Uvod u gra ansko pravo
Pojam gra anskog prava
- u objektivnom smislu: sistem normi kojima su regulisani
imovinski odnosi u odre enoj dru tvenoj zajednici (sadr ano u
zakonima, propisima) - u subjektivnom smislu: pravno ovla enje
subjekta u konkretnom odnosu na osnovu gra anskog prava u
objektivnom smislu
Predmet
su odnosi (imovinski) koje gra ansko pravo ure uje. To su:
stvarnopravni, obligacionopravni, naslednopravni odnosi itd.
Obuhvata:uvod u gra ansko pravo, stvarno pravo,obligaciono,
pravo,obligaciono, nasledno i porodi no pravo. U irem smislu
obuhvata privredno i radno pravo. nprnpr-Stvarno pravo je skup
pravnih pravila kojima su ure eni odnosi pravnih subjekata povodom
stvarnih prava.
Subjektivno gra ansko pravo
Ovla enje ili pravo Zahtev (an pruh) ili tu ba u materijalnom
smislusmislu- mogu nost prinudnog ostvarenja ovla enja iz
subjektivnog prava Pr. Objektivna norma: Roditelji su du ni da izdr
avaju svoju decu Pr. Odnos poverioca i du nika
Metod i Na ela gra anskog prava
Autonomija volje-sloboda zaklju enja pravnih poslova i sloboda
vr enja prava; l.10 voljeZOO ograni ava je prinudnim propisima,
javnim poretkom i dobrim obi ajima. Ravnopravnost strana-u esnici
gr.pr.odnosa su u jednakom polo aju, fizi ka i pravna stranalica su
ravnopravni; l.14 ZOO Zabranjuje se da se prilikom zasnivanja prava
i obaveza za bilo koga stvara ili iskori ava ekonomski polo aj na
tr i tu . Ravnopravost garantovana i Ustavom. Prenosivost gra
anskih prava-titular mo e svoje pravo preneti na drugoga, npr.pravo
pravasvojine; neka prava, naj e e neimovinska, su neprenosiva
(roditeljska prava, pravo izdr avanja..). Imovinska
sankcija-odgovornost subjekta za neispunjenje obaveze, ili za
zadocnjenje sankcijaispunjenja. sprovodi se na imovini du nika (ne
na li nosti kao u krivi nom) u skladu sa na elom jednake vrednosti
davanja;Osnovni princip naknade tete-dovo enje teteo te enikove
materijalne situacije u ono stanje u kome bi se nalazio da nije
bilo tetnikove radnje ili propu tanja. Za tita na privatni
zahtev-pravo imaoca prava koje je povre eno ili ugro eno da tra i
zahtevza titu pred sudom ili organom uprave, naj e e -parni ni
postupak; ne pokre e postupak dr avni organ po slu benoj du nosti,
ve ostaje inicijativa stranke. Na elo dispozitivnosti
normi-obligacije; l.20 ZOO Strane svoj obligacioni odnos normimogu
urediti druga ije nego to je to zakonom odre eno, ako iz pojedine
odredbe zakona ili iz njenog smisla ne proizilazi ta drugo. Ograni
eno imperativnim normama.
Izvori
Dele se na formalne i materijalne. Formalni izvor prava
(objektivno pravo) odra ava i potvr uje materijalni izvor kroz op
te norme (pravne akte). Najva niji je zakon, obi aji samo ako su
potvr eni od dr avnih organa. Materijalni izvor prava-dru tvena
snaga pravakoja propisuje norme-volja vladaju e normeklase, po
jednom shvatanju.
Kodifikacija i unifikacija
Kodifikacija je zakonski akt (ili vi e njih) koji potpuno i
sistematski reguli e sva va nija pitanja jedne oblasti. Unifikacija
je dono enje zakonskih akata npr iz oblasti gra anskog prava koji
va e jedinstveno na podru ju cele dr ave a na kojoj pre toga ova
oblast nije bila regulisana.
Prve kodifikacije
Hamurabijev zakonik- spomenik drevne zakonikMesopotamije, donet
cca 1728g.p.n.e.-1686. 1728g.p.n.e.p.n.e.p.n.e.- kazuisti an,
regulisao najvi e pitanja ugovora, braka i porodice, nasle a..
Justinijanova kodifikacija Corpus iuris civiliscivilisizvor
evropskog kontinentalnog prava-prvo pravadonet Novus codex
Iustinianus 529., a zatim 533. god. Donose se Digesta-kodifikacija
Digestacelokupnog ius-a i Institucije-ud benik prava i ius-
Institucijekasnije Novele.
Evropske kodifikacije
Op te zemaljsko pravo Pruske 1794.god, Frdrih Veliki, radili
Kockeji i Svarec, sadr i preko 19000 paragrafa, privatno i javno
pravo. Francuski gra anski zakonik Code civil, 1804.god., rad na
unifikaciji, Napoleon, Tron e, laicizam, individualna svojina,
osnovne slobode i prava.., vi e od 200 god. Austrijski op ti gra
anski zakonik 1811. god., Marija Terezija, odredbe o zakonima,
pravu lica, pravima na stvari i zajedni ke odredbe. Nema ki gra
anski zakonik 1896 god.,nakon ujedinjenja donet, Vin ajd i Plank;
recepcija rimskog; sadr i op ti deo, stvarno, obligaciono, porodi
no, nasledno i mpp. vajcarski gra anski zakonik 1912. god,prof.
Eugen Huber, sadr i statusno, porodi no, nasledno, stvarno i
obligacije, trgova ko pravo tako e. Izuzetno pohvaljen u stru nim
krugovima. Sudija du an da pri tuma enju zakona uzme u obzir
stvarnost u dru tvu.
Kodifikacije kod nas
Srpski gra anski zakonik 1844. god, Jovan Had i , po uzoru na
OGZ Austrije, ima 950 paragrafa, sadr i li na prava, stvarna prava
i zajedni ka pravila za li na i stvarna. Obi ajna pravila za
nasledne i porodi ne odnose. Op ti imovinski zakonik CG, 1888 god.,
Valtazar Bogi i , kodifikovano imovinsko pravo (stvarno i
obligacije), originalno kodifikatorsko delo, jezik prilago en
narodu, stil jasan i razumljiv, uvedeni novi termini: docnja, ru
ljiv ugovor, tetnik, punoletan, punovlastan, dr ina..
Izvori gra anskog prava
UstavUstav-osnovna gra anska prava ZAKONZAKON- najva niji pisani
izvor, formalni izvor-ZOSPO, ZOO, ZON, PZ,.. izvorPravna
pravila-primenjuju se kad odre eni gra anskopravni institut nije
pravilaregulisan va e im propisima, da je taj instutut sadr an u
zakoniku koji je izgubio pravnu snagu i sada ima svojstvo pravnog
pravila, i da nije protivan Ustavu RS, zakonima i ostalim va e im
propisima RS. Primenjuju se na osnova Zakon o neva nosti; Pravila
sadr ana u SGZ, OIZ, AGZ OBI AJI - izvor gp ako ga strane ugovore
ili ako proizilazi iz zakona:, formalno obavezuju i samo ako su
priznati od zakonodavca ili suda, jer sud sudi na osnovu Ustava,
zakona, ratif.me .ugovora.; Uzanse pisani trgovinski obi aji, ako
su strane ugovorile njihovu primenu ili su njihovu primenu htele,
Op te uzanse za promet robom-kofikovani od robomGlavne arbitra e
Jugoslavije, i dalje se primenjuju; Posebne uzanse-samo za
uzanseodre enu trgovinsku oblast, ako ih stranke ugovore njihovu
primenu. Op ti uslovi poslovanja skup pravila prethodno
pripremljeni od jedne strane a koja su obavezuju a za obe
ugov.strane.To su formalni ugovori, priprema, uslovi pod kojim
posluje jedno preduze e. Dok adhezioni ugovoriugovoriu celosti se
ili prihvataju ili odbijaju, druga strana ne mo e da ih menja.
Sudska praksa-odluke sudova, posebno drugostepenih;sednice ve a
praksadrugostepenih;sednice Vrhovnog suda; Pravna nauka-pisana
saznanja pravnih pisaca, komentari nauka-
Subjekti gra anskopravnog odnosa
ili imaoci pravne sposobnosti (mogu nost subjekta da ima prava i
obaveze) su Fizi ka i Pravna lica (organizacija fizi kih lica)
druga bi a ne mogu biti subjekti gra anskopravnih odnosa, nisu
subjekti prava (npr. ivotinje)
Fizi ka lica
Pravna sposobnost: mogu nost lica da ima prava i obaveze,
sticanje ro enjem (nasciturus-kada je u njegovom interesu),
prestanak smr u(nasciturusuprogla enjem nestalog lica za umrlo.
