САДРЖАЈ

УВОД ...........................................................................................................................41. ДЕФИНИЦИЈА И ПОЈАМ АРХИТЕКТУРЕ...............................................5

1.1. Разлика између архитектуре и грађевинарства.................................5

1.2. Основни појмови у архитектури........................................................6

2. АРХИТЕКТОНСКИ СТИЛОВИ....................................................................7

2.1. Дефиниција појма...............................................................................7

2.2. Класификација стилова......................................................................8

3. ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ........................................................................8

3.1.Опште напомене...................................................................................8

4.АРХИТЕКТУРА САВРЕМЕНОГ ДОБА......................................................9

4.1. Уводне напомене................................................................................9

4.2. Сецесија...............................................................................................9

4.3.Арт нуво.............................................................................................10

4.4. Пуризам.............................................................................................10

4.5. Функционализам...............................................................................11

4.6.Арт деко..............................................................................................12

4.7. Архитектура слободних облика......................................................12

4.8. HI-TECK архитектура......................................................................12

4.9. Постмодерна.....................................................................................13

4.10. Модерно доба..................................................................................13

ЗАКЉУЧАК...............................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................15

УВОД

Чувени немачки филозоф Мартин Хајдегер свет дефинише као све оно сто је између земље и неба, тврдећи да је „Свет станиште где станују смртници...“. Полазећи од тог става, може се рећи да су „смртници“ област становања почели плански веома рано да осмишљавају. Стога, архитекте воле да кажу да је њихова дисциплина једна од најстаријих и најнеопходнијих, јер задовољва базичну људску потребу за сигурним сколоништем. Скоро стара колико и сам човек. Такође тврде да је историја архитектуре дуга колико и историја човечанства. Додају и то да је то специфично и само људска дисциплина, иако и неке животње, нарочито инсекти граде компликоване грађевинске моделе. Рећи ће и то, да је градња једно, а архитектура нешто сасвим друго – врста уметности која је резултат невероватне креативности и скоро невероватне способности да се машта претвори у стварност. Неке модерне грађевине то и потврђују својим неверовтним изгледом.

Без обзира на намере и жеље оних који су их пројектовали грађевински објекти, било да су стамбени, пословни или спортски, по завршетку почињу да живе “свој живот” и да на различите начине утичу на људе. Скоро свако место има неку грђевину која га карактерише. Ако неко помене Кип слободе знаћете да мисли на Њујорк, Ајфелова кула Вам говори да је реч о Паризу, Голден гејт Вас води у Сан Франциско, Авалски торањ дочекује испред Београда, а Бановина чини препознтљивим Ниш.

Колики значај поједине грађевине могу да имају на људе говори и чињеница да се о њима пишу радови, преве репортаже, прати се њихова историја, служе као уметничка инспирација, радо сликан објект …

Као што својим делом и дотигнућима неки људи постају бесмртни, тако постоје и безвремене грађевине. Египатске , као и пирамиде оне Маја и Инка, Стоунхенџ, ахрамови античке Грчке и Рима, скоро да су вечни. Иако нагрижени зубом времена и даље трајно сведоче о људима, и добу у ком су настали. Многи објекти више не постоје, али митови о њима и зеља да се реконструишу и пронађу и даље су трајни. Атландида, Семирамидини вртови, Светионик са Родоса… и даље хране машту обичних заљубљеника у уметност, али и научника, историчара, археолога и идругих истраживача.

Питања на која могу да одговоре подаци о овим, као и о многим савременим грађевинама, бројна су и разноврсна, али сва говре о човековој тежњи да укроти природу, да прекорачи границе могућег, да се искаже као стваралац и уметник, алтруиста и доброчинитељ.

Архитектура као дисциплина и наука о њој напредују са развојем предмета којим се баве- планирањем корисних, прикладних, великих, необичних, визионарских и маштовитих објеката.

