Uvodno Predavanje c 2 (1)2

8/18/2019 Uvodno Predavanje c 2 (1)2

1/42

UVOD U

Programski jezik

C

Prof. dr Borivoje Milošević


2/42

1-2

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NIŠ Programski jezici 1

Uvod

Programski jezik C dizajnirao je Dennis Ritchie iz BellLaboratories ranih 1970.Oslonjen je na

•

ALGOL 60 (1960),•

CPL (Cambridge, 1963),•

BCPL (Martin Richard, 1967),

•

B (Ken Thompson, 1970)Tradicionalno se koristi za sistemsko programiranje, Ipredstavlja podskup C++ jezika

Tradicionalni C je opisan u knjizi:•

The C Programming Language , by Brian Kernighan and DennisRitchie, 2nd

Edition, Prentice Hall


3/42

1-3


Standard C

Standardizovan je 1989 od ANSI (American NationalStandards Institute) poznat kao ANSI C

Internacionalni standard (ISO) 1990. godine usvojen jeod strane ANSI organizacije i

poznat je kao C89

Kao deo normalnog procesa evaluacije standard jeapdejtovan godije 1995. (C95 ) i 1999 (C99 ) C++ i C•

C++ proširenje

C sada uključuje podršku za Object OrientedProgramming i mnoge druge funkcije koje omogućujusučeljavanje sa velikim razvojnim projektima

•

C nije striktno podskup jezika

C++, ali moguće je pisatitakozvani “Clean C ” koji uključuje oba standarda i za C++ i za

C.


4/42

1-4


Source i

Header fajlovi

Header files (*.h) uvode zajedničke definicije za interfejse:•

function prototypes, data types, macros, inline functions i

druge

common deklaracije

Ne treba stavljati

sourc cod (npr.

definitions) u

regione headerfile, sem kod nekoliko izuzetaka:

•

inline’d code•

class definitions•

const definitions

C predrocesor (cpp) se koristi da insertuje zajedničke definicije usource files

Ali postoje i drugi razlozi zbog kojih pišemo naredbe u regionupredprocesora


5/42

1-5


C Standardni

Header Files koje možemo koristiti

•

stdio.h

–

file i

console (takođ e i

file) IO: perror , printf , open ,close , read , write , scanf , itd.

•

stdlib.h

-

common utility functions: malloc , calloc , strtol , atoi,etc•

string.h

-

string i

byte manipulatcija: strlen , strcpy , strcat ,memcpy , memset , etc.

•

ctype.h

–

tipovi karaktera: isalnum , isprint , isupport , tolower ,itd.•

errno.h

–

definisanje

errno korišćenjem alata

reporting systemerrors

•

math.h

–

matematičke

funkcije: ceil , exp , floor , sqrt , itd.•

signal.h

–

signalne funkcije: raise , signal , itd•

stdint.h

–

standardni

integer

tip: intN_t , uintN_t , itd•

time.h

–

funkcije vremena:

asctime , clock , time_t , itd.


6/42

1-6


PredrocesorC predrocesor nam dozvoljava da definišemo jednostavne makroekoji se uvode i evalorizuju pre kompilacije.

Komande počinju sa

‘#’. Skraćena

lista može biti:•

#define

: definicija

makroa•

#undef

: uklanjanje definicije makroa•

#include

: insertovanje

teksta

iz datoteke

•

#if

: uslov zasnovan na vrednosti izraza•

#ifdef

: uslov zasnovan

makro definiciji•

#ifndef

: uslov zasnovan

za nedefinisane makroe•

#else

: alternativa•

#elif

: uslovna

alternativa•

defined()

: predrocesorska

funkcija: 1 ako je definisano ime, usuprotnom

0


7/42

1-7


Predrocesor: Makroi

Korišćenje

makro funkcija:•

primer: #define mymult(a,b) a*b Izvorno: k = mymult(i-1, j+5);Post predrocesirano: k = i – 1 * j + 5;

•

bolje: #define mymult(a,b) (a)*(b) Izvorno : k = mymult(i-1, j+5);Post predrocesirano : k = (i – 1)*(j + 5);

Biti obazriv

na efekat strane, naprimer •

Macro: #define mysq(a) (a)*(a)•

flawed usage: Izvorno : k = mysq(i++)Post predrocesirano : k = (i++)*(i++)

Alternativno je korišćenje

inline funkcija• inline int mysq(int a) {return a*a};

• mysq(i++) radi kao što je opisano.