Poslovna sposobnost: mogu nost lica da svojom voljom sklapa pravne
poslove, sti e se sa 18g. ako nad njim nije produ eno roditeljsko
pravo ili nije li eno posl.spos., (izuzetno se sti e
ranije-emancipacija sa 16 g.); ranijepotpuno poslovno nesposobna
lica (do 14 god., samo poslovi malog zna aja i kojima sti u prava i
punoletnici koji su liseni posl.sp.) ograni eno poslovno posl.sp.)
sposobna lica (od 14-18 god.-mogu raspolagati svojom zaradom, sve
ostalo 14- god.uz saglasnost roditelja i punoletnici kojima je
produ eno rod.staranje usled bolesti ili smetnji u psih.fizi kom
razvoju nije sposobno za rasu ivanje); Deliktna sposobnost:
odgovornost za prouzrokovanu imovinsku tetu, sti e se sa 14 god.
Atributi fizi kog lica: li no ime (sti e se upisom u MKR, odre uju
roditelji, pravo na promenu li nog imena sa 15.god), prebivali
te-mesto u kom se telice nastani sa namerom da tu trajno ostane,
boravi te-mesto u kom se lice teprivremeno zadr ava bez namere da
tu trajno ostane, dr avljanstvoavljanstvojavnopravni odnos izme u
dr ave i pojedinca, sti e se poreklom, ro enjem na teritoriji RS,
me .ugovorom ili prijemom.
Pravna lica
Organizacija fizi kih lica koja: 1) ima imovinu 2) nije
zabranjena imperativnim propisima 3) izri ito priznata od pravnog
sistema Nisu pravna lica: dr avni organi(sud, tu ila tvo,
policija..), porodi na zajednica, bra na zajednica.. Pravna lica
su: privredna dru tva(ad, doo, od, kd), javna preduze a, javne
agencije, zadruge, zadu bine, fondovi, privredne komore, fakulteti,
Obele ja: poslovno ime, sedi te, akt o osnivanju, dozvoljeni cilj,
organi. Ima pravnu (nema li na prava), poslovnu i deliktnu
sposobnost. Atributi: ime (poslovno ime ili naziv), sedi te, dr
avljanstvo. Odgovara imovinom dru tva, ne odgovaraju osniva i niti
zaposleni Svojstvo pravnog lica sti e se upisom u sudski registar
odnosno u registar APR-a APRDele se i na udru enja(korporacije i li
na udru enja) i ustanove(zadu bine, fondovi). Mogu biti profitna i
neprofitna, jedno lana i vi e lana, sa jednim ili vi e oblika
svojine. Prestanak: ste aj, likvidacija, brisanje iz Registra
Gra anskopravni odnos
1) 2)
Odnos koji nastaje izme u subjekta koji ima odre eno
subjektivnogra ansko pravo i subjekta na kome le i izvesna gra
anskopravna obaveza koja odgovara tome pravu Elementi: subjekti
prava-nosioci prava i obaveza pravaPrava i obaveze Objekti nisu
elementi gra anskopravnog odnosa, objekat je pretpostavka gra
.pr.odnosa, zbog koga on i nastaje. Objekti mogu biti: stvari,
radnje, li na dobra i intelektualna dobra.
Pravne injenice
Pojam: to su injenice za koje objektivno pravo vezuje neko
pravno dejstvo odnosno injenice od kojih zavisi postanak, prestanak
ili promena gra .subj.prava. Razlikovati ih od normi gp na osnovu
kojih nastaje neki gra .pravni odnos (subj.gp), dok za pravnu
injenicu norma vezuje nastanak, promenu, prestanak tog prava. Dele
se na: 1) Prirodni doga aji- nastaju mimo volje oveka (zemljotres,
udar groma..) aji2) Radnje (ljudske)- nastaju voljom oveka i mogu
biti: (ljudske)a) dozvoljene- npr.pravni poslovi dozvoljeneb)
nedozvoljene- npr.delikti nedozvoljeneinjeni ni skup- sve injenice
koje treba da se steknu da bi nastalo, prestalo skupili se
promenilo neko pravo. Npr. Testament (jedna pravna injenica),
Ugovor (dve ili vi e)
Pretpostavke
PretpostavkePretpostavke- injenice za koje se pretpostavlja da
postoje. Dele se na oborive i neoborive. OboriveOborive-dopu taju
mogu nost da se odgovaraju im dokazima utvrdi suprotno od onog to
se normom pretpostavlja. pr. Ako je dete ro eno u braku, ocem
deteta smatra se mu majke deteta. Neoborive (presumtio iuris et de
iure)-isklju uju iure)mogu nost dokazivanja postojanja suprotne
injenice. Npr. Dete mla e od 7 god je potpuno deliktno nesposobno,
nije dopu teno dokazivati suprotno.
Fikcije
Fikcije su injenice koje u stvarnosti ne postoje ali se uzima da
postoje. Pr. Smatra se da je za eto dete ro eno ako je to u
njegovom interesu (nasciturus). Pr. Naslednik koji se odrekao
nasledstva u svoje ime, smatra se kao da nikada nije bio
naslednik.
Vi a sila - vis maior
Vi a sila-nesavladiv, nepredvidljiv, spoljni doga aj u
silaodnosu na sferu delovanja odgovornog lica. Pr.sankcije OUN zbog
kojih du nik nije mogao izvr iti svoju obavezu; provala u
prostorije odgovornog pravnog lica; Spoljni doga aj mora biti u
uzro noj vezi sa tetom, da bi postojao osnov za oslobo enje gra
anske odgovornosti za tetu, u suprotnom lice je odgovorno. Ako je
predmet obaveze, usled vi e sile ili slu aja, postao nemogu , pre
zaklju enja ili u vreme zaklju enja ugovora, takav ugovor je ni
tav. l.46 i 47 ZOO
Slu aj
Za razliku od vi e sile, slu aj nastaje u sferi delovanja
odgovornog (fizi kog ili pravnog) lica i stoga ima unutra nji
karakter. Subjektivna odgovornost-po iva na krivici koja
odgovornostpostoji ako je tetnik prouzrokovao tetu namerno ili
krajnjom nepa njom, ali ne i slu ajem. Objektivna odgovornost
postoji bez obzira na krivicu i tetnik tada odgovara i za slu aj.
Vi a sila je osnov isklju enja objektivne odgovornosti.
Pr.odgovornost za tetu nastalu usled opasne stvari ili opasne
delatnosti
Subjektivno gra ansko pravo i srodni pojmoviPRAVNA MO -postoji
onda kada ne postoji pravo (u smislu skupa ovla enja) kome odgovara
neka obaveza, ali postoji mogu nost nekog lica da svojom izjavom
volje uti e na postanak, promenu ili prestanak nekog subjektivnog
prava. Tj. Izjavom volje subjekt prava ima mogu nost da stvara,
menja ili ukida pravni odnos. Npr. Izjava o odricanju od nasle a,
pravo na razvod braka, izjava o odustanku kod nekih ugovora,
prihvat ponude... Razlika u odnosu na sgp je u du ini trajanja i u
objektu. Sgp du e traju dok je pravna mo obi no vezana za neki
prekluzivan rok. Npr. Naslednik mo e da se odrekne nasle a do kraja
ostavinske rasprave. Sgp ima objekat koji se uvek mo e izraziti kao
imovinska vrednost (npr svojina), dok pravna mo nema objekat.
Pravno stanje
Pravno stanje postoji kada postoje neki elementi (okolnosti,
injeni ni skup) koje kad im se u budu nosti priklju i jo neki
element (odlu uju a pravna injenica), mogu da se pretvore u neko
subjektivno pravo. Npr.savesni posednik(dr alac) mo e protekom odre
enog roka, odr ajem, da postane vlasnik stvari. On ima pravnu nadu,
i ekivanje. Npr.zakonski naslednik kada nema testamenta je na
osnovu same injenice srodstva u odre enom pravnom stanju (smr u
bliskog srodnika on postaje naslednik).
Pravni status i pravni institut
Pravni status ili pravni polo aj-je skup okolnosti aju vezi sa
jednim licem koji uti e na sticanje, vr enje i za titu njegovih
subjektivnih prava. To su svojstva koja poseduje neki subjekt
prava. Npr. Pravna sposobnost, poslovna sposobnost, procesna
sposobnost, dr avljanstvo... Pravni institut-predstavlja sve one
norme koje institutreguli u jedan odre eni dru tveni odnos.
Npr.pravni institut svojine, pravni institut nu nog dela, pravni
institut zastupni tva..
