 182 stav 2 Ustava); - odredba o tome da se »teritorija autonomnih pokraji- na i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje zakonom« (član 182 stav 4); - odredba prema kojoj »autonomne pokrajine, u skla-du sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti...« (član 183 stav 2);

114

- odredba da se »autonomne pokrajine staraju o ostva- rivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom« (član 183 stav 3); - odredba da »autonomne pokrajine upravljaju pokra-jinskom imovinom na način predviđen zakonom« (član 183 stav 5); - odredba prema kojoj »autonomne pokrajine, u skla-du sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode...« (član 186 stav 6); - odredba da se »vrste i visina izvornih prihoda auto-nomnih pokrajina određuju zakonom« (član 184 stav 2); - odredba da se »zakonom određuje učešće autonom- nih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije« (član 184 stav 3). Na kraju ove analize eksperti Venecijanske komisije formulišu svoje mišljenje u obliku opšte konstatacije da »nasuptot onome što proklamuje Preambulom, sam Ustav uopšte ne garantuje suštinsku autonomiju Kosova, jer u svemu zavisi od volje �arodne skupštine Republike Srbije da li će se samouprava realizovati ili neće«. U svom mišljenju Venecijanska komisija analizira posebno i odredbe Ustava koje regulišu finansijsku autono-miju. Svoja zapažanja sublimira i formuliše u dva zaključka. Prvi se odnosi na ustavna jemstva finansijske autono-mije. U vezi sa tim pitanjem konstatuje se da su »ustavna jemstva za finansijsku autonomiju autonomnih pokrajina takođe slaba«. Argumentaciju za ovaj zaključak eksperti Venecijanske komisije nalaze, pre svega. u tome što je Ustav »ostavio otvorenim pitanje da li pokrajine imaju pravo oporezivanja ili ne«. Pored toga, »Ustav prenosi na nivo zakona određivanje vrste i visine državnih subvencija koje pripadaju autonomnim pokrajinama« (čln 184 stav 2). Drugi se odnosi na netipičnu i kako se u mišljenju Venecijanske komisije navodi »dosta čudnu odredbu prema kojoj budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi naj-manje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, imajući u

115

vidu da se sedmina budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.« Primedbe iznete u mišljenju Venecijanske komisije koje su veoma značajne za ustavni status autonomne pokraji-ne došle su, međutim prekasno, čak četiri meseca nakon što je Ustav Srbije usvojen. Najmanje što se u vezi sa tim može reći i čime zaključujemo naša razmatranja o ustavnom statusu autonomnih pokrajina je – neuobičajen i teško objašnjiv postupak, imajući u vidu misiju Evropske komisije za demok-ratiju putem prava. PRILOZI

Zakon br. 11 od 31. marta 1948. godine, o autonomiji Farskih Ostrva

116

Uzimajući u obzir posebnu nacionalnu, istorijsku i geografsku poziciju koju Farska Ostrva zauzimaju u okviru kraljevstva, Parlament Kraljevine Danske (Rigsdagen), u skladu sa odobrenjem Parlamenta Farskih Ostrva (Løgtingið), usvaja, a Njegovo Visočanstvo Kralj Kraljevskim odobrenjem potvrđuje, sledeće: Zakon o autonomiji Farskih Ostrva Član 1. Na osnovu ovog zakona, Farska Ostrva predstavljaju samoupravnu državu u okviru države Danske. Uz dužno poštovanje prema državnim granicama, narod Farskih Ostrva preko svojih izabranih predstavnika: Parlamenta (Løgtingið) i izvršnog tela koje se putem njega uspostavlja Vlade (Landsstýrið), preuzima ovlašćenja nad specijalnim poslovima Farskih Ostrva kako se navodi u ovom Zakonu. Član 2. Pitanja i oblasti nadležnosti koja se navode u dodatku: Lista A, smatraju se, u načelu, specijalnim poslovima Farskih Ostrva. Autonomna Vlada Farskih Ostrva (tela navedena u drugoj rečenici člana 1.) može odlučiti da bez odlaganja preuzme nadležnosti nad svim ili nekim od tih pitanja i oblasti, uz to preuzimajući kao posledicu i troškove koje one uključuju. Autonomna Vlada može kasnije odlučiti da preuzme, uz iste posledice, nadležnosti nad pitanjima i oblastima sa navedene Liste koja nisu ranije preuzeta. Autonomna Vlada je, na sličan način, u obavezi da preuzme odgovornosti nad pitanjima i oblastima sa navedene Liste kada to zahtevaju državne vlasti. Član 3. U vezi sa nadležnostima nad oblastima datim u Listi B, sprovešće se dalji pregovori kako bi se utvrdilo da li i u kojoj meri one mogu biti prenete na specijalne poslove Farskih Ostrva.

117

Član 4. Autonomna Vlada ima zakonodavnu i izvršnu vlast nad oblastima odgovornosti iz svog delokruga. Akte koje usvoji Parlament Farskih Ostrva i odobri Predsednik Vlade Farskih Ostrva predstavljaće Løgtingslógir [Parlamentarne akte]. Član 5. Samouprava Farskih Ostrva, u svakom trenutku, podleže ograničenjima koja proizlaze iz postojećih sporazuma i drugih međunarodnih prava i obaveza. Državne vlasti odlučuju o pitanjima koja se tiču spoljnih poslova države. Član 6. Pitanja koja, u skladu sa važećim zakonom, ne spadaju pod pravnu nadležnost Autonomne Vlade Farskih Ostrva, razmatraju državne vlasti kao opšta državna pitanja. Sporna pitanja u vezi sa ovlašćenjima Autonomne Vlade Farskih Ostrva u odnosu na organe državne vlasti, upućuju se sudu koji se sastoji od dva člana imenovana od strane Vlade Danske, dva člana imenovana od strane Vlade Farskih Ostrva, tri sudije Vrhovnog suda koje imenuje predsednik Vrhovnog suda, od kojih se jedan imenuje za predsedavajućeg. U slučaju da se postigne sporazum između četiri člana imenovana od strane Vlade Danske i Vlade Farskih Ostrva, pitanje se smatra rešeno. Ukoliko do sporazuma ne dođe, o pitanju odlučuju tri sudije Vrhovnog suda. Predsednik Vlade Danske može suspendovati odluku koja je upućena sudu, dok sud ne donese odluku po tom pitanju. Član 7.

118

Predlozi zakona Vlade Danske koji sadrže odredbe koje se odnose isključivo na Farska Ostrva, pre nego što se iznesu pred Parlament Danske podnose se na razmatranje Autonomnoj Vladi Farskih Ostrva, kako bi se obezbedio najveći mogući uticaj Parlamenta Farskih Ostrva na razradu takvih odredbi. Drugi zakoni Vlade Danske koji imaju uticaj na prilike na Farskim Ostrvima, pre nego što stupe na snagu na Farskim Ostrvima, podnose se na razmatranje Autonomnoj Vladi Farskih Ostrva. U svakom slučaju može se predvideti vremenski rok pre čijeg isteka bi Autonomna Vlada trebalo da da mišljenje. U slučaju da iz bilo kog nepremostivog razloga nije moguće izvršiti konsultacije predviđene ovim članom, zakon će biti dat na tumačenje Autonomnoj Vladi Farskih Ostrva što je pre moguće. Ista procedura se primenjuje na sporazume i druge međunarodne ugovore za koje se zahteva odobrenje Parlamenta Danske i koji utiču na interese Farskih Ostrva. Član 8. Na zahtev Autonomne Vlade Farskih Ostrva, imenuje se stručnjak za pitanja Farskih Ostrva koji, nakon pregovora sa Vladom Farskih Ostrva, učestvuje u radu Ministra, Danskog Ministarstva Spoljnih Poslova u rešavanju problema u vezi sa posebnim ekonomskim interesima Farskih Ostrva. Obuhvaćene troškove plaća državna blagajna Danske .

Na zahtev Autonomne Vlade Farskih Ostrva imenuju se, nakon pregovora sa Vladom Farskih Ostrva, atašei u Danskim misijama u onim zemljama u kojima Farska Ostrva imaju posebne ekonomske interese kako bi štitili te interese. Obuhvaćene troškove plaćaju Farska Ostrva. U pregovorima sa stranim zemljama Autonomna Vlada Farskih Ostrva može da, nakon konsultacija o svakom posebnom slučaju, brani posebne interese Farskih Ostrva koji se tiču sporazuma o trgovini i ribarstvu. Kada postanu sporna pitanja od posebnog interesa za Farska Ostrva, Ministar Inostranih Poslova može, na zahtev

119

Autonomne Vlade, ovlastiti predstavnike Autonomne Vlade da direktno pregovaraju sa Kupertinom inostranih poslova, pod uslovom da pregovori nisu u sukobu sa interesima Kraljevine. Član 9. Kada je reč o Opštim poslovima, nakon pregovora može biti dogovoreno u kojim slučajevima i u kolikoj meri je moguće ovlastiti Autonomnu Vladu Farskih Ostrva da izda detaljne propise u vezi sa posebnim pitanjima koja se tiču Farskih Ostrva i preuzme upravu nad nadležnostima nad datom oblasti. Član 10. U pasošu i potvrdi o nacionalnosti koji se izdaju Farskom narodu na Farskim Ostrvima reči ”Føroyingur” i ”Føroyar” se unose nakon reči ”Dansk” i ”Danmark”. Osoba koja je Danski državljanin a nastanjena je na Farskim Ostrvima smatra se pripadnikom Farskog naroda. Pravo na glasanje i prava na institucije Autonomne Vlade Farskih Ostrva mogu biti uslovljena pripadnošću date osobe Farskom narodu. Nikakva druga zakonodavna niti izvršna razlika ne može da se pravi između pripadnika Farskog naroda i Danskih državljana. Član 11. Farski je priznat kao glavni jezik, a Danski se podučava dobro i s pažnjom, dok se Danski može koristiti jednako kao i Farski u javnim poslovima. Pri podnošenju žalbi, svi dokumenti na Farskom treba da imaju i prevod na Danski jezik. Član 12. Priznaje se posebna zastava Farskih Ostrva. Organi vlasti Danske ističu zastavu Danske na Farskim Ostrvima i na brodovima. Privatna lica i kompanije, udruženja i institucije

120

mogu koristiti zastavu Danske na kopnu. Inače, pravila koja uređuju upotrebu farske zastave na Farskim Ostrvima i na plovilima koja su registrovana na Farskim Ostrvima smatraju se pitanjima koja spadaju pod Specijalne poslove Farskih Ostrva. Član 13. Sve odredbe zakona koje su na snazi na Farskim Ostrvima, a nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi dok ne dođe do njihove izmene i dopune ili dok ne budu ukinute od strane nadležnih organa. Član 14. Pripadnici farskog naroda imaju svoje predstavnike u Parlamentu Danske od najmanje dva člana. Dok god je Parlament Danske podeljen u sadašnja dva doma, farski narod u Gornjem Domu predstavlja jedan član, vidi Član 36 Ustava Danske, a u Donjem Domu dva člana. Član 15. Kancelarija Prefekta Farskih Ostrva se ukida. Umesto nje uspostavlja se kancelarija Visokog Poverenika. Visoki Poverenik je najviši predstavnik države Danske na Farskim Ostrvima i rukovodilac danske uprave na Farskim Ostrvima. Visoki Poverenik zvanično ima pristup Parlamentu Farskih Ostrva i može učestvovati u dogovorima u vezi sa Opštim Poslovima, međutim bez prava da glasa. Visoki Poverenik se bez odlaganja obaveštava o odlukama koje donese Parlament ili Vlada Farskih Ostrva, a kopije Farskih parlamentarnih akata i drugih propisa koje donese Autonomna Vlada Farskih Ostrva mu se bez odlaganja prosleđuju. Visoki Poverenik preuzima dužnosti Prefekta na osnovu promena koje proizlaze iz ovog zakona, dok se ovo područje rada ne reorganizuje.

121

Član 16. Ovaj zakon stupa na snagu 01. aprila 1948. godine. Specijalni poslovi Farskih Ostrva Lista A Utvrđeno je da oblasti odgovornosti navedene u produžetku teksta spadaju pod Specijalne poslove Farskih Ostrva i prenose se na Autonomnu Vladu Farskih Ostrva odmah ili kasnije na zahtev Autonomne Vlade ili Vlade Danske.

1. Ustav Farskih Ostrva u okviru novog sistema. Uključujući – u pomenutom okviru – odredbe zakona u vezi sa Parlamentom Farskih Ostrva; zakoni koji se odnose na izbore za Parlament Farskih Ostrva; izvršnu vlast; pravljenje nacrta, usvajanje, odobravanje i proglašenje parlamentarnih akata; imenovanje, otpuštanje, uslove službe, plate i penzije državnih službenika.

2. Opštinski poslovi. Uključujući upravljanje, nadgledanje i oporezivanje opština.

3. Pitanja koja se odnose na javne radove i vatrogasnu službu; urbanizam; smeštaj; stanovanje; nacionalni registar.

4. Zdravstvene usluge; medicinska praksa, akušerstvo, bolničke usluge, apoteke. Uključujući javne zdravstvene radnike, zakone o nekvalifikovanoj praksi; borbu protiv tuberkuloze i drugih zaraznih bolesti; brigu o mentalnim pacijentima; vakcinaciju.

5. Javne socijalne službe. Posebna nega za osobe oštećenog mentalnog zdravlja. Državno osiguranje. Obavezno osiguranje od nesrećnog slučaja. Radnici i uslovi rada, početnici, asistenti, godišnji odmori.

122

6. Direktni i indirektni porezi. Uključujući taksu u taksenim markama; ukupne obaveze; poreze na posebnu lutriju Farskih Ostrva. Naplate kao što su nasledna taksa, pravne takse i plaćanja za prijave na evidenciju pripadaju upravi koja snosi troškove date institucije.

7. Raspodela i uopšte upravljanje svim vlastitim prihodima. Propisi o obračunu cena, reviziji i raspodeli vlastitih prihoda i rashoda.

8. Odobravanje pristanišnih poreza. 9. Obrazovanje. Uključujući osnovne škole; srednje

škole i kurseve; pedagoške koledže; narodne gimnazije; post-osnovne škole; omladinske i večernje časove; domaće ekonomske škole; usmerene škole poput poslovnih, tehničkih i navigacionih koledža, i sl.

10. Arhive, biblioteke, muzeji. Izuzetak je napravljen za arhivu države Danske; a ograda je napravljena kod zakonske isporuke Kraljevskoj biblioteci.

11. Očuvanje građevina i prirode. 12. Luke; zaštita priobalja; kanali; hidroelektrane;

pitanja saobraćaja, uključujući puteve, železnice, tramvaje, trajektne službe, autobuske usluge i drumski prevoz. Poslovi vezani za motorni i drumski prevoz. Poštanske, telefonske i telegrafske usluge na Farskim Ostrvima. Električne instalacije.

13. Ruralna i poljoprivredna pitanja. Uključujući opšte ruralne zakone; zakup poseda; stanovanje; parcelisanje zemljišta; razmenu pojasnih poseda; malih poseda; kultivaciju biljaka; uzgoj životinja; hortikulturu; sporedna poljoprivredna zanimanja; poboljšanje zemljišta; šumarstvo. Pitanja u vezi sa veterinom. Suzbijanje štetočina. Domaće životinje, arbitraža; zaštita životinja; zakoni o psima. Lov i zaštita životinja na toj teritoriji.

123

Ribolov i zaštita ribe na toj teritoriji. Uknjižavanje zemljišta.

14. Davanje dozvola pozorištima i bioskopima; razonoda. Prilozi i lutrije. Olupine broda. Izgubljeno i pronađeno vlasništvo. Otrovne supstance, eksplozivi, oružje.

15. Nabavka, proizvodnja i distribucija. Kontrola cena; najviše cene. Racioniranje, popusti i dotacije. Ograničenja na bonuse i dividende. Prodavanje robe na malo. Propisi o alkoholnim pićima. Propisi o zatvaranju prodavnica. Restorani, sale za ručavanje, hoteli, krčme, hosteli i kuće za odmor. Trgovinski poslovi. Trgovinski registar i registar udruženja. Brodski registar. Brokeri; prevodioci; prosečni regulatori; merači težine i veličine. Kontrolori. Skladišni prostori.Komisija; zastupnici; trgovački putnici. Zastupnici stranih kompanija. Knjigovodstvo. Institucije za hipotekarni kredit, i sl; osiguravajuće kompanije na Farskim Ostrvima.

16. Javni Poverenik na Farskim Ostrvima. Evidentiranje. Turizam. Lišavanje imovine u posebne svrhe. Propisi u vezi sa proizvodnjom štampanih stvari. Posebni propisi u vezi sa pitanjima kalendara. Građanske dužnosti. Jednaka prava muškaraca i žena.

Lista B Oblasti odgovornosti navedene u produžetku teksta predmet su daljih pregovora, pre nego što se konačno utvrdi da li i u kojoj meri će one biti priznate kao Specijalni poslovi Farskih Ostrva: 1. Državna crkva. Uključujući sve aspekte crkvene organizacije; rituale; crkvene zvaničnike; njihove plate i

124

penzije; crkvene građevine; groblja; povlačenje iz i prijem u Državnu crkvu; saveti kongregacije; dobrovoljne kongregacije u okviru crkve; odnosi između parohijana i njihovog sveštenstva; verske zajednice van Državne crkve; zakon o praznicima. 2. Policija. 3. Podzemni izvori. Radio. Vazduhoplovstvo. 4. Zemljišni fond. 5. Kontrola uvoza i izvoza. Zakon o preuzimanju nadležnosti nad pitanjima i oblastima od strane organa vlasti Farskih Ostrva, član br. 79 od 12. maja 2005. godine Zakon o preuzimanju nadležnosti nad pitanjima i oblastima od strane organa vlasti Farskih Ostrva. Ovaj zakon se zasniva na Sporazumu između Vlade Farskih Ostrva i Vlade Danske kao ravnopravnih strana. Član 1.

Ovim zakonom su obuhvaćena sva pitanja i oblasti nadležnosti, pri čemu se uzima u obzir navedeno u podčlanu (2).

(2) Ovim zakonom nisu obuhvaćene nadležnosti nad dole navedenim pitanjima i oblastima:

1) Ustav države Danske. 2) Državljanstvo države Danske. 3) Vrhunski sud države Danske. 4) Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. 5) Monetarna i devizna politika.

Član 2.

(1) Organi vlasti Farskih Ostrva odlučuju o tome kada preuzimaju nadležnosti nad pitanjima i oblastima uređenim ovim zakonom; pri čemu se uzima u obzir navedeno u podčlanovima (2) i (3).

125

(2) Organi vlasti Farskih Ostrva odlučuju, po dogovoru sa organima vlasti Danske, kad preuzimaju nadležnosti nad pitanjima i oblastima navedenim u priloženoj Listi I. (3) Nadležnosti nad pitanjima i oblastima navedenim pod istim brojem u pomenutoj Listi I na koje se upućuje u podčlanu (2) istovremeno se preuzimaju. Član 3. (1) Organi vlasti Farskih Ostrva imaju zakonodavnu i izvršnu vlast po pitanjima i u oblastima nadležnosti koje se preuzimaju shodno članu 2. (2) Organi vlasti Farskih Ostrva preuzimaju troškove i osnovna sredstva koja su direktno povezana sa pitanjima i oblastima nad kojima su preuzeli nadležnost. Član 4. Sudovi osnovani od strane organa vlasti Farskih Ostrva imaju sudsku nadležnosti nad svim pitanjima i oblastima nadležnosti na Farskim Ostrvima. Član 5.

(1) Odredbe navedene u članu 5, članu 6, članu 10, podčlanu (2), druga rečenica, i članu 13 Zakona o autonomiji Farskih Ostrva, primenjuju se u skladu sa nadležnostima nad pitanjima i oblastima uređenim ovim zakonom.

(2) Odredba u članu 2, četvrta rečenica Zakona o autonomiji Farskih Ostrva primenjuje se u skladu sa nadležnostima nad pitanjima i oblastima uređenim u članu 2, podčlan (1) ovog zakona.

Član 6.

126

Organi vlasti Farskih Ostrva mogu, u skladu sa sporazumom postignutim sa organima vlasti Danske, preuzeti nadležnosti nad međunarodnim aerodromom Vágar i njegovim operacijama. Član 7. Ovaj zakon stupa na snagu 29. jula 2005. godine. Član 8.

(1) Kada preuzmu nadležnosti nad jednom oblasti, merodavni organi vlasti Farskih Ostrva završavaju sve poslove u okviru te oblasti koje su do datuma preuzimanja obavljali organi vlasti Danske, pri čemu se uzima u obzir navedeno u podčlanu (2).

(2) Merodavni organi vlasti Danske mogu pod specijalnim okolnostima, i u skladu sa prethodnim sporazumom sa odgovarajućim organima vlasti Farskih Ostrva, doneti odluku da organi vlasti Danske završe pojedine poslove. Lista I

1) Zatvorske i uslovne kazne. 2) Zakon o imovini. 3) Vazduhoplovstvo. 4) Državna crkva. 5) Prava industrijskog intelektualnog vlasništva. 6) Pasoši. 7) Policija i tužilaštvo i relevantni elementi sistema krivičnog

pravosuđa. 8) Lex specialis, porodično i nasledno pravo. 9) Krivično pravo. 10) Sudska uprava, uključujući i osnivanje sudova. 11) Pravna praksa. 12) Imigraciona kontrola i kontrola granice.

127

Zakon o potpisivanju ugovora zasnovanih na međunarodnom pravu od strane Vlade Farskih Ostrva Zakon br. 80 od 14. maja 2005. godine o potpisivanju ugovora zasnovanih na međunarodnom pravu od strane Vlade Farskih Ostrva Ovaj zakon se zasniva na Sporazumu između Vlade Farskih Ostrva i Vlade Danske kao ravnopravnih strana. Član 1.

(1) Vlada Farskih Ostrva može voditi pregovore i potpisivati ugovore sa stranim državama i međunarodnim organizacijama na osnovu međunarodnog prava, uključujući administrativne sporazume, koji se u potpunosti odnose na pitanja u nadležnosti organa vlasti Farskih Ostrva.

(2) Podčlan (1) se ne primenjuje na vođenje pregovora i potpisivanje ugovora zasnovanih na međunarodnom pravu koji se odnose i na Farska Ostrva i na Grenland. Vlade Farskih Ostrva i Grenlanda mogu, međutim, da nakon zajedničkog donošenja odluke, istupaju zajedno u vezi sa ugovorima baziranim na međunarodnom pravu u skladu sa odredbama ovog zakona.

(3) Ugovori bazirani na međunarodnom pravu koji su zaključeni u skladu sa podčlanom 1 i podčlanom 2, druga rečenica, mogu se raskinuti na osnovu istih odredbi.

(4) Odredbe podčlanova (1)-(3) ne primenjuju se na ugovore bazirane na međunarodnom pravu koji imaju uticaja na odbrambenu i bezbednosnu politiku, ili ugovore koji se primenjuju u Danskoj

128

ili na one koje je zaključila međunarodna organizacija čiji je član Kraljevina Danska.

(5) Odredbe podčlanova (1)-(3) ne ograničavaju ustavne nadležnosti i ovlašćenja organa vlasti Danske koja se odnose na vođenje pregovora, potpisivanje i raskidanje ugovora baziranih na međunarodnom pravu koji uključuju ugovore pokrivene podčlanovima (1)-(3).

Član 2. (1) Vlada Farskih Ostrva zaključuje ugovore bazirane na međunarodnom pravu iz člana 1 (1) u ime Države na osnovu naimenovanja od strane Kraljevine Danske koje se odnosi na Farska Ostrva. Ugovorima baziranim na međunarodnom pravu iz člana 1 (2), druga rečenica, pristupaju zajedno Vlada Farskih Ostrva i vlada Grenlanda na osnovu naimenovanja od strane Kraljevine Danske koje se odnosi na Farska Ostrva i Grenland. Slična naimenovanja mogu, ukoliko je to neophodno, biti ustanovljena na osnovu druge rečenice iz podčlana (2). (2) Aktuelni zakon pretpostavlja blisku saradnju između vlade Farskih Ostrva i vlade Danske kako ne bi bili zapostavljeni sveobuhvatni interesi Kraljevine Danske i kako bi Vlada Danske bila obaveštena o nameravanim pregovorima pre nego što oni započnu, i o njihovom napredovanju pre nego što se ugovori bazirani na međunarodnom pravu zaključe ili raskinu. Vlada Danske, nakon pregovora sa vladom Farskih Ostrva, utvrđuje pravila kojima se uspostavlja okvir za saradnju. Član 3. Član 8 (2) Zakona o autonomiji Farskih Ostrva se shodno tome primenjuje pri imenovanju predstavnika vlade Farskih Ostrva u diplomatskim misijama Kraljevine Danske kako bi učestvovao u rešavanju pitanja koja spadaju pod pravnu nadležnost organa vlasti Farskih Ostrva.

129

Član 4. Kada međunarodne organizacije dopuštaju da pored država i udruženja država njihovo članstvo na svoje vlastito ime dobiju i zasebni entiteti, vlada Danske može, na zahtev vlade Farskih Ostrva, odlučiti da podrži aplikaciju koja se podnosi u ovu svrhu od strane Farskih Ostrva, u slučajevima kada je to u skladu sa ustavnim statusom Farskih Ostrva. Član 5. Ovaj zakon stupa na snagu 29. jula 2005. godine. Parlamentarni akt br. 103 od 26. jula 1994. godine o autonomiji na Farskim Ostrvima Uvod § 1. Kada je reč o pitanjima kojima se bave organi vlasti Farskih Ostrva, zakonodavna vlast je podeljena između Løgting (Parlamenta) i Løgmaður (Predsednika Vlade). Vlada (Landsstýrið) ima izvršnu vlast. Sudska vlast pripada sudskom sistemu Danske. Zakonodavna vlast § 2. Løgting je zakonodavna skupština stanovnika Farskih Ostrva koja ima najviše 33 člana. § 3. Svi koji su stariji od 18 godina i državljani su Danske sa stalnim prebivalištem na Farskim Ostrvima mogu biti izabrani u Løgting osim ako nisu po nekoj drugoj osnovi proglašeni nepodobnim za to. § 4. Svi glasači sa pravom glasa mogu da služe u Løgting-u, osim ako su bili osuđeni za zločin koji ih čini

130

nepodobnim na osnovu opšte prihvaćenog stava koji se odnosi na preuzimanje mesta u Løgting-u. 2. Osoba koja je osuđena za zločin ne smatra se nepodobnom osim ako je ta osoba bila osuđena na kaznu zatvora od četiri ili više meseci ili je osuđena na preventivni pritvor. 3. Osoba se ne smatra nepodobnom ako je proteklo pet godina od kada je presuda izvršena, zakon o zastarevanju istekao, dato joj pomilovanje, ili je puštena iz preventivnog pritvora. § 5. Predstavnici za Løgting se biraju na javnim, tajnim i direktnim izborima. 2. Dalji propisi u vezi sa glasanjem su navedeni u zakonu o opštim izborima za Løgting (løgtingsvallógin), koji uključuje i određivanje broja članova Løgting-a u okviru ograničenja navedenog pod § 2. § 6. Članovi Løgting-a se biraju na četiri godine. 2. Løgting, kao i Løgmaður, može raspisati opšte izbore u bilo koje vreme, što podrazumeva da mandat aktivnih članova Løgting-a prestaje nakon otvaranja novo izabranog Løgting-a. 3. Løgmaður je nadležan da obezbedi održavanje novih izbora pre isteka tekućeg mandata. 4. Član Løgting-a koji izgubi pravo da služi u njemu oslobodiće svoje mesto u Løgting-u. § 7. Sam Løgting donosi odluku o tome da li su izbori validni, kao i da li je član Løgting-a izgubio svoju podobnost. § 8. Kada je potvrđeno da je član Løgting-a propisno izabran, on/ona daje ostavku na pozicije u odborima, komitetima i sl. koje su predmet kontrole Landsstýri ili na koje je postavljen od strane Landsstýri, isključujući, međutim pozicije na koje je član Løgting-a direktno izabran od strane naroda.

§ 9. Novoizabrani Løgting se saziva u 10:00 ujutru dvanaestog radnog dana nakon dana izbora, osim ako je Løgmaður već sazvao sastanak.

131

2. Kada su potvrđeni zvanični rezultati izbora, Løgting se otvara i zatim bira predsednika i zamenika predsednika Løgting-a. 3. Predsednik Løgting-a i zamenik predsednika ostaju na dužnosti tokom celog mandata za Løgting, osim ako on/ona dobrovoljno ne daju ostavku ili četiri petine svih članova Løgting-a ne podnesu pismeni zahtev da se održe novi izbori za pomenute pozicije. § 10. Zasedanje Løgting-a počinje na dan Svetog Olafa (Ólavsøkudag, 29. jula) i nastavlja se do dana Svetog Olafa naredne godine. 2. Na dan Svetog Olafa predsednik Løgting-a, članovi Løgting-a, Løgmaður, Landsstýri ministri i drugi funkcioneri iz Vlade idu u povorci od sedišta Løgting-a do nacionalne katedrale u kojoj se održava služba, te se potom vraćaju u povorci u sedište Løgting-a. Predsednik Løgting-a određuje koji funkcioneri učestvuju u povorci i kako se ona organizuje. 3. Løgting se ponovo otvara na dan Svetog Olafa u 13 časova. § 11. Sedište Løgting-a je Tórshavn. Pod specijalinim okolnostima, međutim, Løgting može da se sazove i u drugom gradu u zemlji. § 12. Nakon otvaranja Løgting-a na dan Svetog Olafa, Løgmaður se obraća naciji sa govorom u kome daje kratak pregled ciljeva koje želi da postigne njegova/njena Vlada. 2. U roku od šest radnih dana Løgting počinje većanje o stanju u kome se nalazi država na osnovu onog što je Løgmaður izložio u svom obraćanju. § 13. Predsednik saziva zasedanje Løgting-a i nakon toga objavljuje dnevni red. Ukoliko najmanje dve petine članova Løgting-a ili Løgmaður podnesu pisani zahtev predsedniku da sazove zasedanje Løgting-a i istovremeno odrede dnevni red, predsednik, bez daljeg odlaganja, saziva zasedanje Løgting-a. § 14. Løgmaður, Landsstýrið ministri i Visoki Poverenik imaju, po službenoj dužnosti, ali bez prava glasa,

132

pristup Løgting-u i pravo da zahtevaju da govore na zasedanju Løgting-a, dok inače poštuju parlamentarna proceduralna pravila koja donosi Løgting. § 15. Løgmaður, Landsstýri ministri i članovi parlamenta imaju pravo da Løgting-u predstave predložene zakone, preporuke za proširenje državnih zakona Danske na Farska Ostrva, kao i druge odluke. 2. Predloženi zakoni i/ili preporuke za proširenje državnih zakona Danske ne mogu biti konačno usvojeni ako nisu tri puta pročitani u Løgting-u. 3. Ukoliko dođe do novih izbora ili kad se zasedanje parlamenta završi, zastaruju svi nerešeni predlozi zakona, preporuke za proširenje državnih zakona Danske i druge odluke koje nisu konačno potvrđene. § 16. Sam Løgting utvrđuje svoja parlamentarna proceduralna pravila koja dalje ocrtavaju procedure za vođenje njenog poslovanja i održavanja reda. § 17. Zasedanja Løgting-a su javna. Dozvoljeno je radio i televizijsko prenošenje zasedanja Løgting-a. U specijalnim uslovima, Løgting može voditi poslove iza zatvorenih vrata. § 18. Løgting ne može odlučivati o nečemu ako nije prisutan kvorum od najmanje više od polovine članova na konkretnom zasedanju Løgting-a. 2. Pitanje o kome se odlučuje u Løgting-u smatra se odobrenim kad većina glasača glasa za njega nego protiv, osim ako se ovde ne navodi drugačije. § 19. Løgting može da osnuje komitet koji bi se sastojao od njegovih članova kako bi razmatrao neko važno pitanje. Komitet ima pravo da zahteva pisanu ili usmenu informaciju od svakog državljana, kao i od državnih funkcionera. § 20. Løgting donosi odluke o članstvu u komitetima i imenovanjima na osnovu izbora putem srazmerne zastupljenosti.

133

§ 21. Svakom članu Løgting-a, nakon pristupanja Løgting-u, dozvoljeno je da iznese bilo koje javno pitanje na razmatranje i pregled i da zahteva komentar na to pitanje od Løgmaður-a ili Landsstýri ministra. 2. Isto pravilo primenjuje se i na članove Løgting-a u slučaju da se o tome usaglasi dve petine članova prisutnih na sastanku. § 22. Nikakva peticija se ne podnosi Løgting-u osim onih koje podnesu članovi Løgting-a ili Landsstýri-ja. § 23. Članovi Løgting-a su u obavezi prema svojim biračima samo preko svojih uverenja, a ne putem bilo kakvih direktiva. § 24. Članovi Løgting-a poseduju imunitet protiv krivičnog gonjenja, osim u slučajevima kada Løgting ukine pomenuti imunitet ili kada ne postoji sumnja u njenu/njegovu krivicu. 2. Bez odobrenja Løgting-a se ne može podići nijedan tužbeni zahtev protiv člana Løgting-a u vezi sa izjavom koju je taj član dao na zasedanjima Løgting-a. § 25. Løgting određuje plate svojim članovima na osnovu zakona. § 26. Parlamentarni predlog zakona koji je usvojen od strane Løgting-a stupa na snagu kada ga ratifikuje Løgmaður, a ne kasnije od 30 dana nakon konačnog razmatranja predloga zakona, i objavljuje se shodno pravilima kojima se uređuje način objavljivanja, a koja su utvrđena datim predlogom zakona. Izvršna vlast § 27. Landsstýri se sastoji od Løgmaður-a i najmanje dva ministra. 2. Løgmaður se imenuje u skladu sa aranžmanom predviđenim pod § 28. Løgmaður odlučuje o broju ministara i imenuje ih.

134

§ 28. Kada treba da se imenuje Løgmaður, predsednik Løgting-a okuplja predsednike partija, koje su predstavljene u Løgting-u, na individualne konsultacije. 2. U roku od 10 radnih dana, nakon što Løgmaður u ostavci podnese molbu za oslobađanje od dužnosti, predsednik Løgting-a predlaže Løgting-u kandidata za Løgmaður-a. U slučaju da se održavaju novi izbori za Løgting ili u slučaju Løgmaður-ove smrti, navedeno vremensko ograničenje počinje da teče od dana kada je prvi put nakon izbora zasedao Løgting ili od dana kada je Løgmaður preminuo. 3. Ne kasnije od četvrtog radnog dana nakon toga, Løgting će, bez razmatranja u komitetu, glasati o datom predlogu. Predlog je odbijen ako više od polovine svih članova Løgting-a glasa protiv njega. U protivnom on je prihvaćen. 4. Ukoliko Løgting odbije predlog za Løgmaður-a koji je podneo predsednik, predsednik ponovo okuplja predsednike partija na konsultacije, shodno gore navedenom stavu 1 i u roku od četiri radna dana nakon što je njegov predlog odbijen, daje predlog za kandidata za Løgmaður-a, o kome Løgting glasa istog dana na osnovu odredbi koje su date u gorenavedenom stavu 3. 5. Ako Løgting četiri puta odbije predlog za kandidata za Løgmaður-a koji podnese predsednik, vršilac dužnosti Løgmaður-a raspisuje nove opšte izbore za Løgting. § 29. Løgmaður ili Landsstýri ministar može biti razrešen dužnosti na svoj zahtev. Predsednik može biti razrešen dužnosti na svoj zahtev. Predsednik razrešava dužnosti Løgmaður-a, a Løgmaður razrešava dužnosti Landsstýri ministra. 2. Løgmaður može takođe u drugim slučajevima razreširi dužnosti Landsstýri ministra i razrešiće dužnosti Landsstýri ministra ako predlog o nepoverenju Landsstýri ministru izglasa više od pola članova Løgting-a.

135

§ 30. U slučaju da više od pola članova Løgting-a izglasa predlog o nepoverenju Løgmaður-u, Løgmaður će zahtevati od Predsednika da ga razreši dužnosti. § 31. Ukoliko Løgmaður zahteva da bude razrešen dužnosti (vidi § 29) ili ukoliko Løgting izglasa predlog o nepoverenje (vidi § 30), Landsstýri ministri nastavljaju sa radom dok se ne imenuje novi Løgmaður. U očekivanju imenovanja novog Løgmaður-a, Landsstýri može samo da radi na onim pitanjima čije je rešavanje neophodno kako bi se omogućilo administraciji Vlade da neometano nastavi sa radom. Ipak, Løgmaður može, u roku od jedne sedmice nakon što mu je izglasano nepoverenje, iskoristiti svoje ovlašćenje na osnovu § 6, stava 2 da raspiše nove izbore. § 32. Član Løgting-a koji postane Løgmaður ili Landsstýri ministar oslobađa svoje mesto u Løgting-u dok obavlja službu u Landsstýri. 2. Dalji propisi kojima se uređuje imenovanje Løgmaður-a i Landsstýri ministara utvrđuju se zakonom. § 33. Løgmaður dodeljuje Landsstýri ministrima oblasti nadležnosti u državi. Svaki/a od njih je lično odgovoran/na za svoje oblasti. 2. Løgmaður kooridinira radom Landsstýri ministara i u tom kontekstu redovno saziva sastanke sa njima na kojima se, između ostalog, ispituju svi predloženi zakoni, predlozi za nacionalne zakone Danske, i dodatne raspodele sredstava pre nego što budu izneti pred Løgting. 3. Odgovornost je Løgmaður-a da omogući svakom pojedinom Landsstýri ministru da upravlja svojom oblasti Državne nadležnosti na legalan i zadovoljavajući način. § 34. § 1 ovog zakona ne ograničava Landsstýri niti Vladinu agenciju ili instituciju da na osnovu Løgting-ovog zakona objave detaljnije propise koji su opšte prirode. Ovlašćenja za objavljivanje pomenutih propisa neće biti uslovljena odobrenjem članova Løgting-a.

136

§ 35. Odredbe iz § 1 mogu da na osnovu zakona Løgting-a, bez obzira na komitete, komisije i veća, dobiju ovlašćenja da donose konačne upravne odluke. 2. Løgting ne može imenovati članove komiteta, komisija i veća u gorenavedenom stavu 1. § 36. Løgmaður određuje koji Landsstýri ministri treba da služe kao zamenici Løgmaður-a i ko će nadgledati dužnosti Løgmaður-s u njegovom odsustvu. Ako niko ne bude određen, Landsstýri ministar koji najduže vrši tu dužnost preuzima dužnosti Løgmaður-a. Ukoliko dva Landsstýri ministra jednako dugo vrše tu dužnost, stariji preuzima dužnosti Løgmaður-a. § 37. Løgmaður i Landsstýri ministri imaju pravnu dužnost da upravljaju oblastima iz državne nadležnosti koje su im pripisane. Sporna pitanja u vezi sa ovom pravnom dužnosti se uređuju na zasedanju suda sa porotom. Detaljni propisi u vezi sa pomenutom dužnosti se utvrđuju zakonom koji donosi Løgting. § 38. Løgting imenuje komitet od tri svoja člana kako bi omogućio zakonito sprovođenje aktivnosti Landsstýri-ja. 2.Ukoliko komitet sumnja da je Landsstýri postupio na nepravilan način, može zahtevati da predsednik Løgting-a imenuje nezavisno veće bez sudskih ovlašćenja. Nakon završetka svoje istrage po datom pitanju, nezavisno veće priprema izveštaj za Løgting o tome da li je ili ne administracija spornog pitanja bila vođena na zakonit način. Dve petine članova Løgting-a mogu napismeno podneti isti zahev. 3. Članovi nezavisnog veća imaju završen pravni fakultet i nisu zaposleni u Landsstýri administraciji, vladinoj instituciji, pravosuđu, i nisu prethodno bili uključeni u dati slučaj. 4. Nezavisno veće ima pravo da zahteva da dobije pisane ili usmen informacije od pojedinih građana, kao i državnih funkcionera.

137

§ 39. Løgting može donositi zakone kojima se omogućava Løgting-u da izabere dodatnu osobu u Parlamentu koja bi nadgledala rad autonomne uprave. Pravosuđe § 40. Sudske vlasti su organizovane kao samostalan sudski sistem koji deluje u skladu sa Zakonom o sudskoj praksi Danske za Farska Ostrva. Finansijski poslovi § 41. Nikakav direktni ili indirektni porez ne može biti nametnut, izmenjen, ili ukinut osim putem zakona donetog od strane Løgting-a. 2. Nikakvi direktni ili indirektni porezi ne mogu biti uvedeni na bilo koji dohodak, uvoz, izvoz, prodaju, isplate ili slično, ako se nisu pojavili pre nego što je Løgting-u podnet predlog zakona u vezi sa datim porezima. 3. Nije dozvoljeno zahtevati plaćanje poreza koji je naveden u stavu 1 dok se od strane Løgting-a ne usvoji budžet Løgting-a ili privremeni budžet. § 42. Zajmovi, garancije i sl. koji obavezuju Løgting, Landsstýri ili organe Vlade ne mogu da se uzimaju ili daju ako ne postoji ovlašćenje na osnovu zakona koji je doneo Løgting. § 43. Pre prvog oktobra svake godine, Landsstýri podnosi Løgting-u predlog budžeta za narednu kalendarsku godinu. 2. Nikakvi troškovi se ne plaćaju ako za to ne postoji ovlašćenje u budžetu ili drugim namenskim sredstvima koja su na snazi u vreme kada je trošak uknjižen. Ipak, od datuma završetka fiskalne godine do prvog aprila, za troškove koji su napravljeni u prethodoj fiskalnoj godini, sredstva se mogu dodeliti iz prethodnog budžeta. 3. Ukoliko postane evidentno da budžet neće biti odobren pre početka fiskalne godine, Landsstýrið podnosi predlog privremenog budžeta.

138

§ 44. Dodatne raspodele sredstava su predviđene zakonom Løgting-a. 2. Ukoliko je stvar hitna, po predlogu Landsstýri-a, komitet za finansije Løgting-a može dodeliti dodatna sredstva, osim ako dve petine članova komiteta ne zahteva da se pitanje reši po zakonu koji donosi Løgting. 3. Dodatne raspodele sredstava za koje postoji ovlašćenje od strane finansijskog komiteta odobravaju se tokom godine kroz dodatni budžet ne kasnije od 31. decembra iste godine. Landsstýri je odgovoran za podnošenje predloga dodatnog budžeta pre 1.decembra. § 45. Državni računi se ne iznose pred Løgting kasnije od šest meseci nakon završetka fiskalne godine. 2. Løgting bira revizora koji pregleda godišnje državne račune i obezbeđuje da sav prihod Vlade bude uknjižen u tim računima, i da ni jedan trošak ne bude plaćen a da za to ne postoji neophodno ovlašćenje u budžetu ili drugim dodatnim raspodelama sredstava. Revizori mogu zahtevati da im se omogući pristup svim informacijama i dokumentima koji su im potrebni. Detaljni propisi o tome koliko revizora treba da bude imenovano i koje delatnosti treba da obavljaju predviđa zakon Løgting-a. 3. Državni računi sa napomenama revizora se podnose Løgting-u na odobrenje. 4. Odredbe gore navedenih stavova 1-3 takođe su primenjive na državne organe vlasti koji vode odvojene račune. Pitanja od opšteg značaja § 46. Nakon što organi vlasti Farskih Ostrva donesu odluku, oblasti pod danskom nadležnosti se preuzimaju shodno zakonu koji donosi Løgting. § 47. Podnesci organima vlasti Danske o mogućnosti primene zakona ili Kraljevskog Dekreta, koji su na snazi samo u državi Danskoj, i na Farska Ostrva, mogu se ostvariti samo putem danske zakonske preporuke.

139

§ 48. Danska zakonska preporuka koja je odobrena od strane Løgting-a stupa na snagu ne kasnije od 30 dana nakon što Løgmaður ratifikuje tu preporuku i prosledi je organima vlasti Danske. § 49. Landsstýri preispituje samo Kraljevske Dekrete koji su na snazi u državi Danskoj. Ovo se takođe primenjuje na sve propise koje prosleđuje danski Ministar sa namerom da omogući njihovo stupanje na snagu na Farskim Ostrvima. § 50. Ukoliko se organima vlasti Farskih Ostrva odgovornost za državnu nadležnost daje danskim zakonom ili Kraljevskim Dekretom, opšte zakone koji se odnose na pomenuto ovlašćenje donosi Løgting; za druga pitanja ovlašćenje da objavi opšte direktive ima Landsstýri. 2. U slučajevima gde je organima vlasti Farskih Ostrva data odgovornost nad oblastima državne nadležnosti izvršnim nalogom od strane danskog Ministra, pomenuto ovlašćenje ima Landsstýri. § 51. Landsstýri predstavlja organe vlasti Farskih Ostrva pred organima vlasti Danske. 2. Pod ovim okolnostima, § 52, stavovi 2 i 3 su takođe primenjivi. Međunarodni ugovori § 52. Landsstýri ima sudsku nadležnost nad pitanjima državne nadležnosti o kojima organi vlasti Farskih Ostrva imaju pravo da pregovaraju i zaključuju ugovore/sporazume sa drugim zemljama. 2. Landsstýri ne može, međutim, bez odobrenja Løgting-a da zaključi ugovore koji, da bi mogli da se primene ili su bitni zbog nekog drugog razloga, zahtevaju savet ili dopuštenje Løgting-a.

3. Kada se pomenuti ugovor/sporazum da Løgting-u na ratifikaciju, Landsstýri navodi koji su pralamentarni zakoni i zakonski predlozi Danske potrebni da bi se međunarodni sporazum mogao primeniti.

140

§ 53. Landsstýri razmatra međunarodne sporazume koje organi vlasti Danske daju na razmatranje organima vlasti Danske. 2. Pod ovim okolnostima, § 52, stav 2 i 3 su takođe primenjivi. § 54. Løgting iz svog članstva bira sedmočlani komitet spoljnih poslova, sa kojim se Landsstýri konsultuje pre donošenja odluka koje se odnose na pitanja inostrane politike od izuzetno velike važnosti. 2. Shodno ovome, Landsstýr se konsultuje sa svojim komitetom u vezi sa pregovorima sa organima vlasti Danske o važnim pitanjima koja utiču na odnose između Farskih Ostrva i Danske. § 55. Smatra se da Løgting-ov zakon, ili jedan njegov deo, nije stupio na snagu ako je:

a. u suprotnosti sa međunarodnim sporazumom koji su ratifikovala Farska Ostrva,

b. u suprotnosti sa međunarodnim sporazumom koji je ratifikovalal Danska bez ograđivanja od Farskih Ostrva.

Opštine § 56. Prava opština da upravljaju svojim sopstvenim

poslovima pod nadzorom Landsstýri su predviđena zakonom Løgting-a, uključujući, ali ne ograničavajući se na, stepen do kog lokalne vlasti i međuopštinske organizacije mogu postati zadužene koristeći kredite, Stupanje na snagu § 57. Ukoliko Løgting usvoji predlog zakona kojim bi se izmenio ovaj zakon, Løgmaður ne može odmah ratifikovati odobreni zakon. Nakon sledećih izbora za Løgting, isti neizmenjeni zakon mora biti odobren na prvom zasedanju novoizabranog Løgting-a. Nakon odobrenja, Løgmaður može ratifikovati zakon na uobičajeni način.

141

2. Ukoliko se autonomija izmeni, predlozi zakona planirani tako da izmene Zakon o autonomiji shodno rafitikovanim izmenama Zakona o autonomiji se odobravaju i ratifikuju u skladu sa normalnim procedurama.

§ 58. Ovaj zakon Løgting-a stupa na snagu na dan Svetog Olafa 1995.godine.

2. Istovremeno, sledeći zakoni se opozivaju:

a) Parlamentarni akt br. 1 od 13. maja 1948. godine, o merodavnoj povelji Farskih Ostrva koja se odnosi na specijalna pitanja, kako je izmenjeno Parlamentarnim aktom br. 2 od 3. januara 1985. godine.

b) Parlamentarni akt br. 2 od 13. maja 1948. godine o

izvršnoj vlasti Farskih Ostrva.

c) Parlamentarni akt br. 22 od 22. maja 1962. godine o

stalnom komitetu Løgting-a koji se bavi ograničenjima u ribolovu i spornim pitanjima jedinstvenog tržišta EEZ.

d) § 2, stav 2, tačka 2, Parlamentarnog akta br. 49 od 20. jula 1978. godine o izborima za Løgting, kako je izmenjeno parlamentarnim aktom br. 68 od 13. maja 1992. godine.

3. § 33 ovog akta, međutim ne stupa na snagu do dana Svetog Olafa 1996. godine. Pre nego što §33stupi na snagu, § 6 parlamentarnog akta br.1 od 13. maja 1948. godine o merodavnoj povelji Farskih Ostrva koja se odnosi na specijalna pitanja, izmenjena parlamentarnim aktom br. 2 od 3. januara 1985. godine, i § 8 parlamentarnog akta br. 2 od 13. maja 1948. godine o izvršnoj vlasti na Farskim Ostrvima u potpunosti ostaju na snazi.

142

Organski zakon 6/2006 od 19. jula o reformi Statuta autonomije Katalonije Preambula Katalonija se razvijala tokom vremena zahvaljujući doprinosu mnogih generacija, tradicija i kultura, koje su u Kataloniji pronašli zemlju dobrodošlice. Katalonski narod vekovima izražava svoju volju za samoupravom, koja je otelotvorena u institucijama kao što je njen Generalitat – stvoren 1359. godine od strane Cervera Corts – kao i u njihovom posebnom pravnom sistemu, koji je objedinjen, zajedno sa drugim pravnim kompilacijama u Constitucions i altres drets de Catalunya (Ustavu i drugim zakonima Katalonije). Nakon 1714. godine bilo je raznih pokušaja obnavljanja institucija samouprave. Prekretnice na ovom istorijskom putu uključuju Mancomunitat iz 1914. godine, obnovu Generalitata praćeno Statutom iz 1932. godine, ponovno uspostavljanje Generalitata 1977. godine i Statut iz 1979. godine, što se odvijalo istovremeno sa povratkom demokratije, donošenjem Ustava 1978. godine i Statutom autonomija. Katalonija je uspostavila kolektivnu slobodu u institucijama Generalitata što je u povezano sa istorijom afirmacije i poštovanja osnovnih prava i javnih sloboda pojedinca, kao i naroda; istorijom koju građanke i građani Katalonije žele da nastave, kako bi omogućili izgradnju demokratskog i unapređenog društva, društva blagostanja i napretka, u solidarnosti sa Španijom kao celinom, i Španijom sjedinjenom sa Evropom. Narod Katalonije i danas zagovara slobodu, pravdu i jednakost kao viših vrednosti svog kolektivnog postojaja i iskazuje svoju želju da napreduje na način kojim će se

143

obezbediti dostojanstven kvalitet života svih koji žive i rade u Kataloniji. Organi javne vlasti služe opštem interesu i pravima građana, poštujući princip supsidijarnosti. U svetlu svega gore navedenog, i u skladu sa duhom preambule Statuta iz 1979., ovim Estatutom predviđa se sledeće: • Katalonija je zemlja bogata teritorijom i narodima, različitostima koje je vekovima definiše i obogaćuju, kao i osnažuju za vreme koje dolazi. • Katalonija je zajednica slobodnih ljudi za slobodne ljude, u kojoj svaki pojedinac može da živi i izražava različite indentitete, čvrsto se zalažući za zajednicu utemeljenu na poštovanju dostojanstva pojedinca. • Doprinosom njenih građana oblikovano je ujedinjeno društvo, koje nastojanja smatra vrednostima, koje je inovativno i preduzimljivo, a to su sve vrednosti koje i dalje pokreću njegov napredak. • Samouprava Katalonije utemeljena je Ustavom, kao i na osnovu istorijskih prava naroda Katalonije koji, u okviru Ustava, dovode do priznavanja jedinstvenog položaja Generalitata u ovom Estatutu. Katalonija želi da razvija svoju političku ličnost u okviru države koja priznaje i poštuje različitost identiteta koja karakteriše narode Španije. • U građanskoj tradiciji i tradiciji udruživanja oduvek se isticao značaj katalonskog jezika i kulture, prava i dužnosti, znanja, obrazovanja, društvene kohezije, održivog razvoja i jednakosti prava, a danas se naročito ističe jednakost između žena i muškaraca. • Katalonija, posredstvom države, učestvuje u izgradnji političkog projekta Evropske unije, čije vrednosti i ciljeve i sama deli. • Katalonija, svojom humanističkom tradicijom, afirmiše svoja zalaganja zajedno sa svim narodima, u izgradnji mirnog i pravednog svetskog poretka.

144

Kao odraz osećanja i želja građana Katalonije, Parlament Katalonije definisao je Kataloniju kao naciju ogromnom većinom. Španski Ustav, u svom drugom članu, priznaje nacionalnu stvarnost Katalonije kao nacionalnosti. Pri ostvarivanju neotuđivog prava Katalonije na samoupravu, članovi Parlamenta Katalonije ovim putem predlažu, Ustavni odbor Kongresa poslanika prihvata, a narod Katalonije ratifikuje ovaj Statut. UVOD�I DEO Član 1. Katalonija Katalonija, kao nacionalnost, ostvaruje svoju samoupravu, koja je osnovana kao autonomna zajednica u skladu sa Ustavom i ovim Estatutom, koji predstavlja njen osnovni institucionalni zakon. Član 2. Generalitat 1. Generalitat je institucionalni sistem u okviru kojeg je politički organizovana samouprava Katalonije. 2. Generalitat se sastoji od Parlamenta, Predsedništva Generalitata, Vlade i drugih institucija čije osnivanje se predviđa u Poglavlju V Dela II. 3. Opštine, vegueries, comarques i drugi organi lokalne samouprave koji mogu da budu određeni zakonom takođe čine institucionalni sistem Generalitata, s obzirom na to da predstavljaju organe na osnovu kojih je Generalitat teritorijalno organizovan, ne dovodeći u pitanje njihovu autonomiju. 4. Ovlašćenja koja ima Generalitat potiču od naroda Katalonije i ostvaruju se u skladu sa ovim Estatutom i Ustavom. Član 3. Politički okvir 1. Odnos koji Generalitat ima prema državi temelji se na principu obostrane institucionalne lojalonsti, a reguliše se

145

opštim principom na osnovu kojeg je Generalitat zapravo država, zatim principima autonomije, bilateralizma i multilateralizma. 2. Katalonija ima svoj politički i geografski značaj u državi Španiji i Evropskoj uniji, i inkorporira vrednosti, principe i obaveze koje se podrazumevaju na osnovu činjenice da je ona njihov deo. Član 4. Prava i rukovodeći principi 1. Organi javne vlasti Katalonije promovišu puno ostvarivanje sloboda i prava priznatih u ovom Estatutu, Ustavu, Evropskoj uniji, Opštoj deklaraciji o pravima čoveka, Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava kao i drugim međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je potpisala Španija, a kojima se priznaju i garantuju osnovna prava i slobode. 2. Organi javne vlasti Katalonije promovišu uslove u kojima su pojedinačna i zajednička sloboda i jednakost stvarne i delotvorne; one omogućuju učešće svih ljudi u političkom, ekonomskom, kulturnom i društvenom životu, i priznaju pravo naroda na očuvanje i razvijanje svog identiteta. 3. Organi javne vlasti Katalonije promovišu vrednosti slobode, demokratije, jednakosti, pluralizma, mira, pravde, solidarnosti, društvene kohezije, jednakosti polova i održivog razvoja. Član 5. Istorijska prava Samouprava Katalonije takođe je utemeljena na istorijskim pravima naroda Katalonije, na njihovim svetovnim institucijama, kao i na pravnoj tradiciji Katalonije, koju ovaj Estatut inkorporira i modernizuje u članu 2, Privremene odredbe broj dva, kao i u drugim propisima u okviru Ustava, iz kojih proizilazi priznanje jedinstvenog

146

stava Generalitata kada je reč o građanskom pravu, jeziku, kulturi, njihovoj projekciji u oblasti obrazovanja, kao i institucionalni sistem na osnovu kojeg je organizovan Generalitat. Član. Jezik Katalonije i jezici u službenoj upotrebi 1. Jezik Katalonije jeste katalonski jezik. Kao takav, katalonski jezik se obično koristi i ima prednost u organima državne uprave, kao i u javnim medijima Katalonije, a takođe je i jezik na kojem se obično odvija nastava u okviru obrazovnog sistema. 2. Katalonski jezik je službeni jezik Katalonije, zajedno sa kastiljanskim, koji je službeni jezik države Španije. Svako lice ima pravo da upotrebljava ova dva službena jezika i građani Katalonije imaju pravo i obavezu da poznaju ova dva jezika. Organi javne vlasti Katalonije uspostavljaju potrebne mere kako bi se omogućilo ostvarivanje ovih prava i ispunjavanje ove obaveze. U skladu sa odredbama člana 32., ne postoji diskriminacija na osnovu korišćenja bilo kojeg od ova dva jezika. 3. Generalitat i država preduzimaju potrebne mere kako bi katalonski jezik dobio status službenog jezika u Evropskoj uniji, kako bi uspostavili njegovo prisustvo i upotrebu u međunarodnim organizacijama i međunarodnim ugovorima sa kulturološkim ili lingvističkim sadržajem. 4. Generalitat promoviše komunikaciju i saradnju sa drugim zajednicama i teritorijama kojima je zajedničko jezičko nasleđe Katalonije. U tom smislu, Generalitat i država mogu, prema potrebi, da zaključuju sporazume, ugovore i druge instrumente saradnje s ciljem promovisanja i eksternog širenja katalonskog jezika. 5. Oksitanski jezik, poznat kao aranski jezik u Aranu, jeste jezik Arana i u službenoj je upotrebi u Kataloniji, kako je utvrđeno ovim Estatutom i zakonima kojima se uređuje lingvistička normalizacija.

