Uzroci Uspeha i Neuspeha Malih i Srednjih Preduzeca - Menadzment MSP

Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je nona mora

Visoka poslovna kola strukovnih studija LeskovacSeminarski rad

Menadment MSP

Tema: Uzroci uspeha i neuspeha malih i srednjih preduzeaMentor:

Studenti:

Leskovac, decembar 2014. god.Sadraj:

Uvod 21. Pojam MSP 32. Klasifikacija MSP 43. Prednosti i nedostaci MSP 74. 12 razloga zato biznisi propadaju 104.1. Problemi sa tokom gotovine 104.2. Startovanje sa nedovoljno kapitala 114.3. Nedovoljno istraivanja i planiranja 114.4. Loe kreiranje cena 124.5. Previe optimizma kada je re o oekivanoj prodaji 124.6. Nedelegiranje odgovornosti 124.7. Neuvianje problema i netraenje odgovornosti 134.8. Minimiziranje znaaja promocije 134.9. Nedovoljno poslovnog iskustva 144.10. Zapoljavanje pogrenih ljudi 144.11. Nerazumevanje konkurencije 154.12. Oslanjanje na jednog klijenta 155. Primeri uspeha i neuspeha MSP 165.1. Otputeno 200.000 radnika u Srbiji 165.2. Za siguran uspeh malih i srednjih firmi 165.3. Strategija EBRD: Jaanje privatnog sektora u Srbiji 175.4. EIB: 50 miliona evra za mala i srednja preduzea u Srbiji185.5. Amerikanci daju sedam miliona dolara za razvoj preduzetnitva u Srbiji185.6. ta je doprinelo uspehu nemake privrede?18Zakljuak 19Literatura 20Vizija bez aktivnosti je sanjarenje, a aktivnost bez vizije je nona mora

(Japanska poslovica)UVODDevedesetih godina prolog veka, u Evropskoj uniji je preovladala spoznaja o vanosti mikro, malih i srednjih preduzea (MSP) za ukupnu evropsku ekonomiju. Isti trendje nastavljen i poetkom ovogveka. Zahvaljujui takvom pristupu ipoimanju stvari, mikro, mala i srednja preduzea su pokretaka snaga iimaju centralnu ulogu u evropskoj ekonomiji. Ona su sutinski izvor poslova, stvaralac poduzetnikog duha iinovacija uEU, pa su,prema tome, presudna za izgradnju konkurentnosti i zaposlenja. Premapodacima iz 2006. godine, u tadanjih 25zemalja Evropske unije, postojalo je ak23 miliona malih isrednjih preduzea, koja su inila oko 99% svih preduzea u Uniji i koja su zapoljavala vie od 80 miliona ljudi. U SAD-u ima oko 25 miliona ili 99,70% svih preduzea, a u Japanu oko 5 miliona malih i srednjih preduzea.Zahvaljujui ovim injenicama, jedan od glavnih prioriteta Evropske komisije je, upravo podrka malim i srednjim preduzeima u njihovom ekonomskom rastu i razvoju,poslovnojkreativnosti,ekonomskojisocijalnojpovezanosti.Prema predvianjima strunjaka, i u proirenoj Evropskoj uniji, mala i srednja preduzea e i dalje biti klju za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranja novih radnih mesta. Napori Evropske komisije ka uvoenju nove ekonomije, bie uspeni samo ukoliko se mala i srednja preduzea stave na vrh prioriteta. Od ukupno dvadeset miliona preduzea, koliko ih ima u Evropskoj Uniji, 99% su mala i srednja preduzea. Mala i srednja preduzea su motor ekonomskog razvoja. Promoviu privatnu svojinu i preduzetnike vetine. Po miljenju mnogih eksperata i ekonomista MSP su sinonim za privatni sektor, i u figurativnom smislu za preduzetnitvo. Njihova komparativna prednost je u tome to su fleksibilna, mogu brzo da se adaptiraju na promene i da zadovolje zahteve trita.