Podela subjektivnih gra anskih prava
I Apsolutna prava -ona prava iji imalac ima neposrednu vlast nad
dobrima koja su predmet tog prava; deluju prema svim tre im licima
(erga omnes), a obaveza tre ih lica je da se uzdr e od radnji
kojima bi se titular ometao u vr enju svog prava. Va i pravo
sledovanja-da titular ima pravo da sledovanjasledi stvar, zahteva
povra aj svoje stvari od svakog lica kod koga se ona na e.
Nezastariva su; 1) Li na-pravo na ivot, slobodu, telesni
integritet, poslovni ugled... na2) Stvarna-pravo svojine, pravo slu
benosti, ru na zaloga, stanarsko pravo, Stvarnapravo gra enja,
zakup, posluga; 3) Intelektualna-autorsko pravo i pravo
industrijske svojine(pronalaza ko Intelektualnapravopravo-patent,
ig, model, uzorak..) II Relativna prava -ona prava koja deluju izme
u ta no odre enih lica (inter partes), poverioca i du nika; imaju
imovinski karakter sa odre enim sadr ajem (davanje, injenje i ne
injenje, trpljenje), snabdevena su sankcijom obaveznog ispunjenja
odn, naknadom prouzrokovane tete za slu aj neispunjenja.
Zastarevaju protekom odre enog vremena;
Imovinska i neimovinska prava
Imovinska prava su ona prava iji su predmeti iskazani u nov anom
iznosu ili se mogu izraziti u protivnov anoj vrednosti. Npr.pravo
prodavca da od kupca zahteva isplatu prodajne cene; Neimovinska
prava su ona prava koja nisu iskazana u nov anom iznosu niti se
mogu izraziti u nov anoj protivvrednosti. Npr.Li na prava su
neimovinska jer za svoj predmet imaju ivot, ast, slobodu...ako su
ta prava povre ena mo e se tra iti naknada tete.
Prenosiva i neprenosiva pravaGra anska prava su generalno
prenosiva ili prometljivaprometljiva-mogu se prenositi pravnim
poslom na druga lica. Neimovinska prava su neprenosiva bez
izuzetka, dok su imovinska prava po pravilu prenosiva. Npr.pravo na
zakonsko izdr avanje je vezano za li nost imaoca i ne mo e se
preneti na drugo lice. Izuzetak: pravo plodou ivanja iako je
imovinsko pravo, ono nije prenosivo, jer je vezano za li nost
plodou ivaoca, traje do njegove smrti.
Imovina
Je skup svih subjektivnih gra anskih prava jednog lica. Predmet
imovine: stvarna prava (stvar), intelektualna prava imovinskog
karaktera(autorsko delo), obligaciona prava (prestacije) koja se
mogu nov ano izraziti i pravo na naknadu tete, prava li nosti samo
u smislu naknade (ne)imovinske tete u slu aju povrede dobra(li no
dobro). Ina e li na prava ne ulaze u sastav imovine jer se ne mogu
nov ano izraziti (pravo na ime, ast..) Imovina je nedeljiva i
predstavlja jedinstvenu celinu. Odvajanje imovine od f.lica-putem
ugovora o ustupanju i raspodeli za ivota, f.licaod pravnog-ste ajem
npr. pravnogBitno obele je-promenljivost, uve avanje i smanjivanje,
realna jesubrogacijasubrogacija-prenos prava svojine sa jednog lica
na drugo. Ili univerzalna sukcesija-prenos imovine sa ostavioca na
naslednike. sukcesijaZaostav tina nije sva imovina. Mo emo govoriti
o imovini deteta, imovini bra nih drugova, imovini ostavioca,
imovini pravnog lica...
Objekti gra anskog prava
Su pretpostavke, a ne elementi gra anskopravnog pretpostavke,
odnosa, povodom njih nastaje gra anskopravni odnos,to su: stvari
(objekt stvarnog prava), radnje (objekat oblig.prava, injenje,
davanje, ne injenje i trpljenje), li na (pravo na ivot, slobodu, na
ime..) i intelektualna dobra(objekat autorskog i prava industrijske
svojine, autorska dela, ig, dizajn, model, patent..). Stvar je
materijalni deo prirode u vlasti oveka na kojoj postoji neko
subj.gr.pravo. (npr.ne mo e biti Sunce, a ne mogu biti ni stvari
koji su neodvojivi od oveka(ugra eni zubi). Stvari mogu biti i budu
e stvari, va no je da na njima lice mo e ste i neko subj.gra ansko
pravo.
Radnje, li na i intelektualna prava
Aktivna ili neaktivna pona anja na koja je du nik obavezan
poveriocu na osnovu nekog obligacionog odnosa. Ta pona anja moraju
se odraziti na imovinu jednog ili drugog. To su: davanje, injenje,
ne injenje, trpljenje. Li na prava-prava na li nim dobrima,
neodvojiva od pravali nosti, pr. pravo na ivot, slobodu,
ast..Jednim delom se tite imovinskim pravom ako se mogu izraziti u
imovinskom vidu (nematerijlna teta, kao nov . satisf.).
Intelektualna prava-tvorevine ljudskog uma koja za svoj
pravapredmet imaju autorska prava i prava ind.svojine (patent,
ig..). Pored moralne komponente (pravo na objavljivanje dela) imaju
i imovinsku komponentu (iskori avanje pronalaska).
Pravni poslovi
Pravni posao je izjava volje u injena sa ciljem da se zasnuje
gra anskopravni odnos, da nastane, da se prenese ili da se ugasi
neko subjektivno pravo, ako to dopu ta pravni poredak. Svaka izjava
volje nije pravni posao, jer izjavom mogu nastati i pravne radnje.
Izjava mora biti slobodna(bez prinude, pretnje ,zablude),
ozbiljna(sa namerom da se zaklju i), stvarna (da se ne prikriva
neki drugi posao), da ima predmet (mogu , dopu ten, odre en ili
odrediv-u odredivsuprotnom pravni posao je ni tav) i osnov (mora da
postoji i da je dopu ten-u suprotnom pp je ni tav). tenMo e biti
data izri ito ili pre utno (konkludentnim radnjama). utanje nije
pristajanje.
Sastavni delovi pravnog posla
Bitni sastojci: oni elementi koji moraju da postoje da bi pravni
posao uop te nastao. Ukoliko nema bitnog sastojka, pravni posao ne
proizvodi pravno dejstvo. Pr. ugovor o kupoprodaji je zaklju en kad
su se strane saglasile oko predmeta i cene. Prirodni sastojci: po
prirodi se nalaze u samom pravnom poslu i oni su na snazi iako
stranke prilikom sklapanja posla nisu o njima ni ta ugovorile.
Pr.kod ugovora o kupoprodaji prodavac odgovara za skrivene
nedostatke stvari, iako u ugovoru to nije navedeno. Slu ajni
(sporedni) sastojci: nisu predvi eni u samom zakonu, nego postoje
po volji stranaka koje su ih posebno predvidele kako bi pr.posao
modifikovale i prilagodile svojim potrebama. Pr.klauzula o uslovu,
roku, kapari...Moraju biti izri ito navedeni jer se njihovo
postojanje ne pretpostavlja, a onaj koji tvrdi da postoje slu ajni
sastojci mora to i da doka e.
Jednostrani, dvostrani i vi estrani pravni poslovi
Jednostrani pravni poslovi nastaju, proizvode pravno dejstvo i
prestaju izjavom samo jedne volje. Pr.sa injavanje testamenta,
ponuda za zaklju enje ugovora. Razlikovati ih od jednostranih
ugovoraugovoranpr.ugovor o poklonu-obaveza se stvara samo za
poklonupoklonodavca. Dvostrani pravni poslovi su ugovori, nastaju
izjavama obe strane. Razlikovati ih od dvostranih ugovora-nastaju
ugovoraobaveze za obe strane. Svaki ugovor pa i jednostrani je
dvostrani pravni posao. Podela na jednostrane i dvostrane pravne
poslove izvr ena je s obzirom da li jedna ili obe strane izjavljuju
volju, a podela na jednostrane i dvostrane ugovore je izvr ena
prema podeli prava i obaveza izme u stranaka.
Teretni i dobro ini, formalni i neformalni pravni poslovi
Teretni su oni pravni poslovi kod kojih se daje naknada(nagrada)
za korist koja se poslom dobija. Za inidbu jedne strane druga
strana daje protiv inidbu. Pr. Kupoprodaja, razmena, zakup.. Dobro
ini su oni pravni poslovi kod kojih jedna strana ne daje nikakvu
naknadu za korist koju dobija od druge strane. Pr.poklon,
posluga... Formalni su oni pravni poslovi za iju se punova nost tra
i odre ena forma i ta forma je bitna, ini konstitutivni elemenat
pr.posla. Npr. Za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti uslov punova
nosti je pismena forma sa potpisima stranaka koji su overeni u
sudu. Pravni posao je neformalan ako se mo e zasnovati na bilo koji
na in, re ima, ubi ajenim znacima ili drugim pona anjem iz koga se
sa sigurno u mo e zaklju iti da je pravni posao nastao. ZOO
l.28.
