uvodna reč Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine 20/srpski.pdf · Prevod na romski jezik: ... i to da ne govore srpski jezik. Većina njih ne želi da ide u školu i misli

Dekada Roma u AP Vojvodini

Osnivač lista i izdavač:Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednik:Duško Jovanović

Urednik teme broja:Duško Jovanović

Urednik izdanja:Aleksandra Mićić

Redakcija:Dragana Dimitrov

Dragana RajićDaniel Dimitrov

Zita Farkaš

Dopisnici:Koordinatori za romska pitanja APV

prof. dr Vladimir GecelovskyIvana Koprivica

Prevod na romski jezik:Igor Dimić

Prevod na engleski jezik:Mirjana Serdar

Tehnička priprema i štampa:MAXIMA GRAF, Petrovaradin

[email protected]

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58) (497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije zainkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović.- 2011, br. 1- Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst narom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

uvodna reč

Dragi čitaoci,

Hajde da nastavimo da zajedno kreiramo naš mesečnik, da biste njegov izlazak iz štampe sa većim nestrpljenjem čekali, da biste ga radije čitali, drugima pokazivali i dugo čuvali...

U prethodnom broju smo vam pružili moguć-nost da komentarišete naš list i sugerišete i predla-žete izmene i teme, kada su tekstovi u pitanju.

Ali postoji još jedna mogućnost koju bismo želeli da vam ponudimo...

Mi bismo voleli da zajedno kreiramo i svet u slikama. Zbog toga vam pružamo mogućnost da, na naše ogromno zadovoljstvo, postanete saradnik naše male redakcije. Ukoliko imate u svojoj arhivi foto-grafiju koju ste lično napravili, a za koju smatrate da je dovoljno rečita i pored toga želite da je podelite sa nama i našim čitaocima, možete je poslati na e-mail adresu: [email protected] i mi ćemo je, ukoliko je redakcija izglasa, objaviti pod vašim imenom kao foto-meseca.

Rok za slanje fotografija je 20. u mesecu. Ukoliko zakasnite, vaša fotografija će ući u izbor za foto-meseca sledećeg broja. Sve fotografije ćemo čuvati u arhivi i one nikada neće prestati da budu konkurencija novopristiglim fotografijama.

Pored kvaliteta fotografije u tehničkom smislu, jedini kriterijum, kada su teme u pitanju, jeste taj da fotografija treba da se (na direktan ili metaforičan način)odnosi na romsku populaciju. Ostalo prepu-štamo vašoj mašti.

Nadamo se uspešnoj saradnji,

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Tema broja: Biram obrazovanje

Prepreke i problemi

Postoje brojni problemi i prepreke sa kojima se romska deca suočavaju i koji većini romske dece otežavaju i onemo-gućavaju obrazovanje. Neki od njih su: ograničen pristup obra-zovnom sistemu, visoka stopa osipanja i ranog napuštanja obrazovnog sistema, slabiji kvalitet obrazovanja, prevelika uključenost u specijalne škole ili odeljenja, prevelika zastu-pljenost u školama za obrazo-vanje odraslih, izloženost razli-čitim oblicima prikrivene ili otvorene diskriminacije i segre-gacije, nepoštovanje romskog identiteta.

Nisko obrazovno post-ignuće je najizraženije kod pripadnika romske populacije. Ono kasnije postaje jedan od osnovnih razloga siromaštva koje se prenosi sa generacije na generaciju. Prema podacima popisa iz 2002. godine 61,9% Roma nije završilo osnovnu školu, 29% je završilo osnovnu školu, 7,8% je završilo srednju školu, a samo 0,3% je steklo visoko obrazovanje. Pretposta-vlja se da je obrazovna struk-tura i niža, s obzirom da su u najmanjem broju popisom obuhvaćena lica iz romskih naselja.

Prosečna dužina školovanja Roma iznosi 5,5 godina (podaci na osnovu ankete kojom je obuhvaćeno 1508 Roma, UNDP, 2004). Obrazovna struk-tura Roma je niža u odnosu na većinsku populaciju i druge zajednice, a niže obrazovanje žena u odnosu na muškarce je još izraženije (Svetska banka, 2004). Romkinje predstavljaju najmanje obrazovanu grupu žena, sa procentom nepisme-nosti od čak oko 80%, sa gornjom granicom od četiri razreda osnovne škole, bez bilo kakve kvalifikacije.

Nedostatak relevantnih i pouzdanih podataka o nacio-nalnoj pripadnosti je problem koji se naglašava u većini stra-teških dokumenata i izveštaja. Teško je i proceniti koliko se romske dece nikad ne upiše u škole, a koliko njih napusti započeto školovanje, ali je izvesno prema podacima iz različitih izvora da je taj broj izrazito velik. Razlozi za neukl-jučivanje ili kasnije napuštanje škole su mnogobrojni i razno-vrsni i uključuju porodičnu i materijalnu situaciju, neprila-gođenost obrazovnih institucija i visok nivo diskriminacije u njima, kao i nedostatak pomoći deci za savladavanje gradiva. Isključenost iz obrazovnog

sistema je samo jedan od poka-zatelja opšte marginalizacije romske zajednice.

Diskiriminacija

Rezultati istraživanja javnog mnjenja o diskrimi-naciji i nejednakosti u Srbiji pokazuju da je diskriminacija Roma u Srbiji prisutna i da je javnost toga svesna (Projekat „Podrška sprovođenju antidi-skriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji”, Ministar-stvo rada i socijalne politike i UNDP, 2009). U Strategiji za unapređivanje obrazovanja Roma u Srbiji navodi se da je diskriminacija jedna od glavnih prepreka jednakoj dostupnosti kvalitetnog obrazovanja za Rome. Romi su izloženi razli-čitim oblicima diskrimina-cije, kao što su neopravdano upućivanje u specijalne škole, nejednak tretman od strane nastavnika i uprava škola, pa čak i uznemiravanje ili zlostavljanje od strane druge dece i roditelja neromske nacionalnosti. Ovo su neki od vidljivih i očiglednih primera diskriminacije romskih učenika, međutim postoje i oni koji nisu tako otvoreni, a koji su još zastupljeniji. Nastavnici često ne podstiču romsku decu da uče i napreduju, imaju manja očekivanja od njih u odnosu na

oBraZovanJe roMa — IZMeĐu STraTeGIJa I PraKSeOd početka Dekade Roma, obrazovanje je jedna od prioritetnih oblasti delovanja. Problemi

obrazovanja Roma postali su deo državne politike, romsko pitanje je ušlo u strateške dokumente koji se tiču obrazovanja, kao i opštih i sektorskih strategija i akcionih planova koji se tiču razvoja Srbije i procesa pridruživanja Evropskoj uniji. Međutim, raskorak između njihovih ciljeva i implementa-cije u praksi je vidljiv i neosporan. Identifikovan je niz prepreka čijem se rešavanju ne pristupa na adekvatan način. U Srbiji, kao i u većini drugih zemalja, o Romima u sistemu obrazovanja nedostaju pouzdani podaci. Iako je prošlo već sedam godina od početka Dekade Roma još uvek nije usposta-vljena sistemska metodologija praćenja postignutih rezultata u svim oblastima Dekade, uključujući i obrazovanje.

3Dekada Roma u AP Vojvodini


druge učenike, a sve to utiče da oni imaju slabije rezultate. Diskriminacija prema Romima svakako je jedan od osnovnih razloga zašto su mnoga romska deca isključena iz obrazovnog sistema i zašto mnoga od njih rano napuštaju školovanje ili završavaju školu sa niskim obrazovnim postignućima.

Zašto romska deca napuštaju školu?

Osnovni razlog prekida školovanja kod romske dece najčešće jesu siromaštvo i troškovi za obrazovanje, zatim, tu je loše ponašanje druge dece i nastavnika prema njima, kao i to da ne govore srpski jezik. Većina njih ne želi da ide u školu i misli da čak i ako završi školu neće dobiti posao. Ima i onih kojima je škola daleko. Osim toga jedan od najfrekventinijih razloga je i nedostatak pristojne odeće, koji utiče na vrlo slabo samopouzdanje koje imaju u školi. Što se tiče romskih devo-jčica, one u većini slučajeva nemaju prava da samostalno odlučuju o svom obrazovanju. Iako postižu bolji školski uspeh u pubertetu neretko napuštaju školu pod pritiskom patrijar-halne tradicije i stereotipa da

devojčicama ne treba obra-zovanje, pogotovo ne ono na višim stepenima. Od njih se očekuje da se rano udaju i brinu o porodici i domaćinstvu.

Socijalna distanca prema romskoj deci

Podaci istaživanja „Soci-jalna distanca i steretipi o Romima kod dece novosadskih osnovnih škola”, sprovedenog u okviru projekta „Integracija romske dece u školski sistem Srbije” pokazuju da su Romi još uvek etnička grupa prema kojoj postoji najviša socijalna distanca kod dece. Više od polovine dece-ispitanika ne bi voleli da imaju Rome u svojoj ulici ili školi, a naročito ne bi voleli da sede sa njima u klupi. To se dovodi u vezu sa lošim

uspehom romske dece u školi, kao i stereotipima o Romima kao prljavim i nevaspitanim.

Najviše zabrinjava podatak da postoji socijalna distanca prema Romima čak i među samim Romima. Ovaj podatak dosta govori o statusu Roma kod nas. On se može objasniti time da osobe iz manjinske grupe u susretu sa većinskom grupom razvijaju nisko samo-poštovanje, a između ostalog, mogu napustiti svoju primarnu grupu i time izgubiti jedan od svojih socijalnih identiteta i preći u neku drugu grupu koja mu omogućuje bolji socijalni stutus. Veliki broj romske dece se izjašnjava po etničkoj pripad-nosti roditelja koji nije Rom.

U zaključku istraživanja stoji da će samo ravnopravan kontakt svih učesnika u obra-zovanju sa romskom decom omogućiti smanjenje socijalne distance. U specifičnoj situaciji, kakvu čini školsko odeljenje, rad na prevazilaženju predra-suda lakše je rešiv, naravno uz veliko zalaganje i trud svih onih koji mogu dati doprinos reša-vanju ovog problema. Profesori razredne nastave su jedan od moćnih agenasa socijalizacije, naravno pored roditelja.

D.J.

Foto

: iz

arhi

ve č

asop

isa

Foto

: iz

arhi

ve č

asop

isa


Ovog septembra će 73.000 đaka prvaka sesti u školske klupe. Tremu od početka školske godine imaju i mališani i roditelji. Iako je polazak u školu radostan događaj za celu porodicu, većina roditelja je pomalo i zabrinuta, jer su svesni da ih čekaju ogromni izdaci. Osim obavezne kupovine školskog pribora, većina smatra da za ovaj svečani trenutak đak prvak mora u školu da krene obučen u novu garderobu, od glave do pete.

Veliko olakšanje se ogleda u dobijanju besplatnih udžbenika koja je Vlada obezbedila za đake prvake. Za sve ostalo roditelji će morati da izdvoje skoro čitavu platu.

Đačka torba je prva i najvažnija stavka. Ranac se može kupiti od 1.500 pa do 10.000 dinara, u zavisnosti od toga da li je anatomski ili ne. Psiholozi smatraju da bi trebalo odabrati srednju veličinu torbe ili ranca, jer kako kažu, deca u

strahu da će nešto zaboraviti, pune torbe i rančeve, dok god ima mesta u njima.

Pernice možete kupiti pune ili prazne, pa i cena varira u zavisnosti od toga šta sadrže. Prazne pernice koštaju od 500 do 1.500 dinara. Pune pernice koštaju od 500 do skoro 2.000 dinara, gde cena zavisi kako od poznatih likova, tako i od kvaliteta i broja olovaka, bojica i flomastera u njoj.

Prvacima su potrebne i sveske, pa bi tako za 10 svezaka trebalo izdvojiti od 260 do 800 dinara, za blok broj pet oko 70 dinara, a tu su i ostale potrepštine - gumice, bojice, flomas-teri... Za fizičko je neophodna oprema - šorts, majica, patike, za šta treba investirati između pet i 20.000 dinara. Za novu garderobu i obuću je najbolje sačekati kraj avgusta, jer je u većini prodavnica sezonsko sniženje.

Lako je izdvojiti jednu platu, ako je imate. Nažalost, sve je više onih koji nemaju posao. Sa druge strane, šta je sa roditeljima koji će ovog septembra ispratiti u školu više đaka. Pitanje je kome će ovaj septembar teže pasti, đacima prvacima, koji će započeti druženje sa knjigama ili njihovim roditeljima, koji će započeti druženje sa kreditima i dugovima. Podjednako je, čini se, teško i jednima i drugima.