U zemljama Evropske Unije, vlade donose propise koji su fokusirani na podrku malim i srednjim preduzeima i na stimulisanje njihovog rasta i konkurentnosti.U ovom radu emo pokuati odgovoriti na neka pitanja, vezana za mala i srednja preduzea, kao to su: ta su mala i srednja preduzea, koliko ih ima i kakav je njihov tretman u naem okruenju, prednosti i nedostaci, vanost malih i srednjih preduzea u zemljama u tranziciji, ekonomski znaaj malih i srednjih preduzea, koja je organizaciona struktura pogodna za mala i srednja preduzea, nain ureenja proizvodnje u malim isrednjim preduzeima i slino.1. Pojam MSPMala preduzea (engl. Small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim oblastima. Ova preduzea shodno ekonomskim parametrima, imaju mali obim poslovanja, mali uloeni kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzea i obavljaju i poslove za koje i nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za vea preduzea.

Preduzea male privrede poveavaju stepen i obim korienja novih resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim trinim i drugim uslovima.

Mala preduzea po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno i vlasnik i menader preduzea. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snosi rizik poslovanja preduzea.

Malo preduzee karakterie relatvno nizak stepen specijalizacije poslova, upravljakih i poslovnih funkcija. Poslovi malog preduzea su, po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovita trita i zaposlenosti.

Broj zaposlenih u malom preduzeu varira od jedne oblasti do druge. Na primer, u svetu se smatra malim preduzeem ono koje zapoljava do dvesta radnika u industriji, dok je u trgovini njegova veliina izraena godinjim prometom.

Najvei broj malih preduzea osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, veleprodaje i sektora usluga. U oblasti proizvodnje, to su uglavnom kooperacije sa srednjim i velikim preduzeima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju brza prilagonavanja ili su sezonskog karaktera (na primer modna obua i odea i sl.).

Visok stepen trine fleksibilnosti i niski fiksni trokovi predstavljaju znaajnu odrednicu i komparativnu prednost malih preduzea. Ona su esto i izvor inovacija i kao takva doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzeima dolazi do izraaja preduzetnika inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.

Sektor malih preduzea dobija poseban znaaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnoloki razvoj, jer se preko malih preduzea lake prenosi savremena tehnologija. Mala preduzea imaju izuzetno znaajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje. Ona su esto glavni izvor nove zaposlenosti.

Mala preduzea mogu imati i znaajnu ulogu u spoljnoj trgovini jedne zemlje kao kooperanti velikih multinacionalnih preduzea i kompanija.Iako se o malim i srednjim preduzeima (MSP) intenzivnije govori tek od kraja prolog veka, saznanja o postojanju nekih primitivnijih oblika malih i srednjih preduzea seu u daleku prolost.

Prvi poznati zapisi o malom preduzeu pojavili su se pre 4000 godina. Moemo rei da je malo preduzee postojalo u gotovo svim kulturama starih naroda. Veina njih, kao to su Arapi, Babilonci, Egipani, idovi, Grci, Feniani i Rimljani su neprestano razvijali mala preduzea. Proizvodi i usluge tadanjih preduzetnika veoma esto su bili loeg kvaliteta, pa su oni na takav nain potkradali i zavaravali svoje kupce. Upravo zbog toga je babilonski kralj Hamurabije 2100. godine p.n.e. izdao zakonik sa oko 300 zakona, koji tite potroae i male preduzetnike, posebno od prevare. O ulozi, znaaju i funkcionisanju malih i srednjih preduzea u naoj naunoj ekonomskoj literaturi, intenzivnije poinje da se pie tek osamdesetih godina prolog veka.

2. Klasifikacija MSPKao to je u uvodu reeno, u Evropskoj Uniji od ukupno 23 miliona preduzea i oko100 miliona zaposlenih, ak 99% su mala i srednja preduzea. Ona doprinose ukupnom bruto drutvenom proizvodu EU sa 60% i obezbeivala su, uoi primanja najnovijih lanica,preko 80 miliona radnih mesta. To konkretno znai da je u sektoru malih i srednjihpreduzea zaposleno dve treine zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u privatnom sektoru u EU. I u proirenoj Evropskoj Uniji, male firme e i dalje biti klju za ostvarenje rasta, konkurentnosti i otvaranje novih radnih mesta. Prilikom izbora kriterijuma za klasifikaciju MSP-a, najee se polazi od:1. statikog,2. funkcionalnog i3. institucionalnog (svojinskog) kriterijuma.Statiki kriterijum polazi od statikog obeleja privrednih subjekata kao to su:

veliina imovine, godinji prihod od prodaje, broj zaposlenih, obim ostvarene proizvodnje, nivo tehnike opremljenosti i sl. Broj zaposlenih ima najvie prednosti u odnosu na druge kriterijume, izmeu ostalog zato to je:

otpornonainflaciju nijepoduticajem kupovnemoi dolara, transparentno,

lako se zapaa irazume, omoguava dobruusporedivost izmeupreduzeaiste grane, raspoloivo, lako gajedobitiod preduzea.Jedan od bitnih nedostataka ovog kriterijuma je razliita produktivnost i ekonomska efikasnost pojedinih privrednih struktura, pa isti broj radnika ne stvara, priistom radu, i istu vrednost proizvodnje. Drugi nedostatak se ogleda u nepostizanju jednostavnih stavova po zemljama u pogledu broja zaposlenih, kaogranice izmeu malih, srednjih ivelikihpreduzea. Klasifikaciju preduzea na mala i velika moemo izvriti prema sledeim funkcionalnim obiljejima:

1. obim ikarakter proizvodnje iizvrenih usluga, 2. karakterupravljanja,3. vlasnitvo nadsredstvimaza proizvodnju, 4. tehnika opremljenost preduzea,5. nain proizvodnje i vrsta proizvodne tehnike, 6. oblik vlasnitva, 7. organizaciona struktura i sl.Detaljnije razmatranje ovih obeleja sigurno bi pokazalo potrebu njegovog uvaavanja kodpojmovnog obraivanja malih preduzea, bez obzirana svukompleksnost njihove primene u praksi. Institucionalni (vlasniki) kriterijum polazi odpripadnosti instituciji kodkoje je registrovano odgovarajue drutvo. Ovaj kriterijum se primenjuje u skoro svim razvijenim zemljama, a posebno uSAD-u, gde je 1953.god. osnovana posebna agencija federalne vlade podnazivom Small Business Administration(SBA) sciljem institucionalne podrke malim preduzeima. Ovaagencijapostavlja razliitaogranienja kojamora ispunitipreduzee da bi postalo small firm. Kad je re o zapadno evropskim dravama, onda se obino polazi od definicije koju je dala Evropska mrea za istraivanje malih i srednjihpreduzea (European Network for SMEResearch).U literatiru postoji nekoliko definicija, malih i srednjih preduzea. Pre donoenja zajednike definicije na nivou Evropske Unije, postojalo je nekoliko razliitih definicija MSP-a. Tako su u Velikoj Britaniji mala preduzea bila definisana kao subjekti koji imaju do 200 zaposlenih, u Francuskoj se broj zaposlenih u malim preduzeima kretao od 6 do 50 radnika, a u srednjim od 51 do 500 zaposlenih. U Nemakoj se, za definisanje malih i srednjih preduzea, pored broja zaposlenih, uzima u obzir i ukupni godinji prihod. Zajednika definicija MSP-a na nivou Evropske Unije, od kljune je vanosti, poto se ona koristi kao osnova za odluke u zakonodavstvu EU o dravnoj pomoi i strukturnim fondovima. To znai da razliite kategorije malih i srednjih preduzea (mikro, male i srednje firme) moraju biti definisane na nain koji garantuje ekonomsku pravednost, odnosno koji firmama daje pravnu sigurnost, dok upravnim sistemima zemalja lanica omoguava laku primenu.