8/42

1-8


C: High-Level

Language

Dopušta

simbolička

imena

i vrednosti•

ne mora se poznavati koji se registar ili memorija koristi zasmeštanje podataka

Obezbeđ uje

apstrakciju

prema

hardveru•

operacije

ne zavise od seta instrukcija

Obezbeđ uje

široku izražajnost jezika•

korišćenje

sadržajnih simbola

sa prenosnim značenjem

•

jednostavni izrazi za blokove zajedničke kontrole

(if-then-else)

Sopstveni resursi za borbu protiv grešaka


9/42

1-9


Kompilacija

vs. Interpretacija

Različiti načini za prevođ enje

high-level jezikaInterpretacija

•

interpreter = program koji izvršava programske naredbe•

generalno jedna

linija/komanda u vremenu•

limitirano

procesiranje•

lako vršenje

debug

opcija,

promena,

sagledavanja

međ urezultata•

jezici:

BASIC, LISP, Perl, Java, Matlab, C-shell

Kompilacija

•

prevodi naredbe u mašinski jezikne izvršava, već kreira izvršni program•

obezbeđ uje optimizaciju preko velikog broja naredbi•

menjka neophodne uslove za rekompilacijuteže se sprovodi debug jezici: C, C++, Fortran, Pascal


10/42

1-10


Kompilacija

C

ProgramaČitav mehanizam se naziva

“compiler”Predrocesor

•

uključenje makroa

•

uslovna

kompilacija

•

“source-level”

transformacije

izlaz je još uvek C

Kompajler •

generiše

object file

machinske instrukcije

Linker •

kombinuje

objektne

fajlove

(uključujući

libraries)

u izvršnu sliku image

CSource andHeader Files

C Preprocessor

Compiler

Source Code Analysis

Target CodeSynthesis

Symbol Table

Linker

ExecutableImage

LibraryObject Files


11/42

1-11


Kompajler

Analiza Source

Coda•

“front end”

•

parsovanje

programa

za identifikaciju njegovih delova

promenljive, izrazi, naredbe, funkcije, itd.•

u zavisnosti od jezika

(ne od mašine)

Generisanje koda

•

“back end”•

generisanje

mašinskog

koda

iz analiziranog izvornog programa

•

optimizacija

mašinskog

koda

•

zavisno od određene mašinTabela simbola

•

mapiranje između simboličkih imena i stavki

•

kao

asembler, ali sa mnogo više informacija


12/42

1-12


Pisanje i pokretanje programa#include

/* The simplest C Program */

int main(int argc, char **argv)

{

printf(“Hello World\n”);

return 0;

}

1. Napisati teks programa

(source code) kori[‘enjemeditora kao što je

Visual C++,

i zapamtiti fajl kao npr..my_program.c

2.Pokrenuti

kompajler

da bi konvertovali program u jednu “executable”

ili

“binary”

verziju:

my_program

$ gcc -Wall –g my_program.c –o my_program

tt.c: In function `main':

tt.c:6: parse error before `x'

tt.c:5: parm types given both in parmlist and separately

tt.c:8: `x' undeclared (first use in this function)

tt.c:8: (Each undeclared identifier is reported only once

tt.c:8: for each function it appears in.)

tt.c:10: warning: control reaches end of non-void function

tt.c: At top level:

tt.c:11: parse error before `return'

3-N. Kompajler

će nam ukazati na greške -

errors

iliupozoranja -

warning;

editovati

source file, ispravitigraške i izvršiti re-kompilaciju

N. Pokrenuti programi videti kako radi.

☺. / ?

Šta ako ne radi?


13/42

1-13


C Sintaksa i pozdrav Hello

World

#include

/* The simplest C Program */int

main()

{

printf(“Hello

World\n”);return 0;

}

main() funkcija

je uvek nasamom početku programa.