D.J.

SePTeMBarSKa GroZnICaEkonomska kriza i period tranzicije utiču na uređenje privrednog sistema, životni standard kao i

i na socijalni status građana Srbije. U takvoj situaciji većina roditelja vodi ljutu bitku kako bi svojim mališanima omogućila nesmetano školovanje.



reč ĐaKaSeptembar je mesec školskih početaka. O svojim školskim počecima govore Sandra Kovač, koja

je krenula u predškolsko, Milica Kovač i Sabit Itaj, koji su prvi put seli u školske klupe i Željana Kovač, njihova drugarica iz drugog razreda.

Milica Kovač, 6 godina, I razred

Škola najlepše u životu

„Sećam se svog prvog dana u školi. Ceo dan smo pevali, a učiteljica nas je prozivala da vidi da li smo svi tu. Imam dve učiteljice, Snežanu i jednu koja nas uči engleski koji mnogo volim da učim!

Svakog dana na početku prvog časa pevamo, da se razmrdamo i rasanimo. Zatim izvadimo knjige i počnemo da učimo. Najviše volim muzičko, jer tada mnogo pevamo. Volim i srpski, jer onda učimo slova, štampana i pisana. U klupi sedim sa Milanom i Stefanom. Milan mi je brat, ali ne rođeni. Rođeni mi je Nikola, ali on još ne ide u školu. A Stefan mi je drug. Najbolja drugarica mi je Vanja. Ona mi pomaže oko domaćeg, kada mi je teško ili kada ne umem dag a uradim. Najviše volim kada dođe odmor, jer tada jedemo ili pijemo sok, a ponekad se i igramo. Sada imamo užinu, a nju pravi čika Laza. On jako lepo pravi kolače, baš smo ih danas jeli za užinu.

Čudno mi je bilo kako zvoni za početak i kraj časa. To nikada ranije nisam čula. Kada zvoni, to znači da idemo napolje na odmor ili kod čika Laze na užinu.

Za školu sam se pripremila tako što mi je mama kupila olovke i bojice i sveske, a dobila sam ih i u školi. Dobila sam

sveske i bez linija i bez kockica, i sa linijama i sa kockicama.

Lepo se osećam u školi, najlepše u životu mi je kada sam u školi i kada sam u biblio-teci. ”

Sabit Itaj, 7 godina, I razred

Prvi školski dani-uzbuđenje i čuđenje

„Osećao sam se uzbuđeno i gledao u učiteljicu. Stajao sam ispred vrata i čekao da uđem i sednem. I čim sam seo, odmah sam počeo da učim.

U vezi sa školom najviše volim da radim domaći, da pišem i čitam, a omiljeni predmet mi je srpski. A volim i da se igram sa Aleksom. On mi je najbolji drug i zajedno sedimo u klupi. Volim da idem u školu, a najviše volim svoju učiteljicu. Ona nas uči slova i

brojeve, i kako da crtamo decu koja se igraju s loptom.

Kada zvoni bude odmor i svi izađemo napolje da se igramo i da jedemo, a onda opet zvoni i svi uđemo unutra.

Učiteljica nam ne dozvol-java da idemo do toaleta da pijemo vodu kada je čas, zato nosim flašicu sa vodom. Kada sam žedan onda pijem da me učiteljica ne vidi, a ako me učiteljica vidi, grdi me i viče.

Kada sam krenuo u školu, čudna mi je bila tabla. Nisam ranije video toliko veliku tablu. Neka deca nisu znala šta je to. Kada sam pitao učiteljicu šta je to, ona mi je rekla da je to tabla i da se na njoj piše kredom.

Pozvala me je i pustila da pišem po njoj, a posle je i ona pisala. Čudno mi je bilo i kada smo imali fizičko. Dečaci su igrali


Milica Kovač

Željana Kovač

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


fudbal, a devojčice odbojku. Bili smo odvojeni, a ranije smo se uvek igrali zajedno.

Za školu sam se pripremao tako što sam slova učio kod tetke i u biblioteci. I sada, posle škole idem u produženi boravak i tamo radim domaći. Kada završim domaći, odmah idem u biblioteku.”

Željana Kovač, 8 godina, II razred

Strpljiva učiteljica dina je nedostajala

„Prvi dan u drugom razredu mi je bio jako uzbudljiv. Jedva sam čekala da vidim moju učiteljicu Dinu, jer sam je jako poželela. Zato sam se jako radovala kada je došao septembar. Učiteljica Dina je veoma dobra prema meni i uvek ima strpljenja da me nauči sve što treba. Zato jako volim da idem u školu. Omiljeni predmet mi je likovno. Tada crtamo ono što nam učiteljica kaže ili pravimo nešto od plastelina ili nešto lepimo kolaž papirom. Mada, moram da kažem da volim i da čitam i da pišem, tako da mi je i srpski jedan od dražih predmeta. A najviše volim kada dobro uradim sve što mi učiteljica kaže, pa me ona pohvali pred celim razredom!

Sedim sa Ivanom i Tamarom i njih dve su mi najbolje druga-rice. Uvek pomažemo jedna drugoj kada je potrebno, oko srpskog ili matematike.

Iako do sada nisam imala užinu i ponekad sam bila gladna, jako volim da idem u školu. Od danas sam počela da dobijam

užinu i sada na odmoru idem da užinam kada i moji drugari i jako sam srećna zbog toga. Knjige i deo školskog pribora sam dobila od škole i zahvalna sam zbog toga, jer mi mnogo koriste. Svaki dan učimo iz njih, tako da ne znam kako bih učila da mi nisu poklonili.

Svašta sam naučila i jedva čekam da naučim još mnogo toga što me čeka u drugom razredu!”

Sandra Kovač, 6 godina, predškolsko

Posle školice u veliku školu

„Volim da idem u zabavište, koji se još zove i školica. To je kao mala škola, a kada završim malu školu, onda ću ići u veliku školu, kao moja sestra Željana. Moja vaspitačica se zove Bilja. Ona je jako dobra i mnogo je volim. U zabavištu se igram sa bebom i kolicima i kockama. A ponekad i učimo i bojimo. Onda ručamo i idemo da spavamo. Volim da spavam u zabavištu i nikad ne plačem, kao neka druga deca.

Moja najbolja drugarica je Tina. Njoj je nedavno bio rođendan i u zabavište je donela tortu Helo Kiti, i tanjiriće, čaše i sok, da nas počasti. Mi smo joj pevali pesmicu Danas nam je divan dan, a ona je bila srećna.”

Marija Spasojević


Sandra Kovač

Željana, Milica i Sandra Kovač

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


PoTPISanI uGovorI o dodeLI SredSTava Za SaMoZaPoŠLJavanJe roMa

Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin i direktor Kancelarije za inkluziju Roma Vlade APV Duško Jovanović prisustvovali su svečanosti potpisivanja ugovora o dodeli sredstava za subvencije samozapošljavanja nezaposlenih Roma u Vojvodini. Sveča-nost je održana 5. septembra u Svečanom salonu Vlade AP Vojvodine. Ugovori su potpisani sa deset novoosnovanih firmi čiji su vlasnici dobili subvenciju u iznosu od 160.000 dinara, koje su obezbedili Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova i Nacionalna služba za zapošljavanje, kao i 40.000 dinara koje je obezbedila Kancelarija za inkluziju Roma.

Projekat „Poboljšanje zapošljavanja Roma u APV” je pokrenula, u saradnji sa resornim sekretarijatom, Kancelarija za inkluziju Roma tokom prošle godine. Predviđeno je da ovaj program, vredan 237.794 evra, traje dve godine, a osnovni cilj projekta, za koji je EU izdvo-jila 208.994. evra je unapre-đenje društveno-ekonomskog položaja pripadnika romske nacionalne zajednice u Vojvo-dini, odnosno stvaranje novih mogućnosti zapošljavanja ove nacionalne zajednice, putem povećanja njihovih kvalifika-cija u sektorima proizvodnje i uslužnih delatnosti. Projekat se realizuje u 20 vojvođan-skih opština: Novi Kneževac, Kikinda, Sombor, Apatin, Kula,

Bečej, Senta, Žitište, Odžaci, Srbobran, Žabalj, Zrenjanin, Novi Sad, Beočin, Inđija, Ruma, Pećinci, Pančevo, Kovin

i Bela Crkva. Naglašeno je da projekat omogućava obuku za sticanje veština za deficitarna zanimanja za 100 Roma, kao i obuku za poznatog poslodavca, a obuhvata i projekte samoza-pošljavanja Roma. Tokom prve godine poslovanja preduzećima će biti na raspolaganju usluge knjigovodstvene agencije, računarska oprema, logo firme, pečat i vizit karte, a u poslo-vanju će imati pomoć i potporu mentora.

Resorni pokrajinski sekretar Miroslav Vasin je naglasio da je ovo nastavak prakse da se Romi u APV podstiču na najbolji način, tako što im se otvaraju radna mesta i daje mogućnost da osnivaju preduzeća i da se

Milica Nikolić, vlasnica frizerskog salona „MN Stile” potpisuje ugovor

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


obrazuju, kao i da se rešavaju slučajevi stambeno ugroženih lica romske nacionalne zajed-nice. Vasin je istakao da su Romi najugroženija zajednica, te da se njihovi problemi mogu rešavati korak po korak.

„Mi smo ponosni što se u izjavama Roma, njihovih pred-stavnika iz Kancelarije za inklu-ziju Roma i Romskog nacio-nalnog saveta, ističe da položaj Roma u Vojvodini i pokušaj da im se pomogne prednjači u Srbiji,” istakao je Vasin i dodao da je takođe bio ponosan tokom prošlogodišnje posete Briselu, kada je na poziv EU prikazan vojvođanski model rešavanja problema Roma za koji je procenjeno da može biti model rešavanja ovog problema za celu Evropu. Direktor Kance-larije za inkluziju Roma Duško Jovanović, govoreći o značaju ovakvih projekata za romsku populaciju, podsetio je da je u predhodnih pet godina, putem četiri namenska konkursa za samozapošljavanje Roma, osnovano oko 70 preduzeća.

„Vaš poduhvat je izuzetno

važan, jer pokazujete da Romi, kao i ostali građani Srbije, itekako imaju potencijala, kapa-citeta i hrabrosti da prihvataju obaveze i odgovornost, znajući šta danas znače obaveze predu-zetnika,” kazao je Jovanović i obećao punu logističku podršku svima koji učestvuju u ovom, kako je objasnio, jedinstvenom

projektu, na samo u Srbiji, nego i u Evropi.

Direktor Jovanović smatra da ovo treba da bude primer koji državne institucije treba da usvoje kao model rešavanja problema romske nacionalne zajednice.

D.J.

otvorene firme su:

Marijana 021, radnja za proizvodnju novih i restauraciju starih instrumenata, preduzetnik Stevan Zlatarev iz Čuruga.Građevina MS Ilić, izgradnja stambenih i nestambenih obje-kata, preduzetnica Slađana Ilić iz Odžaka.Bata Zelenilo DOO, usluge uređenja i održavanja zelenih površina, osnivači Đulbehara i Saćip Karamani.Deki 025, sakupljanje sekundarnih sirovina, preduzetnik Dejan Petrović.Giga Junior, zidarski radovi, preduzetnik Jovica Novakov, Banatsko Novo Selo.Peđa i sin, ribarnica, preduzetnik Branko Mijatov iz Čuruga.MN Stille, frizerski salon, preduzetnica Milica Nikolić iz Novog Sada.Sever otpad, sakupljanje sekundarnih sirovina, preduzetnik Rodžer Radivojević iz Srpskog Krstura.Diavolo 021, kafe palačinkarnica, preduzetnica Sabina Jova-nović iz Novog Sada.Pale stop, usluge dezinsekcije i deratizacije, preduzetnik Zoran Šoralov iz Čuruga.

Miroslav Vasin dodeljuje računarsku opremu Milici Nikolić

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


IntervjuMirko Pušara, predsednik Opštine Bač

POVRATITI POVERENJE ROMAMirko Pušara je novoizabrani predsednik Opštine Bač. Kao naš sagovornik, predstavio nam

je svoju opštinu i ne baš zavidnu situaciju u kojoj se ona trenutno nalazi. Osim toga, saznali smo najprioritenije planove, među kojima je posebna pažnja posvećena izradi i implementaciji strategije pomoći romskoj populaciji, čijeg progresa, prema mišljenju našeg sagovornika, nema bez udruženih snaga državnih, pokrajinskih i lokalnih institucija, sa jedne strane i Roma, sa druge strane. Jedna od najodgovornijih uloga za novoizabranog predsednika je povratiti poverenje Roma u Opštinsku upravu, s obzirom na to da je ono poljuljano čestim političkim manipulacijama.