147

Član 7. Politički status Katalonaca 1. Španski građani sa zakonskim prebivalištem u Kataloniji uživaju pogodnosti u okviru političkog statusa Katalonaca ili građana Katalonije. Njihova politička prava ostvaruju se u skladu sa ovim Estatutom i zakonom. 2. Španski građani sa prebivalištem u inostranstvu čije poslednje zakonsko prebivalište je bila Katalonija, takođe uživaju, kao Katalonci, politička prava utvrđena ovim Estatutom; njihovi naslednici, koji zadrže ovo državljanstvo, takođe uživaju ova prava, ukoliko to zahtevaju, na način određen zakonom. Član 8. Simboli Katalonije 1. Zastava, državni praznik i himna su nacionalni simboli Katalonije, definisane kao nacionalnosti u članu 1. 2. Zastava Katalonije, koja je tradicionalna zastava sa četiri crvene trake na žutoj pozadini, postavlja se na državnim ustanovama, kao i tokom zvaničnih manifestacija koje se održavaju u Kataloniji. 3. Državni praznik Katalonije je Diada, koja se obeležava jedanaestog septembra. 4. Himna Katalonije naziva se Els segadors. 5. Parlament reguliše različito izražavanje simboličkog okvira Katalonije i definiše njihov protokolarni red. 6. Pravna zaštita simbola Katalonije ista je kao i zaštita koja se primenjuje za druge simbole države. Član 9. Teritorija Teritorija Katalonije je teritorija koja odgovara geografskim i administrativnim granicama Generalitata od stupanja na snagu ovog Estatuta. Član 10. Glavni grad Glavni grad Katalonije je grad Barselona, u kojem se nalazi i stalno sedište Parlamenta, Predsedništva Generalitata

148

i Vlade, ne dovodeći u pitanje moguće sastanke Parlamenta i Vlade na nekim drugim lokacijama u Kataloniji, u skladu sa Poslovnikom Parlamenta i zakonom. Član 11. Aran 1. Narod Arana ostvaruje pravo na samoupravu preko ovog Estatuta, Conselh Generau d’Aran i bilo koje druge svoje institucije. 2. Građani Katalonije i njihove političke institucije priznaju Aran kao oksitanski entitet, sa kulturološkim, istorijskim, geografskim i jezičkim identitetom kojeg aranski narod vekovima brani. Ovaj Estatut priznaje, čuva i poštuje ovu jedinstvenost i priznaje Aran kao jedinstveni teritorijalni entitet u okviru Katalonije, koji podleže posebnoj zaštiti u okviru posebnog pravnog sistema. Član 12. Teritorije sa istorijskim, jezičkim i kulturološkim vezama sa Katalonijom Generalitat promoviše komunikaciju, kulturnu razmenu i saradnju sa svakom zajednicom i teritorijom, bez obzira da li pripada državi Španiji ili ne, koja je istorijski, jezički i u kulturološkom smislu povezana sa Katalonijom. Iz tog razloga, Generalitat i država Španija, prema potrebi, mogu da zaključuju sporazume, ugovore ili druge instrumente saradnje u bilo kojoj oblasti, što može da uključuje i stvaranje zajedničkih entiteta. Član 13. Katalonske zajednice izvan Katalonije

Generalitat, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom, neguje društvene, ekonomske i kulturološke veze sa katalonskim zajednicama izvan Katalonije i obezbeđuje za to potrebnu pomoć. U tom smislu, Generalitat, prema potrebi, može da zaključuje sporazume o saradnji sa javnim i privatnim institucijama na teritorijama i u državama gde

149

postoje ove katalonske zajednice i može da zahteva od države da u ovom smislu zaključuje međunarodne ugovore. Član 14. Teritorijalna primena propisa 1. Propisi i rezolucije Generalitata i građanskog prava Katalonije primenjiva su na teritoriji Katalonije, ne dovodeći u pitanje bilo koje izuzetke koji mogu da budu utvrđeni u vezi sa bilo kojim pitanjem ili u bilo kojoj situaciji koja se reguliše na osnovu privatnog statusa ili drugim pravilima izvan date teritorije. 2. Strani građani koji steknu špansko državljanstvo podležu građanskom pravu Katalonije ukoliko imaju zakonsko prebivalište u Kataloniji, osim u slučaju da zahtevaju drugačije. DEO I. PRAVA, OBAVEZE I RUKOVODEĆI PRI�CIPI POGLAVLJE I. GRAĐA�SKA I SOCIJAL�A PRAVA I OBAVEZE Član. 15. Prava pojedinca 1. Građani Katalonije imaju prava i obaveze potvrđene u pravilima navedenim u članu 4.1. 2. Svaki pojedinac ima pravo da živi dostojanstveno, bezbedno i nezavisno, bez eksploatacije, maltretiranja i svake vrste diskriminacije, i ima pravo da slobodno razvija svoju ličnost i lične sposobnosti. 3. Prava građana Katalonije, kako je utvrđeno ovim Estatutom, mogu da se prenose i na druge pojedince, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom. Član 16. Prava u oblasti porodice Svaki pojedinac ima pravo, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom, na socijalne doprinose i pomoć države namenjene za ispunjavanje porodičnih obaveza.

150

Član 17. Prava maloletnih lica Sva maloletna lica imaju pravo da dobijaju svu pažnju koja je potrebna za razvijanje njihove ličnosti, kao i za njihovu dobrobit kako u porodičnom, tako i u društvenom kontekstu. Član 18. Prava starih lica Stara lica imaju pravo da žive dostojanstveno, bez eksploatacije i maltretiranja, i nije dozvoljena njihova diskriminacija po osnovu starosne dobi. Član 19. Prava žena 1. Svaka žena ima pravo da slobodno razvija svoju ličnost i lične sposobnosti, da živi dostojanstveno, uz samopouzdanje i nezavisnost, bez eksploatacije, maltretiranja i bilo koje vrste diskriminacije. 2. Žene imaju pravo da, jednako kao i muškarci, učestvuju u svim privatnim i javnim sferama. Član 20. Pravo na dostojanstvenu smrt 1. Svaki pojedinac ima pravo da dobije odgovarajući tretman bola i potpunu palijativnu negu, kao i da pokrene postupak za obezbeđivanje dostojanstvene smrti. 2. Svaki pojedinac ima pravo da unapred izrazi svoju volju kako bi se zabeležila uputstva u vezi sa medicinskim tretmanom ili intervencijom koja će možda biti potrebna tom licu. Ova uputstva moraju se poštovati, naročito od strane medicinskog osoblja, u skladu sa uslovim utvrđenim zakonom, ukoliko pojedinac nije u mogućnosti da lično uzrazi šta želi. Član 21. Prava i obaveze u oblasti obrazovanja 1. Svaki pojedinac ima pravo na kvalitetno obrazovanje i jednakost kada je reč o pristupu obrazovanju. Generalitat utvrđuje model obrazovanja koji je u javnom interesu i kojim će ova prava biti zagarantovana.

151

2. U skladu sa principima utvrđenim u članu 37.4, roditeljima je garantovano pravo njihove dece na sticanje moralnog i verskog obrazovanja u skladu sa njihovim uverenjima kada je reč o državnim školama, u kojima obrazovanje nije verskog karaktera. 3. Privatne škole mogu da dobijaju sredstva od države u skladu sa odredbama zakona, kako bi se garantovala prava na jednak pristup i kvalitetno obrazovanje. 4. Obrazovanje je besplatno na svim obaveznim nivoima, a na ostalim nivoima kako se zakonom utvrdi. 5. Svaki pojedinac ima pravo na profesionalnu i trajnu obuku, shodno uslovima utvrđenim zakonom. 6. Svaki pojedinac ima pravo, prema uslovima koji se utvrđuju zakonom, na sredstva od države s ciljem zadovoljenja svojih obrazovnih potreba, kao i na jednak pristup višim stepenima obrazovanja, u skladu sa sopstvenim ekonomskim mogućnostima, sposobnostima i sklonostima. 7. Pojedinci sa posebnim potrebama, kada je reč o obrazovanju, imaju pravo na podršku potrebnu kako bi dobili pristup obrazovnom sistemu, u skladu sa odredbama zakona. 8. Članovi obrazovne zajednice imaju pravo da učestvuju u poslovima škola i univerziteta, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom. Član 22. Prava i obaveze u oblasti kulture 1. Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup kulturi i razvijanju svojih pojedinačnih i kolektivnih kreativnih sposobnosti. 2. Svaki pojedinac dužan je da poštuje i čuva kulturno nasleđe. Član 23. Prava u oblasti zdravstva 1. Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup besplatnim uslugama zdravstvene zaštite koje se obezbeđuju u okviru javne odgovornosti, prema uslovima utvrđenim zakonom.

152

2. Korisnici javne zdravstvene zaštite imaju pravo na poštovanje prednosti koju navode kada je reč o izboru doktora ili zdravstvene ustanove, prema uslovima utvrđenim zakonom. 3. Svaki pojedinac, kada je reč o uslugama javne ili privatne zdravstvene zaštite, ima pravo da bude informisan o uslugama kojima može da pristupi, kao i o uslovima njihovog korišćenja; da bude informisan o medicinskim terapijama i njihovim rizicima, pre početka lečenja; da daje svoj pristanak na sve medicinske intervencije; da ima pristup svojoj medicinskoj evidenciji; kao i pravo na poverljivost kada je reč o podacima u vezi sa njegovim/njenim zdravljem, prema uslovima utvrđenim zakonom. Član 24. Prava u oblasti usluga socijalne zaštite 1. Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup mreži usluga socijalne zaštite koje se obezbeđuju u okviru javnih odgovornosti, da bude informisan o ovim uslugama i da daje svoj pristanak na bilo kakvu aktivnost koja na njega ili nju lično utiče, prema uslovima utvrđenim zakonom. 2. Lica sa posebnim potrebama kada je reč o ličnoj nezavisnosti u okviru svakodnevnih aktivnosti, imaju pravo na brigu koja odgovara njihovoj situaciji, u skladu sa zakonom utvrđenim uslovima. 3. Ona lica ili porodice koji se nalaze u uslovima siromaštva imaju pravo na minimalni zagarantovani doprinos kojim im se obezbeđuju minimalni uslovi neophodni za dostojanstven život, u skladu sa zakonom utvrđenim uslovima. 4. Organizacije trećeg društvenog sektora imaju pravo da ostvaruju svoje funkcije u oblastima socijalnog učešća i saradnje. Član 25. Prava u oblasti rada

153

1. Svi zaposleni imaju pravo na profesionalnu obuku i napredovanje i pravo slobodnog pristupa uslugama javnog zapošljavanja. 2. Pojedinci koji su isključeni sa tržišta rada zbog toga što nisu bili u mogućnosti da se prijave ili ponovo prijave na tržište rada, a ne raspolažu sredstvima za izdržavanje, imaju pravo na namirnice i resurse za koje ne plaćaju doprinos, kako bi im se olakšao opstanak u situaciji u kojoj se nalaze, u skladu sa zakonom utvrđenim uslovima. 3. Svi zaposleni imaju pravo da obavljaju svoj posao i radne zadatke u uslovima kojima se garantuje njihovo zdravlje, bezbednost i dostojanstvo. 4. Zaposleni, ili njihovi predstavici, imaju pravo na informisanje, konsultovanje i učestvovanje u svojim preduzećima. 5. Organizacije kao što su sindikati i unije poslodavaca imaju pravo da obavljaju svoje funkcije u oblastima socijalnog dogovaranja, učešća i socijalne saradnje. Član 26. Prava u oblasti stanovanja Pojedinci koji nemaju dovoljno resursa imaju pravo na pristojan dom, stoga organi javne vlasti zakonom utvrđuju sistem mera kojima će se ovo pravo garantovati, u skladu sa zakonom određenim uslovima. Član 27. Prava i obaveze u oblasti životne sredine 1. Svaki pojedinac ima pravo da živi u okruženju u kojem je uspostavljena ravnoteža, koje je održivo i u kojem se uvažava zdravlje, u skladu sa standardima i nivoima zaštite utvrđenim zakonom. Svaki pojedinac takođe ima pravo da uživa u pejzažu i prirodnim dobrima, dužan je da ih koristi odgovorno i da izbegava rasipanje prirodnih dobara i nanošenje štete ovim dobrima. 2. Svaki pojedinac ima pravo na zaštitu od različitih vrsta zagađenja, u skladu sa standardima i nivoima

154

koji su utvrđeni zakonom. Pojedinac je takođe u obavezi da sarađuje u procesu očuvanja prirodnog nasleđa, kao i u aktivnostima koje za cilj imaju uklanjanje svih vrsta zagađenja, s ciljem održavanja i očuvanja prirodne sredine za buduće generacije. 3. Svaki pojedinac ima pravo pristupa informacijama o životnoj sredini kojima raspolažu organi javne vlasti. Pravo na informisanost može da se ograniči samo opravdanim razlozima u okviru javnog reda, prema uslovima utvrđenim zakonom. Član 28. Prava potrošača i korisnika

1. Svaki pojedinac, kao potrošač ili korisnik robe i usluga, ima pravo na zaštitu svog zdravlja i bezbednosti. On/ona ima pravo na tačne i razumljive informacije o karakteristikama i cenama robe i usluga, na sistem garancija za kupljene proizvode i ugovoreno obezbeđivanje usluga, kao i na zaštitu svojih ekonomskih interesa od zloupotrebe, nemara ili prevare.

2. Potrošači i korsnici imaju pravo na informisanost, kao i na učešće, bilo direktno ili preko svojih predstavnika, kada je reč o organima državne uprave Katalonije, prema zakonom utvrđenim uslovima. POGLAVLJE II. PRAVA U OBLASTI POLITIKE I UPRAVE Član 29. Pravo na učešće 1. Građani Katalonije imaju jednako pravo da učestvuju u javnim poslovima Katalonije, bilo direktno ili

155

preko svojih predstavnika, pod pretpostavkama i prema uslovima utvrđenim ovim Estatutom i zakonom. 2. Građani Katalonije imaju pravo da biraju svoje predstavnike u predstavničkim političkim telima i da budu kandidati na izborima, u skladu sa uslovima i zahtevima utvrđenim zakonom. 3. Građani Katalonije imaju pravo da promovišu i predstavljaju zakonske inicijative Parlamentu, u uskladu sa uslovima utvrđenim ovim Estatutom i zakonom. 4. Građani Katalonije imaju pravo da učestvuju, direktno ili preko udruženih tela, u parlamentarnom postupku izrade zakona, u skladu sa procedurama utvrđenim u Poslovniku Parlamenta. 5. Svaki pojedinac ima pravo da podnosi predstavke i žalbe, u formi i vrsti dejstva koji su utvrđeni zakonom, institucijama i Upravi Generalitata, kao i jedincama lokalne samouprave Katalonije kada je reč o pitanjima iz oblasti za koje su navedeni organi nadležni. Uslovi za ostvarivanje ovog prava i njegovog dejstva, kao i obaveze institucija kod kojih se podnose predstavke i žalbe, utvrđuju se zakonom. 6. Građani Katalonije imaju pravo da promovišu sazivanje javnih konsultacija od strane Generalitata i gradskih odbora u vezi sa pitanjima u njihovoj nadležnosti, u formi i u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom. Član 30. Prava na pristup javnim uslugama i dobroj upravi 1. Svaki pojedinac ima pravo na jednak pristup javnim i ekonomskim uslugama od opšteg interesa. Organi državne uprave određuju uslove pristupa i standarde kvaliteta u vezi sa ovim uslugama, bez obzira na to o kojem sistemu njihovog obezbeđivanja je reč. 2. Svaki pojedinac ima pravo na nepristrasno i objektivno postupanje od strane organa javne vlasti Katalonija u pitanjima koja utiču na pojedinca, kao i da

156

aktivnosti koje organi javne vlasti preduzimaju budu proporcionalne ciljevima koje te aktivnosti opravdavaju. 3. Zakonom se regulišu uslovi ostvarivanja i obezbeđivanja prava navedenih u prethodnim stavovima 1. i 2. i određuju se okolnosti pod kojima katalonski organi državne uprave i bilo koje javne usluge koje od njih zavise donose pravila o pravima korisnika i obavezama pružaoca usluga. Član 31. Pravo na zaštitu ličnih podataka Svaki pojedinac ima pravo na zaštitu ličnih podataka koji se nalaze u evidenciji Generalitat-a, I imaju pravo da pristupaju, pregledaju i ispravljaju ove podatke. Nezavisni organ vlasti, imenovan od strane Parlamenta, obezbeđuje poštovanje ovih prava u skladu sa uslovima određenim zakonom. POGLAVLJE III. JEZIČKA PRAVA I OBAVEZE Član 32. Prava i obaveze u vezi sa poznavanjem i upotrebom jezika Svaki pojedinac ima pravo da ne bude diskriminisan po osnovu jezika. Pravni akti koji se sprovode na bilo koja od dva jezika u službenoj upotrebi, su u jezičkom smislu potpuno validni i delotvorni. Član 33. Jezička prava u ophođenju sa organima državne uprave i državnim institucijama 1. Građani imaju pravo na svoj jezički izbor. U ophođenju sa institucijama, organizacijama i organima državne uprave u Kataloniji, svaki pojedinac ima pravo da upotrebljava jezik u službenoj upotrebi po svom izboru. Ovo pravo je obavezujuće za državne institucije, organizacije i organe uprave, uključujući i izbornu upravu u Kataloniji, i uopšteno posmatrano, bilo koji privatni organ koji od njih zavisi kada ostvaruje javne funkcije.

157

2. U ophođenju sa Upravom pravosuđa, javnim tužilaštvom, javnim beležnicima i javnim matičnim uredima, svaki pojedinac ima pravo da koristi jezik u službenoj upotrebi po sopstvenom izboru u bilo kojem postupku koji uključuje sud, javnog beležnika ili registrovanje, zatim da mu se sva službena dokumentacija koja se izdaje u Kataloniji izda na željenom jeziku, bez dovođenja u situaciju da bude bespomoćan ili da izdavanje dokumenta neopravdano kasni zbog jezika koji je pojedinac odabrao, kao i da nije u obavezi da obezbedi bilo koju vrstu prevoda. 3. S ciljem garantovanja prava na izbor jezika, sudije i sudije za prekršaje, javni tužioci, javni beležnici, službenici koji registruju imovinu i preduzeća, osobe zadužene za civilni registar ili službenici u Upravi pravosuđa, dužni su, kako bi služili Kataloniji, na način utvrđen zakonom, da pokažu da adekvatno i u dovoljnoj meri poznaju jezike u službenoj upotrebi, čime dokazuju da su sposobni da ispunjavaju funkcije svoje pozicije i u opisu njihovog radnog mesta. 4. S ciljem garantovanja prava na izbor jezika, Državna uprava u Kataloniji dužna je da pokaže da njeni zaposlenici adekvatno i u dovoljnoj meri poznaju dva jezika u službenoj upotrebi čime dokazuju da su sposobni da ispunjavaju funkcije svoje pozicije i u opisu njihovog radnog mesta. 5. Građani Katalonije imaju pravo da komuniciraju pismenim putem na katalonskom jeziku sa ustavnim entitetima i pravosudnim organima u celoj državi, u skladu sa procedurama utvrđenim odgovarajućim zakonom. Ove institucije staraju se i obrađuju pismenu komunikaciju na katalonskom jeziku, koji je u svim slučajevima u potpunosti zakonski validan. Član 34. Prava potrošača i korisnika Svaki pojedinac, u svojstvu potrošača ili korisnika robe, proizvoda i usluga, ima pravo da bude uslužen usmeno

158

ili u pisanoj formi na jeziku u službenoj upotrebi po sopstvenom izboru. Organi, preduzeća i ustanove koje su otvorene za javnost u Kataloniji obavezane su da omoguće postojanje jezičkog izbora u skladu sa zakonom utvrđenim uslovima. Član 35. Jezička prava u oblasti obrazovanja 1. Svaki pojedinac ima pravo na obrazovanje na katalonskom jeziku, kako je utvrđeno ovim Estatutom. Katalonski jezik upotrebljava se kao jezik nastave i učenja u okviru univerzitetskog i ne-univerzitetskog obrazovanja. 2. Učenici imaju pravo na obrazovanje na katalonskom jeziku na ne-univerzitetskom nivou. Oni takođe imaju pravo i obavezu da u dovoljnoj meri poznaju usmeno i pismeno izražavanje na katalonskom i kastiljanskom jeziku nakon završetka obaveznog obrazovanja, bez obzira na to kojim jezikom su se obično služili kada su započeli školovanje. Katalonski i kastiljanski jezici dovoljno su zastupljeni u nastavnom planu. 3. Učenici imaju pravo da ne budu razdvojeni u centre ili različite razrede po osnovu jezika kojim se obično služe. 4. Učenici koji se priključe školskom sistemu u Kataloniji u kasnijem uzrastu od uobičajene starosne dobi kada se počinje sa školovanjem, imaju pravo na posebnu jezičku pomoć ukoliko im nedostatak sposobnosti razumevanja otežava normalno praćenje nastave. 5. Nastavno osoblje i studenti na univerzitetima imaju pravo da se izražavaju, usmeno ili u pisanoj formi, na jeziku u službenoj upotrebi po sopstvenom izboru. Član 36. Prava koja se odnose na aranski jezik 1. Svaki pojedinac u Aranu ima pravo da poznaje i upotrebljava aranski jezik i da bude uslužen usmeno ili u pisanoj formi, na aranskom jeziku prilikom ophođenja sa organima državne uprave, kao i javnim i privatnim entitetima odgovornim upravi.

159

2. Građani Arana imaju pravo da se služe aranskim jezikom u ophođenju sa Generalitat-om. 3. Druga jezička prava i obaveze u vezi sa aranskim jezikom utvrđuju se zakonom. POGLAVLJE IV. GARA�CIJE ZAKO�SKIH PRAVA Član 37. Opšte odredbe 1. Prava priznata u Poglavljima I, II I III ovog Dela obavezuju sve organe javne vlasti Katalonije, kao i pojedinačne građane, u zavisnosti od prirode svakog prava. U propisima koje donose organi javne vlasti u Kataloniji ova prava se poštuju, tumače i primenjuju na način na koji se najbolje obezbeđuje njihova potpuna delotvornost. Prava priznata u članovima 32. i 33. obavezujuća su takođe za Opštu državnu upravu u Kataloniji. 2. Parlament zakonom odobrava Povelju o pravima i obavezama građana Katalonije. Odredbe ovog člana koje se odnose na prava priznata u Poglavljima I, II i III ovog Dela takođe se primenjuju i na prava priznata u gore navedenoj Povelji. 3. Osnovno uređenje i direktno razvijanje prava priznatih u Poglavljima I, II I III ovog Dela sprovode se aktom Parlamenta. 4. Prava i principi u ovom Delu ne podrazumevaju nikakve izmene sistema raspodele ovlašćenja, stvaranje novih delova koja se odnose na ovlašćenja, kao ni izmene postojećih. Nijedna odredba ovog Dela neće se doneti, primeniti ili tumačiti ni na jedan način kojim bi se umanjila ili ograničila osnovna prava priznata Ustavom, međunarodnim ugovorima i konvencijama koje je ratifikovala Španija.

160

Član 38. Zaštita 1. Veće za zakonske garancije štiti prava priznata u Poglavljima I, II i III ovog Dela i u Povelji prava i obaveza građana Katalonije, u skladu sa članom 76.2 b i c. 2. Protiv bilo kojeg akta kojim se umanjuju prava priznata u Poglavljima I, II i III ovog Dela i Povelje o pravima i obavezama građana Katalonije može da se podnese tužba Vrhovnom sudu pravde Katalonije, u skladu sa procedurom utvrđenom zakonom. POGLAVLJE V. RUKOVODEĆI PRI�CIPI Član 39. Opšte odredbe 1. Organi javne vlasti Katalonije upravljaju javnom politikom u skladu sa rukovodećim principima utvrđenim Ustavom ovim Estatutom. U ostvarivanju svojih ovlašćenja, organi javne vlasti Katalonije promovišu i usvajaju sve mere potrebne za garantovanje njihove pune delotvornosti. 2. Priznavanje, poštovanje i zaštita ovih rukovodećih principa oblikuje pozitivno zakonodavstvo, sudsku praksu i aktivnosti koje preduzimaju organi javne vlasti. 3. Rukovodeći principi su primenjivi kod nadležnosti, u skladu sa odredbama zakona i drugih propisa kojim se utvrđuju. Član 40. Zaštita pojedinca i porodice 1. Organi javne vlasti imaju za cilj unapređivanje kvaliteta života za svakog pojedinca. 2. Organi javne vlasti garantuju pravnu, ekonomsku i socijalnu zaštitu različitih vidova porodice regulisanih zakonom, kao osnovne strukture, kao elementa koji pogoduje razvoju društvene kohezije i kao primarne strukture suživota između pojedinaca. Zatim, oni promivišu ekonomske mere i propise koji pružaju podršku porodici s ciljem garantovanja

161

ravoteže između profesionalnog i porodičnog života i rađanja dece, sa posebnom pažnjom usmerenom na velike prodice. 3. Organi javne vlasti naročito garantuju zaštitu dece od svih oblika eksploatacije, napuštanja, maltretiranja i okrutnosti, od siromaštva i posledica istog. U svim aktivnostima koje sprovode organi javne vlasti ili privatne institucije, interesima deteta daje se prioritet. 4. Organi javne vlasti promovišu javne politike kojima se podstiče emancipacija mladih, olakšavajući im pristup zaposlenju i rešenju stambenog pitanja, kako bi mogli da kreiraju sopstveni život i učestvuju sa jednakim pravima i obavezama u društvenom i kulturnom životu. 5. Organi javne vlasti garantuju pravnu zaštitu licima sa invaliditetom i promovišu njihovu društvenu, ekonomsku i radnu integraciju. Oni takođe usvajaju potrebne mere kako bi se pronašla zamena ili upotpunila podrška neposrednog porodičnog okruženja. 6. Organi javne vlasti garantuju zaštitu starim licima kako bi mogli da vode pristojan i samostalan život i kako bi mogli da učestvuju u društvenom i kulturnom životu. Oni takođe nastoje da omoguće potpunu integraciju starih lica u društvo putem javnih politika koje su utemeljene na principu međugeneracijske solidarnosti. 7. Organi javne vlasti promovišu jednakost različitih stabilnih oblika zajednice između parova, vodeći računa o njihovim karakteristikama, bez obzira na seksualno opredeljenje partnera. Ove zajednice i drugi oblici suživota, kao i posledice koje iz njih proističu, regulišu se zakonom. 8. Organi javne vlasti promovišu jednakost svih pojedinaca, bez obzira na njihovo poreklo, nacionalnu pripadnost, pol, rasu, veroispovest, socijalno stanje ili seksualno opredeljenje, i takođe promovišu iskorenjivanje rasizma, antisemitizma, ksenofobije, homofobije i drugih pojava koje mogu da predstavljaju narušavanje jednakosti i dostojanstva pojedinca.

162

Član. 41. Rodna perspektiva 1. Organi javne vlasti garantuju prodržavanje principa jednakih mogućnosti ženama i muškarcima kada je reč o pristupu zaposlenju, profesionalnom napredovanju, radnim uslovima, uključujući zaradu, kao i u svim drugim okolnostima, i takođe garantuju da žene neće biti diskriminisane po osnovu trudnoće ili majčinstva. 2. Organi javne vlasti garantuju integraciju rodne perspektive i žena u sve javne politike kako bi se obezbedila stvarna i delotvorna jednakost i ravnopravnost između žena i muškaraca. 3. Javne politike garantuju da će u celosti rešavati sve oblike nasilja nad ženama i aktivnosti seksističke ili diskriminatorne prirode; one podstiču poštovanje uloge žena u kulturološki, istorijskim, socijalnim i ekonomskim oblastima i promovišu učešće ženskih grupa i udruženja u kreiranju i ocenjivanju ovih politika. 4. Organi javne vlasti, kod utvrđivanja ekonomskih i socijalnih politika, priznaju i uzimaju u obzir ekonomsku vrednost porodične brige i nege. 5. Organi javne vlasti, u okviru svojih ovlašćenja, i u slučajevima koje utvrde zakon, obezbeđuju da je slobodan izbor kod žena odlučujući faktor u svim pitanjima koja mogu da utiču na njihovo dostojanstvo, integritet, fizičko i mentalno napredovanje, a naročito kada je reč o pitanjima kojima se utiče na telo i reproduktivno i seksualno zdravlje žena. Član 42. Socijalna kohezija i zaštita 1. Organi javne vlasti promovišu javne politike koje podstiču socijalnu koheziju i garantuju sistem socijalnih usluga, bilo da se radi o javnim ili privatnim subvencijama, u skladu sa ekonomskim i socijalnim pokazateljima Katalonije.

163

2. Organi javne vlasti obezbeđuju celovitu socijalnu, ekonomsku i radnu integraciju pojedinaca i grupa kod kojih je najizraženija poteba za zaštitom, naročito kod onih koji su pogođeni siromaštvom ili suočeni sa rizikom od socijalnog isključivanja. 3. Organi javne vlasti obezbeđuju dostojanstvo, sigurnost i celokupnu zaštitu svih pojedinaca, posebno onih koji spadaju u najugroženije grupe. 4. Organi javne vlasti garantuju kvalitet usluge i besplatnu javnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom. 5. Organi javne vlasti promovišu preventivne politike i politike zajednice i garantuju kvalitetne i besplatne usluge socijalne pomoći koje su zakonom određene kao osnovne. 6. Organi javne vlasti preduzimaju neophodne mere kako bi uspostavili sistem za prihvatanje doseljenika i promovišu politike kojima se garantuju priznavanje delotvornost njihovih prava i obaveza, jednake mogućnosti, kao i usluge i pomoć kojima će se olakšati njihovo socijalno i ekonomsko prilagođavanje i učešće u javnim poslovima. 7. Organi javne vlasti obezbeđuju društvenu, kulturološku i versku harmoniju među pojedincima u Kataloniji, kao i poštovanje različitosti kada je reč o verovanju, etičkim i filozofskim uverenjima. Oni neguju međukulturne odnose podsticanjem i stvaranjem foruma za razvoj obostrane svesti, dijaloga i medijacije. Oni takođe garantuju priznavanje kulture Roma s ciljem očuvanja njihovog istorijskog nasleđa. Član 43. Promovisanje učešća 1. Organi javne vlasti promovišu socijalno učešće u izradi, obezbeđivanju i ocenjivanju javnih politika, kao i učestvovanje pojedinaca i udruženja u civilnim, socijalnim,

164

kulturološkim i političkim pitanjima, poštujući u celosti principe pluralizma, slobodnog preduzetništva i autonomije. 2. Organi javne vlasti omogućuju građansko i političko učešće i predstavljanje, sa posebnim osvrtom na slabije naseljene delove teritorije. 3. Organi javne vlasti obezbeđuju da cilj institucionalnih kampanja koje se organizuju prilikom izbora bude podsticanje učešća građana, kao i da informacije o izbornim kandidatima koje prenose mediji budu tačne, objektivne i neutralne, kako bi bio poštovan politički pluralizam. Član 44. Obrazovanje, istraživanje i kultura 1. Organi javne vlasti garantuju kvalitet obrazovnog sistema i obezbeđuje studentima humanističko, naučno i tehničko obrazovanje, zasnovano na društvenim vrednostima jednakosti, solidarnosti, slobode, pluralizma i građanske odgovornosti, kao i svim drugim vrednostima koje čine temelje demokratskog suživota. 2. Organi javne vlasti obezbeđuju dovoljan nivo poznavanja trećeg jezika po okončanju obaveznog obrazovanja. 3. Organi javne vlasti promovišu i podstiču uključenost i učešće porodice u obrazovanju dece, u okviru obrazovne zajednice, i omogućuju i promovišu pristup vannastavnim obrazovnim aktivnostima. 4. Organi javne vlasti podstiču visokokvalitetno naučno proučavanje i istraživanje, umetničku kreativnost, kao i očuvanje i širenje kulturnog nasleđa Katalonije. 5. Organi javne vlasti preduzimaju potrebne mere kako bi svakom pojedincu omogućili pristup kulturi, kulturnim dobrima i uslugama, kao i kulturnom, arheološkom, istorijskom, industrijskom i umetničkom nasleđu Katalonije. Član 45. Društveno-ekonomska oblast

165

1. Organi javne vlasti usvajaju potrebne mere za promovisanje ekonomskog i društvenog napretka Katalonije i njenih građana, na osnovu principa solidarnosti, kohezije, održivog razvoja i jednakih mogućnosti. 2. Organi javne vlasti promovišu pravedniju raspodelu ličnog i teritorijalnog bogatstva u okviru katalonskog sistema socijalne zaštite. 3. Organi javne vlasti usvajaju mere potrebne kako bi se garantovala prava zaposlenih na rad i sindikat, i podstiču i promovišu njihovo učestvovanje u preduzećima, kao i politike zaposlenja sa punim radnim vremenom, jačanje stabilnosti zaposlenja, obuku zaposlenih, sprečavanje rizika na radnom mestu, zdravlje i bezbednost na radnom mestu, stvaranje prihvatljivih uslova na radnom mestu, nediskriminaciju po osnovu pola, i garantovanje potrebnih perioda odmora i plaćenog godišnjeg odmora. 4. Generalitat promoviše stvaranje oblasti koja se odnosi na radne odnose u Kataloniji, koja bi bila utvrđena u skladu sa specifičnom proizvodnom i poslovnom realnošću Katalonije i socijalnih agenata Katalonije, u kojoj bi bili predstavljeni sindikati, organizacije poslodavaca kao i uprava Generalitata. U okviru ove oblasti, organi javne vlasti podstiču praksu socijalnog dijaloga, dogovaranja, kolektivnih nagodbi, vansudskih rešavanja sporova u vezi sa zaposlenjem, kao i učestvovanje u razvijanju i unapređivanju proizvodne strukture. 5. Generalitat daje prednost razvoju poslovanja i preduzetničkog duha, uzimajući u obzir društvenu odgovornost preduzeća, slobodno preduzetništvo i uslove konkurentnosti, i obezbeđuje zaštitu, s posebnim osvrtom na proizvodnu ekonomiju i poslovanje samozaposlenih preduzetnika, malih i srednjih preduzeća. Generalitat podstiče aktivnosti zadruga i radničkih udruženja i stimuliše inicijative socijalne ekonomije. 6. Sindikati i organizacije poslodavaca učestvuju u definisanju javnih politika koje na njih utiču. Generalitat

166

promoviše medijaciju i arbitražu kada je reč o rešavanju konflikata interesa različitih socijalnih agenata. 7. Stručne organizacije i organi koji se bave javnim pravom koji zastupaju ekonomske i profesionalne interese, kao i udruženja koja pripadaju trećem sektoru konsultuju se prilikom utvrđivanja javnih politika koje na njih utiču. 8. Vodeći računa o društvenim, kulturološkim i funkcijama ekonomske promocije koje imaju štedionice, Generalitat štiti njihovu institucionalnu autonomiju i promoviše društveni doprinos koji ovi subjekti imaju na ekonomske i socijalne strategije u različitim delovima Katalonije. Član 46. Životna sredina, održivi razvoj i teritorijalna uravnoteženost 1. Organi javne vlasti obezbeđuju zaštitu životne sredine usvajanjem javnih politika koje se temelje na održivom razvoju, kao i na kolektivnoj i međugeneracijskoj solidarnosti. 2. Politike u vezi sa životnom sredinom naročitu pažnju posvećuju smanjenju različitih vidova zagađenja, uspostavljanju standarda i nivoa minimalne zaštite, kreiranju mera za ispravljanje štete nanete životnoj sredini, razumnom korišćenju prirodnih dobara, prevenciji i kontroli erozije i aktivnosti koje menjaju atmosferske i klimatske modele, kao i poštovanju principa zaštite životne sredine, očuvanja priridnih dobara, odgovornosti, ekološke kontrole, recikliranja i ponovne upotrebe robe i proizvoda. 3. Organi javne vlasti stvaraju uslove za očuvanje prirode i biodiverziteta, promovišu integraciju ciljeva iz oblasti životne sredine i sektorskih politika i uspostavljaju uslove u kojima svaki pojedinac može da uživa u prirodnom nasleđu i pejzažu. 4. Organi javne vlasti obezbeđuju ekonomsku i teritorijalnu koheziju primenom politika kojima se obezbeđuje poseban tretman planinskih predela, zaštita

167

pejzaža i obale, promocija poljoprivrede, stočarstva i šumarstva, kao i uravnotežena raspodela proizvodnih sektora, usluga u opštem interesu i komunikacijskih mreža po celoj teritoriji. 5. Organi javne vlasti obezbeđuju građanima informacije o životnoj sredini i podstiču obrazovanje o vrednostima u vezi sa očuvanjem i unapređivanjem životne sredine kao zajedničkog nasleđa. Član 47. Stanovanje Organi javne vlasti omogućuju pristup stanovanju obezbeđivanjem zemljišta i promovisanjem smeštaja u državnim ili subvencionisanim stanovima, s posebnim osvrtom na mlade, kao i grupe sa najizraženijim potrebama. Član 48. Pokretljivost i bezbednost na putevima 1. Organi javne vlasti promovišu politike o saobraćaju i komunikaciji koje su zasnovane na kriterijumu održivosti kojima se podstiče korišćenje javnog prevoza i unapređivanje pokretljivosti, i kojima se garantuje pristup ljudima sa smanjenom pokretljivošću. 2. Organi javne vlasti podstiču, u smislu prioriteta, mere kojima je cilj unapređivanje bezbednosti na putevima i smanjenje broja saobraćajnih nesreća, sa posebnim naglaskom na njihovom sprečavanju, obrazovanju o bezbednosti na putevima i brizi za žrtve saobraćajnih nesreća. Član 49. Zaštita potrošača i korisnika 1. Organi javne vlasti garantuju zaštitu zdravlja, bezbednost i odbranu prava i legitimnih interesa potrošača i korisnika. 2. Organi javne vlasti garantuju postojanje instrumenata medijacije i arbitraže za potrošače, razvijaju svest o ovim instrumentima i njihovoj primeni i pružaju podršku udruženjima potrošača i korisnika.

168

Član 50. Promovisanje i širenje katalonskog jezika 1. Organi javne vlasti štite katalonski jezik u svim oblastima i podstiču njegovo poznavanje, upotrebu i širenje. Ovi principi takođe se primenjuju i za aranski jezik. 2. Vlada, univerziteti i institucije višeg obrazovanja, na osnovu ovlašćenja koja imaju, usvajaju odgovarajuće mere kojima se garantuje upotreba katalonskog jezika u nastavi, administraciji i istraživačkim aktivnostima. 3. Politike kojima se promoviše katalonski jezik proširuju se po celoj državi, Evropskoj uniji i ostatku sveta. 4. Organi javne vlasti preduzimaju potrebne korake kako bi obezbedili da podaci sadržani na oznakama, ambalaži i uputstvima za upotrebu proizvoda koji se distribuiraju u Kataloniji takođe budu odštampani na katalonskom jeziku. 5. Generalitat, lokalna uprava u druge javne korporacije u Kataloniji, institucije i preduzeća koja su odgovorna ovim telima i franšizama ovih usluga, služe se katalonskim jezikom u sprovođenju svojih internih postupaka, kao i u njihovim međusobnim odnosima. Oni se takođe služe ovim jezikom u komunikaciji i obaveštenjima naslovljenim na fizička ili pravna lica sa prebivalištem u Kataloniji, ne dovodeći u pitanje prava građana na prijem istih na kastiljanskom jeziku, ukoliko oni tako zatraže. 6. Organi javne vlasti garantuju upotrebu katalonskog znakovnog pisma i uslove jednakosti za osobe oštećenog sluha koji odaberu da se služe ovim jezikom, koji će biti predmet obrazovanja, zaštite i poštovanja. 7. U skladu sa odredbama Ustava, država obezbeđuje podršku za primenu principa navedenih u ovom članu. Uspostavljaju se instrumenti za koordinaciju, i prema potrebi, kombinovane aktivnosti za postizanje veće delotvornosti. Član 51. Saradnja radi promovisanja mira i saradnja u oblasti razvoja 1. Generalitat promoviše kulturu mira i aktivnosti kojima se neguje mir u svetu.

169

2. Generalitat promoviše aktivnosti saradnje i politike razvoja odnosa među narodima i uspostavlja programe za obezbeđivanje hitne humanitarne pomoći. Član 52. Mediji 1. Organi javne vlasti promovišu uslove kojima se garantuje pravo na informacije i pravo na dobijanje tačnih informacija iz medija, čija sadržina uvažava lično dostojanstvo i politički, socijalni, kulturni i verski pluralizam. Takođe, kada je reč o medijima u vlasništvu države, informacije koje se obezbeđuju su neutralne. 2. Organi javne vlasti promovišu uslove kojima se garantuje jednak pristup audio-vizuelnim uslugama u Kataloniji. Član 53. Pristup informacijama i komunikacionim tehnologijama 1. Organi javne vlasti omogućuju poznavanje informacijskog društva i podstiču jednak pristup komunikacionim i informacionim tehnologijama u svim oblastima života, uključujući radno mesto; oni podstiču da ove tehnologije budu ljudima na usluzi i da ne utiču negativno na njihova prava, i garantuju pružanje usluga preko gorenavedenih tehnologija, u skladu sa principima univerzalnosti, kontinuiteta i modernizacije. 2. Generalitat promoviše tehnološke obuke, istraživanje i inovacije kako bi mogućnosti napredovanja koje se nude zahvaljujući poznavanju informacionog društva mogle da doprinesu poboljšanju usluga socijalne zaštite i društvene kohezije. Član 54. Istorijsko sećanje 1. Generalitat i drugi organi javne vlasti ulažu napore kada je reč o poznavanju i očuvanju istorijskog sećanja o Kataloniji, kao kolektivnog nasleđa koje svedoči o otporu i borbi za prava i demokratske slobode. S tom namerom oni

170

usvajaju potrebne institucionalne inicijative za priznavanje i rehabilitaciju svih građana koji su bili prognani, kao posledica odbrane demokratije i katalonske samouprave. 2. Generalitat nastoji da ovo istorijsko sećanje postane trajan simbol tolerancije, dostojanstva demokratskih vrednosti, odbacivanja totalitarizma i priznavanja svih pojedinaca koji su bili prognani kao posledica njihovih ličnih, ideoloških ili izbora po sopstvenoj savesti. DEO II. I�STITUCIJE POGLAVLJE I. PARLAME�T Član 55. Opšte odredbe 1. Parlament predstavlja narod Katalonije. 2. Parlament ostvaruje zakonodavnu nadležnost, odobrava budžet Generalitata i kontroliše i promoviše političke aktivnosti, kao i aktivnosti Vlade. On je mesto gde se izražava pluralizam i odvija politička rasprava. 3. Parlament je nepovrediv. Član 56. Sastav i izborni sistem 1. Parlament sačinjava najmanje stotinu, a najviše sto pedeset poslanika, izabranih na period of četiri godine na osnovu univerzalnog, slobodnog, jednakog, direktnog i tajnog glasanja, u skladu sa ovim Estatutom i izbornim zakonodavstvom. 2. Izborni sistem je sistem proporcionalne zastupljenosti i trebalo bi da obezbedi adekvatnu zastupljenost svih područja na teritoriji Katalonije. Izborna uprava je nezavisna i garantuje transparentnost i objektivnost izbornog procesa. Izborni sistem reguliše se aktom Parlamenta odobrenog konačnim izglasavanjem integralnog teksta većine od dve trećine poslanika u Parlamentu.

171

3. U skladu sa izbornim zakonodavstvom, građani Katalonije, zahvaljujući građanskim i političkim pravima koje imaju, su oni koji biraju i koji imaju pravo da budu birani. Katalonski Zakon o izborima uspostavlja kriterijume ravnopravnosti između žena i muškaraca kada je reč o sastavljanju izborne liste. 4. Petnaest dana pre isteka zakonskog mandata, Predsednik Generalitata raspisuje izbore koji se održavaju u roku od četrdeset do šezdeset dana od raspisivanja. Član 57. Pravni status poslanika u Parlamentu 1. Poslanici u Parlamentu su nepovredivi kada je reč o glasovima i mišljenjima koje izražavanju prilikom obavljanja svojih funkcija. Za vreme njihovog mandata, oni uživaju pravni imunitet, dakle ne mogu da budu hapšeni osim u slučaju flagrantnog krivičnog dela. 2. Nadležni organ u procesima koji se vode protiv poslanika je Vrhovni sud pravede Katalonije. Izvan teritorije Katalonije, krivična odgovornost primenjuje se pod istim uslovima pred Krivičnim većem Vrhovnog suda Španije. 3. Članovi Parlamenta ne podležu obaveznom mandatu. Član 58. Parlamentarna autonomija 1. Parlament ima organizacionu, finansijsku, administrativnu i disciplinarnu autonomiju. 2. Parlament izrađuje i odobrava Poslovnik, svoj budžet i utvrđuje pravni status svojih zaposlenih. 3. Odobravanje ili reforma Poslovnika Parlamenta razmatra se na plenarnoj skupštini za šta je potreban pozitivan glas apsolutne većine članova Parlamenta kod konačnog izglasavanja integralnog teksta. Član 59. Organizacija i rad

172

1. Parlament ima predsednika i Predsednički odbor koji se biraju na plenarnoj skupštini. Njihov izbor i funkcije regulišu se Poslovnikom Parlamenta. 2. Poslovnik Parlamenta utvrđuje prava i obaveze poslanika, uslove potrebne za formiranje parlamentarnih grupa, ulogu ovih grupa u obavljanju parlamentarnih funkcija i ovlašćenja Odbora predstavnika. 3. Parlament radi za vreme plenarne skupštine u okviru odbora. Parlamentarne grupe učestvuju u radu svih odbora u broju koji je srazmeran njihovoj zastupljenosti. 4. Parlament ima stalni odbor, kojim predsedava predsednik Parlamenta i koji se sastoji od onoliko poslanika u Parlamentu koliko je određeno Poslovnikom Parlamenta, srazmerno zastupljenosti njihove parlamentarne grupe. Stalni odbor nadgleda ostvarivanje parlamentarnih ovlašćenja kada Parlament ne zaseda, u periodima između sednica po završetku parlamentarnog mandata i kada dođe do raspuštanja Parlamenta. Na kraju zakonskog mandata ili nakon raspuštanja Parlamenta, mandat poslanika u Parlamentu koji čine Stalni odbor se produžava do konstituisanja novog Parlamenta. 5. Osobe koje vrše javne funkcije i zaposleni u organima javne uprave koji funkcionišu u Kataloniji, dužni su da se pojave pred Parlamentom kada se to od njih zahteva. 6. Parlament može da formira istražne odbore u vezi sa bilo kojim pitanjem od javnog značaja ili u interesu Generalitata. Lica koja dobiju poziv da se pojave pred tim odborom dužna su da to učine u skladu sa procedurama i garancijama koje su utvrđene Poslovnikom Parlamenta. Sankcije za neispunjavanje ove obaveze regulišu se zakonom. 7. Pojedinačne ili grupne predstavke upućene Parlamentu regulišu se Poslovnikom Parlamenta. Poslovnikom se takođe uspostavljaju mehanizmi učešća građana u ostvarivanju parlamentarnih funkcija.

173

Član 60. Sistem sastajanja i sednica 1. Parlament se na godišnjoj osnovi obično sastaje u toku dva perioda zasedanja koji su utvrđeni Poslovnikom. Parlament može da se sastaje na vanrednim sednicama koje se održavaju izvan uobičajenih perioda zasedanja. Vanredne parlamentarne sednice saziva predsednik Parlamenta uz odobrenje Stalnog odbora, na predlog tri parlamentarne grupe ili jedne četvrtine poslanika u Parlamentu ili na zahtev parlamentarnih grupa ili poslanika u Parlamentu koji predstavljaju apsolutnu većinu. Parlament se takođe ssastaje na vanrednim sednicama na zahtev predsednika Generalitata. Vanredne sednice sazivaju se za rešavanje pitanja u okviru posebnog dnevnog reda i raspuštaju se kada završe sa datim pitanjima. 2. Plenarne sednice su javne, osim u situacijama koje odredi Poslovnik Parlamenta. 3. Kako bi Parlament usvojio validne odluke, potrebo je prisustvo apsolutne većine poslanika u Parlamentu. Odluke su važeće ukoliko ih odobri prosta većina prisutnih poslanika, ne dovodeći u pitanje posebne većine utvrđene ovim Estatutom, zakonom ili poslovnikom Parlamenta. Član 61. Funkcije Osim funkcija utvrđenih u članu 55., Parlament se bavi i sledećim pitanjima: a) Postavlja senatore koji predstavljaju Generalitat u Senatu. Ovo postavljanje vrši se u toku posebnog zasedanja sazvanog u tu svrhu i srazmerno je broju poslanika u svakoj parlamentarnoj grupi. b) Izrađuje predloge zakona poslanika koji se predstavljanju pred Predsedničkim odborom Kongresa i da predlaže poslanike koji su zaduženi da brane ove predloge zakona. c) Zahteva od državne Vlade da usvoji predloge zakona Vlade.

174

d) Zahteva od države da prenese ili poveri nadležnosti i dodeli ovlašćenja, iz člana 150. Ustava. e) Da podnosi žalbe po osnovu neustavnosti i da se pojavljuje pred Ustavnim sudom u drugim ustavnim postupcima, u skladu sa Organskim zakonom o Ustavnom sudu. f) Ostvaruje bilo koju drugu funkciju koja mu je dodeljena ovim Estatutom i zakonom. Član 62. Zakonodavna inicijativa i ostvarivanje zakonodavne funkcije 1. Zakonodavna inicijativa je pitanje kojim se bave poslanici u Parlamentu, parlamentarne grupe i Vlada. Ovo je takođe i pitanje kojim se bave građani, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonima Katalonije, u okviru građanske zakonodavne inicijative, kao i za predstavnička tela jedinica teritorijalne organizacije Katalonije na nivou iznad opštinskog, koje su utvrđene ovim Estatutom. 2. Zakoni kojima se direktno regulišu pitanja navedena u članovima 2.3, 6, 37.2, 56.2, 67.5, 68.3, 77.3, 79.3, 81.2 i 94.1 su zakoni koji se odnose na osnovni razvoj Estatuta. Za odobravanje, izmene i ukidanje ovih zakona potreban je pozitivan glas apsolutne većine prisutne na plenarnoj sednici kod konačnog izglasavanja glasanja integralnog teksta, osim u slučajevima za koje Estatut utvrdi drugi sistem glasanja. 3. Plenarna sednica može da poveri procese obrade i odobravanja zakonodavnih inicijativa stalnim zakonodavnim odborima. Ovo poveravanje može da se ukine u bilo kojem trenutku. Pitanja koja ne mogu da budu poverena odborima obuhvataju reformu Estatuta, osnovne razvojne zakone, budžet Generalitata i zakone o zakonodavnom poveravanju ovlašćenja Vladi. Član 63. Poveravanje zakonodavne nadležnosti Vladi

175

1. Parlament može da poveri Vladi pravo donošenja odredbi zakonskog ranga. Propisi Vlade koji sadrže poverene zakonodavne nadležnosti nazivaju se zakonodavne uredbe. Pitanja koja ne mogu da se obuhvate poveravanjem zakonodavnih nadležnosti uključuju reformu Estatuta, osnovne razvojne zakone, sa izuzetkom poveravanja utvrđivanja prerađenog teksta, osnovno uređivanje i direkno razvijanje prava priznatih u ovom Estatutu i Povelji o pravima i obavezama građana Katalonije, kao i pitanje budžeta Generalitata. 2. Zakonodavne nadležnosti mogu da se poveravaju samo Vladi. Poveravanje se vrši promišljeno, zakonskim putem, za određenu namenu, i potrebno je da se navede vremenski rok u kojem se ono primenjuje. Poveravanje prestaje nakon što Vlada proglasi odgovarajuću zakonodavnu uredbu ili kada Vlada postane vršilac dužnosti Vlade. 3. Nakon ovlašćivanja Vlade da izradi novi tekst člana zakona, zakoni kojima se uređuje poveravanje utvrđuju osnove koje Vlada primenjuje kod ostvarivanja poveravanja zakonodavnih nadležnosti. Nakon ovlašćivanja Vlade da preradi zakonski tekst, zakonom se utvrđuju obim i kriterijumi u vezi sa prerađivanjem teksta. 4. Kontrola poverenih zakonodavnih nadležnosti reguliše se Poslovnikom Parlamenta. Zakoni kojim se uređuje poveravanje takođe mogu da utvrde poseban sistem kontrole zakonodavnih uredbi. Član 64. Uredbe sa zakonskom snagom 1. U slučaju vanredne ili hitne potrebe, Vlada može da donese privremene zakonske odredbe u vidu uredbe sa zakonskom snagom. Pitanja koja ne mogu da budu predmet ovih uredbi sa zakonskom snagom uključuju reformu Estatuta, predmete osnovnih razvojnih zakona, osnovno uređivanje i direktno razvijanje prava priznatih u ovom

176

Estatutu i Povelji o pravima i obavezama građana Katalonije kao i pitanje budžeta Generalitata. 2. Uredbe sa zakonskom snagom se ukidaju ukoliko u roku od trideset dana od njihovog objavljivanja, što je period koji ne može da bude produžen, ne budu posebno posebno potvrđene od strane Parlamenta, nakon rasprave i glasanja. 3. Parlament može da obrađuje uredbe sa zakonskom snagom kao Vladine nacrte zakona, u okviru hitne procedure i u roku određenom u gorenavedenoj tački 2. Član 65. Proglašavanje i objavljivanje zakona Zakone Katalonije objavljuje, u ime kralja, predsednik Generalitata, koji nalaže njihovo objavljivanje u Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya (Službenom listu Generalitata Katalonije) u roku od petnaest dana, kao i u Boletín Oficial del Estado (Službenom glasniku države Španije). Datum objavljivanja u Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya smatra se datumom stupanja na snagu datog zakona. Zvanična verzija na kastiljanskom jeziku je prevod sačinjen u Generalitatu. Član 66. Razlozi prestanka zakonodavnog mandata Zakonodavni mandat prestaje istekom mandata od četiri godine od datuma održavanja izbora. Zakonodavni mandat može takođe da prestane i ranije ukoliko ne dođe do inauguracije predsednika Generalitata, ili u slučaju da predsednik Generalitata odredi prevremeno raspuštanje parlamenta. POGLAVLJE II. PREDSED�IK I GE�ERALITAT

177

Član 67. Izbor, predlaganje, lični status, prestanak funkcije i ovlašćenja 1. Predsednik je najviši predstavnik Generalita-a i on upravlja aktivnostima Vlade. Predsednik je takođe redovni zastupnik države u Kataloniji.. 2. Predsednik Generalitat-a bira se u Parlamentu iz redova poslanika. Zakonom mogu da se urede ograničenja u vezi sa mandatom.

3. Ukoliko dva meseca nakon prvog glasanja za inauguraciju ne bude izabran nijedan kandidat, Parlament se automatski raspušta i vršilac dužnosti predsednika Generalitata odmah raspisuje izbore koji se održavaju u roku od četrdeset do šezdeset dana.

4. Predsednika Generalitata imenuje kralj. 5. Pravni status predsednika Generalitata reguliše se aktom Parlamenta. S ciljem postizanja prvenstva i protokola u Kataloniji, predsednik Generalitata ima najistaknutiji položaj kako i dolikuje zastupniku Generalitata i države u Kataloniji. 6. Kao redovni zastupnik države u Kataloniji, predsednik je ovlašćen da: a) proglašava, u ime kralja, zakone, pravne uredbe i zakonodavne uredbe u Kataloniji i da daje nalog za njihovo objavljivanje; b) Daje nalog za objavljivanje postavljanja institucionalnih ustanova države u Kataloniji; c) Zahteva saradnju sa bilo kojim organom državne uprave koji ostvaruje javne funkcije u Kataloniji; d) Preduzima druge aktivnosti u skladu sa zakonom. 7. Mandat predsednika Generalitata prestaje obnavljanjem Parlamenta na narednim izborima, prihvatanjem predloga o nepoverenju vlade ili poništavanjem glasanja o poverenju vlade, smrću, ostavkom, usled trajne fizičke ili mentalne onesposobljenosti, potvrđene od strane Parlamenta, koja Predsednika čini neprikladnim za

178

obavljanje bilo koje javne funkcije, ili potvrđenom krivičnom kaznom koja Predsednika čini neprikladnim za obavljanje bilo koje javne funkcije. 8. Prvi ministar, ukoliko postoji, ili ministar određen zakonom, menja i zamenjuje predsednika Generalitata u slučaju njegovog odstustva, bolesti ili prestanka funkcije usled onesposobljenosti ili smrti. Ovo menjanje i zamena ne podrazumevaju ostvarivanje funkcije predsednika kada je reč o predlaganju glasanja o poverenju vladi, postavljanju i prestanku fuunkcije ministara ili prevremenom raspuštanju Parlamenta.

9. Predsednik Generalitata u slučajevima kada nije imenovan prvi ministar, može privremeno da poveri izvršne funkcije drugom ministru. POGLAVLJE III. VLADA I UPRAVA GE�ERALITATA

ODELJAK JEDA�. VLADA Član 68. Funkcije, sastav, organizacija i prestanak rada 1. Vlada je vrhovni zajednički organ koji rukovodi političkim delovanjem i Upravom Generalitata. Ovaj organ ostvaruje izvršne funkcije i regulativna ovlašćenja u skladu sa ovim Estatutom i zakonom. 2. Vlada se sastoji od predsednika Generalitata, prvog ministra, ukoliko postoji, i ministara.

3. Zakonom se uređuje organizacija, funkcije i ovlašćenja Vlade. 4. Vlada prestaje da postoji po prestanku funkcije predsednika Generalitata.

