JAVNA USTANOVA GIMNAZIJA VASO PELAGI BRKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE

MATURSKI RAD IZ PSIHOLOGIJETEMA: UTICAJ MALIH GRUPA NA POJEDINCA__________________________________________________

Kandidat: Sanja AbadiMentor: Ivana Kokanovi, prof.

BRKO,MAJ 2015. GODINE

REZIME

U svakodnevnom govoru grupom nazivamo dvoje ili vie ljudi koji se po nekoj karakteristici mogu izdvajiti od ostalih (srednjokolaci, penzioneri, radnici i sl). Grupom oznaavamo i mnotvo ljudi okupljenih na nekom mjestu (publika u pozoritu ili na stadionu). Kada socijalni psiholozi koriste ovaj pojam, oni, kao posebno vaan izdvajaju kriterijum psiholoke bliskosti(povezanost i meusoban uticaj lanova grupe). Prema njima, grupa je skup meusobno povezanih ljudi koji imaju neki zajedniki cilj i izvjesne zajednike karakteristike.Najvidljivija karakteristika male grupe je ogranien broj lanova (od 2 do 20), to im omoguava da gotovo svakodnevno, neposredno i prisno kontaktiraju. U maloj grupi postoji intenzivna interakcija meu lanovima, njihova uzajamna zavisnost, kao i snaan uticaj grupe na miljenje, osjeanja i ponaanje svojih lanova. Takve grupe, koje snano utiu na svoje lanove su: porodica, vrnjaka grupa, odjeljenje, radna grupa, susjedi u manjoj kui itd.SadrajUvod11.POJAM I KARAKTERISTIKE GRUPE21.1Vrste grupa31.2 Formiranje grupa42.RUKOVOENJE GRUPOM63.MALE GRUPE I NJIHOV UTICAJ NA POJEDINCA83.1Karakteristike male grupe93.2 Porodica i njen uticaj na pojedinca73.2.1 Karakteristike odnosa u porodici93.3Grupa vrnjaka i njihov uticaj na pojedinca103.3.1 Karakteristike vrnjake grupe10113.4kolsko odjeljenje i njegov uticaj na pojedinca

3.5 Radna grupa i njen uticaj na pojedinca1213Zakljuak

14Literatura

UvodLjudi pripadaju veem broju razliith grupa. Sa roenjem postajemo lanovi porodice, zatim smo lanovi vrnjake grupe, pa kolskog odeljenja, brane zajednice, radne organizacije, raznih politikih i drugih organizacija i udruenja. ovjek je istovremeno lan vie velikih grupa(drave u kojoj ivi i nacije kojoj pripada).Pripadnitvo odreenim grupama utie no samo na trenutno ponaanje ljudi nego i na formiranje novih osobina i karakteristika kao i na ponaanje u celini (nije isto da li e se dete tokom ivota druiti sa dobrim vrsnjacima ili e pripadati ulinoj bandi). U toku funkcionisanja grupe javljaju se psiholoki fenomeni na koje ne nailazimo pri prouavanju izolovanog pojedinca (sami pojmovi kao to su rukovoenje, mo, poloaj ne bi postojali bez pojma grupe).

Najvidljivija karakteristika male grupe je ogranien broj lanova (od 2 do 20), to im omoguuje da gotovo svakodnevno, neposredno i prisno kontaktiraju. U maloj grupi postoji intenzivna interakcija meu lanovima, njihova uzajamna zavisnost, kao i snaan uticaj grupe na miljenje, osjeanja i ponaanje svojih lanova. Tako tvoje ponaanje na ulici, u diskoteci, na izletu dobrim dijelom odreeno je i miljenjem tvoje porodice. Iako nijesu neposredno prisutni, tvoji roditelji utiu na to kako e se ponaati i van kue. Grupe koje snano utiu na svoje lanove su: porodica, vrnjaka grupa, odjeljenje, radna grupa, susjedi u manjoj kui itd.Karakteristike male grupe su sledee:- Ogranien broj lanova (nikada tako veliki da se ne bi mogao ostvariti neposredan kontakt)

- Uzajamno opaanje(lanovi ne samo da se meusobno poznaju, ve svakodnevno zajedno obavljaju neke zajednike aktivnosti)

- Neposredna interakcija(u velikim grupama interakcija je vie posredna, ovdje je interakcija neposredna, licem u lice)

- Uzajamna zavisnost i uzajamni uticaj(na stavove, ponaanje)