*Predstavite nam Vašu opštinu.

Opština Bač se nalazi u jugo-zapadnoj Bačkoj. Obuhvata šest naseljenih mesta: Bač, Bačko Novo Selo, Plavna, Vajska, Bođani i Selenča. Opština Bač je pogranična. Zapadnu granicu čini reka Dunav, u dužini od 43 km. Pretežno je poljoprivredna opština. Na njenoj teritoriji žive pripadnici dvadeset i dve nacio-nalnosti. Svaka od njih slobodno neguje svoju tradiciju i običaje, i to našu opštinu čini bogatom. Privreda opštine Bač je naža-lost uništena, pre svega, lošom privatizacijom. Oko 3.500 ljudi je ostalo bez posla.

*S obzirom na to da funkciju predsednika Opštine obavljate od 18. juna tekuće godine, koji planove ćete prve realizovati?

Naša opština trenutno zauzima položaj najnerazvi-jenije opštine u Pokrajini. U toku prošle godine smo napra-vili ispod 300.000.000 hiljada prometa. Opština Titel je, koja takođe spada među nerazvije-nije, napravila 320.000.000, dok je recimo Bačka Palanka napra-vila 1.780.000.000. Kada imate toliki iznos, onda je lako da pronađete sredstva i sami nešto pokrenete. Ovako mi zapravo nemamo nimalo prostora za to.

Opština je takođe u velikim dugovima. S obzirom na to da smo nova opštinska vlast, trudimo se da napravimo pravu strategiju koja bi nam pomogla da što bezbolnije prođemo kroz ovaj, ne baš lak, period.

Potpuni je paradoks da opština kakva je naša, sa dobrim položajem pre svega

zbog blizine granice sa Repu-blikom Hrvatskom, ima tako loš ekonomski status. U prego-vorima smo sa državnim vrhom oko podsticajnih sredstava koja bi nam pomogla u realizaciji naših planova.

Osim toga, oformili smo tim koji će biti zadužen za praćenje i apliciranje na konkurse, kako na republičkom i pokrajinskom, tako i međunarodnom nivou. Značajna sredstva omogućiće nam i projekti prekograničene saradnje, s obzirom da smo mi granična opština.

Što se tiče planova, potrebno je u što skorije vreme uraditi sistematizaciju i reorganizaciju Opštinske uprave.

To nam je najprioritetnije.

*Kakav je položaj Roma u Vašoj opštini?

Većina Roma u našoj opštini pripada kategoriji nezaposlenog stanovništa. Nezaposlenost je jedan od osnovnih uzroka siro-maštva. Međutim, jasno je da značajnu ulogu u svemu tome igra i obrazovanje, koji je kada je u pitanju romska populacija na veoma niskom nivou.

Što se tiče romske popu-lacije, aktivno radimo na podi-zanju njihove svesti kada je u pitanju zaštita životne sredine. U proteklom periodu su Romi, naročito iz Vajske, pravili velike

Predsednik opštine Bač Mirko Pušara u svom kabinetu

Foto

: M. K

arad

žić


Intervjuprobleme. U toku noći bi palili otpad. To je stvaralo nezadovlj-stvo ostalih građana, s obzirom na to da je u mnogome zagađi-valo vazduh, a samim tim uticalo i na kvalitet života.

Naravno, nisu svi Romi problematični. Na teritoriji naše opštine moram da se pohvalim da imamo primere zaista uspe-šnih romskih porodica.

*Koja je strategija Vaše opštine kada je u pitanju pomoć romskoj populaciji?

Osobi koja je do sada obavljala funkciju Koordina-tora za romska pitanja je istekao ugovor. Trenutno u toku izrada rebalansa budžeta, koji će biti tema rasprave već na sledećoj sednici. Nadamo se da ćemo u toku narednih mesec dana, ne više, zaposliti lice koje će biti zaduženo za probleme romske i rumunske populacije, s obzirom na to da je broj ovih lica, pored lica slovačke nacio-nalnosti najbrojniji na teritoriji naše opštine. Na to radno mesto biće primljena Nada Petrović, s obzirom na to da je najobra-zanija, od raspoloživih kandi-data. Ona će biti naš radnik i biće primljena za stalno. Ono što nam dodatno ide u prilog je to što je ona naša sugrađanka i neće biti potrebe za plaćanjem putnih troškova.

Moja ideja je da naša opština, zajedno sa republi-čkim i pokrajinskim organima, obezbedi sredstva da se Romima iz naše opštine otvori predu-zeće za preradu sekundarnih sirovina. Mi ćemo kao Opština obezbediti zemljište na kom bi se otvorilo ovo preduzeće. Osim toga obezbedićemo i potrebu infrastrukture. U pitanju bi bio reciklažni centar u kome bi se

radilo sa više vrsta sirovina. U okviru firme bi mogli da otvore blagajnu u koju bi skupljali novac koji bi ulagali u posao, ali i u poboljšanje uslova života u njihovim naseljima.

To bi im omogućilo da lega-lizuju posao, kojim se većina njih već bavi, ali nelegalno. Osim toga, to bi ih međusobno povezalo. I država i opština bi zaista od toga imale koristi. Ne možemo samo da tražimo i kukamo. Hajdemo za promenu da radimo i stvaramo. To je neka moja zamisao i želja.

Osim ovoga, Romima u Vaskoj je potrebno uraditi put i kanalsku mrežu.

Sa druge strane, imamo problem sa Romima, jer ne poštuju pravilo bacanja smeća na za to predviđenom prostoru. Naravno da za to postoje opra-vdanja, jer veliki broj Roma nema prevozno sredstvo koje bi im omogućilo transport smeća do deponije. Nadam se da ćemo uspeti da ih edukujemo koliko je važno da se ova pravila ipak poštuju i da ćemo pronaći rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane.

Naravno je i dalje ćemo pratiti i pomagati socijalno ugro-ženim porodicama, koje većinom pripadaju upravo romskoj popu-laciji. Međutim, dešavalo se u prethodnom periodu da su ovi vidovi pomoći zloupotreblja-vani. Mislim da će nam angažo-vanjem lica zaduženog za Rome i Rumune pomoći kako se to ubuduće ne bi dešavalo.

Ono na šta sam licima koja rade u socijalnim i zdravstvenim službama posebno ukazao je da se prema svima moraju odno-siti jednako, sa punom pažnjom i razumevanjem, i da ne smeju nikako praviti razliku među

ljudima. Ukoliko se desi neki takav slučaj, biće najstrožije kažnjen. To, dakle, ne sme da se desi.

Vodićemo računa da pri otvaranju novih firmi procenat lica romske nacionalnosti koji će biti zaposleni bude proporcio-nalan broj romskih stanovnika u našoj opštini.

*I za kraj, koja je Vaša poruka Romima?

Poznajem zaista veliki broj Roma. Mnogi od njih su moji dugogodišnji prijatelji. Među njima su naravno i oni koji su jako uspešni poslovni ljudi, vredni, pošteni i sposobni. Moja poruka Romima je da se ugledaju upravo na takve ljude. Siguran sam da većina njih poznaje nekog takvog. Jasno je da je obrazovanje jedan od osnovnih preduslova za ispisivanje neke bolje i svetlije budućnosti.

Jasno je da Romi ne mogu sami i da im je za to neophodna podrška i na lokalnom, i na pokrajinskom, i na republičkom nivou. Ja ću se truditi, koliko u mojoj moći, da razumem njihove potrebe i da im pomognem u rešavanju njihovih problema. Moja volja postoji. U kontaktu sa njima saznao sam da su često iskorištavani u političke svrhe i da im je to stvorilo izvesno nepo-verenje. Međutim, nadam se i na tome ću zaista raditi, da povratim njihovo poverenje u Opštinsku upravu. Naravno, potražićemo i pomoć Pokrajine i Republike, onda kada problemi prevaziđu naše mogućnosti. Jasno je da jedino zajedničkim snagama možemo uspeti i opstati.

Dragana Dimitrov


BorBa ProTIv neZaInTereSovanoSTI učITeLJa I naSTavnIKaAleksandar Stojkov je pedagoški asistent u Osnovnoj školi „Feješ Klara” u Kikindi. Kroz

razgovor sa njim osetili smo ogromnu količinu nezadovoljstva, čiji je najveći izvor loš odnos učitelja, pedagoga i direktora prema deci, uglavnom romske nacionalnosti, koja ne uspevaju uspešno da prate nastavu. Iz njegove priče saznajemo da je od početka, odnosno od uvođenja romskih asiste-nata u škole, sa školom u kojoj on radi bilo problema, jer nisu bili radi da raspišu konkurs i uvedu romskog asistenta u školu.

* Ministarstvo prosvete je veliku pažnju poklonilo peda-goškim asistentima. Vi ste jedan od asistenata koji su odlazili na obuke i radili na sebi, kako biste povećali šanse da „prođete” na konkursu koji je tek trebalo da bude raspisan?

- Mi smo odlazili na semi-nare i radili kako smo radili - i bez plate i pod pritiscima, sve dok škola nije dobila dopis od Ministarstva prosvete da konačno pedagoški asistent uđe u sistem obrazovanja i da treba da se sistematizuje radno mesto pedagoškog asistenta. Kada je trebalo da škole odrade svoj deo posla, dolazilo je do zastoja, jer neke škole nisu objavile konkurs, mada su morale. U radni odnos su primljene učitel-jice koje su radile sa romskom

decom kojoj je trebala posebna podrška, nije mi jasno bilo zbog čega. Po prijavi stanja savet-nici zaposlenoj u Ministarstvu prosvete Angelini Skarep, tek znatno kasnije je objavljen konkurs. Onda je došlo do brojnih problema i neprihva-tanja nastavnog osoblja.

* Da li ima mnogo učenika kojima je potrebna pomoć u učenju?

- U školi ne znam koliki je broj učenika kojima je potrebna podrška, jer kada hoću

da se raspitam, direktorka, pedagoškinja i pojedine učitel-jice mi govore da se radi po

individualizaciji, a poznato mi je da neka deca još iz prvog razreda ne čitaju i ne pišu, a sad su drugi razred i dolaze kod

mene u posebnu učionicu. Pa se pitam koji je metod ili oblik nastave organizovan za tu decu, kao i aktivnosti u odeljenju, i koliko traje ta individualiza-cija. Za mnogu romsku decu nije izrađen pedagoški profil tj. aktivnosti za individualizovan rad sa njima.

* Objasnite nam šta pred-stavlja individualizacija.

-Taj individualni obra-zovni plan je zapravo doku-ment na osnovu kojeg se radi sa učenikom u određenom vremenskom intervalu. Ako je reč o učeniku prvog razreda kome je potrebna dodatna podrška, onda se za njega izra-đuju četiri individualna obra-zovna plana za jednu školsku godinu, za svaki kvartal, a za

Aleksandar Stojkov

ObrazovanjeFo

to: i

z ar

hive

A. S

tojk

ova


svu ostalu decu se prave dva individualna obrazovna plana, za svako polugodište po jedan. To podrazumeva, u najkraćem, skup svih metoda, tehnika, oblika rada, mera podrške za to dete koji se primenjuje u toku školske godine, s ciljem da se

dete maksimalno angažuje i da se iskoriste svi njegovi potenci-jali, kako bi što bolje napredo-valo u radu.

* Vi želite da kažete da učitelji nisu ispunjavali svoje obaveze?

- Želim da istaknem da individualizacija nastave ne postoji, bar ja nisam učestvovao u planiranju i radu sa nastavnim osobljem. Zadatke sam kopiram

i sam se pripremam za nastavu. Često i ne znam šta bi trebalo da radim sa određenim detetom, jer ne postoji izrađen pedagoški

profil deteta, na osnovu kog bih mogao da radim.

* U čemu vidite vrhunac nezainteresovanosti učitelja, nastavnika?

- Neke učiteljice zabo-rave da pošalju učenika kod mene na čas, a neke i ne zadaju zadatke koje bi oni trebali sa mnom da rade. Često moram da radim napamet ili da gubim mnogo vremena dok ne saznam koja je detetova slaba tačka… Ima još, ali više ne smem da pričam da kasnije ne bih imao problema…

* Da li imate barem podršku roditelja? Da li ste zadovoljni saradnjom sa njima?