179

5. Svi akti, opšti propisi i odredbe koji potiču iz Vlade ili Uprave Generalitata objavljuju se u Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya. Ovo se smatra dovoljnim za sve namene kada je reč o delotvornosti i stupanju na snagu opštih propisa i odredbi. Član 69. Prvi ministar Predsednik Generalitat-a može uredbom da imenuje prvog ministra. Obrazloženje za ovo imenovanje podnosi se Parlamentu. Prvi ministar je član Vlade. Dužnost prvog ministra, u skladu sa zakonom, uključuje njegove sopstvene funkcije, kao i funkcije koje mu poveri predsednik Generalitata. Član 70. Lični status članova Vlade 1. Predsednik i ministri u Generalitatu za vreme svog mandata ne mogu da budu hapšeni ili pritvarani za krivična dela za koja se pretpostavi da su počinili na teritoriji Katalonije, osim u slučaju flagrantnih krivičnih dela. 2. Vrhovni sud pravde Katalonije ovlašćen je da odlučuje o optužnici, krivičnom gonjenju i sudskom procesu koji se odnose na predsednika i ministre Generalitata. Izvan teritorije Katalonije, krivična odgovornost se primenjuje pod istim uslovima pred Sudskim većem Vrhovnog suda Španije. ODELJAK DVA. UPRAVA GE�ERALITATA

Član 71. Opšte odredbe i principi organizacije i rada 1. Uprava Generalitata je organizacija koja ostvaruje izvršne funkcije koje se ovim Estatutom dodeljuju Generalitatu. Ona se smatra uobičajenim organom uprave u skladu sa odredbama ovog Estatut-a i zakona, ne dovodeći u pitanje ovlašćenja lokalnih uprava. 2. Uprava Generalitata objektivno služi opštim interesima i u celosti podleže zakonu.

180

3. Uprava Generalitata deluje u skladu sa principima koordinacije i sveobuhvatne primene, kako bi garantovala integraciju javnih politika. 4. Uprava Generalitata, u skladu sa principima transparentnosti, objavljuje potrebne informacije u javnosti kako bi omogućila građanima da ocenjuju njeno upravljanje. 5. Uprava Generalitata ostvaruje svoje funkcije na teritoriji Katalonije u skladu sa principima dekoncentracije i decentralizacije. 6. Zakonom se reguliše organizacija Uprave Generalitata i u svakom slučaju se određuje sledeće: a) Vrste funkcionalne decentralizacije i različiti oblici javnih i privatnih manifestacija koje Uprava Generalitata može da usvoji; b) Oblike organizacije i upravljanja javnim uslugama; c) Aktivnosti Uprave Generalitata u oblasti privatnog prava, kao i učešće privatnog sektora u izvršavanju javnih politika i obezbeđivanje javnih usluga. 7. Pravni status zaposlenih sa službom u Upravi Generalitata reguliše se zakonom, u svakom slučaju uključuje uslove o nespojivosti funkcija, zagarantovanu obuku i nadograđivanje znanja, kao i praksu potrebnu za obavljanje javnih funkcija. Član 72. Konsultativni organi Vlade 1. Pravno-savetodavna komisija je najviši konsultativni organ Vlade. Njen sastav i funkcije regulišu se aktom Parlamenta. 2. Ekonomski, socijalni i radnički savet Katalonije je konsultativni i savetodavni organ Vlade za socio-ekonomska pitanja, kao i pitanja rada i zaposlenja. Njegov sastav i funkcije regulišu se aktom Parlamenta. POGLAVLJE IV. OD�OSI IZMEĐU PARLAME�TA I VLADE

181

Član 73. Prava i obaveze članova Vlade u odnosu na Parlament 1. Predsednik i ministri Generalitata imaju pravo da prisustvuju i obraćaju se na sastancima plenarne skupštine i parlamentarnih odbora. 2. Parlament može da zahteva od Vlade i njenih članova da mu obezbede informacije koje smatra potrebnim za obavljanje njihovih funkcija. On takođe moža da zahteva prisustvo Vlade na sednicama plenarne skupštine i sastancima parlamentarnih odbora, u skladu sa uslovima utvrđenim u Poslovniku Parlamenta. Član 74. Politička odgovornost Vlade i njenih članova 1. U političkom smislu, predsednik i ministri Generalitata zajednički su odgovorni Parlamentu, ne dovodeći u pitanje direktne odgovornosti koje svaki od njih pojedinačno ima. 2. Poveravanje funkcija predsednika Generalitata ne izuzima Predsednika od političke odgovornosti pred Parlamentom. Član75. Prevremeno raspuštanje Parlamenta Predsednik Generalitat-a, na osnovu prethodne rasprave sa Vladom i na osnovu sopstvene ekskluzivne odgovornosti, može da raspusti Parlament. Ova nadležnost ne može da se ostvaruje za vreme procedure glasanja o nepoverenju vlade, kao ni u slučaju da je prošlo manje od godinu dana od prethodnog raspuštanja Parlamenta. Uredbom o raspuštanju utvrđuje se raspisivanje novih izbora, koji se održavaju u roku od četrdeset do šezdeset dana od datuma objavljivanja ove odredbe u Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya. POGLAVLJE V. DRUGE I�STITUCIJE GE�ERALITATA

182

ODELJAK JEDA�. VEĆE ZA ZAKO�SKE GARA�CIJE Član 76. Funkcije 1. Veće za zakonske garancije je institucija Generalitata koja obezbeđuje usaglašenost propisa Generalitata sa ovim Estatutom i Ustavom, u skladu sa uslovima utvrđenim u tački 2. u nastavku teksta. 2. Veće za zakonske garancije može da donosi mišljenje, u skladu sa zakonom utvrđenim uslovima, o sledećim pitanjima: a) Usaglašenosti nacrta zakona i predloga reformi Statuta autonomije Katalonije sa Ustavom, pre nego što ih odobri Parlament; b) Usaglašenosti sa ovim Estatutom i Ustavom predloga zakona Vlade i predloga zakona poslanika u Parlamentu podnetih na raspravu i odobrenje od strane Parlamenta, kao i zakonskih uredbi koje podležu ocenjivanju od strane Parlamenta; c) Usaglašenosti sa ovim Estatutom i Ustavom nacrta zakonodavnih uredbi koje odobri Vlada; d) Usaglašenosti predloga zakona Vlade i predloga zakona poslanika u Parlamentu i nacrta zakonodavnih uredbi koje odobri Vlada sa lokalnom autonomijom u skladu sa uslovima koji se garantuju ovim Estatutom. 3. Pre ulaganja žalbi po osnovu neustavnosti Parlamenta ili Vlade, ulaganja žalbi po osnovu sukoba nadležnosti od strane Vlade i ulaganja žalbi po osnovu sukoba u vezi sa odbranom autonomije pred Ustavnim sudom, Veće za zakonske garancije donosi mišljenje o datim pitanjima. 4. Mišljenja Veća za zakonske garancije, kada je reč o predlozima zakona Vlade i predlozima zakona poslanika u

183

Parlamentu na osnovu kojih se razvijaju ili se utiče na prava priznata ovim Estatutom su obavezujućeg karaktera. Član 77. Sastav i funkcionisanje 1. Veće za zakonske garancije čine članovi koje imenuje predsednik Generalitata iz redova pravnika priznate stručnosti, od kojih dve trećine članova predlaže Parlament, većinom od tri petine poslanika, dok preostalu trećinu predlaže Vlada. 2. Veće za zakonske garancije bira predsednika iz redova svojih članova. 3. Aktom Parlamenta reguliše se sastav i funkcionisanje Veća za zakonske garancije, status njegovih članova i procedure u vezi sa ostvarivanjem funkcija ovog veća. Ovlašćenje Veća za zakonske garancije da donosi mišljenje, kako je utvrđeno ovim Estatutom, može da se proširi zakonom, s tim što ova mišljenja ne moraju da budu obavezujućeg karaktera. 4. Veće za zakonske garancije ima organsku, funkcionalnu i budžetsku autonomiju u skladu sa zakonom. ODELJAK DVA. OMBUDSMA� Član 78. Funkcije i odnosi sa drugim sličnim institucijama 1. Funkcija Ombudsmana je da obezbeđuje zaštitu i odbranu prava i sloboda priznatih u Ustavu i ovom Estatutu. U toj nameri, on ili ona ekskluzivno nadgleda delovanje Uprave Generalitata, kao i delovanje svakog javnog ili privatnog organa koji je sa Ombudsmanom povezan ili mu je odgovoran za svoj rad, aktvnosti privatnih preduzeća koje rukovode javnim uslugama ili sprovode aktivnosti od opšteg ili univerzalnog interesa, ili istovetne radnje na javno subvencionisan ili indirektan način, kao i delovanje drugih lica koja su ugovorom povezane sa Upravom Generalitata kao i sa javnim organima koji su odgovorni Upravi za svoj

184

rad. On ili ona takođe nadgleda rad lokalne uprave u Kataloniji i rad privatnih ili javnih organa koji su povezani sa lokalnom upravom ili joj odgovaraju za svoj rad. 2. Ombudsman i španski Ombudsman sarađuju u ostvarivanju svojih funkcija. 3. Ombudsman može da zahteva izveštaj Veća za zakonske garancije o predlozima zakona Vlade ili predlozima zakona poslanika koji su podneti Parlamentu na raspravu i odobrenje, kao i zakonske uredbe podnete Parlamentu na ocenjivanje, kada se njima regulišu prava priznata ovim Estatutom. 4. Ombudsman može da uspostavi odnose saradnje sa lokalnim ombudsmanima i drugim sličnim institucijama utvrđenim u javnim i privatnim oblastima. 5. Organi javne uprave u Kataloniji i drugi subjekti i pojedinci, navedeni u tački 1. ovog člana, dužni su da sarađuju sa Ombudsmanom. Sankcije i mehanizmi čija svrha je da garantuju ispunjavanje ove obaveze regulišu se zakonom. Član 79. Postavljanje i status Ombudsmana 1. Ombudsmana bira Parlament većinom od tri petine njegovih poslanika. 2. Ombudsman ostvaruje svoje funkcije nepristrasno i nezavisno, nepovrediv je kada je reč o bilo kojem stavu izraženom prilikom sprovođenja svojih dužnosti, sa stalnom funkcijom, i može da bude uklonjen sa dužnosti ili suspendovan samo na osnovu razloga utvrđenih zakonom. 3. Lični status Ombudsmana, nespojivosti funkcija, razlozi prestanka rada, oranizacija i ovlašćenja institucije regulišu se zakonom. Ombudsman ima regulativnu, organizacionu, funkcionalnu i budžetsku autonomiju u skladu sa zakonom. ODELJAK TRI. AGE�CIJA ZA REVIZIJU

185

Član 80. Funkcije i odnosi sa Državnom revizorskom institucijom 1. Agencija za reviziju je spoljni regulatorni organ koji se bavi finansijama, ekonomskim upravljanjem i kontrolom delotvornosti Generalitata, lokalnih organa i ostalim delovima javnog sektora u Kataloniji. 2. U organizacionom smislu, Agencija za reviziju odgovara za svoj rad Parlamentu, ostvaruje svoje funkcije na osnovu dužnosti poverenih od strane Parlamenta i ima punu organizacionu, radnu i budžetsku autonomiju, u skladu sa zakonom. 3. Agencija za reviziju i Državna revizorska institucija uspostavljaju saradnju na osnovu sporazuma. Ovim sporazumom utvrđuju se mehanizmi učešća u sudskim postupcima u vezi sa bilansom dugovanja. Član 81. Sastav, rad i pravni status 1. Agencija za reviziju sastavljena je od revizora postavljenih u Parlamentu većinom od tri petine poslanika u Parlamentu. Glavni revizor bira se iz redova revizora. 2. Pravni status, nespojivosti funkcija, razlozi prestanka rada, kao i organizacija i rad Agencije za reviziju regulišu se zakonom. ODELJAK ČETIRI. UREĐE�JE KATALO�SKE RADIODIFUZ�E AGE�CIJE Član 82. Katalonska radiodifuzna agencija Katalonska radiodifuzna agencija je u regulatornom smislu nezavisna agencija iz oblasti javne i privatne audio-vizuelne komunikacije. Katalonska radiodifuzna agencija deluje potpuno nezavisno u odnosu na Vladu Generalitata u vršenju svojuh funkcija. Kriterijumi za izbor njenih članova i posebne oblasti njenog delovanja utvrđuju se aktom Parlamenta.

186

POGLAVLJE VI. LOKAL�A SAMOUPRAVA ODELJAK JEDA�. LOKAL�A TERITORIJAL�A ORGA�IZACIJA Član 83. Organizacija lokalne samouprave u Kataloniji 1. Teritorijalna organizacija Katalonije zasnovana je na opštinama i vegueries. 2. U svakom slučaju, uspostavlja nivo vlasti iznad opštinskog, na osnovu comarques, što je regulisano aktom Parlamenta.

3. Svaki drugi entitet iznad opštinskog nivoa kojeg utvrdi Generalitat zasniva se se na težnji opština za uspostavljanejm saradnje i udruživanjem. Član 84. Ovlašćenja na lokalnom nivou 1. Ovaj Estatut garantuje opštinama niz osnovnih ovlašćenja koje opštine ostvaruju potpuno autonomno, i koje jedino podležu kontroli ustavnosti i zakonitosti. 2. Lokalne samouprave u Kataloniji u svakom slučaju imaju sopstvena ovlašćenja, shodno zakonom utvrđenim uslovima, u sledećim oblastima: a) Teritorijalna podela i upravljanje, urbano planiranje i ograničenja u vezi sa planiranjem, kao i očuvanje i održavanje lokalne javne imovine; b) Planiranje, programiranje i upravljanje javnim stanovanjem i učešće u planiranju subvencionisanog stanovanja na zemljištu u vlasništvu opštine; c) Organizacija i obezbeđivanje osnovnih usluga za zajednicu; d) Uređenje i upravljanje opštinskim objektima; e) Uređenje uslova bezbednosti za aktivnosti koje se organizuju na javnim površinama i u javnim

187

objektima i koordinacija različitih organa i divizija u opštini posredstvom Odbora za bezbednost; f) Civilna zaštita i prevencija požara; g) Planiranje, organizacija i upravljanje obrazovanjem predškolske dece, učestvovanje u procesu upisa u javne i subvencionisane obratzovne centre na teritoriji opštine, održavanje i kontrola javnih centara izvan školskog radnog vremena i školski kalendar. h) Saobraćaj, usluge mobilnosti i upravljanje opštinskim sistemom javnog prevoza; i) Uređenje i utvrđivanje odobrenja i promovisanje svih vrsta ekonomskih aktivnosti, naročito onih koje se odnose na maloprodaju, zanatstvo i turizam, i one kojima se podstiče zapošljavanje; j) Formulisanje i upravljanje politikama za zaštitu životne sredine i održivog razvoja; k) Uređenje i upravljanje objektima sportskog i zabavnog karaktera i promovisanje aktivnosti; l)Uređenje uspostavljanja telekomunikacione infrastrukture i obezbeđivanje usluga telekomunikacija; m) Uređenje i obezbeđivanje usluga nege, javnih usluga primarne nege i promovisanje politika za prihvatanje doseljenika; n) Uređenje, upravljanje i nadgledanje aktivnosti koje se odvijaju na plažama, rekama, jezerima i u planinama, kao i nadgledanje njihovog korišćenja; 3. Kod pitanja obuhvaćenih u gore navedenoj tački 2., prilikom raspodele upravnih nadležnosti između različitih lokalnih samouprava, vodi se računa o kapacitetima za upravljanje, što je regulisano zakonima donetim od strane Parlamenta, u skladu sa principom supsidijarnosti i Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi, kao i u skladu sa principom diferencijacije, karakteristikama opštine, kao i principom finansijskog kapaciteta.

188

4. Generalitat određuje i utvrđuje mehanizme finansiranja novih usluga koje nastanu usled širenja ovlašćenja lokalne samouprave. Član 85. Savet lokalnih samouprava Savet lokalnih samouprava je predstavničko telo opština i vegueries u institucijama Generalitata. Ovaj Savet se uzima u obzir u parlamentarnim procedurama kada je reč o zakonodavnim inicijativama koje naročito utiču na lokalne uprave, kao i kod obrađivanja planova i regulativnih propisa ovog tipa. Aktom Parlamenta reguliše se sastav, organizacija i funkcije Saveta lokalnih samouprava. ODELJAK DVA. OPŠTI�A Član 86. Opština i opštinska autonomija 1. Opština je osnovna lokalna jedinica teritorijalne organizacije u Kataloniji i osnovno sredstvo preko kojeg lokalna zajednica učestvuje u javnim poslovima. 2. Opštinska samouprava i uprava su u nadležnosti gradskog odbora, koju čini gradonačelnik ili gradonačelnica i gradski odbornici. Uslovi kandidovanja za otvoreni sistema odbora utvrđuju se zakonom. 3. Ovim Estatutom se opštini garantuje autonomija potrebna za sprovođenje njenih ovlašćenja, kao i za odbranu interesa zajednice koju zastupa. 4. Akti i odluke koje donose opštine ne podležu kontroli primerenosti od strane bilo koje druge uprave. 5. Generalitat ima nadležnost da proveri da li su akti i odluke koje donose opštine usaglašeni sa pravnim sistemom, i, ukoliko je potrebno, preduzme potrebne radnje kako bi ovo

189

pitanje bilo izneto pred sudove nadležne za upravne sporove, ne dovodeći u pitanje bilo koje radnje koje država može da preduze u odbranu svojih nadležnosti. 6. Gradske odbornike biraju ljudi sa prebivalištem u datoj opštini sistemom univerzalnog, jednakog, slobodnog , direktnog i tajnog glasanja. 7. Koncentracije stanovništva u okviru opštine koje čine odvojena središta, mogu da postanu decentralizovane opštinske jedinice. Zakonom se garantuje njihova decentralizacija kao i da na raspolaganju imaju dovoljno kapaciteta za sprovođenje aktivnosti i obezbeđivanje usluga u okviru svojih nadležnosti. Član 87. Principi organizacije i funkcionisanja i regulatorna ovlašćenja 1. Opštine imaju punu nadležnost za samoorganizaciju u okviru opštih odredbi utvrđenih zakonom kada se radi o pitanjima opštinske organizacije i funkcionisanja. 2. Opštine imaju pravo da se udružuju sa drugim opštinama i da sarađuju međusobno, kao i sa drugim javnim organima prilikom ostvarivanja svojih ovlašćenja i da sprovode druge zadatke koji su od zajedničkog interesa. U toj nameri, opštne mogu da zaključuju sporazume i stvaraju i učestvuju u mancomunitats, konzorcijumima i udruženjima, a mogu da preduzimaju i druge oblike zajedničkog delovanja. Zakonom se ne može ograničiti ovo pravo, osim ukoliko se njime ne garantuje priznata autonomija drugih jedinica. 3. Kao izraz demokratskog principa na kojem su zasnovane, opštine imaju regulatorna ovlašćenja kojima uređuju sfere svojih ovlašćenja kao i druge oblasti gde je primenjiva njihova autonomija. Član 88. Princip diferencijacije Zakoni koji utiču na pravni, organski, funkcionalni, pravosudni i finansijski sistem u opštinama, vode računa o

190

njihovim različitim demografskim, geografskim, funkcionalnim i organizacionim karakteristikama, kao i o njihovoj veličini i kapacitetima za upravljanje. Član 89. Poseban sistem Opštine Barselona Opština Barselona ima poseban sistem utvrđen aktom Parlamenta. Gradski odbor Barselone može da predloži izmenu ovog posebnog sistema, i u skladu sa zakonima donetim u Parlamentu i Poslovnikom Parlamenta, učestvuju u pripremi Vladinih predloga zakona koji utiču na ovaj poseban sistem i konsultuju se u toku parlamentarne procedure u vezi sa drugim zakonodavnim inicijativama koje utiču na ovaj posebni sistem. ODELJAK TRI. VEGUERIA

Član 90. Vegueria 1. Vegueria je posebno teritorijalno područje za ostvarivanje međuopštinske samouprave u oblasti lokalne saradnje, i ima status pravnog subjekta. Vegueria takođe predstavlja teritorijalnu podelu koju donosi Generalitat za teritorijalnu organizaciju svojih usluga. 2. Vegueria, kao lokalna samouprava, po prirodi je teritorijalna i ima autonomiju kada je reč o upravljanju svojim interesima. Član 91. Odbor Vegueria 1. Vlada i autonomna uprava vegueria u nadležnosti su Odbora Vegueria, kojeg formira predsednik i odbornici vegueria. 2. Predsednika vegueria biraju odbornici vegueria iz redova svojih članova. 3. Odbori vegueria zamenjuju pokrajinske odbore.

191

4. Stvaranje, modifikovanje, ukidanje kao i sprovođenje pravnog sistema u okviru vegueries regulisano je aktom Parlamenta. Menjanje pokrajinskih granica, prema potrebi, sprovodi se u skladu sa uslovima utvrđenim u članu 141.1 Ustava. ODELJAK ČETIRI. COMARCA I DRUGE JEDI�ICE LOKAL�E SAMOUPRAVE IZ�AD �IVOA OPŠTI�E Član 92. Comarca 1. Comarca je jedinica lokalne samouprave koja ima status pravnog subjekta. Formiraju je opštine, a njen zadatak je upravljanje lokalnim ovlašćenjima i uslugama. 2. Stvaranje, modifikovanje i ukidanje comarques, kao i utvrđivanje njihovog pravnog sistema regulisano je aktom Parlamenta. Član 93. Druge jedinice lokalne samouprave iznad nivoa opštine Druge jedinice lokalne samouprave iznad nivoa opštine osnivaju se na temelju težnji opština za uspostavljanjem saradnje i udruživanja, kao i težnji za priznavanjem gradskih područja. Stvaranje, modifikovanje i ukidanje ovih jedinica, kao i utvrđivanje njihovog pravnog sistema reguliše se aktom Parlamenta. POGLAVLJEVII. I�STITUCIO�AL�A ORGA�IZACIJA ARA�A Član. 94. Pravni sistem 1. Aran ima poseban pravni sistem utvrđen aktom Parlamenta. Posebnost institucionalne i administrativne organizacije Arana priznata je ovim sistemom, kojim se ovoj teritoriji garantuje autonomija u organizovanju i upravljanju svojim javnim poslovima.

192

2. Institucija Vlade Arana naziva se Conselh Gene-rau, koju sačinjavaju Síndic, Plen des Conselhèrs e Conselhères Generaus i Comission d’Auditors de Compdes. Síndic je najviši organ i uobičajeni predstavnik Generalitat-a u Aranu. 3. Institucija Vlade Arana bira se univerzalnim, jednakim, slobodnim, direktnim i tajnim glasanjem, na način predviđen zakonom. 4. Conselh Generau nadležan je za pitanja koja su određena zakonom kojim je regulisan poseban pravni sistem Arana, i svim drugim zakonima koje odobri Parlament, kao i za ovlašćenja koja su mu dodeljena zakonom, naročito za planinsku oblast. Aran, preko institucije koja ga predstavlja, učestvuje u razradi zakonodavnih inicijativa koje utiču na ovaj poseban sistem. 5. Aktom Parlamenta utvrđuje se dovoljna količina finansijskih resursa za rad Conselh Generau kako bi se ovom organu omogućilo da obezbeđuje usluge u skladu sa svojim ovlašćenjima. DEO III. SUDSKA VLAST U KATALO�IJI POGLAVLJE I. VRHOV�I SUD PRAVDE I DRŽAV�I TUŽILAC KATALO�IJE Član 95. Visoki sud pravde Katalonije 1. Visoki sud pravde Katalonije je vrhovni pravosudni organ pravnog sistema Katalonije i nadležan je, u skladu sa uslovima utvrđenim odgovarajućim organskim zakonom, za rešavanje žalbi i slučajeva sa različitih sudskih područja, kao i da štiti prava priznata ovim Estatutom. U svakom slučaju, Visoki sud pravde Katalonije nadležan je za oblasti građanskog, krivičnog prava, upravnog i socijalnog prava,

193

kao i za druge oblasti prava koje mogu da nastanu u budućnosti. 2. Visoki sud pravde Katalonije je najviši pravosudni sud nadležan za sudske postupke pokrenute u Kataloniji, kao i za sve žalbe sa kojima se postupa u okviru njegove teritorije, bez obzira na pravo koje se smatra važećim, u skladu sa uslovima utvrđenim Organskim zakonom o sudskoj vlasti, ne dovodeći u pitanje ovlašćenja koja Vrhovni sud zadržava s ciljem objedinjavanja doktrine. Organski zakon o sudskoj vlasti određuje obim i sadržaj prethodno pomenutih žalbi. 3. Visoki sud pravde Katalonije ima isključivo ovlašćenje za objedinjavanje tumačenja zakona Katalonije. 4. Visoki sud pravde Katalonije ima ovlašćenje da odlučuje u vanrednim proverama žalbi dozvoljenih zakonom, protiv konačnih primenjivih presuda donetih u sudskim organima Katalonije. 5. Predsednik Visokog suda pravde Katalonije je predstavnik sudske vlast u Kataloniji. Njega ili nju imenuje kralj, na predlog Generalnog saveta sudske vlasti, uz učešće Saveta pravosuđa Katalonije, u skladu sa uslovima određenim u Organskom zakonu o sudskoj vlasti. Predsednik Generalitata nalaže objavljivanje ovakvog imenovanja u Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya. 6. Predsednici veća u Visokom sudu pravde Katalonije imenuju se na predlog Generalnog saveta sudske vlasti, uz učešće Saveta pravosuđa Katalonije, u skladu sa uslovima određenim u Organskom zakonu o sudskoj vlasti. Član 96. Javni tužilac Katalonije 1. Javni tužilac Katalonije je vrhovni tužilac Visokog suda pravde Katalonije, predstavlja Javno tužilaštvo u Kataloniji i imenuje se u skladu sa uslovima koje utvrđuje njegov ili njen organski statut.

194

2. Predsednik Generalitata nalaže da imenovanje Javnog tužioca Katalonije bude objavljeno u Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya. 3. Javni tužilac Katalonije šalje Vladi primerak godišnjeg izveštaja Javnog tužilaštva Visokog suda pravde Katalonije, Savetu pravosuđe Katalonije i Parlamentu, predstavlja gorenavedeni izveštaj pred poslednje navedenim organom u roku od šest meseci od dana njegovog objavljivanja. 4. Funkcije Javnog tužioca Katalonije utvrđene su Organskim statutom Javnog tužilaštva. Generalitat može da zaključuje sporazume sa Javnim tužilaštvom. POGLAVLJE II. SAVET PRAVOSUĐA KATALO�IJE Član 97. Savet pravosuđa Katalonije Savet pravosuđa Katalonije je organ koji upravlja sudskom vlašću u Kataloniji. On deluje kao decentralizovani organ Generalnog saveta sudske vlasti, ne dovodeći u pitanje ovlašćenje poslednje navedenog organa, pridržavajući se odredbi Organskog zakona o sudskoj vlasti. Član 98. Ovlašćenja 1. Ovlašćenja Saveta pravosuđa Katalonije utvrđena su ovim Estatutom, Organskim zakonom o sudskoj vlasti, zakonima odobrenim od strane Parlamenta, a obuhvataju i ovlašćenja, u slučajevima gde je to primenljivo, poverena od strane Generalnog saveta sudske vlasti. 2. Ovlašćenja Saveta pravosuđa Katalonije, kada je reč o pravosudnim jedinicama koje se nalaze na teritoriji Katalonije, u skladu sa odredbama Organskog zakona o sudskoj vlasti, su sledeća: a) Učestvovanje u imenovanju predsednika Visokog suda pravde Katalonije, kao i u imenovanju predsednika veća u okviru Visokog suda i predsednika pokrajinskih sudova;

195

b) Podnošenje predloga Generalnom savetu sudske vlasti i objavljivanje imenovanja i prestanka funkcija sudija i sudija za prekršaje koji su privremeno uključeni u pravosudni sistem, a čiji zadatak je asistiranje, obezbeđivanje podrške ili zamenjivanje, kao i odlučivanje o predlaganju ovih sudija i sudija za prekršaje bilo kojem pravosudnom organu koji zahteva mere pojačanja. c) Nalaganje postupaka, i generalno, sprovođenje funkcija disciplinskog organa protiv sudija i sudija za prekršaje, u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom. d) Učestvovanje u planiranju kontrole sudova i trubunala; nalaganje, po potrebi, kontrole i praćenja, i podnošenje predloga u ovoj oblasti; staranje o nalozima za kontrolu sudova i tribunala kako je dogovoreno sa Vladom i izveštavanje o rezultatima i usvojenim merama. e) Izveštavanje o svim žalbama uloženim protiv odluka rukovodećih organa tribunala i sudova Katalonije; f) Specifikacija i primena, po potrebi, propisa Generalnog saveta sudske vlasti na teritoriji Katalonije. g) Obezbeđivanje informacija o predlozima za reviziju, razgraničavanje i modifikovanje teritorijalnih granica pravosudnih organa i predlozima za uspostavljanje odeljenja i sudova. h) Predstavljanje godišnjeg izveštaja Parlamentu o statusu i funkcionisanju Uprave pravosuđa u Kataloniji. i) Sve funkcije koje su mu dodeljene Organskim zakonom o sudskoj vlasti i zakonima Parlamenta, kao i one poverene od strane Generalnog saveta sudske vlasti. 3. Rezolucije Saveta pravosuđa Katalonije u vezi sa imenovanjima, ovlašćenjima, dozvolama i odsustvima donose se u skladu sa kriterijumima koje odobri Generalni savet sudske vlasti.

196

4. Savet pravosuđa Katalonije, preko svog predsednika, obaveštava Generalni savet sudske vlasti o usvojenim rezolucijama i preduzetim inicijativama, i obezbeđuje informacije koje se od njega zahtevaju. Član 99. Sastav, organizacija i rad 1. Savet pravosuđa Katalonije čine predsednik Visokog suda pravde Katalonije, koji predsedava Savetom, i članovi imenovani u skladu sa Organskim zakonom o sudskoj vlasti, iz redova sudija, sudija za prekršaje, tužilaca ili istaknutih pravnika. Parlament Katalonije imenuje članove Saveta, kako je utvrđeno Organskim zakonom o sudskoj vlasti. 2. Savet pravosuđa Katalonije odobrava svoje interne propise kojima se reguliše organizacija i rad, u skladu sa važećim propisima. Član 100. Kontrola akata Saveta pravosuđa Katalonije 1. Akti Saveta pravosuđa Katalonije mogu da se ospore podnošenjem žalbe Generalnom savetu sudske vlasti, osim onih akata koji su izdati u vezi sa ostvarivanjem ovlašćenja autonomne zajednice. 2. Akti Saveta pravosuđa Katalonije koji ne mogu da se ospore podnošenjem žalbe Generalnom savetu sudske vlasti mogu da se ospore sudskim putem u skladu sa uslovima utvrđenim zakonom. POGLAVLJE III. OVLAŠĆE�JA GE�ERALITATA �AD UPRAVOM PRAVOSUĐA Član 101. Državni ispiti i konkursi 1. Generalitat predlaže državnoj Vladi, Generalnom savetu sudske vlasti ili Savetu pravosuđa Katalonije, po potrebi, organizovanje državnih ispita i konkursa za popunjavanje upražnjenih mesta za sudije za prekršaje, sudije i javne tužioce u Kataloniji.

197

2. Savet pravosuđa Katalonije objavljuje javne konkurse radi popunjavanja upražnjenih mesta za sudije i sudije za prekršaje u Kataloniji, u skladu sa uslovima koje utvrđuje Organski zakon o sudskoj vlasti. 3. Kandidati mogu da biraju da polažu ispite u okviru javnih konkursa i državne ispite regulisane ovim članom koji se održavaju u Kataloniji, na bilo kojem od dva jezika u službenoj upotrebi. Član 102. Sudsko osoblje i drugi zaposleni sa službom u Upravi pravosuđa u Kataloniji 1. Sudije za prekršaje, sudije i javni tužioci koji su zaposleni na radnim mestima u Kataloniji dokazuju da adekvatno i u dovoljnoj meri poznaju katalonski jezik kako bi obezbedili sprovođenje jezičkog prava građana, na način i u obimu određenim zakonom. 2. Sudije za prekršaje, sudije i javni tužioci koji su zaposleni na radnim mestima u Kataloniji dokazuju da u dovoljnoj meri poznaju katalonski zakon, na način i u obimu određenim zakonom. 3. U svakom slučaju, dovoljno poznavanje katalonskog jezika i zakona ocenjuje se na poseban i jedinstven način za dobijanje radnog mesta u odgovarajućim konkursima za premeštaj. 4. Zaposleni sa službom u Upravi pravosuđa i Javnom tužilaštvu u Kataloniji obavezni su da prikažu da adekvatno i u dovoljnoj meri poznaju oba jezika u službenoj upotrebi, što ih kvalifikuje za obavljanje funkcija u okviru njihovog radnog mesta ili pozicije. Član 103. Ljudski resursi 1. Generalitat ima regulatorna ovlašćenja nad nesudskim osobljem sa službom u Upravi pravosuđa, poštujuću pravni status ovih zaposlenih kako je utvrđeno Organskim zakonom o sudskoj vlasti. U smislu

198

gorenavedenih uslova, ovo ovlašćenje obuhvata regulisanje pitanja kao što su: a) Organizacija ovih zaposlenih u korpuse i stepene; b) Proces odabira; c) Interno napredovanje u karijeri, početna obuka i trajna obuka; d) Obezbeđivanje radnih mesta i napredovanja u karijeri; e) Upravna pitanja; f) Zarade; g) Radni dan i raspored poslova; h) Planiranje profesionalnih aktivnosti i funkcija; i) Plaćeno i neplaćeno odsustvo, godišnji odmor i nespojivosti funkcija; j) Evidencija o zaposlenima; k) Disciplinska pitanja. 2. Pod istim uslovima kao što su oni utvrđeni u tački 1., Generalitat ima izvršna ovlašćenja i ovlašćenja za upravljanje kada je reč o nesudskom osoblju sa službom u Upravi pravosuđa. Ova ovlašćenja obuhvataju:

a) Odobravanje javnih konkursa radi popunujavanja upražnjenih radnih mesta; b) Raspisivanje i odlučivanje u svim procesima odabira, kao i zakazivanje sastanaka;

c) Imenovanje državnih službenika koji budu odabrani; d) Obezbeđivanje početne i trajne obuke; e) Pripremanje spiskova radnih mesta; f) Raspisivanje i rešavanje postupaka za obezbeđivanje radnih mesta;

g) Raspisivanje i odlučivanje o internim postupcima napredovanja u karijeri; h) Upravljanje registrima zaposlenih, uz koordinaciju sa registrima na nivou države;

199

i) Upravljanje ovim osobljem kada je reč o primeni zakonskih sistema i sistema zarade; j) Sprovođenje disciplinskih ovlašćenja i uvođenje potrebnih sankcija, uključujući otpuštanje sa radnog mesta;

k) Sprovođenje svih potrebnih funkcija kako bi se garantovalo uspešno i delotvorno upravljanje ljudskim resursima u Upravi pravosuđa. 3. U okviru odredbi Organskog zakona o sudskoj vlasti, aktom Parlamenta mogu da se stvaraju korpusi državnih službenika sa službom u Upravi pravosuđa, koji odgovaraju za svoj rad javnoj funkciji Generalitata. 4. Generalitat ima isključivu nadležnost za celokupno zaposleno osoblje sa službom u Upravi pravosuđa. Član 104. Materijalni resursi Odeljenje za materijalne resurse Uprave pravosuđa u Kataloniji pripada Generalitatu. Ova ovlašćenja u svakom slučaju, obuhvataju sledeće poslove: a) Izgradnja i renoviranje sudskih objekata kao i objekata Javnog tužilaštva; b) Obezbeđivanje robe i opreme za prostorije sudskih objekata i objekata Javnog tužilaštva; c) Konfigurisanje, primena i održavanje računarskih i komunikacionih sistema, ne dovodeći u pitanje ovlašćenja za koordinaciju i standardizaciju, za koje je nadležna država, kako bi se obezbedila kompatibilnost sistema; d) Upravljanje i čuvanje arhiva, pisanog dokaznog materijala i zaplenjene imovine, u svim pitanjima koja nisu pravnog karaktera; e) Učestvovanje u upravljanju računima uloga i sudskim pošiljkama kao i njihovim vraćanjem, vodeći računa o obimu sudskih aktivnosti koje se odvijaju u autonomnoj zajednici i o efektivnim troškovima usluga;

200

f) Upravljanje, obračunavanje i naplaćivanje sudskih troškova koje utvrđuje Generalitat u okviru oblasti u kojima je nadležan za Upravu pravosuđa. Član 105. Sudijska funkcija, institucije i prateće usluge U skladu sa Organskim zakonom o sudskoj vlasti, Generalitat je nadležan da odluči o uspostavljanju, planu, organizaciji, resursima i upravljanju sudijskim funkcijama i pratećim uslugama koje koriste pravosudni organi, uključujući uređenje institucija, instituta, sudske medicine i toksikoloških usluga. Član 106. Besplatne pravne usluge. Medijacija i proces pomirenja 1. Generalitat ima ovlašćenje da organizuje besplatne pravne usluge i besplatne pravne savetodavne usluge. 2. Generalitat može da uspostavi instrumente i procedure za medijaciju i pomirenje u okviru rešavanja konfliktnih situacija kada je reč o pitanjima u okviru njegovih ovlašćenja. Član 107. Sudsko razgraničenje, organizacija i glavni gradovi 1. U skladu sa izveštajem Saveta pravosuđa Katalonije, Vlada Generalitata predlaže državnoj Vladi da odredi i kontroliše sudsko razgraničenje i organizacije u Kataloniji, najmanje jednom u pet godina. Ovaj predlog, koji je obavezan, Vlada podnosi u Cortes Generales, zajedno sa Vladinim predlogom zakona. 2. Modifikovanje sudske organizacije koje ne obuhvata zakonodavnu reformu može da pripada Vladi Generalitata. Na sličan način, Generalitat može da stvara odeljenja i sudove, u okviru prenosa ovlašćenja sa nivoa državne Vlade, u skladu sa uslovima utvrđenim u Organskom zakonu o sudskoj vlasti.

201

3. Glavni gradovi sudski razgraničenih područja utvrđuju se aktom Parlamenta. Član 108. Mirovni sudija i “pravosuđe na nižem nivou”483 1. Generalitat je nadležan za imenovanje mirovnih sudija u skladu sa uslovima koje utvrđuje Organski zakon o sudskoj vlasti. Pod istim ovim uslovima, imenovanje sudija pripada Savetu pravosuđa Katalonije. Generalitat je takođe nadležan za odlučivanje o njihovim nadoknadama, kao i za obezbeđivanje resursa potrebnih za sprovođenje njihovih dužnosti. Za uspostavljanje sekretarskih kancelarija i njihovo obezbeđivanje takođe se odgovara Generalitatu. 2. U pojedinim gradovima, a u skladu sa odredbama Organskog zakona o sudskoj vlasti, Generalitat može da zahteva uspostavljanje sistema “pravosuđa na nižem nivou”, za što brže i efikasnije rešavanje manjih prestupa i konflikata. Član 109. Klauzula o subrogaciji Osim ovlašćenja koja su mu izričito dodeljena ovim Estatutom, Generalitat ostvaruje sve funkcije i ovlašćenja koja su potvrđena za državnu Vladu u Organskom zakonu o sudskoj vlasti, kada je reč o Upravi pravosuđa u Kataloniji.

483 Prim. prev. – sistem pravosuđa za rešavanje sporova bliže kontekstu u kojem su nastali

202

DEO IV. �ADLEŽ�OSTI POGLAVLJE I. VRSTE �ADLEŽ�OSTI Član 110. Isključiva nadležnost 1. U pitanjima u kojima Generalitat ima isključivu nadležnost, zakonodavna i regulativna ovlašćenja, kao i izvršna funkcija u potpunosti pripadaju Generalitatu. Ostvarivanje ovih ovlašćenja i funkcija, na osnovu kojih on može da utvrđuje sopstvene politike, jeste isključivo pravo Generalitata. 2. U pitanjima u vezi sa isključivom nadležnošću Generalitata, na teritoriji Katalonije primenjuje se katalonski zakon i ima prioritet u odnosu na bilo koji drugi zakon. Član 111. Podeljena nadležnost U pitanjima za koja Estatut dodeljuje Generalitatu nadležnosti koje deli sa državom, zakonodavna i regulatorna ovlašćenja, kao i izvršna funkcija su u nadležnosti Generalitata, u okviru osnovnih uslova koje država utvrdi kao principe ili najniže zajedničke zakonodavne imenioce kada je reč o propisima zakonskog ranga, osim onih okolnosti koje su utvrđene Ustavom ili ovim Estatutom. Generalitat može da utvrđuje sopstvene politike za ostvarivanje ovih ovlašćenja. Parlament zakonskim putem sprovodi i određuje gorepomenute osnovne odredbe. Član 112. Izvršna nadležnost U pitanjima u kojima Generalitat ima izvršnu nadležnost, Generalitat ima regulativno ovlašćenje, koje obuhvata ovlašćenje za odobravanje odredbi koej se odnose na izvršavanje državnih propisa, a ima i izvršnu funciju koja u svakom slučaju uključuje ovlašćenje za organizovanje sopstvene uprave, i generalno, sprovođenje svih funkcija i poslova koje sistem dodeljuje Državnoj upravi.

203

Član 113. Ovlašćenja Generalitat-a i propisi Evropske unije Generalitat ima ovlašćenje da donosi, primenjuje i sprovodi propise Evropske unije u slučajevima kada oni utiču na njegova ovlašćenja, u skladu sa uslovima utvrđenim u Delu V. Član 114. Promotivne aktivnosti 1. Generalitat ima ovlašćenje da sprovodi promotivne aktivnosti u pitanjima koja su u njegovoj nadležnosti. U tom smislu, Generalitat može da dodeljuje bespovratna sredstva iz sopstvenih fondova. 2. U pitanjima u kojima Generalitat ima isključivu nadležnost, Generalitat ima ovlašćenje da navede svrhu korišćenja subvencija koje mogu da se teritorijalizuju, dobijenih od države i iz evropskih zajednica, kao i da uređuje uslove njihovog dodeljivanja, uključujući administrativna pitanja i dodeljivanje. 3. U pitanjima za koje je podeljena nadležnost, Generalitat ima ovlašćenje da, u vidu propisa, navede svrhu korišćenja subvencija koje mogu da se teritorijalizuju, dobijenih od države i iz evropskih zajednica, kao i da upotpuni uređenje i uslove njihovog dodeljivanja, uključujući administrativna pitanja i dodeljivanje. 4. U pitanjima u kojima Generalitat ima izvršnu nadležnost, Generalitat ima ovlašćenja da upravlja subvencijama koje mogu da se teritorijalizuju, dobijenih od države ili evropskih zajednica, uključujući administrativna pitanja i dodeljivanje. 5. Generalitat učestvuje u određivanju slučajeva kada nije moguće teritorijalizovati subvencije dobijene od države i iz evropskih zajednica. Na sličan način ovaj organ učestvuje u upravljanju i administrativnim pitanjima u vezi sa ovim subvencijama, u skladu sa uslovima koje utvrdi država.

204

Član 115. Teritorijalni delokrug i dejstvo ovlašćenja 1. Područje gde su primenjive nadležnosti Generalitata jeste teritorija Katalonije, osim u slučajevima navedenim u ovom Estatutu i drugim zakonskim regulativama kojima se utvrđuje izvanteritorijalna primena odredbi i delovanja Generalitata. 2. U pitanjima u kojima se predmet njegovih ovlašćenja nalazi izvan teritorije Katalonije, Generalitat ostvaruje svoja ovlašćenja nad delom ovog predmeta u okviru svoje teritorije, ne dovodeći u pitanje instrumente saradnje uspostavljene sa drugim teritorijalnim organima, ili, u manjoj meri, koordinaciju države kada je reč o datim autonomnim zajednicama na koje se utiče. POGLAVLJE II. OBLASTI �ADLEŽ�OSTI Član 116. Poljoprivreda, stočarstvo i šumarstvo 1. Pridržavajući se odredbi koje država utvrdi u ostvarivanju ovlašćenja koja su mu dodeljena Ustavom prema članu 149.1.13 i 16 Ustav, Generalitat ima isključivu nadležnost u oblasti poljoprivrede i stočarstva. Ova nadležnost u svakom slučaju obuhvata sledeće aktivnosti: a) Uređenje i razvoj poljoprivrede, stočarstva i prehrambene industrije; b) Uređenje i primenu kvaliteta, sledljivosti i zahteva kada je reč o poljoprivrednim i stočarskim proizvodima, kao i borba protiv zloupotrebe u oblasti proizvodnje i prodaje prehrambenih proizvoda; c) Uređenje učešća organizacija koje se bave poljoprivredom i stočarstvom, kao i agrarnih komora u javnim organima; d) Brigu o zdravlju biljaka i životinja, u slučajevima gde nema uticaja po ljudsko zdravlje, kao i zaštitu životinja; e) Briga o semenima i lejama rasada, naročito kada je reč o genetski modifikovanim organizmima;

205

f) Uređenju proizvodnog procesa, uzgoja, poljoprivredne strukture i odgovarajućih pravnih sistema; g) Integrisani razvoj i zaštitu ruralnih sredina; h) Istraživanje, razvoj, transfer tehnologije, inovacije u uzgoju, poljoprivredi i prehrambenim preduzećima, kao i obuku iz ovih oblasti; i) Trgovinske sajmove i izlaganja u oblasti poljoprivrede, stočarstva i šumarstva. 2. Generalitat ima podeljenu nadležnost za: a) Planiranje poljoprivrede, stočarstva i prehrambenog sektora; b) Uređenje, sistem administrativnih intervencija i korišćenje šuma, eksploataciju šuma, usluge iz oblasti šumarstva i staze za kretanje stoke u Kataloniji. Član 117. Voda i vodoprivredni radovi 1. Generalitat ima ekskluzivno ovlašćenje u pitanjima koja se odnose na vodu koja pripada slivu zajednice, koje u svakom slučaju obuhvata sledeće aktivnosti: a) Administrativnu organizaciju, planiranje i upravljanje površinskim i podzemnim vodama, korišćenje i eksploataciju vode i vodoprivredne radove koji se ne vode kao radovi od opšteg interesa; b) Planiranje i usvajanje mera i posebnih instrumenata za upravljanje i zaštitu vodenih resursa, i akvatičkih i terestrijalnih ekosistema, kao i ekosistema koji su povezani sa vodom; c) Vanredne mere, po potrebi, s ciljem garantovanja vodosnabdevanja; d) Organizaciju uprave vodovoda u Kataloniji, uključujući učešće korisnika; e) Uređenje i sprovođenje aktivnosti u vezi sa konsolidacijom zemljišta i navodnjavanje. 2. U skladu sa uslovima utvrđenim državnim zakonima, Generalitat ima izvršna ovlašćenja u oblasti javnih vodenih resursa i radova od opšteg interesa. Prema

206

istim ovim uslovima, Generalitat učestvuje u planiranju i izradi progama za radove od opšteg interesa. 3. Generalitat učestvuje u hidrološkom planiranju i u državnim organima koji upravljaju vodenim resursima i korišćenjem resursa u slivovima u okviru zajednice. Generalitat, u okviru svoje teritorije, ima izvršnu nadležnost za sledeće aktivnosti: a) Usvajanje dodatnih zaštitnih i sanitarnih mera za očuvanje vodenih resursa i akvatičnih ekosistema; b) Izvršenje i eksploataciju radova u nadležnosti države, kada se to utvrdi sporazumom; c) Ovlašćenja za kontrolu javnih vodenih resursa, dodeljena državnim zakonima; 4. Generalitat podnosi obavezan izveštaj o svim predlozima transfera iz slivova, koji uključuju modifikovanje vodenih resursa na teritoriji za koju je nadležan; 5. Generalitat učestvuje u hidrološkom planiranju u vezi sa vodenim resursima i postrojenjima za eksploataciju vode koja se nalaze na teritoriji Katalonije ili vode na teritorijama izvan države Španije čiji tok prestaje u Kataloniji, uskladu sa mehanizmima utvrđenim u Delu V, i učestvuje u izvršavanju gorenavedenog planiranja, u skladu sa uslovima utvrđenim državnim zakonima. Član 118. Asocijacije i fondacije 1. Pridržavajući se osnovnih principa koje utvrdi država, kako bi se garantovala jednakost u ostvarivanju zakona i ograđivanja od organskog zakona, Generalitat ima isključivu nadležnost kada je reč o pravnom sistemu asocijacija koje svoje funkcije uglavnom sprovode u Kataloniji. Ova nadležnost, u svakom slučaju, uključuje sledeće: a) Uređenja oblika asocijacija, imenovanje asocijacija, ciljeve, uslove za njihovo osnivanje, izmene, raspuštanje i ukidanje, sadržinu i članove asocijacija,

207

rukovodeće organe, prava i obaveze članova, obaveze asocijacija i asocijacije posebnog tipa; b) Određivanje poreskih beneficija za asocijacije i sistema njihove primene, kako je utvrđeno poreskim propisima, kao i objavljivanje javnog komunalnih usluga, sadržaja i uslova za dobijanje beneficija. c) Registar asocijacija; 2. Generalitat je isključivo nadležan za pravni sistem fondacija koje sprovode svoju delatnost najvećim delom u Kataloniji. Ova nedležnost uključuje, u svakom slučaju, sledeće: a) Uređenje modaliteta fondacija; imenovanje fondacija; uređenje ciljeva i korisnika fondacija; finansijskog kapaciteta; uslova za njihovo osnivanje; izmene, raspuštanje ili ukidanje; predmete fondacija; zadužbine i sistem osnivanja fondacija; upravni odbor i nadzorni odbor; nasleđe, kao i ekonomski i finansijski sistem; b) Određivanje poreskih beneficija za fondacije i sistem njihove primene, kako je utvrđeno poreskim propisima; c) Registar fondacija; 3. Generalitat ima ovlašćenje da određuje kriterijume, uređuje uslove, sprovodi i kontroliše javne donacije koje se dodeljuju asocijacijama i fondacijama. Član 119. Lov, ribolov, pomorska delatnost i sektor ribolova 1. Generalitat ima isključivu nadležnost za oblasti lova i rečnog ribolova, koja u svakom slučaju obuhvata sledeće aktivnosti: a) Planiranje i uređenje; b) Uređenje sistema administrativnih intervencija u oblasti lova i ribolova, nadzora, kao i korišćenja lova i ribolova; 2. Generalitat ima isključivu nadležnost za rečni i rekreativni ribolov u kontinentalnim vodama, kao i za

208

uređenje i upravljanje ribljim fondom i razgraničavanje zaštićenih područja. 3. Generalitat ima isključivu nadležnost za pomorske aktivnosti, uključujući, u svakom slučaju, sledeće aktivnosti: a) Uređenje i upravljanje uzgojem školjki i ribe i utvrđivanje uslova za bavljenje ovim delatnostima, kao i uređenje i upravljanje resursima; b) Uređenje i upravljanje postrojenjima koja se koriste za ove delatnosti; c) Profesionalno ronjenje; d) Obuku i izdavanje uverenja u oblasti slobodnih aktivnosti; 4. Generalitat ima podeljenu nadležnost u oblasti planiranja u sektoru ribarstva. Ova nadležnost obuhvata, u svakom slučaju, organizovanje i administrativno sprovođenje mera kada je reč o stručnim zahtevima za ribolovnu delatnost, izgradnji, bezbednosti i zvaničnom registrovanju plovnih objekata, asocijacijama ribolovaca i tržištu ribe. Član 120. Štedionice 1. Generalitat ima isključivu nadležnost za uređenje i organizaciju štedionica sa sedištem u Kataloniji, pridržavajući se odredbi koje je propisala država u vezi sa ostvarivanjem ovlašćenja koja su mu dodeljena članom 149.1.11 i 13 Ustava. Ova nadležnost, u svakom slučaju, obuhvata sledeće aktivnosti: a) Određivanje rukovodećih organa i načina na koji oni zastupaju različite društvene interese; b) Pravni status članova rukovodećih tela i drugih pozicija u štedionicama; c) Pravni sistem koji upravlja stvaranjem, spajanjem, likvidacijom i registrovanjem; d) Ostvarivanje upravnih ovlašćenja u vezi sa bilo kojom fondacijom koju mogu da osnuju;

209

e) Uređenje grupa štedionica sa registrovanim sedištem u Kataloniji; 2. Za pitanja u vezi sa štedionicama čija sedišta se nalaze u Kataloniji, Generalitat ima podeljenu nadležnosti u oblasti finansijske delatnosti, u skladu sa principima, propisima i minimalnim standardima utvrđenim u osnovnom zakonu države, koja u svakom slučaju, obuhvata uređenje raspodele viška i socijalne aktivnosti štedionica. Na sličan način, Generalitat nadgleda proces izdavanja i raspodele prava na vlasnički udeo, osim kada je reč o aspektima koji se odnose na sistem javne ponude, kupovinu hartija od vrednosti, pristupanje pregovorima, finansijsku stabilnost i solventnost. 3. Za pitanja u vezi sa štedionicama čija sedišta se nalaze u Kataloniji, Generalitat ima podeljenu nadležnosti za disciplinska pitanja, inspekciju i sankcionisanje. Ova nadležnosti, u svakom slučaju, obuhvata definisanje dodatnih povreda i sankcija u okviru njegovih ovlašćenja. 4. Generalitat, pridržavajući se državnih zakona, sarađuje u pitanjima inspekcije i sanksionisanja štedionica sa sedištem u Kataloniji, koje sprovode Ministarstvo trezora i Banka Španije. Član 121. Trgovina i trgovinski sajmovi 1. Generalitat ima isključivu nadležnost u oblasti trgovine i trgovinskih sajmova, uključujući i uređenje sajamske delatnosti u okviru domaće trgovine i administrativno planiranje trgovinske delatnosti, koja u svakom slučaju, obuhvata sledeće: a) Određivanje administrativnih uslova za sprovođenje delatnosti, lokacija i preduzeća koja su usaglašena, kao i administrativno uređenje elektronske trgovine ili trgovine koja se odvija preko bilo kojeg drugog sredstva;

210

b) Administrativno uređenje svih oblika prodaje i snabdevanja koje se odnose na trgovinsku delatnost, promotivnu prodaju i prodaju sa gubitkom; c) Uređenje radnog vremena za trgovinsku delatnost, poštujući ustavni princip tržišnog jedinstva; d) Klasifikaciju i teritorijano planiranje trgovinskih objekata i uređenje uslova i sistema postavljanja, produžavanja i menjanja delatnosti navedenih trgovinskih objekata;. e) Utvrđivanje i sprovođenje normi i standarda kvaliteta kada je reč o trgovinskoj delatnosti; f) Usvajanje mera administrativne kontrole kada je reč o tržišnoj disciplini; 2. Generalitat ima isključivu nadležnost za međunarodne sajmove koji se održavaju u Kataloniji. Ova nadležnost, u svakom slučaju, obuhvata sledeće aktivnosti: a) Izdavanje odobrenja i objavljivanje međunarodnog trgovinskog sajma; b) Promociju, upravljanje i koordiniranje; c) Inspekciju, ocenjivanje i odgovornost; d) Utvrđivanje internih propisa; e) Imenovanje predstavnika u organu rukovodstva za svaki sajam trgovine; 3. Generalitat sarađuje sa državom kada je reč o određivanju kalendara za održavanje međunarodnih trgovinskih sajmova. Član 122. Konsultovanje naroda Generalitat ima isključivu nadležnost za uspostavljanje pravnog sistema, modaliteta, procedure, sprovođenja i raspisivanja anketa za ispitivanje javnog mnenja, javnih saslušanja, tribina i drugih instrumenata konsultovanja naroda, osim onih određenih Ustavom u članu 149.1.32, bilo da ih organizuje Generalitat ili lokalni organi, koji deluju u okviru svojih nadležnosti.

211

Član 123. Rad sa potrošačima Generalitat ima isključivu nadležnost za pitanja rada sa potrošačima. Ova nadležnost, u svakom slučaju, obuhvata sledeće aktivnosti: a) Odbranu prava potrošača i korisnika, kao što je predviđeno članom 28., kao i utvrđivanje i primena administrativnih procedura za rešavanje prigovora i žalbi; b) Uređenje i promovisanje asocijacija potrošača i korisnika, kao i njihovog učešća u svim procedurama i pitanjima koja na njih utiču; c) Uređenje organa i procedura medijacije za pitanja rada sa potrošačima; d) Obuku i obrazovanje potrošača; e) Uređenje informacija o potrošačima korisnicima. Član 124. Zadruge i socijalna ekonomija 1. Generalitat ima isključivu nadležnost za pitanja koja utiču na zadruge. 2. Nadležnost iz tačke 1. uključuje organizaciju i funkcionisanje zadruga, što podrazumeva, u svakom slučaju, sledeće: a) Njihovo definisanje, imenovanje i klasifikaciju; b) Kriterijume za osnivanje registrovanih kancelarija; c) Kriterijume za rukovođenje njihovim radom; d) Uslove u vezi sa uspostavljanjem, modifikovanjem predmeta asocijacija, spajanjem, razdvajanjem, transformacijom, raspuštanjem i likvidacijom. e) Kvalifikaciju, registrovanje i atestiranje u odgovarajućem matičnom uredu; f) Prava i obaveze članova; g) Ekonomski sistem i dokumentaciju preduzeća; h) Pomirenje i medijaciju; i) Grupe zadruga i oblike privredne saradnje između zadruga.