4

1. ДЕФИНИЦИЈА И ПОЈАМ АРХИТЕКТУРЕ

Човек од давнина настоји да себи обезбеди место у коме ће моћи да се склони од временских неприлика и тако заштити од непредвидивих ћуди природе. Још у древна времана, кад су почли да се издвајају од осталих примата усправним ходом и коришћењем палца и алата, људи су тражили разне природне заклоне: пећине, јазбине, издубљена дебла дрвета - служили су као склоништа.

Са развојем човека и његове интелигенције развијала се и потреба за прелазак са природних на вештачке заклоне. Најпре примитивним алатом и од најраспорострањенијег материјала- земље и дрвећа, а потом све савремнијим инструментима и машинама и широким избором вештачких материјала, човек је током времна почео да гради све примереније, складније, промишљеније, веће и лепше објекте. На начин на који је градио одсликавао је његове потреба, али и ниво знања и вештина које је стекао. Географски положај, клима, природна богатство, све је то утицало на начин градње и коришћење материјала. Од примитивних земуница до небодера којима се не види врх, човек је градио и изражавао себе. Градњом је од преке потребе стигао до науке и уметности.

Како су се развијале грађевине тако се јавила и потреба за планирањем градње. Пре него што би се кренуло у изградњу објекта требало је направити план објекта и фазе изградње. И то нас је довело до појаве архитектуре.

Архитектура (лат. architektura, од старогрчке речи arkitekton, ὰρχιτεκτονική, од ὰρχι — главни и Τεκτονική — градитељ) у ужем смислу је наука и уметност пројектовања и обликовања зграда, односно унутрашњег и спољашњег архитектонског простора ентеријера и екстеријера.

Архитекта се бави планирањем и пројектовањем зграда и других грађевина, те суделује у надзору и вођењу градње. Архитекта осмишља грађевине с обзиром на контекст и програм, разматрајући при том масу, форму, волумен, простор, текстуру, структуру, светла и сенке, материјале и прагматичне ствари као трошкове, конструктивних и технолошких ограничавања да би дошао до практичног, економског и по могућности уметничког.

Стоунхенџ

1.1. Разлика између архитектуре и грађевинарства

Разлика између архитектуре и грађевинарства често је била предмет контроверзи. Николаус Певснер, европски историчар из прве половине 20. века, рекао је: „Гаража за бицикле је грађевина, катедрала у Линколну је архитектонско дело“. Данас је разлика прилично нејасна. Бернард Рудофски је у славном делу „Архитектура без архитеката“ сврстао у архитектуру читав низ грађевина које дизајнирају аматери. Што се више враћамо у прошлост, то је веће слагање око онога што спада у архитектуру, с обзиром да време изоштри разлике. Ако попут Витрувија сматрамо да је архитектура сва добра изградња, значи ли то да лоша архитектура не постоји? Како би се проблем решио, поготову с обзиром

5

на велики број грађевина у данашњем свету, можемо дефинисати архитектуру као оно што раде архитекте. Тако би се нагласак ставио на развитак архитектуре и архитеката.

Партенон у Атини

Пре се сматрало како је архитектура уметност, а грађевина инжењерство. Данас је таква подела неодржива, јер колико је свака грађевина јединствена, толико више долази до израза нужност сарадње инжењера и архитеката, колико је важна чврстоћа и сигурност грађевине, толико је битна њена функционалност и естетика, а све у сврху корисности и употребљивости као коначног циља. Данас се појам архитектура највише односи на високоградњу, урбанизам и сл.

У једном се смеру одвија грађење зграда. Зграде се истичу својим главним деловима изнад земље, граде се дакле у висину, па се грађење зграда често назива високоградња. Високоградња је дословни превод старогрчке речи „ὰρχιτεκτονική“ (архитектура) која је интернационализована. С друге стране имамо градњу саобраћајница (путева, же l езнице , мостови, тунели) и хидротехничких грађевина (водовод, канализација, хидротехничке регулације, мелиорације, искориштавање водених снага те пловност река и канала) поменути се објекти граде углавном при самом тлу, иако није правило. Такво се грађење често називају нискоградња обичнији је назив грађевинарство.