- Stanje nije sjajno, ali se primećuje pomak. Više roditelja dolazi u školu i interesuje se za rad i žele saradnju, raspituju se o mnogim stvarima koje se odnose na obrazovanje njihove dece…

* Iako vam nedostaju mnogi važni preduslovi za kvalitetan rad, da li ste uspeli da ostvarite pomak kada je u pitanju dečje znanje?

- Naravno. Sa decom nižih razreda je primetno poboljšanje u čitanju, uvećan je broj dece koja upisuju predškolske usta-nove i školu, više učenika je upisalo prvi razred vidno je poboljšanje uspeha učenika u četvrtom razredu, više učenika ima urađene domaće zadatke, više učenika prisustvuje dopun-skoj nastavi i mnogo toga, što jeste moj osnovni pokretač i što mi ne dozvoljava da odustanem.

Dragana Dimitrov

Obrazovanje

Učenici Aleksandra Stojkova

Aleksandar Stojkov u poseti roditeljima učenika

Foto

: iz

arhi

ve A

. Sto

jkov

aFo

to: i

z ar

hive

A. S

tojk

ova


Obrazovanje

Ove godine, seminar je održan 6. septembra u Skupštini AP Vojvodine. Seminaru je prisustvovalo deset polaznika. Na samom početku polaznicima su se obratili Petar Nikolić, predsednik Matice romske i Duško Jovanović, direktor Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine.

Seminar se sastojao iz dva dela. Prvi deo je podrazumevao upoznavanje polaznika sa ovim predmetom, njegovim nastavnim programom i neophodnim pripremnim metodičkim i pravnim radn-jama. Voditelj prvog dela obuke je bio Romeo Mihajlović iz Kancelarije za inkluziju Roma.

Drugi deo obuke vodili su

Ranko Rajko Jovanović, pred-sednik Asocijacije romskih nastavnika Vojvodine i jedan od inicijatora za uvođenje i pokretanje ovog predmeta, i Maja Jovanović, pedagoški

asistent i nastavnik romskog jezika sa elementima nacio-nalne kulture u Osnovnoj školi „Vuk Karadžić” u Deronjama, u Opštini Odžaci.

Sjajno iskustvo s a predškolcima

Popov Nada iz Novog Miloševa je najstarija polaznica seminara. Završila je Višu tekstilnu školu u Zrenjaninu. Imala je sjajna iskustva u radu sa predškolcima i smatra da je ovo samo način da ta iskustva nadogradi. Prednost je, kaže, što većinu romske dece iz Novog Bečeja, u kom bi predavala romski jezik sa elementima nacionalne kulture, lično poznaje, što će joj svakako biti olakšica na samom početku.

ŠanSa Za oBraZovanJe na MaTernJeM JeZIKuŠkolske 1995/96. god. Ministarstvo prosvete i obrazovanja prvi put uvodi fakultativni nastavni

predmet - Romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Najpre se pokreće nastava ovog predmeta u Tovariševu i Obrovcu, u Opštini Bačka Palanka, a zatim i u Deronjama, u Opštini Odžaci. Danas ovaj predmet ima status izbornog predmeta.

Početak ove školske godine obeležilo je ponovno uvođenje ovog predmeta na teritoriji Auto-nomne Pokrajine Vojvodine. Jedan od uslova za nastavnike romskog jezika je pohađanje seminara koji organizuje Matica romska, Društvo Vojvodine za jezik, književnost i kulturu Roma i Asocijacija romskih nastavnika Vojvodine, u saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma AP Vojvodine. Nakon završenog seminara polaznici dobijaju sertifikat, koji im je neophodan pri zaposlenju.

Rajko Ranko i Maja Jovanović sa polaznicima seminara

Dodela sertifikata

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Pomoć svojim sunarodnicima

Najmlađa polaznica je bila Suzana Nikolić iz Temerina. Suzana još uvek nije završila srednju školu, tako da u ovom krugu neće moći da zasnuje radni odnos. Kaže da se na seminar prijavila jer bi želela da se po završetku srednje škole zaposli kao nastavnik romskog jezika sa elementima nacionalne kulture, kako bi svojim sunaro-dnicima pomogla da prevaziđu prepreke u obrazovanju, koje je jedini put da se život Roma promeni na bolje. S tim u vezi bi želela da nastavi svoje obra-zovanje nakon srednje škole.

dopunski časovi za romsku decu

Amela Demiri iz Beočina je trenutno na drugoj godini Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Aktivista je Udruženja Roma iz Beočina. Do sada je imala iskustva u radu sa romskom decom. Držala im je dopunske časove iz raznih predmeta. S obzirom na to da im je saradnja sa njom bila dobra i da je donela izvesne rezultate, kao nastavnik romskog jezika sa elementima nacionalne

kulture će moći na pravi način da nastavi ovu saradnju, da je ojača i izdigne na nivo insti-tucije.

„Jedini problem u mom slučaju je što se za učenje romskog izjasnilo samo trideset učenika, a statistika pokazuje da je broj romske dece, čak tri puta veći. Nadam se da će se to promeniti i da ću uspeti što više romske dece da zaintere-sujem za ovaj predmet, koji ima višestruku ulogu: postiče jačanje romskog identiteta, afirmaciju romske tradicije, ali i olakšava proces obrazovne integracije Roma.”

I neromi uče romski jezik

Živka Fan ove godine upisala je Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu. Radi kao pedagoški asistent u Osnovnoj školi „Đura Jakšić” u Čurugu. Dvadestoro učenika se odlučilo za romski jezik sa elementima nacionalne kulture, među kojima su i učenici neromske populacije, što je posebno raduje.

„Znam koliko je romskoj deci pomoglo moje prisustvo kao pedagoškog asistenta. Uvođenje ovog predmeta je još jedan korak više u procesu inte-gracije Roma. Srećna sam što sam deo toga.”

Uvođenje ovog izbornog predmeta pruža šansu Romima da se institucijalno obrazuju na svom maternjem jeziku. Na taj način se ostvaruje jedan od preduslova za uključivanje Roma u sve sfere društvenog života.

Dragana Dimitrov

Obrazovanje

Dodela sertifikata

Polaznici seminara u holu Skupštine AP Vojvodine

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Radosni stipendisti su sa svojim ponosnim roditeljima došli u zgradu Vlade Vojvodine po zaslužene nagrade. Ruko-vodilac projekta prof. dr Jegeš Zoltan i predsednik Saveta za integraciju Roma uručili su nagradne računare najboljim maturantima, stipendistima projekta čiji je nosilac pokra-jinska vlada.

Svečanoj dodeli su prisust-vovale i predstavnice donatora Fondacije za otvoreno društvo iz Beograda i Fonda za obra-zovanje Roma iz Budimpešte, kao i direktorica Visoke škole iz Vršca, na kojoj imamo smer za obrazovanje vaspitača na romskom jeziku.

Profesor dr Jegeš Zoltan je čestitao nagrađenim sti -pendistima na postignutom

uspehu i podvukao da projekat stipendiranja nije socijalni program, već obrazovni i da uspeh stipendista svedoči o tome da je odabran dobar pravac. „Ovaj projekat je ostvario izuzetan uticaj ne samo na romsku populaciju, već i na celokupan obrazovni sistem u Vojvodini. Obećajte mi da ćemo se ponovo sresti kada svi budete završili fakultete. Sa ovim laptopom preuzmite i odgovornost da, kada završite fakultet i kada se osamostalite, da brinete i o sebi i o svojoj zajednici. „Jedino vam u životu znanje niko ne može oduzeti“, zamolio je učenike da zapamte ovu činjenicu.

Predsednik Saveta za inte-graciju Roma AP Vojvodine Petar Nikolić se najpre obratio

roditeljima nagrađenih učenika: „Vi znate da smo mi siromašniji od najsiromašnijih. Niko nije birao ko će mu biti roditelj i zato je na vama najveća odgov-ornost. Čestitam i vama i vašoj deci na odličnom uspehu, ali ne želim da ona tu stanu. Želim da postanu studenti Univerziteta u Novom Sadu i da uspešno okončaju svoje studije“.

Ispred Fondacije za

naGrade Za SedMoro naJBoLJIh STIPendIISTaSedmoro maturanataromske nacionalnosti je na kraju školske 2011/12. godine ostvarilo školski

uspeh 5,0. Njihovo školovanje znatno je olakšano mentorskom i finansijkom podrškom koje obezbe-đuje projekat „Inkluzija dece romske nacionalnosti u srednje školi u AP Vojvodini“ čiji je nosilac pokrajinska vlada. Za ove učenike obezbeđene su nagrade u vidu laptopova koji su im uručeni sredinom septembra.

Nosilac projekta „Inkluzija dece romske nacionalnosti u srednje škole u AP Vojvodini“ je Vlada AP Vojvodine, odnosno Pokrajinski sekre-tarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajed-nice. Finansijska sredstva su obezbedili Fondacija za otvoreno društvo iz Beograda i Fond za obra-zovanje Roma iz Budim-pešte. Projekat se realizuje samo u Vojvodini već šest godina, mada ima naznaka da će ga sl. godine proširiti na čitavu Srbiju.

Do sada je obuhvatio više od 800 učenika. Kroz projekat je za direktne kori-snike (učenike) obezbe-đena stipendija i mentorska podrška, ali i različite akti-vnosti, npr. edukativno-re-kreativni kamp za najbolje stipendistkinje, kurs engle-skog jezika, izleti, itd.

ObrazovanjeFo

to: M

. Kar

adži

ć


Obrazovanjeotvoreno društvo obratila se Jadranka Stojanović koja je najpre istakla činjenicu da se među nagrađenima našao samo jedan dečak i podvukla svoje uverenje da je to rezultat borbe za rodnu ravnopravnost koja je izražena u Vojvodini.

„Jako sam srećna što imamo priliku da slavimo vaš uspeh, vi ste najbolje lice onoga što radimo. Vi ste svojim radom ostvarili odličan uspeh, a mi smo vam samo malo pomogli. Mislim da je vaš uspeh ono što će da doprinese smanjivanju pore-drasuda da Romi ne žele da uče i da ne mogu da postignu dobar uspeh. To što ste vi postigli je ono na šta treba sve zajednice da se ugledaju. Vi zaslužujete divljenje i vaših prijatelja, i roditelja, i profesora, i svih nas. Vi sigurno imate jasne ciljeve i snove i želim vam njihovo ostvarenje.“

Predstavnica Fonda za obra-zovanje Roma iz Budimpešte Nataša Kočić Rakočević je izrazila svoje zadovoljstvo zbog toga što program stipendiranja iz ciklusa u ciklus ima sve

više stipendista i što broj skroz odličnih učenika raste. Buduće studente je usmerila na „Romav-ersitas Srbija“ - program koji

pomaže studente i takođe skrenula pažnju nagrađenih na postojanje stipendija za studente, koje dodeljuje Fond iz Budimpešte.

Osvetlali obraz svojoj naciji

Nagrađeni učenici:1. RenataNovakov, Tehnička

škola “23. maj”, Pančevo2. Jasmina Drmaku, Srednja

škola “Svetozar Miletić”, Novi Sad

3. Dejana Bluzanski, Srednja stručna škola “Dr Radivoj Uvalić”, Bačka Palanka

4. Tijana Kolompar, Srednja škola “Dositej Obradović”, Novi Kneževac

5. Žaklina Mikluc, Srednja škola “Dositej Obradović”, Novi Kneževac

6. Anastasija Kiš Juhas, „Srednja medicinska škola“, Senta

7. Mile Stojkov, „Tehnička škola“, Kikinda

Stipendisti su bili ponosni na sebe i prilično uzbuđeni, ali se činilo kao da i nisu svesni veličine svog uspeha. Još uvek ne znaju da je njihov rezultat uspeh čitave nacije.

Nagrađena stipendistkinja Jasmina Drmaku iz Beočina nam je rekla: „Najmanje sam očekivala laptop. Nagrada mi mnogo znači, jer to pokazuje da neko prati i ceni naš trud i zala-ganje. Upisala sam Ekonomski fakultet u Novom Sadu (Finan-sije, bankarstvo i osiguranje) i nadam se da ću,uz puno truda,uspeti da završim sve u roku i da za četiri godine dam master. Posle svega toga, jeste ambiciozno, ali vidim sebe u Svetskoj banci“.

Redakcija časopisa „De -kada Roma u AP Vojvodini“ se pridružuje čestitkama i svim stipendistima želi mnogo uspeha u daljem školovanju.