Kauzalni i apstraktni pravni poslovi, inter vivos i mortis
causa
Kauzalni su oni pravni poslovi kod kojih je cilj (kauza) jasno
istaknut, tako da se pouzdano mo e utvrditi obaveza jedne (poklon)
ili obeju strana (kupoprodaja). Vidljiva je svrha obavezivanja i
poznata su dejstva me u stranama pr.posla. Apstraktni pravni
poslovi su oni kojih kauza nije istaknuta, te se ne vidi zbog ega
se stranke obavezuju. Kauza iako nije istaknuta, ona mora da
postoji, u suprotnom ugovor je ni tav.Pr.izdavanje menice jer se iz
meni ne isprave ne vidi osnov obavezivanja njenog izdavaoca,tj.tre
im licima ostaje nepoznato da li se meni ni iznos duguje korisniku
po osnovu zajma,prodaje... Poslovi inter vivos nastaju za ivota
onih koji su ih zaklju ili i oni proizvode po pravilu dejstvo samo
za ivota stranaka, ali mogu proizvoditi i posle smrti samo ako
pravni posao nije zaklju en s obzirom na posebna svojstva subjekta
(intuitu personae) Pravni poslovi mortis causa su oni ije dejstvo
po inje smr u odre enog lica. Pr.testament, legat...
Modifikacija pravnih poslova USLOV
Uslov je budu a i neizvesna okolnost koja nastupanjem ili
nenastupanjem uti e na pravni posao. Pravni posao u kome je
postavljen odlo ni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima,
javnom poretku ili dobrim obi ajima, ni tav je u celosti. Ni tav je
i pravni posao koji je zaklju en pod nemogu im uslovom. Osnovno
obele je uslova-neizvesnost. Ugovor je uslovazaklju en pod uslovom
ako njegov nastanak ili prestanak zavisi od neke neizvesne
injenice. Ako je uslov unet u pravni posao, on postaje njegov bitan
sastojak.
Vrste uslova
Uslovi se mogu podeliti na: odlo ne i raskidne, potestativne,
kauzalne, me ovite, neprave, pozitivne i negativne. Odlo ni uslov
odla e dejstvo pravnog posla sve dok se uslov u odre enom roku ne
ispuni. Ako se uslov ne ispuni, pp nece proizvoditi pravno
dejstvo.Kada se odlo ni uslov ispuni, pp deluje momenta njegovog
zasnivanja, osim ako iz prirode posla ili volje strana ne proisti e
ne to drugo. Pr.naslednik odre en testamentom pod odlo nim uslovom,
ako se uslov ostvari kona no sti e nasledna prava. U suprotnom, ne
nasle uje Pravni posao koji sadr i raskidni uslov proizvodi pravno
dejstvo od po etka, a dalja va nost pp zavisi od ispunjenja ili
neispunjenja tog uslova. Ukoliko raskidni uslov nije ispunjen, ne
nastupi, pravni posao ostaje na snazi, punova an je. Ali, ako
nastupi raskidni uslov, pravni posao tog trenutka prestaje da va i
bez ikakve radnje pravnog subjekta u tom poslu i njegovo dejstvo se
prote e na ubudu e. Dejstva koja je pr.posao proizvodio do
nastupanja raskidnog uslova su punova na. Pr. test.nasl. pod
raskidnim gubi prava ako se ostvari
RokRok-pojam i vrste
Rok je trenutak u vremenu, ili odre eni protek vremena, ijim
nastupanjem pravni posao nastaje ili prestaje. Rok je izvesna, budu
a injenica koja uvek nastupa. Slu ajan je sastojak pravnog posla
odre en voljom ug.strana, kojim pravno dejstvo pr.posla nastaje od
odre enog trenutka ili traje do odre enog momenta. Rok koji ne mo e
nastupiti ili je neprimereno dug, je ni tav. Dele se na odlo ne,
raskidne, subjektivne,objektivne,imperativne, dispozitivne,
prekluzivne, zakonske, sudske.. Odlo ni-pravni posao deluje od odre
enog trenutka u vremenu(od ni1.aprila). Raskidni-nastupanjem
dejstvo pravnog posla prestaje Raskidni(zakup 1 god). Subjektivni
rok-te e od saznanja subjekta za pravno relevantnu rokinjenicu, a
Objektivni rok se ra una od nastanka pravno relevantne injenice
(pri injene tete, zaklj.ugovora), njegovim istekom istekao je i
subjektivni rok, du i je. Imperativni rokovi su odre eni prinudnim
propisima, i ne mogu se menjati voljom ugovornih strana,
npr.zastarelost potra ivanja. Dispozitivni su odre eni po pravilu
zakonom, i mogu se menjati voljom ug.strana.
Podele rokova-Prekluzivni rokovi i rokovarokovi
zastarelosti...
Prekluzivni rokovi su tako e predvi eni zakonom, u okviru njih
se mogu ste i neka prava, preduzeti neka radnja ili tititi neko
pravo. Protekom prekluzivnog roka u kome pravo nije ste eno, ono se
potpuno gubi ili po sili zakona prestaje mogu nost preduzimanja
radnje ili za tite prava (on je peremptoran). Rok za albu.
Razlikovati ih od rokova zastarelosti ijim istekom se gubi samo
zahtev u materijalnom smislu, ali ne i pravo, pa obligacija postaje
naturalna, ne mo e se utu iti, te du nik ako istakne prigovor
zastarelosti, sud e odbiti zahtev poverioca. Prekluzivni su po
pravilu kra i od rokova zastarelosti i nije mogu prekid ili zastoj
tog roka. Prekluzivni rokovi su ustanovljeni naj e e za apsolutna
prava i pravne mo i (preobra ajna prava) i sud o njima vodi ra una
po slu benoj du nosti za razliku od rokova zastarelosti-prigovor.
zastarelostiMaterijalnopravni rokovi su odre eni materijalno
pravnim propisima, npr.ZOOnpr.ZOO-om, a procenopravni odre eni su
procesnim zakonima, npr.povra aj u pre a nje stanje, rok za
albu-ZPP-om. albu-ZPPZakonski rokovi su odre eni zakonom, ne mogu
se produ ivati ili skra ivati, dok su sudski rokovi mogu produ iti
novom sudskom odlukom, ocena sudije. Rokovi tako e mogu biti odre
eni pravnim poslom, te se mo e menjati voljom ugovornih strana.
Ra unanje rokova
Rokovi se ra unaju u danima, nedeljama, mesecima ili godinama,
na osnovu kalendara, tzv.civilno ra unanje vremena (prihvatio ZOO).
Dan se uzima kao celina, traje od 00-24h. 00Rok odre en u danima po
inje da te e prvog dana posle doga aja od koga se rok ra una (ako
je odre en za tri dana od danas, po inje da te e sutra), a zavr ava
se istekom poslednjeg dana roka (isti e tre eg dana u 24h), ne mo e
biti neradni dan ili praznik. Rok odre en u nedeljama,mesecima ili
godinama, zavr ava se onog dana koji se po broju i imenu posklapa
sa danom nastanka doga aja od koga rok po inje da te e, a ako
takvog dana nema u poslednjem mesecu, rok isti e poslednjeg dana
tog meseca. Astronomsko ra unanje vremena je ra unanje vremena na
sate i minute i primenjuje se samo kada je to izri ito propisano
ili ugovoreno ili proizilazi iz prirode pravnog posla, u suprotnom
va i civilno ra unanje vremena, npr.upis u zemlji ne knjige, upis u
registar patenata, igova..prior tempore, potior iure.
Nalog
Nalog je teret (obaveza) koji se name e korisniku dobro inog
raspolaganja (nasledniku, legataru, poklonoprimcu). Mo e se
sastojati u bilo kojoj inidbi koja mo e biti predmet obligacije, a
obaveza je na sticaocu koristi. Nalog mora biti mogu , razumljiv i
jasan, u skladu sa javnim poretkom i dobrim obi ajima. Ugovor o
poklonu se mo e raskinuti od strane poklonodavca, ako poklonoprimac
ne ispuni nalog. Npr.testamentom testator nalo i nasledniku ili
legataru da ne to u ini ili da se uzdr i od ne eg to bi ina e bio
ovla en da ini (da mu podigne spomenik, da osnuje zadu binu), tako
da izme u njih ne nastane obligacioni odnosodnos-nema na ela
ekvivalentnosti prestacija.