Unutar Evropske Unije, prva zvanina definicija malih i srednjih preduzea donesena je 03. aprila 1996. godine. U martu 2000.godine, tokom Samita efova vlada Evropske Unije u Lisabonu, sektor MSP-a je oznaen kao jedan od stubova u postizanju cilja da Evropska Unija postane najkonkurentnija i najdinaminija privreda u svetu do 2010. godine. U junu 2002.g. lideri Evropske Unije su usvojili Evropsku povelju za mala preduzea, kojom se pozivaju zemlje lanice Evropske Unije i Evropska komisija da prue podrku i pomognu malim preduzema u brojnim kljunim oblastima, poput obrazovanja i obuke preduzetnika, kao i stvaranjem efikasnijeg zakonodavstva, propisa, poreskog i finansijskog sistema. Na taj nain u potpunosti je priznat znaaj malih preduzea i preduzetnika za razvoj, konkurentnost i zaposlenost u Evropskoj Uniji. Shodno tome, Evropska komisija je 06. maja 2003. godine prihvatila preporuku o donoenju nove definicije MSP-a. Ta nova definicija je navedena u Preporuci broj 96/280 EZ i ona je zamenila definiciju donesenu 1996. godine. U samoj definiciji se nalazi deklaracija, koja se se odnosi na karakter firmi.

Preporuka se odnosi na privredne subjekte, nazavisno o njihovom pravnom statusu, te obuhvata osobe koje su ukljuene u privredne aktivnosti u profesionalnom smislu, kao i u kune radinosti i obrte. Nova definicija MSP-a, koja je stupila na snagu 01. januara 2005. godine, predstavlja 364 Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. 1, N 2, pp. 362 378. December, 2012 mr Selma Iki / mr Faruk Gudevi Perspektive za razvoj malih i srednjih preduzea u Novom Pazaru najvaniji korak ka poboljanju okruenja za MSP i ciljanje unapreenja preduzetnitva, investicija i rasta.

Preduzea se, na osnovu tri kriterijuma mogu podeliti na mikro, mala i srednja. Prema toj definiciji, za MSP je potrebno uzeti u obzir broj zaposlenih, ukupan prihod i bilans.

Mikro preduzea se definiu kao firme koje imaju manje od 10 zaposlenih radnika i iji ukupni godinji prihod ili ukupni bilans ne prelazi 2 miliona eura.

Mala preduzea se definiu kao firme koje zapoljavaju od 10 do 49 radnika i iji ukupni prihod ili ukupni bilans ne prelazi 10 miliona eura.

Srednja preduzea se definiu kao firme koje imaju preko 49, a manje od 250 zaposlenih radnika, iji je ukupni prihod manji od 50 miliona eura ili iji je ukupni bilans manji od 43 miliona eura.Tabelarno bi se to moglo prikazati na sledei nain:Tabela 1: Kriterijumi definisanja mikro, malih i srednjih preduzea

Izvor: http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/b-2.pdf Pripravnici i uenici nisu navedeni kao zaposleni. Pored definicije Evropske Unije, postoji i definicija Svetske banke, koja preduzea deli na nain dat u tabeli 1.

Osim definicije Evropska komisija, koju su prihvatile i mnoge zemlje koje nisu lanice Evropske Unije, postoje i definicije MSP-a donesene od strane pojedinih zemalja. Prema OECD definiciji, mala i srednja preduzea imaju manje od 500 zaposlenih, mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili povea (u nekim zemljama 100 ili ak 300 zaposlenih predstavlja gornju granicu). Mikro preduzea imaju 14 zaposlenih, vrlo mala 519, mala 2099 i srednja preduzea 99500 zaposlenih.

U naem zakonodavstvu, prema Zakonu o raunovodstvu i reviziji, u srednja pravna lica razvrstavaju se sva ona pravna lica koja na dan sastavljanja finansijskih izvetaja ispunjavaju najmanje dva od sledeih kriterijuma: 1. da je prosean broj zaposlenih u godini za koju se podnosi uzvetaj od 50 do 250; 2. da je godinji prihod od 2.500.000 eura do 10.000.000 eura u dinarskoj protiv-vrednosti; 3.da je prosena vrednost poslovne imovine (na poetku i na kraju poslovne godine) od 1.000.000 eura do 5.000.000 eura u dinarskoj protivvrednosti.

Pravna lica koja imaju nie od najniih iznosa u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma, razvrstavaju se mala pravna lica, a pravna lica koja imaju vee iznose od najveih u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma razvrstavaju se u velika preduzea.