Dragana Dimitrov

„Kada sam ih pozvala i obavestila da je Savet projekta doneo odluku da najbolje maturante nagradi računarima, učenici i njihovi roditelji, odnosno staratelji su bili u neverici. Bilo je to veliko iznena-đenje za njih. Nisu mogli da dočekaju svečanu dodelu računara. Svakodnevno su me pozivali i pitali kada će dobiti svoju nagradu. Nije mi to smetalo. I ja sam uživala u njihovoj sreći i činila sve da do dodele dođe što pre“, saopštila nam je direktorka projekta Dragana Dimitrov.

Nagrađeni učenici sa predstavnicima projekta

Foto

: M. K

arad

žić


Obrazovanje

„MoGu Kao I TI“Izuzetnu pažnju javnosti je privukao projekat „Mogu kao i ti”, koji realizuje Matica romska u

saradnji sa Kancelarijom za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine i Javnim servisom Vojvodine, dok je finansijsku podršku obezbedio Grad Novi Sad.

Projekat je osmišljen u cilju razvijanja bezbednosne kulture mladih, tolerancije i smanjenja diskriminacije i nasilja između romske i neromske populacije. Ciljna grupa u ovom projektu bili su mladi 15-30 godina, romske i neromske popula-cije iz Novog Sada. Rezul-tati istraživanja pokazuju da stanje bezbednosti mladi ocen-juju zadovoljavajućim, mada su prisutni razni oblici nasilja (porodično, vršnjačko), diskri-minacije i netolerancije.

Istraživanjem je obuhva-ćeno stotinu romskih i nerom-skih studenata sa novosadskog univerziteta, koji su se izja-šnjavali o stanju u društvu i odnosu mladih drugih nacional-nosti prema romskoj populaciji i obrnuto. Ispitanici su ugla-vnom odgovarali da se osećaju bezbedno, ali da imaju odre-đene strahove. Mladi Romu su bili najnesigurniji za svoju bezbednost, dok je većina ispi-

tanika izjavila da je najmanje jedanput bila žrtva diskrimina-cije. Takođe su izrazili i svoje nezadovoljstvo pažnjom koja se u društvu iskazuje na temu diskriminacije i bezbednosti. Na osnovu ovih istraživanja planiran je serijal emisija na Javnom servisu Vojvodine, a svaka emisija će sadržati po jednu ličnu priču uspešnog mladog Roma ili Romkinje, koji su pored siromaštva uspeli da se izbore i postanu uspešni.

Kancelarija za inkluziju Roma pruža logističku i kadro-vsku podršku projektu. Direktor kancelarije Duško Jovanović je istakao da ovakvi projekti služe da skrenu pažnju ne samo javnosti, već i domaćim i međunarodnim institucijama, na probleme koji se javljaju kod nas. On je ukazao na to da, pored obrazovanja, veliki značaj u našem školskom i obrazovnim sistemu mora imati vaspitanje.

„Mi treba da vaspitavamo mlade ljude da budu pošteni i korisni građani ovog društva. Ako to uspemo onda možemo da kažemo da gradimo zdravo društvo sa ambijentom u kome će, pre svega, mladi imati perspektivu”, kazao je Jova-nović i izrazio nadu da će tome doprineti i projekti poput ovog.

Koordinatorka projekta Dragana Dimitrov ističe da projektni tim čine mladi, obra-zovani Romi i neromi, tako da je primarni cilj projekta počeo da se ostvaruje već u njegovim prvim fazama. „Emitovanjem ovog serijala želimo doprineti tome da neromska populacija upozna obrazovane i uspešne Rome. Naš cilj jeste da Romi pošalju poruku svojim vršn-jacima, a ona treba da glasi: Mogu kao i ti.”

Dragana Dimitrov

Duško Jovanović, Dragana Dimitrov i Romeo Mihajlović na konferenciji

Izvo

r: V

lada

APV


Zapošljavanje

Obuke su trajale dva meseca. Bile su organizo-vane u vidu jednonedeljnih četvoročasovnih predavanja, koja su podrazumevala povezi-vanje teorijskog i praktičnog

dela. Obuku za frizera držala je Sanja Tasić, za manikir Dušanka Višnjički, a za pedikir Dragana Pilić. Obuku za frizera pohađalo je pet lica, za pedikir i manikir tri lica, dok su obuku

samo za manikir pohađala dva lica.

Spremni da uče i da se menjaju

Prema rečima predavača, svi polaznici su bili zainteres-ovani za obuku. Redovno su pohađali časove i bili vredni i marljivi. Saradnja je bila na sjajnom nivou. Predavači su se složili i u tome da nijedan poslo-davac ne bi pogrešio kada bi bilo koga od polaznika zaposlio, jer bi dobio dobrog radnika, sa dosta znanja i umenja, ali ono što je najbitnije, radnika koji je spreman da uči, da prihvata kritike i menja se nabolje.

Šta kažu polaznici?

Polaznike smo sačekali nakon uspešno položenog ispita, kako bismo sa njima popričali o njihovim utiscima.

Snežana Dimić je završila kurs za manikir i pedikir.

„Prijavila sam se na ovu obuku zato što mi je to uvek bilo interesantno i zanimljivo, a i nudi velike mogućnosti zaposlenja, čak i otpočinjanja sopstvenog biznisa. Sertifikat koji uskoro dobijamo je priznat čak i u inostranstvu, što znači da su obuke zaiste kvalitetne. Zadovoljna sam obukom i predavačima, jer su uspeli da nam za ova dva meseca

JoŠ Jedan uSPeŠno PoLoŽen ISPITU okviru projekta „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini” vrši se obuka za 150 lica

romske nacionalnosti. Osnovni cilj ovog projekta je unapređenje društveno-ekonomskog položaja pripadnika romske nacionalne zajednice u Vojvodini. Specifičan cilj projekta je stvaranje novih mogućnosti za zapošljavanje romske populacije u AP Vojvodini putem povećavanja njihovih kvalifi-kacija u sektoru proizvodnje i uslužnoj delatnosti. Trinaestog septembra u prostorijama Univerziteta „Božidar Adžija” u Novom Sadu, polaznici obuka za frizere i manikir i pedikir su uspešno položili završni ispit koji će im doneti sertifikat i šansu za zaposlenje.

Polaganje ispita

Polaganje ispita

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


Zapošljavanje

novI KruG oBuKaU Svečanoj sali Opštine Pećinci, potpisivanjem ugovora za obuke za frizere i električare, počeo

je novi krug obuka u okviru projekta „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini”. Na obuku za frizere prijavilo se trinaest, a na obuku za električare sedam lica romske nacionalnosti. Potpisivanju su prisustvovali predstavnici opštinske uprave, Kancelarije za inkluziju Roma i Narodnog univerzi-teta „Božidar Adžija”.

Obuke će se realizovati na teritoriji ove Opštine, u okviru

60 časova teorije i 240 časova prakse. Teoriju će držati akredi-

tovani predavači koje angažuje „Božidar Adžija”, a praksa će se organizovati u saradnji sa fabrikama i frizerskim salonima na teritoriji ove Opštine.

Projekat od velikog značaja za lokalnu samoupravu

Predstavnici Opštinske uprave, poželeli su sreću polaznicima pri zapošljavanju, koje će ih odvesti u jedan novi, daleko lepši svet. Prema njihovim rečima ovaj projekat je od velikog značaja i za lokalnu samoupravu, jer povećava broj kvalifikovane radne snage, koja će moći da nađe svoje mesto

pomognu da savladamo osnove ovog zanimanja. Povezivanje teorijskog i praktičnog dela pružilo nam je mogućnost da aktivno učimo.”

dragana osman buduća je frizerka.

„Ovaj poziv me je oduvek privlačio. Do sada sam to radila

privatno i bila samouka. Ova obuka mi je pomogla da to nadogradim. Feniranje i šišanje sam mnogo lakše savladala od farbanja. Ali se nadam, da ću u budućnosti i to uspeti da savladam mnogo bolje. Mislim da sam mnogo toga naučila, a vreme će pokazati da li sam u pravu. Volela bih da uskoro pronađem posao, kako bih utvr-dila znanje koje sam dobila svakodnevnom praksom.”

Dragana DimitrovPolaznice nestrpljivo čekaju svoj red

Ivan Jovanović, predsednik Udruženja „Rom” iz Pećinaca u obraćanju prisutnima

Foto

: M. K

arad

žić

Foto

: M. K

arad

žić


u radnim kapacitetima novih fabrika koje se otvaraju.

Jedinstvena prilika

Direktor Duško Jovanović predstavio je prisutnima projekat „Poboljšanje zapošljivosti Roma u AP Vojvodini”, čiji je jedan deo upravo obučavanje lica romske nacionalnosti za ona zanimanja koja su defici-tarna, kako bi se obučeni što pre zaposlili.

„Ono što me posebno raduje jeste da vidim ovde među Vama

i veliki broj žena, s obzirom na to da su Romkinje dvostruko diskriminisane, i kao žene i kao Romkinje. Trend koji prati ceo svet je da žene moraju da imaju svoju ulogu i mesto u razvoju zajednica. Mi smo u okviru ovog projekta takođe negovali ovaj trend.”

Jovanović je dodao da svi polaznici na obuke moraju dolaziti redovno i prihvatiti ovu

jedinstvenu šansu odgovorno, kako bi uspeli da savladaju potrebna znanja i umeća.

„Vi dobijate priliku, privi-legiju da besplatno pohađate obuke koji nisu nimalo jeftine, dok pripadnici drugih nacio-nalnih zajednica to moraju da plate. Dobijate i naknadu za putne troškove. Na ovaj način dobijate priliku da obezbedite egzistenciju svojoj porodici, a kako je naš interes da stvaramo uslove za obrazovanje romske dece i omladine, kad nađete posao i ne budete više korisnici socijalnih davanja za vašu decu neće morati da se obezbeđuju besplatni udžbenici i besplatna užina. Interes države je da od lica koja su sa evidencije soci-jalnih davanja stvara lica koja su spremna i sposobna da se sama izdržavaju, i to je suština.”

Za uspešnu trku na tržištu rada

Nataša Ilić Milovac se obra-tila prisutnima ispred Narodnog univerziteta „Božidar Adžija”, čiji je zadatak u ovom projektu organizovanje obuka, a koji ima dugu tradiciju kada je u pitanju obrazovanje odraslih.

„Obrazovanje je ključni element razvoja svake zajed-nice. Važno je da se ljudi obra-zuju kako bi mogli da se spremni uđu u trku na tržištu rada. Ove obuke su vaša prilika za to. Nadamo se da ćete ozbiljno i odgovorno sve ovo shvatiti i iskoristiti na najbolji način.”

Dragana Dimitrov

Nadoknada za propušteno

Slobodanka Berbić nije završila srednju školu i to je nešto za čim trenutno žali. Ova obuka će joj pružiti kvalifikaciju koja će joj omogućiti zaposlenje, koje joj je, s obzirom na to da ima završenu samo osnovnu školu, upitno. O Projektu ju je informisao predsednik udruženja Rom iz Pećinaca, Ivan Jovanović.

Zapošljavanje

Sestrinski frizerski salon

Jelena Jovanović ide u prvi razred srednje trgovačke škole. Zanimanje frizera joj je oduvek bilo velika želja, ali škola za ovaj zanat ne postoji u Pećincima. Ovaj projekat joj je omogućio da ostvari svoju želju. Na obuku se pored nje prijavila i njena sestra Marijana Jovanović sa kojom bi Jelena želela da u budućnosti otvori frizerski salon.

Slobodanka Berbić potpisuje ugovor za obuku za frizerku

Foto

: M. K

arad

žić


Jedinstveni model rada

Za rešavanje problema u romskim naseljima u AP Vojvo-dini, R. Srbiji EHO RRC je

razvio jedinstveni model rada sa pripadnicima romske nacio-nalne zajednice – „Održiva obnova romskih naselja”. Ovaj model rada podrazumeva sveobuhvatni pristup u reša-vanju postojećih problema i

participativne metode rada, koje podrazumevaju uključivanje svih zainteresovanih grupa/strana u proces odlučivanja.