Архитектура као уметност Архитектура је уметност обликовања простора волуменом. Она је ликовна уметност која има практичну намену — заштита од природних непогода (киша, ветар, снег, итд), хладноће или топлоте. Грађевина изван ствара волумен (као скулптура), дакле има распоред и однос маса, однос пуног и празног, затвореног и отвореног, својства грађе, особитости обраде површина, обојеност итд. Уз три димензије – ширину, висину и дубину, архитектура укључује и четпарку димензију – време, тј. кретање потребно да се архитектура „доживи“ са свих страна, изнутра и споља! Посебан је и простор унутрашњости архитектуре који је потребно посматрати неодвојено од спољашњег омотача.

1.2. Основни појмови у архитектури

Одређени појмови се стално понављају и на нов начин реализују при пројектовању грађевина, независно од стила и епохе.

Простор: Дефиниција, димензије, положај, реализација и формално обликовање простора су најбитнији задатак архитектуре.

Форма: Облик архитектонског дела, његова скица, форма и величина, су аспекти који нису једноставно изведени из функције. Нацрт никада није директна последица задатих параметара. Ту постоји увек компонента естетске и формалне организације. Како ће грађевина изгледати из одређеног угла? Које боје и материјали су најпогоднији? Све ово лежи у домену пројектанта-уметника.

6

Функција: Добро функционисање једне грађевине је основна сврха архитектуре. Ово подразумева техничко функционисање архитектонског дела у пракси, али и естетске и друге функције које оно треба да испуни. Архитектура је једна од ретких уметности (уз дизајн), која поред естетске вредности има и употребну вредност, и стоји увек на размеђи уметности и функције.

Порука: Национална библиотека Француске има форму 4 заклопљене књиге и тиме даје поруку о својој намени. Команда Ратног ваздухопловства у Земуну подсећа на авион и такође даје поруку о својој функцији.

Веза са околином: Идеализован пример архитектуре је нацрт грађевине, који се на више начина може уклопити у своју реалну околину. Ово се постиже, на пример: различитим формама, избором боја и материјала.

Значење: Свака грађевина има индивидуални исказ и карактер, који се показује кроз облик, функцију или организацију.

Национална библиотека Француске у Паризу

2. АРХИТЕКТОНСКИ СТИЛОВИ

2.1. Дефиниција појма

Архитектонски стил може да се односи на један лични стил појединог архитекте, једну архитектонску школу или за једну историјску епоху на његов типични језик форме. Архитектонски стилови се јављају и преовлађују током одређеног историјског времена и јављају се као одређена мишљења или реакције на такова мишљења и имају своје ране фазе, и развијене фазе и тако се уопштено узев сваки архитектонски стил једноставно дели на: рани, средњи и касни стил - односно његову фазу у развоју за које се могу са сигурношћу утврђивати појаве одређених карактеристика и форми које га прате и ту се примењују. Границе између појединих стилова нису увек тачно одређене и врло често се јавља мешање појединих стилова и њихово продирање једнога у други и постепене прелазе у току временских периода.

Класификација стилова и епоха је уско повезана са другим стиловима у уметности и на пример у стиловима намештаја иако у новије време, поред великих стилова који су оставили последице на све врсте уметности, где се запажа велико нагомилавање и појава многобројних стилова- јављају и стилови који се карактеристични само у појединим врстама уметности и тако и у архитектури.

7

2.2. Класификација стилова

Историја архитектуре у којој се говори о појединим стиловима у архитектури у појединим историјским епохама се једноставно може поделити на:Историју архитектуре старог векаИсторију архитектуре средњег века Историју архитектуре новог века, где у свим овим епохама можемо да разликујемо велики број разноврсних стилова који су били карактеристични за поједина временска раздобља у одређеним регионима.

Опера у Сиднеју, пример грађевине са сводовима од армираног бетона.

3. ИСТОРИЈА АРХИТЕКТУРЕ

3.1.Опште напомене

Човек је, борећи се за опстанак у суровој природи увек био приморан да себи тражи скровиште. Прва човекова склоништа биле су пећине, а касније је сам себи градио склоништа и скровишта. Борба за опстанак и тежња за бољим животом терала је човека да мења и користи предмете из природе, да гради и ствара. Градитељство је једна од најстаријих људских делатности.