212

3. Ovlašćenje predviđeno u tački 1. ovog člana u svakom slučaju, podrazumeva uređenje i promovisanje zadružnih pokreta, naročito s ciljem promovisanja oblika učešća u preduzećima, pristupa radnika proizvodnim sredstvima, kao i društvene i teritorijalne kohezije. Uređenje i promovisanje zadružnih pokreta podrazumeva sledeće: a) Uređenje zadružih asocijacija; b) Obrazovanje i obuku u okviru zadruga; c) Utvrđivanje kriterijuma, uređenje uslova, sprovođenje i kontrolisanje javnih subvencija koje se dodeljuju zadrugama. 4. Generalitat ima isključivu nadležnost za promovisanje i organizovanje sektora socijalne ekonomije. Član 125. Javno-pravne korporacije i ovlašćene profesije 1. Generalitat ima isključivu nadležnost za pitanja koja utiču na profesionalne asocijacije, akademije, poljoprivredne komore, privredne, industrijske i navigacijske komore i druge javno-pravne korporacije koje zastupaju privredne i profesionalne interese, osim onih predviđenih u tački 2. i 3. Poštujući odredbe iz člana 36. i 139. Ustava, ova nadležnost, u svakom slučaju, podrazumeva sledeće: a) Uređenje interne organizacije, funkcionisanja, ekonomskog, budžetskog i računovodstvenog sistema, kao i sistema asocijacija i članstva, prava i obaveza članova i disciplinski sistem. b) Kreiranje i dodeljivanje funkcija; c) Administrativni nadzor; d) Izborni sistem i izborne procedure koje se primenjuju za biranje članova korporacija; e) Određivanje teritorijalnih granica i mogućih grupisanja na teritoriji Katalonije. 2. Generalitat ima podeljenu nadležnost kada je reč o definisanju korporacija navedenih u tački 1. ovog člana , uslovima za njihovo uspostavljanje, kao i u vezi sa članstvom.

213

3. U slučaju da postoji prethodni dogovor između Generalitata i države, privredne, industrijske i navigacijske komore mogu da sprovode aktivnosti u vezi sa spoljnom trgovinom, za koje mogu da dodeljuju resurse kojima raspolažu. 4. Pridržavajući se opštih propisa o akademskim i profesionalnim kvalifikacijama, kao i odredbi navedenih u članovima 36. i 139. Ustava, Generalitat ima isključivu nadležnost za sprovođenje ovlašćenih profesija, koja u svakom slučaju podrazumeva sledeće: a) Određivanje zahteva i uslova za bavljenje ovlašćenim profesijama, prava i obaveze ovlašćenih stručnjaka i onih u okviru sistema nespojivosti funkcija; b) Uređenje administrativnih garancija protiv bavljenja profesijom bez odgovarajućih kvalifikacija i protiv vršenja nepropisnih radnji, kao i uređenje obaveznog pružanja stručnih usluga. c) Disciplinski sistem za bavljenje ovlašćenim profesijama. Član 126. Zajmovi, banke, osiguranje i društva sa uzajamnim beneficijama koja nisu uključena u sistem socijalnog osiguranja 1. Generalitat ima isključivu nadležnost kada je reč o strukturi, organizaciji i funkcionisanju društava sa uzajamnim penzionim fondom koja nisu deo sistema socijalnog osiguranja. 2. Generalitat ima podeljenu nadležnost kada je reč o strukturi, organizaciji i funkciji subjekata za davanje zajma koji ne uključuju štedionice, zatim zadrugea koje daju zajam, subjekata koji upravljaju penzijskim planom i sredstvima i fizičkim i pravnim licima koja posluju na tržištu osiguranja, osim onih navedenih u tački 1., u skladu sa principima, propisima i minimumom standarda utvrđenim osnovnim zakonom države.

214

3. Generalitat ima podeljenu nadležnost kada je reč o delatnosti subjekata navedenih pod tačkom 1. i 2. Ova nadležnost uključuje akte o regulisanom sprovođenju, koji se dodeljuju Generalitatu državnim zakonima. 4. Generalitat ima podeljenu nadležnost kada je reč o disiplinskim pitanjima, inspekciji i sankcionisanju subjekata navedenih pod tačkom 2. ovog člana. Član 127. Kultura 1. Generalitat ima isključivu nadležnost kada je reč o oblasti kulture. Ova nadležnost, u svakom slučaju, podrazumeva sledeće: a) Umetničku i kulturnu delatnost koja se odvija u Kataloniji, uključujući: 1.) Mere u vezi sa proizvodnjom i distribucijom knjiga i periodičnih publikacija svih oblika, kao i upravljanje autorskim pravima i dodeljivanje identifikacionih kodova. 2.) Uređenje i inspekciju bioskopa, zaštitne mere u filmskoj industriji, kontrolu i dodeljivanje dozvola za sinhronizaciju distributivnim kompanijama sa sedištem u Kataloniji. 3.) Klasifikovanje filmova i audio-vizuelnog materijala prema starosnoj dobi i kulturološkim vrednostima. 4.) Promivisanje, planiranje, izgradnju i upravljanje kulturnim objektima koji se nalaze u Kataloniji. 5.) Utvrđivanje poreskih stimulansa za one kulturne delatnosti nad kojima Generalitat ima regulatorna ovlašćenja kada je reč o porezu. b) Kulturno nasleđe, u svakom slučaju uključujući sledeće: 1.) Uređenje i sprovođenje mera s ciljem garantovanja bogaćenja i širenja kulturnog nasleđa Katalonije i obezbeđivanje lakšeg pristupa ovom nasleđu. 2.) Inspekciju, vođenje inventara i obnavljanje arhitektonskog, arheološkog, naučnog, tehničkog, istorijskog, umetničkog, etnološkog i opšteg kulturnog nasleđa.

215

3.) Uspostavljanje pravnog sistema za radnje u vezi sa pokretnom i nepokretnom imovinom koja čini deo kulturnog nasleđa Katalonije, odlučivanje o pravnom sistemu koji utiče na nepokretnu imovinu, objavljivanje i upravljanje ovom imovinom, osim imovine koja je u vlasništvu države. 4.) Zaštitu kulturnog nasleđa Katalonije, koja obuhvata konzervaciju, obnavljanje, nadzor i kontrolu imovine, ne dovodeći u pitanje ovlašćenje države za obezbeđivanje zaštite od eksploatacije i raznošenja. c) Arhive, biblioteke, muzeji i drugi centri kulturnog nasleđa koji nisu u vlasništvu države, ukjučujući u svakom slučaju, sledeće: 1.) Stvaranje, upravljanje, zaštitu i uspostavljanje pravnog sistema koji se odnosi na centre u kojima su integrisani arhivski i bibliotečki sistem, muzeji i drugi centri kulturnog nasleđa. 2.) Uspostavljanje pravnog sistema u vezi sa dokumentarnom, bibliografskom i kulturnom imovinom koja se čuva u ovim centrima. 3.) Konzervaciju i obnavljanje imovine koja je sastavni deo katalonskog bibliografskog i dokumentarnog nasleđa. d) Promovisanje kulture, uključujući: 1.) Promovisanje i širenje pozorišnih, muzičkih, audio-vizuelnih, literarnih, plesnih, cirkuskih i kombinovanih umetničkih tvorevina i produkcija koje se odvijaju u Kataloniji. 2.) Promovisanje i širenje kulturnog, umetničkog i spomeničkog nasleđa i centara kulturnog nasleđa u Kataloniji. 3.) Međunarodna projekcija katalonske kulture. 2. Generalitat ima isključivu nadležnost kada je reč o arhivama, bibliotekama, muzejima i centrima kulturnog nasleđa u vlasništvu države, a koji se nalaze u Kataloniji i čije upravljanje država ne zadržava za sebe. Ova nadležnost,

216

u svakom slučaju, podrazumeva uređenje njihovog funkcionisanja, organizacije i sistema zapošljavanja. 3. U radnjama koje država sprovodi u Kataloniji u oblasti ulaganja u kulturnu imovinu i opremu, potrebno je uspostaviti prethodni dogovor sa Generalitatom. Kada je reč o aktivnostima koje država sprovodi u vezi sa međunarodnom projekcijom kulture, državna Vlada i Vlada Generalitata se dogovaraju o načinima obostrane saradnje, u skladu sa odredbama iz Dela V ovog Estatuta. Art. 128. Geografske oznake i oznake kvaliteta 1. Generalitat, poštujući odredbe Člana 149.1.13 Ustava, ima isključivu nadležnost kod određivanja porekla i drugih odrednica u pogledu kvaliteta, uključujući pravni sistem koji obuhvata njihovo utvrđivanje i donošenje, što takođe uključuje: a) Utvrđivanje mogućih nivoa zaštite proizvoda, sistema i zahteva povezanih sa njima, kao i prava i obaveza koje iz toga proizilaze. b) Odgovornost za oznake uz poštovanje zakonodavstva o industrijskoj svojini. c) Regulisanje formi i zahteva u pogledu proizvodnje i prodaje odgovarajućih proizvoda i važeći sistem sankcionisanja. d) Sistem upravnog organizovanja oznaka porekla, ili oznaka kvaliteta koji se odnosi i na upravljanje i na kontrolu proizvodnje i prodaje. 2. Ovlašćenje pomenuto u Odeljku 1 takođe uključuje priznavanje oznaka, odobravanje propisa i sve upravne nadležnosti u pogledu upravljanja i kontrole nad aktivnostima u vezi sa oznakama, posebno onima koja proističu iz mogućeg upravnog nadzora nad telima za oznake i iz korišćenja nadležnosti sankcionisanja u vezi sa sistemom označavanja. 3. Ako se teritorija označavanja prostire van katalonskih granica, Generalitat koristi svoje funkcije

217

upravljanja i kontrole nad aktivnostima tela za označavanje koje se odnose na zemljište i objekte locirane u Kataloniji pod uslovima utvrđenim zakonom. Generalitat učestvuje u radu tela za označavanje i koristi svoja ovlašćenja u upravljanju. 4. Na svojoj teritoriji Generalitat ispunjava obavezu zaštite koja proizilazi njegovog priznavanja oznake porkela ili zaštićene georgrafseke oznake. Nadležne vlasti sarađuju na zaštiti katalonske geografske oznake i oznake kvaliteta van teritorije Katolonije pre relevantnih evropskih i međunarodnih institucija za zaštitu. Član 129. Građansko pravo Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima građanskog prava, sa izuzetkom onih koje Član 149.1.8 Ustava dodeljuje državi u svakom slučaju. Ova nadležnost uključuje utvrđivanje sistema izvora građanskog prava u Kataloniji. Član 130. Pokretanje sudskog postupka Generalitat ima nadležnost da diktira konkretna pravila pokretanja sudskog postupka koja proizilaze iz konkretne prirode materijalnog prava u Kataloniji. Član 131. Obrazovanje 1. Generalitat ima isključivu nadležnost u neuniverzitetskom obrazovanju, nad obrazovanjem nakon obaveznog obrazovanja koje ne daje akademsko ili profesionalno zvanje koje se priznaje u celoj državi i nad obrazovnim centrima u kojima se takvo obrazovanje odvija. 2. Generalitat ima isključivu nadležnost u neuniverzitetskom obrazovanju, u odnosu na obavezne i neobavezne predmete koji vode akademskoj ili profesionalnoj kvalifikaciji koja se priznaje u celoj državi i u odnosu na obrazovanje dece koje uključuje:

218

a) Donošenje propisa za participativna i konsultativna tela u sektorima koji su uključeni u obrazovno planiranje na svojoj teritoriji. b) Utvrđivanje obrazovnog sadržaja prvog ciklusa obrazovanja dece i donošenje propisa za centre u kojima se ti ciklusi predaju, kao i definisanje rasporeda osoblja i kvalifikacija i specijalizacija drugog osoblja. c) Kreiranje, organizacioni razvoj i celokupni sistem javnih centara. d) Inspekciju, interno ocenjivanje obrazovnog sistema, obrazovnih inovacija i eksperimentisanja, kao i obezbeđivanje kvaliteta obrazovnog sistema. e) Sistem provomovisanja studija, stipendija i grantova iz sopstvenih sredstava. f) Stalna obuka i unapređivanje nastavnika i drugog osoblja u obrazovnom sistemu i odobravanje direktiva za ljudske resurse. g) Obrazovne usluge i komplementarne aktivnosti van programa koje se odnose na javne obrazovne centre i na privatne obrazovne centre potpomognute javnim sredstvima. h) Organizacione aspekti učenja na daljinu usmerenog na studente koji završavaju obavezno obrazovanje. 3. Za pitanja koja nisu regulisana u Odeljku 2 i u vezi sa obrazovanjem koje se pominje u pomenutom Odeljku 2, Generalitat deli nadležnost u pogledu osnovnih aspekata prava na obrazovanje i slobodu podučavanja u neuniverzitetskom obrazovanju u skladu sa odredbama Člana 149.1.30 Ustava. Ovo ovlašćenje u svakom slučaju uključuje: a) Programiranje podučavanja, njegovu definiciju i opštu ocenu obrazovnog sistema. b) Organizaciju obrazovnog sektora i aktivnosti podučavanja i obrazovanja. c) Uvođenje odgovarajućih nastavnih planova, uključujući planiranje nastavnog programa. d) Sistem promovisanja studija i državnih grantova i pomoći.

219

e) Pristup obrazovanju i utvrđivanju i regulisanju kriterijuma za upis i podučavanje studenata u obrazovnim centrima. f) Sistem održavanja podučavanja javnim sredstvima u obrazovnom sistemu i centrima koja ga pružaju. g) Zahtevi i uslovi obrazovnih centara i centara za podučavanje. h) Organizovanje javnih centara i privatnih centra potpomognutih javnim sredstvima. i) Učešće obrazovne zajednice u kontroli i upravljanju javnim obrazovnim centrima i privatnim centrima potpomognutim javnim sredstvima. j) Dobijanje i gubitak statusa obrazovnog državnog službenika za nastavnike koje zapošljavaju nadležna obrazovna tela, razovoj njihovih osnovnih prava i obaveza, kao i politika zapošljavanja osoblja u obrazovnoj administraciji. 4. Generalitat u neuniverzitetskom obrazovanju ima isključivu nadležnost nad izdavanjem i odobravanjem državnih akademskih i profesionalnih kvalifikacija. Član 132. Vanredne situacije i civilna zaštita 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad civilnom zaštitom, što u svakom slučaju uključuje regulisanje, planiranje i implementaciju mera koje se odnose na vanredne situacije i civilnu bezbednost i pitanja bezbednosti, upravljanje i koordinaciju usluga civilne zaštite, uključujući prevenciju požara i protivpožarnih usluga bez štetnog uticaja na ovlašćenja lokalnih uprava po ovom pitanju i uz poštovanje državnih odredaba utvrđenih u korišćenju ovih nadležnosti u pitanjima javne bezbednosti. 2. Za pitanja vanrednih situacija i civilne zaštite koja prelaze okvire Katalonije, Generalitat će promovisati mehanizme saradnje sa drugim autonomnim zajednicama i sa državom.

220

3. Generalitat ima izvršnu vlast u pitanjima operacija spasavanja na moru u smislu određenom državnim zakonodavstvom. 4. Generalitat učestvuje u sprovođenju aktivnosti u vezi sa nuklearnom bezbednošću, na način na koji je to dogovoreno sporazumima potpisanim u tu svrhu, i, tamo gde je to celishodno, kako je utvrđeno zakonom. Član 133. Energija i rudnici 1. Generalitat deli nadležnost u energetici. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Regulisanje aktivnosti u vezi sa proizvodnjom, skladištenjem i transportom energije, pitanje licenci za objekte koji u celini posluju u okviru katalonske teritorije i inspekciju i kontrolu svih objekata lociranih u Kataloniji. b) Regulisanje distribucije energije u Kataloniji, pitanje licenci za predmetne objekte i inspekciju i kontrolu svih objekata lociranih u Kataloniji. c) Implementaciju dodatnih standarda kvaliteta za usluge snabdevanja energijom. d) Jačanje i upravljanje obnovljivim izvorima energije i unapređenje energetske efikasnosti. 2. Generalitat učestvuje putem izdavanja preliminarnog izveštaja u postupku odobravanja licence objektima za proizvodnju i transport energije koji se nalaze i van katalonske teritorije ili ako se energija koristi van ove teritorije. 3. Generalitat učestvuje u regulisanju energetskog sektora i u planiranju na državnom nivou koje se odnosi na teritoriju Katalonije.. 4. Generalitat deli nadležnost nad sistemom rudnika. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje regulisanje sistema za administrativnu intervenciju i kontrolu rudinka i rudnih resursa lociranih na teritoriji Katalonije i nad svim rudarskim aktivnostima koje se odvijaju u Kataloniji.

221

Član 134. Sport i zabava (slobodno vreme) 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad sportom koja u svakom slučaju uključuje: a) Jačanje, širenje, planiranje, koordinaciju, sprovođenje, konsultacije, ugrađivanje i projektovanje prakse fizičke aktivnosti i sporta u celoj Kataloniji, na svim društvenim nivoima. b) Organizaciju posredničkih tela u pitanjima u vezi sa sportom. c) Regulisanje treninga u sportu i jačanje rezultata tehničkog treninga i elitnih sportova. d) Utvrđivanje pravnog sistema za sportske federacije i klubove i katalonske subjekte koji promovišu i organizuju sportsku i fizičku aktivnost u Kataloniji i izjave o javnoj nameni sportskih subjekata. e) Regulisanje pitanja sportske, takmičarske i izborne discipline subjekata koji organizuju bavljenje sportom. f) Jačanje i promociju sportskih asocijacija. g) Registraciju subjekata koji promovišu i organizujuju fizičke i sportske aktivnosti sa sedištem u Kataloniji. h) Planiranje mreže sportskih objekata u Kataloniji i promociju njihovog korišćenja. i) Medicinska i zdravstvena kontrola i praćenje pojedinaca koji se bave fizičkim i sportskim aktivnostima. j) Regulisanje pitanja prevencije i kontrole nasilja na javnim sportskim priredbama uz poštovanje ovlašćenja rezervisanih za Državu u vezi sa javnom bezbednošću. k) Obezbeđivanje zdravalja gledalaca i drugih pojedinaca uključenih u organizovanje i obavljanje fizičke i sportske aktivnosti, sigurnosti i kontrole zdravlja u sportskim objektima. l) Razvoj naučnog istraživanja u sportu. 2. Generalitat učestvuje u subjektima i telima na državnom, evropskom i međunarodnom nivou čija je svrha razvoj sporta.

222

3. Generalitat ima isključivo olvašćenje nad pitanjima slobodnog vremena i ono u svakom slučaju uključuje jačanje i regulisanje aktivnosti koje se odvijaju na teritoriji Katalonije i pravni sistem koji se odnosi na subjekte čija su svrha aktivnosti u slobodnom vremenu. 4. Generalitat učestvuje u subjektima i telima na državnom, evropskom i međunarodnom nivou čija je svrha razvoj upražnjavanja aktivnosti u slobodno vreme. Član 135. Statistika 1. Generalitat ima isključivo ovlašćenje nad statistikom koja je od značaja za Generalitat. Ovo ovlašćenje u svakom slučaju uključuje: a) Statističko planiranje. b) Administrativnu organizaciju. c) Stvaranje Generalitatovog sopstvenog zvaničnog statističkom sistema. 2. Generalitat učestvuje i sarađuje u pripremi statističkih podata na nivou nad-autonomne zajednice. Član 136. Zapošljavanje u javnim ustanovama i osoblje zaposleno u katalonskim javnim administrativnim telima Uz poštovanje principa lokalne autonomije u pitanjima zapošljavanja u javnim ustanovama, Generalitat ima: a) Isključivu nadležnost nad statutarnim sistemom za osoblje zaposleno u katalonskim javnim administrativnim telima i nad klasifikacijom i oganizacijom javnog zapošljavanja osim u slučaju niže navedenih odredaba pod b. b) Podeljena nadležnost u razvoju principa organizovanja zapošljavanja u javnim ustanovama, kod sticanja i gubitka statusa državnog službenika, stanja i prava u administraciji, obaveza i nespojivosti osoblja zaposlenog u telima javne administracije.

223

c) Isključivo ovlašćenje u oblasti zaključivanja ugovora sa osobljem, u prilagođavanju liste poslova sa potrebama administrativne organizacije i obuke osoblja. Član 137. Stanovanje 1. Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima stanovanja, koje, u svakom slučaju, uključuje: a) Planiranje, klalsifikovanje, upravljanje, inspekcija i kontrola stanovanja u skladu sa društvenim potrebama i potrebom teritorijalne ravnoteže. b) Utvrđivanje prioriteta i cljeva u promotivnoj aktivnosti tela katalonske javne administracije u pitanjima u vezi sa stanovanjem i usvajanjem neophodnih mera da bi se oni ostvraili i u javnom i u privatnom sektoru. c) Obezbeđenje javnog smeštaja. d) Administrativno regulisanje prodaje stambenih jedinica i utvrđivanje zaštitnih i disciplinskih mera u ovoj oblasti. e) Tehnička pravila, inspekcija i kontrola kvaliteta gradnje. f) Pravila o pogodnosti stambenih jedinica za boravak u njima. g) Tehnološke inovacije i održivost primenjiva na stanovanje. h) Odredbe o očuvanju i održavanju kuća i njihova primena. 2. Generalitat ima nadležnost nad zahtevima za zgrade koji se odnose na instalisanje zajedničke infrastrukture za telekomunikacije, emitovanje programa, osnovne telefonske i druge kablovske usluge uz poštovanje državnog zakonodavstva u oblasti telekomunikacija. Član 138. Useljavanje 1. U pitanjima koja se odnose na useljavanje Generalitat ima:

224

a) Isključivu nadležnost u pogledu prvog prijema useljenika, što uključuje socijalno-sanitarnu pažnju i usmeravanje. b) Razvoj politike integrisanja za useljenik u okviru svojih ovlašćenja. c) Utvrđivanje i regulisanje mera potrebnih za društveno i ekonomsko integrisanje useljenika i za njihovo društveno učešće. d) Zakonsko utvrđivanje referentnog okvira za prijem i integraciju useljenika. e) Promociju i integrisanje useljenika povratnika, pružanje pomoći i olakšavanje njihovog povratka u Kataloniju kroz odgovarajuće politike i mere. 2. Generalitat ima isključivu nadležnost u odobravanju rada strancima koji su zaposleni u Kataloniji. Ovo ovlašćenje, koje je koordinisano sa ovlašćenjem države u pogledu ulaska i boravka stranaca uključuje: a) Obradu i dodelu prve radne dozvole zaposlenim i samozaposlenim radnicima. b) Obradu i rešavanje žalbi u vezi sa slučajevima iz gornjeg paragrafa a) i primenu sistema inspekcije i sankcionisanja. 3. Generalitat učestvuje u odlučivanju države u vezi sa useljavanjem koje je posebno važno za Kataloniju, i konkretno preskriptivno učestvuje u utvrđivanju kontingenta stranih radnika na osnovu mehanizama utvrđenih u Poglavlju V. Član 139. Industrija, zanatstvo, kontrola mernog sistema i procena metala 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad industrijom, uz izuzetak odredaba u niže navedenom Odeljku 2. Ova nadležnost uključuje u, svakom slučaju, klasifikovanje industrijskih sektora i procesa u Kataloniji, bezbednost aktivnosti, objekata, opreme, procesa i

225

industrijskih proizvoda i regulisanje industrijskih aktivnosti koje mogu imati uticaja na bezbednost ili zdravlje ljudi. 2. Generalitat deli nadležnost nad planiranjem industrije u okviru opšteg planiranja ekonomije. 3. Generalitat ima isključivu nadležnost nad pitanjima zanatstva. 4. Generalitat ime isključivu nadležnost nad kontrolom mernog sistema. 5. Generalitat ima isključivu nadležnost nad procenom metala. Član 140. Infrastruktura u transportu i komunikacijama 1. Generalitat isključivu nadležnost nad svim lukama, aerodromina, heliodromima i transportnoj infrastrukturi na teritoriji Katalonije koja nije zakonom klasifikovana kao infrastructure od opšteg interesa. Ovo ovlašćenje, u svakom slučaju, uključuje: a) Pravni sistem, planiranje i upravljanje svim lukama i aerodromima, lučkim i aerodromskim objektima, manjim pomorskim objektima, utovarnim terminalima u lukama i na aerodromima i drugom transportnom infrastrukturom. b) Upravljanje u javnom domenu potrebno da bi se obezbedile te usluge i posebno izdavanje dozvola i davanje koncesija u okviru luka ili aerodroma. c) Finansijski sistem za lučke i aerodromske ulsuge i posebno ovlašćenje za utvrđivanje tarifa i taksi i za zaračunavanje i naplatu svih vrsta taksi i dažbina koje se odnose na korišćenje te infrastrukture i na usluge koje ona pruža. d) Utvrđivanje oblasti pružanja usluga za luke i aerodrome i utvrđivanje načina korišćenja, opreme i komplementarnih aktivnosti u okviru lučkog ili aerodromskog prostora ili druge transportne infrastrukture, uz poštovanje ovlašćenja vlasnika javnog domena. 2. Generalitat učestvuje u telima nadautonomne zajednice koja obavljaju funkcije u vezi sa transportnom

226

infrastrukturom lociranom u Kataloniji, a koja je u vlasništvu države. 3. Klasifikacija luka, aerodroma ili transportne infrastrukture locirane u Kataloniji kao imovine od opšteg interesa podleže preliminarnom izveštaju Generalitata, i on može da učestvuje u upravljanju njima ili da preuzme odgovornost za upravljanje njima, u skladu sa odredbama zakona. 4. Generalitat učestvuje u planiranju i programiranju luka i aerodroma od opšteg interesa u smislu utvrđenom državnim odredbama. 5. Generalitat ima isključivo ovlašćenje nad putnom mrežom na celoj teritoriji Katalonije i takođe može da učestvuje u upravljanju državne drumske mreže u Kataloniji u skladu sa državnim odredbama. Ova nadležnost, u svakom slučaju, uključuje: a) Organizovanje, planiranje i integrisano upravljanje drumskom mrežom u Kataloniji. b) Pravni i finansijski sistem svih elemenata drumske mreže čiji je vlasnik Generalitat. c) Mogućnost povezivanja, bilo u okviru međusobnog ili sa drugim transportnim infrastrukturama ili mrežama, elemenata koji sačinjavaju drumsku mrežu u Kataloniji. 6. Generalitat ima isključivu nadležnost, u pitanjima koja se odnose na železničku mrežu, nad infrastrukturom čiji je vlasnik, i učestvuje u planiranju i upravljanju infrastrukturom u vlasništvu države, a koja je locirana u Kataloniji u skladu sa odredbama državnih propisa. 7. U skladu sa državnim odredbama, Generalitat ima izvršnu nadležnost nad električnim komunikacijama, Ova nadležnost, u svakom slučaju, uključuje: a) Promovisanje postojanja minimuma usluga kojima je pristup univerzalan. b) Inspekcija zajedničke telekomunikacione infrastrukture i korišćenje odgovarajućeg ovlašćenja za sankcionisanje.

227

c) Rešavanje sukoba između emitera programa u multipleksima, čija pokrivenost ne prelazi teritoriju Katalonije. d) Upravljanje registrom instalatere zajedničkih telekomunikacionih struktura i registrom menadžera multipleksa čija sfera aktivnosti ne prelazi teritoriju Katalonije. Član 141. Igre i zabava 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad igrama, klađenjem i kasinima kada se te aktivnosti odvijaju samo u Kataloniji, uključujući u svakom skučaju: a) Uvođenje i odobravanje igara i klađenja i donošenje propisa koji se odnose na njih i na kompanije odgovorne za upravljanje, poslovanje i upražnjavanje ovih aktivnosti, ili za one čiji je cilj prodaja i distribucija materijala koji se generalno odnose na igre, uključujući kompjutersko i telematsko kockanje. b) Donošenje propisa i kontrola koji se odnose na prostorije, objekte i opremu koja se koristi u izvođenju ovih aktivnosti. c) Utvrđivanje, u okviru svojih nadležnosti, fiskalnog sistema koji se odnosi na igre kompanija koje organizuju ove aktivnosti. 2. Odobravanje novih formi igara i klađenja na državnom nivou ili modifikovanje već postojećih formi zahtevaju razgovore na relaciji Generalitat – Državna bilateralna komisija utvrđene Poglavljem V i odlučujući preliminarni izveštaj Generalitata. 3. Generalitat ima isključivu nadležnost nad drugim priredbama i rekreativnim aktivnostima. Ovo ovlašćenje u svakom slučaju uključuje sistem administrativne intervencije i kontrole nad svim vrstama šou-programa na javnim mestima i u javnim prostorima.

228

Član 142. Omladina 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad pitanjima omladine, koja, u svakom slučaju, uključuje: a) Projektovanje, primenu i ocenu politika, planova i programa usmerenih ka mladim ljudima. b) Promovisanje omladinskih asocijacija, inicijativa na ohrabrivanju učešća, međunarodne mobilnosti i omladinskog turizma. c) Donošenje propisa, upravljanje, intervenciju i administrativnu kontrola nad aktivnostima i objektima namenjenim mladim ljudima. 2. Generalitat je odgovoran za potpisivanje sporazuma sa međunarodnim subjektima i za učešće u međunarodnim telima sa državom, ili autonomno, ako to propisi tog subjekta dozvoljavaju i, u svakom slučaju, za obradu dokumenata koje izdaju međunarodni subjekti, a koji utiču na pojedince, objekte ili subjekte u Kataloniji uz poštovanje državnog zakonodavstva. Član 143. Sopstveni jezik Katalonije 1. Katalonski Generalitat ima isključivu nadležnost nad pitanjem sopstvenog jezika Katalonije. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje utvrđivanje obima, korišćenja i pravnih efekata njegovog zvaničnog statusa, kao i lingvističke standardizacije katalonskog jezika. 2. Generalitat, kao i Conselh Generau d’Aran, je nadležan za lingvističku standardizaciju Occitan-a, poznatog kao Aranese u Aran-u. Član 144. Životna sredina, prirodne oblasti i meteorologija 1. Generalitat deli nadležnost za životnu sredinu i ima nadležnost za utvrđivanje dodatnih pravila zaštite. Ova zajednička nadležnost u svakom slučaju uključuje:

229

a) Utvrđivanje i donošenje propisa za instrumente planiranja životne sredine i postupaka obrade i odobravanja ovih instrumenata. b) Utvrđivanje i donošenje propisa o održivosti životne sredine, poreza i mera u oblasti istraživanja. c) Donošenje propisa koji se odnose na prirodne resurse, floru i faunu, bioraznovrsnost i morsku i vodenu životnu sredinu, osim ako nije za potrebe očuvanja fonda morske ribe. d) Donošenje propisa u vezi sa prevencijom u proizvodnji kontejnera i njihovog korišćenja tokom veka trajanja, od stvaranja do pretvaranja u otpadni materijal. e) Donošenje propisa u vezi sa prevencijom i korigovanjem u stvaranju otpadnog materijala čije je poreklo ili odredište u Kataloniji, upravljanjem njime i konačnim odlaganjem. f) Donošnje propisa u vezi sa prevencijom, kontrolom, korekcijom, obnavljanjem i nadoknadom za zagađenje površinskog i potpovšinskog sloja zemlje. g) Donošenje propisa i upravljanje potapanjem u vode u Kataloniji, i u površinske i u podzemne, koje ne prolaze kroz drugu autonomnu zajednicu. U svakom slučaju, Generalitat ima izvršnu vlast nad administrativnom intervencijom kada je reč o potapanju u površinske ili podzemne vode na njegovoj teritoriji. h) Donošenje propisa koji se odnose na atmosfersko okruženje i razne vrste njegovog zagađenja, saopštenja o zagađenom atmosferskom okruženju i utvrđivanje drugih instrumenata za kontrolu zagađenja, bez obzira na javne vlasti nadležne za odobrenje radova, objekata ili aktivnosti koje dovode do zagađenja. i) Donošenje propisa u vezi sa sistemom odobravanja i praćenja emisije gasova iz staklene bašte. j) Unapređenje klasifikacije proizvoda, aktivnosti, objekata, infrastrukture, procedura, proizvodnih procesa i prakse koja ne dovodi do zagađenja životne sredine.

230

k) Prevencija, vraćanje u prvobitno stanje i otklanjanje štete nanete životnoj sredini, kao i odgovarajući sistem sankcija. l) Mere zaštite vrsta i sistem sankcija. 2. Uz poštovanje odredaba Člana 149.1.23 Ustava, Generalitat ima isključivu nadležnost nad prirodnim oblastima. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje donošenje propisa i davanje saopštenja o zaštiti, utvrđivanju, planiranju i upravljanju instrumentima za prirodne prostore i zaštićena staništa locirana u Kataloniji. 3. U slučaju prirodnih oblasti koje se prostiru van teritorije Katalonije, Generalitat će promovisati instrumente saradnje sa drugim autonomnim zajednicama u cilju stvaranja, utvrđivanja, regulisanja i upravljanja tim oblastima. 4. Proglašavanje i utvrđivanje prirodnih oblasti u sistemu državne zaštite zahteva obavezan izveštaj Generalitat-a Državnoj bilateralnoj komisiji. Ako je takva oblast potpuno u okviru teritorije Katalonije, Generalitat je odgovoran za upravljanje njome. 5. Generalitat će uspostaviti sopstvenu meteorološku službu, dostavljaće meteorološke i klimatske informacije, uključujući prognoze, nadzor i praćenje meteorološki rizičnih situacija, obavljanje istraživanja u tim oblastima i sačinjavanje klimatskih karata. 6. Generalitat koristi svoja ovlašćenja preko Corps of Rural Agents, odgovornog za praćenje, kontrolu, zaštitu, kompletnu prevenciju i saradnju u vezi sa upravljanjem životnom sredinom. Članovi ovog tela imaju status agenata vlasti i obavljaju specijalne administrativne i sudske funkcije u okvirima utvrđenim zakonom. Član 145. Berze i centri ugovaranja Generalitat deli ovlašćenje u vezi sa berzama i centrima ugovaranja lociranim u Kataloniji. Ovo ovlašćenje uključuje u svakom slučaju:

231

a) Stvaranje, klasifikovanje, davanje dozvole i nadzor nad berzama akcija i organizovanim sistemima pregovaranja. b) Donošenje propisa i administrativnih izvršnih mera za organizovanje, funkcinisanje, disciplinu i sistem sankcionisanja tela koja upravljaju berzama akcija. c) Kontrola nad emitovanjem, prijemom, suspendovanjem, isključivanjem i utvrđivanje dodatnih zahteva za prijem hartija od vrednosti o kojima će se pregovarati isključivo na tim tržištima, kao i inspekcija i kontrola. d) Akreditovanje lica i subjekata za članstvo na tim tržištima. e) Utvrđivanje depozita koje članovi berze akcija moraju da polože kao garanciju za operacije koje će biti saldirane. Član 146. Mediji i usluge audiovizuelnog sadržaja 1. U oblasti radio i televizijskih usluga, kao i kod svih drugih usluga audiovizuelne komunikacije Generalitat ima: a) Isključivu nadležnost nad organizovanjem pružanja javnih usluga emitovanja programa Generalitata i usluga javnog emitovanja na lokalnom nivou, uz poštovanje principa lokalne autonomije. b) Podeljenu nadležnost nad regulisanjem i kontrolom usluga emitovanja koje koriste neki od dostupnih formata i tehnologija usmerenih na publiku u Kataloniji i nuđenje usluga emitovanja na teritoriji Katalonije. 2. Generalitat deli nadležnost u pitanjima medija. 3. Generalitat će promovisati lingvistički i kulturni pluralizam Katalonije u medijima. Član 147. �otarski poslovi i javni beležnici 1. Generalitat ima izvršnu vlast nad notarskim poslovima i nad javnim beležnicima za nepokretnu imovinu, beležnicima u trgovinskim registrima i registrima pokretne imovine. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje:

232

a) Imenovanje notara i trgovinskih beležnika i beležnika pokretne imovine putem poziva, administriranje i odlučivanje o otvorenim i ograničenim ispitima koji će biti objavljeni i implementirani, a rezultiraće formalnim imenovanjem. Kandidati za zvanje notara ili beležnika biće primani na osnovu jednakih prava i dostaviće dokaz o poznavanju katalonskog jezika i zakona u formi i obimu utvrđenim Estatut-om i zakonom. b) Učešće u razvoju pristupnih programa za zvanje notara i beležnika za imovinu, trgovinu i pokretnu imovinu u Španiji za potrebe akreditovanja za poznavanje katalonskog zakona. c) Utvrđivanje notarskih i beležničkih okruga, uključujući utvrđivanje hipotekarnih distrikata i notarskih teritorijalnih distrikata. d) Imenovanje notarskih arhivara prema protokolu distrikta i vođenje registara hipotekarnih izveštaja. 2. Generalitat ima isključivu nadležnost nad pitanjima koja se odnose na sistem žalbi u vezi sa kvalifikacijom naslova ili konkretnih klauzula u katalonskom zakonu koji moraju biti istaknuti za beležnike nepokretne imovine, trgovinske beležnike i beležnike pokretne imovine u Kataloniji. 3. U okviru opšteg regulisanja, Generalitat ima izvršnu vlast nad Civilnim registrom, uključujući imenovanje odgovornih zvaničnika, privremenog osoblja ili zamena, izvršavanje interdisciplinarnih funkcija u odnosu na njih i obezbeđivanje ljudskih i materijalnih resursa potrebnih za obavljanje njihovih funkcija. Odgovorni zvaničnici podnose dokaz o poznavanju katalonskog jezika i katalonskog zakona u formi i obimu utvrđenim Estatutom i zakonom. Član 148. Javni radovi 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad javnim radovima koji se obavljaju na teritoriji Katalonije koji nisu klasifikovani kao radovi od opšteg interesa i koji ne utiču na

233

drugu autonomnu zajednicu. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje planiranje, izgradnju i finansiranje takvih radova. 2. Klasifikovanje da li je nešto od opšteg interesa podleže preliminarnom izveštaju od strane Generalitata. Generalitat učestvuje u planiranju javnih radova kvalifikovanih da su od javnog interesa, u skladu sa državnim zakonoma i odredbama Dela V ovog Estatuta. 3. Generalitat je odgovoran za upravljanje javnim uslugama u okviru svoje nadležnosti koju ima za sve javne radove koji se odvijaju u Kataloniji, a nisu kategorizovani da su od opšteg interesa ili na koje može da utiče. U slučaju radova klasifikovanih kao od opšteg interesa ili koji utiču na drugu autonomnu zajednicu, sporazumi o saradnji mogu se potpisati za upravljanje odgovarajućim uslugama. Član 149. Teritorijalno, prostorno, obalno i urbanističko planiranje 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad teritorijalnim i prostornim planiranjem. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Utvrđivanje smernica za planiranje i upravljanje tetoritorijom i prostorom i aktivnosti koje utiču na te oblasti. b) Utvrđivanje i regulisanje formi teritorijalnog planiranja i procedura njihove obrade i odobravanja. c) Utvrđivanje i regulisanje instrumenata očuvanja prirodnih oblasti i bioloških koridora u skladu sa odredbama Člana 144.2. d) Planiranje buduće lokacije infrastrukture i opreme u okviru nadležnosti Generalitata. e) Utvrđivanje konkretnih mera za unapređenje teritorijalne, demografske, društveno-ekonomske i ravnoteže životne sredine. 2. Kod utvrđivanja lokacija za infrastrukturu i opremu u vlasništvu države u Katloniji Generalitat podnosi izveštaj – Državnoj bilateralnoj komisiji.

234

3. Generalitat ima isključivu nadležnost nad upravljanjem obalom uz poštovanje opšteg sistema javnog domena. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Utvrđivanje i regulisanje teritorijalnih planova za klasifikaciju i korišćenje obale i plaža i regulisanje postupaka za obradu i odobravanje ovih instrumenata i planova. b) Davanje dozvola za zauzimanje i korišćenje pomorsko-kopnenog javnog domena i posebno pitanje izdavanja dozvola i davanja koncesija i, u svakom slučaju, davanja koncesija za fiksne objekte u moru, uz poštovanje izuzetaka koji se mogu utvrditi iz razloga zaštite životne sredine u kontinentalnim i prelaznim priobalnim vodama. c) Regulisanje i upravljanje ekonomskim i finansijskim sistemom kojim se rukovodi pomorsko-kopneni javni domen, pod uslovima utvrđenim opštim zakonodavstvom. d) Izvođenje radova i aktivnosti na katalonskoj obali koji nisu od opšteg interesa. 4. Generalitat je odgovoran za izvođenje i upravljanje radovima od opšteg interesa na katalonskoj obali, u skladu sa odredbama Člana 148. 5. Generalitat ima isključivu nadležnost nad urbanističkim razvojem. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Regulisanje sistema razvoja urbanističkog zemljišta koje u svakom slučaju uključuje utvrđivanje kriterijuma za različite vrste zemljišta i za korišćenje zemljišta. b) Regulisanje pravnog sistema vlasništva nad zemljištem uz poštovanje uslova koje je država utvrdila kako bi se garantovala ravnopravnost u korišćenju prava na imovinu. c) Utvrđivanje i regulisanje urbanističkog planiranja i instrumenata upravljanja, kao i procedura za njihovu obradu i odobrenje. d) Politika upravljanja zemljištem i stanovanjem, regulisanje državnog zemljišta i stanovanja i sistema

235

administrativnog intervenisanja u gradnji, urbanističkom razvoju i korišćenju zemljišta i podzemlja. e) Obezbeđenje legalnosti u urbanističkom razvoju, što u svakom slučaju uključuje urbanističku inspekciju, naloge za suspendovanje radova i licenci, mere poništenja nelegalnih fizičkih izmena i disciplinu u urbanističkom razvoju. 6. Generalitat deli nadležnost nad pravom dodele imovne državi u urbanističkim eksporprijacijama u okviru državnog zakonodavstva. Član 150. Organizacija Uprave Generalitata U vezi sa organizacijom svoje uprave, Generalitat ima isključivu nadležnost nad: a) Strukturom i regulisanjem javnih tela i menadžera, njihovog funkcionisanja i teritorijalne koordinacije. b) Različitim organizacionim i instrumentalnim modalitetima za administrativno delovanje. Član 151. Teritorijalna organizacija Poštujući institucionalnu garanciju utvrđenu Članovima 140. i 141. Ustava, Generalitat ima isključivu nadležnost nad teritorijalnom organizacijom koja u svakom slučaju uključuje: a) Utvrđivanje, formiranje, izmene i ukidanje vladinih tela koja čine teritorijalnu organizaciju Katalonije. b) Formiranje, ukidanje i izmenu granica i opština i tela lokalnih uprava manjeg teritorijalnog obima; označavanje, utvrđivanje glavnog grada i simbola za opštine i druga tela lokalnih uprava; nazive mesta i utvrđivanje specijalnih sistema. c) Utvrđivanje na osnovu zakona procedura u odnosima subjekata lokalnih vlada i stanovništva, uz poštovanje lokalne autonomije.

236

Član 152. Planiranje, organizovanje i promovisanje ekonomske aktivnosti 1. Generalitat ima nadležnost da promoviše ekonomsku aktivnost u Kataloniji. 2. Generalitat deli nadležnost nad organizovanjem ekonomske aktivnosti u Kataloniji. 3. Generalitat može da utvrdi planiranje ekonomske aktivnosti u okviru smernica utvrđenih opštim državnim planiranjem. 4. Generalitat je odgovoran za razvoj i upravljanje planiranjem opšte ekonomske aktivnosti. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Implementaciju državnih planova. b) Učešće u državnom planiranju kroz mehanizme utvrđene u Delu V. c) Upravljanje planovima, uključujući državna sredstva i resurse čiji je cilj jačanje ekonomske aktivnosti pod uslovima utvrđenim sporazumom. Član 153. Rodne politike Generalitat ima isključivu nadležnost nad rodnim politikama. Uz poštovanje odredaba države u korišćenju nadležnosti koja joj pripada po Članu 149.1.1 Ustava, ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Planiranje, projektovanje, sprovođenje i kontrolu pravila, planova i opštih smernica u vezi sa politikama prema ženama i utvrđivanje pozitivnog delovanja radi eliminisanja diskriminacije zasnovane na rodu koje treba uniformno implementirati na celoj teritoriji Katalonije. b) Promovisanje asocijacija žena koje obavljaju aktivnosti koje se odnose na jednakost, nediskriminaciju i sa inicijativom za učešćem. c) Regulisanje mera i instrumenata sa ciljem podizanja svesti o rodnom nasilju i njegovog otkrivanja i sprečavanja, kao i regulisanje usluga i sopstvenih resursa u

237

cilju opšte zaštite žena koje su imale ili imaju iskustvo sa ovakvom vrstom nasilja. Član 154. Promocija i zaštita konkurencije 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad promovisanjem tržišne konkurencije u ekonomskim aktivnostima koje se obavljaju uglavnom u Kataloniji. 2. Generalitat ima izvršnu nadležnost nad zaštitom konkurencije u obavljanju ekonomskih aktivnosti koje menjaju ili mogu da promene konkurenciju na slobodnom tržištu na prostoru koji ne prelazi teritoriju Katalonije. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Sprovođenje mera koje se odnose na ekonomske procese koji utiču na konkurenciju. b) Inspekciju i implementaciju procedure sankcionisanja. c) Zaštitu konkurencije u obavljanju ekonomske aktivnosti. 3. Generalitat ima isključivu nadležnost nad osnivanjem i regulisanjem Katalonskog suda za zaštitu konkurencije, kao nezavisnog tela sa nadležnošću nad celom teritorijom Katalonije i koji je jedino telo odgovorno za ekonomske aktivnosti koje se pretežno obavljaju u Kataloniji, a koje menjaju ili mogu da izmene konkurenciju u skladu sa uslovima utvrđenim u Odeljcima 1 i 2. Član 155. Intelektualna i industrijska svojina 1. Generalitat de Catalunya ima isključivu izvršnu nadležnost kada je u pitanju intelektualna svojina. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Utvrđivanje i regulisanje, u koordinaciji sa državnim registrom, registra prava intelektualne svojine koja potiču iz Katalonije ili u posedu pojedinaca koji obično borave u Kataloniji; registracija, modifikovanje ili ukidanje tih prava i sprovođenje administrativne aktivnosti potrebne da bi se garantovala njihova zaštita na celoj teritoriji

238

Katalonije. Generalitat treba da obaveštava državu o svim unosima u njegov registar kako bi bili uključeni u državni registar, kao i da sarađuje sa Državnim registrom i olakaša razmenu informacija. b) Odobravanje i ukidanje subjekata za kolektivno upravljanje pravima intelektualne svojine koji pretežno deluju u Kataloniji i kompementarna inspekcija i kontrola zadataka u vezi sa aktivnošću tih subjekata. 2. Generalitat ima izvršnu nadležnost nad industrijskom svojinom. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Osnivanje i regulisanje, u koordinaciji sa državnim registrom, registra industrijske svojine za fizička i pravna lica. b) Pravnu i proceduralnu zaštitu naziva mesta u Kataloniji koja se koriste u industriji. Član 156. Zaštita ličnih podataka Uz poštovanje garancija osnovnih prava u ovoj oblasti, Generalitat ima izvršnu vlast nad zaštitom ličnih podataka. Ovo u svakom slučaju uključuje: a) Registraciju i kontrolu datoteka ili obrade ličnih podataka koji su kreirani ili se njima upravlja u javnim institucijama Katalonije, Upravi Generalitata, lokalnim javnim vlastima Katalonije, autonomnim subjektima i javnim ili privatnim pravnim subjektima koji su odgovorni autonomnim ili lokalnim javnim vlastima ili koji pružaju usluge ili obavljaju aktivnosti za sopstveni račun na osnovu bilo koje forme direktnog ili indirektnog upravljanja, kao i na univerzitetima koji čine katalonski sistem univerziteta. b) Registracija i kontrola datoteka ili obrade ličnih podataka koje su kreirala i kojima upravljaju fizička ili pravna lica koja obavljaju javne funkcije u vezi sa pitanjima koja spadaju pod nadležnost Generalitat-a ili subjekata lokalne vlasti Katalonije, ukoliko se njihova obrada odvija u Kataloniji.

239

c) Registracija i kontrola datoteka i obrade podataka koje su kreirala ili kojima upravljaju javna pravna tela koja svoje funkcije obavljaju isključivo na teritoriji Katalonije. d) Osnivanje nezavisnog tela, imenovanog od strane Parlamenta, da nadzire zaštitu prava na zaštitu ličnih podataka u okviru ovlašćenja Generalitata. Član 157. Oglašavanje Bez štetnih posledica po trgovačko zakonodavstvo države, Generalitat ima isključivu nadležnost nad regulisanjem oglašavanja. Član 158. Istraživanje, razvoj i tehnološke inovacije 1. U pitanjima koja se odnose na naučno i tehničko istraživanje Generalitat ima isključivu nadležnost nad sopstvenim istraživačkim centrima i objektima i nad projektima koje finansira. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Utvrđivanje sopstvenih istraživačkih oblasti i monitoring, kontrolu i ocenu projekata. b) Organizaciju, funkcionisanje sistema, monitoring i akreditaciju centara i objekata u Kataloniji. c) Regulisanje i upravljanje grantovima i finansijskom pomoći koju organizuje i daje Generalitat. d) Regulisanje i profesionalnu obuku istraživačkog i pomoćnog istraživačkog osobalja. e) Širenje nauke i transfer rezultata. 2. Generalitat deli nadležnost nad koordinisanjem istraživačkih centara i objekata u Kataloniji. 3. Kriterijumi saradnje između države i Generalitata u politici istraživanja, razvoju i inovaciji se utvrđuju u okviru odredaba Dela V. Isto tako, utvrđuju se sistemi za učešće Generalitata u definisanju politika koje utiču na ta pitanja na nivou EU i u drugim međunarodnim telima i institucijama.

240

Član 159. Pravni sistem, pravna procedura, javni ugovori, eksproprijacija i odgovornost katalonskih javnih upravnih tela 1. Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima koja se odnose na pravni sistem i pravnu proceduru kojima se rukovode javna katalonska upravna tela na koja se ne odnosi Član 149.1.18 Ustava. Ova nadležnost uključuje: a) Sredstva potrebna za obavljanje administratvnih funkcija, uključujući sistem upravljanja javnom i patrimonijalnom imovinom. b) Kontrola, inspekcija i sankcionisanje u svim materijalnim oblastima nad kojima Generalitat ima nadležnost. c) Pravila upravne procedure koja proističu iz specifičnosti katalonskog materijalnog prava ili iz specijalizovanih oblasti organizacije Generalitat-a. 2. Generalitat deli nadležnost u svim pitanjima koja se odnose na pravni sistem i pravnu proceduru katalonskih javnih upravnih tela koja nisu uključena u prethodni Odeljak 1. 3. U vezi sa ugovorima katalonskih javnih pravnih tela, Generalitat ima: a) Isključivu nadležnost nad organizacijom i jurisdikcijom u pitanjima ugovaranja od strane katalonskih javnih upravnih tela i nad pitanjima izvršenja, modifikovanja i raskida ugovora uprave u onim pitanjima na koja se ne odnosi Član 149.1.18 Ustava. b) Podeljenu nadležnost u svim pitanjima koja se ne pripisuju isključivo jurisdikciji Generalitata u skladu sa gore navedenim pod a. 4. U pitanjima koja se odnose na prisilnu eksproprijaciju, Generalitat ima isključivu nadležnosti da u svakom slučaju: a) Utvrdi slučajeve i uslove u kojima katalonska upravna tela mogu da koriste ovlašćenje za konfiskaciju.

241

b) Utvrdi kriterijume za vrednovanje eksproprisane imovine prema socijalnoj funkciji te imovine u skladu sa državnim zakonodavstvom. c) Osniva i reguliše sopstveni subjekat za potrebe utvrđivanja poštene cene i utvrđivanje njene procedure. 5. U pitanjima nasledne odgovornosti, Generalitat deli nadležnost u utvrđivanju uzroka koji rezultiraju odgovornošću u vezi sa sporovima protiv Generalitata, u skladu sa opštim sistemom odgovornosti svih javnih upravnih tela. 6. Ovlašćenja Generalitata navedena u gornjim Odeljcima 1, 3, 4 i 5 koristiće se u pogledu principa lokalne autonomije. Član 160. Sistem lokalne uprave 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad sistemom lokalne uprave koji, uz poštovanje principa lokalne autonomije, uključuje: a) Odnose između institucija Generalitata i subjekata lokalne uprave, kao i metode organizovanja i povezivanja u pogledu saradnje između subjekata lokalne vlasti i između njih i uprave Generalitata, uključujući različite forme: asocijacije, mancomunitats, konvencionalne asocijacije i konzorcijume. b) Utvrđivanje nadležnosti i jurisdikcije opština i drugih subjekata lokalne vlasti u oblastima navedenim u Članu 84. c) Sistem državne, komunalne i nasledne imovine i modaliteti pružanja javnih usluga. d) Određivanje upravljačkih tela lokalne vlasti koja osniva Generalitat i njihovo funkcionisanje i sistem odlučivanja. e) Sistem kojim se rukovode komplementarna tela u organizaciji subjekata lokalne vlasti. 2. Generalitat deli nadležnost u svim pitanjim koja nisu utvrđena gornjim Odeljkom 1.

242

3. Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima koja se odnose na izborni sistem za lokalne subjekte koje osniva, sa izuzetkom onih koja su garantovana Ustavom. Član 161. Religiozni subjekti 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad religioznim subjektima koji deluju u Kataloniji. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje regulisanje i utvrđivanje mehanizama saradnje za obavljanje njihovih aktivnosti u okviru jurisdikcije Generalitata. 2. Generalitat ima isključivu nadležnost nad slobodom ispovedanja. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Učešće u upravljanju Državnim registrom religioznih subjekata za crkve, konfesije i religiozne zajednice koje obavljaju svoje aktivnosti u Kataloniji pod uslovima utvrđenim zakonom. b) Zaključivanje sporazuma i konvencija o saradnji sa crkvama, konfesijama i religioznim zajednicama registrovanim u Državnom registru religioznih subjekata u okviru jurisdikcije Generalitata. c) Promovisanje, razvoj i ispunjenje, u okviru jurisdikcije Generalitata, sporazuma i konvencija potpisanih od strane države i crkava, konfesija i religioznih zajednica registrovanih u Državnom registru religioznih subjekata. 3. Generalitat sarađuje u telima na državnom nivou kojima su dodeljene funkcije u vezi sa religioznim subjektima. Član 162. Zdravstvena briga, javno zdravlje, farmaceutski propisi i farmaceutski proizvodi 1. Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima zdravstvene brige i javnog zdravlja nad organizacijom, internim funkcionisanjem, ocenom, inspekcijom i kontrolom zdravstvenih centra, usluga i ustanova.

243

2. Generalitat klasifikuje farmaceutske proizvode na osnovu Člana 149.1.16 Ustava. 3. Generalitat deli nadležnost u svakom slučaju u sledećim obalstima: a) Klasifikovanje, planiranje, utvrđivanje, regulisanje i sprovođenje odredaba koje se odnose na javno, socijalno i mentalno zdravlje i usluge na svim nivoima za sve građane. b) Klasifikovanje, planiranje, utvrđivanje, regulisanje i sprovođenje mera i aktivnosti u cilju očuvanja, zaštite i promocije javnog zdravalja u svim oblastima, uključujući zdravlje na poslu, zdravlje životinja koje ima uticaj na ljudsko zdravlje, zdravu hranu, zdravlje okruženja i epidemiološku budnost. c) Planiranje resursa za zdravstvenu brigu koje obezbeđuje država i koordinisanje privatne aktivnosti u oblasti zdravstvene brige sa javnim sistemom zdravstvene brige. d) Specijalizovana obuka u oblasti zdravstvene brige koja uključuje centre za akreditaciju i ocenu; planiranje zapošljavanja; učešće u pripremi procedura selekcije i upravljanje programima obuke za struke i za drugu specifičnu obuku, izdavanje diploma za oblasti specifične obuke. e) Statutarni sistem i obuka osoblja koje pruža usluge u sistemu usluga javne zdravstvene brige. 4. Generalitat učestvuje u planiranju i državnom koordinisanju pitanja zdravstvene brige u skladu sa odredbama Dela V. 5. Generalitat ima izvršnu vlast nad državnim zakonodavstvom koje se odnosi na farmaceutske proizvode. Član 163. Privatna bezbednost Generalitat primenjuje državno zakonodavstvo u sledećim pitanjima:

244

a) Davanje dozvola kompanijama za privatnu zaštitu sa sedištem u Kataloniji čija oblast aktivnosti ne prelazi teritoriju Katalonije. b) Inspekcija i sankcionisanje aktivnosti privatne zaštite koje se obavljaju u Kataloniji. c) Davanje dozvola centrima za obuku osoblja za pružanje privatne zaštite. d) Koordinisanje privatne bezbednosti i istražnih usluga sa policijom Generalitata i lokalnom policijom Katalonije. Član 164. Javna bezbednost 1. U pitanjima javne bezbednosti, Generalitat je, u skladu sa državnim zakonodavstvom, odgovoran za: a) Planiranje i regulisanje sistema javne bezbednosti za Kataloniju i za organizovanje lokalne policije. b) Osnivanje i organizaciju policijskih snaga Generalitata - Mossos d’Esquadra. c) Kontrolu saobraćaja i budnost. 2. Generalitat ima vrhovnu komandu nad svojim policijskim snagama – Mossos d’Esquadra i koordiniše aktivnosti lokalne policije. 3. U okviru državnog zakonodavstva koje se odnosi na bezbednost, Generalitat ima izvršnu vlast koju mu je dodelila država i to su u svakom slučaju: a) Upravljačke funkcije nad korišćenjem prava okupljanja i demonstriranja. b) Usaglašenost sa odredbama koje se odnose na konzervaciju prirode, životne sredine i vodnih resursa. 4. Generalitat učestvuje preko Odobra za bezbednost, sa jednakom zastupljenošću Generalitata i države kojim predsedava Predsednik Generalitata, u koordinaciji bezbednosnih politika i aktivnosti države i katalonskih policijskih snaga, kao i u razmeni informacija na međunarodnom nivou i u saradnji i pružanju pomoći policijskim vlastima u drugim državama. U dogovoru sa

245

državom, Generalitat je zastupljen u radnim grupama koje sarađuju sa policijm drugih zemalja u kojima učestvuje i država. 5. Aktivnosti policijskih snaga Generalitata, Mossos d’Esquadra, se odvijaju na celoj katalonskoj teritoriji i one obavljaju funkcije policijskih snaga u sledećim oblastima: a) Javna sigurnost i javni red. b) Administrativno održavanje reda, uključujući i ono koje proističe iz državnih propisa. c) Sudsko održavanje reda i krivična istraga, uključujući različite forme organizovanog kriminala i terorizma pod uslovima utvrđenim zakonom. Član 165. Socijalna sigurnost 1. Uz poštovanje principa jedinstva ekonomske patrimonije i finansijske solidarnosti socijalne sigurnosti, Generalitat deli nadležnost nad pitanjima socijalne sigurnosti. Ova nadležnost uključuje: a) Implemenatciju državnog zakonodavstva uz izuzetak pravila koja čine ekonomski sistem. b) Upravljanje ekonomskim sistemom socijalne sigurnosti. c) Organizacija i upravljanje imovinom i uslugama koje predstavljaju zdravstvenu brigu i socijalne usluge sistema socijalne sigurnosti u Kataloniji. d) Organizacija i sprovođenje administrativne jurisdikcije nad institucijama, kompanijama i fondacijama koje sarađuju sa sistemom socijalne sigurnosti u pitanjima pomenutim pod c, kao i koordiancija aktivnosti na prevenciji rizika na radnom mestu koje u Katloniji sprovode zdravstveni fondovi za nesreće na radnom mestu i profesionalne bolesti. e) Priznavanje i upravljanje nekontributivnim penzionim fondovima. f) Koordinacija aktivnosti zdravstvenog sistema povezanih sa službom socijalne sigurnosti.