Procesom obnove naselja rukovode stanovnici/e naselja, koji/e poseduju profesionalno iskustvo. Stanovnici/e naselja su odgovorni/e za ceo proces obnove naselja, tj. izgradnju kupatila: stanovnici/e sami/e izvode građevinske radove ili direktno plaćaju majstore. U tom procesu pomažu im profe-sionalci (stručna podrška), najčešće Romi sa radnim isku-stvom, kao i naši saradnici.

višestruko važan projekat

Do kraja 2012. god. EHO RRC će u saradnji sa Romima/kinjama i drugim socijalno ugroženim stanovništvom u Donjim Petrovcima, opština

aKTIvno učeŠĆe roMa I roMKInJa

Stanovanje

Projekat Romskog resursnog centra Ekumenske humanitarne organizacije (EHO RRC) ,,Soci-jalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma/kinja u AP Vojvodini, R. Srbiji” je zasnovan na petnaestogodišnjem iskustvu EHO RRC u radu sa ranjivim grupama, a realizuje se u saradnji sa opštinom Ruma i Kancelarijom za inkluziju Roma AP Vojvodine, R. Srbije. Ovaj projekat se spro-vodi u 4 opštine u AP Vojvodini od kojih je jedna od njih i opština Ruma, u naselju Donji Petrovci.

U proteklih 5 godina EHO RRC je sa Romima/kinjama iz naselja Bangladeš u Novom Sadu, naselja Ciganski kraj u Đurđevu, Romima/kinjama iz Čuruga, Bačkog Gradišta i Bečeja, izgradio 234 septičkih jama, 310 kupatila, u 11 kuća sproveo projekat adaptacije cele kuće i izgradio 2 male kuće od polovnog građe-vinskog materijala. Ovim projektom poboljšani su uslovi stanovanja za 420 porodica (1890 Roma/kinja) u 354 kuće.

Radovi u toku

Radovi u toku

Foto

: EH

O

Foto

: EH

O


Ruma, izgraditi septičke jame i kupatila za 26 najugroženijih porodica. Do sada smo u ovom naselju podržali 26 porodica. Ukupno će biti izgradjeno 22 kupatila, 1 mala porodična kuća (core house), a u 3 kuće će biti poboljšani uslovi stanovanja.

Trenutno su radovi u završnoj fazi, tj u toku su radovi na postavljanju sanitarne opreme u kupatilima. Takođe su, u romskom naselju, u toku radovi na postavljanju nisko-naponske mreže za učesnike/ce

projekta koji nemaju redovno snabdevanje električnom ener-gijom, a završeno je posta-vljanje vodovodne mreže u naselju. Time je i sama lokalna samouprava ispunila deo svojih obaveza preuzetih na početku realizaije ovog projekta.

Pored projektnih aktivnosti koje za cilj imaju poboljšanje uslova stanovanja, EHO RRC je organizovao i rad sa decom i mladima u oblasti obrazovanja. Početkom septembra deci u Donjim Petrovcima su pode-ljeni vaučeri za nabavku škol-skog pribora.

Kroz organizovane teren- ske posete pravnika EHO RRC, stanovnici/e naselja su dobili mogućnost da regulišu zakonom zagarantovana prava.

Takođe, stanovnici/e naselja učestvuju u programu radnog osposobljavanja, zapošljavanja i samozapošljavanja - pohađaju tromosečne zanatske kurseve.

Za realizaciju projekta u opštini Ruma, EHO RRC je obezbedio 63.770,00 € (pribl. 7 miliona dinara).

Sve EHO RRC aktivnosti su usklađene sa Nacionalnim akcionim planom za stano-vanje (deo Strategije za unapre-đivanje položaja Roma u R. Srbiji). Trenutno, EHO RRC je jedino udruženje u R. Srbiji, koje uspešno sprovodi projekte poboljšanja uslova stanovanja Roma/kinja u R. Srbiji.

Partnerstvo sa lokalnim i pokrajinskim institucijama

Opština Ruma je izdvojila budžetska sredstva u visini od 49.500,00 € (pribl. 5,8 miliona dinara) koja je uložila u infra-strukturne projekte - asfaltiranje dve ulice, dogradnju vodo-vodne mreže i izgradnju nisko-naponske električne mreže i brojila.

Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine je kontinuirano pružala stručnu podršku tokom realizacije projekta i bila aktivan partner na projektu.

Stanka Dimitrov

Internacionalni partneri:HEKS (Humanitarna organizacija švajcarskih protestantskih crkava), ŠvajcarskaSDC (Švajcarska agencija za razvoj i saradnju), ŠvajcarskaFOM (Federalna agencija za migracije), Švajcarska Kneževina LihtenštajnNCA (Norveška crkvena pomoć), NorveškaMFA (Ministarstvo inostranih poslova Norveške), Norveška

Stanovanje

Radovi u toku

Radovi u toku

Foto

: EH

OFo

to: E

HO


anaLIZa PodaTaKa CenTara Za SoCIJaLnI rado SLučaJevIMa SeKSuaLnoG ZLoSTavLJanJa I ZLouPoTreBe deCe u aP voJvodInI Za PerIod

2006-2010. GodIneIvana Koprivica, Anđelija Đolović, Marina Vukotić

Pokrajinski zavod za socijalnu zaštitu kao sarad-nička organizacija na projektu „Pandorina kutija”, koji reali-zuje Novosadska novinarska škola, uz finansijsku podršku Evropske komisije, realizovao je istraživanje o slučajevima seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe dece, koji su u proteklih pet godina eviden-tirani u centrima za socijalni rad na teritoriji AP Vojvodine. Centri za socijalni rad su u našem društvu osnovna služba za zaštitu dece od svih vidova zloupotrebe, i njihova ključna uloga u ovom procesu je jasno definisana Opštim protokolom za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Ona proizlazi iz činjenice da CSR kao usta-nova ima najveći broj uloga i zadataka u procesu zaštite dece od zlostavljanja i zane-marivanja - od preventivnih do zaštitnih mera iz okvira socijalne i porodično-pravne zaštite. Usvajanjem Pravil-nika o organizaciji, norma-tivima i standardima rada centara za socijalni rad (2008) još konkretnije je obezbe-đena uloga Centra za socijalni rad, gde se u okviru prijema, obavlja prijemna procena svih podnesaka i prijava građana, potencijalnih korisnika usluga ove službe. Ovom procenom

određuje se stepen prioriteta postupanja voditelja slučaja (neodložno, hitno i redovno), intenzitet i redosled koraka postupanja centara, kao i intenzitet i dinamika uklju-čivanja predstavnika drugih sistema za pomoć i podršku detetu. Raspodela uloga svih učesnika u zaštiti dece treba da stvori osnovu za blagovre-meno identifikovanje, priku-pljanje i procenu podataka, zaustavljanje nasilja i obezbe-đivanje adekvatnih socijalnih i porodično-pravnih mera koje će bar donekle ublažiti traumatske posledice zlosta-vljanja.

Seksualno zlostavljanje i zloupotreba dece je najteži oblik zlostavljanja, jer najčešće sadrži i druge oblike zlostavl-janja (fizičko, emocionalno) i obavijeno je „velom tajne”, te tako duboko i dugo zakopano u duši deteta ostavlja trajne psihofizičke i socijalne posle-dice na njegov razvoj. U našoj zemlji, seksualno zlostavl-janje dugo ostaje tajna, i neki podaci ukazuju da od prvog incidenta do konačnog prija-vljivanja u proseku prođe više od devet godina. Pedofilija je klasifikovana kao mentalni poremećaj koji podrazumeva seksualnu orijentaciju prema deci predpubertetskog uzrasta

(13 godina i mlađi). Karak-terišu je intenzivni seksualni nagoni, fantazije ili ponašanja koja mogu da uključuju seksu-alne aktivnosti sa decom, a ponavljaju se najmanje u periodu od šest meseci. Osobe koje se karakterišu kao pedo-fili imaju najmanje 16 godina i stariji su barem pet godina od dece ili deteta sa kojima imaju odnos. Njihovo pona-šanje uključuje aktivnosti od egzbicionizma do penetracije. Neki podaci Incest trauma centra iz Beograda, govore da od ukupnog broja počinilaca seksualnog zlostavljanja dece 10% čine pedofili.

Ovim istraživanjem obuhvaćen je 41 centar za socijalni rad iz 45 opština iz AP Vojvodine. Cilj istra-živanja je bio da se prikupe podaci o slučajevima seksu-alnog zlostavljanja i zloupo-trebe dece, žrtvama i poči-niocima. Tehnika koja je primenjena je upitnik, kreiran za potrebe ovog istraživanja i distribuiran elektronskim putem svim centrima. Istraži-vanje je realizovano u periodu april-maj, 2011. godine. Isti-čemo da prikaz podataka koji se odnose na dela van poro-dice i podataka koji se odnose na počinioce, ne uključuje podatke iz CSR Novi Sad,

Socijalna zaštita


jer se u ovom centru o ovome ne vode detaljne evidencije, te nije ni bilo moguće dobiti takve podatke. U Republici Srbiji ne postoji jedinstven sistem evidentiranja u sistemu socijalne zaštite i praćenja pojava nasilja nad decom, koji predstavljaju osnovu za planiranje aktivnosti u zaštiti dece od zlostavljanja. Podaci kojima raspolažemo su samo «Vrh ledenog brega», jer se najveći broj ovih slučajeva nikad ne prijavi ili se razot-krije u odrasloj dobi kada je kasno za istražne i tretmanske postupke. Prema istraživanju koje se odnosi na podatke iz poslednjih pet godina, PROFIL POČINIOCA za sva navedena krivična dela je da je to u 90% slučajeva muškarac, najčešće srednjih godina, sa osnovnim obra-zovanjem i najčešće detetu poznata osoba van porodice (čak u 39% od ukupnog broja slučajeva). Žrtva je najčešće ženskog pola, a najzastuplje-nija je grupa devojčica uzrasta 6-14 godina. Takođe, istraži-vanjem smo došli do podatka koji je značajno izdvojiti, a odnosi se činjenicu da je 42% dece žrtava bilo uključeno u neki od programa/procesa rehabilitacije ili reintegracije centara za socijalni rad, dakle manje od polovine dece koja su bila žrtve nekog oblika seksualnog zlostavljanja ili zloupotrebe. Prema podacima kojima raspolažu centri za socijalni rad, svega 4% dece žrtava je bilo uključeno u neki od programa/procesa rehabili-

tacije ili reintegracije u okviru nekog drugog sistema. Pored toga, sami centri su istakli da zaposleni u sistemu ne pose-duju stručna znanja za direktan rad sa decom žrtvama.

Istraživanje je pokazalo da je svakako neophodno uspo-staviti sistem koji će omogu-ćiti prepoznavanje dece koja su izložena riziku ili su doži-vela zlostavljanje i zanema-rivanje i osigurati da postoji brz i koordinisan postupak koji će zaštiti dete od daljeg zlostavljanja i zanemarivanja i omogućiti mu dalji neome-tani razvoj. Ovakvo prepo-znavanje i prateća interven-cija zahteva saradnju između svih stručnjaka koji rade sa decom i porodicama. Svi stručnjaci koji rade sa decom i porodicama moraju biti u potpunosti sigurni da znaju kako da postupe kada sumn-jaju da dete može biti izloženo zlostavljanju i zanemarivanju. Takođe, kao značajne prepo-ruke ističemo:• Razvijanje sistema prikupl-

janja podataka i izveštavanja kao osnovu za izradu baze podataka i kvalitetnog infor-macionog sistema;

• Rad na razvoju i unapređenju preventivnih programa i zaštitnih mera i aktivnosti u procesu zaštite dece;

• Razvijanje novih usluga u zajednici namenjenih deci i njihovim porodicama u cilju identifikovanja i delovanja na riziko faktore za zlostavl-janje;

• Razvijanje ili unapređivanje preventivnih programa kroz

informisanje šire javnosti o tome kako prepoznati problem, kome i kako prija-viti, koje su posledice seksu-alnog zlostavljanja dece, riziko faktori dece i poro-dice koji dovode do zlosta-vljanja;

• Razvijanje usluga u zajed-nici koje imaju za cilj rein-tegraciju dece i porodica (dnevne usluge u zajednici, savetovališta, SOS, dečija linija...);

• Razvijanje protokola za dokumentovanje nasilja i razvijanje procedura izve-štavanja;

• Omogućiti da što veći broj profesionalaca u centrima za socijalni rad, bude obučen za primenu Opšteg protokola o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja;

• Obučiti profesionalce koji rade sa decom za obavl-janje forenzičkog intervjua, posebno sa decom mlađeg uzrasta;

• Obučiti profesionalce u sistemu socijalne zaštite za terapijski rad sa decom koja su žrtve zlostavljanja;

• Operacionalizovati među-sektorsku saradnju učesnika u procesu zaštite dece od zlostavljanja i zloupotrebe;

• Obezbediti adekvatan prostor u centrima za socijalni rad za sa decom žrtvama zlosta-vljanja i njihovim porodi-cama.