#include insertuje druge

fajlove.

“.h”

fajlove nazivamo

“header”

files. Oni sadrže stvari potrebne da bi sepovezale biblioteke i kod programa.

Ovo je komentar.

Kompajler

ga ignoriše.

Blos

koda

(“lexical scopes”)

odvojen je zagradama

{ …

}

Štampanje poruke.

‘\n’

znači

“new line”.Return ‘0’

iz ove funkcije

Šta znači?

Da li program može imativiše

.c fajlova?


14/42

1-14


Značenje naredbi

#include Naredbom se od prevodioca traži da uključi (include) u program datotekustdio.h koja sadrži informacije nužne za korišćenje funkcije printf i mnogih drugih.Datoteke sa ekstenzijom .h nazivaju se datoteke zaglavlja (eng. header files) i njihovostavljanje u oštre zagrade < > informiše prevodilac da se radi ostandardnim datotekama zaglavlja, koje se nalaze na unapred određenim mestima u

sistemu datoteka.Sledeća linija predstavlja deklaraciju funkcije main:

int main(void)Funkcija može uzimati jedan ili više argumenata i obično vraća neku vrednost.

Deklaracijom se uvodi ime funkcije, broj i tip argumenata koje uzima i tip povratne

vrednosti. U našem primeru ime funkcije je main i ona ne uzima ni jedan argument. To je deklarisano tako što je u male zagrade stavljena ključna rec void (eng. void=prazan).Povratna vrednost je tipa int, što je oznaka za celi broj.

Iza malih zagrada dolaze velike zagrade koje omeđuju telo programa.Telo funkcije -

programa je sastavljeno od deklaracija promenljivih i izvršnih naredbi.Svedeklaracije promenljivih dolaze pre prve izvršne naredbe. U našem primeru nemamodeklaraciju promenljivih. Telo sadrži samo dve naredbe: poziv funkcije printf i returnnaredbu:{printf(“Hello World.\n");return 0;}


15/42

1-15


Još

o kompajleruinclude /* The simplest C Program */

int main(int argc, char

**argv)

{


return 0;

}

__extension__ typedef unsigned long long

int __dev_t;

__extension__ typedef unsigned int

__uid_t;


__gid_t;

__extension__ typedef unsigned long int

__ino_t;

__extension__ typedef unsigned long long

int __ino64_t;


__nlink_t;

__extension__ typedef long int __off_t;

__extension__ typedef long long int

__off64_t;

extern void flockfile (FILE *__stream) ;

extern int ftrylockfile (FILE *__stream) ;

extern void funlockfile (FILE *__stream) ;

int main(int argc, char **argv)

{


return 0;

}

Kompilacija se izvodi u dvaprolaza:“Preprocessing”

i

“Compiling”

U

Predprocesiranju,

source code je

“expanded”

uformu koja je jednostavnija kompajleru zarazumevanje.

Svaka linija koja počinje sa

‘#’

je

linija koju Preprocessor

mora interpretirati.

• Includovani

fajlovi su “pasted

in”

(#include)• Makroi

su

“expanded”

(#define)• Comentari su ‘’stripped

out’’

( /* */ , // )

Preprocess

Compile

Kompajler

onda konvertuje

dobijeni tekst u

binarni

kod, koji CPU

može direktno pokrenuti.

\ ?

Zašto

?

my_program


16/42

1-16


Šta je

“Memorija”?Memorija

je kao velika tabela

numerisanihmesta, gde bitovi podataka mogu bitizapamćeni. Add

r Value

0

12

3

4 ‘H’

(72)5 ‘e’

(101)

6 ‘l’

(108)

7 ‘l’

(108)8 ‘o’

(111)

9 ‘\n’

(10)

10 ‘\0’

(0)11

Broj mesta je njegova

Adresa.Samo jedan

byte vrednosti

može biti

zapamćen na jednom mestu.

Neke vrednosti

“logical”

podataka

zahtevaju

više od jednog mesta, kao npr. karakter string

“Hello\n”

72?