246

2. Generalitat može da organizuje i da upravlja, u tom cilju i na svojoj teritoriji, svim službama koje se bave gore navedenim pitanjima i da obavlja nadzor nad institucijama, subjektima i fondacijama u oblasti zdravstvene i socijalne sigurnosti, uz izuzetak inspekcije na visokom nivou, što je rezervisano za državu. Član 166. Socijalne službe, volonteri, maloletnici i promovisanje porodice 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad socijalnim službama. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Regulisanje i organizovanje aktivnosti socijalnih službi, tehničke pomoći socijalnih službi i plaćanja u formi socijalnih dodataka ili kao dopune drugim sistemima socijalne pomoći. b) Regulisanje i organizovanje subjekata, službi i javnih i privatnih institucija koje pružaju socijalnu pomoć u Kataloniji. c) Regulisanje i odobravanje konkretnih planova i programa koji se odnose na siromašne i socijalno ugrožene pojedince i grupe. d) Nadzor i kontrola sistema dodatne privatne socijalne zaštite. 2. Generalitat ima isljučivu nadležnost nad volonterima. Ova nadležnost uključuje u svakom slučaju: definisanje aktivnosti i regulisanje i promociju aktivnosti koje podržavaju solidarnost volonterskih aktivnosti koje se sprovode individualno ili preko javnih ili privatnih institucija. 3. U vezi sa maloleticima, Generalitat ima: a) Isključivu nadležnost nad zaštitom maloletnika koja u svakom slučaju uključuje regulisanje sistema zaštite i javnih institucija za zaštitu i starateljstvo nad bespomoćnim i ugroženim maloletnicima i maloletnicima prestupnicima, uz poštovanje krivičnog zakonodavstva u poslednjem slučaju.

247

b) Generalitat učestvuje u pripremi i reformi kaznenog i procesnog zakonodavstva koje se utiče na ovlašćenja u vezi sa maloletnicima. 4. Generalitat ima isključivu nadležnost nad promocijom porodice i dece. Ovo u svakom slučaju uključuje mere socijalne zaštite i njihovu implementaciju. Član 167. Simboli Katalonije Generalitat ima isključivu nadležnost nad regulisanjem, oganizacijom, osmišljavanjem i čuvanjem simbola Katalonije u skladu sa odredbama ovog Estatuta. Član 168. Sistem zatvora 1. Generalitat ima isključivu nadležnost nad funkcionisanjem sistema zatvora u skladu sa državnim zakonima. Ovo u svakom slučaju uključuje: a) Kapacitet za donošenje odredaba kojima se zakonski propisi prilagođavaju društvenoj realnosti Katalonije. b) Celokupno upravljanje aktivnostima u vezi sa zatvorima u Kataloniji, a posebno usmeravanje, organizovanje, funkcionisanje, planiranje i inspekcija institucija za izdržavanje kazni bilo koje vrste u Kataloniji. c) Planiranje, gradnja i obnavljanje zatvorskih objekata lociranih u Kataloniji. d) Administriranje i upravljanje imovinom i objektima dodeljenim katalonskoj upravi za zatvore i svim drugim materijalnim resursima koji su joj dodeljeni. e) Planiranje i organizovanje plaćenog rada zatvorske populacije i implementacija mera koje su alternativa zatvoru i mera reintegracije. 2. Generalitat može da podnosi izveštaje u proceduri za pomilovanje.

248

Član 169. Transport 1. Generalitat ima isključivu naldežnost nad kopnenim transportom putnika i robe drumom, železnicom, kablovskim putem koji se odvija potpuno u okviru katalonske teritorije, bez obzira na to ko je vlasnik infrastrukture. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Regulisanje, planiranje, upravljanje i inspekciju usluga i aktivnosti. b) Regulisanje administrativnog nadzora nad obavljanjem transportnih aktivnosti. c) Regulisanje gradskog transporta i povremenih trensportnih usluga za putnike u turističkim vozilima. d) Posebno regulisanje turističkog prevoza, školskog prevoza ili prevoza maloletnika, prevoza za potrebe zdravstva, pogreba, opasne ili kvarljive robe i drugog transpota koji zahteva posebne sisteme uz poštovanje ovlašćenja države u oblasti javne bezbednosti. e) Regulisanje sistema posredovanja u pitanjima transporta. f) Nadležnost određivanja cena kopnenog trasnporta. 2. Integrisanje transportnih ruta ili usluga koje su potpuno u okviru teritorije Katalonije u više linijske nivoe i usluge zahteva preliminarni izveštaj Generalitata. 3. Generalitat učestvuje u utvrđivanju železničkih usluga koje obezbeđuju povezivanje sa drugim autonomnim zajednicama ili sa međunarodnim saobraćajem u skladu sa odredbama Dela V. 4. Generalitat ima isključivu nadležnost nad transportnim, logističkim i distributivnim centrima lociranim u Kataloniji, uključujući: a) Centre za distribuciju informacija i tereta. b) Stanice za drumski transport. 5. Generalitat ima isključivu nadležnost nad operaterima u aktivnostima koje se odnose na organizaciju transporta, logistiku i distribuciju u Kataloniji.

249

6. Uz poštovanje nadležnosti države u oblasti trgovačke mornarice i luka, Generalitat ima isključivu nadležnost u pomorskom i rečnom transportu koji se odvija u potpunosti u okviru teritorije Katalonije, uključujući: a) Regulisanje, planiranje i upravljanje pomorskim i rečnim putničkim transportom. b) Administrativnu superviziju pružanja usluga i obavljanja aktivnosti koje se odnose na pomorski i rečni transport. c) Zahteve u pogledu obavljanja te aktivnosti. Član 170. Rad i radni odnosi 1. Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima rada i radnih odnosa. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Radne odnose i uslove rada. b) Politike aktivnog zapošljavanja koje uključuju obuku lica koja traže posao i aktivnih radnika, kao i upravljanje dotacijama. Generalitat učestvuje i u planovima ili aktivnostima obuke van teritorije Katalonije. c) Profesionalne kvalifikacije u Kataloniji. d) Posredovanje u zapošljavanju, što uključuje regulisanje, odobravanje i kontrolu agencija za zapošljavanje sa sedištem u Kataloniji. e) Kolektivno pregovaranje i registraciju kolektivnih ugovora. f) Procedure regulisanja zaposlenja i administrativne aktivnosti u kolektivnim transferima između cenatra rada lociranih u Kataloniji. g) Sprečavanje rizika na radu i obzbeđivanje zdravlja i sigurnosti na radu. h) Nadležnost izricanja sankcija za narušavanje društvenog reda u okviru svoje jurisdikcije. i) Utvrđivanje minimalnih usluga u slučaju štrajkova u Kataloniji.

250

j) Obezbeđivanje legalnosti i, ako je potrebno, naknadno registrovanje kolektivnih ugovora za kompanije koje posluju isključivo u Kataloniji. k) Mirenje u radnim sporovima, posredovanje i instrumenti arbitraže. l) Priprema kalendara praznika za celu teritoriju Katalonije. 2. Generalitat ima isključivu nadležnost nad javnom inspekcijom u svim pitanjima regulisanim ovim Članom. U tom smislu, državni službenici u telima koja obavljaju ovu funkciju su strukturno i funkcionalno odgovorni Generalitatu. Formule koje garantuju efektivno obavljanje funkcije inspekcije u društvenoj sferi utvrđuju se pomoću mehanizama saradnje određenim u Delu V. Član 171. Turizam Generalitat ima isključivu nadležnost u pitanjima turizma. Ova nadležnost u svakom slučaju uključuje: a) Organizaciju i planiranje turističkog sektora. b) Promociju turizma koja uključuje potpisivanje sporazuma sa organizacijama iz inostranstva i otvaranje kancelarija u inostranstvu. c) Regulisanje i klasifikaciju turističkih kompanija i organizacija i upravljanje mrežom turističkih organizacija u vlasništvu Generalitata. U cilju olakšavanja koordinacije između ovih organizacija i onih iz državne mreže Paradores #acionales lociranih u Kataloniji, Generalitat učestvuje, pod uslovimapa utvrđenim državnim zakonom, u upravljačkim telima Paradores de Turismo de España. d) Regulisanje posebnih prava i obaveza korisnika i davalaca turističkih usluga i alternativnih sredstava rešavanja sukoba. e) Podučavanje i obuka u turizmu koji ne vode zvaničnoj kvalifikaciji.

251

f) Utvrđivanje kriterijuma, regulisanje uslova, implementacija i kontrola nad javnim sredstvima za pomoć u promociji turizma. Član 172. Univerziteti 1. U pitanjima univerzitetskog obrazovanja, Generalitat ima isključivu nadležnost, bez štetnih posledica po autonomiju univerziteta, nad: a) Planiranjem i koordinacijom katalonskog univerzitetskog sistema u okviru generalne koordinacije. b) Odlučivanjem o osnivanju javnih univerziteta i davanjem dozvola privatnim univerzitetima. c) Odobravanjem statuta javnih univerziteta i pravila organizovanja i funkcionisanja privatnih univerziteta. d) Koordinisanjem procedura upisa na univerzitete. e) Pravnim okvirom za sopstvene kvalifikacije univerziteta, u skladu sa principima autonomije univerziteta. f) Sopstvenim finansiranjem univerziteta, i, tamo gde je celishodno, upravljanjem državnim sredstvima za univerzitetsko obrazovanje. g) Regulisanjem i upravljanjem sistemom sopstvenih grantova i donacija i, tamo gde je celishodno, regulisanjem i upravljanjem državnim sredstvima u ovoj oblasti. h) Sistemom nadoknade nastavnom i istraživačkom osoblju zaposlenom na univerzitetima i utvrđivanjem dodatne nadoknade za nastavno osoblje sa stalnim zaposlenjem u javnim ustanovama. 2. Generalitat deli nadležnost, bez štetnih posledica po autonomiju univerziteta, u onim pitanjima univerzitetskog obrazovanja koja nisu pomenuta u gornjem Odeljku 1, koja u svakom slučaju uključuje: a) Regulisanje zahteva u pogledu osnivanja i priznavanja univerziteta i univerzitetskih centara i priključivanje tih centara univerzitetima.

252

b) Pravni sistem za organizovanje i funkcionisanje javnih univerziteta, uključujući upravljačka i predstavnička tela. c) Dodeljivanje ili oduzimanje naziva javnog ili privatnog nastavnog centra koji daje zvanične univerzitetske kvalifikacije i osnivanje, promene i ukidanje univerzitetskih centara na javnim univerzitetima, priznavanje tih centara od strane privatnih univerziteta, uvođenje i ukidanje nastavnih predmeta. d) Regulisanje sistema upisa na univerzitete. e) Regulisanje sistema angažovanja ugovornog i stalno zaposlenog nastavnog i istraživačkog osoblja. f) Ocena i obezbeđenje izvrsnosti i kvaliteta univerzitetskog obrazovanja, kao i nastavničkog i istraživačkog osoblja. 3. Izvršna vlast u pogledu dodele zvaničnih univerzitetskih kvalifikacija. Član 173. Video i zvučni nadzor i snimanje Generalitat je odgovoran za upotrebu video i zvučnog nadzora, snimanja i sličnih sredstava koje koristi katalonska policija ili privatne kompanije ili institucije u javnoj sferi. Generalitat koristi ovu nadležnost uz poštovanje osnovnih prava.

253

DEO V. I�STITUCIO�AL�I OD�OSI GE�ERALITATA

POGLAVLJE I. OD�OSI GE�ERALITAT-A SA DRŽAVOM I DRUGIM AUTO�OM�IM ZAJED�ICAMA Član 174. Opšte odredbe 1. Generalitat i država se uzajamno pomažu i sarađuju kada je to nophodno u korišćenju svojih nadležnosti i odbrani svojih interesa. 2. Generalitat može da upostavi saradnju sa drugim autonomnim zajednicama radi utvrđivanja zajedničkih politika, efektivnog korišćenja nadležnosti i bavljenja pitanjima od zajedničkog interesa, posebno kada su ona po obimu nadteritorijalna. Generalitat pruža neophodnu pomoć drugim autonomnim zajednicama u cilju efektivnog korišćenja njihovih nadležnosti. 3. Generalitat učestvuje u odlučivanju, telima i procedurama države koji utiču na njegove nadležnosti u skladu sa odredbama ovog Estatuta i zakona. ODELJAK JEDA�. SARAD�JA SA DRŽAVOM I DRUGIM AUTO�OM�IM ZAJED�ICAMA Član 175. Instrumenti saradnje između Generalitata i države 1. U okviru njihovih oblasti nadležnosti, Generalitat i država mogu da potpisuju konvencije o saradnji i da koriste druge instrumente saradnje koji se smatraju odgovarajućim za ostvarenje ciljeva od zajedničkog interesa. 2. Generalitat takođe sarađuje sa državom preko multilateralnih tela u oblastima i pitanjima od zajedničkog interesa.

254

Član 176. Efekti saradnje Generalitata i države 1. Učešće Generalitat-a u bilateralnim i multilateralnim telima i mehanizmima saradnje sa državom i sa drugim autonomnim zajednicama ni na koji način ne menja odgovornost za nadležnosti. 2. Generalitat nije obavezan odlukama donetim u okviru mehanizama multilateralne dobrovoljne saradnje sa državom i drugim autonomnim zajednicama za koje nije iskazao svoju saglasnost. 3. Generalitat može da izrazi rezerve prema sporazumima zaključenim u okviru mehanizama multilateralne dobrovoljne saradnje kada su ti sporazumi sačinjeni bez njegove saglasnosti. Član 177. Sistem konvencija između Generalitat-a i države 1. Pravni sistem koji reguliše konvencije koje potpisuje Generalitat, a koji se odnosi na Generalitat, utvrđuje se aktom Parlamenta. 2. Konvencije koje su potpisali Vlada Generalitata i državna Vlada objavljuju se u Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya u roku od mesec dana od potpisivanja. Datum objavljivanja konvencije u Boletín Oficial del Estado utvrđuje početak njene primenjivosti u odnosu na treće strane. Član 178. Konvencije i sporazumi sa drugim autonomnim zajednicama 1. Generalitat može da potpisuje konvencije i ugovore o saradnji sa drugim autonomnim zajednicama. 2. Konvencije i sporazumi sa drugim autonomnim zajednicama, mogu da se odnose, između ostalog, na stvaranje zajedničkih tela i utvrđivanje zajedničkih projekata, planova i programa. 3. Zakljčivanje konvencija i sporazuma zahteva prethodno odobrenje Parlamenta samo u slučajevima kada to

255

utiče na zakonodavnu vlast. U drugim slučajevima, Vlada informše Parlament o potpisivanju konvencija i sporazuma u roku od mesec dan od datuma potpisivanja. 4. O konvencijama o saradnji koje Generalitat potpiše sa drugim autonomnim zajednicama obaveštava se Cortes Generales i one stupaju na snagu šezdeset dana od tog obaveštenja, ukoliko Cortes Generales ne odluči da ih treba klasifikovati kao sporazume o saradnji koji zahtevaju prethodno odobrenje, kao što je navedeno u Članu 145.2 Ustava. 5. Konvencije i sporazumi koje Generalitat potpiše sa drugim autonomnim zajednicama objavljuju se u roku od četrdeset pet dana, odnosno jednog meseca, računajući od datuma potpisivanja u Diari Oficial de la Generalitat de Catalunya. ODELJAK DVA. UČEŠĆE U DRŽAV�IM I�STITUCIJAMA KOJE DO�OSE ODLUKE I UTVRĐUJU PROCEDURE Član. 179. Pojavljivanje senatora pred Parlamentom Senatori izabrani u Kataloniji i oni koji predstavljuju Generalitat u Senatu mogu da se pojave pred Parlamentom na sopstveni zahtev radi izveštavanja o svojim aktivnostima u Senatu u skladu se uslovima iz Poslovnika Parlamenta. Član 180. Imenovanje članova Ustavnog suda i Generalnog saveta sudske vlasti Generalitat učestvuje u procesima za imenovanje sudija Ustavnog suda i članova Generalnog saveta sudske vlasti pod uslovima utvrđenim zakonom, ili, ako je celishodno, na osnovu parlamentarnih propisa. Član. 181. Učešće u generalnom regulisanju ekonomske aktivnosti

256

Generalitat učestvuje u državnom procesu odlučivanja koji se odnosi na generalnu organizaciju ekonomske aktivnosti u okviru odredaba Člana 131.2 Ustava Član 182. Imenovanje predstavnika u ekonomskim i društvenim telima 1. Generalitat imenuje ili učestvuje u procesu imenovanja članova upravljačkih tela u Španskoj banci, Komisiji nacionalne berze akcija i Komisiji za tržište telekomunikacija, subjektima koji mogu da ih zamene i drugim državnim subjektima koji imaju regulatorne funkcije u pitanjima od ekonomskog i društvenog zanačaja, a koja utiču na ovlašćenja Generalitata, pod uslovima utvrđenim važećim zakonodavstvom. 2. Generalitat imenuje ili učestvuje u procesima imenovanja članova ekonomskih ili energetskih subjekata, finansijskih institucija i javnih državnih kompanija sa nadležnostima na teritoriji Katalonije, koja nisu predmet transfera, pod uslovima utvrđenim važećim zakonima. 3. Generalitat imenuje ili učestvuje u procesima imenovanja članova Računovodstvenog suda, Ekonomskog i društvenog saveta, Poreske agencije, Nacionalne komisije za energiju, Španske agencije za zaštitu podataka, Saveta radija i televizije, subjekata koji mogu da ih zamene i subjekata osnovanih u tim oblastima u skladu sa uslovima utvrđenim važećim zakonima. 4. Ako priroda subjekta to zahteva i ako je njegova centrala u Kataloniji, Generalitat može da zahteva od države da formira teritorijalne delegacije tela pomenutih u Odeljku 1.

257

ODELJAK TRI. GE�ERALITAT – DRŽAV�A BILATERAL�A KOMISIJA Član 183. Funkcije i sastav Generalitata – Državne bilateralne komisije 1. U skladu da principima utvrđenim Članovima 3.1 i 174, Generalitat – Državna bilateralna komisija je opšti i stalni okvir odnosa između Vlade Generalitata i Vlade države čija je svrha sledeća: a) Učešće i saradnja Generalitata u korišćenju državnih ovlašćenja koja se odnose na autonomiju Katalonije. b) Razmena informacija u utvrđivanje, kada je to celishodno, mehanizama saradnje u okviru relevantnih javnih politika u pitanjima od zajedničkog interesa. 2. Funkcije Generalitata – Državne bilateralne komisije su da inicira, predlaže i, ako je potrebno, zaključuje sporazume utvrđene ovim Estatut-om i generalno, u sledećim oblastima: a) Državni zakoni kojima se jedinstveno određuje raspodela ovlašćenja između države i Generalitata. b) Planiranje opšte ekonomske politike centralne Vlade u svim pitanjima koja jedinstveno određuju interese i ovlašćenja Generalitata, i primena i razvoj te politike. c) Promovisanje odgovarajućih mera na unapređenju saradnje između države i Generalitata i obezbeđivanje efektivnijeg korišćenja relevantnh ovlašćenja u oblastima od zajedničkog interesa. d) Sukobi nadležnosti koji se javljaju između dve strane i predlaganje, kada je to celishodno, mera za njihovo rešavanje. e) Ocena funkcionisanja mehanizama saradnje utvrđenih između države i Generalitata i predlaganje mera za poboljšanje saradnje. f) Predlaganje liste ekonomskih tela, finansijskih institucija i državnih kompanija u koje Generalitat može da

258

imenuje svoje predstavnike, kao i modaliteta i načina takvog predstavljanja. g) Monitoring evropske politike kako bi se obezbedila efektivnost učešća Generalitata u poslovima Evropske unije. h) Monitoring spoljnih aktivnosti države koje utiču na ovlašćenja Generalitata i) Pitanja od zajedničkog interesa definisana zakonom ili pokrenuta od jedne od strana. 3. Generalitat – Državna bilateralna komisija je sačinjena od jednakog broja predstavnika države i Generalitata. Njome naizmenično predsedava svaka od dve strane tokom perioda od jedne godine. Komisija ima stalni sekretaijat i može da formira potkomitete i komitete, uz zavisnosti od potrebe. Bilateralna komisija priprema godišnji izveštaj koji se dostavlja državnoj vladi, vladi Generalitatu i Parlamentu. 4. Generalitat – Državna bilateralna komisija održava plenarne sednice dva puta godišnje i uvek kada bilo koja od strana zahteva održavanje sastanka. 5. Interno regulisanje i funkcionisanje Generalitata – Državne bilateralne komisije je stvar dogovora dveju strana. POGLAVLJE II. OD�OSI GE�ERALITATA I EVROPSKE U�IJE Član 184. Opšte odredbe Generalitat učestvuje pod uslovima određenim Estatutom i zakonima države u poslovima koji se odnose na Evropsku uniju i koji utiču na ovlašćenja i interese Katalonije. . Član 185. Učešće u ugovorima Evropske unije 1. Generalitat će biti informisan od strane državne vlade o inicijativama za reviziju ugovora Evropske unije i o procesima potpisivanja i ratifikovanja koji slede nakon toga.

259

Vlada Generalitata i Parlament saopštavaju državnoj vladi i Cortes Generales, primedbe koje smatraju bitnima za to. 2. Državna vlada može da uključi predstavnike Generalitata u špansku delegaciju koja učestvuje u procesu revizije i pregovaranja o prvobitnim ugovorima i o usvajanju novih ugovora, u pitanjima koja utiču na isključive nadležnosti Generalitata. Član 186. Učešće u formiranju stava države 1. Generalitat učestvuje u formiranju stavova države pred Evropskom unijom, posebno pred Savetom ministara, u pitanjima koja se odnose na nadležnosti ili interese Katalonije pod uslovima utvrđenim ovim Estatutom i zakonima koji se odnose na ova pitanja. 2. Generalitat učestvuje bilateralno u formiranju stavova države u onim poslovima Evropske unije koji ekskluzivno utiču na njega. U drugim slučajevima, učešće se odvija u okviru multilateralnih procedura koje se utvrđuju. 3. Stav koji iznese Generalitat je odlučujući za formiranje stava države ako utiče na njegova ekskluzivna ovlašćenja i ako evropski predlog ili inicijativa mogu da dovedu do posebno važnih finansijskih ili administrativnih posledica po Kataloniju. U ostalim slučajevima, ovakav stav se iznosi pred državu. 4. Država dostavlja Generalitatu kompletne ažurirane informacije o inicijativama i predlozima prezentovanim Evropskoj uniji. Vlada Generalitata i katalonski Parlament saopštavaju državnoj Vladi i Cortes Generales, ako je potrebno, primedbe i predloge koje smatraju važnim za ove inicijative i predloge. Član 187. Učešće u evropskim institucijama i telima 1. Generalitat učestvuje u španskim delegacijama u Evropskoj uniji koje se bave poslovima u okviru zakonodavne vlasti Generalitata i posebno u Savetu

260

ministara i konsultativnim telima i telima za izradu dokumenata Sveta i Komisije. 2. U oblastima koje spadaju u isključive nadležnosti Generalitata, učešće utvrđeno u Odeljku 1 omogućava Generalitatu, na osnovu preliminarnog sporazuma, da učestvuje i predsedava tim telima u skladu sa važećim propisima. 3. Generalitat, zajedno sa državom učestvuje u imenovanju predstavnika u okviru stalnog predstavljanja države u Evropskoj uniji. 4. Parlament može da utvrdi odnose sa Evropskim parlamentom u oblastima od zajedničkog interesa. Član 188. Učešće u nadziranju principa supsidijarnosti i proporcionalne zastupljenosti Parlament učestvuje u procesima nadziranja principa supsidijarnosti i proporcionalnosti utvrđenim principima zakona Evropske unije u vezi sa predlozma evropskog zakonodavstva ako ti predlozi utiču na ovlašćenja Generalitata. Član 189. Razvoj i primena zakona Evropske unije 1. Generalitat implementira zakon Evropske unije u okviru svoje nadležnosti. Postojanje evropskih propisa ne menja unutrašnju podelu vlasti utvrđenu Ustavom i ovim Estatutom. 2. Ako implementacija zakona Evropske unije zahteva usvajanje internih mera koje prelaze teritoriju Katalonije, a koje nadležne autonomne zajednice ne mogu da usvoje na osnovu mehanizama saradnje i koordinacije, država konsultuje Generalitat o ovim okolnostim pre usvajanja tih mera. Generalitat učestvuje u telima koja usvajaju ove mere ili, ukoliko učešće nije moguće, objavljuje preliminarni izveštaj.

261

3. U slučaju da Evropska unija donese zakone koji zamenjuju osnovne državne propise, Generalitat može da usvoji razvojno zakonodavstvo na osnovu evropskih pravila. Član 190. Upravljanje evropskim fondovima Generalitat je odgovoran za upravljanje evropskim fondovima u pitanjima u okviru svoje nadležnosti, pod uslovima utvrđenim Članovima 114 i 210. Član 191. Spor pred Sudom pravde 1. Generalitat ima pristup Sudu pravde Evropske unije u okviru uslova utvrđenim evropskih propisima. 2. Vlada Generalitata može da zahteva od državne vlade da povede spor pred Sudom prave Evropske unije radi zaštite legitimnih interesa i ovlašćenja Generalitata. Generalitat sarađuje u zakonskoj odbrani. 3. Odbijanje državne Vlade da pokrene traženi spor mora biti opravdano i odmah saopšteno Generalitatu. Član 192 Delegacija Generalitata u Evropskoj uniji 1. Generalitat može da formira delegaciju kako bi bolje branio svoje interese pred institucijama Evropske unije. POGLAVLJE III. AKTIV�OSTI GE�ERALITATA U I�OSTRA�STVU

Član 193. Opšte odredbe 1. Generalitat će jačati spoljnu projekciju Katalonije i promovisati njene interese uz poštovanje ovlašćenja države u spoljnim poslovima. 2. Generalitat ima kapacitet sprovođenja aktivnosti sa spoljnom projekcijom koji proizilazi direktno iz njegovih ovlašćenja, bilo neposredno ili preko tela Opšte uprave države.

262

Član 194. Kancelarija u inostranstvu U cilju promovisanja interesa Katalonije, Generalitat može da otvori kancelarije u inostranstvu. Član 195. Sporazumi o saradnji U cilju promovisanja interesa Katalonije, Generalitat može da potpisuje sporazume o saradnji u oblastima nad kojima ima nadležnost. U ovu svrhu, spoljna predstavnička tela države pružaju neophodnu pomoć Generalitatu u njegovim inicijativama. Član 196. Međunarodni ugovori i konvencije 1. Centralna vlada unapred obaveštava Generalitat o potpisivanju ugovora koji imaju singularan efekat na nadležnosti Katalonije. Generalitat i Parlament mogu Vladi da upute primedbe koje smatraju relevantnim u vezi sa ovim pitanjima. 2. U slučaju ugovora koji imaju direktan i singularan efekat na Kataloniju, Generalitat može od Vlade da zahteva da uključi predstavnike Generalitata u delegaciju koja učestvuje u pregovorima. 3. Generalitat može da zahteva da Valda potpisuje međunarodne ugovore iz oblasti koje su u njegovoj nadležnosti. 4. Generalitat usvaja neophodne mere za ispunjavanje obaveza koje proističu iz međunarodnih ugovora i konvencija koje je Španija ratifikovala ili koji su obavezujući za državu u okviru njenih ovlašćenja. Član 197. Prekogranična, međuregionalna i razvojna saradnja 1. Generalitat promoviše saradnju i uspostavlja odgovarajuće odnose sa evropskim regionima sa kojima deli ekonomske, društvene, ekološke i kulturne interese. 2. Generalitat promoviše saradnju sa drugim teritorijama pod uslovima utvrđenim u Odeljku 1.

263

3. Generalitat promoviše programe razvojne saradnje. Član 198. Učešće u međunarodnim telima Generalitat učestvuje u nadležnim međunarodnim telima u pitanjima koja su značajna za Kataloniju, posebno u UNESCO i drugim telima u oblasti kulture, u formi utvrđenoj relevantnim propisima. Član 199. Koordinisanje aktivnosti u inostranstvu Generalitat, u oblastima koja spadaju u njegovu nadležnost, jača i koordiniše aktivnosti tela lokalne uprave i drugih tela i javnih subjekata iz Katalonije u inostranstvu, bez štetnih posledica po njihovu autonomiju. Član 200. Međunarodno predstavljanje katalonskih organizacija Generalitat će raditi na unapređenju međunarodnog predstavljanja društvenih, kulturnih i sportskih organizacija iz Katalonije i, kada je to moguće, na njihovom pridruživanju sličnim entitetima na međunarodnom nivou, uz poštovanje njihovih ciljeva. DEO VI. OS�IVA�JE GE�ERALITATA

POGLAVLJE I. FI�A�SIJE GE�ERALITATA

Član 201. Principi 1. Poreski i finansijski odnosi između države i Generalitata, regulisani su Ustavom, ovim Estatutom i organskim zakonom koji se navode u Odeljku 3 a 157 Ustava. 2. Osnivanje Generalitata je regulisano principima autonomije, koordinacije, solidarnosti, i transparentnosti u fiskalnim i finansijskim odnosima među organima Javne administracije, kao i principima zadovoljavajućih resursa, fiskalne odgovornosti, ravnopravnosti i institucionalne

264

lojalnosti među gore navedenim organima Javne administracije. 3. Za izradu sadržaja ovog Dela nadležna je Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata. 4. Shodno Članu 138.2 Ustava, finansiranje Generalitata neće nužno proizvoditi diskriminativne efekte po Kataloniju u odnosu na druge autonomne zajednice. Ovaj princip će se u potpunosti zasnivati na kriterijumu solidarnosti koji se navodi u Članu 206 ovog EstatuTa. Član 202. Resursi Generalitata 1. Generalitat ima autonomne finansije i zadovoljavajuće finansijske resurse za ispravno funkcionisanje samouprave. 2. Generalitat uživa potpunu autonomiju u rashodima, tako da može slobodno da koristi i primenjuje svoja sredstva, u skladu sa političkim i društvenim smernicama donetim od strane njegovih samoupravnih institucija. 3. Finansijski resursi Generalitata sastoje se od: a) Prihoda od poreza, taksi, specijalnih dažbina i drugih nameta donetih u Kataloniji. b) Prihoda od svih ustupljenih državnih poreza, u skladu sa odredbama Člana 201 ovog Estatuta. c) Dopunskih poreza na državne poreze. d) Prihoda koji potiču iz Fonda za međuteritorijalnu kompenzaciju i iz drugih vidova raspodele predviđenih Ustavom, po potrebi. e) Ostalih doznaka i raspodele, naplaćenih iz zajedničkog državnog budžeta. f) Prihoda od plaćanja za javne usluge.. g) Prihoda zarađenog sredstvima Generalitata. h) Privatnih zakonskih prihoda.

265

i) Prihoda ostvarenih po osnovu dugovanja i kreditnih poslova. j) Prihoda od kazni i sankcija primenjenih retroaktivno u okviru njegovih ovlašćenja. k) Resursa koji potiču iz Evropske unije i programa društvene zajednice. l) Svih drugih resursa koji se mogu uspostaviti na osnovu odredbi ovog Estatuta i Ustava. Član 203. Finansijska vlast 1. Generalitat ima vlast da utvrđuje obim i sastav prihoda koji spadaju pod njegova fiskalna ovlašćenja, i da slobodno koristi svoje resurse za rashode koje smatra potrebnim. 2. Generalitat učestvuje u prihodu koji potiče od državnog poreza ustupljenog Kataloniji. U tom smislu, pomenuti porezi su: a) Potpuno ustupljeni porezi, odnosno, porezi na ukupan dohodak i regulativna vlast nad njima koja odgovara Generalitatu. b) Delimično ustupljeni porezi, odnosno, porezi na deo dohotka i regulativna vlast nad njima koja odgovara Generalitatu. 3. U okvirima ovlašćenja države i Evropske Unije, primena regulativne vlasti navedene u Odeljku 2. podrazumeva učešće u utvrđivanju poreskih stopa, poreskih olakšica, umanjenja i rabata na poresku osnovicu i umanjenja kvota. 4. Generalitat je odgovoran za upravljanje, naplatu, izmirenje i inspekciju potpuno ustupljenog državnog poreza i isto tako u odgovarajućoj meri, u skladu sa odredbama Člana 204, delimično ustupljenog poreza. 5. Generalitat ima ovlašćenje da propiše, na osnovu parlamentarnog zakona, sopstvene poreze, nad kojima ima regulativnu vlast.

266

6. Regulativna vlast, koja Generalitatu daje pravo delovanja u poreskoj sferi, zasniva se na principima ravnopravnosti i efikasnosti. U svojoj poreskoj politici, Generalitat radi na unapređenju društvene koherentnosti i blagostanja, privrednog napretka i ekološke održivosti. Član 204. Poreska agencija Katalonije 1. Poreska agencija Katalonije je odgovorna za upravljanje, naplatu, izmirenje i inspekciju svih poreza Katalonije, a kada je delegira država, odgovorna je i za državne poreze koji su potpuno ustupljeni Generalitatu. 2. Državna poreska uprava je odgovorna za upravljanje, naplatu, izmirenje i inspekciju ostalih državnih poreza koji se naplaćuju u Kataloniji, bez uticaja na bilo kakvo delegiranje Generalitat-a u ovom smislu, ili bilo kakvu saradnju koja se može uspostaviti, posebno kada to zahteva priroda poreza. Za implementaciju sadržaja iz prethodnog paragrafa, konstituisaće se konzorcijum, ili neki ekvivalentni organ, u roku od dve godine, po principu pariteta učešća od strane državne Poreska uprave i Poreske agencije Katalonije. Konzorcijum se može transformisati u Poresku upravu Katalonije. 3. Ove dve poreske uprave treba da uspostave neophodne mehanizme za podnošenje i prijem, u odgovarajuće kancelarije, poreskih prijava i drugih poreskih dokumenata koja se mogu odnositi na i neku drugu administraciju, sa ciljem olakšavanja izvršenja poreskih obaveza od strane poreskih obveznika. Generalitat učestvuje, u formi koja treba da se definiše, u državnim poreskim entitetima ili organima i ima odgovornost za upravljanje, naplatu, izmirenje i inspekciju delimično ustupljenih državnih poreza. 4. Poreska agencija Katalonije će se osnovati parlamentarnim zakonom i imaće potpunu vlast i ovlašćenja za organizaciju i vršenje funkcija navedenih u Odeljku 1.

267

5. Upravne funkcije u pogledu lokalnih poreza, mogu Poreskoj agenciji Katalonije delegirati opštine. Član 205. Privredno-administrativni organi Generalitat će putem svojih sopstvenih privredno-administrativnih organa, razmatrati reklamacije koje mogu podneti poreski obveznici, protiv postupaka Poreske agencije Katalonije. Gore navedeno neće imati nikakvog uticaja na ovlašćenja Opšte državne administracije u pogledu unifikacije kriterijuma. U ovom smislu, Generalitat i Opšta državna administracija mogu se takođe dogovoriti o mehanizmima potrebne saradnje koji su neophodni za ispravno vršenje funkcija privredno-administrativnih revizija. Član 206. Učešće u prihodu od državnih poreza i mehanizmi izjednačenja i solidarnosti 1. Nivo finansijskih sredstava koja su na raspolaganju Generalitatu za finansiranje njegovih usluga i ovlašćenja, treba da se zasniva na kriterijumima potrebnih rashoda i treba da uzme u obzir, između ostalih kriterijuma, i obim njegovih poreskih ovlašćenja. U tom smislu, resursi Generalitat su, između ostalog, i oni resursi izvedeni iz njegovih prihoda od poreza, povećani ili smanjeni u skladu sa njegovim učešćem u mehanizmima izjednačenja i solidarnosti. 2. Generalitat učestvuje u dohotku dobijenom iz ustupljenih državnih poreza. Procenat učešća se određuje uzimanjem u obzir njegovih usluga i ovlašćenja. 3. Finansijski resursi koji su na raspolaganju Generalitatu mogu se usklađivati tako da omoguće državnom finansijskom sistemu da ima zadovoljavajuće resurse za obezbeđenje izjednačenja i solidarnosti sa drugim autonomnim društvenim zajednicama, tako da prosveta, zdravstvo i druge osnovne socijalne usluge države blagostanja, koje pružaju različite autonomne uprave, mogu

268

da dostignu sličan nivo u okviru čitave države, pod uslovom da i one vrše slične fiskalne obaveze. Slično tome, gde je to primenjivo, Generalitat će primati resurse iz mehanizama izjednačenja i solidarnosti. Napred navedene nivoe će utvrditi država. 4. Mehanizmi izjednačenja i solidarnosti će se utvrđivati u skladu sa principom transparentnosti, a rezultati će se vrednovati svakih pet godina. 5. Država će garantovati da primena mehanizama izjednačenja ni u kom slučaju neće izmeniti poziciju Katalonije u odnosu na njenu poziciju rangiranja pre primene mehanizama izjednačenja, ili njen dohodak po glavi stanovnika. 6. Pri utvrđivanju potrebnih rashoda pomenutih u Odeljku 1, populacija će, usklađena sa diferencijalnim troškovima i demografskim varijablama, a posebno putem korektivnog faktora zasnovanog na procentu imigranata u populaciji, biti uzeta u obzir kao osnovna varijabla. Isto tako, u obzir će se uzimati i gustina stanovništva, veličina urbanih nukleusa i društveno isključena populacija. Član 207. Fiskalni tretman Generalitat uživa fiskalni tretman ustanovljen državnim zakonom u pogledu državnih poreza. Član 208. Ažuriranje sistema finansiranja 1. Država i Generalitat vršiće ažuriranje sistema finansiranja svakih pet godina, uzimajući u obzir evoluciju raspoloživih javnih resursa kao celinu, kao i evoluciju potrebnih rashoda različitih administrativnih organa. Takvo ažuriranje će se vršiti bez uticaja na monitoring i eventualno ažuriranje osnovnih varijabli uzetih za određivanje resursa koje obezbeđuje sistem finansiranja. 2. Ažuriranje koje se navodi u odeljku 1, treba da odobri Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata.

269

Član 209. Institucionalna lojalnost 1. U skladu sa principom institucionalne lojalnosti, finansijski uticaj, bilo pozitivan ili negativan, opštih odredaba koje država odobri Generalitatu, i odredaba koje Generalitat odobri državi, procenjivaće se u toku jednog vremenskog perioda u smislu variranja potrebnih rashoda ili fiskalne moći, s namerom da se uspostave poterebni mehanizmi usklađivanja. 2. Obe administracije će zajednički olakšati pristup potrebnim statističkim i menadžmentskim informacijama u cilju najboljeg korišćenja njihove vlasti, u okviru saradnje i transparentnosti. Član 210. Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove Države i Generalitata 1. Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata je bilateralni organ za odnose između administracije države i administracije Generalitata na polju finansiranja autonomnih društvenih zajednica. Odgovorna je za specifikaciju, primenu, ažuriranje i monitoring sistema finansiranja, kao i za kanalisanje ukupnih fiskalnih i finansijskih odnosa između Generalitata i države. Sastoji se od jednakog broja predstavnika države i Generalitata. Predsedavanje Zajedničkom komisijom se rotira između dve strane sa mandatom od po godinu dana. Interna regulativa i fukcionisanje Komisije se zasniva na sporazumu između dve delegacije. Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata vrši svoje funkcije bez uticaja na sporazume potpisane od strane Vlade Katalonije po ovom pitanju u okviru multilateralnih institucija i organa. 2. Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove Države i Generalitata je odgovorna za: a) Ugovaranje obima i uslova ustupanja poreza u vlasništvu Države, i posebno, procenata učešća u delimično

270

ustupljenim državnim porezima koji se navode u Članu 206, kao i njihovu reviziju svakih pet godina. b) Ugovaranje doprinosa mehanizmima solidarnosti i izjednačenja, koji se navode u Članu 206. c) Uspostavljanje mehanizama za saradnju između Poreske uprave Katalonije i Državne poreske uprave, koji se navode u Članu 204, kao i kriterijuma za fiskalnu koordinaciju i harmonizaciju u skladu sa karakteristikama ili prirodom ustupljenih poreza. d) Ugovaranje procenta učešća Katalonije u teritorijalnoj raspodeli Evropskih strukturnih fondova. e) Primena mehanizama ažuriranja ustanovljenih Članom 208. f) Davanje saglasnosti na vrednovanje usluga koje država prenese na Generalitat. g) Uspostavljanje potrebnih mehanizama saradnje između Generalitata i državne administracije u cilju pravilnog vršenja funkcija privredno-administrativne revizije, kako se navodi u Članu 205. h) Ugovaranje mehanizama za saradnju između Generalitata i Opšte državne administracije u cilju vršenja katastarskih funkcija, kako se navodi u Članu 221. 3. Shodno odredbama Člana 209, Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata će predložiti mere za saradnju koje su neophodne za obezbeđenje ravnoteže u sistemu finansiranja uspostavljenog po ovom Delu kada se on može menjati zakonskim odlukama države ili Evropske Unije. 4. Katalonska strana Zajedničke komisije za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata, odgovorna je Parlamentu za usaglašenost sa zahtevima ovog Poglavlja.

271

POGLAVLJE II. BUDŽET GE�ERALITATA

Član 211. Ovlašćenja Generalitata Generalitat ima isključivu vlast u oblasti planiranja i regulisanja finansija. Član 212. Budžet Generalitata Budžet Generalitata se utvrđuje na godišnjem nivou, jedinstven je i uključuje sve prihode i rashode Generalitata, kao i sve prihode i rashode organa, institucija i kompanija koje su mu odgovorne. Vlada je odgovorna za kreiranje i realizaciju budžeta, a Parlament je odgovoran za pregled, izmene, odobrenje i kontrolu budžeta. Aktom o budžetu ne mogu se određivati porezi, ali se mogu modifikovati ako materijalno poresko pravo tako određuje. Član 213. Zaduživanje 1. Generalitat može u cilju finansiranja svojih rashoda, pribeći sredstvu zaduživanja i može načiniti javni dug u granicama koje je definisao sam Generalitat a uz poštovanje opštih principa i državnih propisa. 2. Emitovane hartije od vrednosti će se, za sve namene i efekte, smatrati javnim sredstvima i uživaće iste beneficije i uslove kao i hartije koje emituje Država. Član 214. Stabilnost budžeta Generalitat je odgovoran za postavljanje granica i uslova za postizanje cilja stabilnosti budžeta u okviru principa i propisa Države i Evropske Unije. Član 215. Osnovna sredstva Generalitata 1. Osnovna sredstva Generalitata sastoje se od robe i prava koje Generalitat poseduje, kao i robe i prava koje Generalitat stiče bilo kojim pravom vlasništva.

272

2. Parlamentarnim zakonom reguliše se administracija, zaštita i čuvanje osnovnih sredstava Generalitata. Član 216. Javne Kompanije Generalitat može da osniva javne kompanije u cilju vršenja funkcija koje su u njegovoj vlasti, kako je definisano u parlamentarnim zakonima. POGLAVLJE III. FI�A�SIJE LOKAL�E UPRAVE Član 217. Merodavni principi Merodavni principi koji se odnose na lokalne finansije jesu principi zadovoljavajućih resursa, ravnopravnosti, autonomije i fiskalne odgovornosti. Generalitat predviđa usaglašenost sa ovim principima. Član 218. Autonomija i finansijska vlast 1. Lokalne uprave imaju autonomiju nad svojim budžetom i upotrebom i primenom svojih resursa, uključujući i njihov udeo u budžetima drugih organa Javne administracije, koji mogu da troše slobodno u vršenju svoje vlasti. 2. Generalitat ima vlast u oblasti lokalnih finansija, u okviru koji je ustanovljen Ustavom i državnim propisima. Takva vlast može da znači i zakonodavnu moć da se propisuju i regulišu porezi lokalne uprave, kao i moć da se uspostavljaju kriterijumi za raspodelu učešća u budžetu Generalitata. 3. Lokalne uprave mogu da regulišu svoje sopstvene finansije u zakonskiom okvirima. To podrazumeva nadležnost za utvrđivanje kvota ili lokalnih poreskih stopa, kao i rabata i poreskih olakšica, u okviru zakonom utvrđenih granica. 4. Lokalne uprave imaju vlast da u okviru propisa koji regulišu lokalni poreski sistem, upravljaju i naplaćuju svoje

273

poreze i vrše inspekcije, bez uticaja na njihovu mogućnost delegiranja ove funkcije na Generalitat, i da učestvuju u radu Poreske agencije Katalonije. 5. Generalitat je odgovoran za finansijski nadzor lokalnih uprava, uz poštovanje njihove autonomije, kako je definisano Ustavom. Član 219. Zadovoljavajući resursi

1. Generalitat će uspostaviti fond za lokalnu saradnju. Ovaj fond, koji je obavezan, finansiraće se iz opštih poreskih prihoda Generalitata, i biće regulisan parlamentarnim zakonom.

Osim toga, Generalitat može da uspostavi programe finansijske saradnje za određene slučajeve. 2. Prihodi lokalne uprave koji se sastoje iz udela u porezima i obavezne državne pomoći, primaju se preko Generalitata, koji ih raspoređuje u skladu sa zakonom koji reguliše lokalne finansije u Kataloniji, a za usvajanje kojeg je potrebna većina od tri petine i poštovanje kriterijuma državnog zakonodavstva u ovoj oblasti. U slučaju obaveznih subvencija, ovi kriterijumi moraju da omoguće Parlamentu da utiče na raspodelu resursa sa ciljem da posveti dužnu pažnju jedinstveniosti institucionalnog sistema Katalonije, kako se navodi u Članu 5 ovog Estatuta. 3. Lokalnim upravama se garantuju zadovoljavajući resursi kako bi iste mogle da pružaju usluge za koje im je preneto ili delegirano vlasništvo ili upravljanje. Svako novo ovlašćenje će biti praćeno dodelom dodatnih sredstava, koja su neophodna za finansiranje takvih ovlašćenja, tako što će se uzimati u obzir ukupni i efektivni troškovi prenetih usluga. Usaglašenost sa ovim principom je neophodan uslov za pravosnažnost prenosa odnosno delegiranja neke odgovornosti. U pogledu toga, mogu se uspostaviti različite forme finansiranja, uključujući i učešće u finansijskim resursima Generalitata, ili, po potrebi, države.

274

4. Raspodela resursa koji potiču iz obavezne subvencije ili iz učešća u opštem porezu, vršiće se u skladu sa fiskalnim mogućnostima i potrebnim rashodima lokalnih uprava, ali se u svim slučajevima garantuju zadovoljavajuća sredstva. 5. Raspodela resursa među lokalnim upravama ni u kom slučaju neće podrazumevati smanjenje resursa koje svaka uprava dobije, prema kriterijumima koji su važili u finansijskom računovodstvenom periodu pre stupanja na snagu zahteva ovog Estatuta. Član 220. Zakon o lokalnim finansijama 1. Parlament će doneti svoj sopstveni Zakon o lokalnim finansijama kako bi ozakonio principe i odredbe definisane u ovom Poglavlju. 2. Jurisdikcija nad lokalnim finansijama data u ovom Poglavlju Generalitatu, primenjivaće se uz propisno poštovanje lokalne autonomije i propisno uvažavanje stavova Veća lokalnih uprava, kako je navedeno u Članu 85. Član 221. Katastar Opšta državna administracija i Generalitat će uspostaviti potrebna sredstva saradnje kako bi obezbedili učešće Generalitata u odlučivanju i razmeni informacija potrebnih za vršenje njihove vlasti. Slično tome, konzorcijumski oblici upravljanja katastrom biće uspostvljeni između države, Generalitat-a i opština, radi poštovanja odredbi državnih propisa, a na takav način koji garantuje potpunu dostupnost baza podataka svim administracijama i jedinstvenost informacija.

275

DEO VII. IZME�E ESTATUTA

Član 222. Izmene delova koji ne utiču na odnose sa državom 1. Izmene Delova I i II Estatuta treba da budu u saglasnosti sa sledećim procedurama: a) Inicijativu za izmene daje Parlament Katalonije, na predlog jedne petine članova Parlamenta i Vlade Generalitata. Gradska veća Katalonije mogu da predlože sprovođenje inicijative za izmenu Estatuta Parlamentu na zahtev od najmanje 20% plenarnih gradskih veća, što predstavlja najmanje 20% populacije. Izmene mogu da se predlože i na osnovu 300.000 akreditovanih potpisa građana Katalonije koji imaju pravo glasa. Parlament treba da reguliše ove dve procedure i da predloži početak izmene. b) Za odobrenje izmena potrebni su pozitivni glasovi dve trećine članova Parlamenta, podnošenje zahteva i konsultovanje sa Cortes Generales, ratifikovanje od strane Cortes Generales na osnovu organskog zakona i prihvatanje na referendumu od strane katalonskog elektorata. c) Ukoliko se u roku od tri dana od prijema zahteva za konsultacije navede u gornjem paragrafu b), Cortes Generales izjasni da je ugrožen takvim izmenama, izmene će se vršiti prema procedurama definisanim u Članu 223. d) Nakon što Cortes Generales ratifikuje izmene, Generalitat će ih predati na referendum. 2. Ukoliko Parlament ili elektorat ne odobre predložene izmene, iste se ne mogu ponovo dostavljati na raspravu i glasanje u Parlamentu dok ne prođe period of godinu dana. Član 223. Izmene ostalih Delova 1. Izmene Delova Estatuta koje nisu sadržane u Članu 222. treba da budu u saglasnosti sa sledećom procedurom:

276

a) Inicijativu za izmene daje Parlament, Vlada Generalitata i Cortes Generales. Gradska veća i lica koja imaju pravo glasa na izborima za Parlament mogu da predlože Parlamentu da isti preduzme inicijativu za izmene pod uslovima definisanim Članom 222.1.a. b) Za odobrenje izmena potrebno je imati pozitivne glasove dve trećine članova Parlamenta, odobrenje od Cortes Generales na osnovu organskog zakona, i konačno, odobrenje na referendumu elektorata. c) Nakon što se preložene izmene Estatuta odobre, parlament će ih predati Kongresu poslanika. d) Predložene izmene mogu se dostaviti na glasanje radi ratifikacije Kongresu i Senatu u skladu sa procedurom definisanom odgovarajućim parlamentarnim Pravilnikom o proceduri. Parlament će imenovati delegaciju koja će prezentovati predložene izmene Estatuta Kongresu i Senatu. Ukoliko Cortes Generales ratifikuje predložene izmene Estatuta, samtraće se da je odgovarajući organski zakon donet. e) Ukoliko se procedura izneta u paragrafu d) ne primeni, konstituisaće se paritetna zajednička komisija, koja će se sastojati od članova kompetentne komisije Kongresa poslanika i delegacije iz Parlamenta u kojoj su proporcionalno zastupljene sve parlamentarne grupe, radi formulisanja zajedničkog predloga putem zajedničkog sporazuma u periodu od dva meseca i primene procedure ustanovljene Pravilnikom o proceduri Kongresa poslanika. f) Prezentacija predloga za izmenu Estatuta Senatu vršiće se po sličnoj proceduri kao što je definisano u gornjem paragafu e) u skladu sa odredbama Pravilnika o proceduri Senata. U ovom slučaju, delegacija iz Parlamenta, ocenjena kao odgovarajuća, konstituisaće zajedno sa članovima kompetentne komisije Senata, paritetnu zajedničku komisiju koja će formulisati zajednički predlog putem zajednilčkog sporazuma.

277

g) Ukoliko paritetna zajednička komisija ne bude u mogućnosti da formuliše zajednički predlog, predložene izmene Estatuta će se izvršiti u skladu sa redovnom procedurom ustanovljenom od strane odgovarajućeg parlamentarnog Pravilnika o proceduri. h) Parlament može, uz apsolutnu većinu svojih članova, povući predlog i izmeni koji je već odobrio, u bilo kom momentu u toku prezentacije istog telu Cortes Generales, a pre nego što bude definitivno odobren. Povlačenje preloga izmena neće ni u kom slučaju podrazumevati primenu odredbi Odeljka 2 dole. i) Odobrenje izmena od strane Cortes Generales na osnovu organskog zakona zahteva da država da autorizaciju Generalitatu za raspisivanje referenduma, kako se navodi u gornjem Članu b) u roku od najviše šest meseci. 2. Ukoliko Parlament, ili Cortes Generales , ili elektorat ne odobri predložene izmene, iste se ne mogu dostaviti ponovo na raspravu i glasanje u Parlament, dok ne istekne period od godinu dana. Prva dodatna odredba. Imenovanje senatora 1. Parlament imenuje senatore koji predstavljaju Generalitat u Senatu, shodno odredbama ustanovljenim zakonom koji je odobren apsolutnom većinom Plenarne skupštine Parlamenta konačnim izglasavanjem integralnog teksta. Imenovanje se vrši na posebno zakazanom zasedanju, proporcionalno broju poslanika svake parlamentarne grupe. 2. Parlament će, na osnovu zakona koji je odobren apsolutnom većinom konačnim izglasavanjem integralnog teksta, uskladiti pravila koja se odnose na izbor Senatora sa ustavnom reformom Senata, u onim aspektima u kojima je to potrebno.

278

Druga dodatna odredba. Sporazumi sa državnom Vladom Ukoliko Estatut ustanovi da je stav Vlade Generalitata odlučujući za donošenje sporazuma sa državnom Vladom, a Vlada odbije takav stav, državna Vlada će morati da obrazloži svoje razloge pred Bilateralnom komisijom Generalitata – države. Treća dodatna odredba. Investicije u infrastrukturu 1. Uz izuzetak Fonda za međuteritorijalnu naknadu, investicije države u infrastrukturu Katalonije, biće jednake proporcionalnom učešću bruto-domaćeg proizvoda Katalonije u bruto-domaćem proizvodu države u periodu od sedam godina. Ove investicije mogu da se koriste i za ukidanje putarina ili za izgradnju alternativnih ekspesnih saobraćajnica. 2. U ove svrhe će se osnovati Komitet koji predstavlja državu, autonomne i lokalne administracije. Četvrta dodatna odredba. Mogućnosti finansiranja 1. Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata će pripremiti potrebne izveštaje za procenu usaglašenosti sa odredbama Člana 201.4. 2. Mehanizmi koji će se eventualno ustanoviti sa usaglašavanje sa odredbama Člana 201.4, moći će da se primenjuju postepeno dok se ne postigne cilj. Peta dodatna odredba. Provera specijalnog sistema Arana U periodu od četiri godine, nakon stupanja na snagu ovog Estatuta, vršiće se provera i modifikacija specijalnog sistema koji upravlja Aranom, kako bi se isti uskladio, po potrebi, sa odrdbama ovog Estatuta.