Ivana Koprivica

Socijalna zaštita


Feljton - Romi iz Evrope

u IMe naroda – ProTIv GraĐana. nadLeŽnoST nad KrIvIčnIM ZaKonoM naCIonaLnIh KoMITeTa

u vIdu „KaZne” Za roMe u BIvŠoJ čehoSLovačKoJ

1.uvod

„U ime naroda – protiv građana.” I na ovaj način se može parafrazirati krivična nadležnost Nacionalnih komi-teta u periodu između 1948. i 1954, koja je naglasila nede-mokratiju mnogih elemenata u sistemu nacionalnih komiteta. Na skali ilegalnih formi, najviše mesto zauzima kažnjavanje bez suđenja. Čitav državni meha-nizam je bio podređen poli-tički motivisanim promenama u društvu. Suprotno „popu-larnoj demokratiji”, Nacionalni komitet je smatran za telo sa neprihvatljivo velikom vlašću. Ovo se uglavnom odnosi na činjenicu da u oblasti krivičnog prava nije postojao pravilni instrument za suzbijanje kapita-lizma.

2. Teorijska definicija oblasti

Međutim, nacionalni komi-teti nisu bili pripremljeni za tako obimnu krivičnu nadle-žnost. To se naročito ogledalo u odlučivanju o izboru Komisije, gde su se u mnogim slučajevima rukovodili nezakonito i po poli-tičkim i klasnim kriterijumima. To se dešavalo zbog nedostatka osoblja i zaposlenih koji nisu imali odgovarajuće obrazo-vanje. Šezdeset i pet hiljada zvaničnika su prošli obuku kao trećina planiranog broja zapo-slenih 1948. god. a 1951. god. od 77.000 je obuku prošlo 51.215 zvaničnika. Od 1948. do 1950. Nacionalni komiteti su odbili 69.742 državna zvaničnika. Ove

mere su dovele do pretpostavki o političkim čistkama u redovima administrativnih zvaničnika. U to vreme Vlada je odlučila da se u slučaju popunjavanja pozi-cija i ocenjivanja plate ignoriše propisano obrazovanje, kao što je i bila praksa na svim poljima. Obaveštajna služba je to smatrala opštim potcenjivanjem njihovih sposobnosti. Državne službenike u administraciji je pogodilo ukidanje državnog mandata koji im je prethodno garantovao stalno zaposlenje i štitio ih od otkaza zbog poli-tičkih razloga. U ovoj državi Nacionalnih komiteta, nijedan sud, ni prekršajni ni apelacioni, nije dozvoljavao komisijama Nacionalnih komiteta da kazne tzv. državne neprijatelje i da ih zatvore u prinudne radne logore i da u isto vreme oduzimaju građa-nima njihovo Ustavom garanto-vano pravo da glasaju. Lokalni Nacionalni komiteti su zapravo imali obavezu da, nakon ocen-jivanja građana za smeštanje istog u logor prinudnog rada, isključe takvog građanina sa spiska glasača tokom perioda njegovog zatvora. Istorijski dokumenti pokazuju da su se u toj grupi građana neosporno nalazili Cigani koji su bili kažn-jeni kao antidruštveni pojedinci – skitnice. Zaposleni u Nacio-nalnim komitetima su kori-stili administrativne i nasilne metode, posebno u slučajevima uključivanja u prisilne radne logore. Po predsedničkom dekretu br. 18/1944 Centralnog komiteta koji je iznad Nacio-

nalnih komiteta, u prelaznom periodu na oslobođenoj teri-toriji bivše Čehoslovačke svu državnu vlast ima suvereni narod, putem izabranih lokalnih, okružnih i regionalnih Nacio-nalnih komiteta. Posleratni razvoj je završen zakonom br. 280/1948 o formiranju okruga. Ovaj zakon je ukinuo ranije odredbe u Slovačkoj i zamenio formiranje provincija i okruga formiranjem regija. Iako je cilj bio da se obezbede Nacionalni komiteti, kao i opštinske vlasti, to je propalo. Razlog za to je bila univerzalnost Nacionalnih komiteta kao organa državne vlasti i vlade, zavisno od vlade. Vlada je upravljala Nacionalnim komitetima.

Preskriptivno odlučivanje i ukidanje državnog vrha je potiskivalo rešavanje lokalnih problema samouprava. U tački 16 zakona o formiranju okruga navedeni su elementi moći - predsednik odbora, činovnik i komitet. U tački 23 je navedeno da Komisije imaju savetodavnu ulogu uz to da Savet može da da punomoćje Nacionalnom komi-tetu u toj meri u kolikoj Komi-sija odluči da donosi odluke u njihovo ime. Nova KNV je formirala srednji nivo između centralne vlasti i okruga, više da bi smanjila ulogu narodnih vlasti. Ministri Vlade i poje-dinci koji su donosili važne odluke su bili u Odboru kome-sara i 6 Nacionalnih komiteta. Moćna državna tela su očito bila važnija od ambasade. U Nacio-nalnim komitetima je primen-


jivan zvanični sistem. Izbori za lokalna tela su

konstantno bila odlagani. Poje-dini papiri pokrivaju KNV Vladu u praktično svim obla-stima društva, sa naglaskom na njenu vladajuću funkciju. Doneta su KNV bezbednosna dokumenta, čiji je zadatak bio da štite i osnažuju osnivanje demokratije, ljudskih prava i sloboda garantovanih Ustavom, da obezbede javni red i mir i da se postaraju za zaštitu građana u federalnim slučajevima i skupštine. Greške koje su se dešavale prilikom sprovođenja krivične nadležnosti Nacio-nalnih komiteta pokušao je da odstrani Odbor komesara. Međutim, na ovaj način nije se pravila razlika između uzroka prekomernih kazni građana koje je sprovodio Nacionalni komitet i administrativnih kazni. Nacio-nalni komitet je trebalo da kažn-java na osnovu „klasnog prin-cipa” i da više koristi obrazovnu stranicu. Umesto utvrđene ili masovne kazne administrati-vnim putem, trebalo je da anali-ziraju pojedinačne slučajeve i da brzo upravljaju njima; ipak, u mnogim slučajevima to nije odgovaralo stvarnošću. Odbor komesara je bio svestan toga da su zaposleni u javnoj vlasti, koja je imala krivičnu nadležnost, profesionalno bili na niskom nivou, pa su shodno tome održavana razna podučavanja, posebno od strane bezbednosne Komisije. Kritika na račun sprovođenja krivične nadle-žnosti Nacionalnog komiteta je bila sužena na kritiku na račun korišćenja administrativnih metoda. Problem se sastojao u dokumentima kojima su Nacio-nalni komiteti kažnjavali druge

nacionalne komitete samo zbog toga što su morali. Krivična nadležnost Nacionalnih komi-teta je trebalo da se zasniva najviše na činjenici da je njihov sistem bio okarakterizovan kao centralizovan i birokratski državni sistem. Ona je uvećana zvaničnom pozicijom predsta-vničkih tela prema izvršiocima i predstavnicima vlasti koji ili nisu glasali direktno ili nisu glasali uopšte. Bez sudova, bez izvršenja zločina ili prekršaja, Komisija regionalnih nacio-nalnih komiteta je određivala osobe za prinudne radne logore. U svim društvenim klasama, zakon je odlučivao visinu kazni, u skladu sa društvenom situacijom osoba. Vlasti su se, međutim, u to vreme, vodile „klasnim instinktom”.

Vladinim dekretom br. 301/1948 od 28. decembra 1948. godine o regionalnim bezbednosnim dokumentima Nacionalnih komiteta, Vlada Čehoslovačke je naredila, prema članu 8, paragrafu 3, tački a) i članu 19, paragrafu 3 zakona br. 280 C od 21. decembra 1948. o regionalnom osnivanju, da svaki Regionalni Nacionalni komitet oformi bezbednosni odsek, koji bi obavljao sve zadatke vezane za nacionalnu bezbednost i regionalne Nacio-nalne komitete počevši od 1. januara 1949. Prema članu 1, paragrafu 6 citiranog naređenja o pravilnom vršenju krivičnih postupaka KNV je mogla da oformi krivičnu komisiju. Prema članu 2, Ministarstvo unutra-šnjih poslova je bilo odgovorno za izdavanje detaljnih odredbi koje bi definisale opseg bezbed-nosnih dokumenata KNV-a. Tokom poslednjih meseci 1948.

centralna vlast je postepeno odredila pravac TNP. Ministar unutrašnjih poslova je osnovao odvojeni odsek i kasnije Odeljenje III/b A (nakon reorga-nizacije odseka u januaru 1949 BP/10 – beleska VG-a, koja je kasnije postala izveštaj TNP-a). Radne usluge u Slovačkoj su 6. decembra 1948. preimeno-vane u TNP i njihov plan rada je preuzela Komisija unutrašnjeg odeljenja BK/8. Ona je oforml-jena 1. januara 1949. i imala je 13 zaposlenih, naime zamenika šefa (koji je u isto vreme bio glavni na papiru), 6 činovnika i 5 pomoćnih činovnika. Zakon br. 247/1948 je bio samo opšti akt i primena odredbi se nije odno-sila na njega, stoga je kolektiv odseka morao da utvrdi smer-nice za klasifikovanje Komisija u Nacionalnim Komitetima i administraciju logora. Samo tokom 1949. je odsek BK/8 izdao 53 takva normativna nare-đenja i procedure. Ovde su date ilustracije nekoliko od datih lista. Da bi objedinili procedure u procesima pred Komisijom, izdato je naređenje 246/10-13/-1949-BK/8 – pravila procedure (privremena) – kao način procesa



red Komisijom. Naređenje br. 246/10-10/2-1949-BK/8 od 18. februara 1949. je utvrdilo proce-duru slanja TNP-u svih ljudi koji su bili uhapšeni zbog pokušaja ilegalnog bekstva u inostran-stvo. Regionalni nacionalni komiteti je postepeno trebalo da preuzmu ulogu individualnih TNP planova. Do usvajanja zakona o osnivanju okruga i njegovoj implementaciji, Mini-starstvo unutrašnjih poslova je obavljalo funkciju Nacionalnog komiteta. Od novembra 1948. troje sudija je takođe postavl-jeno u Komisiju Nacionalnog komiteta. Prema zakonu, trebalo je da oni odluče o inkluziji u logor, kao i o vremenu ostanka u logoru. Ministar unutrašnjih poslova, koji je privremeno vršio dužnost Nacionalnog komiteta, oformio je Dekretom br. 3037 27. novembra 1948. tri od devetnaest komiteta. Osamnaest, u Bohemiji i Mora-viji, počelo je sa radom 15. decembra 1948, devetnaest, na teritoriji Slovačke, locirani u Bratislavi, završili su prethodni rad na implementaciji norme. Traženje odgovarajućih osoba

za TNP, obrađivanje i prezen-tovanje predloga za uključi-vanje bezbednosnih službenika su dodeljeni Okružnom nacio-nalnom komitetu (ONK). U ovom poslu su zajedno učestvo-vali službenici ONK-a, javna i državna bezbednost, finan-sijska vlast, služba carine i ekonomska kontrola, političke i grupne organizacije. Građani su takođe mogli da predaju predlog Bezbednosnom službeniku za uključivanje u TNP. Službenik je mogao da zaključi da Komi-siji činjenice nisu bile dovoljne za smeštanje osobe u TNP, kao ni predlog te osobe. Ako predlog nije bio dovoljan ili nije davao dovoljno neophodnih dokaza, službenik je davao naredbu kroz ZNB. Službenik je Komisiji mogao da dâ svoje negativno mišljenje. Konačna presuda je, ipak, zavisila samo od odluke članova Komisije klasifikovanja (bezbednosti). Svaki predlog je trebalo da obuhvati uklju-čivanje informacija o prestup-niku i njegovoj porodici. Skoro u svakom ličnom fajlu Cigana, o kojima se diskutovalo na sastancima Komisije klasifiko-

vanja KNV u Košicama i koji su prebačeni u Državnu arhivu u Košicama – rečeno je da je njihovo shvatanje univerzuma „nestabilno”. Jasno nam je da se u ovom periodu politika prema Romima formirala u atmosferi forsiranog nacionalizma. Zbog ovakvog kocepta po kojem je sve smatrano otežavajućim okolnostima, za osobe koje su imale takvo ,,shvatanje unive-rzuma” ishod postupka je bio unapred poznat. Reč „Ciganin” se nije posmatrala samo etnički, nego su pored etničkih Roma postojali i „Cigani” kao klasa ljudi koji su živeli na sličan način, uglavnom ljudi bez stalnog doma, koji su odbijali da radi – lutalice, lopovi i krimi-nalci svih vrsta. Zbog toga je reč „Ciganin” tada imala ponajviše negativan prizvuk.