Tip

označava

logičku veličinu podatka zassmeštaj u memoriji. Neki jednostavnitipovi podataka su:

char

char [10]

int

float

int64_t

a single character (1 slot)an array of 10 characterssigned 4 byte integer 4 byte floating pointsigned 8 byte integer

ne uvek…

Šta je Signed?…


17/42

1-17


Šta je promenljiva?

char x;

char y=‘e’;

Promenljiva imenuje mesto u memoriji gdese pamti Vrednost

za nju određenog

Tipa.Symbol Add

r Value

0

12

3

x 4 ?y 5 ‘e’

(101)

6

78

9

1011

Prvo moramo da

definišemo promenljivudajući joj ime i specificirajući njen

tip,

aopciono i njenu inicijalnu vrednost.

declare vs

define?

Tip je jedan karakter

(char)

extern? static? const?

Ime Koja imena su

legalna?

Inicijalnavrednost

Inicfijalna vrednost

x nije

definisana

Kompajler

je postavljanegde u memoriji.

symbol table?


18/42

1-18


Tipovi promenljivih

Tipovi promenljivih:

char

jedan znak,

short

\kratki" celi broj,

int

celi broj,long

\dugi" celi broj,

float

realan broj jednostruke preciznosti,

double

realan broj dvostruke preciznosti.

Č Š Š


19/42

1-19


Ključne reči

Keywords

auto double int struct

break else long switch

case enum register typedef

char extern return union

const float short unsigned

continue for signed void

default goto sizeof volatile

do if static while

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NIŠ P ki j i i 1


20/42

1-20


Logicki podaci

U ANSI C-u (standard C90) ne postoji poseban logički tip.Svaki celobrojni tip može preuzeti ulogu logičkog tipa tako štose vrednost različita od nule interpretira kao istina, a nula kao

laž.

Standard C99 uvodi poseban logički tip Bool koji prima samovrednosti 0 i 1 (‘’laz" i ‘’istina"). I nadalje se celobrojnepromenljive mogu koristiti za prezentaciju logičkih vrednosti, aliupotreba novog tipa može učiniti program jasnijim. Ključna rečBool je izabrana da se izbegnu konflikti sa aplikacijama koje su

implementirale svoj tip bool. Korisnik može uključiti datotekuzaglavlja u kojoj se donira bool kao sinonim zaBool tip podatka, kada se uvode simbolička imena true i false.

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA NIŠ P ki j i i 1


21/42

1-21


Promenljive i konstanteKonstanta je specifična vrednost

koja se ne može modifikovatiu programu.

Specijalne konstante korišćenesa stringom:

\n new line \t tabulator \r carriage return \b backspace

\" escape double quote \0 end string

Simboli definisanipredprocesorskim

naredbama:#define ESC '\033’

/* ASCII

escape */

Promenljive

specificiraju mesto umemoriji

koje sadrži vrednost datusvojim tipom koja se može modifikovatikroz program.

short x;long y;unsigned a,b;long double lb;

unsigned short z;

•sizeof()

je

funkcija

koja vraćaveličinupromenljive u bajtima.

•Promenljive se moraju inicijalizovati prenego se koriste u programu, jer ćedrugačije dobiti proizvoljnu vrednost.



22/42

1-22


Promenljive i konstante

Celobrojne dekadne:

1; 50; 15+55; -55

Realne u fiksnom

zarezu:

3.14; +3.0; -0.314;

Realne u pokretnom

zarezu:

3.14 E 0; -0.314E-2

Kompleksne

konstante:

(3.14, 0.13)

Binarne konstante:

10111; 000l

Oktalne konstante:

0567; 0753; 0104

Heksadecimalne

konstante:

0XIF; 0XAA; 0Xll

Logičke

konstante:

true; false

Znakovne konstante:

' A ' ; ' B '

String konstante:

"Beograd";"Alfa

l"

Binarne string

konstante:

'10001111' '11000011'

Simboličke

konstante:

ZERO; SPACE



23/42

1-23


KONVERZIJA TIPOVA

•

Celobrojni izrazi se automatski konvertuju u realne ukoliko seupotrebe u kontekstu u kojem se očekuje realan izraz, npr. ukolikoželimo dodeliti neki celobrojni izraz realnoj promenljivoj

( promocija ).