279

Šesta dodatna odredba. Zvanična Administracija Generalitat će postati zvanična državna administracija u Kataloniji, kada se izvršne funkcije koje vrši državna administracija, preko svojih teritorijalnih organa u Kataloniji prenesu na nju, pomoću odgovarajućih instrumenata. Sedma dodatna odredba. Spisak ustupljenih poreza Kao efekti odredbi Člana 203.2, a nakon stupanja na snagu ovog Estatuta, sledeće će se smatrati: a) Državnim porezima ustupljenim u potpunosti: Porez na sukcesiju i donacije. Porez na nasledstvo od predaka. Porez na prenos nasledstva i na dokumentovana sudska akta. Porez na prihod od igara na sreću. Porez na maloprodajnu cenu određenih ugljovodonika. Porez na određena transportna sredstva. Porez na električnu energiju. b) Delimično ustupljenim državnim porezima: Porez na lični dohodak. Porez na dodatu vrednost. Porez na ugljovodonike. Porez na proizvode od duvana. Porez na alkoholna i osvežavajuća destilovana pića. Porez na pivo. Porez na vino i fermentisane osvežavajuće napitke. Porez na poluproizvode. Sadržaj ove odredbe može da se menja dogovorom između Vlade Generalitata i državne Vlade, s tim što će ga državna Vlada prdstaviti kao Vladin nact zakona. U tom smislu, izmena ove odredbe se ne smatra izmenom Estatuta. Predmet i uslove ustupanja će definisati Zajednička komisija pomenuta u Članu 210 koja će, u svim slučajevima,

280

povezati ovo ustupanje sa prihodom u Kataloniji. Vlada će sprovesti saglasnost Komisije kao Vladin nact zakona. Osma dodatna odredba. Ustupanje poreza na lični dohodak Prvi Vladin nacrt zakona o ustupanju poreza koji se donese nakon stupanja na snagu ovog Estatuta, obezbediće, uz primenu prethodne odredbe, ustupanje od 50% prihoda od poreza na lični dohodak. Ustupljeni prihod od poreza na lični dohodak koji odgovara poreskim obveznicima čije je stalno prebivalište u Kataloniji, smatraće se ostvarenim na teritoriji autonomne zajednice Katalonije. Na sličan način će se podneti predlog za povećanje pravne vlasti ove društvene zajednice nad napred navedenim porezom. Deveta dodatna odredba. Ustupanje poreza na ugljovodonike, poreza na proizvode od duvana, poreza na alkoholna i destilovana pića, poreza na pivo, poreza na vino i fermentisane osvežavajuće napitke i poreza na polu-proizvode. Prvi Vladin nacrt zakona o ustupanju poreza koji se donese nakon stupanja na snagu ovog Estatuta, obezbediće, uz primenu sedme dodatne odredbe, ustupanje od 58% prihoda od sledećih poreza: Poreza na ugljovodonike, Poreza na priozvode od duvana, Poreza na alkoholna i destilovana pića, Poreza na pivo, Poreza na vino i fermentisane osvežavajuće napitke i Poreza na polu-proizvode. Pripisivanje poreza autonomnoj zajednici Kataloniji će de utvrditi odgovarajućim indeksima u svakom pojedinačnom slučaju. Deseta dodatna odredba. Ustupanje poreza na dodatu vrednost Prvi Vladin nacrt zakona o ustupanju poreza koji se donese nakon stupanja na snagu ovog Estatuta, obezbediće,

281

uz primenu sedme dodatne odredbe, ustupanje od 50% prihoda od Poreza na dodatu vrednost. Pripisivanje poreza autonomnoj zajednici Kataloniji će de utvrditi na osnovu potrošnje na njenoj teritoriji. Jedanaesta dodatna odredba. Regulativna vlast U okviru ovlašćenja i propisa Evropske Unije, Opšta državna administracija će ustupiti regulativnu vlast nad Porezom na dodatu vrednost iz maloprodajnih poslova, čiji primaoci nisu klasifikovani kao preduzetnici ili stručnjaci, kao i iz maloprodajnih poreza na proizvode koji podležu posebnim porezima na proizvodnju. Dvanaesta dodatna odredba. Usaglašeno tumačenje Odredbe organskog zakona, koje se navode u Članu 157.3 Ustava i odredbe ovog Estatuta, tumačiće se usaglašeno. Trinaesta dodatna odredba. Sopstvene zbirke Katalonije i zbirke koje se dele sa ostalim teritorijama Sopstvene zbirke Katalonije u Arhivi Kraljevine Aragon i u Kraljevskoj arhivi Barselone, biće objedinjene u Katalonski arhivski sistem. U cilju efikasnog upravljanja ostalim zbirkama koje se čuvaju zajednički sa drugim teritorijama Kraljevine Aragon, Generalitat će sarađivati sa Upravnim odborom Arhive Kraljevine Aragon, ostalim autonomnim zajednicama sa kojima deli zbirke i sa državom, putem mehanizama koji treba da se uspostave obostranim dogovorom. Četrnaesta dodatna odredba. Kockanje i klađenje Odredbe Člana 141.2 se ne odnose na izmenu načina kockanja i klađenja, što se pripisuje, u socijalne svrhe, organizacijama na državnom nivou, društvenog i neprofitnog karaktera, u skladu sa odredbama propisa koji se odnose na pomenute organizacije.

282

Petnaesta dodatna odredba. Transparentnost U skladu sa principom transparentnosti, država će objavljivati izveštaje o pokrajinskim programima izmirenja raznih javnih rashoda u Kataloniji. Prva prelazna odredba. Usklađivanje zakona i pravnih propisa 1. Parlamentarni zakoni i zakonski propisi Vlade koji budu na snazi u vreme stupanja na snagu ovog Estatuta, a koji mogu da budu neusklađeni sa pravima priznatim u Delu I, ostaće na snazi u periodu od najviše dve godine, i za to vreme će morati da se usklade sa regulativom ustanovljenom ovim Estatutom. 2. Parlamentarne grupe, članovi Parlamenta, Vlada i Ombudsman, mogu, u periodu određenom u gornjem Odeljku 1, tražiti od Veća za statutarna prava da upravlja, pod zakonom utvrđenim uslovima, usklađivanjem Parlamentarnih zakona ili pravnih propisa Vlade sa Estatutom, pre no što Estatut stupi na snagu. Takvo upravljanje nije obavezujuće, a Parlamentu ili Vladi se mogu dati preporuke za izmenu ili ukidanje pravila koja se smatraju neusklađenim. Druga prelazna odredba. Važnost prethodnih prelaznih odredbi Prelazne odredbe Tri, Četiri i Šest Organskog zakona 4/1979 od 18. decembra, o Statutu autonomije Katalonije imaju važnost, gde je to primenljivo, kao prelazne odredbe. Odredba o ukidanju Organski zakon 4/1979, od 18. decembra, o Statutu autonomije Katalonije, ovim se ukida. Prva konačna odredba. Primena odredbi Dela VI

283

1. Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata će u roku od dve godine od stupanja na snagu ovog Estatuta, definisati primenu odredbi iz Dela VI. 2. Odredbe iz Dela VI mogu se primenjivati postepeno u zavisnosti od njihove finansijske izvodljivosti. U svakom slučaju, potpuna primena će stupiti na snagu u roku od pet godina od stupanja ovog Estatuta na snagu. Druga konačna odredba. Poreska agencija Katalonije Poreska agencija Katalonije, koja se navodi u Članu 204, biće osnovana Parlamentarnim zakonom u roku od godinu dana od stupanja ovog Estatuta na snagu. Do tog roka, kada Poreska agencija Katalonije bude konstituisana, funkcije koje ista treba da vrši u smislu promene ovog Estatuta, vršiće organi koji sada vrše te funkcije. Treća konačna odredba. Period za osnivanje Zajedničke komisije za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata, koja se navodi u Članu 210, biće osnovana u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog Estatuta. Do vremena osnivanja Komisije, njene funkcije će biti prenete na Zajedničku komisiju države i Generalitata za vrednovanje. Osnivanje Zajedničke komisije za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata podrazumeva trenutno gašenje Zajedničke komisije države i Generalitata za vrednovanje. Četvrta konačna odredba. Spisak ekonomskih i finansijskih entiteta Zajednička komisija za ekonomske i fiskalne poslove države i Generalitata će u roku od šest meseci od stupanja

284

na snagu ovog Estatuta, utvrditi spisak entiteta koji se navode u Članu 182.

285

Akt o autonomiji Olandskih Ostrva484 U skladu sa odlukom Parlamenta, donesenom na način koji je propisan u odeljku 67, Akt o Parlamentu, uz odobrenje Parlamenta Olandskih Ostrva ozakonjeno je sledeće: Poglavlje 1 Opšte odredbe Odeljak 1 Autonomija Olandskih Ostrva Olandska Ostrva su autonomna, kao što se ovim ozakonjuje. Odeljak 2 Teritorija Olandskih Ostrva Olandska Ostrva obuhvataju teritoriju koju imaju u trenutku stupanja ovog Akta na snagu, kao i neposredno pripadajuće teritorijalne vode u skladu sa stupanjem na snagu granica teritorijalnih voda Finske. Ako se jurisdikcija i suverenost Države [Finske] bude protezala izvan [sadašnjih] granica teritorijalnih voda, jurisdikcija i suverenost Olandskih Ostrva takođe mogu biti prošireni, prema dogovoru Države i Olandskih Ostrva. Odeljak 3 Institucije Olandskih Ostrva Parlament Olandskih Ostrva predstavlja ljude Olandskih Ostrva po pitanjima koja se odnose na autonomiju. Administracija Olandskih Ostrva pripada Vladi Olandskih Ostrva i zvaničnici su joj podređeni. (30. januar 2004/68) Odeljak 4 Guverner

� Napomena: Ovo je nezvaničan prevod. Orginalni tekst je na švedskom i finskom.

286

Guverner predstavlja Vladu Finske na Olandskim Ostrvima. Imenuje se na način propisan u odeljku 52. Odeljak 5 (30. januar 2004/68) Olandska Delegacija Olandska Delegacija je zajedničko telo Olandskih Ostrva i Države Finske. Njen sastav, dužnosti i zadaci su propisani u odeljcima 19, 32, 55-57 i 59b. Odeljak 2 Pravo na prebivalište na Olandskim Ostrvima Odeljak 6 Pravo na prebivalište na osnovu zakona Pravo na prebivalište na Olandskim Ostrvima pripada:

1) osobi koja je u trenutku stupanja na snagu ovog Akta ima pravo na prebivalište shodno Aktu o Autonomiji Olandksih Ostrva (28.decembar 1951/670); i 2) detetu ispod 18 godina starosti koje je državljanin Finske i ima stalni boravak na Olandskim Ostrvima pod uslovom da njegov otac i majka imaju pravo na prebivalište.

Odeljak 7 Pravo na prebivalište na zahtev Vlada Olandskih Ostrva je ovlašćena da odobri pravo na prebivalište. (30. januar 2004/68) Na zahtev, državljaninu Finske, se odobrava pravo na prebivalište ukoliko ne postoje ubeljivi razlozi da se ne odobri.

1) čiji je stalni boravak započeo na Olandskim Ostvrima

2) ko bez prekida stalno boravi na Olandskim Ostrvima bar pet godina; i 3) ko ima zadovoljavajuće znanje švedskog jezika.

287

Zbog posebnog razloga pravo na prebivalište može se odobriti i osobi koja ne ispunjava zahteve iz paragrafa 2, pod-paragrafa 2 i 3, shodno odredbama Akta o Olandskim Ostvima. Odeljak 8 Gubitak prava na prebivalište Osoba koja izgubi državljanstvo Finske isto tako gubi i pravo na prebivalište. Osoba koja seli svoj stalni boravak sa Olandskih Ostrva, koji je drugačiji od privremenog, gubi pravo na prebivalište na način koji je propisan Aktom o Olandskim Ostrvima. Odeljak 9 Učestvovanje na izborima i podobnost za funkciju Samo osoba koja ima pravo na pebivalište može da učestvuje na izborima za olandski Parlament, opštinska veća i za druge pozicije od poverenja u olandskoj i opštinskoj administraciji. Pravo na glasanje i podobnost za funkciju u određenim slučajevima se uređuju odredbama iz odeljka 67. Odeljak 10 Pravo na sticanje nekretnina Ograničenje prava na sticanje nekretnina ili imovine slične prirode na Olandskim Ostrvima sa punopravnim zakonskom titulom ili pravo na uživanje se predviđa Aktom o sticanju nekretnina na Olandskim Ostrvima (3. januar 1975/3). Ograničenja se ne primenjuje na osobe koji imaju pravo prebivališta. Odeljak 11 Pravo na trgovinu Pravo osobe, koja nema pravo na prebivalište, da se bavi trgovinom ili nekom profesijom na Olandskim Ostrvima za ličnu dobit može da bude ograničeno Aktom o Olandskim Ostrvima. Ipak, takav Akt o Olandskim Ostrvima ne može da se koristi kao ograničenje prava na trgovinu osobe koja živi

288

na Olandskim Ostrvima ako nijedna druga osoba sem supružnika i maloletne dece nisu zaposleni u trgovini i ako se trgovina ne obavlja u poslovnim prostorijama, kancelariji ili na bilo kom drugom posebnom mestu za poslovnu delatnost. Odeljak 12 Obavezna vojna/službena obaveza Osoba sa pravom na prebivalište može u mestu obavezne službe za vojnu obavezu služiti na odgovarajući način kontroli leta ili navigaciji ili službi svetionika ili nekoj drugoj civilnoj upravi. Služba u kontroli leta ili služba u svetioniku jeste onakva kakva se predviđa Državnim Aktom nakon što je olandski Parlament zadržao mogućnost da podnese mišljenje po tom pitanju. Služba u nekoj drugoj civilnoj upravi se predviđa Državnim Aktom uz saglasnost olandskog Parlamenta. Dok se takva služba ne organizuje državljani Olandskih Ostrva o kojim se govori u paragrafu 1će biti izuzeti od regrutovanja za vojnu službu.

Paragraf 1 se ne primenjuje na osobe koje su počele da stanuju na Olandskim Ostrvima nakon što su navršile 12 godina starosti. Poglavlje 3 (30. januar 2004/68) Olandski Parlament i Olandska Vlada Odeljak 13 Biranje članova olandskog Parlamenta Članovi olandskog Parlamenta se biraju direktvnim ili tajnim glasanjem. Pravo glasa je univerzalno i ravnopravno. Odeljak 14 Otvaranje i zatvaranje sednica olandskog Parlamenta Sednice olandskog Parlamenta otvara i zatvara predsednik republike ili, u njegovo ime, guverner. Guverner olandskom Parlamentu podnosi predloge i saopštenja predsednika.

289

Odeljak 15 Raspuštanje olandskog Parlamenta Nakon konsultovanja sa predsednikom olandskog Parlamenta predsednik republike može da raspusti olandski Parlament i da raspiše izbore. Pravo olandskog Parlamenta da odluči o raspuštanju i raspisivanju izbora je propisano Aktom o Olandskim Ostrvima. Odeljak 16 (30. januar, 2004/68) Vlada Olandskih Ostrva Odeljak 17 Zakonodavstvo Olandskih Ostrva Olandski Parlament donosi zakone za Olandska Ostrva (Akt o Olandskim Ostrvima) Odeljak 18 Zakonodavna vlast Olandskih Ostrva

Olandska Ostrva imaju zakonodavnu vlast u pogledu: 1) organizacije i dužnosti olandskog Parlamenta i

izboru njegovih članova, vlade Olandskih Ostrva i zvaničnika i službi koje su joj podređene; (30. januar, 2004/68)

2) zvaničnika Olandskih Ostrva, kolektivnih sporazuma o platama zaposlenih na Olandskim Ostrvima i osuđivanju zvaničnika Olandskih Ostrva na disciplinske kazne.

2a) penzija iz zaposlenja zaposlenih na Olandskim Ostrvima i izabranih predstavnika u upravi Olandskih Ostrva kao i o glavnim nastavnicima, nastavnicima, učiteljima i privremenog nastavnog kadra u osnovnim i nižim srednjim školama na Olandskim Ostrvima; (12. jul 1996/520)

3) zastave i grba Olandskih Ostrva i njihovoj upotrebi na Olandskim Ostrvima, upotrebi olandske zastave na plovnim objektima Olanda i trgovinskim plovnim objektima, ribarskim plovnim objektima, plovnim objektima za razonodu i ostalim sličnim plovnim objektima čija je domicilna luka na Olandskim Ostrvima, bez ograničavajućeg prava državnih kancelarija ili privatnih lica da koriste zastavu Države.

290

4) opštinske granice, opštinske izbore, opštinsku upravu i kancelarije opštine, kolektivne sporazume o platama zvaničnika opština i izricanje presuda zvaničnicima opština za disciplinske kazne;

5) dodatnog poreza na dohodak za Oland i provizornog poreza na ekstra dohodak kao i trgovinskog i poreza na zabavne aktivnosti, osnova za naknade nametnute za Olandska Ostrva i opštinski porez;

6) javnog reda i bezbednosti, sa izuzecima predviđenim u odeljku 27, pod-paragrafima 27, 34 i 35; vatrogasne službe i službe spašavanja;

7) izgradnje i planiranja, pridodatih imovina, domaćinstava;

8) aproprijacije nekretnina i posebnih prava neophodnih za javnu upotrebu u razmeni za punu kompenzaciju sa izuzecima kao što je predviđeno odeljkom 61;

9) propisa za stanovanje i iznajmljivanje, zakup zemljišta;

10) zaštita prirode i životne sredine, rekreativna upotreba prirode, zakon o vodi;

11) praistorijski ostatci i zaštita objekata i rukotvorina koje imaju kulturnu i istorijsku vrednost;

12) zdravstvena zaštita i medicinski tretmani, sa izuzecima kako je propisano Odeljkom 27, pod-paragrafi 24, 29 i 30; sahrane kremiranjem;

13) socijalna zaštita; dozvole za služenje alkoholnih pića;

14) obrazovanje, učenje zanata, kultura, sport i rad omladine; arhiva, služba biblioteke i muzeja, sa izuzecima kako je predviđeno Odeljkom 27, pod-paragrafom 39; (12. juli 1996/520)

15) zemljoradnja i šumarstvo, propis o poljoprivrednoj proizvodnji; pod uslovom da se zvaničnici Države, nadležni za to, konsultuju pre nego sto se ozakone zakoni o regulisanju poljoprivredne proizvodnje;

291

16) lov i ribolov, registrovanje ribarskih plovnih objekata i propis o ribarskoj industriji;

17) prevencija okrutnosti prema životinjama i veterinarska nega, sa izuzecima predviđenim odeljkom 27, pod-paragrafi 31B33;

18) održavanje proizvodnog kapaciteta obradivog zemljišta, šuma i ribarskih voda; dažbina na transfer u zamenu za punu kompenzaciju, neiskorišćeno ili delimično iskorišćeno poljoprivredno zemljište ili vode za ribolov u vlasništvu druge osobe koje se koriste u ove svrhe na određeni period;

19) pravo na traženje, polaganje prava na i korišćenje mineralnih nalazišta; 20) poštanska služba i pravo na emitovanje radija, ili kablovske na Olandskim Ostrvima, sa ograničenjima koja proizilaze iz odeljka 27, pod-paragraf 4;

21) putevi i kanali, putni saobraćaj, železnički saobraćaj, brodski saobraćaj, lokalne brodske putanje;

22) trgovina, podložna odredbama odeljka 11, odeljka 27, pod-paragrafi 2, 4, 9, 12-15, 17-19, 26, 27, 29-34, 37 i 40, i odeljak 29, stav 1, pod-paragrafi 3-5, sa izuzetkom koji i olandski Parlament ima ovlašćenje da nametne mere za podsticanje trgovine o kojoj se govori i pomenutim paragrafima.

23) unapređivanje zaposlenja; 24) statistike o uslovima na Olandskim Ostrvima; 25) prouzrokovanje prekršaja i stepen kazne za takav

prekršaj po pitanju koje potpada pod zakonodavna ovlašćenja Olanda;

26) nametanje pretnje novčanom kaznom i njena primena kao i upotreba sredstava prinude po pitanju koje je unutar zakonodavnih ovlašćenja Olanda;

27) ostala pitanja koja su unutar zakonodavne vlasti Olanda u skladu sa načelima koja podležu ovom Aktu. Odeljak 19 �adgledanje zakonodavstva

292

Odluka o usvajanju Akta o Olandskim Ostrvima se predaje Ministarstvu pravde i olandskoj Delegaciji; Delegacija daje svoje mišljenje Ministarstvu Pravde pre nego što se odluka podnese predsedniku republike. (31. decembar 1994/1556) Nakon dobijanja mišljenja od Vrhovnog suda predsednik republike može da naredi da je Akt o Olandskim Ostrvima ukinut u potpunosti ili delimično, ako on smatra da je olandski Parlament prekoračio svoja zakonodavna ovlašćnja ili da se Akt o Olandskim Ostrvima odnosi na unutrašnju ili spoljašnu bezbednost Države. Predsednik naređuje ukidanje u roku od četiri meseca od dana kada je odluka olandskog Parlementa podnesena Ministarstvu Pravde. (31. decembar 1994/1556) U svrhu homogenosti i jasnoće Akt o Olandskim Ostrvima može da sadrži odredbe koje se odnose na pitanja vezana za zakonodavnu vlast Države, pod uslovom da pitanja u kojima se slažu odgovaraju odredbama Aktu Države. Uključivanje takvih odredbi u Akt o Olandskim Ostrvima ne menja razdvajanje zakonodavnih ovlašćenja Države i Olandskih Ostrva. Odeljak 20 (30. januar 2004/68) Stupanje na snagu i objavljivanje Akta o Olandskim Ostrvima Ako predsednik republike ukine Akt o Olandskim Ostrvima, ili odluči da ne koristi veto, vlada Olandskih Ostrva se obaveštava o tome. Gde se predsednički veto tiče samo jednog dela Akta o Olandskim Ostrvima, vlada Olandskih Ostrva odlučuje, kao što je predviđeno Aktom o Olandskim Ostrvima, da li će preostali deo Akta stupiti na snagu ili da li će ceo Akt biti ukinut. Vlada Olandskih Ostrva objavljuje Akt o Olandskim Ostrvima u „Olandskoj statutarnoj seriji“. Akt o Olandskim Ostrvima stupa na snagu datumom koji je odredio olandski Parlament. Ukoliko olandski Parlament nije odredio datum stupanja na snagu, vlada Olandskih Ostrva odlučuje o

293

datumu. Ako Akt o Olandskim Ostrvima nije objavljen najkasnije do datuma stupanja na stagu, stupiće na snagu datumom objavljivanja. Ako apropriacija uključena u budžet Olanda zahteva donošenje Akta o Olandskim Ostrvima i ako postoje posebni razlozi za ekspeditino stupanje na snagu Akta o Olandskim Ostrvima, olandski Parlament može da ovlasti vladu Olandskih Ostrva da odluči da Akt o Olandskim Ostrvima treba da stupi na snagu u potpunosti ili delimično pre nego što predsednik republike odluči da li da koristi veto na njega. Prema tome, ako predsednik republike ukine dotični Akt o Olandskim Ostrvima u potpunosti ili delimično, vlada Olandskih Ostrva odmah objavljuje proglas na isti način kao i Akt o Olandskim Ostrvima, u svrhu da Akt o Olandskim Ostrvima ili njen deo prestaje da bude na snazi od datuma objavljivanja proglasa. Odeljak 21 (30. januar 2004/68) Dekret o Olandskim Ostrvima Na osnovu ovlašćenja u Aktu o Olandskim Ostrvima Vlada Olandskih Ostrva može da izda Dekret o Olandskim Ostrvima po pitanjima koja su u ovlašćenju Olanda. Ipak, samo Akti o Olandskim Ostrvima mogu da izdaju odredbe na osnovu prava lica ili obaveza i po pitanjima koja su inače zakonodavne prirode Ustavom ili Aktom o autonomiji Olandskih Ostrva. Odredbe odeljka 19, Paragrafa 3 o Aktima o Olandskim Ostrvima primenjuju se odgovarajuće na Dekret o Olandskim Ostrvima. Odeljak 22 (30. januar 2004/68) Inicijative olandskog Parlamenta i Vlade Olandskih Ostrva Olandski Parlament može da podnese inicijative po pitanjima unutar zakonodavne vlasti Države. Vlada Finske podnosi inicijativu na razmatranje Parlamentu Finske.

294

Vlada Olandskih Ostrva podnosi inicijative po potanjima o kojima se govori u paragrafu 1 za izdavanje Dekreta i propisa za Oland. Odeljak 23 Administrativna vlast Olanda Olandski zvaničnici vode administraciju pitanja koja su u zakonodavnoj vlasti Olanda shodno sledećem: 1) statističke informacije neophodne za Državu a u vlasništvu olandskih zvaničnika su, na zahtev, dostupne zvaničnicima Države; 2) statističke informacije koje koristi Oland se prikupljaju u saradnji sa dotičnim zvaničnicima Države; 3) Vlada Olandskih Ostrva dobija mišljenje od dotičnih zvaničnika Države pre nego što preduzme mere u pogledu nepokretnih praistorijsih ostataka; (30. januar 2004/68) 4) Vlada Olandskih Ostrva dobija mišljenje od Nacionalne arhive pre nego što olandski zvaničnici ili opštinski ili crkveni zvaničnici donesu odluku o uništavanju dokumenata u arhivi koji se nalaze na Olandskim ostrvima. (30. januar 2004/68) Odeljak 24 Državljanstvo zvaničnika Državljanin Finske, Islanda, Norveške, Švedske ili Danske može biti zaposlen kao zvaničnik Olanda ili opštine na Olandskim Ostrvima. Zaposlenje ostalih stranaca u takvim službama će biti kao što je propisano Aktom o Olandskim Ostrvima. Samo družavljanin Finske može biti zaposlen u policiji. Odelajk 25 (30. januar 2004/68) Upravni postupak Žalba može biti podnesena olandskom administratvnom sudu protiv odluke tela potčinjenog Vladi Olandskih Ostrva. Žalba može biti podnesena olandskom administrativnom sudu i protiv odluke opštinskog tela, ukoliko žalba ne treba, po Aktu Države, da se podnese nekom

295

drugom telu. Međutim, može se predvideti Aktom o Olandskim Ostrvima, da žalba protiv odluke nekog tela podčinjenog Vladi Olandskih Ostrva po drugom pitanju nego što je pitanja poreza ili javnih zaduženja ili protiv odluke opštinskog tela po pitanju koje je u ovlašćenju Olanda treba da se podnese Vladi Olandskih Ostrva umesto olandskom administratinom sudu. Žalba u pogledu legaliteta odluke Vlade Olandskih Ostrva može se podneti Vrhovnom administrativnom sudu. Ipak, žalba protiv odluke Vlade Olandskih Ostrva koja se odnosi na penziju može se podneti osiguravajućem sudu. Odluka Vlade Olandskih Ostrva po pitanju koje se tiče naimenovanja nije otvorena za žalbe. Bez obzira na paragrafe 1 i 2 žalba može biti podnesena olandskom administrativnom sudu protiv oluke olandskog tela na osnovu Konseznusnog Dekreta. Molim pažnja: Akt od 30. januara 2004/68 stupio je na snagu 1. juna 2004. godine. Ipak, odredba u odeljku 25, paragraph 1 o žalbama protiv odluka zvaničnika podčinjenim Vladi Olandskih Ostrva olandskom administrativnom sudu se primenjuje na žalbe protiv odluka predanim posle stupanja na snagu ovog Akta. Odeljak 26 Uspostavljanje administrativnog suda Državnim Aktom se uspostavlja administrativni sud na Olandskim Ostrvima. Bez obzira na odeljak 25 takvom sudu se Aktom o Olandskim Ostrvima može dati nadležnost nad upravnim pitanjima u okviru ovlašćenja Olanda. Poglavlje 5 Vlast Države Zakonodavna vlast Države Država ima zakonodavnu vlast po pitanjima koja se odnose na:

1) donošenje, menjanje ili opoziv Ustava, i izuzetaka od Ustava; (28. januar 2000/75)

296

2) pravo na prebivalište u zemlji, na izbor mesta prebivališta, na preselenje iz jednog mesta u drugo, ostvarivanje slobode govora, slobodu udruživanja, tajnost pošte i telekomunikacija;

3) organizaciju i aktivnosti državnih zvaničnika; 4) inostrane odnose, shodno odredbama poglavlja 9 i

9 a; (30. januar 2004/68) 5) zastavu i grb Države i njihovu upotrebu, sa

izuzecima predviđenim odeljkom 18, pod-paragraf 3; 6) prezime i ime, starateljstvo, objavljivanje legalne

smrti osobe; 7) brak i porodične odnose, pravni status dece,

usvajanje i nasleđivanje, sa izuzecima predviđenim u odeljku 10;

8) udruženje i fondacije, preduzeća i ostale privatne korporacije, knjigovodstvo;

9) širom države opšti preduslovi na pravo stranaca i stranih korporacija da imaju i poseduju nekretnine i deonice dobara i da se bave trgovinom;

10) autorska prava, patent, autorska prava na dizajn i zaštitni znak, nepravedne poslovne prakse, unapređivanje konkurencije, zaštitu potrošača;

11) ugovore o osiguranju; 12) inostranu trgovinu; 13) trgovačko brodarstvo i brodske putanje; 14) avijaciju; 15) cene poljoprivrednih i ribarskih industrijskih

proizvoda i unapređivanje izvoza poljoprivrednih proizvoda; 16) formiranje i registraciju delova nekretnina i

povezanih dažbina 17) mineralnih nalazišta i rudarstva, sa izuzecima kao

što je predviđeno odeljkom 18 pod-paragraf 19; 18) nuklearna energija; ipak, saglasnost Vlade

Olandskih Ostrva se traži za konstrukciju, posedovanje i rad nuklearnine elektrane i rukovanje i gomilanje materijala za tu svrhu na Olandskim Ostrvima; (30. januar 2004/68)

297

19) jedinica, merača i metoda merenja, standardizacija;

20) proizvodnja i stavljanje žiga na plemenite metale i trgovina artiklima koji sadrže plemenite metale;

21) zakon o radu, sa izuzetkom kolektivnih sporazuma o platama na Olandskim Ostrvima i opštinskih zvaničnika, i shodno odredbama odeljka 29, paragraf 1, pod-paragraf 6 i odeljka 29, paragraf 2;

22 krivični zakon, sa izuzecima predviđenim odeljkom 18, pod-paragraf 25; 23) sudski postupci shodno odredbama odeljka 25 i 26; preliminarne istrage, primenjivanje osuda, presude i ekstradicija prekršioca;

24) administrativno lišavanje lične slobode; 25) crkveni zakonik i ostalo zakonodavstvo koje se

odnosi na religiozne zajednice, pravo na držanje javne kancelarije bez obzira na veru;

26) državljanstvo, zakoni o strancima, pasoši; 27) vatreno oružje i municiju; 28) civilna odbrana; međutim, odluka da se evakuišu

stanovnici Olandskih Ostrva i da se smeste izvan Olandskih Ostrva može da se donesu samo uz saglasnost Vlade Olandskih Ostrva; (30. januar 2004/68)

29) ljudske zarazne bolesti, kastriranje i sterilizacija, abortus, veštačko oplođavanje, forensički medicinski istražni postupak;

30) stručnost osoba zaposlenih u zdravstvenoj zaštiti i negi, apotekarske usluge, lekove i farmaceutske proizvode, droge i proizvodnju otrova i određivanje njihove upotrebe;

31) zarazne bolesti kod kućnih ljubimaca i žive stoke; 32) zabranu uvoza životinja i životinjskih proizvoda; 33) sprečavanje ulaska u zemlji materija koje su

pogubne za biljke 34) oružane snage i graničari, podložne odredbama iz

odeljka 12, akcije vlasti da obezbede Državu, stanje odbrane, spemnost za vanredno stanje;

298

35) eksplozivne materije, u pogledu dela koji se odnosi na bezbednost Države;

36) takse i naknade, sa izuzecima propisanim u odeljku 18, pod-paragraf 5;

37) izdavanje papirnog novca, stranih valuta; 38) statistike neophodne za Državu; 39) arhivski materijal proistekao od državnih

zvaničnika, shodno odrebama odeljka 30, pod-paragraf 17;

40) telekomunikacije; ipak, samo državni zvaničnik može da da odobrenje za angažovanje u opštim telekomunikacijama na Olandskim Ostrvima uz saglasnost Vlade Olandskih Ostrva; (30. januar 2004/68)

41) ostala pitanja koja potpadaju pod privatno pravo nisu posebno spomenuta u ovom odeljku, ukoliko nisu pitanja koja se odnose direktno na oblast zakonodavstva u nadležnosti Olandskih Ostrva shodno ovom Aktu;

42) ostala pitanja koja se razmatraju su u zakonodavnoj vlasti Države po načelima koja su u temelju ovog Akta. Odeljak 28 Državni Akti od posebne važnosti za Olandska Ostrva Izmena ustavnog Akta ili drugog državnog Akta ne stupa na snagu na Olandskim Ostrvima bez saglasnosti olandskog Parlamenta, utoliko koliko se odnosi na načela koja uređuju pravo privatnog lica da poseduje nekretnine ili poslovnu imovinu na Olandskim Ostrvima. Dobija se mišljenje iz Olanda pre nego što se ozakoni akt od posebne važnosti za Olandska Ostrva. Odeljak 29 Delegacija zakonodavnog ovlašćenja na Olandskim

Ostrvima

299

U dodatku odrebama odeljka 27, sledeća pitanja spadaju pod zakonodavnu vlast Države:

1) registrovanje stanovništva; 2) registrovanje trgovine, registrovanje udruženja i

registrovanje brodarstva; 3) penzije iz zaposlenja zaposlenih u opštinama i

izabranim zvaničnicima opština, i penzije iz zaposlenja ostalih osoba sa izuzecima kako je propisano odeljkom 18, pod-paragraf 2 a, kao i drugo socijalno osiguranje; (12. jul 1996/520)

4) drugi propisi o alkoholu od onih o kojima se govori u odeljku 18, pod-paragraf 13;

5) bankarske i kreditne usluge; 6) ugovori o zaposlenju, sa izuzecima propisanim za

šegrtovanje iz odeljka 18, pod-paragraf 14, i saradnja u preduzećima. (12. jul 1996/520)

Uz saglasnost olandskog Parlamenta Akt može biti ozakonjen da stupi na snagu da je zakonodavno telo o kome se govori u paragrafu 1delegirano na Oland u potpunosti ili delimično. Takav Akt sadrži odredbe o merama koje imaju posledice na delegirano telo. Osoba čiji ugovor u službi Države oseća posledice delegacijom tela o kome se govori u paragrafu 2 uz saglasnost se premešta u službu Olanda na uporednu dužnost i sa njegovim prethodnim beneficijama, kako je dalje predviđeno Dekretom. Odeljak 30 Administrativno telo i postupak Državni zvaničnik rukovodi administrativnim pitanjima sa zakonodavnom vlašću Države u pogledu sledećeg:

1) pri zakazivanu sastanka u državnoj kancelariji na Olandu, posebna težina se daje činjenici da je onaj koji zakazje zna lokalne uslove na Olandu ili je stanovnik Olandskih Ostrva:

300

2) reč "Oland" se inkorporira u pasoš koji se izdaje u Olandu, ako vlasnik pasoša ima pravo na prebivalište;

3) zvaničnici Olanda učestvuju u civilnoj odbrani, kao što je predviđeno Konsenzusnim Dekretom;

4) osobi sa pravom na prebivalište može da bude imenovana samo na civilne dužnosti na Olandskim Ostrvima na osnovu opštih obaveza građanstva na rad;

5) statistike koje se odnose na lokalne uslove Olandskih Ostrva koje su u vlasništvu državnih zvaničnika na zahteve se predaju odgovarajućem olandskom zvaničniku;

6) državni zvaničnici obezbeđuju da Olandska Ostrva dobiju pristup neophodnim frekvencijama za radio i televizijske programe;

7) Vlada Olandskih Ostrva odlučuje o davanju strancima ili stranim korporacijama dozvolu da steknu vlasništvo ili imovinu nekretnina na Olandskim Ostrvima ili da se bave trgovinom na Olandskim Ostrvima; pre donošenja odluke ona traži mišljenje od nadležnih državnih zvaničnika; (30. januar 2004/68)

8) dužnosti koje prema zakonima o zaraznim bolestima ljudi ili kućnih ljubimaca ili žive stoke, zakoni o prevenciji materija pogubnim za biljke da uđu u zemlju i zakoni o proizvodnji i upotrebi otrova pripadaju državnim zvaničnicima; na Olandskim Ostrvima će ih vršiti Vlada Olandskih Ostrva ili neki drugi zvaničnik kao što je predviđeno Aktom o Olandskim Ostrvima; (30. januar 2004/68)

9) (ukinut Aktom od 31. decembra 1994/156); 10) dužnosti koje u Državi pripadaju Odboru za žalbe

potrošača na Olandskim Ostrvima obavlja posebni odbor imenovan od strane Vlade Olandskih Ostrva; (30. januar 2004/68)

11) dužnosti koje po zakonima o potrošačkom savetovanju pripadaju opštini na Olandskim Ostrvima obavljaju zvaničnici Olanda kao što su se Oland i opštine dogovorile;

301

12) nova trgovačka brodska putanja može biti otvorena na Olandskim Ostrvima uz saglasnost Vlade Olandskih Ostrva, shodno odredbama odeljka 62; (30. januar 2004/68)

13) pitanje koje se odnosi na dozvolu za upravljanje trgovačkim brodarstvom na Olandskim Ostrvima ili između Olandskih Ostrva i ostalog dela Finske u stranim plovnim objektima se pregovara sa Vladom Olandskih Ostrva (30. januar 2004/68)

14) o ograničenju brzine trgovačkih plovnih objekata na putanjama Olandskih Ostrva i o drugim pitanjama koja se odnose na brodarstvo koja su od posebnog značaja za Olandska Ostrva se pregovara sa Vladom Olandskih Ostrva; (30. januar 2004/68)

15) pitanja koja se odnose na pravo bavljenja vazdušnim saobraćajem na Olandskim Ostrvima pripada Vladi Olandskih Ostrva; ipak, mišljenje o takvim pitanjima se dobija od državnog zvaničnika; (30. januar 2004/68)

16) kada se razmatraju pitanja koja se odnose na vazdušni saobraćaj od posebnog značaja za Olandska ostrva, državna tela konsultuju Vladu Olandskih Ostrva (30. januar 2004/68)

17) arhivski materijal proistekao od državnih tela na Olandskim Ostrvima se može skloniti sa Olandskih Ostrva samo posle pregovaranja sa Vladom Olandskih Ostrva; (30. januar 2004/68)

19) Vlada Olandskih Ostrva ima pravo da bude zastupljena zajedno sa Savetom Države u pregovorima sa vodećim organizacijama proizvođača o dohotku iz poljoprivredne i ribarske industrije i o propisu o poljoprivrednoj proizvodnji i ribarskoj industriji; (30. januar 2004/68)

20) Vlada Olandskih Ostrva se izjašnjava pre donošenja odluke o promenama propisa koji se odnose na uvoz i koja mogu da budu posebno važna za poljoprivrednu

302

proizvodnju ili ribarsku industriju na Olandskim Ostrvima; (30. januar 2004/68)

21) mišljenje se dobija od Vlade Olandskih Ostrva pre davanja dozvole za bavljenje trgovinom, ako državni zvaničnik ima ovlašćenje da odobri dozvolu; (30. january 2004/68)

22) Vlada Olandskih Ostrva se izjašnjava pre donošenja odluke o zatvaranju institutcije ili stalnog položaja u lokalnoj administraciji Države na Olandskim Ostrvima; (30 January 2004/68)

23) statistike o Olandskim Ostrvima neophodne za Državu prikupljaju se u saradnji sa odgovarajućim olandskim zvaničnicima. Odeljak 31 (30. januar 2004/68) Obaveza državnih zvaničnika da pomognu olandskim zvaničnicima Na zahtev Vlade Olandskih Ostrva državni zvaničnici su obavezni, kako stoji u njihovim opštim ovlašćenjima, da pomognu olandskim zvaničnicima u izvršavanju dužnosti koje se odnose na autonomiju. Odeljak 32 Konsenzusni Dekreti U sporazumu sa Vladom Olandskih Ostrva, dužnosti koje pripadaju Državnoj administraciji mogu Dekretom da se prenesu (Konsenzusni Dekret) na olandskog zvaničnika na određeno vreme ili do daljnjeg. Prema tome, dužnosti koje pripadaju olandskoj administraciji mogu da budu prenešene na državnog zvaničnika. (30. januar 2004/68) Ako je data najava o sporazumu, Dekret se menja ili ukida što je pre moguće a u svakom slučaju u toku godine dana od datuma najave. Ukoliko se Dekret ne menja ili ne ukida u toku izrečenog vremena, smatra se da je sporazum istekao godinu dana nakon najave. Akt o Olandskim Ostrvima nasuprot Konsenszusnom Dekretu se ne primenjuje na deo koje je suprotan Konsenzusnom Dekretu dok je Dekret na snazi.

303

Mišljenje o prodlogu za Konsenzusni Dekret se traži od Delegacije Olandskih Ostrva. Konsenzusni Dekret izdaje Predsednik republike. (31 December 1994/1556) Odeljak 33 (30. januar 2004/68) Dobijanje mišljenja od Vlade Olandskih Ostrva Pre nego što predsednik republike, Veće Države, ministarstvo ili neko drugo telo izda odredbe koje se tiču samo Olandska Ostrva ili koje su inače od posebnog značaja za Olandska Ostrva, mišljenje o tome se dobija od Vlade Olandskih Ostrva. Odeljak 34 Odluka i zastupanje Predsednik republike donosi odluku o pitanjima koja se odnose na autonomiju Olandskih Ostrva kako je predviđeno odeljkom 58 Ustava (28. januar 2000/75) Pitanja koja se tiču autonomije se prezentuju Veću Države od strane Ministarstva pravde. Međutim, pitanja koja se odnose na privredu Olandskih Ostrva se prezentuju od strane Ministarstva finansija. Veće Države imenuje osobe sa dobrim znanjem o autonomiji Olandskih Ostrva kao reprezentativne zvaničnike za pitanja o kojima se govori u paragrafu 2. Odeljak 35 Administracija zakona Sudovi i zvaničnici upravljaju administracijom zakona kako je propisano državnim zakonodavstvom ukoliko drugačije nije propisano odeljcima 25 ili 26. Poglavlje 6 Jezičke odredbe Odeljak 36 Zvanični jezik Zvanični jezik Olandskih Ostrva je švedski. Jezik koji se koristi u državnoj administraciji, olandskoj administraciji i opštinskoj administraciji je švedski.

304

Zvanični jezik Delegacije Olandskih Ostrva je švedski. Mišljenja i odluke Vrhovnog suda o kome se govori u ovom Aktu su napisana na švedskom. Odredbe ovog Akta na jezik koji se koristi u državnoj administraciji se primenjuju, gde je to podesno, na zvaničnike evangelitičke luteranske crkve, ukoliko drugačije nije predviđeno crkvenim zakonikom. Odeljak 37 Pravo na korišćenje finskog Po pitanju koji se odnosi na njega samog, državljanin Finske ima pravo da koristi finski u sudu i sa ostalim državnim zvaničnicima na Olandskim Ostrvima. Odeljak 38 Jezik korespondencije Pisma i ostali dokumenti između olandskih zvaničnika i državnih zvaničnika na Olandskim Ostrvima se pišu na švedskom. Ista odredba se primenjuje i na korespondenciju između pomenutih tela i Delegacije Olandskih Ostrva, s jedne strane, kao i Veća Države, zvaničnika u centralnoj vladi Finske i viših sudova i ostalih državnih zvaničnika kojima jurisdikcija Olandskih Ostrva ili jedan njen deo pripada, s druge strane. Međutim, sporazum o kome se govori u odeljku 59 koje se podnosi olandskom Parlamentu na odobrenje može biti poslat Olandu na orginalnom jeziku, ako sporazum po zakonu nije objavljen na švedskom. Dokument o kome se govori u odeljku 59 a, koji se objavljuje Olandu, može biti poslat Olandu na orginalnom jeziku, ako još nije preveden na švedski. (31. decembar 1994/1556). Odredbe paragrafa 1 o olandskim zvaničnicima se primenjuju na opštinske zvaničnike na Olandskim Ostrvima. Odealjk 39 Prevodi Na zahtev jedne strane, sudovi i okružna Vlada Olandskih Ostrva prilaže finski prevod u svojim dokumentima.

305

Ako je dokument podnesen sudu ili nekom drugom državnom zvaničniku napisan na finskom, zvaničnik će se postarati za njegov prevod na švedski ukoliko je neophodno. Privatna strana na Olandskim Ostrvima ima pravo da primi priloženi švedski prevod sa svojom kopijom dokumenta po pitanjima koja se tiču državnih zvaničnih oragana u Državi, o kojima se govori u odeljku 38, paragraf 1, i na kojem je dokument prema opštem zakonodavstvu o jezicima napisan na finskom. Odeljak40 Jezik obrazovanja Jezik obrazovanja u školama, finansiranim javnim fondovima ili finanskijski pomaganim od strane pomenutih fondova je švedski, ukoliko drugačije nije predviđeno Aktom o Olandskim Ostrvima. Odeljak 41 Znanje finskog Diplomac obrazovne instituticije na Olandskim Ostrvima može, kako je dalje predviđeno Dekretom, da bude primljen u obrazovnu instituciju na švedskom ili dvojezičnu instituciju koju finansira Država ili je Država subvenira i da diplomira na njoj čak iako nema znanje finskog koje se traži za prijem ili diplomiranje. Odeljak 42 Lingvističko znanje državnih zvaničnika Odredbe o lingvističkom znanju državnih zvaničnika na Olandskim Ostrvima se izdaje Dekretom uz saglasnost Vlade Olandskih Ostrva. (30. januar 2004/68) Država organizuje obuku za švedski jezik za osobe na službi na Olandskim Ostrvima. Odeljak 43 Informacije i propisi izdati na švedskom Veće Države preduzima mere da potrošači Olandskih Ostrva dobiju neophodni proizvod i servisnu informaciju na švedskom, gde je moguće.

306

Veće Države se stara da propisi koji treba da se poštuju na Olandskim Ostrvima budu pristupačni na švedskom. Poglavlje7 Finansijko upravljanje Olandskim Ostrvima Odelajk 44 (12. jul 1996/520) Budžet Olandski Parlament potvrđuje budžet za Olandska Olstrva. Detaljnije odredbe o budžetu za Olandska Ostrva se daju Aktom o Olandskim Ostrvima. Kada potrvđuje budžet olandski Pralament nastoji da obezbedi bar isti nivo socijalnih beneficija za ljude na Olandskim Ostrvima koje uživaju ljudi u Državi. Pravo olandskog Parlamenta da donese zakone o porezima i osnovama za naknade koje se ubiraju u olandskoj administraciji je kao što je predviđeno odeljkom 18, pod-paragraf 5. Odeljak 45 Ekvalizacija Olandska Ostrva svake godine primaju iznos novca iz državnih fondova da pokriju troškove autonomije. Ovaj iznos (svota ujednačavanja) se određuje posebnom procedurom ekvalizacije. Ekvalizacija se sprovodi retroaktivno za svaku kalendarsku godinu. Uplate unapred svote ekvalizacije se obavljaju svake godine. Odeljak 46 izračunavanje iznosa ekvalizacije Svota ekvalizacije se izračunava množenjem državnog prihoda za odgovarajuću godinu, ne uključujući državne zajmove, kao što je utvrđeno u državnim proračunima, određenim indeksom (osnova ekvalizacije). Odealjk 47 Osnova za ekvalizaciju i njene promene Osnova za ekvalizaciju je 0.45 procenata.

307

Osnova za ekvalizaciju se menja ako se osnove za državni konačni proračun menjaju na način koji ima značajan efekat na svotu ekvalizacije. Osnove za ekvalizaciju se uvećavaju ako

1) se potrošnja Olandskih Ostrva povećala zbog toga što su se administrativne dužnosti Države prenele na Olandska Ostrva ili zbog toga što Oland, uz saglasnost Države, obavlja, u celosti ili značajan deo, aktivnosti koje su u interesu Države;

2) je ostvarenje rezultata autonomije uzrok bitnoj dodatnoj potrošnji;

3) ostali značajni izdaci, kojima se nije poklonila pažnja kada se ozakonio ovaj Akt, ali su prouzrokovani olandskoj administraciji.

Osnove za ekvalizaciju se smanjuju ako su administrativne dužnosti Olandskih Ostrva prenesene na Državu i zbog toga su se smanjili izdaci Olandskih Ostrva. Izmene osnova za ekvalizaciju su predviđene državnim Aktom uz saglasnost olandskog Parlamenta. Odeljak 48 Izuzetna dotacija Izuzetna dotacija se može dati na predlog olandskog Parlamenta za naročito velike ne-ponavljujuće izdatke za koje se ne može opravdano očekivati da budu inkorporirani u budžet Olandskih Ostrva. Izuzetna dotacija može se dati samo u svrhe koje su u nadležnosti Olandskih Ostrva. Odeljak 49 Povraćaj poreza Ako porez na dohodak i imovinu prikupljen na Olandskim Ostrvima tokom fiskalne godine prelazi 0.5 procenata odgovarajućeg poreza u celoj državi, višak se vraća Olandu (povraćaj poreza).

308

Zajmovi Obveznice zajma mogu se izdati i drugi zajmonvi uzeti za potrebe Olandskih Ostrva. Odeljak 51 Posebna finansijska subvencija Olandska Ostrva se subveniraju iz državnih fondova da bi

1) se sprečili ili otklonili suštinski privredni poremećaji koji imaju uticaj posebno na Olandska Ostrva;

2) se pokrili troškovi prirodnih katastrofa, nuklearnih nesreća, izlivanja nafte ili drugi komparativni incidenti, ukoliko Oland nije opravdano napravio troškove. Vlada Olandskih Ostrva pokreće postupak za subvenciju najkasnije na godinu nakon interventnih troškova. Odluka se, po tom pitanju, ako je moguće, donosi u roku od šest meseci od pokretanja postupka. (30. januar 2004/68) Poglavlje 8 Guverner i Delegacija Olandskih Ostrva Odeljak 52 Postavljanje guvernera Osoba koja ima neophodne kvalifikacije za dobro rukovođenje administracijom Olandskih Ostrva i za obavljanje državne bezbednosti se postavlja za guvernera. Predsednik republike imenuje guvernera pošto se složio po tom pitanju sa predsednikom olandskog Parlamenta. Ako konsenzus nije postignut, predsednik bira guvernera od pet kandidata koje je nominovao olandski Parlament. Odeljak 53 Vršilac dužnosti guvernera Kada je položaj guvernera upražnjen ili kada je guverner sprečen da obavlja svoje dužnosti predsenik može, pošto se po tom pitanju složio sa predsednikom olandskog Parlamenta, da imenuje pogodnu osobu kao vršioca dužnosti guvernera.

309

Odeljak 54 Razrešenje dužnosti guvernera Predsednik olandskog Parlamenta se izjašnjava pre nego što se donese odluka o pitanju koje se odnosi na razrešenje dužnosti guvernera. Odeljak 55 Sastav i nadležnosti Delegacije Olandskih Ostrva Dužnosti predsednika Delegacije Olandskih Ostrva obavlja guverner ili druga osoba, koju je predsednik republike imenovao pošto se po tom pitanju usaglasio sa predsednikom olandskog Parlamenta. Kada je predsednik Delegacije sprečen da obavlja svoju dužnost, to će učiniti potpredsednik Delegacije kojeg je takođe imenovao predsednik republike pošto se po tom pitanju usaglasio sa predsednikom Parlamenta. Veće Države i olandski Parlament, biraju dve osobe kao članove Delegacije i dva zamenika članova, po jednog za svakog člana. Delegacija ima kvorum samo kada su svi Članovi prisutni. Delegacija može da sasluša stručna mišljenja. Odeljak 56 Dužnosti Delegacije Olandskih Ostrva Na zahtev, Delegacija daje mišljenje Savetu Države, njenim ministrima, Vladi Olandskih Ostrva i sudovima. (30. januar 2004/68) Delegacija odlučuje o pitanjima o kojima se govori u odeljku 62. U dodatku Delegacija:

1) vrši ekvalizaciju o kojoj se govori u odeljku 45; 2) određuje povraćaj poreza u saglasnosti sa odeljkom

49; 3) daje izuzetne dotacije o kojima se govori u odeljku

48, dodeljuje subvencije o kojima se govori u odeljku 51, i odlučuje o njihovim mogućim uslovima. Delegacija određuje iznos uplata unapred o kojima se govori u odeljku 45, paragraf 2.

310

Predsednik republike potvrđuje odluke Delegacije po pitanjima o kojima se govori u paragrafu 3. Odluka se potvrđuje u roku od tri meseca neizmenjena ili ostaje ne potvrđena. Ako odluka nije potvrđena, pitanje se vraća Delegaciji na ponovno razmatranje. . Odeljak 57 Troškovi Delegacije Olandskih Ostrva Olandska Ostrva snose troškove Delegacije Olandskih Ostrva koji proizilaze od delegate izabranih od strane olandskog Parlamenta. Ostali troškovi se pokrivaju iz fodova Države. Poglavlje 9 (30. januar 2004/68) Međunarodni sporazumi Odeljak 58 (30. januar 2004/68) Pregovaranje o međunarodnim sporazumima Vlada Olandskih Ostrva može da predloži pregovore o sporazumu ili nekoj drugoj međunarodnoj obavezi odgovarajućem zvaničniku Države. Vlada Olandskih Ostrva se informiše o pregovorima, o sporazumu ili nekoj drugoj međunardodnoj obavezi ako je pitanje u nadležnostima Olanda. Ako se pregovori inače odnose na pitanja od posebne važnosti za Olandska Ostrva, Vlada Olandskih Ostrva se informiše o pregovorima, ako je nadležna. Vlada Olandskih Ostrva zadržava mogućnost učestvovanja u pregovorima, ako postoji poseban razlog za iste. Odeljak 59 (30. januar 2004/68) Stupanje na snagu međunarodnih sporazuma Ako sporazum ili neka druga međunarodna obaveza obavezujuća za Finsku, sadrži uslov koji se ovim Aktom tiče pitanja unutar nadležnosti Olanda, olandski Parlament mora da se saglasi sa statutom koji implementira uslov kako bi stupio na snagu na Olandskim Ostrvima.

311

Ako je uslov suprotan ovom Aktu, stupiće na snagu na Olandskim Ostrvima samo ukoliko olandski Parlament da saglasnost kvalifikovanom većinom od dve trećine datih glasova i ako se sprovođenjem statuta pozabavio Parlament u skladu sa procedurom propisanom u odeljku 95, paragraf 2, Ustava o sprovođenju međunarodnih obaveza sa ustavnim implikacijama. Ipak, ako se uslov tiče samo jezika komunikacije između olandskih tela vlasti i stranaca ili stranih tela vlasti, sprovođenje statuta u Parlamentu se može obaviti u skladu sa redovnom procedurom. Olandski Parlsment može da ovlasti Vladu Olandskih Ostrva da da saglasnost o kojoj se govori u paragrafu 1. Poglavlje 9 a (30. januar 2004/68) Poslovi Evropske Unije Odeljak 59a (30. januar 2004/68) Pripremanje za nacionalne položaje Vlada Olandskih Ostrva ima pravo da učestvuje u pripremama, unutar Veća Države, za nacionalne položaje Finske koje prethode odlučivanju u Evropskih Uniji, ako bi pitanje u drugim ticanjima spadalo unutar vlasti Olanda ili ako pitanje inače može da ima poseban značaj na Olandska Ostrva. Ako položaji Olanda i Države ne mogu da budu harmonizovani u skladu sa ovim Aktom po pitanju koje spada unutar ovlašćenja Olanda, položaj Olanda, na zahtev Vlade Olandskih Ostrva, se deklariše kada se položaji Finske predstavljaju u institucijama Evropske Unije. Ako odluka, koja se donosi u Evropskoj Uniji, u potpunosti ili delimično ima veze na primenu zajedničke politike Evropske Zajednice na Olandskim Ostrvima, Vlada Olandskih Ostrva formuliše položaj Finske utoliko koliko bi to pitanje u ostalim pogledima potpadalo pod vlast Olanda. Vlada Olandskih Ostrva se obaveštava o pitanjima o kojima se govori u paragrafu 1, o pripremama u Evropskoj Uniji. Na zahtev, Vlada Olandskih Ostrva zadržava

312

mogućnost da učestvuje u radu finske delegacije kada se pitanja koja potpadaju pod vlast Olanda pod ovim Aktom pripremaju u Evropskoj Uniji. Odeljak 59b (30. januar 2004/68) Sprovođenje odluka donešenih u Evropskoj Uniji U donošenju odluka o merama u Finskoj koje se odnose na odluke donesene u Evropskoj Uniji, zakonodavna vlast i upravna vlast se dele između Olanda i Države kao što se predviđa ovim Aktom. Vlasti Olandskih Ostrva i Države se konsultuju ukoliko su njihove mere nezavisne. Ako se samo jedna mera donosi u Državi Članici po upravnom pitanju koje bi ovim Aktom bilo i unutar vlasti Olanda i Države, odluka o meri se donosi od strane Državnog tela. Pre takvog odlučivanja, olandske telo se s dobrim namerama konsultuje i položaji koji se iznose, se uzimaju u obzir što je više moguće. Ako se vlasti Olanda i Države ne slažu u pogledu mera neophodnih u situacijama o kojima se govori u ovom paragrafu, preporuka za razrešenje neslaganja se može tražiti od Delegacije Olandskih Ostrva. Ako, po zakonu Zajednice, Država Članica može da imenuje samo jedno administrativno telo u situaciji gde i Oland i Država imaju nadležnost, telo imenuje Država. Odluka takvog tela po pitanju koje bi u ostalim pogledima bilo pod ovlašćenjem Olanda je dosledna položaju koju iznosi Vlada Olandskih Ostrva. Vlada Olandskih Ostrva može da kontaktira Evropsku Komisiju po pitanjima koja su u nadležnosti Olanda i koja se tiču implementacije odluka na Olandskim Ostrvima koje je donela Evropska Unija. Vlada Olandskih Ostrva i Veće Države se usaglašavaju u većim detaljima na koji način se Veće Države obaveštava o takvim kontaktima.