1. POJAM I KARAKTERISTIKE GRUPE

Udruivanje u grupe se najee objanjava:

Zadovoljavanjem razliitih potreba ovjek je lan grupe jer smatra da tim lanstvom moe zadovoijiti razliite potrebe, kao to su za egzistencijom, za afirmacijom, za emocionalnom vezanou.ovjek je osim biolokog i socijalno bie, tako da je njegova bitna odlika drustvenost. To je uroenja tendencija koja je karakteristina kako za primitivne organizme (amebe) tako i za ovjeka. ovjek osea potrebu da bude okruen drugon ljudima i da kontaktira sa njima. Potreba za drutvom je naroito: snana u potpunoj izolaciji. Izvan drutva bio bi nemogu razvoj linosti, specifinih ljudskih osobina i obrazaca ponaanja. Prouavanje grupe je predmet prouavanja mnogobrojnih nauka kao to su : sociologija, filozofija, antropologija. Na razlliite naine svaka od ovih nauka pristupa ovom problemu, ali su svrhe prouavanja zajednike za sve. Izuavanjem karakteristika grupnog ponaanja i korienjem saznanja o grupi mi potpunije upoznajemo i boije razumemo pojave koje u vezi sa grupom izucava ma koja nauka.Uticaj grupe na razvoj odreenih osobina licnosti. Zavisno od okruenja u kome se pojedinac nalazi od toga kako se ostali lanovi ophode prema njemu zavisi e kako njegovo trenutno tako i trajno ponaanje. Naroito je znaajan uticaj porodice i vrnjake grupe. lanstvom u grupi pojedinac poinje da mijenja svoje stavove i da prihvata grupne. Javljaju se ponaanja karakteristina za grupu, a meu njima konformiranje grupno reavanje problema, grupno odluivanje. Bi1o je mnogo pokuaja da se doe do jedne definicije koja bi obuhvatila sve vazne podatke vezane za grupu. Razni naunici u svojim definicijama istiu znaaj razliitih karakteristika grupe. Jedni istiu znaaj razvijene interakcije drugi zajedniki cilj, zajednike norme ponaanja, svest o pripadnosti, strukturu grupe.Jedna od mnogobrojnih definicija je: psiholoku grupu moemo definisati kao dva ili vie lica koji ispunjavaju sledee uslove :

- odnosi meu lanovima su uzajmno zavisni

- ponaanje ma kog lana utie na ponaanje drugih lanova

- lanovi imaju zajedniku ideologiju

- skup verovanja, vrednosti, norme, koje reguliu njihovo uzajamno ponaanje.

Ta se ideologija razvijala dok lanovi grupe rade zajedno na zajednikim zadacima i sa vremenom ona postaje do izvesnog stepena svojstvena njima kao lanovima grupe i izdvaja njihovu grupu od ostalih grupa. Meutim, poto je.sam termin grupa jako irok i obuhvata vei broj skupina nemogue je da se sve one obuhvate jednom definicijom.1.1. Vrste grupa

Postoji veliki broj grupa koje se mogu klasifikovati na razliite naine. Jedan od naina klasifikovanja grupa je struktuiranost. Na osnovu nje mogua je podela na:

NESTRUKTUIRANE (publika, masa, socijalni pokret)

STRUKTUIRANE (male, velike drutvene grupe, organizacija)

Za sve grupe bilo da su one struktuirane ili nestruktuirane zajednike su sledee karakteristike:

Odreeni broj osoba, da bi smo uopte mogli da govorimo o grupi. Potrebno je da postoji veza izmeu odreenog broja osoba, koji moe biti vei ili manji. Kod nestruktuiranih taj broj moe da bude veoma veiiki i do nekoliko miliona, dok kod struktuiranih taj broj moe da bude i veoma veliki, ali i veoma mali.

Druga karakteristika je povezanost lanova, npr. da lanovi imaju slina interesovanja.

NESTRUKTUIRANE GRUPE ine osobe koje su okupljene na nekom prostoru i imaju zajedniki cilj, ali ne preduzimaju zajednike akcije da bi taj cilj ostvarili. One se jo zovu i grupe u irem smislu. Uglavnom su privremene i kratkotrajne. Najznaajnije grupe su:

-publika podrazumeva vei broj ljudi trenutno okupljenih koji se nalaze na istom mjestu i imaju zajedniki cilj okupljanja. Primer za to je koncert grupe "Bijelo Dugme".