3. Prednosti i nedostaci malih i srednjih preduzeaPraksa je pokazala da, iako u velikim kompanijama preduzetnitvo dosee zavidan nivo, ono dosta zaostaje u odnosu na intenzitet i uspeh preduzetnitva u malim i srednjim preduzeima. Mala preduzea su u mogunosti da u kratkom vremenskom roku spoznaju elje i namere kupaca, da im se bre izae u susret, i da se brzo prilagode promenama na tritu (dok velika preduzea uoe promene i pokrenu veliku operativu, mala preduzea ve stiu izvui korist iz tih promena). Sledea prednost malih preduzea je u tome da mali biznismeni brzo i jednostavno komuniciraju sa triinim okruenjem (nabavka, prodaja, distribucija), tako da reavaju problem neposredno bez zastoja, jer sami odluuju i to odmah. Efikasno korienje raspoloivih sredstava i fleksibilno korienje radne snage takoe pomau malim preduzeima da budu uspenija od velikih. Mali biznis brzo ulazi u konkurentsku borbu, konkuriui ponekad u trinim segmentima velikih firmi koje jednostavno ne obraaju panju na njih. Ovo su samo od nekih razloga zato su mala preduzea u proseku uspenija od velikih, ali, postoje i brojni razlozi na koje treba ukazati u pogledu propadanja malih preduzea. Osobe koje se nalaze u malom biznisu susreu se sa nizom problema i ogranienja te i sama injenica da se radi o malim preduzeima navodi nas na pomisao o njihovim slabostima kojih naravno ima i najee su uzroci propadanja tih preduzea. Menaderske nesposobnosti malog preduzetnika, zatim nedostatak strunih saradnika i konsultanata najee su problemi koje firma ne moe preiveti, i to u ak 61% sluajeva upravo su navedeni nedostaci koji dovode do propadanja preduzea.Malo ili nikakvo iskustvo u proizvodu ili usluzi pre pokretanja preduzea takoe moe biti uzrok za propast, ali i skupog plaanja njegovog sticanja kroz greke. Ali, trenutna situacija u Srbiji po republikim podacima Zavoda za Statistiku, ukazuju da najvee uee u drutvenom bruto proizvodu imaju mala i srednja preduzea, to je i sasvim normalno imajui u vidu da se nalazimo u procesu tranzicije, gde bi upravo mala i srednja preduzea trebala da iznesu svu teinu procesa tranzicije.Prednosti, odnosno nedostaci malih i srednjih preduzea najbolje se uoavaju ako ih poredimo s velikim preduzeima. Smatra se da su mala i srednja preduzea atraktivnija, inovativnija, fleksibilnija i kreativnija od velikih preduzea.Osnovne prednosti malih i srednjih preduzea u odnosu na velike industrijske sisteme su sledee:

Mala i srednja preduzea su dostupna svim pretendentima, zato to obezbjeuju iste polazne mogunosti svima koji se odlue za mali biznis i to su relativno dostupna svim slojevima drutva i obrazovnim strukturama - bez obzira na pol, starosnu strukturu, imovinske razlike, stepen obrazovanja i sl.

MSP imaju znatno veu prilagodljivost tritu i odreenim trinim kretanjima u odnosu na velika preduzea. Ona esto diktiraju promene na tritu, to podstie i velike korporacije na transformaciju i ulaganje u razvoj.

MSP stvaraju i najvei broj novih radnih mesta, poto velike firme svoju konkurentsku prednost grade na poveanoj automatizaciji i robotizaciji proizvodnih i drugih pogona, to umanjuje uee radnika u proizvodnim procesima. Poveana automatizacija i robotizacija ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu, pa je prisutan trend premetanja ovih proizvodnih pogona u zemlje Dalekog Istoka, gde je nekvalifikovana radna snaga znatno jeftinija.

Motivacija - poznato je da mali biznis zapoinju ljudi koji imaju veliki entuzijazam, koji se odlikuje velikom motivacijom, a koja se izraava u injenici da rade dugo naporno, kreativno, a to prenosi na blinje i sve zaposlene.

Put od ideje do realizacije novih proizvoda je znatno krai kod malih preduzea, to utie na nastanak novih i kvalitetnijih proizvoda.