(int)(2.541 * 3.17);•

Realan izraz često možemo upotrebiti u kontekstu u kojem seočekuje celobrojni izraz, npr. kao argument neke funkcije koja očekujecelobrojni argument, ili pri dodeli realnog izraza celobrojnoj

promenljivoj. Takve konverzije praćene su gubitkom informacija ( ukonkretaom primeru odsecanjem decimali ), i obično ih nazivamo( degradacija ).

float

broj_l, broj_2;

(int)broj_l / broj_2;



24/42

1-24


Izrazi i njihovo

izvođ enjeIzrazi kombinuju vrednosti korišćenjem operatora,

saglasno

određenimprioritetima izvršavanja operacija.1

+ 2 * 2 1 + 4 5

(1 + 2) * 2 3 * 2 6

Simbolima pridružujemo njihove vrednosti pre nego što vršimo njihovukombinaciju.int

x=1;

int

y=2;x + y * y x + 2 * 2 x + 4 1 + 4 5

Operatori popređenja se koriste da bi uporedili vrednosti odrteđenihveličina.

U jeziku

C, 0 znači “false”, a any other value znači

“true”.int

x=4;

(x < 5) (4 < 5)

(x < 4) (4 < 4) 0

((x < 5) || (x < 4)) ( || (x < 4))



25/42

1-25

g j

Operatori poređ enja i matematički operatori

== equal to

< less than

greater than

>= greater than or equal

= not equal

&& logical and

|| logical or

logical not

+ plus

-minus

* mult

/ divide

% modulo

Pravila prioriteta su striktno definisanaali često su teška za pamćenje ilineintuitivna.

Ako sumnjamo u to,

dodavaćemo zagrade da bi ih u

činilieksplicitnim.

U svakom slučaju,kompajler će nam dati upozorenje“Suggest parens

around …”

–

do it!

Oprez za deljenje:• Ako je drugi argument

integer,rezultat će biti integer tipa

:

5 / 10 0 ali je 5 / 10.0 0.5• Deljenje sa

0 će prouzrokovati FPE

& bitwise and

| bitwise or

^ bitwise xor

~ bitwise not

> shift right

Ne mešati

& and &&..

1 & 2 0 ali je 1 && 2



26/42

1-26

g j

Označavanje operatora x = y assign

y to x x++ postfiksni-increment

x++x pre fiksni

-increment x x--

post fiksni

-decrement x--x pre fiksni

-decrement x

Zapamtiti razliku između

++x and x++:

Ne praviti konfuziju sa

= i

==! Kompajler

će upozoriti“suggest

parens”.

int

x=5;

int

y; y = ++x;/* x == 6, y == 6 */

int

x=5;

int

y; y = x++;/* x == 6, y == 5 */

int

x=5;if (x=6) /* always true

*/{

/* x is now 6

*/}/* ... */

int

x=5;if (x==6) /* false */{

/* ... */}/* x is still 5 */

x += y dodeljuje

(x+y) na

x x -= y dodeljuje

(x-y) na

x x *= y dodeljuje

(x*y) na

x x /= y dodeljuje

(x/y) na

x x %= y dodeljuje (x%y) t na x

preporučuje se



27/42

1-27

Skraćeni prikaz operatora

C dopušta skraćeni prikaz operatora koji ima isti efekat kao istandardno.Ako

++ ili

–

koristimo kao

prefiksne, promenljive se modifikuju urazvoju izraza:

a = 3;b = ++a + 3; /* b = 4 + 3 = 7 i

a = 4 */

Ako

++ ili

--

koristimo kao

postfiksne, promenljive se prvo koriste aonda modifikuju:a = 3;b = a++ + 3; /* b = 3 + 3 = 6 i

a = 4 */

Operatori mogu biti kombinovani:a += b; /* a = a + b */a *= b; /* a = a * b */



28/42

1-28

Uslovni operator

Uslovni operator (?:) je specifičan ternarni operator jezika C. lma

tri operanda i piše se u obliku npr.

x=( a?b:c )

Prvo se izračunava vrednost izraza a i ako ima vrednost

logičke istine (

različito od 0

), izračunava se vrednost izraza b i

to predstavlja vrednost celog izraza. Ako a ima vrednost logičke

neistine (=0), izračunava se vrednost izraza c i to predstavlja

rezultat celog izraza. Bitno je da se od izraza b i c uvekizračunava samo jedan.