-masa ill gomila je takoe privremeno okupljena prostorno povezana grupa, ali kod nje postoji stanje poveane uzbuenosti koje se prenosi sa jednog na druge lanove i ije ponaanje nije uvek kontrolisano.

-socijalni pokreti oznaavaju vie lica koji se aktivno zalau za ostvarivanje odreenih ciljeva. lanovi nisu u meusobnom kontaktu, niti postoji utvren sistem poloaja i uloga. Za razliku od publike i mase, socijalni pokreti su relativno trajni i imaju jasno utvren cilj. Socijalni pokreti imaju znaajnu ulogu jer doprinose drutvenim promenama. Najznaajniji su: ekoloki, feministiki i mirovni pokreti.STRUKTUIRANE GRUPE se jo nazivaju i grupe u uem smislu. Kada u svakodenvnom govoru koristimo termin grupa najee mislimo na grupe u uem smislu. Jedna od osnovnih karakteristika ovih grupa je da postoji usklaena zajednika akcija lanova, radi ostvarivanja zajednikog cilja u kome svaki lan ima svoje mesto i ulogu. Struktuirane grupe imaju i opte karakteristike po kojima se razlikuju od nestruktuiranih grupa, a to su: zajedniki cilj, usklaene aktivnosti (zajednika akcija lanova), da bi grupa uspesno funkcionisala razvijaju se grupne norme tj. pravila ponaanja pojednih lanova u grupi, razvija se svest o pripadnosti grupi, odnosi meu lanovima grupe su stabilniji, trajniji. Struktuirane grupe se dele prema sledeim kriterijumima.1.2. Formiranje grupa"Grupa se formira iz skupa osoba meu kojima su se pojavili razliiti oblici interakcije". Uvek je potrebno odreeno vreme da bi se iz skupine osoba razvila grupa, da grupa razvije unutranju strukturu i da ovlada svojim funkcijama. Grupnost u razliitim fazama razvoja grupe moe biti izraena u raliitom stepenu. lanstvom u grupi ljudi zadovoljavaju mnogobrojne potrebe. Sve se to potrebe mogu podeliti na dve osnovne vrste. Prvu ine potrebe kojima grupa slui kao sredstvo, npr da bi se neko bavio muzikom postaje lan nekog muzikog ansambla ill polazi u muziku kolu. Drugu vrstu ine potrebe za koje je lanstvo u grupi postalo cilj. To su potrebe za druenjem, potreba susretanja sa bliskim odnosima, da nas neka grupa i njeni lanovi prihvate (porodica, prijateljska grupa).

Grupe mogu da nastanu :

sponatano zbog uzajamne privlanosti ili zbog zadovoljstva zbog lanstva i zadovoljstva zbog kontakta sa drugim lanovima grupe. Od lanova zavisi kakav e odnos biti u grupi. Tu spada prijteljska grupa. namerno radi ostvarivanja nekog cilja. Unapred se utvruje kako ce se lanovi ponasati. Tu spada npr. fabrika igraaka koja se osniva zbog proizvodnje igraaka. Meutim, sve grupe bilo da one nastaju spontano ili namerno treba da prou kroz process razvoja da bi uspenije obavljali ciljeve zbog kojih postoje.

Na koji nain e se formirati grupa, koje e biti njene bitne karakteristike zavisi od:

neposrednog socijalnog okruenja u kome se grupa nalazi. Razliiti su naini formiranja kolskog odeljenja i nekih adolescentskih grupa.

veliku ulogu u formiranju grupa imaju interesi i ciljevi lanova, blizina i raspored u prostoru imaju znaajnu ulogu kao i komunikacija meu lanovima