313

Odeljak 59c (30. januar 2004/68) Položaji po pitanjima koja se odnose na kršenje Sporazuma Državne vlasti u saradnji sa Vladom Olandskih Ostrva pripremaju odgovor Finske na mišljenja koja donosi Komisija Evropskih Zajednica u vezi sa nedostacima u ispunjavanju obaveza Države Članice utoliko ukoliko to ispunjavanje potpada pod ovlašćenja Olanda, kao i mišljenje Finske da u takvoj stvari ona treba da budu predata Sudu Pravde Evropskih Zajednica. Odeljak 59d (30. januar 2004/68) Stanje odgovornosti Olanda Ako se Sud Pravde Evropskih Zajednica izjasni da je Finska dužna da plati fiksnu kompenzaciju, uslovnu kaznu ili neku drugu komparativnu novčanu sankciju, Oland je odgovoran za tu sankciju vis-à-vis Države utoliko ukoliko to poizilazi iz čina ili propusta od strane Olanda. Ako je Finska po pravilima odgovornosti Države Članice dužna da refundira fondove Evropske Zajednice Evropskoj Zajednici, Oland je odgovoran za refundiranje vis-à-vis Države utoliko ukoliko su uprava ili nadzor refundiranih fondova bili zadaci za Oland. Ako se Finska proglasi odgovornom za štete učinjene nekoj privatnoj strani a gubitak koji proizilaci iz prava zakona Zajednice da je nepotpuno ili neispravno implementiran u vezi sa pitanjem koji je u ovlašćenju Olanda, Oland je odgovran za štete vis-à-vis Države za odgovarajuću sumu. Država i Oland mogu da traže poravnjanje u vezi sa iznosom odgovornosti o kome se govori u paragrafima 1-3. Spor koji je u vezi sa odgovonošću može biti iznesen pred olandski upravni sud kao pitanje upravnog spora kako se predviđa u poglavlju 12 Akta o Upravnim sudskim postupcima (586/1996) i gore u u ovom odeljku.

314

Odeljak 59e (30. januar 2004/68) Komitet Regija Evropske Zajednice Kandidat kojeg je imenovala Vlada Olandskih Ostrva se nominuje za jednog od predstavnika Finske u Komitetu Regiona Evropske Zajednice. Poglavlje 10 Razne odredbe Odeljak 60 Zakonitost Dekreta i sukobi ovlašćenja Ako je odredba Dekreta o Olandskim Ostrvima u sukobu sa Aktom o Olandskim Ostrvima ili Aktom Države koji se primenjuje na Olandska Ostrva, onda se on ne primenjuje. Ako sukob nadležnosti proizilazi između olandskih zvaničnika i državnih zvaničnika na datu upravnu funkciju, o odluci po tom pitanju se izjašnjava Vrhovni Sud na predlog Vlade Olandksih Ostrva ili zvaničnika Države. Pre izjašnjavanja o odluci Vrhovni Sud dobija mišljenje od odgovarajućeg zvaničnika i Delegacije Olandskih Ostrva. (30. januar 2004/68) Odeljak 60a (31. decembar 1994/1556) Tajnost Državni zakoni primenjuje se na tajnost i pristup dokumentima po pitanjima o kojima se govori u odeljcima 9 i 9a. Odeljak 60b (30. januar 2004/68) Optužbe za prekršaje na položaju

Optužbe protiv šefa Vlade Olandskih Ostrva ili jednog njenog člana za prekršaj na položaju se iznosi pred Sud žalbe u Abou . Odeljak 61 Državna zemlja i državne zgrade Ako Država zatraži zemljište na Olandskim Ostrvima za redovnu Državnu Administraciju, Oland dodeljuje

315

pogodne placeve u tu svrhu. Ukoliko Oland ne dodeli placeve, Država može steći traženo zemljište bez saradnje sa Olandom. Ako zemljište o kome se govori u paragrafu 1 se više ne traži za redovnu administraciju, pravo Države na zemljište se prenosi na Oland. Oland takođe stiče zgrade i objekte iskazane nepotrebnim dok se oni ne uklone. O dodeljivanju zemljišta shodno paragrafu 1 i prenošenju zemljišta i ostale imovine na Oland shodno paragrafu 2 sporazumevaju se odgovarajuće ministarstvo iVlada Olandskih Ostrva (30. januar 2004/68) Državni zakoni se primenjuju na okup, kompletnu kompenzaciju, nekretnina za potrebe Države. Odeljak 62 Sporenje u određenim situacijama Ako nastane spor u situacijama o kojima se govori u odeljku 30, pod-paragraf 12, ili u odeljku 61, paragraf 1 ili 2, spor razrešava Delegacija Olandskih Ostrva. Odeljak 63 Pravo Olanda na nasleđivanje Ako osoba stalno nastanjena na Olandskim Ostrvima umre bez naslednika, nasledstvo prelazi na Oland. Ipak, ako se stvarna imovina i komparativna imovina koju nasleđuje Oland ne nalazi na Olandskim Ostrvima i ne traži se za pokrivanje dugove za posed, predaje se Državi. Odeljak 64 Diploma stečena u nekoj drugoj nordijskoj državi Može se izdati Proglas u srhu da se diploma tražena za državnu funkciju na Olandskim Ostrvima može nadomestiti komparativnom diplomom stečenu na Islandu, u Norveškoj, Švedskoj ili Danskoj. Odeljak 65 Trgovinska delatnost Države i određenih funkcija na Olandskim Ostrvima.

316

Ako pravo na bavljenje trgovimom, propisano državnim zakonima po odeljku 27 ili odeljku 29, je rezervisano za Državu, nezavisna državna institucija ili korporacija gde Država ima vlast nad odlučivanjem, može se izdati Dekret u svrhu da Oland ili korporacija, gde Oland ima vlast nad odlučivanjem, može zadobiti pravo da se bavi istom trgovinom na Olandskim Ostrvima, ukoliko ne postoje suštinski razlozi za suprotno. Odredbe odeljka 30, pod-paragraf 1, odeljka 42, paragraf 1 i odeljka 64 o državnim funkcijama primenjuju se i na uslugu u nezavisnim državnim institucijama na Olandskim Ostrvima i, kao što je dalje propisano Dekretom, u korporacijama gde Država ima pravo odlučivanja. Odeljak 66 Izuzeće poreza Olandska Ostrva imaju isto pravo na izuzeće poreza i za komparativne beneficije kao i Država. Odeljak 67 Ostvarivanje opštinskog prava glasa u izvesnim slučajevima. Državljanin Finske bez prava na prebivalište i državljani Islanda, Norveške, Švedske i Danske dobijaju pravo glasa i podobnost na funkciju na opštinskim izborima po preduslovima predviđenim Aktom o Olandskim Ostrvima. Državljani ostalih država mogu dobiti pravo glasa i podobnost za funkciju na isti način. (31. decembar 1994/1556) Odluka da se ozakoni Akt o Olandskim ostrvima o kome se govori u paragrafu 1 zahteva bar dve trećine većinskih glasova. Odeljak 68 Izborna oblast U parlamentarnim i predsedničkim izborima Olandska Ostrva čine izbornu oblast. Odredbe o pomenutim izborima se ozakonjuju zasebno.

317

Odeljak 69 Amandman Aktu o autonomiji i ozakonjenje Akta o Olandskim Ostrvima kvalifikovanom većinom Ovaj Akt može biti promenjen ili ukinut, ili mu se mogu dodati izuzeci, samo doslednim odlukama Parlamenta Finske i olandskim Parlamentom. U Parlamentu Finske odluka se donosi kako je propisano za amandmane i ukidanje Ustava a u olandskom Parlamentu najmanje dvo-trećinskom većinom datih glasova. (28.januar 2000/75) Akt o Olandskim Ostvrima može biti ozakonjen u svrhu da olandski Parlament treba da ozakoni Akt o Olandskim Ostrvima sa najmanje dvo-trećinskom većinom datih glasova. Akt o Olandskim Ostrvima koji sadrži takvu odredbu se ozakonjuje na isti način. Poglavlje 11 Stupanje na snagu i prelazne odredbe Odeljak 70 Stupanje na snagu Ovaj Akt stupa na snagu 1. januara 1993. godine. Ovaj Akt ukida Akt o autonomiji Olandskih Ostrva (28. decembar 1951/760), kako je kasnije izmenjen (prethodni Akt), Akt o Primeni administrativnih žalbi na Olandskim Ostrvima (16. februar 1979/182) i ostale odredbe suprotne ovom Aktu. Mere nužne za implementaciju ovog Akta mogu se preduzeti pre nego što on stupi na snagu. Kada se ozakoni Akt o Olandskim Ostvrima, olandski Parlament može primenti odredbe ovog Akta čak i pre nego što on stupi na snagu. Ipak, takav Akt o Olandskim Ostrvima neće stupiti na snagu pre nego što ovaj Akt stupi na snagu. Delegacija Olandskih Ostrva izabrana u skladu sa ovim Aktom vrši i dužnosti Delegacije Olandskih Ostrva propisane prethodnim Aktom. Odeljak 71 Primenjivanje prethodnih odredbi Ako je oblast zakonodavstva, koja je prethodno bila regulisana Aktovima o Olandskim Ostrvima, prenesena na

318

zakonodavnu vlast Države ili ako je ovim Aktom oblast, prethodno podložna zakonodavnoj vlasti Države, prenešena na zakonodavnu vlast Olandskih Ostrva ili je na osnovu ovog Akta, Akt o Olandskim Ostrvima ili Državni Akt ozakonjen pre stupanja na snagu ovog Akta, koji se odnosi na pomenutu oblast zakonodavstva, primenjuje se na Olandskim Ostrvima dok se Dekretom ne ukine Akt o Olandskim Ostrvima i ovim Aktom Državni Akt. Odeljak 72 Pravo na prebivalište Osoba stalno nastanjena na Olandskim Ostrvima u vreme stupanja na snagu ovog Akta na zahtev ima pravo da dobije pravo na prebivalište shodno odrebama prethodnog Akta. (30. januar 2004/68) Pravo na prebivalište usvojenog deteta je određen po roditeljima –usvojiteljima i u slučajevima kada je do usvajanja došlo pre stupanja na snagu ovog Akta. Odeljak 73 Trgovina Osoba stalno nastanjena na Olandskim Ostrvima, u vreme stupanja na snagu ovog Akta, nakon što je bez prekida pet godina boravila na Olandskim Ostrvima, ima pravo na se bavi trgovinom na Olandskim Ostrvima u skladu sa odredbama prethodnog Akta. Privatna lica, preduzeća, korporacije, udruženja i ostale korporacije i fondacije koje su se u vreme stupanja na snagu ovog Akta bavile trgovinom na Olandskim Ostrvima u skladu sa odredbama prethodnog Akta imaju pravo da nastave sa bavljenjem pomenute trgovina u skladu sa odredbama prethodnog Akta. Odeljak 74 Postupak u situacijama prenošenja vlasti Pitanjem, kada se ovlašćenja prenose između zvaničnika u skladu sa ovim Aktom, će se pozabaviti zvaničnici kojima je pitanje ostalo nerešeno u vreme

319

prenošenja ovlašćenja. Pitanje se rešava u skladu sa odredbama koje su na snazi pre prenošenja ovlašćenja. Prethodni Akt i ostali primenjivi prethodni Akti primenjuju se do žalbe na zvaničnu odluku donešenu pre prenošenja vlasti. Odeljak 75 Državni zvaničnici Osoba, čije su dužnosti na državnoj funkciji i u skladu sa ovim Aktom, i kada se premešta u nadležnosti Olandskih Ostrva, ako je on saglasan sa tim, premešta sa sa podjednakim povlasticama na odgovarajuće dužnosti na funkciju Olanda, kako je Dekretom predviđeno. Do izdavanja Dekreta o kome se govori u odeljku 42, paragraf 1, prethodni Akt i zakoni o lingvističkom znanju državnih zvaničnika, kakvi su bili u vreme stupanja na snagu ovog Akta, primenjuju se na traženo lingvističko znanje državnog zvaničnika na Olandu.

Osoba na državnoj funkciji na Olandu, u vreme stupanja na snagu ovog Akta, se neprekidno osposobljava za pomenutu funkciju bez obzira na odredbe Dekreta koji je izdat u skladu sa odeljkom 42, paragraf 1. Odeljak 76 Odeljak 76 je ponovljen Aktom od 30. januara 2004/68. Odealjak 77 Regularna ekvalizacija, izuzetne dotacije i promena osnove za ekvalizaciju Regularna ekvalizacija o kojoj se govori u prethodnom Aktu se sprovodi po poslednji put za godinu koja prethodi stupanju na snagu ovog Akta.

Izuzetna dotacija data pre stupanja na snagu ovog Akta može biti dopunjena za dve godine nakon stupanja na snagu ovog Akta.

320

Osnove za ekvalizaciju se menjaju ako se promene osnove za državni konačni račun pre stupanja na snagu ovog Akta na način o kome se govori u odeljku 47, paragraf 2. Odeljak 78 Zemljište, zgrade i objekti Odredbe iz odeljka 61, paragrafa 2 se primenjuju i na zemljište, zgrade i objekte koje državna uprava redovno koristi u vreme stupanja na snagu ovog Akta. Može se izdati Dekret u svrhu da državno zemljište, zgrade i objekti o kojima se govori u paragrafu 1 budu predati Olandu. Odeljak 79 Pokretna imovina Kada se dužnosti državnog zvaničnika prenesu na olandskog zvaničnika u skladu sa ovim Aktom, državna pokretna imovina na Olandskim Ostrvima neophodna za sprovođenje pomenutih dužnosti prelazi na Oland bez naknade.

321

Specijalni statut Regije Trentino-Alto Adiđe/ Južni Tirol 485 Član 1. 1. Regija Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol, koja obuhvata teritoriju Pokrajina Trento i Bolzano/Bozen, predstavlja autonomnu regiju koja, u okviru političke strukture Republike Italije, ima pravni status jedinstvene i neodvojive regije, na osnovu ustavnih principa i u skladu sa aktuelnim Statutom. 2. Glavni grad Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol je grad Trento. Član 2. U Regiji važe jednaka prava za sve građane, nezavisno od lingvističke grupe kojoj oni pripadaju, i štite se njihove etničke i kulturne karakteristike. Član 3. 1. Regiju čine dve Pokrajine: Trento i Bolzano/Bozen. 2. Opštine Proves, Senale, Termeno, Ora, Bronzolo, Valdagno, Lauregno, San Felice, Cortaccia, Egna, Montagna, Trodena, Magrè, Salorno, Anterivo i grad Sinablana u opštini Rumo u Pokrajini Trento nalaze se u sastavu Pokrajine Bolzano/Bozen. 3. Pokrajine Trento i Bolzano/Bozen poseduju posebne oblike i uslove autonomije, na osnovu aktuelnog Statuta. Ne dovodeći u pitanje odredbe koje se odnose na upotrebu državne zastave, Regija, Pokrajine Trento i Bolzano/Bozen imaju svoje zastave i grbove, u skladu sa odlukom predsednika Republike.

485 www.consiglio-bz.org - www.landtag-bz.org

322

SPECIJAL�I STATUT REGIJE TRE�TI�O-ALTO ADIĐE/JUŽ�I TIROL Izmenjeni tekst Ustava Regije „Trentino-Alto Adiđe/ Južni Tirol“ i Pokrajina Trento i Bolzano/Bozen Glava I – Opšte odredbe Glava II – Dužnosti Regije Član 4. 1. U skladu sa Ustavom i principima pravnog sistema Republike, poštujući međunarodne obaveze i nacionalne interese, što između ostalog podrazumeva i zaštitu lokalnih lingvističkih manjina, kao i osnovne principe društveno-ekonomskih reformi u Republici, Regija može da donosi zakone o određenim pitanjima, kao što su: 1. uređenje regionalnih kancelarija i njenih kadrova; 2. uređenje para-regionalnih organa; 3. uređenje lokalnih organa vlasti i njihovih odgovarajućih podjedinica; 4. eksproprijacija u javne svrhe, osim u slučaju delatnosti koje su uglavnom ili direktno obaveza države i pitanja pokrajinskih nadležnosti; 5. izrada i održavanje zemljišnih knjiga; 6. vatrogasne službe; 7. uređenje zdravstvenih organizacija i bolnica; 8. uređenje privrednih komora; 9. osnivanje zadruga i njihov nadzor; 10. bespovratna sredstva za unapređenje za potrebe javnih radova koje sprovode drugi državni organi iz Regije. Član 5. 1. U okviru prethodnog člana i principa utvrđenih državnim zakonima, Regija može donositi zakone u vezi sa sledećim pitanjima:

323

1.(ukinuto) 2. uređenje državne pomoći i institucija socijalne zaštite; 3. uređenje kreditnih ustanova za kreditiranje kupovine poljoprivrednog zemljišta i poljoprivrednog sektora, štednih i ruralnih banaka, kao i regionalnih kreditnih ustanova. Član 6. 1. Za pitanja koja se tiču državnog osiguranja i socijalne sigurnosti, Regija može donositi zakone u koje su unete odredbe državnog zakona i može osnivati određene nezavisne ustanove ili omogućiti njihovo osnivanje. 2. Fondove zdravstvenog osiguranja u Regiji, koji su pripojeni Institutu za naknadu za bolovanje zaposlenih, može ponovo formirati Regionalni parlament, u zavisnosti od isplata odgovarajućih sredstava. 3. Naknade koje gore pomenuti fondovi zdravstvenog osiguranja nude svojim korisnicima ne smeju biti manji od onih koje nudi gore pomenuti Institut. Član 7. 1. Nakon konsultacija sa stanovništvom koje je u pitanju, mogu se formirati nove opštine, dok se promene njihovih granica i naziva mogu izvršiti uz pomoć regionalnih zakona. 2. U slučaju da takve promene utiču na teritorijalne granice državnih kancelarija, one stupaju na snagu tek nakon dva meseca od objavljivanja odredbe u Službenom listu Regiona.

324

Glava III – Dužnosti Pokrajina Član 8. U okvirima utvrđenim u članu 4., Pokrajine mogu donositi zakone u vezi sa sledećim pitanjima: 1. uređenje pokrajinskih kancelarija i njenih kadrova; 2. nazivi mesta, ne dovodeći u pitanje potrebu za dvojezičnošću na teritoriji Pokrajine Bolzano/Bozen; 3. zaštita i očuvanje istorijske, umetničke i narodne baštine; 4. lokalni običaji i tradicije i institucije kulture (biblioteke, akademije, instituti, muzeji) na pokrajinskom nivou; lokalni umetnički, kulturni i obrazovni događaji i aktivnosti; u Pokrajini Bolzano/Bozen, takođe posredstvom radija i televizije, ali bez mogućnosti osnivanja radio i televizijskih stanica; 5. urbanizam i urbanistički planovi; 6. zaštita prirode; 7. opšta prava; 8. uređenje manjih gazdinstava u skladu sa članom 847. Građanskog zakonika; uređenje „očevina“ i porodičnih gazdinstava kojima se upravlja putem zastarelih statuta ili običaja; 9. zanatske aktivnosti; 10. stambena pitanja, koja su u potpunosti ili delimično subvencionisana iz javnih fondova, uključujući sredstva za izgradnju javnih stambenih objekata u oblastima koje je zadesila katastrofa, i aktivnosti koje u Pokrajini preduzimaju posebni organi van Pokrajine uz pomoć sredstava javnih fondova; 11. jezerska pristaništa; 12. sajmovi i prodajna mesta; 13. prevencija i hitne mere u slučaju velikih katastrofa; 14. rudnici, uključujući i mineralne i termalne vode, kamenolome i tresetne močvare;

325

15. lov i ribolov; 16. planinski pašnjaci i parkovi u kojima je zaštićena flora i fauna; 17. putevi, vodeni tokovi i javni radovi u Pokrajini; 18. komunikacija i saobraćaj u Pokrajini, uključujući tehničke regulative i uređenje sistema žičara; 19. direktna uključenost državnih službi i njihovog rukovodstva putem specijalnih sektorskih jedinica; 20. turizam i hotelijerstvo, uključujući i vodiče, alpiniste, instruktore skijanja i škole skijanja; 21. poljoprivreda, šumarstvo i zaposleni u šumarstvu, stočarstvo i ribarstvo, instituti za bolesti biljaka, poljoprivredni konzorcijumi i eksperimentalne stanice, protivgradna služba, melioracija zemljišta; 22. eksproprijacija u javne svrhe za sva pitanja u nadležnosti Pokrajine; 23. formiranje i rad opštinskih i pokrajinskih komisija za pružanje pomoći i savetodavnih usluga radnicima u vezi sa zapošljavanjem; 24. treća, četvrta i peta kategorija vodovodnog sistema; 25. državna pomoć i socijalna zaštita; 26. obdaništa; 27. pomoć školama u onim obrazovnim sektorima za koje je Pokrajina zakonski nadležna; 28. školski objekti; 29. stručno obrazovanje. Član 9. Pokrajine mogu donositi zakone, u okvirima utvrđenim u članu 5., u vezi sa sledećim pitanjima: 1. lokalna policija u gradskim i seoskim sredinama; 2. osnovno i srednje obrazovanje (niže srednje škole, klasične, naučne, pedagoške i tehničke škole, srednje škole za kontinuirano obrazovanje i srednje umetničke škole); 3. trgovina;

326

4. pripravnički rad; radne knjižice; kategorije i kvalifikacije radnika; 5. formiranje i rad opštinskih i pokrajinskih komisija za praćenje procedure zapošljavanja; 6. javni zabavni događaji ukoliko se podrazumeva i javna bezbednost; 7. trgovinski poslovi, ne dovodeći u pitanje uslove državnih zakona za dobijanje dozvola, nadzorna ovlašćenja države radi javne bezbednosti, i ovlašćenje Ministarstva unutrašnjih poslova da, u skladu sa državnim zakonima, poništi odredbe koje su donete s tim u vezi, bez obzira koliko su one odlučujuće. Redovni žalbeni postupci protiv takvih aktivnosti odvijaju se u okvirima pokrajinske autonomije; 8. porast industrijske proizvodnje; 9. korišćenje javnih voda, osim u slučaju većih preusmeravanja vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana; 10. higijena i zdravlje, uključujući zdravstvenu zaštitu i bolničku pomoć; 11. sport i rekreacija sa odgovarajućim objektima i opremom. Član 10. 1. Da bi se odredbe državnih zakona integrisale, Pokrajine mogu donositi zakone u vezi sa zapošljavanjem i radnim mestima, uz mogućnost korišćenja kancelarija van sedišta Ministarstva rada, do osnivanja sopstvenih kancelarija, radi sprovođenja administrativnih nadležnosti povezanih sa zakonodavnim nadležnostima koje pripadaju Pokrajinama u oblasti zapošljavanja; 2. Opštinske kancelarije za zapošljavanje određuju i imenuju državni organi, uz konsultacije sa predsednikom Pokrajine i nadležnim gradonačelnikom; 3. Građani sa stalnim boravištem u Pokrajini Bolzano/Bozen imaju pravo prednosti pri zapošljavanju u svojoj Pokrajini, isključujući bilo kakvu diskriminaciju na

327

osnovu pripadnosti određenoj lingvističkoj grupi ili dužine boravka u Pokrajini. Član 11. 1. Pokrajina može odobriti otvaranje i premeštaj filijala lokalnih, pokrajinskih ili regionalnih kreditnih ustanova, nakon konsultacija sa Ministarstvom finansija; 2. Odobrenje za otvaranje i premeštaj drugih kreditnih ustanova u pokrajinske filijale daje Ministarstvo finansija, nakon konsultacija sa Pokrajinom koja je u pitanju; 3. Pokrajina imenuje predsednika i potpredsednika štedne banke, nakon konsultacija sa Ministarstvom finansija. Član 12. 1. U vezi sa koncesijama za veća preusmeravanja vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana i produženja njihovog roka, mesno nadležne Pokrajine mogu izložiti svoja opažanja i prigovore u bilo koje vreme pre objavljivanja konačne odluke Visokog saveta za javne radove. 2. Pokrajine takođe imaju pravo žalbe pred Visokim sudom za javne vode protiv odluka kojima se odobravaju koncesije ili njihova produženja. 3. Predsednici mesno nadležnih Pokrajina ili njihovi predstavnici pozivaju se na sastanke Visokog saveta za javne radove koji se bavi procesima navedenim u stavu 1., u svojstvu savetodavaca. 4. Nadležno ministarstvo usvaja mere u vezi sa aktivnostima Nacionalnog odbora za energetiku (ENEL) u Regiji, nakon konsultacija sa Pokrajinom koja je u pitanju. Član 13. 1. U vezi sa koncesijama za veća preusmeravanja vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana, koncesionari imaju obavezu da godišnje besplatno snabdevaju Pokrajine Bolzano/Bozen i Trento sa 220 Kwh, za potrebe javnih službi i kategorija potrošača koje će biti utvrđene pokrajinskim

328

zakonom. Svaki kW prosečne nominalne električne energije koja je ustupljena, mora se isporučiti elektrani direktno ili putem visokonaponskog kabla za transport i distribuciju električne energije koji je povezan sa elektranom, na lokaciji koja je najpovoljnija za Pokrajinu. 2. Pokrajine moraju putem zakona definisati kriterijume za utvrđivanje cene za gore pomenutu električnu energiju, ustupljenu agencijama za distribuciju, kao i kriterijume za utvrđivanje cena za potrošače koje pak ne smeju biti veće od onih fiksno utvrđenih od strane Međuministarskog odbora za cene (CIP). 3. Koncesionari koji sprovode veća preusmeravanja vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana moraju platiti Pokrajinama, na šestomesečnom nivou, 6, 20 lira za svaki kWh neiskorišćene energije. Ranije pomenuta naknada po jedinici varira u skladu sa promenama od minimum pet odsto ENELove prosečne prodajne cene električne energije, kao što je navedeno u godišnjem završnom obračunu Odbora. 4. Prijave za dobijanje koncesija za veća preusmeravanja vodenih tokova za potrebe hidro-elektrana koje su, u konkurenciji, u Pokrajinama Trento i Bolzano/Bozen, predali ENEL i lokalni organi, utvrđeni na osnovu naknadno donešenog državnog zakona, razmatra Ministarstvo za javne radove u saglasnosti sa Ministarstvom za industriju, trgovinu i zanatstvo i Pokrajinom čija je teritorija u pitanju. Član 14. 1. Pokrajina se mora konsultovati kada je reč o koncesijama izdatim u oblasti komunikacija i saobraćaja kada granice prelaze teritoriju Pokrajine. 2. Pokrajina se takođe mora konsultovati u vezi sa prvom i drugom kategorijom vodovodnih sistema. Država i Pokrajina se prethodno moraju usaglasiti oko godišnjeg plana za koordinaciju vodovodnih sistema koji spadaju u okvire njihove nadležnosti.

329

3. Korišćenje javnih voda od strane države i Pokrajine, u okviru njihovih nadležnosti, zasniva se na generalnom planu izrađenom u saglasnosti sa predstavnicima države i Pokrajine, u okviru posebnog odbora. Član 15. 1. Ukoliko je opštim pravilima o ekonomskom planiranju predviđeno postojanje različitih sistema finansiranja, Ministarstvo za industriju, trgovinu i zanatstvo dodeljuje godišnje kvote Pokrajinama Trento i Bolzano/Bozen koje su obuhvaćene državnim budžetom za implementaciju državnih zakona, radi finansiranja povećanja industrijske aktivnosti. Kvote se fiksno utvrđuju nakon konsultacija sa Pokrajinom i razmatranja iznosa koji se izdvaja u državni budžet, kao i razmatranja potreba stanovništva Pokrajine koja je u pitanju. Za korišćenje izdvojenog iznosa dogovaraju se država i Pokrajine. Ukoliko država interveniše korišćenjem sopstvenih fondova u Pokrajinama Trento i Bolzano/Bozen, radi sprovođenja posebnih nacionalnih programa za izgradnju škola, ovi fondovi se koriste u saglasnosti sa Pokrajinama. 2. Pokrajina Bolzano/Bozen koristi svoja finansijska sredstva izdvojena za socijalnu zaštitu, kao i u socijalne i kulturne svrhe u direktnoj srazmeri sa veličinom svake lingvističke grupe i prema potrebama tih grupa, izuzev u nepredviđenim situacijama koje zahtevaju hitne intervencije za specijalne potrebe. 3. Pokrajina Trento obezbeđuje finansijska sredstva, koja su izdvojena u odgovarajućoj meri, za potrebe promovisanja zaštite i kulturnog, socijalnog i ekonomskog razvoja stanovništva Ladina, Mokena i Cimbra koji žive na njenoj teritoriji, uzimajući u obzir njihovu veličinu i posebne potrebe.

330

Glava IV Zajedničke odredbe Regije i Pokrajina Član 16. 1. Za pitanja i u okvirima u kojima Regija ili Pokrajina može donositi zakone, određene administrativne nadležnosti, koje su, na osnovu prethodnih zakona, predstavljale neotuđivo pravo države, sprovodiće Regija, odnosno Pokrajina. 2. Nadležnosti koje pripadaju Pokrajinama, na osnovu zakona koji su trenutno na snazi, ostaju nepromenjene sve dok su u skladu sa aktuelnim Statutom. 3. Država takođe putem zakona može preneti svoje administrativne dužnosti na Regiju, Pokrajinu ili druge lokalne javne organe. U tom slučaju troškove obavljanja ovih nadležnosti snosi država. 4. Prenos administrativnih dužnosti države može se izmeniti ili poništiti običnim republičkim zakonom, čak iako su poverena na osnovu aktuelnog zakona. Član 17. 1. Na osnovu državnog zakona, Regiji ili Pokrajinama mogu se dati ovlašćenja za donošenje zakona u vezi sa pitanjima od značaja, koja nisu u njihovoj nadležnosti na osnovu aktuelnog Statuta. Član 18. 1 Regija normalno obavlja svoje administrativne dužnosti tako što ih prenosi na Pokrajine, opštine i druge lokalne organe ili koristi njihove kancelarije. Prenošenje dužnosti na Pokrajine je obavezno u slučaju vatrogasnih službi. 2. Pokrajine mogu preneti neke od svojih administrativnih dužnosti na opštine ili druge lokalne organe ili koristiti njihove kancelarije.

331

Član 19. 1. U Pokrajini Bolzano/Bozen omogućena je nastava u obdaništima, osnovnim i srednjim školama na italijanskom ili nemačkom maternjem jeziku učenika, koju sprovode nastavnici koji koriste isti maternji jezik. U osnovnim školama nastava drugog jezika, koju sprovode nastavnici čiji je to maternji jezik, je obavezna od drugog ili trećeg razreda, što se utvrđuje pokrajinskim zakonom na osnovu obavezujućeg predloga lingvističke grupe koja je u pitanju, kao i u srednjim školama. 2. Ladinski jezik se koristiti u obdaništima i uči u osnovnim školama u oblastima u kojima žive Ladini. Ladinski jezik se takođe koristiti kao nastavni jezik u školama različitih tipova i kvaliteta u toj oblasti. U tim školama nastava se sprovodi na osnovu istog broja sati i konačnih rezultata u slučaju italijanskog i nemačkog jezika. 3. Upis učenika u škole u Pokrajini Bolzano/ Bozen vrši se putem jednostavne prijave od strane oca ili staratelja. Otac ili staratelj mogu uložiti žalbu protiv odluke o odbijanju prijave nezavisnom odeljenju Regionalnog administrativnog suda Regije Bolzano/Bozen. 4. Za upravljanje školama u kojima se koristi italijanski jezik i nadzor škola u kojima se koristi nemački jezik, kao i onih u mestima u kojima žive Ladini, a koje su navedene u stavu 2., Ministarstvo prosvete imenuje školskog nadzornika, nakon konsultacija sa Vladom Pokrajine Bolzano/Bozen. 5. Za upravljanje obdaništima u kojima se koristi nemački jezik kao i osnovnim i srednjim školama, Vlada Pokrajine Bolzano/Bozen imenuje školskog inspektora, nakon konsultacija sa Ministarstvom prosvete, odabranog od trojice kandidata koji predstavljaju nemačku lingvističku grupu u Pokrajinskom školskom odboru. 6. Za upravljanje školama navedenim u stavu 2. ovog člana, Ministarstvo prosvete imenuje školskog inspektora

332

odabranog od trojice kandidata koji predstavljaju ladinsku lingvističku grupu u Pokrajinskom školskom odboru. 7. U saglasnosti sa Pokrajinom Bolzano/Bozen, Ministarstvo prosvete imenuje predsednika i članove Komisije za polaganje državnog stučnog ispita u školama u kojima se koristi nemački jezik . 8. Da bi se omogućilo izjednačavanje završnih diploma, mora se konsultovati Savet za visoko obrazovanje u vezi sa nastavnim programima i ispitima u školama u Pokrajini Bolzano/Bozen. 9. Administrativni kadrovi prosvetnog nadzornog organa u srednjim školama i školskih inspektorata i uprava u nadležnosti su Pokrajine Bolzano/Bozen, ali su i dalje u službi škola u kojima se koristi njihov maternji jezik. 10. Ne dovodeći u pitanje principe na osnovu kojih su nastavnici u nadležnosti države, nadležnosti koje se tiču premeštaja, odsustva sa posla, privremenog odsustva i disciplinskih mera koje uključuju neplaćenu jednomesečnu suspenziju, prenete su na nadzornika koji je zadužen za škole u kojima se koristi nemački jezik, kao i na nadzornika zaduženog za škole navedene u stavu 2., pri čemu nastavno osoblje tih škola spada u njihove nadležnosti. 11. Mere koje preduzimaju školski inspektori u skladu sa gore navedenim stavom mogu biti predmet žalbe pred Ministarstvom prosvete, koje donosi konačnu odluku, nakon konsultacija sa školskim nadzornicima. 12. Italijanske, nemačke i ladinske lingvističke grupe moraju biti zastupljene u Pokrajinskom školskom odboru u Pokrajinskom disciplinskom veću za nastavnike. 13. Predstavnike nastavnika u Pokrajinskom školskom odboru bira nastavno osoblje, srazmerno broju nastavnika u određenoj lingvističkoj grupi. Međutim, broj predstavnika ladinske lingvističke grupe ne sme biti manji od tri. 14. Pored obavljanja dužnosti utvrđenih postojećim zakonima, školski odbor se mora konsultovati u vezi sa

333

otvaranjem i zatvaranjem škola, nastavnim programima i rasporedima, nastavnim predmetima i sadržajem. 15. Kada je reč o mogućem osnivanju univerziteta u Regiji Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol, država pre svega mora konsultovati Regiju i Pokrajinu koje su u pitanju. Član 20. 1. Predsednici Pokrajina sprovode nadležnosti koje pripadaju organima policije, utvrđene postojećim zakonom, u vezi sa opasnim industrijama, delatnostima koje izazivaju buku ili uznemiravanje, trgovinama i preduzećima, agencijama, štamparijama, pokretnom trgovinom, radnicima i pomoćnicima u domaćinstvu, mentalno obolelim osobama, narkomanima i prosjacima, kao i maloletnim osobama mlađim od 18 godina. 2. Da bi se gore pomenute nadležnosti mogle sprovoditi, predsednici Pokrajina koriste državne policijske snage, uključujući lokalne policijske snage u gradskoj i seoskoj sredini. 3. Druge nadležnosti, koje na osnovu zakona o policiji, pripadaju načelniku okruga, poverene su šefovima policije. 4. Nadležnosti koje su prenete na gradonačelnike, kao državne funkcionere nadležne za unutrašnje poslove ili imenovane predstvnike policijskih snaga, ostaju neizmenjene. Član 21. 1. Odredbe koje je usvojila država radi održavanja javnog reda i mira koje narušavaju, usporavaju ili na drugi način ograničavaju efikasnost nadležnosti predsednika Pokrajina u pitanjima vezanim za policiju ili druge odredbe koje se tiču pokrajinskih nadležnosti, donose se nakon konsultacija sa predsednikom Pokrajine koja je u pitanju, koji mora dati svoje mišljenje u vremenskom roku definisanom u zahtevu.

334

Član 22. 1. Da bi se obezbedilo poštovanje regionalnih i pokrajinskih zakona i propisa, predsednik Regije i predsednici Pokrajina mogu zahtevati intervenciju i pomoć državne policije, ili pak lokalne policije u gradskim i seoskim sredinama. Član 23. 1. Na osnovu propisa sadržanih u odgovarajućim zakonima, Regija i Pokrajine primenjuju kaznene mere koje državni zakoni predviđaju u takvim slučajevima. DEO II – Organi Regije i Pokrajine Glava I – Organi Regije Član 24. 1. Organi Regije su: Regionalni parlament, regionalna Vlada i predsednik Regije. Član 25. 1. Regionalni parlament čine članovi Pokrajinskog parlamenta Pokrajina Trento i Bolzano/Bozen. 2. Za korišćenje prava glasa u Pokrajini Bolzano/Bozen potrebno je četiri godine neprekidnog boravka na teritoriji Regije. Za korišćenje prava glasa u Pokrajini Trento, potrebno je godinu dana neprekidnog boravka na teritoriji Pokrajine. Za pokrajinske parlamentarne izbore, glasač koji je navršio četiri godine neprekidnog boravka u Regiji, upisuje se u birački spisak opštine u Pokrajini u kojoj je proveo veći deo svog četvorogodišnjeg boravka. U slučaju da su periodi boravka jednake dužine, on se upisuje u birački spisak poslednje opštine u kojoj je boravio. Za izbor pokrajinskih parlamenata i opštinskih veća, kao što je predviđeno u članu 63, glasač će koristiti svoje glasačko pravo u opštini u kojoj je prethodno boravio, dok se ne navrši period od četiri godine.

335

Član 26. 1. Regionalni parlament vrši zakonodavnu vlast, koja je data Regiji, kao i druge dužnosti koje su mu poverene Ustavom, aktuelnim Statutom i drugim državnim zakonima. Član 27 1. Aktivnosti Regionalnog parlamenta sprovode se u vidu dva zasedanja jednake dužine koja se održavaju na smenu u gradovima Trento i Bolzano/Bozen. 2. Novi parlament se saziva u roku od 20 dana nakon objavljivanja konačnih rezultata parlamentarnih izbora za Pokrajine Trento i Bolzano/Bozen, a sednicu saziva aktuelni predsednik Regije. Član 28. 1. Članovi Regionalnog parlamenta predstavljaju celu Regiju. 2. Oni ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje ili davanje glasa u toku vršenja njihovih dužnosti. 3. Funkcija članova Regionalnog ili Pokrajinskog parlamenta nespojiva je sa funkcijom člana u nekom od parlamentarnih domova, nekog drugog regionalnog parlamenta ili Evropskog parlamenta. Član 29. (ukinut) Član 30. 1. Regionalni parlament bira predsednika, dva potpredsednika i sekretare iz redova svojih članova. 2. Mandati predsednika i potpredsednika traju dve i po godine. 3. U prvih 30 meseci mandata Regionalnog parlamenta, predsednik se bira iz redova članova Regionalnog parlamenta koji pripadaju italijanskoj

336

lingvističkoj grupi. Za naredni period, predsednik se bira iz redova članova pripadnika nemačke lingvističke grupe. Član koji pripada ladinskoj lingvističkoj grupi, prema dogovoru, može biti izabran na određeni period od strane većine članova koji pripadaju italijanskoj ili nemačkoj lingvističkoj grupi. Potpredsednici se biraju iz redova članova koji pripadaju onim lingvističkim grupama kojima ne pripada predsednik. 4. U slučaju ostavke ili smrti predsednika ili potpredsednika Regionalnog parlamenta ili njihovog prestanka vršenja dužnosti iz drugih razloga, parlament organizuje izbor novog predsednika ili potpredsednika, na osnovu odredbi stava 3. Izbori se moraju održati na narednom zasedanju, dok aktuelni predsednik ostaje na funkciji predsednika do isteka tekućeg perioda od dve i po godine. 5. Potpredsednici pomažu predsedniku, koji bira potpredsednika koji ga zamenjuje u slučaju njegovog odsustva ili druge vrste sprečenosti. Član 31. 1. Pravila kojima se regulišu aktivnosti Regionalnog parlamenta utvrđuju se internim propisima usvojenim apsolutnom većinom glasova članova Regionalnog parlamenta. 2. Internim propisima takođe se definišu pravila za utvrđivanje lingvističke grupe kojoj pripadaju članovi. Član 32. 1. Predsednik ili potpredsednik Regionalnog parlamenta koji ne ispunjava svoje dužnosti može biti smenjen većinom glasova u tom parlamentu. 2. Za ove potrebe može se sazvati vanredna sednica Regionalnog parlamenta na zahtev najmanje jedne trećine članova. 3. Ukoliko predsednik ili potpredsednici Regionalnog parlamenta ne uspeju da sazovu sednicu u roku od 15 dana od

337

podnošenja zahteva, sednicu Regionalnog parlamenta saziva predsednik Regije. 4. Ukoliko predsednik Regije ne uspe da sazove sednicu Regionalnog parlamenta u roku od 15 dana od isteka perioda naznačenog u prethodnom stavu, sednicu saziva poverenik Vlade. 5. (ukinut) Član 33. 1. Razlozi za raspuštanje navedeni u članu 49 b, u stavu 1. i 2., odnose se i na Regionalni parlament. U slučaju raspuštanja Regionalnog parlamenta, raspisuju se novi izbori za Pokrajinske parlamente u roku od tri meseca. 2. Raspuštanje se sprovodi u skladu sa procedurama predviđenim članom 49 b. Nakon odluke o raspuštanju, imenuje se komisija od tri člana, od kojih je jedan iz nemačkog govornog područja koji se bira iz redova građana koji se mogu birati u Pokrajinski parlament. 3. Pokrajinski parlamenti koji se raspuste nastavljaju sa obavljanjem svojih funkcija do izbora novih saziva pokrajinskih parlamenata. Član 34. 1. Redovne sednice Regionalnog parlamenta saziva predsednik u toku prve nedelje na svakih šest meseci; vanredne sednice sazivaju se na zahtev regionalne Vlade ili njenog predsednika ili na zahtev najmanje jedne petine članova aktuelnog Regionalnog parlamenta, kao i u slučajevima predviđenim aktuelnim Statutom. Član 35.

1. Za pitanja koja nisu u nadležnosti Regije ili mogu biti od posebnog interesa za Regiju, Regionalni parlament može usvojiti nacrte predloga ili zakona. U oba slučaja, predsednik Regije ih predaje Vladi radi podnošenja parlamentarnim

338

domovima na razmatranje, dok se primerci prosleđuju povereniku Vlade.

Član 36. 1. Regionalnu Vladu čine predsednik Regije, koji njom predsedava, dva potpredsednika i redovni članovi regionalne Vlade i njihovi zamenici. 2. Predsednika, potpredsednike i članove regionalne Vlade bira Regionalni parlament iz redova svojih članova, tajnim glasanjem i apsolutnom većinom glasova. 3. Sastav regionalne Vlade mora odražavati veličinu lingvističkih grupa koje su zastupljene u Regionalnom parlamentu. Jedan potpredsednik pripada italijanskoj lingvističkoj grupi, dok drugi pripada nemačkoj lingvističkoj grupi. Ladinskoj lingvističkoj grupi je garantovana zastupljenost u Regionalnom parlamentu, čak i odstupanjem od proporcionalne zastupljenosti. 4. Predsednik bira potpredsednika koji ga zamenjuje u slučaju njegovog odsustva ili druge vrste sprečenosti. 5. Zamenici članova zamenjuju redovne članove u njihovim aktivnostima uzimajući u obzir lingvističku grupu kojoj pripadaju članovi koji su zamenjeni. Član 37. 1. Predsedniku i članovima regionalne Vlade mandat traje koliko i mandat Regionalnog parlamenta, dok se nakon isteka mandata Regionalnog parlamenta, obavljaju samo redovni administrativni poslovi do izbora predsednika i članova Vlade od strane novog parlamenta. 2. Članovima regionalne Vlade koji pripadaju raspuštenom Pokrajinskom parlamentu, mandat traje do izbora novog saziva Pokrajinskog parlamenta.

339

Član 38. 1. Predsednika Regije ili članove regionalne Vlade koji ne obavljaju svoje dužnosti u skladu sa zakonom razrešava Regionalni parlament. 2. (ukinut) Član 39.

1. Ukoliko je potrebno zameniti predsednika Regije ili nekog člana, zbog smrti, ostavke ili razrešenja, predsednik Regionalnog parlamenta saziva sednicu parlamenta u roku od 15 dana.

Član 40. 1. Predsednik Regije predstavlja Regiju. 2. On prisustvuje sednicama Saveta ministara kada se razmatraju pitanja od značaja za Regiju. Član 41. 1. Predsednik Regije obavlja administrativne dužnosti koje je država prenela na Regiju, u skladu sa smernicama Vlade. Član 42.

1. Predsednik Regije odlučuje o raspodeli odgovornosti na pojedine redovne članove regionalne Vlade, na osnovu odluke koja se objavljuje u Službenom listu Regije.

Član 43. 1. Predsednik Regije odlukom proglašava propise koje je usvojila regionalna Vlada. Član 44. 1. Regionalna Vlada je izvršni organ Regije. Njene dužnosti su:

340

a) donošenje odluka o propisima za sprovođenje zakona koje je usvojio Regionalni parlament; b) obavljanje poslova koji se tiču Regije; c) upravljanje imovinom Regije, kao i kontrola rukovođenja regionalnim javnim službama industrijskog ili trgovinskog tipa, putem posebnih sektorskih jedinica; d) drugi poslovi koji se od nje zahtevaju na osnovu postojećeg zakona ili drugih odredbi; e) u hitnim situacijama, usvajanje mera u okviru nadležnosti Regionalnog parlamenta; one se predaju Parlamentu na usvajanje na prvoj narednoj sednici. Član 45. 1. Regionalna Vlada mora se konsultovati u vezi sa utvrđivanjem i regulisanjem državnih komunikacionih i saobraćajnih usluga od posebnog interesa za Regiju.. Član 46. 1. Regionalni parlament može preneti na regionalnu Vladu neke od dužnosti koje su u njegovoj nadležnosti, osim donošenja zakona. Glava II – Organi Pokrajine Član 47. 1. Organi Pokrajine su: Pokrajinski parlament, pokrajinska Vlada i predsednik Pokrajine. 2. U skladu sa Ustavom i principima pravnog sistema, poštovanjem međunarodnih obaveza i odredbi ovog Statuta, pokrajinski zakon, usvojen apsolutnom većinom glasova članova Pokrajinskog parlamenta, definiše model vlasti Pokrajine i posebno, način izbora Pokrajinskog parlamenta, predsednika Pokrajine i članove pokrajinske Vlade, odnose između pokrajinskih organa, iznošenje i usvajanje obrazloženog predloga o izglasavanju nepoverenja

341

predsedniku Pokrajine, slučajevima nepodobnosti i neusaglašenosti sa gore pomenutim funkcijama, pored korišćenja prava na referendum o pokrajinskim zakonima i pokrajinski referendum o ukidanju zakona, što uključuje i predloge ili savetodavni referendum. Da bi se postigla ravnomerna zastupljenost polova, isti zakon promoviše uslove jednakog pristupa izborima. Naknadna ostavka većine članova Pokrajinskog parlamenta dovodi do raspuštanja parlamenta i pratećih izbora za novi saziv parlamenta i predsednika Pokrajine, ukoliko se bira opštim i neposrednim glasanjem. U slučaju da predsednika Pokrajine izabere Pokrajinski parlament, parlament se raspušta kada je onemogućeno njegovo funkcionisanje, zbog nemogućnosti da formira većinu u roku od 90 dana od izbora ili od dana podnošenja ostavke predsednika. 3. U Autonomnoj Pokrajini Bolzano/Bozen, Pokrajinski parlament se bira po proporcionalnom izbornom sistemu. Ukoliko je predviđen izbor predsednika Pokrajine Bolzano/Bozen, opštim i neposrednim glasanjem, usvaja se pokrajinski zakon većinom glasova dve trećine članova Pokrajinskog parlamenta. 4. Pokrajinski zakoni navedeni u stavu 2. i 3., ne prosleđuju se povereniku Vlade, na osnovu stava 1., člana 55. Vlada Republike može pokrenuti pitanje njihove ustavnosti pred Ustavnim sudom u roku od 30 dana od njihovog objavljivanja. 5. Za pokrajinske zakone navedene u stavu 2., raspisuje se pokrajinski referendum, čije je regulisanje predviđeno posebnim zakonom za svaku Pokrajinu, ukoliko u roku od tri meseca od njihovog objavljivanja, jedna pedesetina glasača ili jedna petina Pokrajinskog parlamenta to bude zahtevala. Zakon koji je podvrgnut referendumu ne može se proglasiti ukoliko nije usvojen većinom važećih glasova. 6. Ukoliko su zakoni usvojeni većinom glasova dve trećine članova Pokrajinskog parlamenta, referendum se

342

održava samo ukoliko, u roku od tri meseca od objavljivanja zakona, zahtev potpiše jedna petnaestina osoba sa pravom glasa na izborima za Pokrajinski parlament. Ćlan 48. 1. Svaki Pokrajinski parlament bira se opštim, neposrednim i tajnim glasanjem i čine ga 35 članova čiji mandat traje pet godina. Petogodišnji mandat počinje od dana izbora. Izbori se održavaju istog dana, jedni za drugim. Ukoliko jedan Pokrajinski parlament bude ponovo konstituisan pre drugog, on nastavlja sa radom do isteka petogodišnjeg mandata parlamenta koji još nije ponovno konstituisan. 2. Zakoni o parlamentarnim izborima za Pokrajinu Bolzano/Bozen garantuju zastupljenost ladinske lingvističke grupe. 3. Jedno sedište parlamenta Pokrajine Trento dodeljuje se teritoriji koja obuhvata Moena, Soraga, Vigo di Fassa, Pozza di Fassa, Mazzin, Campitello di Fassa i Canazei, gde živi ladinsko-dolomitska lingvistička grupa iz Fassa. Taj status se dodeljuje na osnovu odredbi utvrđenih zakonom navedenim u stavu 2., član 47. 4. Izbore za novi saziv Pokrajinskog parlamenta raspisuje predsednik Pokrajine i oni se održavaju u periodu između četvrte nedelje pre i druge nedelje nakon završetka petogodišnjeg mandata. Odluka o raspisivanju izbora objavljuje se u roku od najviše 45 dana pre datuma utvrđenog za glasanje. 5. Prva sednica novog Pokrajinskog parlamenta održava se u roku od najviše 20 dana od dana proglašenja izabranih članova i saziva je aktuelni predsednik Pokrajine. Član 48b. 1. Članovi Pokrajinskog parlamenta predstavljaju celu Pokrajinu. Pre nego što prihvate svoje funkcije, oni polažu zakletvu u kojom se obavezuju da će poštovati Ustav.

343

2. Članovi Pokrajinskog parlamenta ne mogu biti pozvani na odgovornost za izražena mišljenja ili davanje glasa u toku obavljanja dužnosti. Član 48c. 1. Parlament Pokrajine Trento bira predsednika, potpredsednika i sekretare iz redova svojih članova. 2. Parlament Pokrajine Bolzano/Bozen bira predsednika, dva potpredsednika i sekretare iz redova svojih članova. Potpredsednici se biraju iz redova svojih članova koji ne pripadaju istoj lingvističkoj grupi kao predsednik. Predsednik određuje potpredsednika koji ga zamenjuje u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti. 3. U toku prvih 30 meseci mandata parlamenta Pokrajine Bolzano/Bozen, predsednik se bira iz redova članova koji pripadaju nemačkoj lingvističkoj grupi; za naredni period, predsednik se bira od članova pripadnika italijanske lingvističke grupe. Član koji pripada ladinskoj lingvističkoj grupi može biti izabran na osnovu odobrenja koje je dato za određeni period nemačke, odnosno italijanske lingvističke grupe. Član 49. 1. Odredbe članova 31, 32, 34, 35 i 38 primenjuju se u slučaju Pokrajinskih parlamenata u meri u kojoj ih je moguće uskladiti. Član 49b. 1. Pokrajinski parlament se raspušta ukoliko izvrši protivustavno delo ili ozbiljno prekrši zakon ili ne smeni pokrajinsku Vladu ili predsednika u slučaju kada izvrše slično delo ili načine sličaj prekršaj. 2. Pokrajinski parlament se takođe raspušta iz razloga nacionalne bezbednosti. 3. Raspuštanje se sprovodi obrazloženom odlukom predsednika Republike, nakon odluke Saveta ministara i

344

konsultacija sa odborom sačinjenim od članova parlamenta i senatora koji je formiran da razmatra regionalna pitanja, na način koji je utvrđen u skladu sa republičkim zakonima. 4. Istom odlukom o raspuštanju imenuje se tročlani odbor, čiji se članovi biraju iz redova građana sa pravom glasa na pokrajinskim parlamentarnim izborima. U slučaju Pokrajine Bolzano/Bozen, sastav odbora mora odražavati veličinu lingvističkih grupa u sastavu stanovništva Pokrajine. Odbor bira jednog od svojih članova za predsednika, kojem se dodeljuju ovlašćenja predsednika Pokrajine. Odbor organizuje izbore za Pokrajinski parlament koji se održavaju u roku od 3 meseca i preuzima mere u nadležnosti pokrajinske Vlade ili one koje se ne mogu odlagati. Potonje ne važe ukoliko ih nije usvojio Pokrajinski parlament u roku od mesec dana od njegovog sazivanja. 5. Odbor saziva novi parlament u roku od 20 dana nakon sprovedenih izbora. 6. Raspuštanje Pokrajinskog parlamenta ne podrazumeva raspuštanje Regionalnog parlamenta. Članovi raspuštenog Pokrajinskog parlamenta nastavljaju da obavljaju svoje funkcije kao članovi Regionalnog parlamenta do izbora novog Pokrajinskog parlamenta. 7. Razrešenje predsednika Pokrajine nalaže se putem obrazložene odluke predsednika Republike i u skladu sa odredbama iz stava 3., ukoliko je on izabran opštim i neposrednim glasanjem, u slučaju da je izvršio protivustavno delo ili ponovo i ozbiljno prekršio zakon. Njegovo razrešenje takođe može biti naloženo iz razloga nacionalne bezbednosti. Član 50. 1. Vladu Pokrajine Trento čini predsednik, potpredsednik i članovi pokrajinske Vlade. Vlada Pokrajine Bolzano/Bozen sastavljena je od predsednika, dva potpredsednika i članova pokrajinske Vlade. 2. Sastav Vlade Pokrajine Bolzano/Bozen mora odražavati numeričku snagu lingvističkih grupa kao što je to

345

zastupljeno u Pokrajinskom parlamentu. Članove Vlade Pokrajine Bolzano/Bozen, koji ne pripadaju parlamentu, bira Pokrajinski parlament, većinom glasova dve trećine njegovih članova, na predlog jedne ili više grupa u parlamentu, ukoliko postoji dogovor članova lingvističke grupe koje su naznačene, u vezi sa članovima koji čine većinu koja podržava pokrajinsku Vladu. Jedan od potpredsednika pripada nemačkoj lingvističkoj grupi, dok drugi pripada italijanskoj lingvističkoj grupi. Predsednik bira potpredsednika koji ga zamenjuje u slučaju njegovog odsustva ili druge vrste sprečenosti. 3. Ladinska lingvistička grupa može biti zastupljena u Vladi Pokrajine Bolzano/Bozen, čak i odstupanjem od proporcionalne zastupljenosti. U slučaju da je samo jedan ladinski predstavnik u Pokrajinskom parlamentu i da je on izabran u Vladu, on mora dati ostavku na mesto predsednika ili potpredsednika Pokrajinskog parlamenta. 4. Usvajanje predloga o izglasavanju nepoverenja predsedniku Pokrajine koji je izabran opštim i neposrednim glasanjem, ili njegovo razrešenje ili ostavka dovode do ostavke pokrajinske Vlade i raspuštanja Pokrajinskog parlamenta. Član 51.

1. Odredbe sadržane u članu 37., odnose se na predsednika i članove pokrajinske Vlade, u meri u kojoj ih je moguće uskladiti.

Član 52. 1. Predsednik Pokrajine predstavlja Pokrajinu . 2. On preduzima sve neophodne i vanredne mere u vezi sa bezbednošću i javnim zdravljem kada se radi o interesima stanovnika dve ili više opština. 3. Predsednik Pokrajine odlučuje o raspodeli odgovornosti na pojedine redovne članove, u skladu sa odlukom objavljenom u Službenom listu Regije.

346

4. On prisustvuje sednicama Saveta ministara kada se razmatraju pitanja od značaja za Pokrajinu. Član 53.

1. Predsednik Pokrajine donosi zakone koje je odlukom usvojila pokrajinska Vlada.

Član 54. 1. Dužnosti pokrajinske Vlade su sledeće: a) donošenje odluka o propisima za donošenje zakona koje je usvojio Pokrajinski parlament; b) donošenje odluka o pitanjima koja su, prema zakonu na snazi, dodeljena Pokrajinama u vidu regulatorne vlasti; c) rešavanje pitanja od značaja za Pokrajinu; d) upravljanje imovinom Pokrajine; kao i kontrola nad rukovođenjem posebnih pokrajinskih sektorskih jedinica koje pružaju javne usluge; e) nadzor i zaštita opštinske uprave, socijalnih i dobrotvornih institucija, konzorcijuma i drugih lokalnih organa i instituta, što podrazumeva i mogućnost obustavljanja rada i raspuštanja određenih organa u skladu sa zakonom. U prethodno pomenutim slučajevima i kada dotična uprava, iz bilo kog razloga, nije u mogućnosti da funkcioniše, pokrajinska Vlada može imenovati poverenike, koji u Pokrajini Bolzano/Bozen moraju biti odabrani iz redova lingvističke grupe koja ima većinu službenika u najznačajnijem organu. Posebne odredbe, koje su ranije navedene, ostaju u nadležnost države kada se radi o pitanju javnog reda i mira ili kada se odnose na opštine koje imaju više od 20.000 stanovnika. f) druge nadležnosti koje pripadaju Pokrajini na osnovu aktuelnog Statuta ili drugih republičkih ili regionalnih zakona.