29/42

1-29

Adresni operatori

Adresni operatori služe

za manipulisanje sa adresama podataka.

U užem smislu, tu spadaju:

(&)

-

unarni operatori za nalaženje adrese datog podatka i

(*) -

za posredni pristup podatku pomoću pokazivača - koji senaziva i operatorom indirektnog adresiranja.



30/42

1-30

AritmetikaAritmetička izračunavanja

•

Koristiti

* za množenje i

/ za deljenje

•

Integer deljenje

zanemaruje ostatak

7 / 5 odgovara sa 1•

Operator deljernja po modulu(%) vraća ostatak deljenja

7 % 5 odgovara sa 2

Prioriteti operacija•

Neki

aritmetički

operatori

izvršavaju se pre nego drugi (npr,

množenje pre sabiranja)

Koristiti zagrade uvek kada su potrebne•

Primer:

Naći srednju vrednost tri promenljive

a, b i

c

NE KORISTITI: a + b + c / 3

KORISTITI: (a + b + c ) / 3



31/42

1-31

Aritmetika

Aritmetič

ki

operatori:

Pravila prioriteta:

C operation Arithmetic

operator

Algebraic

expression

C expression

Addition + f + 7 f + 7

Subtraction - p – c p - cMultiplication * bm b * m

Division / x / y

x / y

Modulus % r mod s r % s

Operatori Operacije Redosled izvršavanje

() Zagrade Prvo se izračunava. Ako su zagrade ugnježdene, izraz u

unutrašnjem paru se prvi izračunava Ako imamo nekoliko

pari zagrada “na istom nivou ” (npr., neugnježdene),izvršavaju se sa leva u desno.

*, /, or % Množenje,

deljenje, moduliIzračunavaju se kao druge. Ako ih ima nekoliko,izvršavaju

se sa leva u desno.

+

or

-

Sabiranje ioduzimanje

Zadnje se izračunavaju. Ako ih ima nekoliko,izvršavaju sesa leva u desno.


E l


32/42

1-32

ODLUKE:

Relacioni operatori i operatori

jednakostiStandardni algebarski

operatori jednakosti ili

relacioni operatori

C izrazi za

relacione

operatore

Primeri C

uslova

Značenje C uslova

Algebarski operatori

= == x == y x is equal to y

not = != x != y x is not equal to y

Relacioni operatori

> > x > y x is greater than y

< < x < y x is less than y

>= >= x >= y x is greater than orequal to y


33/42

1-33

Jednostavan

C Program#include #define STOP 0

/* Function: main */

/* Description: counts down from user input to STOP */ main()

{

/* variable declarations */

int counter; /* an integer to hold count values */int startPoint; /* starting point for countdown */

/* prompt user for input */

printf("Enter a positive number: ");

scanf("%d", &startPoint); /* read into startPoint *//* count down and print count */

for (counter=startPoint; counter >= STOP; counter--)

printf("%d\n", counter);

}



34/42

1-34

Predprocesorske

direktive#include

•

Pre

kompajliranja,

kopira sadržaj

header file

(stdio.h)

u oblast

izvornog koda -

source

code.•

Header files tipično sadrži opis funkcija i promenljivih potrebnihprogramu.nema restrikcije – može biti bilo koji C source code

#define STOP 0•

Pre

kompajliranja,

zamenjuje sve instance stringa

"STOP" sa

stringom

"0"•

Pozivanje

macro

•

Koristi se za vrednosti koje se ne menjaju tokom izvršenja, ali semogu promeniti ako ih program ponovo koristi.

(

Mora se izvršiti

rekompilacija.)



35/42

1-35

KomentariPočinju sa

/* i završavaju sa

*/

Počinju sa

//...... samo u jednoj liniji

Mogu biti sačinjeni iz velikog broja linija.