Forma pravnih poslova
Prihva en je princip neformalizma u zasnivanju pravnih poslova u
savremenom pravu (ZOO l.67)tj, pravilo je da se za zasnivanje
pravnog posla ne zahteva odre ena forma, sem ukoliko je zakonom ili
ugovorom predvi ena odre ena forma-onda je formalan i bez te predvi
ene formaforme ne proizvodi pravno dejstvo. Za punova nost nekih
pr.poslove je obavezna pismena forma , npr.ugovor o kupoprodaji
nepokretnosti (pismena forma, overa potpisa u sudu, upis u zknj),
ugovor o kreditu, ugovor o gra enju... Za pisani testament-pisana
forma i 2 svedoka. Ugovor o testamentdo .izdr avanju-pismena forma,
overen od sudije i avanjupro itan stranama. Za sve kasnije izmene i
dopune tako e.
Zastupanje
Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova u ime i za ra un
zastupanog fizi kog ili pravnog lica, na osnovu ovla enja za
zastupanje. Pravni posao zaklju en preko zastupnika smatra se
pravnim poslom zastupanog lica i pravne posledice takvog pravnog
posla poga aju zastupanog (njegovu imovinu), kao da ga je on sam
zaklju io. ZastupnikZastupnik-lice koje preduzima pravne poslove u
okviru datog mu ovla enja. Zastupani-lice u ije ime i za iji ra un
se posao Zastupanipreduzima. Tre e lice-lice sa kojim zastupnik
preduzima pravne liceposlove u ime i za ra un zastupanog. Slu ajevi
kada pravni subjekt nije u stanju da neposredno izjavi svoju volju
iz pravnih i fakti kih razloga. Pravni-nedostatak poslovne
Pravnisposobnostisposobnosti-maloletnici i lica li ena poslovne
sposobnosti. Fakti ki razlozirazlozi-udaljenost, odsutnost, pravna
neukost... Nema zastupanja kod ugovora intuitu personae, niti kod
testamenta, a samo iz opravdanih razloga kod verenika pri zaklju
enju braka...
Zastupni tvo i drugi instituti
Ugovor o komisionu-komisionar zaklju uje pravne komisionuposlove
u svoje ime ali za tu i ra un, dok kod zastupanja zastupnik
preduzima pr.poslove u ime i za ra un zastupanog. Ugovor o
posredovanju-posrednik se obavezuje na posredovanjupreduzimanje
fakti kih radnji, da prona e i dovede u vezu sa nalogodavcem lica
koja bi stupila sa njim u pregovore radi zaklju enja ugovora. Za
razliku od nalogodavca, koji preduzima fakti ke radnje, zastupnik i
komisionar preduzimaju pravne radnje. Nezvano vr enje tu ih
poslova-preduzima jedno lice bez poslovaovla enja gospodara posla,
ali u njegovom interesu. On preduzima i pravne i fakti ke poslove,
zastupnik samo pravne i samo uz ovla enje zastupanog.
Zakonsko zastupni tvoZakonsko zastupni tvo postoji u slu ajevima
kada se neposredno na osnovu zakona odre uje zastupnik i obim
njegovog ovla enja. Zakonski zastupnik je fizi ko lice koje je
zakonom ovla eno da preduzima pravne radnje u ime i za ra un
zastupano (fizi ko ili pravno lica).
Pr.roditelji su na osnovu zakona zastupnici svoje maloletne
dece, imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim i
poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne
sposobnosti deteta. Ono traje dok dete ne stekne poslovnu
sposobnost (ali roditelji ne mogu priznati o instvo, podneti zahtev
za dozvolu brakabrakajer su to poslovi koji su strogo vezani za li
nost maloletnika). Zakonsko zastupni tvo prestaje kada nestanu
razlozi koji su do njega doveli, npr. Kada poslovno nesposobno lice
stekne poslovnu sposobnost, okon a se postupak ste aja privrednog
dru tva..
Zastupni tvo na osnovu odluke dr avnog organa
Zakonsko zastupni tvo postoji u slu aju kada su uslovi za
postavljanje zastupnika i obim ovla enje odre eni zakonom, a
zastupnik je odre en odlukom suda ili drugog dr avnog organa. Npr.
To je slu aj sa zastupanjem poslovno nesposobnih lica( ti enika) od
strane njihovih staralaca. Prema PZ-u Staralac se PZpostavlja licu
koje nije pod roditeljskim staranjem, kao i prema licima li enim
poslovne sposobnosti. Za poslove koje prelaze obim redovnog
upravljanja (pr.otu enje nepokretnosti ti enika), staralac mora da
dobije odobrenje organa starateljstva. Sudsko zastupni tvo nastaje
odlukom suda kojom se odre uje zastupnik i obim njegovih ovla enja.
Pr. Sud e prema ZPP-u svojom odlukom postaviti privremenog
ZPPzastupnika tu enom ako nije parni no sposoban a nema
zak.zastupnika, ili ako obe strane imaju istog
zak.zastupnika...
Zastupanje pravnih lica I
Statutarno zastupni tvo je predstavljanje pravnih lica od strane
njihovih organa odre enih statutom pravnog lica, kojim se odre uje
obim ovla enja organa prilikom istupanja u pravnom prometu.
Poslovodni organ (direktor) je na osnovu zakona zastupnik
privrednog dru tva (ZPD). Prokura je na in zastupanja pravnog lica.
Privredno dru tvo mo e ovlastiti jedno ili vi e lica da zaklju uje
pravne poslove i preduzima pravne radnje u vezi sa delatno u pr.dru
tva. Prokura ne sadr i ovla enje za zaklju enje pr.poslova kojim se
otu uju ili optere uju nepokretnosti. Prokura se daje u pismenoj
formi, samo fizi kom licu, neprenosiva je, ne mo e se dati na odre
eno vreme niti se mo e vezati za uslove. Pr.dru tvo u svako doba mo
e opozvati prokuru. (ZPD) Ste ajni i likvidacioni upravnici su
zakonski zastupnici privrednog dru tva u ste aju ili likvidaciji,
dok se postupak ne okon a. (ZPD)
Zastupanje pravnih lica II
Poslovno punomo je je jedan od oblika zastupanja pravnog lica i
privredno dru tvo ga mo e dati u granicama zakona i njime ovlastiti
punomo nika da zaklju uje ugovore i obavlja druge poslove koji su
uobi ajeni u vr enju njihove poslovne delatnosti. Mo e biti ograni
eno na odre ene poslove. Nisu redovno poslovanje poslovi otu enja
nepokretnosti, meni no jemstvo, uzimanje zajma.. Trgovinski putnik
je punomo nik privrednog dru tva koji je ovla en da preduzima samo
one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u
punomo ju koje mu je dru tvo dalo. Mora imati posebno ovla enje da
bi mogao da zaklju i ugovor, ili da naplati cenu... Punomo nici po
zaposlenju su radnici privrednog dru tva koji rade na poslovima
zaklju enja ugovora, kao to su prodavci u prodavnicama,
ugostitelji, radnici na alterima.. Ovla enja za zaklju enje i
ispunjavanje ugovora proizilazi iz injenice da obavljaju radnu du
nost.
Ugovorno zastupanje
Nastaje ugovorom izme u vlastodavca (zastupanog) i punomo nika
(zastupnika) kojim se ovla uje punomo nik da u ime vlastodavca
preduzima odre ene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju
vlastodavca i drugu stranu (tre e lice-sa kojim licepunomo nik
zaklju uje ugovor). Ovla enje za zastupanje je punomo je. Ako je za
pravni posao propisana forma, ista forma va i i za punomo je.
Punomo je mo e biti op te ako se punomo nik ovlasti da preduzima
iri obim poslova u ime i za ra un vlastodavca koji se odnose na
redovne poslove. Punomo je je specijalno-kada se ta no odrede
pravni poslovi koje specijalnopunomo nik mo e preduzeti u ime i za
ra un vlstodavca. Npr.za prodaju stana Punomo nik mo e preduzimati
samo one poslove za koje je ovla en. Pravni posao koji zaklju i
zastupnik sa tre im licem obavezuju neposredno zastupanog i drugu
ugovornu stranu. Vlastodavac mo e u svako doba otkazati punomo je
za zastupanje bez posebne forme. Prestaje punomo je i smr u
vlastodavca odnosno punomo nika ako su fiz.lica, odnosno prestankom
pravnog licalica-ako su pravna lica, gubitkom posl.sposobnosti,
otkazom..