Развијеност ове ове делатности одувек је говорила, а и у данашње време говори, о степену развијености одређене земље, државе или нације. Од праисторије наовамо, иако техника није била на данашњем степену развоја, људи су градили запањујуће грађевине (нпр. Стоунхенџ у Енглеској). Ове грађевине свакако нису биле одраз људске потребе за склоништем, већ за незаборавом и славом.

Тако су кроз људску историји сви велики владари имали тежњу да изграде што велелепније дворове, градове, храмове или друга обележја свог постојања и владавине. Да би набројали све грађевинске објекте значајне историјске, културне, уметничке, а надасве архитектонске и грађевинске вредности, био би нам потребан нов наставни предмет који ову област проучава, а зове се историја архитектуре. Кроз историју су се такође појављивали, остављали трагове у виду објеката и умирали многи архитектонски правци, од којих многима и име више не знамо, посебно онима у најстаријој људској историји. Све старе цивилизације имале су неке своје специфичности у градњи о чему сведоче сачуване грађевине тих култура.

Историја архитектуре односи се на на све техничке, функционалне и естетске степене развијања кроз историју. Архитектуром су се људи бавили од свог настанка па све до дана данашњаг.  Људи су од давнина имали потребу да нешто створе, да направе, па је тако настала и архитектура која се постепено развијал и усавршавала.роз историју градило се на различите начине па су се тако и стилови мењали. Стилови

8

градње зависили су од раздобља, климатских услова, религије и културе. Са доласком индустрије архитектура добија нове стилове који се мењају из године у годину.

Архитектура се кроз историју делила се на праисторијску архитектуру, архитектуру старог века, архитектуру средњег века, архитектуру новог века, архитектуру 19. века, архитектуру 20. века и архитектуру 21. века.

У историји човечанства први изграђени објекти су стамбени објекти који су названи земунице (јаме покривене шибљем) и сојенице (брвнаре на обалама). У средњем веку куће се поједностављују. У готици почиње ширење, а ренесанса са собом доноси изградњу већих градских кућа и палата по узору на антику. Од тада стамбене зграде почињу да расту у висину што омогучава да у градским зонама почиње да живи много већи број становника на малом простору.

4.АРХИТЕКТУРА САВРЕМЕНОГ ДОБА

4.1. Уводне напомене

Од троспратница и четвероспратница у 19. веку, настају десетоспратнице и на крају небодери у 20. веку. На почетку трећег миленијума зграде пркосе свим законима теше и уздижу се и преко осам стиотина метара у небо. Данас је незамисливо становати у дому који нема специјализиране просторије (купатило, кухињу, дневни боравак ...), а величина, распоред и везе просторија зависе од њихове намене. Нови грађевински материјали дефинисали су модерну архитектуру.

Упркос технолошком напретку на крају 19. века, у архитектури, као и у другим гранама уметности, постоји одређена збрка што се тиче ликовног израза. То је најочитије у САД-у, где зграде постижу невиђене висине (енглески sky-scraper дословно значи - небодер), али били су призматични, тешки, обложени каменом и оптерећени украсима из 19. века. Дакле, време још није пронашло свој стил којим би се изразило и већином су се радиле копије ранијих стилова – тзв. неостилови или историцизми, али почетком 20. века јављају се нове струје и стилови у архитеткури.

4.2. Сецесија

Сецесија се развија у архитектури када нови начин конструкције од армираног бетона и челичних конструкција захтева и нове приступе у решавању објеката, у сликарству, скулптури и примењеној уметности (намештај и витражи), и у литератури. У архитектури код Антонија Гаудија откривамо архитектуру пуну изненађења и он се не залаже за било који облик функционалности, док се у Чикашкој школи у САД остварују нове структуре те се одбацују сви некорисни украси и окрећу се чистој функционалности а у Европи су у овом погледу највише одмакли у Белгији и Холандији код Хенрија ван де Велдеа и у супротности је са архитектуром Виктора Хорта који је у Брислу употребио гвожђе и остварио свечане фасаде зграда.