personalni inioci formiranja; ono to ljudi oekuju od grupe kojoj pripadaju ima veliki uticaj na njihov opti odnos prema grupi. Nekada su grupe privlane jer omoguavaju svojim lanovima da javno ispoljavaju svoje miljenje, all nekada se ovek pokorava zahtevim grupe, konformira se.U svakoj grupi postoje dve vrste ciljeva: individualni i grupni. Individualni ill lini su lini ciljevi lanova, a grupni ill zajedniki su ciljevi veine ill svih lanova, vani su za odravanje i funkcionisanje grupe. U grupama koje nastaju sponatano grupni ciljevi su uglavnom lini. Da bi pojedinac prihvatio stavove i miljenja grupe, grupa ga na razliite naine na to podstie (nagraivanjem i kanjavanjem). Radi uspenog ostvarivanja ciljeva u grupi ponekad postoje propisana pravila ponaanja ili grupne norme. U prijateljskim gruparna ta pravila ponaanja nisu propisana, all ih se lanovi pridravaju jer je to uslov za ouvanje grupe. Ove grupne norme su najee vezane za funkicionisanje grupe. lanovi znaju na koji nain treba da se ponaaju, znaju ta se od njih oekuje i ta mogu da oekuju od ostalih lanova. lanovi prihvataju norme ukoliko su one znaajnije za ostvarivanje cilja grupe, ukoliko je vea vezanost lanova za grupu ill ukoliko je vei pritisak da se norme postuju.

2. RUKOVOENJE GRUPOM

Unutar svake grupe bilo da je ona formalna ili neformalna, lanovi imaju odreeni poloaj i uloge koje su za taj poloaj vezane. Neki lanovi imaju vie, a drugi manje uticaja na opte ponaanje grupe. Ponaanje i uspjeh grupe zavisi od toga kakav je uticaj voe i kakav je nain rukovoenja. Rukovoenje je grupno ponaanje koje je usmereno ka ostvarivanju zajednikih ciljeva voe i lanova grupe. Pod voom se podrazumeva osoba koja zauzima poseban poloaj, mjesto u grupi i ima posebnu ulogu. To je osoba koja je dominantna i ima veliki uticaj na druge lanove grupe. Za formalne grupe gde je uloga lanova unapred odreena, unapred je odreeno i ko e biti voa, dok u neformalnim lanovi sami biraju ko e ih voditi. Obino se formalni zove rukovodilac, a neformalni voa. Meutim, u formalnim pored rukovodioca moze da postoji i voa, koji nema zvanini poloaj, ali ima uticaj na pojedince i ponaanje grupe u celini. Uglavnom obavljaju one funkcije koje je rukovodilac zanemario.Osnovne funkcije voe su :

1. upravljanje grupom tj. pokretanje lanova grupe na rad radi ostvarivanja ciljeva grupe (postavljaju i planiraju ciljeve grupe, utiu na dobre odnose meu lanovima i razreavaju sporove ukoliko do njih doe).

2. staranje o lanovima (preuzimanje odgovornosti za rad lanova, davanje primera lanovima).

Voa grupe moe da utice na grupu na razliite naine. Neke voe vie nareuju, zahtevaju pokornost i koriste mo nagraivanja i kanjavanja. Drugi vie ubeuju, podstiu motivaciju lanova da obave zadatke, a radije koriste mo strunjaka i mo informisanja. Kako e se voa ponaati prema lanovima zavisi od njegovih linih karakteristika, od njegovih shvatanja o ljudskoj prirodi, od stavova grupe, ciljeva grupe... Po pravilu svaki voa koristi vie tipova moi, ali neke od njih ee. S obzirom na to koji tim moi koristimo razlikujemo nekoliko tipova rukovoenja. Postoje dva osnovna tipa rukovoenja: demokratsko i autokratsko a neki govore i o liberalnom rukovoenjeu. U autokratskom rukovoenjeu voa inma centralnu i dominantnu ulogu. On sve reava sam i od njega zavisi grupa i aktivnost u grupi. Insistira na poslunosti i pokornosti, razvija oseanje ugroenosti i nesigurnosti lanova da bi poveao zavisnost od voe. lnsistira na produktivnsoti grupe, vodi rauna da svako obavi svoje zadatke I procenjuje, njihovo izvravanje. Sam odreuje politiku grupe kao i aktivnost lanova.