Neva e i pravni poslovi
su oni pravni poslovi koji ne proizvode pravno dejstvo jer im
nedostaje neka od pretpostavki odre enih zakonom. Da bi pravni
posao proizvodio pravno dejstvo potrebno je da postoje: poslovna
sposobnost subjekta, slobodna, saglasna i ozbiljna izjava volje,
mogu , dopu ten i odre en-odrediv predmet obaveze, dopu ten enosnov
i zakonom ili voljom strana predvi ena forma pravnog posla. U
suprotnom pravni posao nije punova an. Neva e i pravni poslovi dele
se na ni tave i ru ljive. Nepostoje i pravni posao je takav pravni
posao kome nedostaje elemenat koji je bitan za njegov nastanak. On
ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo jer pravni posao nije ni
nastao. On se ne poni tava jer nije ni zaklju en. Ukoliko bi sud
progla avao ovakav posao nepostoje im mogao bi da donese samo
deklaratornu odluku. Npr.izjava volje apsolutno poslovno
nesposobnog lica
Ni tavi pravni poslovi
Ni tav je onaj pravni posao koji je protivan prinudnim
propisima, javnom poretku ili dobrim obi ajima jer se njima vre a
op ti interes. Ne proizvode nikakvo pravno dejstvo i smatra se kao
da nisu ni zaklju eni. Takav pravni posao je od po etka bez pravnog
dejstva i protekom vremena ne mo e postati punova an. Tu ba odnosno
zahtev za utvr ivanje ni tavog pravnog posla ne zastareva, a mogu
je podneti strane u pravnom poslu, druga zainteresovana lica i dr
avni organi po slu benoj du nosti. Na ni tavost sud pazi po slu
benoj du nosti. Ako su ispunjenje obaveze iz ni tavog pravnog
posla, obaveze svaka strana je du na da vrati drugoj sve ono to je
primila po osnovu takvog posla, a ako nije mogu e vra anje, daje se
naknada u novcu prema cenama u vreme dono enja sudske odluke.
Konvalidacija i konverzija
Ni tav pravni posao se izuzetno mo e konvalidirati i to ako je
zabrana bila manjeg zna aja, a ugovor je izvr en, ni tavost se ne
mo e isticati.Tako e, za ugovore za koje je uslov punova nosti
forma ugovora, mogu se osna iti ako su izvr ile u celini ili prete
nom delu obaveze iz tog pravnog posla, osim ako iz cilja zbog koga
je forma propisana ne proizilazi ta drugo.
KonverzijaKonverzija-pretvaranje jednog pravnog stanja u drugo. Ni
tav pravni posao mo e se konvertovati u punova an ukoliko ispunjava
pretpostavke za punova nost nekog drugog posla, da je taj drugi
pravni posao u skladu sa ciljem koji su ug strane imale u vidu
prilikom zaklju enja pravnog posla i da bi ug.strane zasnovale taj
drugi pravni posao da su znale za ni tavost svog pravnog posla.
Delimi na ni tavost-ni tavost sporednih odredaba ugovora koja ne
tavostpovla i ni tavost i samog ugovora i to ukoliko ugovor mo e da
opstane bez ni tave odredbe koja ne sme biti uslov niti odlu uju a
pobuda zbog koje je ugovor zaklju en.
Fiktivni i simulovani pravni poslovi
Fiktivan je onaj pravni posao koji se zaklju uje da bi se
stvorio privid za tre a lica o njegovom postojanju, iako ga
ugovorne strane stvarno ne ele i izjavljuju volju koja nije stvarna
nego prividna. Nema namere strana za preuzimanje prava i obaveza.
Cilj zaklju enja je izigravanje zakonskih obaveza ili prava tre ih
lica. Ne proizvodi pravna dejstva i smatra se kao da nije zaklju
en. Prividnost se ne mo e isticati prema savesnom tre em licu. Ni
tav je. Pr. Otu enje nepokretnosti da bi se izigrao poverilac
Simulovani je onaj pravni posao koji strane zaklju uju iako njegovo
dejstvo ne ele da bi prikrile drugi pravni posao ije dejstvo ele da
se ostvari(disimulovan pr.p). Simulovani nema pravno dejstva me u
ugov.stranama. Disimulovani e proizvoditi pravno dejstvo ako
ispunjava uslove za punova nost. Npr. zaklju e ugovor o poklonu da
bi prikrili ugovor o kupoprodaji i sl.
Zabranjeni i zelena ki pravni posao
Zabranjeni su oni pravni poslovi koji su zabranjeni zakonom,
suprotni su imperativnim normama, kao npr.ugovor o nasle ivanju,
brak lica istog pola... Zelena ki pravni posao je onaj u kome jedna
strana koriste i se nu dom ili te kim materijalnim stanjem drugog,
njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomisleno u ili zavisno u,
ugovori za sebe ili nekog tre eg, korist koja je u o iglednoj
nesrazmeri sa onim to je on drugoj strani dao ili u inio, ili se
obavezao dati ili u initi. ZOOZOO- l.141. Njime se kr i na elo
jednakosti davanja, jer je kod njih o igledna nesrazmera uzajamnih
davanja ali i namera jedne ug.strane da iskoristi okolnosti koje su
se stekle kod druge ug.strane (razlika u odnosu na prekomerno o te
enje), ali se kr i i na elo savesnosti i po tenja i dobrih obi aja.
Samo kod teretnih, dvostrano obaveznih ugovora. Pr.zajam sa
previsokom kamatom. O te ena strana mo e tra iti u roku od 5 god
smanjenje obaveze na pravi an iznos i ako sud to dozvoli ugovor
ostaje na snazi. Ne mo e se konvalidirati, ni tav je.
Pravni poslovi posl.nesposobnih lica i neprofitnog pravnog
lica
Mla i maloletnici (do 14 g) su potpuno poslovno nesposobni, ali
mogu preduzimati poslove malog mogu zna aja, poslove kojima se
pribavljaju isklju ivo prava i pribavljaju pr.poslove kojima ne sti
u ni prava ni obaveze. Tako e i punoletna lica koja su potpuno li
ena poslovne sposobnosti. Ni tavi su svi pravni poslovi koje oni
zaklju e, van navedenih. e, Pravni posao neprofitnog lica koje ono
preduzme van okvira svoje pravne sposobnosti je ni tav, a savesna
strana mo e zahtevati naknadu tete. Ako se radi o profitnom
pr.licu, ovi poslovi e obavezivati dru tvo osim ako je tre e lice
bilo nesavesno a isto se doka e.
Ru ljivi pravni poslovi
Ru ljivi ili relativno ni tavi pravni poslovi su oni koji
proizvode pravno dejstvo, ali mogu biti poni teni u odre enom roku
na zahtev lica u ijem je interesu ru ljivost ustanovljena, zbog
nedostatka kojim se vre a pojedina ni interes. Tu bu za poni taj mo
e podneti lice iji je interes povre en u prekluzivnom roku, ijim
istekom-ako se ne istekompodnese tu ba- se ru ljiv posao osna uje
od zaklju enja. baAko sud donese odluku o poni tenju pravnog posla,
poni tenje ima retroaktivno dejstvo-povra aj u pre a nje
dejstvostanje i naknada tete. Ru ljivi su pravni poslovi zaklju eni
u zabludi, pod prevarom, pretnjom ili prinudom, kao i poslovi
ograni eno posl,spos. Lica ako su zaklju eni bez saglasnosti
zak.zastupnika i pravni poslovi kod kojih postoji prekomerno o te
enje.
Zabluda
ZabludaZabluda-pogre na predstava o stvarnosti odn. o nekoj
injenici koja je bitna za punova nost gra .pr.odnosa. Prema ZOO
samo bitna zabluda je relevantna i to: ako se odnosi na bitna
svojstva predmeta, na lice sa kojim se zasniva pr.posao, i na
okolnosti koje se smatraju odlu nim za neki pravni posao, a strana
koja je u zabludi ne bi ina e zasnovala takav pravni odnos da je
znala za pravo stanje stvari. Strana koja je bila u bitnoj zabludi
ima pravo da zahteva poniptaj pravnog posla, osim ako nije
postupila sa pa njom koja se u prometu zahteva. Subjektivni rok za
poni taj je 1 god od saznanja za razlog ru ljivosti, odnosno 3 god
od zaklju enja ugovora. Druga ugovorna strana ako je savesna, ima
pravo da tra i naknadu tete bez obzira to strana koja je bila u
zabludi nije kriva za svoju zabludu.
Prevara, pretnja i prinuda
Prevara je namerno izazvana ili odr avana zabluda kod jedne
strane da bi izjavila odre enu volju, zaklju ila pravni
posao-kvalifikovana posaozabluda. Za postojanje prevare bitno je da
postoji namera da se drugo lice dovede u zabludu ili u njoj odr i,
i da se ona realizuje preduzimanjem fakti kih radnji. Poni taj
pravnog posla mo e tra iti prevarena strana ako je savesna i ako
doka e da je prevara uticala na zaklju enje pravnog posla. Prevaru
mo e izazvati i tre e lice u slu aju dobro inog pravnog posla.