347

g) usvajanje hitnih mera, koje spadaju u nadležnost parlamenta; one se upućuju parlamentu na usvajanje na prvoj narednoj sednici. DEO III – Usvajanje, proglašavanje i objavljivanje regionalnih i pokrajinskih zakona i propisa Član 55. 1. Predlozi zakona Regionalnog ili Pokrajinskog parlamenta upućuju se povereniku Vlade u Trentu u slučaju Regije ili Pokrajine Trento, odnosno povereniku Vlade u Bolzano/Bozenu u slučaju Pokrajine Bolzano/Bozen. Predlozi zakona se proglašavaju 30 dana nakon njihovog upućivanja, osim ukoliko ih Vlada ne vrati na razmatranje Regionalnom, odnosno Pokrajinskom parlamentu na osnovu toga što prevazilaze određene nadležnosti ili su u suprotnosti sa nacionalnim interesima ili interesima jedne od dve Pokrajine u Regiji. 2. Ukoliko se ponovo usvoje od strane Regionalnog ili Pokrajinskog parlamenta apsolutnom većinom glasova njihovih članova, oni se proglašavaju ako u roku od 15 dana nakon njihovog upućivanja, Vlada ne ospori njihovu zakonitost pred Ustavnim sudom ili pokrene pitanje sukoba interesa pred Parlamentom Italije. U slučaju nedoumice, sud odlučuje o nadležnom organu. 3. Ukoliko Regionalni ili Pokrajinski parlament proglasi zakon hitnim, apsolutnom većinom glasova njihovih članova i ukoliko je Vlada saglasna, njegovo proglašenje i stupanje na snagu nije vremenski ograničeno kao što je gore navedeno. 4. Regionalne i pokrajinske zakone proglašava predsednik Regije ili predsednik Pokrajine, uz odobrenje nadležnih poverenika Vlade.

348

Član 56. 1. Ukoliko predlog zakona ugrožava jednakost prava građana, pripadnika različitih lingvističkih grupa ili etničke i kulturne karakteristike tih grupa, većina članova jedne lingvističke grupe u Regionalnom ili Pokrajinskom parlamentu Bolzano/Bozena može zahtevati izjašnjavanje lingvističkih grupa glasanjem. 2. Ukoliko se ne usvoji zahtev za posebno glasanje ili se predlog zakona usvoji uprkos protivljenju dve trećine članova lingvističke grupe koja je podnela zahtev, većina pripadnika te grupe može osporiti zakon pred Ustavnim sudom u roku od 30 dana nakon njegovog objavljivanja iz razloga koji su navedeni u prethodnom stavu. 3. Žalba ne utiče na ukidanje zakona. Član 57. 1. Regionalni i pokrajinski zakoni i propisi objavljuju se u Službenom listu Regije na italijanskom i nemačkom jeziku i stupaju na snagu petnaestog dana od njihovog objavljivanja, ukoliko zakonom nije predviđeno drugačije. 2. U slučaju nedoumica, tumačenje propisa se vrši na osnovu teksta na italijanskom jeziku. 3. Primerak Službenog lista šalje se povereniku Vlade. Član 58.

1. Zakoni i odluke Republike koji se odnose na Regiju, takođe se objavljuju u Službenom listu na nemačkom jeziku, ne dovodeći u pitanje njihovo stupanje na snagu.

Član 59. 1. Zakone koje usvoje Regionalni ili Pokrajinski parlamenti i propisi koje donesu regionalna i pokrajinska

349

Vlada objavljuju se u posebnom delu Službenog glasnika Republike, radi informisanja javnosti. Član 60. 1. Procedura kojom se reguliše korišćenje prava na peticije i referendum o regionalnim zakonima, uređuje se regionalnim zakonom. DEO IV – Lokalni organi Član 61. 1. Propisi lokalnih javnih organa sadrže odredbe kojima se garantuje proporcionalna zastupljenost lingvističkih grupa u sastavu tih organa. 2 U opštinama Pokrajine Bolzano/Bozen svaka lingvistička grupa ima pravo na zastupljenost u opštinskoj Vladi ukoliko su bar dva člana koja pripadaju toj grupi u opštinskom veću. Član 62. 1. Propisi o sastavu zajedničkih lokalnih i državnih organa u Pokrajini Bolzano/Bozen garantuju zastupljenost ladinske lingvističke grupe. Član 63. 1. Za korišćenje aktivnog glasačkog prava na izborima za opštinsko veće u Pokrajini Bolzano/Bozen primenjuju se odredbe poslednjeg stava, člana 25. Član 64. 1. Država kontroliše organizaciju i rad državnih organa koji takođe sprovode svoje aktivnosti van teritorije Regije.

350

Član 65. 1. Organizaciju zaposlenih u opštini regulišu same opštine, u okvirima opštih principa koji se mogu utvrditi regionalnim zakonom. DEO V – Javna svojina i vlasništvo Regije i Pokrajina Član 66. 1. Saobraćajnice, autoputevi, željezničke pruge i vodeni tokovi koji su od izuzetnog regionalnog interesa i koji se definišu izvršnim merama za sprovođenje aktuelnog Statuta, smatraju se javnom svojinom Regije. Član 67. 1. Šume u državnom vlasništvu u Regiji, rudnici, kamenolomi i tresetne močvare, ukoliko je korisničko pravo oduzeto vlasniku svojine, građevine koje se koriste za regionalne javne kancelarije, uključujući i njihovu opremu, kao i druga imovina koja se koristi za regionalne javne usluge, predstavljaju neotuđivu svojinu Regije. 2. Državna nepokretna imovina u Regiji postaje vlasništvo Regije. 3. Način na koji država prenosi gore pomenuto vlasništvo na Regiju, utvrđuje se izvršnim merama u okviru aktuelnog Statuta. 4. Nepokretna imovina koja nije u ničijem vlasništvu u Regiji postaje vlasništvo Regije. Član 68. 1. Kada je reč o novim pitanjima koja spadaju u njihove nadležnosti, Pokrajine preuzimaju imovinu, vlasnička prava i nepokretnu imovinu od države i Regije u okvire svojih teritorija, izuzev imovine vojske, službi nacionalnog karaktera i pitanja regionalnih nadležnosti.

351

DEO VI – Finansijska sredstva Regije i Pokrajina Član 69. 1. Prihodi od poreza na hipoteku koji su prikupljeni od imovine na teritoriji Regije pripadaju Regiji. 2. Sledeće kvote državnog poreskog prihoda koji je prikupljen na teritoriji Regije takođe pripadaju Regiji: a) 9/10 prihoda od poreza na nasledstvo i poklone, kao i od neto iznosa nasledstva; b) 2/10 od poreza na dodatu vrednost, izuzev onog pri uvozu, neto iznos naknada naplaćenih na osnovu člana 38., Odluke predsednika Republike od 26. oktobra 1972. godine, broj 633 i naknadnih izmena i dopuna; c) 9/10 prihoda od igara na sreću, neto iznos dobitaka; d) 1/20 poreza na dodatu vrednost pri uvozu, prikupljenog na teritoriji Regije. Član 70. 1. Prihodi od poreza prikupljenog od električne energije potrošene na teritorijama Pokrajina, pripadaju Pokrajinama. Član 71. 1. 9/10 od godišnje naknade, koja je utvrđena zakonom i naplaćuje se za koncesije za veća preusmeravanja vodenih tokova u Pokrajini, koje su ili će biti dodeljene iz bilo kog razloga, država dodeljuje Pokrajini. Član 72. 1. Pokrajine mogu nametnuti takse i poreze na turizam. Član 73. 1. Regija i Pokrajine mogu na osnovu zakona nametnuti sopstvene poreze u oblastima koje su u njihovoj nadležnosti, u skladu sa poreskim sistemom države.

352

Član 74. 1. Regija i Pokrajine mogu odobriti domaći zajam uz njihove garancije i u iznosu koji ne prelazi njihov redovan prihod, radi ulaganja u dugoročne poslove. Član 75 1.Pokrajinama pripadaju sledeće kvote od državnih poreskih prihoda navedenih dole, koji su sakupljeni na njihovim teritorijama: a) 9/10 poreza na registraciju i takse, kao i vladini porezi za koncesije; b) 9/10 naknada za korišćenje puteva za vozila koja su registrovana na njihovim teritorijama; c) 9/10 poreza dobijenog od potrošnje duvana, prodatog na teritorijama dve Pokrajine; d) 7/10 poreza na dodatu vrednost, izuzev onog pri uvozu, neto iznos naknada naplaćenih na osnovu člana 38., Odluke predsednika Republike od 26. oktobra 1972. godine, broj 633 i naknadnih izmena i dopuna; e) 4/10 poreza na dodatu vrednost pri uvozu koji je prikupljen na teritoriji Regije, i koji se deli na dva dela, od kojih 53 % pripada Pokrajini Bolzano/Bozen, dok 47 % pripada Pokrajini Trento; f) 9/10 dobiti od poreza na benzin, dizel za električne lokomotive i tečni gas za električne lokomotive koji se dobija od postrojenja za distribuciju, smeštenih na teritorijama dve Pokrajine; g) 9/10 svih drugih direktnih ili indirektnih državnih prihoda, bez obzira na to da li su naznačeni, uključujući i lokalne poreze na dohodak, izuzev onih koji pripadaju Regiji i drugim državnim organima; 2. U gore navedene iznose uključen je i priliv prihoda u Pokrajinu i isplate koje proizilaze iz obaveza i koje su izvršene kancelarijama koje se nalaze van teritorija određene Pokrajine, kao rezultat zakonskih ili asministrativnih odredbi.

353

Član 76. (zamenjen novim članom 75.) Član 77. (zamenjen novim članom 75.) Član 78. 1. Sa namerom da se omogući finansijska pozicija autonomnih pokrajina u kojoj će one biti u mogućnosti da postignu ciljeve i obavljaju svoje dužnosti propisane zakonom, Pokrajinama se dodeljuje kvota koja ne prelazi 4/10 dobiti od poreza na dodatu vrednost pri uvozu, prikupljenog na teritoriji Regije i podeljenog na dva dela, od kojih 47% pripada Pokrajini Trento, dok 53% pripada Pokrajini Bolzano/Bozen. Ne dovodeći u pitanje sadržaj člana 15. Statuta i odgovarajuće izvršne mere, transfer se sprovodi bez obaveze njegove primene na određene ciljeve. 2. Pri utvrđivanju pomenutih delova kvota, uzima se u obzir stanovništvo i teritorija, kao i ukupna potrošnja države u njenim drugim delovima, u onim oblastima koje su u nadležnosti Pokrajina. Iznosi tih delova utvrđuju se na godišnjem nivou na osnovu sporazuma između Vlade i predsednika Pokrajine. Član 79. 1. Odredbe člana 119., stav 3. Ustava primenjuje se i na Autonomne Pokrajine Trento i Bolzano/ Bozen. Član 80. 1. U okvirima utvrđenim članom 5., Pokrajine imaju zakonodavnu vlast u pitanjima vezanim za lokalne finansije.

354

Član 81. 1. Sa namerom da se ispune uslovi za dvojezičnost, Pokrajina Bolzano/Bozen može dodeliti dodatna finansijska sredstva opštinama. 2. Sa namerom da se omogući finansijska pozicija opština u kojoj će one biti u mogućnosti da postignu ciljeve i obavljaju svoje dužnosti propisane zakonom, Pokrajine Trento i Bolzano/Bozen obezbeđuju potrebna finansijska sredstva za opštine, na osnovu sporazuma predsednika određene Pokrajine i zajedničkih predstavnika određene opštine. Član 82. 1. Regija i Pokrajine sarađuju pri određivanju visine državnog poreza na dohodak organa koji imaju fiskalnu rezidentnost na njihovim teritorijama. 2. U tom smislu, regionalna i pokrajinska Vlada mogu, pre 31. decembra godine koja prethodi godini u kojoj ističe vremenski rok za određivanje visine poreza, obavestiti kancelarije državne finansijske službe u Regiji i Pokrajinama, o podacima, činjenicama i pitanjima od značaja za utvrđivanje većeg iznosa poreza i obezbediti odgovarajuću dokumentaciju kojom će to potvrditi. 3. Kancelarije državne finansijske službe u Regiji i Pokrajinama moraju obavestiti njihove vlade o merama koje su preduzete kao odgovor na primljene informacije. Član 83. 1. Regija, Pokrajine i opštine imaju svoje budžete za fiskalnu godinu, koja se podudara sa kalendarskom godinom. Član 84. 1.Budžeti koje su pripremile regionalna ili pokrajinske Vlade i finansijski izveštaji koji su priloženi uz

355

izveštaje tih Vlada, moraju biti odobreni regionalnim, odnosno pokrajinskim zakonom. 2. Na zahtev većine pripadnika jedne lingvističke grupe, o pojedinačnim glavama budžeta Regije i Pokrajine Bolzano/Bozen ta lingvistička grupa može se izjasniti glasanjem. 3. Stavke budžeta za koje nije glasala većina pripadnika svake lingvističke grupe upućuju se, u roku u tri dana, četvoročlanoj komisiji Regionalnog ili Pokrajinskog parlamenta, koja je izabrana od strane tih parlamenata na početku i za vreme trajanja mandata i koja se sastoji od članova dve veće lingvističke grupe, u skladu sa predlozima svake grupe. 4. U roku od 15 dana, komisija iz prethodnog člana, mora utvrditi konačne namene stavki i iznose tih sredstava i ta odluka je obavezujuća za Regionalni i Pokrajinski parlament. Odluka se donosi prostom većinom glasova, pri čemu nijedan član nema odlučujući glas. 5. Ukoliko komisija ne obezbedi većinu za konačan predlog, predsednik Regionalnog ili Pokrajinskog parlamenta, u roku od sedam dana, prosleđuje nacrt budžeta i svu dokumentaciju i zapisnike u vezi sa raspravom vođenom u Regionalnom ili Pokrajinskom parlamentu i na sednici komisije, nezavisnom odeljenju Regionalnog administrativnog suda Bolzano/Bozen koje u roku od 30 dana, mora doneti odluku o stavkama koje nisu prihvaćene i iznosu tih namenskih sredstava putem arbitraže. 6. Gore pomenuti proces se ne odnosi na stavke u vezi sa prihodom, stavke u vezi sa troškovima za namenska sredstva dodeljena na osnovu posebnih zakonskih odredbi za prethodno utvrđeni iznos za fiskalnu godinu, kao i za stavke koje se odnose na redovne tekuće troškove organa i kancelarija određenih organa. 7. Za odluke iz stava 4 i 5 ovog člana, ne postoji pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo pred Ustavnim sudom.

356

8. Kada je reč o stavkama utvrđenim kroz procedure navedene u prethodnom stavu, zakon kojim se odobrava budžet, može se uputiti na ponovno razmatranje ili osporiti samo od strane italijanske Vlade na osnovu nezakonitosti usled povrede Ustava ili aktuelnog Statuta. 9. Za usvajanje budžeta ili finansijskog izveštaja Regije, potrebno je da za to glasa većina članova Pokrajine Trento, kao i članova Pokrajine Bolzano/Bozen. Ukoliko nema potrebne većine glasova, pomenuto usvajanje sprovodi organ na regionalnom nivou. Pomenuti organ ne može menjati odluke o tim stavkama budžeta koje su osporene na osnovu odredbi stava 3, 4 i 5 ovog člana, a koje su donete procedurom koja je za to predviđena. Član 85. 1. U slučaju da spoljna trgovina podleže ograničenjima i odobrenju Države, Regija može da odobri takvu trgovinu u okvirima definisanim sporazumom između Vlade i Regije. 2. U slučaju spoljne trgovine na osnovu kvota koje utiču na privredu Regije, njoj može pripasti deo uvoznih i izvoznih kvota, utvrđenih sporazumom italijanske Vlade i Regije. Član 86. 1. Opšte odredbe o kontroli kursa usvojene od strane države, važe i za Regiju. 2. Međutim, da bi se pokrio osnovni uvoz Regije, država izdvaja deo kreditnog bilansa od deviza dobijenih od izvoza Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol i onih koje su korišćene za isplatu uvoza.

357

DEO VII – Odnosi između države, Regije i Pokrajine Član 87. 1. Na teritoriji Regije postoji jedan poverenik Vlade za Pokrajinu Trento i drugi poverenik Vlade zadužen za Pokrajinu Bolzano/Bozen. Njihove nadležnosti su sledeće: a) koordinacija sprovođenja državnih nadležnosti u Pokrajini i nadzor nad radom nadležnih odeljenja, izuzev onih koji se tiču sprovođenja pravde, odbrane i željeznice, na osnovu smernica Vlade; b) nadzor nad sprovođenjem dužnosti koje je država prenela na Pokrajinu i druge lokalne javne organe i obaveštavanje predsednika Regije o svakoj uočenoj primedbi; c) sprovođenje dužnosti koje su prethodno pripadale načelnika okruga, ukoliko aktuelnim Statutom ili drugim zakonima one nisu dodeljene organima Regije ili Pokrajine ili drugom državnim organima. 2. Poverenik Vlade u Trentu sprovodi svoje dužnosti navedene u tački 2 prethodnog stava, koje se odnose na Regiju i druge državne organe koji imaju ovlašćenja nad celom teritorijom Regije. Član 88. 1. Povernik Vlade se brine o održavanju javnog reda i mira, za koje odgovara nadležnom ministru unutrašnjih poslova. 2. U tu svrhu, on može koristiti organe i policijske snage države, zahtevati upotrebu drugih oružanih snaga na osnovu važećeg zakona i usvojiti mere sadržane u članu 2 Zakona o jačanju održavanja javnog reda i mira. 3. Nadležnosti koje su na osnovu aktuelnog zakona dodeljene Ministarstvu unutrašnjih poslova ostaju na snazi.

358

Deo VIII – Spisak zaposlenih u državnim kancelarijama u Pokrajini Bolzano/Bozen Član 89. 1. Za Pokrajinu Bolzano/Bozen utvrđen je spisak zaposlenih državnih službenika, sa različitim strukturama poslova radnih mesta za zaposlene u državnim administrativnim odeljenjima koja imaju svoje kancelarije u Pokrajini. Ovi spiskovi se utvrđuju na osnovu zaposlenih u kancelarijama koje su u pitanju i po potrebi se regulišu odgovarajućim zakonom. 2. Prethodni stav se ne odnosi na državne službenike na višim položajima u Ministrastvu unutrašnjih poslova, zaposlene u službama bezbednosti i administrativne kadrove Ministarstva odbrane. 3. Radna mesta sa spiska navedenog u stavu 1., sastavljenog na osnovu administracije i poslova odnose se na građane pripadnike neke od tri lingvističke grupe, srazmerno brojčanoj snazi tih grupa koje je utvrđena na osnovu izjave o pripadnosti, priložene u vreme zvaničnog popisa stanovništva. 4. Raspodela radnih mesta namenjenih građanima koji pripadaju nemačkoj ili ladinskoj lingvističkoj grupi, sprovodi se postepeno do ispunjenja kvota navedenih u prethodnom stavu, popunjavanjem upražnjenih radnih mesta koja se iz bilo kog razloga mogu pojaviti na pojedinim spiskovima. 5. Zaposlenima iz kategorija navedenih u stavu 1., garantuje se stabilnost zaposlenja u Pokrajini, osim u slučaju onih administrativnih odeljenja ili radnih mesta koji zahtevaju premeštaj za potrebe službe ili obuke zaposlenih. 6. Premeštaj zaposlenih pripadnika nemačke lingvističke grupe ne sme biti veći od 10% od ukupnog broja radnih mesta na kojima su zaposleni. 7. Odredbe o predviđenom broju i proporcionalnoj raspodeli radnih mesta u Pokrajini Bolzano/Bozen u slučaju italijanske i nemačke lingvističke grupe, proširuju se na

359

zaposlene u pravosudnim i istražnim magistratima. Stabilnost zaposlenja u Pokrajini garantuje se ne dovodeći u pitanje sudske propise o nespojivosti funkcija. Kriterijumi za dodeljivanje radnih mesta namenjenih pripadnicima nemačke lingvističke grupe, utvrđenih u stavu 4 ovog člana, takođe se odnose i na zaposlene u magistratima u Pokrajini Bolzano/Bozen. DEO IX – Pravosudni organi Član 90. 1. Na osnovu propisa koje bi trebalo utvrditi, Regionalni administrativni sud može biti osnovan u Regiji Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol sa nezavisnim odeljenjem za Pokrajinu Bolzano/Bozen. Član 91. 1. Članovi odeljenja za Pokrajinu Bolzano/ Bozen iz člana 90., aktuelnog Statuta moraju u istom broju biti pripadnici dve većinske lingvističke grupe. 2. Polovinu članova odeljenja postavlja Parlament Pokrajine Bolzano/Bozen. 3. Sudije pripadnici italijanske i nemačke lingvističke grupe, koji su dodeljeni sudu, smenjuju se na isti vremenski period kao i predsednik odeljenja. Predsednik se postavlja iz redova redovnih sudija za prekršaje koji čine advokatsku komoru na osnovu odluke predsednika Republike i preporuke predsednika Saveta ministara. 4. Predsednik odeljenja ima odlučujući glas u slučaju nerešenog rezultata, osim kada se smatra da žalba protiv administrativnih mera dovodi u pitanje princip ravnopravnosti lingvističkih grupa i proceduru usvajanja regionalnog i pokrajinskog budžeta.

360

Član 92. 1. Administrativni akti organa državne uprave koji imaju kancelarije u Regiji, za koje se smatra da dovode u pitanje princip ravnopravnosti građana u smislu pripadnosti određenoj lingvističkoj grupi mogu se osporiti pred nezavisnim odeljenjem Regionalnog administrativnog suda Pokrajine Bolzano/Bozen od strane članova Regionalnog ili Pokrajinskog parlamenta, a u slučaju mera koje se sprovode u opštinama u Pokrajini Bolzano/Bozen, mogu ih osporiti i opštinski odbornici te Pokrajine, kad god većina jedne lingvističke grupe smatra da se njima narušavaju njihova prava. 2. Slični administrativni akti navedeni u prethodnom stavu, za koje se smatra da dovode u pitanje princip ravnopravnosti Italijana, Ladina, Mokena i Cimbra koji žive u Pokrajini Trento, mogu se osporiti pred Regionalnim administrativnim sudom u Trentu od strane članova Regionalnog ili Pokrajinskog parlamenta, a u slučaju mera u opštinama, mogu ih osporiti i opštinski odbornici u oblastima gde žive Ladini, Mokeni ili Cimbri, kadgod ih jedna petina opštinskog veća smatra spornim. Član 93. 1. Pripadnik nemačke lingvističke grupe u Pokrajini Bolzano/Bozen mora činiti deo odeljenja državnog saveta koje je nadležno za razmatranje žalbi protiv odluka nezavisnog odeljenja Regionalnog administrativnog suda Pokrajine Bolzano/Bozen iz člana 90. aktuelnog Statuta. Član 94. 1. Predsednik Regije, u svojstvu zastupnika predsednika Republike, odgovoran je za postavljenje, izuzeće, razrešenje i smenu mirovnih sudija i njihovih zamenika, u skaldu sa drugim zakonima kojima se uređuje organizacija pravosudnih organa.

361

2. Ovlašćenja za sprovođenje funkcija sudskih pisara i sudskih izvršilaca u kancelarijama pravosudnih organa, daje predsednik Regije tim licima ukoliko poseduju kvalifikacije koje su utvrđene propisima kojima se uređuje oblast pravosuđa. 3. Opoziv ili privremeno ukidanje gore pomenutih ovlašćenja, takođe sprovodi predsednik u slučajevima koji su navedeni u propisima kojima se uređuje oblast pravosuđa. 4. U opštinama Pokrajine Bolzano/Bozen, potrebno je perfektno poznavanje italijanskog i nemačkog jezika za poziciju mirovnog sudije, zamenika sudije, sudskog pisara i sudskih izvršioca u kancelarijama pravosudnih organa. Član 95. 1. Pokrajinska Vlada nadgleda rad kancelarija mirovnog sudije. Član 96. 1. Nezavisna kancelarija mirovnog sudije može se otvoriti na osnovu pokrajinskog zakona u opštinama koje su podeljene na mesta ili gradove. DEO X – Kontrola Ustavnog suda Član 97. 1. Ne dovodeći u pitanje mere sadržane u članu 56. i 84., stav 6 i 7 aktuelnog Statuta, regionalni ili pokrajinski zakoni mogu se osporiti pred Ustavnim sudom za povredu Ustava ili aktuelnog Statuta ili principa ravnopravnosti lingvističkih gupa. 2. Osporavanje može da izvrši i Vlada. 3. Regionalni zakon se takođe može osporiti pred jednim od Pokrajinskih parlamenata u Regiji, dok se pokrajinski zakon osporava pred Regionalnim parlamentom ili drugim Pokrajinskim parlamentom u Regiji.

362

Član 98. 1. Zakone i akte sa pravnom snagom republičkih zakona može osporiti predsednik Regije ili Pokrajine nakon odluke nadležnog parlamenta, zbog povrede aktuelnog Statuta ili principa zaštite nemačke ili ladinske lingvističke manjine. 2. Ukoliko državni akt zalazi u sferu nadležnosti dodeljenih Regiji ili Pokrajini na osnovu aktuelnog Statuta, Regija ili određena Pokrajina može podneti žalbu pred Ustavnim sudom za donošenje presude u vezi sa pitanjem nadležnosti. 3. Žalbu podnosi predsednik Regije ili Pokrajine, nakon odluke nadležne Vlade. 4. Primerak obaveštenja o osporavanju i žalbe na osnovu sukoba nadležnosti mora se proslediti povereniku Vlade u Trentu ukoliko se radi o Regiji ili Pokrajini Trento i povereniku Vlade u Bolzano/Bozenu ukoliko se radi o Pokrajini Bolzano/Bozen. DEO XI – Upotreba nemačkog i ladinskog jezika Član 99.

1. U Regiji, nemački jezik je ravnopravan sa italijanskim jezikom, koji je službeni jezik države. U zakonskim aktima i u slučajevima u kojima aktuelni Statut dozvoljava dvojezični tekst, verzija na italijanskom jeziku smatra se merodavnom.

Član 100. 1. Pripadnici nemačke lingvističke grupe Pokrajine Bolzano/Bozen mogu da koriste maternji jezik u komunikaciji sa pravosudnim organima i organima i kancelarijama državne uprave koji se nalaze u Pokrajini ili

363

onim koji imaju regionalnu nadležnost, ili sa koncesionarima koji pružaju javne usluge u Pokrajini. 2. Na sednicama zajedničkih organa Regije, Pokrajine Bolzano/Bozen i lokalnih organa u Pokrajini, može se upotrebljavati italijanski ili nemački jezik. 3. Kancelarije, organi, i ustanove navedene u stavu 1., koriste u prepiskama i usmenoj komunikaciji jezik podnosioca, dok se odgovori šalju na jeziku na kojem je drugi organ ili kancelarija pokrenula postupak; u slučajevima kada kancelarija započne pismenu komunikaciju mora se koristiti jezik za koji se pretpostavlja da je maternji jezik primaoca. 4. Osim u slučajevima kada je izričito garantovano i kada je regulisano izvršnim merama u slučajevima paralelne upotrebe dva jezika u dokumentima namenjenim običnim građanima, pojedinačnim dokumentima za javnu upotrebu i dokumentima namenjenim većem broju kancelarija, poštuje se pravo na upotrebu jednog od dva jezika. Uslov da se koristi samo italijanski jezik u vojnim organizacijama ostaje nepromenjen. Član 101. 1. U Pokrajini Bolzano /Bozen državna uprava mora upotrebljavati nemačke nazive mesta u kontaktu sa pripadnicima nemačke lingvističke grupe ukoliko pokrajinski zakon potvrđuje njihovo postojanje i prihvata njihov dijalekt. Član 102. 1. Ladini, Mokeni i Cimbri u opštinama Fierozzo, Frassilongo i Palù del Fersina i Luserna imaju pravo na razvijanje kulturnih, medijskih i rekreativnih aktivnosti, kao i pravo na davanje sopstvenih naziva mesta i poštovanje sopstvene tradicije. 2.U školama u opštinama Pokrajine Trento u kojima se govori ladinski, mokenski i cimbrijski jezik, obezbeđena je nastava ladinskog i nemačkog jezika i kulture.

364

DEO XII – Konačne i privremene mere Član 103. 1. Za izmene i dopune aktuelnog Statuta, primenjuje se procedura utvrđena Ustavom u vezi sa ustavnim zakonom. 2. Regionalni parlament takođe ima pravo da predlaže izmene i dopune ovog Statuta, na osnovu predloga parlamenata Autonomnih Pokrajina Trento i Bolzano/Bozen i naknadnih usklađenih odluka Regionalnog parlamenta. 3. Predloge izmena i dopuna aktuelnog Statuta od strane Vlade ili parlamenta predstavlja Vlada republike pred Regionalnim parlamentom ili Pokrajinskim parlamentima, koji donose odluku u roku od dva meseca. 4. Usvojene izmene i dopune Statuta se nikada ne podvrgavaju nacionalnom referendumu. Član 104. 1. Ne dovodeći u pitanje sadržaj člana 103., odredbe dela VI i člana 13. se mogu menjati i dopunjavati običnim državnim zakonom na zajednički zahtev Vlade i Regije i dve Pokrajine, ukoliko se tiče njihovih nadležnosti. 2. Odredbe člana 30. i 49. koje se odnose na smenu predsednika Regionalnog parlamenta i Parlamenta Pokrajine Bolzano/Bozen, mogu se menjati običnim državnim zakonom, na zajednički zahtev Vlade i Regije, odnosno Pokrajine Bolzano/Bozen. Član 105. 1. Dok se regionalnim ili pokrajinskim zakonima ne utvrde druge odredbe, primenjuje se državni zakon za pitanja koja su u nadležnosti Regije i Pokrajine. Član 106. 1. Za pitanja za koja je nadležnost preneta sa Regije na Pokrajinu, i dalje važe regionalni zakoni koji su na snazi na dan stupanja na snagu Ustavnog zakona od 10. novembra

365

1971. godine, broj 1., dok se pokrajinskim zakonom ne utvrde druge odredbe. Član 107. 1. Izvršne mere za implementaciju aktuelnog Statuta, donose se putem zakonske odluke, nakon konsultacija zajedničke komisije sačinjene od 12 članova od kojih šest članova zastupa državu, dva člana zastupaju Regionalni parlament, dva člana zastupaju Parlament Pokrajine Trento i dva člana zastupaju Parlament Pokrajine Bolzano/Bozen. Tri člana ove Komisije moraju biti pripadnici nemačke lingvističke grupe. 2. U okviru komisije navedene u prethodnom stavu, imenuje se posebna komisija zadužena za izvršne mere u vezi sa pitanjima koja su preneta u nadležnost Pokrajini Bolzano/Bozen, i ovu komisiju čini šest članova, od kojih tri člana zastupaju državu, a tri Pokrajinu. Jedan od zastupnika države mora biti pripadnik nemačke lingvističke grupe; dok jedan od zastupnika pokrajine mora biti pripadnik italijanske lingvističke grupe. Član 108. 1. Osim u slučajevima kada je izričito predviđeno, zakonske odluke koje sadrže izvršne mere za Statut donose se u roku od dve godine od stupanja na snagu Ustavnog zakona od 10. novembra 1971. godine, broj 1. 2. Ukoliko u roku od prvih 18 meseci, komisija navedena u prethodnom članu ne donese u celosti ili deo konačnog stava o nacrtu izvršnih mera, Vlada u narednih šest meseci donosi odgovarajuće odluke, bez razmatranja stava komisije. 3. Izvršnim merama koje se donesu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Ustavnog zakona od 10. novembra 1971. godine, broj 1., donosi se odluka o imovini, koja na osnovu člana 68. aktuelnog Statuta, pripada Pokrajinama, kao i o uslovima za prenos pomenute imovine.

366

Član 109. 1. Izvršnim merama koje se donesu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu Ustavnog zakona od 10. novembra 1971. godine, broj 1., navodi se i imovina koja predstavlja istorijsku ili umetničku baštinu od nacionalnog interesa, a koja se izuzima iz okvira pokrajinske nadležnosti navedene u članu 8. (iii) aktuelnog Statuta. 2. U istom roku, donose se i izvršne mere u vezi sa članom 19. aktuelnog Statuta.

3.Ukoliko se mere navedene u prethodnom stavu ne donesu u navedenom roku, Pokrajine mogu preuzeti odgovarajuće administravine dužnosti na osnovu zakona. Član 110. 1. Datum početka sprovođenja i tehnički detalji za primenu finansijskih mera, sadržanih u Ustavnom zakonu od 10. novembra 1971. godine, broj 1., u koji su unete i izmenjene mere sadržane u Ustavnom zakonu od 26 februara 1948. godine, broj 5., utvrđuje se izvršnim merama koje će se pravovremeno usvojiti, a odnose se na prenošenje nadležnosti koje se tiču Pokrajina, u svakom slučaju do roka navedenog u stavu 1. člana 108. aktuelnog Statuta. Član 111. 1. Kada je u pitanju prenos nadležnosti sa Regije na Pokrajine, utvrđeno Ustavnim zakonom od 10. novembra 1971. godine, broj 1., premeštaj kancelarija i njenih kadrova iz Regije u Pokrajine regulisan je odlukom predsednika Regije, nakon konsultacija sa nadležnom pokrajinskom Vladom, ne dovodeći u pitanje status i plate zaposlenih koji su preuzeti i uzimajući u obzir njihove porodične uslove, boravište i lingvističku grupu.

367

Član 112. 1. Sporazumom postignutim između Regije i Pokrajine koja je u pitanju, reguliše se namirenje finansijskih troškova koji su nastali od dugoročnih kredita predviđenih za nadležnosti koje su prenete sa Regije na Pokrajine, na osnovu Ustavnog zakona od 10. novembra 1971. godine, broj 1., kao i rešavanje drugih pitanja vezanih za imovinu i finansije. Član 113. 1. Ne dovodeći u pitanje mere sadržane u zakonu Pokrajine Bolzano/ Bozen od 5. januara 1958. godine, broj 1, koje se tiču pružanja pomoći studentima univerziteta, Pokrajina može promeniti vrednost i broj stipendija. Član 114. 1. Nemački prevod aktuelnog pročišćenog zakona, koji sadrži Specijalni statut Regije Trentino -Alto Adiđe (Trentino-Južni Tirol), objavljuje se u Službenom listu Regije. Član 115. 1. Mere iz stava 2. i 4., člana 25. aktuelnog Statuta primenjuju se od dana isteka mandata sadašnjeg saziva Regionalnog parlamenta u vreme kada Ustavni zakon od 10. novembra 1971. godine, broj 1. stupi na snagu. 2. Dok pokrajinski zakon, predviđen članom 47. Specijalnog statuta Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol, ne stupi na snagu, kao što je izmenjeno stavom 1. ovog člana, u Pokrajini Trento, predsednik se bira opštim i neposrednim glasanjem. Njegov izbor mora se podudarati sa promenom Pokrajinskog parlamenta. U roku od deset dana od proglašenja rezultata izbora, izabrani predsednik imenuje članove pokrajinske Vlade i naknadno može poništiti njihovo imenovanje; jednom od njih pripada pozicija potpredsednika. Ukoliko Pokrajinski parlament usvoji obrazloženi predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Pokrajine, apsolutnom

368

većinom glasova njegovih članova, koji je podnela najmanje jedna petina članova i o kojem se raspravljalo najranije tri dana nakon njegovog podnošenja, održaće se novi izbori za predsednika Pokrajine i parlament, u roku od tri meseca. Identični novi izbori za predsednika Pokrajine i parlament održaće se i u slučaju ostavke, trajne sprečenosti ili smrti predsednika Pokrajine. Ukoliko se trajna sprečenost ili smrt predsednika Pokrajine dogodi nakon prvih 36 meseci njegovog mandata, Pokrajinski parlament bira novog predsednika Pokrajine iz redova svojih članova, za preostali period njegovog mandata. Dok se stav 3. i dalje primenjuje, odredbe ovog stava neće važiti za sadašnji saziv Parlamenta Pokrajine Trento na dan stupanja na snagu aktuelnog Ustavnog zakona. Ukoliko nije drugačije utvrđeno pokrajinskim zakonom, kao što je predviđeno gore pomenutim članom 47. Specijalnog statuta Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol, i kao što je izmenjeno stavom 1. ovog člana, nastaviće da se primenjuju zakonske odredbe koje su važeće na dan stupanja na snagu ovog Ustavnog zakona, na sadašnji saziv Pokrajinskog parlamenta. 3. Ukoliko je potrebno nastaviti sa procedurom na osnovu stava 2. i u slučaju da na dan raspisivanja izbora za novi saziv Parlamenta Pokrajine Trento, pokrajinski zakon, predviđen članom 47. Specijalnog statuta Regiona Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol, i kao što je izmenjeno stavom 1., podčlan Prelazne odredbe (član 4 Ustavnog zakona broj 2/2001) v), ovog člana, još uvek nije stupio na snagu, poštovaće se sledeći raspored izbora za predsednika Pokrajine i Pokrajinski parlament: a) raspisuju se naknadni izbori za predsednika Pokrajine i Pokrajinski parlament, na osnovu člana 48., stava 4. Specijalnog statuta Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol, kao što je izmenjeno stavom 1., podčlan z), ovog člana.

369

Predsednik Pokrajine je član Pokrajinskog parlamenta. Uzroci nepodobnosti i nespojivosti sa funkcijom člana Pokrajinskog parlamenta odnose se na položaj predsednika Pokrajine. Članovi pokrajinske Vlade, izuzev lica koja su postavljena na funkciju potpredsednika, takođe se mogu birati iz redova osoba van Pokrajinskog parlamenta. Uzroci nepodobnosti i nespojivosti sa funkcijom člana Pokrajinskog parlamenta, odnose se na položaj člana pokrajinske Vlade, kao i onih koji ne pripadaju Pokrajinskom parlamentu; b) za korišćenje prava glasa, na osnovu odredbi člana 8. zakona Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol od 8. avgusta 1983, broj 7, i u skladu sa članom 25. , stav 4., Specijalnog statuta Regije Trentino -Alto Adiđe-Južni Tirol, i kao što je izmenjeno stavom 1., podčlan h), ovog člana, potrebno je najmanje godinu dana neprekidnog boravka u Pokrajini. Kandidature za funkciju predsednika Pokrajine moraju se predati sa izjavom koju je potpisalo najmanje 1000, a najviše 1500 birača sa pravom glasa za izbore za Pokrajinski parlament. Za predaju kandidatura za funkciju predsednika Pokrajine, primenjuje se i član 18. gore pomenutog regionalnog zakona , broj 7. iz 1983. godine, u meri u kojoj se može uskladiti. Za podršku kandidaturi i za položaj predsednika Pokrajine i za položaj člana Pokrajinskog parlamenta, primenjuju se odredbe člana 14. zakona od 21. marta 1990. godine, broj 53., kao i naknadne izmene. c) teritorija Pokrajine Trento čini jednu izbornu jedinicu za izbor predsednika Pokrajine i Pokrajinskog parlamenta. Glasanje na izborima za predsednika Pokrajine i Pokrajinski parlament se obavlja korišćenjem jednog glasačkog listića, na kojem se nalaze ime i prezime kandidata za fnkciju predsednika, oznaka liste sa kojom je povezan i pored svake oznake, nalazi se prazan prostor u koji se upisuje glas za Pokrajinski parlament. Jedna lista ne sme sadržati više od 34 ili manje od 26 kandidata. Svaki glasač može glasati samo za jednog kandidata za funkciju predsednika Pokrajine i

370

za jednu listu sa kojom je on povezan, tako što obeležava oznaku jedne od lista, i ukoliko želi, mesto pored imena kandidata za funkciju predsednika Pokrajine. Oznaka koja je stavljena samo pored imena kandidata za fnkciju predsednika Pokrajine, takođe se smatra i važećim glasom za listu ili grupu lista sa kojom je povezan. Oznaka koja je stavljena samo pored liste, takođe se smatra važećim glasom za kandidata za fnkciju predsednika Pokrajine, sa kojim je ta lista ili grupa lista povezana. Nije dozvoljeno glasati za jednog kandidata za funkciju predsednika Pokrajine i listu koja nije povezana sa njim. Svaki glasač takođe ima pravo da glasa dva puta za kandidate za funkciju člana Pokrajinskog parlamenta u okviru odabrane liste; d) za imenovanje na funkciju predsednika Pokrajine i preostalih 34 mesta u Pokrajinskom parlamentu, predsednik Centralne izborne komisije poštuje sledeće propise: 1) on utvrđuje pojedinačne podatke za svakog kandidata koji obuhvataju: važeće glasove koje je u svim delovima Pokrajine dobio kandidat za funkciju predsednika Pokrajine, ukupan broj važećih glasova u preferencijalnom glasanju u svim delovima za kandidate za članove Pokrajinskog parlamenta; 2) on utvrđuje izborne rezultate za svaku listu ili grupu lista, koji se dobijaju od ukupnog broja važećih glasova koje je dobio kandidat za funkciju predsednika Pokrajine, u prvom izbornom krugu, u svim delovima Pokrajine; 3) on utvrđuje izborne rezultate za svaku listu, koji se dobijaju od ukupnog broja važećih glasova koje je dobila sama lista u svim delovima; 4) on izrađuje spisak rezultata za svaku listu, posebno za funkciju predsednika Pokrajine i za funkciju člana Pokrajinskog parlamenta, unoseći imena u opadajućem nizu prema broju osvojenih glasova;

371

5) on proglašava kandidata koji je osvojio najmanje 50% + 1 važećih glasova, izabranim za funkciju predsednika Pokrajine; 6) on dodeljuje jedno od mesta u parlamentu, listi koja je osvojila najveći broj ukupnih glasova u opštinama Moena, Soraga, Vigo di Fassa, Pozza di Fassa, Mazzin, Campitello di Fassa i Canazei i u okviru te liste, kandidatu koji je u tim opštinama osvojio najveći broj preferencijalnih glasova; u slučaju da je više lista osvojilo isti broj glasova, mesto u parlamentu se dodeljuje onoj grupi čiji je kandidat osvojio najviše glasova u gore pomenutim opštinama; u slučaju istog broja preferencijalnih glasova, mesto u parlamentu se dodeljuje najstarijem kandidatu po godinama starosti, a ukoliko su kandidati istog godišta, kandidatu koji se nalazi prvi na listi; on potom oduzima broj glasova koji je jednak izbornom rezultatu liste u gore navedenim opštinama od izbornih rezultata liste kojoj pripada izabrani kandidat; 7) on dodeljuje mesta u parlamentu koja pripadaju svakoj listi ili grupi lista povezanih sa kandidatom za funkciju predsednika Pokrajine, poštovanjem date procedure: on deli sa brojevima 1;2;3... izborne rezultate svake liste ili grupe povezanih lista, kao što je utvrđeno na osnovu odredbi člana 2., uzimajući u obzir odredbe člana 6. , dok se ne dobije broj mesta u parlamentu, izuzev onog namenjenog predsedniku Pokrajine i onog koje je dodeljeno, na osnovu odredbi člana 6., on odabira najveći od dobijenih količnika koji se podudara sa brojem mesta u parlamentu koja će biti dodeljena. U slučaju da se dobije isti količnik, u smislu celih i decimalnih brojeva, mesto u parlamentu se dodeljuje listi ili grupi povezanih lista koja ima najbolji izborni rezultat, a u slučaju istog broja osvojenih glasova, odluka se donosi žrebom. Ukoliko listi pripada broj mesta u parlamentu koji je veći od broja njenih kandidata, preostali broj mesta će se raspodeliti među drugim listama ili grupama povezanih lista, na osnovu redosleda količnika.

372

8) on mora proveriti da li je lista ili grupa lista koja je povezana sa njim, osvojila najmanje 21 mesto u parlamentu, osim mesta namenjenog za kandidata koji je izabran za predsednika Pokrajine; u slučaju da nije, ta lista ili grupa lista dobija 21 mesto. Preostala mesta u parlamentu dodeljuju se drugim listama ili grupama povezanih lista na osnovu odredbi člana 7. U tom slučaju, u računicu će se uvrstiti i mesta dodeljena na osnovu odredbi člana 6. 9) on dodeljuje mesta koja pripadaju svakoj listi ili grupi povezanih lista, na taj način što deli njihove pojedinačne izborne rezultate sa brojevima 1;2;3..., kao što je utvrđeno na osnovu odredbi člana 3., što se podudara sa brojem glasova dobijenih u prvom krugu, dok se ne dobije broj mesta u parlamentu koji pripada svakoj listi. U tom smislu se određuje najveći količnik , a time i broj mesta koja pripadaju svakoj listi; 10) on prvo proglašava kandidate za funkciju predsednika Pokrajine koji nisu izabrani, a povezani su sa listom ili grupom lista koje su osvojile najmanje jedno mesto u parlamentu, izabranim za članove Pokrajinskog parlamenta. U slučaju da je više lista povezano sa istim kandidatom za funkciju predsednika Pokrajine koji nije izabran, broj mesta koji mu pripada se dobija od ukupnog broja mesta dodeljenih grupi povezanih lista. On zatim proglašava one kandidate koji su među prvima na listi, u skladu sa brojem mesta koja pripadaju tim listama, a postigli su najbolje rezultate prema članu 4., izabranim za članove Pokrajinskog parlamenta. U slučaju nerešenog rezultata, bira se stariji kandidat, a u slučaju da su kandidati istog godišta, bira se kandidat koji se nalazi prvi na listi; e) u slučaju da nijedan kandidat nije izabran za predsednika Pokrajine, na osnovu odredbi stava d), podčlana 5., održava se drugi krug izbora, u nedelju, dve nedelje nakon prvog izbornog kruga. U tom slučaju, predsednik Centralne izborne komisije prekida aktivnosti i nastavlja sa određivanjem dva kandidata za funkciju predsednika

373

Pokrajine, koji su osvojili najveći broj glasova. U slučaju nerešenog rezultata, u drugi krug ulazi najstariji kandidat. U slučaju trajne sprečenosti, smrti ili ostavke jednog od kandidata koji su prošli u drugi krug, kandidat koji je sledeći na listi učestvuje na izborima. U poslednjem slučaju, glasanje se održava u nedelju, deset dana nakon tog događaja. Ostavka se mora podneti u pisanoj formi i predati predsedniku Centralne izborne komisije. U slučaju da svi, osim jednog kandidata za predsednika objave da odustaju, taj kandidat postaje izabran za predsednika Pokrajine, bez sprovođenja drugog kruga izbora. Za kandidate koji su prošli u drugi izborni krug, važi povezanost sa listama za izbor Pokrajinskog parlamenta koja je objavljena u prvom krugu izbora. Međutim, kandidati koji su prošli u drugi krug, imaju mogućnost da, u roku od 7 dana od prvog kruga izbora, objave povezanost sa drugim listama od onih koje su objavljene u prvom krugu. Sve izjave o povezanosti su važeće samo ako su u skladu sa izjavama delegata svih lista, sa kojima je kandidat bio prethodno povezan i sa kojima je trenutno povezan. Glasački listić sadrži ime i prezime kandidata za funkciju predsednika Pokrajine i oznake za listu sa kojom je povezan. Glasanje se vrši tako što se stavi oznaka pored imena odabranog kandidata. Izborne procedure za drugi krug izbora regulisane su istim pravilima kojima se reguliše prvi krug. Funkcije iz prvog kruga prenose se i u drugi krug izbora. Glasači koji poseduju potvrdu o glasanju ili sličan dokument, mogu glasati u drugom krugu u njihovim mestima. Nakon prebrojavanja glasova nakon drugog kruga izbora, Centralna izborna komisija se ponovo formira, dok predsednik: 1) utvrđuje pojedinačne podatke za svakog kandidata u drugom krugu izbora, koji obuhvataju ukupan broj važećih glasova koje je dobio kandidat za funkciju predsednika Pokrajine u svim delovima Pokrajine i proglašava kandidata koji je osvojio najveći broj važećih glasova, izabranim za funkciju predsednika Pokrajine. U slučaju nerešenog

374

rezultata, u smislu broja glasova, za predsednika Pokrajine bira se najstariji kandidat;

2) dodeljuje mesta u parlamentu svakoj listi ili grupi povezanih lista, uzimajući u obzir i naknadne veze. U tu svrhu, za naknadne procedure dodeljivanja mesta u parlamentu, zanemaruju se izborni rezultati osvojeni na način koji je naveden u stavu d), član 2., dok se uzimaju u obzir izborni rezultati dobijeni za svaku listu ili grupu lista povezanih sa kandidatom na izborima u prvom krugu i njima se dodaju izborni rezultati svake liste koja koja je proglasila povezanost sa istim kandidatima i u drugom izbornom krugu, kao što je utvrđeno stavom d), podtačkom 3. On nastavlja sa raspodelom mesta u Pokrajinskom parlamentu, u skladu sa procedurom navedenoj u stavu d), podtačke 6., 7., 8., 9. i 10. U dodeljivanju mesta na osnovu stava d), podtačka 10., kandidat za funkciju predsednika Pokrajine se izuzima ukoliko u drugom krugu jedna ili više lista sa kojom je bio povezan u prvom krugu, proglasi povezanost sa drugim kandidatom koji je prošao u drugi krug izbora. f) ukoliko se mogu uskladiti sa ovim članom, primenjuju se odredbe predviđene članom 8-15 i članom 18. zakona Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol od 8. avgusta 1983. godine, broj 7. i naknadne izmene, pored odredbi člana 5. zakona Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol od 26. februara 1990. godine, broj 5. o izborima za Regionalni parlament, koji je na snazi od 1. januara 2000. godine. Osim odredbi ovog stava, za izbor predsednika i Parlamenta Pokrajine Trento, poštovaće se odredbe zakona Regije Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol, koji je na snazi od 1. januara 2000. godine, kojim se reguliše priprema izbornog procesa, uključujući predaju kandidature, glasanje, zbrajanje glasova i objavljivanje rezultata, za izbor administrativnih organa opština koje imaju više od 3000 stanovnika, u meri u kojoj se mogu uskladiti sa ovim članom. Organi i kancelarije nadležne za izbornu proceduru predviđenu regionalnim zakonom o izboru opštinskih organa, smatraju se zamenjenim

375

odgovarajućim organima i kancelarijama, predviđenim regionalnim zakonom o izboru Regionalnog parlamenta, kada je reč o izbornoj jedinici Trento. 4) U Autonomnoj Pokrajini Bolzano/Bozen, dok pokrajinski zakon, predviđen prethodnim članom 47. Specijalnog statuta Trentino-Alto Adiđe/Južni Tirol, kao što je izmenjeno stavom 1. ovog člana, ne stupi na snagu, primenjuju se postojeći izborni zakoni, u meri u kojoj se mogu uskladiti.

376

Literatura: S. Beljanski, N. Dimitrijević, D. Golubović, S. Jovanov, A. Lošonc, A Molnar Regionalizam kao put ka otvorenom društvu, Visio mundi, Novi Sad, 1994. dr M. Jovičić Regionalna država, Vajat, Beograd, 1996. dr J. Komšić Principi evropskog regionalizma, PHILIA, Novi Sad, 2007. dr J. Komšić Partijski koncepti regionalnih i pokrajinskih autonomija, Zbornik: U susret novom Ustavu Srbije, Fondacija Fridrih Ebert, Beograd, 2004. str. 97 – 119. dr J. Komšić Dileme demokratske nacije i autonomije, Službeni glasnik, Beograd, PHILIA, Novi Sad, 2006. dr J. Osmanković i dr M. Pejanović Euroregije i Bosna i Hercegovina, Centar za lokalnu i regionalnu samoupravu, Sarajevo, 2006. dr M. Pajvančić Srbija između Ustava i ustavnosti, Helsinški odbor za ljudska prava, Beograd, 2005. dr M. Pajvančić Struktura parlamenata i reprezentovanje regija, Zbornik radova Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, 2003, str. 93 – 102 dr M. Pajvančić Participation of the Autonomous Province in State Affairs: European Standards and Domestic Legislation, Zbornik Essays on regionalisation – 2, Local Democracy Agency, Subotica, 2005, str. 22 – 33. dr M. Pajvančić Struktura parlamenta i reprezentovanje autonomija – regija, Zbornik Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, Konrad Adenauer Stiftung, 2003. str. 93 – 102. dr M. Pajvančić #ova Ustava Srbije in avtonomija Vojvodine (evropski standardi in primerjalna analiza osnutkov ustav), Lex Localis, Revija za lokalno samoupravo, Maribor, april 2006. br. IV /2/ 2006. str. 63 – 89. dr M. Pajvančić #ovi Ustav Srbije i autonomija Vojvodine, Glasnik advokatske komore Vojvodine, br. 12/ 2005, str. 591 – 613. dr M. Petrović Regioni (oblici teritorijalne autonomije)u teoriji prava i pravnoj teoriji, Zbornik Matice Srpske za društvene nauke, 2002, str. 97 - 127 dr N. Skenderović Ćuk Regionalizacija i njen uticaj na status lokalne samouprave – komparativni prikaz evropskih koncepcija, Zbornik Lo-kalna demokratija – stanje i perspektive, Magna agenda, Beograd, 2001. dr N. Skenderović Ćuk Ekonomska politika regionalne saradnje – međunarodna regionalna saradnja Zbornik Politika i slobode, Institut društvenih nauka, Centar za ekonomska istraživanja, Beograd, 2003. dr V. Stanovčić Podela vlasti, Zbornik Građanin u pravnom sistemu SR Jugoslavije, Beograd, 1999. dr I. Vujačić Teritorijalna organizacija vlasti, Zbornik Pravni sistem i država u demokratskoj tradiciji, Fondacija Konrad Adenauer, Beograd, 2003. str. 90 – 92. dr I. Vujačić Teritorijalna organizacija vlasti, Prizma, januar 2003. str. 30 – 39.

377

Zbornik Predlozi za novi Ustav Srbije, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd 2004. Zbornik Predlozi za novi Ustav Srbije II, Fridrih Ebert Stiftung, Beograd 2005. Zbornik Principi ustavne deklaracije, Forum za etničke odnose, Beograd, 2000. Zbornik Srbija država regiona, Veće za demokratske promene, Beograd, 2000. Zbornik #ovi koncept lokalne samouprave u Srbiji, Agencija za lokalnu samoupravu, Subotica, 2002. Zbornik Ogledi o regionalizmu – komparativna studija, Agencija za lokalnu samoupravu, Subotica, 2001. Zbornik Ogledi o regionalizaciji 2, Agencija za lokalnu samoupravu, Subotica, 2005. Zbornik Ustavno pravni okvir decentralizacije Srbije i autonomija Vojvodine, Centar za regionalizam, Novi Sad, 2001. Zbornik Građani i regioni, Subotičke novine, Subotica, 1994. Zbornik Vojvodina i budući Ustav Srbije, Novi Sad, Fondacija Konrad Adenauer, 2003. Zbornik Vojvođansko pitanje, posebno izdanje Nove srpske političke misli, Beograd, 2005. Z. Vacić, B. Mijatović, A. Simić, Z Radović Regionalizacija Srbije, Bilateral Commission.

378

SADRŽAJ Deo I REGIONALNA DRŽAVA – - međunarodni izvori i komparativna ustavnost ................ 1 1. Pojam regiona ................................................................. 2 2. Ustavni status regiona ..................................................... 3

2.1 Opšti okvir ........................................................ 4 2.2 Oblici regionalizma .......................................... 6

3. Nadležnosti regiona ........................................................ 8 3.1 Principi raspodele nadležnosti .......................... 9 3.2 Obim i sadržaj nadležnosti regiona ................ 10 3.3 Priroda i vrste nadležnosti regiona ................. 14 4. Učešće regiona u obavljanju državnih poslova ............ 15 4.2 Učešće regiona u zakonodavnoj vlasti organa na centralnom nivou ................................. 17 5. Finansijska autonomija regiona .................................... 23 6. Organizacija vlasti u regionima .................................... 26 7. Međuregionalna saradnja .............................................. 29 8. Zaštita prava na regionalnu samoupravu ...................... 31 Deo II AUTONOMIJA - PREDLOZI ZA USTAV SRBIJE 1. Predlozi za Ustav Srbije i autonomija Vojvodine - evropski standardi i uporedna analiza projekata Ustava Srbije .................................................................... 33 1. Ustavni status autonomne pokrajine ................ 34

2. Nadležnosti autonomne pokrajine .................... 41 3. Učešće autonomnih pokrajina u organima centralne vlasti ....................................................... 50 4. Učešće u donošenju odluka centralne vlasti ...... 51

5. Finansiranje autonomnih pokrajina ................... 54 6. Organi autonomne pokrajine ............................. 58 7. Zaštita prava na regionalnu samoupravu ........... 62

2. Standardi evropskih dokumenata o regionima i novi Ustav Srbije - predlozi ovlašćenih predlagača -............. 64 1. Formiranje autonomnih pokrajina ..................... 65 2. Pravna priroda i status najvišeg pravnog akta

379

autonomne pokrajine .......................................... 72 3. Odlučivanje o području na kome se prostire autonomna pokrajina ........................................... 73 4. Načelo subsidijernosti i raspodela nadležnosti ... 75 5. Propisi koji ustanovljavaju izvornu nadležnost autonomnih pokrajina ......................................... 76 6. Nadležnosti autonomne pokrajine u domenu sudske vlasti ...................................... 77 7. Izvršavanje propisa centralne vlasti .................... 80 8. Instrumenti koji obezbeđuju jedinstvo pravnog poretka .................................. 81 9. Učešće autonomnih pokrajina u vršenju poslova iz nadležnosti Republike ...................... 82 10. Evropski standardi o regionima koje predlozi ustava ne regulišu ................................. 86 Deo III AUTONOMIJA U USTAVU SRBIJE 1. Pravo građana na pokrajinsku autonomiju - evropski standardi i ustavna rešenja - ........................... 90 1. Odredbe o autonomnim pokrajinama u ustavnoj sistematici ............................................ 91 2. Opšte ustavne odredbe o statusu autonomne pokrajine i lokalne samouprave ..... 94 3. Posebne ustavne odredbe o statusu autonomnih pokrajina ........................................ 97 4. Evropski standardi o regionima koji u Ustavu nisu regulisani ...................................... 107 2. Mišljenje Venecijanske komisije .................................. 111 Prilozi ................................................................................ 115 Farska ostrva – normativni akti ............................. 117 Katalonija organski zakon ..................................... 141 Olandi – akt o autonomiji ...................................... 284 Trentino - Alto adidje/Južni Tirol ......................... 320 Literatura ........................................................................... 375