Odluno se suprotstavlja svakoj promeni u grupi i tako uvruje sebi centralno mesto. Ne uputa se u diskusiju sa lanoviam u vezi stvari bitnih za posao. Trudi se da bude to manje komunikacije meu lanovima ili da se komunikacija obavlja preko njega. Ponekad ova grupa moe da postigne ove rezultate, ali esto se javljaju agresivni sukobi i frustracije. Demokratski voa nije izolovan od ostalih lanova ve sarauje sa njima. Nastoji da to vie pobolja komunikaciju meu lanovima. Radi prema sugestiji lanova. Odgovornost je rasporeena meu lanovima pa su zato i oni vise zainteresovani i motivisani za rad. Podstie samostalnost pojedinca uvaava njegovu linost kao i individualne potrebe lanova. Ako se grupa nae u tekoama lanovi su spremni da se rtvuju zarad grupe. Nain rukovoenja mijenja se sa razvojem drutva i drutvenih odnosa. Tip rukovoenja ne zavisi samo od linosti voe ve i od situacije u kojoj se grupa nalazi. Autoritarne linosti tee autokratskom rukovoenjeu, ali ako se grupa nae u krizi javlja se potreba za autokratskim voom iako je do tada voa bio demokratski. Poznati su eksperimenti o efektu tipa rukovoenja na ponaanje lanova u grupi koje je izvodio Levin sa saradnicima jo 1940 g. radio je sa dve eksperimentalne grupe koje su inili djeaci od 10 godina, a koji su radili pod nadzorom starijih deaka. Dogovor je bio da jedan od voa rukovodi grupom demokratski, a drugi autokratski. U autokratskoj grupi voa je o svemu odluivao sam. Sam je planirao aktivnost, sam je donosio odluke ta e se i kako uraditi, sa lanovima nije razgovarao o buduim operacijama ve je davao samo kratkotrajne zadatke. Odreivao je ko e sa kim da radi, a lanove je hvalio ili grdio bez ikakvog obrazlozenja. Ostao je po strani od svih grupnih aktivnosti... U demokratkoj grupi voa je planirao zadatke i donosi odluke na osnovu savetovanja sa lanovima grupe. Ako bi ga lanovi grupe pitali za savet predlagao bi nekoliko reenja i dozvoijavao da djeaci sami kroz grupnu diskusiju donesu odluku ta e se uraditi. Djeaci su sami birali zadatke kao i saradnike u poslu, a voa se trudio da ocenjuje radni uinak objektivno i da prema objektivnim kriterijumima hvali ili grdi lanove grupe. 3. MALE GRUPE I NJIHOV UTICAJ NA POJEDINCANajvidljivija karakteristika male grupe je ogranien broj lanova (od 2 do 20), to im omoguuje da gotovo svakodnevno, neposredno i prisno kontaktiraju. U maloj grupi postoji intenzivna interakcija meu lanovima, njihova uzajamna zavisnost, kao i snaan uticaj grupe na miljenje, osjeanja i ponaanje svojih lanova. Tako tvoje ponaanje na ulici, u diskoteci, na izletu dobrim dijelom odreeno je i miljenjem tvoje porodice. Iako nijesu neposredno prisutni, tvoji roditelji utiu na to kako e se ponaati i van kue. Grupe koje snano utiu na svoje lanove su: porodica, vrnjaka grupa, odjeljenje, radna grupa, susjedi u manjoj kui itd.

3.1. Karakteristike male grupeKarakteristike male grupe su sledee:

Ogranien broj lanova (nikada tako veliki da se ne bi mogao ostvariti neposredan kontakt)

Uzajamno opaanje(lanovi ne samo da se meusobno poznaju, ve svakodnevno zajedno obavljaju neke zajednike aktivnosti)

Neposredna interakcija(u velikim grupama interakcija je vie posredna, ovdje je interakcija neposredna, licem u lice)

Uzajamna zavisnost i uzajamni uticaj (na stavove, ponaanje)

3.2. Porodica i njen uticaj na pojedinca

Najznaajnija mala grupa je porodica. Za razliku od drugova, porodicu ne moe da bira. lan porodice postaje naprosto roenjem i injenicom da si bioloki vezan s ostalim lanovima svoje porodice. Porodica je zajednica zasnovana na srodnikim i roakim vezama njenih lanova. U porodici su svi jedni drugima srodnici i meusobno se roaki oslovljavaju. Porodicu kao primarnu grupu, odlikuje vie znaajnih karakteristika. Prije svega, to je snana, duboka i dugotrajna emocionalna povezanost lanova porodice (njenost, ljubav, brinost, ali se nekada izmeu djece mogu javiti i zavist, ljubomora i sl.). Dalje, esta je i raznovrsna unutargrupna interakcija (uzajamno pomaganje, takmienje, sukobi, mirenja i sl.). Najzad, karakterie je i snana grupna kohezija (bliskost lanova porodice posebno dolazi do izra-aja u situaciji kada je porodica ili neki njen lan ugroen drutvenom krizom ili zdravstvenim problemima) i veoma prisni i iskreni odnosi izmeu srodnika (razmjena najlinijih tajni meu braom/sestrama, jadanja djece majci, povjeravanje ocu i sl.). Zbog svih ovih karakteristika, porodica ima izuzetno vanu drutvenu i psiholoku ulogu.