9

Антонио Гауди, Саграда фамилија, Барселона

Архитектура сецесије је правац који се јавља око 1880.године у Енглеској. Утицао је на рану модерну, дело Баухауса (сарадња уметности и индустрије) и припремио је тло за функционализам. Од 1914. године се угасила и неки архитекти су прешли и изградили се у примени модерне.

Циљеви су били стварати нови стил у уметности и архитектури који би деловао органски и био ослобођен од доба историзма и еклектицизма. Овај стил је последњи стил који се пројављивао и деловао на све превце у уметности у сликарству вајарству, музици и архитектури.

Водећи центри сецесије су били: Шкотска, Белгија, Француска Париз и Нант, Немачка Минхен и Дармштат, Аустрија Беч, Италија, Шпанија, Њујорк, Русија, Пољска, Холандија, Скандинавија, Чешка Република...

4.3.Арт нуво

Арт нуво (Art Nouveou) је везан за сецесију, тако је један од најоригиналнијих архитеката припадао уметничком кругу Арт Нуво-а, - Шпанац Антонио Гауди (Antonio Gaudí 1852.-1926.). Он гради армирано-бетонске грађевине слободног тлоцрта и чврсте конструкције, тако да може изводити еластичне, вибрирајуће конкавно-конвексне плоче прочеља. Због примене органичког начела обликовања сврставамо га у сецесију, али у његовим делима има и најаве надреализма. Надреалистички је утисак изазван његовим појасевима на прочељу (са бројним разноликостима и неправилностима) који као да су резултат некаква природног таложења или брушења у живој стијени, а не људског хтења и рада, а тлоцрти подсећају на организам неког живог ткива. Таква је његова зграда Casa Mila (1905. - 1910., Барселона) која има мека заобљења целе масе око угла улице с валовито обликованим балконима и венцима што одвајају спратове, а на крову су фантастични апстрактни димњаци од којих је сваки оригиналан својим другачијим усјецима и истакама. Он је умјетник који је у архитектуру унио највише особности, дорађивао је особно сваки и најмањи детаљ на својим грађевинама (Нпр. црква Саграда Фамилиа из Барселоне коју је започео 1889. није довршио до смрти 1926.).

4.4. Пуризам

Пуризам (фр. Le Purisme), (од франц. pur — чисто) је уметнички правац који је настао у Француској 1918. године, а везан је за сликарство и архитектуру. Идејни творци покрета су француски сликар Амеде Озанфан (Amédée Ozenfant) и архитекта и сликар Шарл-Едвар

10

Жанере (Charles-Edouard Jeanneret) познатији по псеудониму Ле Корбизје (Le Corbusier). Правац је настао као реакција на кубизам, односно на његову праксу разлагања и деформисања предмета које покушава да прикаже, за коју је сматрао да као таква ствара уметност која је превише орнаментична и декоративна. Пуризам се првенствено заснива на неоплатонистичкој филозофији која у уметничком смислу значи одбацивање реалног представљања предмета и покушај приказивања "суштине" његовог облика. Овакву естетику покушава да примени на све облике пластичног израза - сликарство, дизајн и архитектуру.

Насловна страна књиге "L'Esprit Nouveau: Purism in Paris 1918-1925" са приказом

унутрашњости "Павиљона новог духа" ("Pavillon de L'Esprit Nouveau")

4.5. Функционализам

С друге стране постојала је струја архитеката која се опирала сецесионистичком начину мишљења. Њих обично називамо претечама модерне архитектуре. То су оне архитекте који су осетили дух времена и оценили како је потребно користити нове, квалитетне материјале (челичну конструкцију, армирани бетон, стакло), лишити се сувишних украшавања и спојити лепоту архитектуре с њеном функционалношћу. Ове поставке уоквирио је тек бечки архитект Адолф Лоос (1870.-1933.) у својој књизи „Орнамент и злочин“ (1908.) изданој у Бечу, једном од најистакнутијих еуропских жаришта и расадишта сецесије. Као узор те нове архитектуре апстрактне чистоће и геометријске јасноће узима се његова револуционарна Кућа Стеинер (1910., Беч). Волумен објекта подлеже свим законитостима и могућностима материјала, захтевима конструкције (армирани бетон) и постиже лепоту контрастним односима пуних плоча и неопходних отвора, без сувишних детаља и украса.