Zaključak

Pitanje romskog stano-vništva u Slovačkoj je postalo predmet naučne analize. Problemi u vezi sa vremen-skim tokom su izglađeni brzim kvantitativnim rastom romskog stanovništva i rastućoj dispro-porciji njihovog načina života u poređenju sa prosekom celog društva. Ovo je ubrzo privuklo pažnju na sebe i tražilo efektna rešenja. Znajući pravne i isto-rijske činjenice i njihovu inter-pretaciju, svako novo saznanje prirodno postavlja dalja pitanja čije odgovore treba ponovo istražiti, kao i nove neobjašn-jene probleme.

prof. dr Vladimír GecelovskýIzvor fotografija: arhiv autora



Uspešni Romi

nIŠTa MI nIKada nIJe PoKLonJeno

* Završili ste Ekonomski fakultet. Koji je bio Vaš motiv za obrazovanje, a ko podrška i potpora?

- Rano sam shvatio da moram odabrati obrazovanje da ne bih postao ono što ne želim. Planirao sam da budem vojno lice, ali su se moji roditelji jako dobro složili i nisu mi dali. Tako da sam na predlog moje starije sestre Julke Dimić upisao za ugostitelja, za konobara, van svoje volje, ali čisto da ne bih propustio godinu.

Brzo sam shvatio da moram biti odličan, što sam i uspeo. Imao sam snažnu podršku profesora da nastavim obra-zovanje, predlagali su mi da upišem neku višu školu.

Upisao sam Višu poslovnu školu u Novom Sadu, smer organizacija rada i ispolagao sve u roku.

* To je bilo pre dvadesetak godina. Da li je među kolegama bilo Vaših sunarodnika?

- Na Višoj školi sam bio jedini Rom. A u srednjoj smo bili samo brat i ja. Inače, tada

se na boju kože nije polagalo. To je bilo drugo vreme, to je bilo „Titovo vreme”. Drugačije je bilo merilo vrednosti. Niko te nije pitao da li si šaren, plav, ove ili one vere, bilo je bitno da si svojim radom i zalaganjem zavredio pažnju.

* Pomenuli ste da ste bili dobar student. Da li ste lako doneli odluku da posle više škole nastavite dalje?

- Kada sam završio višu školu, profesori su mi dali predlog da nastavim dalje.

Ja sam se nećkao, imajući u vidu svoju lošu materijalnu situaciju. Ipak sam se odlučio na taj korak i upisao Ekonomski fakultet.

* Da li je u to vreme bilo nekih povlastica za Rome?

- Nije, da budem iskren, sve što sam ikada postigao, i ovo što danas radim, nije mi poklonjeno, sve sam to postigao svojim zalaganjem uz podršku dragih ljudi.

* Čime ste se bavili nakon

što ste okončali studije?- Kada sam diplomirao,

počeo sam da radim u Opštini Titel kao tržišni inspektor. Tu sam se zadržao čitavih petnaest godina. Spletom društvenih okolnosti, nakon toga sam četiri-pet godina bio bez posla, da bih posle toga došao do pozicije na koju sam izuzetno ponosan.

* Radite u Službi za zajedničke poslove Grada Novog Sada. Koja su Vaša zaduženja?

-Na čelu službe je šef, ja sam zamenik šefa. Imamo preko dve stotine zaposlenih ljudi. Koordiniramo i rukovodimo radom službe, tako da pružamo kompletnu logističku podršku kabinetu gradonačelnika. U našoj nadležnosti su finansije, obezbeđenje, čistoća, restoran, javne nabavke, kompjuterska oprema… To jedan vrlo složen i komplikovan sistem.

* Radite posao koji nema dodirnih tačaka sa romskom populacijom, ali ipak svoj narod ne zapostavljate. Imate NVO „Phralipe”, koja se bavi realizacijom projekata kojima pomažete Rome.

- To mi je jedini ventil. Inače, udruženje sam usmerio na svoju decu i sada njih edukujem da njime rukovode, znači polako njima prepuštam rad organizacije.

* Pomenuli ste decu. Da li ste uspeli da im prenesete svoje uverenje da je obrazovanje preduslov uspeha?

Sava Aleksandrović na svom radnom mestu

Foto

: M. K

arad

žić


Uspešni Romi- To je stalna borba sa

decom. Moja deca ipak mislim da su shvatila. Saša mi je na četvrtoj godini Akademije u Kragujevcu, ćerka mi je druga godina Akademije umetnosti u Novom Sadu. Ponosan sam na njih.

* Deca su i u fokusu rada vaše organizacije. Zbog čega je to tako?

- Nekako mi je najlepše da sa njima sarađujem. Jedino su deca neiskvarena. Sa njima je najiskrenija saradnja. Kada sa njima radim osećam da sam stvarno nešto vredno uradio. Učim ih nekim vrednostima koje im mogu pomoći u životu.

* Počeli ste da preko svoje organizacije pomažete Rome i pre Dekade Roma, da li možete da napravite paralelu pre i posle? Da li ste zadovoljni pomakom?

- Godine 2003. sam osnovao udruženje i počeo da se bavim romskom prob-lematikom. Mogu vam reći da se ušlo u Dekadu sa velikim očekivanjima. Mi kao narod nismo ušli spremni, ali mislim da je i većinsko stanovništvo zatajilo u iskrenim namerama.

U svakom slučaju, pomaka ima: stipendije za đake i studente su pomogle obrazo-vanje romske dece, stvorena je baza podataka, ima pomaka, ali je sve to van očekivanog. Sada je sve pomalo zastalo. Evropa je dala mnogo para i kroz budžetske kanale i preko projekata za nevladin sektor. Urađeno je dobrih 10-12% od očekivanog.

* Mnogo toga je zavisilo i zavisi od većinskog stanovništva. Da li mislite da ono nije bilo dovoljno motivi-sano da učestvuje i pomogne romskoj populaciji?

- Neromsko stanovništvo je bilo jako motivisano što se tiče finansija. To se odnosi na veliku većinu. Jedno su pare i obezbeđenje svoje egzistencije, a drugo potreba da se stvarno pomogne jednom siromašnom i neobrazovanom narodu.

* Da li možete da navedete pojedince koji su se istakli po dobru ili zlu?

- Hvala onima koji su održali naše medije, tu mislim na „Them”, na romsku redakciju RTV, na naše radio stanice koje su uspele; na čuvare pisane reči – našeg Ištvana Farkaša koji je borac sa nikakvom materijalnom snagom, na Rajka Đurića i na našeg Rajka Jovanovića.

A što se tiče većinskog stanovništva, pohvalio bih „pokrajince” što su bar ustoličili Kancelariju za inkluziju Roma, pa će da funkcioniše kako funkcioniše i, očigledno, jedino je to adresa gde mogu naši da se obrate.

* Da li imate neku ideju koju još niste realizovali, a mislite da bi mnogo pomogla romskoj populaciji?

- Za naše ljude se ne zna šta je preče. Imam osećaj da gde god da se zagrebe, nešto može da se uradi.

Jedno je sigurno, sve moje ideje će se uvek odnositi samo na decu. Radićemo na očuvanju romskog jezika, negovanju kulturnog stvaralaštva… Treba u decu ulagati i isplivaće oni…

* Blizu je 2015. godina, tj. kraj međunarodne Dekade Roma. Da li mislite da će se tada okončati teško pokrenut progres romske zajednice? Da li mislite da će tada sve stati?

- Već je počelo da staje. Da li znate neko udruženje koje lepo funkcioniše?

Ogromne pare su uložene i veliki trud, velika su bila i očekivanja, ali mislim da ona nisu ispunjena.

* Da li postoji opasnost da će da nestane i Vaša potreba da radite sa decom?

- Nikada neće, ja ću za dečicu uvek nešto osmisliti, po makar za to ne dobio ni dinara.

Dragana Dimitrov

Sava Aleksandrović na „Danima poezije Trifuna Dimića”

Foto

: M. K

arad

žić


Kultura

danI PoeZIJe TrIfuna dIMIĆa

„Dani poezije Trifuna Dimića” se već tradicionalno organizuju u ogranku Gradske biblioteke u Novom Sadu „Trifun Dimić” u Šangaju. Manifestacija je namenjena očuvanu i negovanju romskog jezika. Program se sastojao od književnog i muzičkog dela. Učesnici su bili deca osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta.

Osim dece iz Šangaja, u programu su učestvovali i učenici iz drugih mesta, npr. iz Šajkaša, Đurđeva, Kaća, Žablja, ali i učenici Srednje škole „22 oktobar” iz Žablja i Tehničke škole „Pavle Savić” iz Novog Sada.

Stihovi poezije Trifuna Dimića su se orili bibliotekom koja nosi ime čuvenog romo-loga. Učesnica muzičkog dela bila je studentkinja druge godine „Akademije umetnosti” u Novom Sadu, Aleksandra Aleksandrović, koja je publici predstavila instrument tambu-ricu i upoznala je sa tonovima koje proizvodi.

Ove godine manifestacija je bila namenjena isključivo deci: deca su učestvovala u programu i činila publiku.

„Učestvujem u programu, jer recitujem pesmicu Kama-vipe, u prevodu Ljubav. Imam malu tremu, ali do sada sam već mnogo puta učestvo-vala u raznim događajima, pa znam da ću dobro odrecitovati pesmicu”, izjavila je Dušanka Fan iz Šajkaša i dodala da se najviše raduje velikom aplauzu koji gleda kao nagradu.

„Mi volimo da dolazimo u biblioteku. Ovde učimo, radimo na računaru, malo i čitamo i još svašta… Ovakve događaje nikada ne propu-štamo, jer je uvek zabavno. Voleli bismo da i mi naučimo

da recitujemo na romskom, iako ne idemo na romski“, rekli su dečaci iz Šangaja – Marko, Luka i Vukašin.

Organizator manifestacije je Udruženje građana „Phra-lipe”, čiji predstavnik Sava Aleksandrović kaže:

„Sa decom najviše volim da sarađujem i svi moji projekti su

namenjeni isključivo njima. U šangajsku biblioteku dolazim sa posebnim zadovoljstvom, jer je ona čuvar naše pisane reči, s obzirom na to da pose-duje određeni broj knjiga na romskom jeziku”.

Aleksandrović nas je obavestio da će uskoro u ovoj biblioteci započeti i kurs raču-nara, namenjen najmlađima: „Nabavili smo pet računara i doneli ih ovde, angažovali edukatora i isplanirali da kurs počne u oktobru”.

Ispred biblioteke nam se

obratila Dragana Dimitrov (bibliotekarka):

„Čast nam je i zadovolj-stvo da budemo domaćini ove manifestacije, koja se već tradicionalno organizuje u našoj biblioteci. Deca su jako dobro upoznata sa romskom poezijom, posebno sa stvarala-štvom velikog Trifuna Dimića,

za šta je zaslužan nastavnik romskog jezika Đorđe Fan, koji je često (dok je predavao u Šangaju) nastavu romskog izvodio u biblioteci, gde je imao pristup njegovim zbir-kama pesama”.

Nakon završenog programa ostvarena su mnoga prijatelj-stva među decom iz različitih mesta, što govori o neprocen-jivoj važnosti ove manifesta-cije.

Dragana Dimitrov

Trifun Dimić je pisao poeziju, prozu, filološke i istorijske studije i bavio se novinarstvom. Objavio je zbirku narodnih pesama „Dolazeći sa vašara”, zatim knjigu „Kletve, zakletve i blagoslovi Roma’’. Svom narodu je podario i prevode kapitalnih književnih dela: „Pesma nad pesmama”, „Sveto pismo”, „Petoknjižja”, „Služebnik”, ali i muslimansku svetu knjigu „Kuran”. Takođe je objavio zbirke pesama: „Bože, pogubi one drumove”, „Vreme samoće” i „Stopala u Prašini”. Bio je pokretač i urednik naučno-stručnog časopisa „Romologija” i časopisa za romsku kulturu i književnost „Reč Roma”.


KulturaFo

to: M

. Kar

adži

ć


Documents

uvodna reč Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine 20/srpski.pdf · Prevod na romski jezik: ... i to da ne govore srpski jezik. Većina njih ne želi da ide u školu i misli