3.2.1. Karakteristike odnosa u porodici

Porodica je najvanija primarna zajednica, jer su lanovi porodice meusobno povezani prisnim emocionalnim vezama, tijesnom saradnjom i uzajamnim pomaga njem. porodica poiva na ljubavi, meusobnom pomaganju i brizi lanova porodice jednih za druge. provjeri da li takvi odnosi vladaju u koli. Neke od karakteristika odnosa u porodici su:

Zajedniki ivot i svakodnevni meusobni kontakti licem u lice

Nesebino pomaganje i briga lanova jednih za druge

Jaka emocionalna vezanost (ljubav lanova) jednih prema drugima

Bezgranino povjerenje i podrka svih lanova

Slobodno ispoljavanje onoga to se osjea i misli

Slobodno i nesputano ponaanje

Trajna vezanost (do kraja ivota)3.3. Grupa vrnjaka i njihov uticaj na pojedinca

Vrnjaci su neformalna, prijateljska, mala grupa djece/mladih (najee, 57 lanova, uzrasta od 12 do 18 godina). lanovi vrnjake grupe priblino su istog uzrasta, obrazovanja, slinih stavova, interesovanja i sistema vrijednosti, koji se dobro poznaju meu sobom i koji se esto i intenzivno drue. Kao neformalna grupa oni nemaju unaprijed zacrtane ciljeve i zadatke, niti su njihovi odnosi propisani i normirani. Grupa vrnjaka spontano se formira na osnovu zajednikih afiniteta, uzora, interesovanja (za fudbal, za poeziju, film, raunare i sl.) i uzajamne simpatije. lanovi grupe su ravnopravni, odnosno imaju priblino isti status i mo. Istina, u nekim situacijama, kada se odluuje gdje e ii na zabavu, neko od lanova se moe nametnuti kao voa (ko dobro poznaje diskoteke), ali zato u drugoj situaciji, kada o neemu treba pregovarati sa starijima (roditeljima, nastavnicima) to moe biti neki drugi lan (recimo, koji je dobar uenik, primjernog ponaanja). Oni se esto sastaju i provode slobodno vrijeme u druenju, rekreativnoj aktivnosti, askanju i zabavi (urke, diskoteke, koncerti, kafii).

3.3.1. Karakteristike vrnjake grupe

Karakterie je nepostojanje grupnih zadataka, ali postoji zajednika aktivnost (druenje, izlasci...).

Formira se radi zadovoljenja razliitih, prije svega socijalnih (druenje, zabava) i personalnih potreba(za pripadanjem, za ljubavlju, za afirmacijom).

Formira se na osnovu uzajmne privlanostilanova (interesovanja, stavovi, vrijednosti).

Postojistruktura, ali ne formalizovana (istaknuti lanovi u neemu; voe u nekim situacijama).

Postoji vrsta vezanosti sklonostkonformiranjunormama grupe (prihvatanje miljenja veine u grupi).Vrnjaci su vana grupa za formiranje linosti i socijalizaciju, naroito u adolescenciji. Oni tada mladoj osobi, koja nije vie dijete, ali jo nije ni odrastao ovjek, pomau da se odvoji od porodice, da odraste i da zadovolji mnoge svoje socijalne potrebe (potreba za pripadanjem, za ljubavlju, za prijateljstvom, za linim i grupnim identitetom, potreba za postignuem, za linom i drutvenom afirmacijom, za uspjehom, za moi itd.). Na osnovu druenja, uestvovanja u drutvenim igrama s pravilima, vrnjaci pomau pojedincu da pree na vii stadijum moralnog suenja, kada se moraju uzeti u obzir potrebe i gledita drugih, kao i za sve obavezujua, opta pravila kao kriterijum moralne procjene Kroz uestvovanje u zajednikim vrnjakim aktivnostima i igrama, kao i rjeavanju meulinih konflikata, adolescent stie pojam prava i pravde. Posebno su znaajne vrnjake grupe djeaka i djevojica za sticanje polnog identiteta i uenje svoje rodne uloge, kao i za uspostavljanje zrelih odnosa sa suprotnim polom. U grupi vrnjaka, poredei se s drugima po snazi, izgledu, pameti, obrazovanju, privlanosti, istrajnosti i mnogim drugim sposobnostima i osobinama linosti, svaki pojedinac, lan grupe, stie svijest o sebi i zadobija odreenu mjeru samopotovanja.