Pretnja je stavljanje u izgled nekog zla kojim se izaziva strah kod
druge strane, radi zaklju enja pravnog posla. Da bi bila razlog ru
ljivosti pretnja treba da izazove opravdani strah kod druge strane,
da odlu uju e uti e na formiranje volje druge strane, da je
protivpravna a strah mora biti osnovan.Poni tenje pravnog posla
povla i njegovu neva nost od zaklju enja i povra aj u ps. Prinuda
je upotreba fizi ke sile sa ciljem da se od strane u pravnom poslu
u momentu njegovog zaklju enja iznudi neko pona anje. Pravni posao
zaklju en pod prinudom jenepostoje i, jer nema volje. U slu aju
podizanja tu be za poni taj, sud donosi utvr uju u presudu,
konstatuje da pp nije ni nastao.
Konvalidacija ru ljivog pravnog posla
Da bi konvalidacija proizvela pravna dejstva potrebno je: da se
radi o ru ljivom pravnom poslu,da se preduzima od lica u ijem je
interesu ru ljivost ustanovljena a ono je svesno toga i upoznato je
sa razlozima ru ljivosti, poslovno je sposobno i u mogu nosti je da
slobodno izjavi svoju volju. Konvalidacijom se otklanja nedostatak
usled koga je pravni posao bio epaju i,uslovno va e i, i ru ljiv
posao postaje punova an od po etka. Konvalidaciju razlikovati od
ratifikacije pravnog posla koja predstavlja naknadno odobrenje
pravno valjanog posla koji je zaklju io punomo nik prekora enjem
granica ovla enja vlastodavca, dok konvalidacija predstavlja osna
enje manljivog pravnog posla u punova an pravni posao.
Prekomerno o te enjePrekomerno o te enje-sredstvo kojim se u
dvostrano enjeobaveznim ugovorima titi princip jednake vrednosti
davanja izme u ugovornih strana. Postoji ako su strane zaklju ile
dvost.obav.ugovor, ako postoji o igledna nesrazmera uzajamnih
davanja i ukoliko o te ena strana u vreme zaklju enja ugovora nije
mogla znati za pravu vrednost svoje obaveze. Tu ba za poni taj ru
ljivog posla-1 god od zaklju enja posla- god ovog pravnog posla. Ne
mo e o te eni zahtevati odstranjenje o igledne nesrazmere. Mo e
druga strana da ugovor odr i na snazi ako ponudi o te enom dopunu
do prave vrednosti. Ako je ugovor poni ten, poni tenje deluje od po
etka i smatra se da ugovor nije ni zaklju en. Vr i se restitucija
ako su strane ispunile svoje obaveze u celini ili delimi no.
Zloupotreba prava
l. 13 ZOO- Zabranjeno je vr enje prava iz obligacionih odnosa
ZOOprotivno cilju zbog kojeg je ono zakonom ustanovljeno ili
priznato. l-4 ZOSPO-Zabranjeno je vr enje prava svojine protivno
cilju zbog l- ZOSPOkoga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato,
ili protivno moralu dru tva. Vr enje prava koje kao isklju ivi cilj
ima nano enje tete drugome, istovremeno je institucionalna i
individualna zloupotreba prava, jer se javlja kao suprotnost cilju
radi kojeg je ustanovljeno i kao povreda na ela savesnosti i po
tenja.
Npr. ikanozno vr enje prava-kad se pravo vr i isklju ivo da se
drugom pravananese teta, beskorisno-kada titular vr i svoje pravo
bez beskorisnoopravdanog interesa i time nanosi tetu drugom,
nesrazmernonesrazmernovr enje prava kojim se ostvaruje interes koji
je u o iglednoj nesrazmeri u odnosu na tetu koja se drugom
nanosi...
ZastarelostZastarelost je protek vremena u kojem titular prava
nije vr io svoje pravo unutar zakonom utvr enog roka, usled ega
gubi pravo na zahtev odnosno tu bu u materijalnom smislu.Pravo u
ovom slu aju ne prestaje ve se pretvara u prirodnu-neutu ivu
obligaciju. Nastupa prirodnukada protekne zakonom odre eo vreme u
kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Ako poverilac
i zahteva ispunjenje obaveze, du nik uvek mo e ista i prigovor
zastarelosti, ukoliko ga ne istakne i plati potra ivanje nema pravo
da tra i povra aj. Zastarevaju samo relativna prava.Op ti rok
zastarelosti 10 god. Du i rokovi jedino kod naknade tete
prourokovane krivi nim delom. Rok zastarelosti po inje da te e od
dospelosti potra ivanja. Kod prestacija koje glase na injenje rok
po inje da te e prvog dana posle dana kada je poverilac mogao da
zahteva ispunjenje obaveze, a ako se du nikova obaveza sastoji u ne
injenju, propu tanjuili trpljenju, prvog dana posle dana kada je du
nik postupio protivno obavezi. Potra ivanje koje je vezano za
nastupanje uslova ili roka, rok zast. Po inje te i kada se odlo ni
uslov ostvari odnosno nastupi rok. Rok zastarelosti potra ivanja
naknade tete po inje te i od saznanja o te enog za tetu i po inioca
tete.
Posebni rokovi zastarelosti
Kra i su od op teg roka zastarelosti i odnose se na pojedina
zakonom utvr ena prava. Za 3 god. zastarevaju potra ivanja:
povremenih davanja (rok te e od dospelosti svakog pojedinog
davanja, a samo pravo iz koga proisti u povr.davanja za 5 god), me
usobna potra ivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga
i naknada tete po tom ugovoru, potra ivanje zakupnine i naknade
prouzrokovane tete u subj.roku, u obj 5 god. Za 1 god. zastarevaju
potra ivanja: naknade za isporu enu el.energiju, gas, vodu, isto
u.. kada je isporuka izvr ena za potrebe doma instva, potra ivanja
radio stanice i rtv stanice, po te, telegrafa i telefona, pretplate
na povremene publikacije i asopise.. Potra ivanja ugovara a
osiguranja iz ugovora o osiguranju ivota zastareva za 5 god, a iz
ug o osiguranje imovine i ostalih za 3 god.
Zastoj zastarelosti
Spre ava po etak toka zastarevanja iz uzroka odre enih zakonom,
usled ega vreme potrebno za zastarelost ne mo e po eti da te e ili
ve zapo eto vreme prestaje da te e. Po prestanku uzroka koji je
doveo do zastoja, rok zastarelosti se nastavlja, a proteklo vreme
se ura unava u zakonom odre eni rok zastarelosti. Zastarelost ne te
e: izme u roditelja i dece dok traje rod.pravo, izme u bra nih
partnera dok traje bra na zajednica, izme u ti enika i
staraoca-organa starateljstva dok traje starateljstvo.
staraocaZastarelost ne te e u pogledu onih lica koja se na nalaze
na vojnoj du nosti u vreme mobilizacije, u slu aju neposredne ratne
opasnosti ili rata. Zastarelost ne te e u pogledu potra ivanja koja
imaju lica zaposlena u tu em doma instvu prema poslodavcu, dok taj
radni odnos traje. Razlozi zastoja zastarelosti su nesavladive
prepreke objektivnog karaktera:elem,nepogode, rat, moratorijum, vi
a sila..
Prekid zastarelosti
Je pravna situacija koja nastaje radnjama poverioca ili du nika,
a ima za posledicu da zastarevanje koje je po elo te i ne proizvodi
pravno dejstvo te se ni ne ra una u zakonom odre eni rok
zastarelosti, pa rok zastarelosti po inje te i iznova posle
prekida. Radnjama du nika se prekida ukoliko prizna dug, izjavom
poveriocu ali i posredno, davanjem otplate, pla anjem kamate,
davanjem obezbe enja. Radnjama poverioca (procesnim) se prekida rok
zastarelosti, kada podigne tu bu, istakne prigovor prebijanja potra
ivanja u sporu...Tu ba ne sme da ima formalne nedostatke, mora biti
podneta nadle nom sudu i pre isteka roka zastarelosti za konkretno
potra ivanje, da se njome tra i utvr ivanje postojanja potra
ivanja.