Ne može biti komentar u komentaru.

Komentari se ne prepoznaju u okviru stringa.

•

Primer:

"my/*don't print this*/string"

biće prezentovano kao:

my/*don't print this*/string

Kao što je opisano, koristiti komentare da pomognuprogrameru razumevanje programa, njegovu namenu,module, promenljive itd…



36/42

1-36

main FunkcijaSvaki

C program mora imati funkciju main().

Ovo je kod koji se izvršava kada pokrenemo program.

Kod

funkcije se piše unutar velikih zagrada:

int main(){

/* ovde se piše kod programa */

return 0;}


Deklaracija promenljivih


37/42

1-37

Deklaracija promenljivih

Promenljive se koriste kao imena korišćenih podataka.

Svakapromenljiva ima svoj tip,

koji govori kompajleru kako će se interpretirati podaci i koliko mesta umemoriji traže, svaki od njih pojedinačno.TIPOVI PODATAKA

predstavljaju jedan od najznačajnijih pojmova uokviru programskih jezika. Sve promenljive koje se koriste u jednomprogramu imaju

:

•

atribut t ipa, što određuje skup vrednosti koji im se može dodeljivati,

•

format predstavljanja ovih vrednosti u memoriji računara,•

skup osnovnih operacija koje se nad njima mogu izvršavati i veze sadrugim tipovima podataka.

int counter;

int startPoint;

int je reč

za predstavku

integer tipa podatka u jeziku

C.



38/42

1-38

Ulaz i Izlaz

Postoji mnoštvo I/O

funkcija u C Standardnoj biblioteci.Moramo napisati #include

da bi ih koristili.

printf("%d\n", counter);•

String sadrži

print naredbu za štampanje sadržaja i direktive zaformatiranje promenljive counter.

•

Ova programska rečenica kaže da se odčtampa promenljiva

counter kao decimalni

integer, praćena sa prelaskomu novi red -linefeed (\n).

scanf("%d", &startPoint);•

String sadrži

direktive za formatiranje očekivanog ulaza.•

Ova programska rečenica čita

decimalni

integer i dodeljuje gapromenljivoj

startPoint.



39/42

1-39

Još

o Izlazu

Mogu se štampati proizvoljni izrazi a ne samo promenljve: printf("%d\n", startPoint - counter);

Štampanje više izraza jednom naredbom: printf("%d %d\n", counter,

startPoint - counter);

Različite opcije formatiranja:%d decimalni

integer

%x heksadecimalni

integer %c ASCII karakter %f realni broj (floating-point)


Primeri


40/42

1-40

Primeri

Kod:printf("%d is a prime number.\n", 43);printf("43 plus 59 in decimal is %d.\n", 43+59);printf("43 plus 59 in hex is %x.\n", 43+59);

printf("43 plus 59 as a character is %c.\n", 43+59);

produkuje izlaz:

43 is a prime number.43 + 59 in decimal is 102.43 + 59 in hex is 66.

43 + 59 as a character is f.


Primeri Ulaza


41/42

1-41

Primeri UlazaMnogo različitih formata može biti upotrebljeno za unospodataka:scanf("%c", &nextChar);

•

Čita

karakter

sa ulaza ( tastatura ) i pamti ga u promenljivoj

nextChar scanf("%f", &radius);

•

Čita realni broj sa ulaza (

floating point number

) i pamti ga upromenljivoj radius

scanf("%d %d", &length, &width);

•

Čita dva

decimalna

integer

broja

(odvojena blanko mestom ),

pamti prvi u promenljivoj length

a drugi u promenljivoj

width.

Mora se koristiti

ampersend

(&)

za postavljanje adrese gdeće podatak, koji smo sa tastature uneli, u memoriji bitizapamćen.


Primer jednostavnog programa s=a+b+c


42/42

1-42

Primer jednostavnog programa s=a+b+c

#include #include

main( )

{

int a, b, c, sum;

a = 1; b = 2; c = 3;sum = a + b + c;

printf("suma brojeva a,b ic je: %d", sum);

return 0;}

Documents

Uvodno Predavanje c 2 (1)2