3.3. kolsko odjeljenje i njegov uticaj na pojedinca

Po nainu nastanka kolsko odjeljenje je formalna grupa, jer ga formiraju kolske vlasti (direktor kole) s jasnim ciljem i zadacima (sticanje znanja, usvajanje vrijednosti i stavova). kolsko odjeljenje obino ima formalizovanu strukturu s odreenim ulogama (predsjednik odjeljenjske zajednice, blagajnik, redar i sl.). Uenik u kolskom odjeljenju provodi mnogo vremena i to svakodnevno, godinama, tako da ivot u kolskoj zajednici ostavlja dubok peat na linost uenika, njegove navike, stavove, vrijednosti. U njemu se usvajaju pravila kolske discipline, ponaanja prema autoritetima (nastavniku, direktoru, strunim licima), prema drugom ueniku, stiu se radne navike, ui se pravilima grupnog rada. Kasnije, kada se uenici meu sobom bolje upoznaju i zblie, odjeljenje postaje i vrlo vana neformalna grupa, jer se spontano obrazuju prijateljske, line veze na osnovu afiniteta, zajednikih interesovanja, naklonosti i simpatija. Neki uenici spontano postaju voe kada je rije o javnom mnjenju razreda, neki drugi kada se organizuju sportska takmienja. Izmeu uenika u odjeljenju stvaraju se uzajamne afektivne i socijalne veza (naklonosti i nenaklonosti, prijateljske i neprijateljske). Odjeljenja se razlikuju po stepenu kohezivnosti grupe i atmosferi koja vlada u kolektivu. U nekim odjeljenjima ee su svae i meusobni sukobi, a neka su slona i lako se dogovaraju po svim pitanjima.3.5. Radna grupa i njen uticaj na pojedinca Preduzee je specifina organizacija koja se smiljeno formira radi proizvodnje odreenih drutvenih dobara (televizora, automobila) ili davanja odreenih usluga graanima (bilo intelektualnih ili fizikih). Pojedinci koji se ukljuuju u rad takvih organizacija obino imaju svoje specifine ciljeve (da dobiju platu i tako zadovolje svoje egzistencijalne potrebe; da steknu afirmaciju u struci, ugled i sl.), ali su duni da djeluju u funkciji ciljeva preduzea.

Da bi se uopte ukljuio u preduzee pojedinac mora da ispuni neke prethodne uslove (da ima potrebne sposobnosti, kvalifikacije i iskustvo u obavljanju vrste poslova kojima se preduzee bavi). Cjelokupnom svojom organizacijom preduzee je prije svega usmjereno na ostvarivanje ciljeva i zadataka radi kojih je osnovano (da proizvodi, prodaje svoje proizvode i da ostvari profit). Meutim, ukoliko organizacije ne rjeavaju i druge potrebe zaposlenih (potreba za odmorom, druenjem, afirmacijom i sl.) preduzee obino nije efikasno. Zaposleni, umjesto da se bave poslom, bave se sindikalnim pitanjima (zahtijevaju svoja prava, bolje uslove, bolji poloaj, ponekad trajkuju i odbijaju da rade). Odnosi u preduzeu znaajno se razlikuju od odnosa koji vladaju u porodici ili u grupi prijatelja. Na poslu, ljudi se oblae i oslovljavaju zvanino (kolega). U preduzeu postoji vrsta, i unaprijed utvrena struktura poloaja i uloga (direktor, poslovoa, radnik, pomoni radnik). Pored formalne, u svakom preduzeu postoji i neformalna struktura odnosa. Neke kolege s posla vremenom postaju prijatelji. Odreena grupa radnika se drui i nakon posla. Izmeu pojedinih grupa zaposlenih u preduzeu mogu se javiti rivalski odnosi, pa i konflikti. Zadaci koji se obavljaju, odnosi izmeu zaposlenih, prava i obaveze, nagrade i kazne, sve je to unaprijed utvreno i zapisano (u statutu, pravilnicima, zakonu), a od zaposlenih se prilikom stupanja na posao trai da ih prihvate (da potpiu ugovor s poslodavcem). Najvei dio svog ivota ovjek provede u porodici, koli i preduzeu.