Prigovor zastarelosti
Posledice zastarelosti ne nastupaju po sili zakona protekom
vremena potrebnog za zastarelost, nego je potrebna volja du nika da
se primeni zastarelost. ZOO l.360l.360- sud se ne mo e obazirati na
zastarelost, ako se du nik na nju nije pozvao. Primeni e se pravila
o zastarelosti po prigovoru zastarelosti du nika u sporu koji isti
e tu eni du nik protiv tu benog zahteva poverioca. To je peremtorni
prigovor, ima za posledicu odbijanje tu be u mat.smislu i nemogu
nost ostvarenja tu be poverioca. Prigovor du nik mo e ista i u dva
slu aja: u postupku pred sudom koji je pokrenuo poverilac spornog
potra ivanja i ukoliko je sam du nik pokrenuo postupak tu bom za
utvr enje zastarelosti odre enog potra ivanja
Prekluzija
Se zasniva na injenici proteka nevr enja prava u zakonom predvi
enom roku. Rok u kom se mora podi i tu ba ili izvr iti odre ena
radnja pod pretnjom gubitka prava.Protekom vremenavremenaroka, gubi
se pravo u celini (kod zastarelosti se gubi samo pravo na tu bu
umat.smislu dok samo pravo postaje prirodna obligacija) ili po sili
zakona prestaje mogu nost za tite prava. Prekluzija nastupa ako se
pravna mo nije vr ila u odre enom roku (kod zastarelosti se ne vr i
oblig.pravo). Prekluzivni rok te e neprekidno, nema zastoja i
prekida. Na prekluziju sud pazi ex officio, a na zastarelost po
prigovoru tu enog. Ukoliko je du nik ispunio obavezu po proteku
prekluzivnog roka, mo e da zahteva povra aj onoga to je dao, dok
kod isteka roka zastarelosti zakon zabranjuje ovu mogu nost ak i u
slu aju da je du nik bio u zabludi u pogledu zastarele obaveze.
Prekluzivni rokovi mogu biti subjektivni i objektivni, odnosno
materijalnopravni i procesnopravni.
Odr aj
je institut stvarnog prava, predstavlj dr avninu stvari ili
stv.prava koja traju odre eno vreme i na osnovu koga jedno lice sti
e pravo svojine ili drugo stvarno pravo, to za posledicu ima
istovremeno i prestanak stvarnog prava njenog ranijeg imaoca.
Posledice odr aja su suprotne posledicama zastarelosti i
prekluzije. Primenjuje se samo na stvarna prava, i njime se mogu
ste i samo stvarna a ne i druga prava. Sam odr aj ne mo e dovesti
do sticanja prava svojine, potrebno je da postoji savesnost dr
aoca. Odr ajem se fakti ko stanje pretvara u pravno.
Prava koja traju odre eno vreme
Imovinska intelektualna prava istekom zakonskog roka prestaju da
postoje po sili zakona i ne mogu se produ avati, niti se taj rok mo
e prekinuti, zastati. Autorska imovinksa prava traju za ivota
autora i 70 g posle njegove smrti. Filmsko delo-rok trajanja
autorskog prava traje 70 g od delosmrti re isera, scenariste,
kompozitora muzike za film.. Patent traje 20 god od datuma podno
enja prijave. Pravo na dizajn traje 25 god od podno enja prijave za
priznanje dizajna organu uprave.
Samoza tita
Je oblik vansudske za tite povre enog ili ugro enog subj.gra
.prava koju vr i samovlasno titular tog prava. Dopu tena je pod
slede im uslovima: pravo koje se titi treba da postoji, a ne ako je
obaveza zastarela ili je zastarela pravo prestalo usled
prekluzivnog roka, ili ga se titular odrekao; da u datom slu aju
sudska za tita ne bi bila blagovremena ili efikasna-postoji
opasnost od povrede efikasnaprava; radnja titulara mora biti
neophodno potrebna-da potrebnanije preduzeta pravo se ne bi za
titilo i primerena- da primerenaodgovara radnji povrede prava; da
pravo koje se titi nije nesrazmerno manje vrednosti od tete koja se
za titnom radnjom nanosi drugome. Vidovi samoza tite: nu na
odbrana, krajnja nu da i samopomo .
Sudska za tita
Gra anska subjektivna prava se mogu tititi u tititi parni nom,
vanparni nom i izvr nom postupku po zahtevu njihovog titulara.
Parni ni postupak-sporovi iz oblasti li nih, postupakporodi nih,
radnih, trgova kih, imovinskih i drugih gra .pravnih odnosa.
Vanparni ni- isto samo ako nema spora. niIzvr ni- sprovo enje
prinudnog ostvarenja nipotra ivanja na osnovu verodostojne ili izvr
ne isprave i sprovode obezbe enje potra ivanja.
Tu ba i vrste
Tu ba je inicijalni akt kojim se pokre e parni ni postupak, a tu
io evo tra enje u pogledu glavne stvari i sporednih davanja je tu
beni zahtev-petitum. zahtevKondemnatornaKondemnatorna-tu ba na
osudu, inidbu-tra enje tu ioca da se inidbutu eni obave e na neko
injenje u njegovu korist i podobna je za prinudno izvr enje.
(npr.tu ba za naknadu tete) Preobra ajna ili konstitutivna-tu ba
kojom se zahteva uspostavljanje konstitutivnanovog stanja (npr.tu
ba za razvod braka), nije podobna za izvr enje Deklarativna ili
utvr uju a.tu ba kojom tu ilac zahteva da sud utvrdi postojanje ili
nepostojanje nekog prava-pravnog odnosa, ili istinitost
pravaodnosno neistinitost neke isprave (npr. Tu ba za utvr enje
prava svojine), nije podobna za izvr enje. Vrsta tu be odre uje i
vrste presuda. Odluka u vidu re enja se donosi u sporu zbog
smetanja dr avine. Prinudno se izvr ava samo ona odluka koja je
postala pravosna na a protekao je paricioni rok.
Preno enje i sticanje imovinskih prava
Je prelazak subjektivnog gra anskog prava prethodnika u imovinu
sticaoca prava. Ne mogu se prenosti neka imovinska prava, npr.li ne
slu benosti kao ni li na prava. Prema obimu sticanja, sukcesija mo
e biti univerzalna, singularna, translativna ili konstitutivna.
Derivativno sticanje
Postoji ako sticalac subjektivno gra ansko pravo izvodi iz prava
prethodnika. Prenosilac ne mo e na sticaoca preneti vi e prava nego
to ih sam ima. Prenos se vr i pravnim poslom-ugovorom. poslomMora
postojati iustus titulus-pravni osnov i titulusmodus acquirendi-na
in sticanja. Pr.ugovor o acquirendiprodaji pokretne stvari je
pravni osnov a na in sticanja je predaja stvari. Neka imovinska
prava se sti u na osnovu samog pravnog posla-npr. Ugovor o cesiji,
ugovor o poslapreuzimanju duga, ugovor o licenci..
Originarno sticanje
Postoji ako pravni sledbenik svoje pravo ne izvodi iz prava
prethodnika ve na osnovu injenica odre enih zakonom. Npr. Zakoniti
i savesni dr alac stvari sti e pravo svojine na toj stvari odr ajem
protekom tri godine, l.28 ZOSPO.
Translativan prenos
Translativan prenos ili sukcesija postoja e u slu aju kada
prethodnik na sticaoca prenese u celini pravo koje ima
(npr.ugovorom o prodaji prenese mu pravo svojine na kat.parceli).
Deli se na singularnu (prethodnik na pravnog sledbenika prenosi
jedno ili vi e ta no odre enih prava, ali tako da sledbenik ne sti
e sva prava prethodnika, npr.legatar) i univerzalnu sukcesiju
(prelazak svih prava i obaveza sa prethodnika na sledbenika na
osnovu jednog akta, npr.naslednik). Konstitutivan prenos nastaje
kada prethodnik na pravnog sledbenika ne prenosi svoje pravo u
celini nego delimi no, u u em obimu (pravo slu benosti).
Subrogacija
Je promena subjekta (li na subrogacija) ili objekta (realna ili
stvarna subrogacija) u gra anskopravnom odnosu tako da njegove
osnovne pravne osobine ostaju neizmenjene. Li na subrogacija- npr.
zaklju enjem ugovora o cesiji ili subrogacijaugovora o preuzimanju
duga-menja se li nost poverioca dugaodnosno du nika. Stvarna
subrogacija-kada prestaje jedan objekt pravnog subrogacijaposla a
umesto njega se pojavljuje drugi, pritom on zadr ava bitne osobine.
Npr. Zalo ena stvar po dozvoli suda se mo e prodati za odre enu
cenu, koji iznos se stavlja u depozit suda na mesto zalo ene
stvari, kako bi se iz njega namirilo poverio evo potra ivanje.
Subrogacija mo e biti ugovorna i zakonska.
Prestanak imovinskih prava
Stvarna prava mogu prestati odricanjem od prava svojine(
tzv,derilikcija), propa u stvari ili preno enjem na drugog pravnim
poslom. Obligaciona prava naj e e prestaju izvr enjem dugovanih
inidbi od strane du nika. Mogu prestati i prebijanjem, otpu tanjem
duga, prenovom, sjedinjenjem, nemogu no u ispunjenja, protekom
vremena, otkazom ugovora koji je na odre eno vreme zaklju en.