Поставке Лоосове архитектуре – глатке плоче, одсуство било каква украса, компоновање чистих волумена под правим углом – следили су ће бројне архитекте двадесетог века у целом свету. Најбоље их је разрадио Швајцарац Ле Корбизије ( Le Corbusier - Piere Jeanneret) својим делом Пет принципа армираног бетона из 1915. који су постали начела модерне архитектуре:Слободно приземље објекта са стубовима – први спрат за гараже или пословне просторе;Слободан тлоцрт – фиксни су само стубови, преградни зидови се могу стављати произвољно;Слободно прочеље – прочеља се исто тако могу варирати по потреби;Максимално остакљење – ако је прочеље слободно зашто не ставити што више прозора;Раван кров – кров више није бескористан, може бити препун зеленила, за игру … нпр. као замена габарита (тла које је зграда одузела од крајолика).

Функционализам у архитектури дочекан је као решење обликовних конфликата 19. стољећа. Откривајући оно што се прије скривало, функционализам је сакрио оно што се

11

прије показивало. Тако су нестала прочеља, некоћ најпретенциознији дијелови архитектуре, и више се водило рачуна о погледу из куће, него о погледу на кућу.

4.6.Арт деко

Арт деко је универзални декоративни стил који се раширио у САД и у Европи у 20.-тим и 30.-тим годинама 20. века у индустрији и занатству. Носи карактеристике многих праваца у првом реду кубизма, футуризма и сецесије.

Најбољи представник овог стила у архитектури је славна зграда у центру Њујорка Емпајер стејт билдинг на којој се виде главне карактеристике стила, чврсто дана линија за разлику од кривих линија сецесије и декоративни ентеријер.

Развојем две конструкцијске технике у веку дошло је до развоја архитектуре 20. века. Прва је свакако развој челичне конструкције као архитектонског елемента, а друга, најчешћа и најбоља у 20. веку, која је омогућила неслућене могућности обликовања и нова решења у градитељству, - армирани бетон. Армирани бетон (костур од гвоздених шипака уоквирен цементом с песком) почео се користити крајем 19. в. за фабричке погоне, а за примену у станоградњи најодговорнији је француски архитекта Аугуст Пере (Auguste Perret) који је истицао костур конструкције на својим зградама (Нпр. осмоспратница у Руе Франклин, Париз, 1903.), костур који су друге архитекте скривале разним украсима (историцистичким или сецесијским).

4.7. Архитектура слободних облика

Најреволуционарнија Ле Корбизијеова зграда је његова црквица Notre-Dame du-Haut у Роншампу, Француска. Црквица ирационалног дизајна, масивних зидова који се увијају и извијају као да су од папира, крова који изгледа као огромни шешир или преполовљени брод, и ситних периодичних отвора који смисао добивају тек изнутра творећи предивну (божанску) игру свјетла.

Након рата, осећа се засићење од једноставних коцколиких грађевина од бетона и уметници – архитекте започињу цијели низ објеката који се опиру строгим геометријским плановима. Неки од понајбољих су "Спортска палата" (Пиер Луиђи Нерви и Анибале Вителоци, 1960. год. – за олимпијаду у Риму; касетирана купола и ипсолон контрафори држе лебдећу куполу), ТWА терминал аеродрома Јохн Ф. Кенедy у Њујорку (1963.) Ероа Саринена (коме кров као да лебди – асоцијација лета), циели комплекс зграда (као и урбанизација) града Бразилије у Бразилу архитекта Оскара Ниемyера (1960-их), Опера у Сyднеју (Џорн Утзон) итд.

Након 1970-их, настаје више струја: Касни модернизам, Постмодернизам и Деконструктивизам.