Zakljuak

Dakle sama tema ovog maturskog rada bila je uticaj malih grupa na pojednica.Prije svega da bi neto rekli o samoj temi morali smo rei i sam pojam grupe. U svakodnevnom govoru grupom nazivamo dvoje ili vie ljudi koji se po nekoj karakteristici mogu izdvajiti od ostalih (srednjokolaci, penzioneri, radnici i sl). Grupom oznaavamo i mnotvo ljudi okupljenih na nekom mjestu (publika u pozoritu ili na stadionu).

Najvei dio svog ivota ovjek provede u porodici, koli i preduzeu.Upravo je to ono to i ini malu grupu. U maloj grupi postoji intenzivna interakcija meu lanovima, njihova uzajamna zavisnost kao i snaan uticaj grupe na miljenje, osjeanja i ponaanje svojih lanova. Porodica ima vane drutvene uloge: da putem reprodukcije stvori nove lanove drutva, da im obezbijedi uslove i sredstva za ivot, te da ih vaspita, obrazuje i socijalizuje. Porodica ima i vanu psiholoku ulogu, jer u njoj pojedinac moe zadovoljiti neke od svojih najvanijih psiholokih potreba (seksualnu, roditeljsku, potrebu za sigurnou, potrebu za ljubavlju, za prisnou, za samopotvrivanjem, za altruizmom itd.). Vrnjaci su vana grupa za formiranje linosti i socijalizaciju, naroito u adolescenciji. Oni tada mladoj osobi, koja nije vie dijete, ali jo nije ni odrastao ovjek, pomau da se odvoji od porodice, da odraste i da zadovolji mnoge svoje socijalne potrebe (potreba za pripadanjem, za ljubavlju, za prijateljstvom, za linim i grupnim identitetom, potreba za postignuem, za linom i drutvenom afirmacijom, za uspjehom, za moi itd.). Na osnovu druenja, uestvovanja u drutvenim igrama s pravilima, vrnjaci pomau pojedincu da pree na vii stadijum moralnog suenja, kada se moraju uzeti u obzir potrebe i gledita drugih, kao i za sve obavezujua, opta pravila kao kriterijum moralne procjene uenik u kolskom odjeljenju provodi mnogo vremena i to svakodnevno, godinama, tako da ivot u kolskoj zajednici ostavlja dubok peat na linost uenika, njegove navike, stavove, vrijednosti. U njemu se usvajaju pravila kolske discipline, ponaanja prema autoritetima (nastavniku, direktoru, strunim licima), prema drugom ueniku, stiu se radne navike, ui se pravilima grupnog rada.

Literatura

1. arko TREBJEANIN & Zoran LALOVI (2011) " POJEDINAC U GRUPI",Zavod za udbenike i nastavna sredstva Podgorica Udbenik za 3. ili 4. razred gimnazije2. Mihailovi Dobrivoje(2004), ,,Psihologija u organizaci, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 3. Nikola Rot(1999), ,,Psihologija grupe, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 4. Nikola Rot(1972), ,,Osnovi socijalne psihologije, Zavod za izdavanje udbenika Srbije, Beograd,.5. Dejvid Krec, Riard Krecvild(1969), ,,Elementi psihologije, Nauna knjiga, Beograd, 6. Normanj Majer(1965), ,,Industrijska psihologija, Panorama, Zagreb, 7. Nenad Havelka(1995), ,,Psihologija za drugi razred srednje medicinske kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.

Krec D., Elementi psihologije, Nauna knjiga, Beograd, 1969, str. 68.

Nenad H., Psihologija za drugi razred srednje medicinske kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995, str. 94

arko TREBJEANIN & Zoran LALOVI (2011) " POJEDINAC U GRUPI",Zavod za udbenike i nastavna sredstva Podgorica Udbenik za 3. ili 4. razred gimnazije

arko TREBJEANIN & Zoran LALOVI (2011) " POJEDINAC U GRUPI",Zavod za udbenike i nastavna sredstva Podgorica Udbenik za 3. ili 4. razred gimnazije

arko TREBJEANIN & Zoran LALOVI (2011) " POJEDINAC U GRUPI",Zavod za udbenike i nastavna sredstva Podgorica Udbenik za 3. ili 4. razred gimnazije

arko TREBJEANIN & Zoran LALOVI (2011) " POJEDINAC U GRUPI",Zavod za udbenike i nastavna sredstva Podgorica Udbenik za 3. ili 4. razred gimnazije