4.8. HI-TECK архитектура

Касни модернизам је започео као увођење нових материјала и форми, а завршио као екстремна високо-технолошка (HI-TECH) градња. То су зграде на којима се није штедило и изгледају футуристички у својим оригиналним рјешењима. Таква је Центар Помпидоу, у Паризу (Ришар Рожер и Рензо Пиано, 1977.) . Она изгледа као зграда изврнута наопако, тј. циела конструкција и степениште је споља на челичним носачима (изгледа као висећи мост – зграда), тако да је интеријер потпуно поливалентан, тј. нема фиксних зидова уопће, собе се могу планирати произвољно и служити свакој намени.

Најрепрезентативнија зграда овог стила је свакако Хонгконг банка у Хонг Конгу (1986.) архитекта Нормана Фостера. Огромна, најскупља зграда до тада на којој је све

12

екстремно. Као код готичке катедрале, носиви елементи су споља, а изнутра скелетна градња с огромним атријумом – "катедрала банкарства" – што су наручитељи и желели.

Норман Фостер, Хонк Конг банка, 1986.

4.9. Постмодерна

Постмодернизам се у архитектури одликује као и у сликарству: еклектичном мјешавином без смисла, овиси само од маште архитекта и жеља наручитеља. (нпр. Мајкл Грејвс, Јавна зграда у Портланду из 1982. г.; Вентури кућа Роберта Вентурија, и др.)

Мајкл Грејвс, Хумана, Луисвиле, Кентаки, САД.

4.10. Модерно доба

Развој науке и нових материјала донели су нове тенденције у архитекури. Небодери који се уздижу и на стотина метара у небо, необични облици и невероватна просторна решења карактеришу грађевине с краја 20. и почетка 21. века.

Имитације шкољки, кошница, клипова кукуруза и других необичних облика више нису само плод маште архитектонских занесењака већ стварне грађевине које имају своју стамбену или пословну функцију. Данас, скоро све што машта архитекте може да осмисли, рука да нацрта, градитељим огу да направе. У сфери архитектуре у будућности само је људска машта лимит.

13

ЗАКЉУЧАК

Архитектура као област људске практичне делатности и истовремено врста уметности има врло дугу историју. Можда не баш толико као што је историја човечанства, али која датира још из петог миленијума пре нове ере.

Са сигурношћу се може рећи да је архитектура врло комплексна област која у себи сједињава многа људска умећа, знања и вештине. Њихово напредовање, нарочито у области конструкције и материојала дало је невероватни полет архитектама да остваре своје идеје и направе невероватне помаке у планирању и градњи објеката. Тако је свако доба у историји човечанства имало специфичне карактеристике које се препознају као особени стилови епохе у којој су настали.

Основне карактеристике неком архитектонском стилу давали су генијални појединци и групе људи који су одређени стил својим идејама и замислима започињали и касније га развијали. Из сваке епохе и одређеног стила остале су нам грађевине које, као главна облежја карактеришу време и поднебље у коме су настале. Оне најстарије, које већ миленијумима одолевајуи зубу времена, како кажу прогнозе, остаће још дуго да сведоче о историји градитељства, људске снаге и знања и целокупног човечанства. Ново доба донело је нове објекте који, мада нису тако трајни, али су невероватно маштовити и пркосе природи, законима и самом човеку. О њиховом значају за човечанство и планету Земљу сведочиће, ако не они сами, онда нека друга докумета и записи.

Поред тако дуге историје, архитектура пред собом, свакако има, врло дугу и интересантну будућност. Њу ће наравно красити ново време, нове идеје, материјали и изнад свега – људи. Једни ће стварати прелепе објекте, други ће о њима писати, трећи их посматрати као туристичке атракције и све то као залог новим поколењима и будућности.

14

Л И Т Е Р А Т У Р А

Х. . , , В Јансон Историја уметности Београд 1962.

, , Удо Култерман Савремена архитектура Нови Сад 1971.

http://sr.wikipedia.org/sr/архитектура

http :// www . projektovanje . info / istorija - arhitekture / istorija - arhitektura . html www . arhitektura . ac . me / me /.../ i .../ istorija - arhitekture - ii - srednji - vijek

15