Poto zapoljavaju relativno mali broj ljudi (prosek u Evropskoj Uniji je 19), MSP ne mogu izazvati velike drutvene poremeaje u sluaju propadanja, a veoma esto su to porodine firme, koje su najstabilniji deo svake privrede. Nasuprot tome, propadanje velikih industrijskih sistema, to je naroito izraeno u postsocijalistikim zemljama, za posledicu je imalo otputanje radnika, uz velike drutvene, politike i socijalne poremeaje.

U malim i srednjim preduzeima najee je vlasnik ujedno i direktor firme, to predstavlja objedinjenost vlasnitva i upravljake funkcije, podstie racionalno i savesno koritenje kapitala, te predstavlja dodatnu motivaciju za uspeh. U velikim sistemima, koja su najee deonika drutva, vlasnitvo je odvojeno od upravljanja, jer vlasnici samo nadziru rad uprave, preko svojih predstavnika u nadzornim odborima.

Mogunost samozapoljavanja i zapoljavanja podrazumieva kako vlastito zapoljavanje (bilo kao posledicu ostanka bez posla ili nezadovoljstvo svojim statusom), tako i zapoljavanje lanova ue porodice.

Neposrednost kontakta je velika snaga MSP-a, zato to vlasnik preduzea sve dri pod kontrolom i moe brzo stupiti u kontakt s drugim preduzetnikom.

Birokratizacija u malim i srednjim preduzeima je znatno nia, zbog spoja upravljake i vlasnike funkcije, tako da vlasnik - menader istovremeno obavlja vie funkcija.

Mali sistemi su, zbog jednostavnijih tehnolokih procesa, koji se u njima obavljaju, ekoloki prihvatljiviji od velikih sistema, koji su, najee, glavni zagaivai okoline.

Meuljudski odnosi u malim sistemima su zdraviji, zbog svakodnevnog zajednikog suoavanja sa istim problemima i, najee, zajednikog reavanja istih. Moemo rei da su mala i srednja preduzea humaniji vid organizovanja u odnosu na velike sisteme, u kojima se ta individualnost gubi.

Psiholoka prednost podrazumeva da biti preduzetnik znai imati izvesnu nadmo i sigurnost, pogotovo tamo gde preduzetnici raspolau specifinim trinim umeem, znanjima i sposobnostima.

Mala preduzea, svojim ueem u ukupnom broju preduzea, znaajno utiu na elastinost privrednog sistema jedne drutvene zajednice, poto svojom prilagodljivou lake naputaju svoj dotadanji domen i zapoinju proizvodnju novih proizvoda.

Pored nespornih navedenih prednosti, mala i srednja preduzea imaju i odreene nedostatke, kao posledicu ogranienosti i specifinosti, koje proizlaze upravo iz veliine preduzea. Meu glavne nedostatke malih i srednjih preduzea ubrajamo:

Mogunost breg propadanja u odnosu na velika preduzea. Statistiki je dokazano da 30-40% malih firmi prestaje s radom u razdoblju od tri godine nakon osnivanja, a ak 60% u razdoblju od osam do deset godina. Razlozi propadanja mogu biti subjektivne i objektivne prirode, a meu najznaajnije spadaju: nedostatak iskustva koje se odnosi na vlastito suoavanje s praktinim funkcionisanjem celine firme, te jasno uoavanje bitnih od nebitnih aktivnosti; nedovoljna tehnika znanja, koja se odnose na prostu nemogunost pojedinaca da do kraja ovlada svim znanjima koja su nuna za odreenu proizvodnju proizvoda i usluga; povrna ili neadekvatno provedena analiza trita, posebno kada je u pitanju budua potranja; nedovoljna osposobljenost u voenju administrativnih poslova, utoliko pre to se oni vie menjaju; nemogunosti kontrole ujednaenosti poslovanja, tj. teko obezbeivanje kontinituiteta i predvianja oscilovanja u pojedinim razdobljima; nemogunost predvianja finansijskih tokova; nemogunost dobijanja kratkoronih kredita od poslovnih banaka ili iz drugih izvora.

Mali preduzetnici imaju lo novani tok, pa zbog preuzetih obaveza prema dobavljaima i nenaplaenih potraivanja, esto dolaze u poziciju nelikvidnosti, odnosno nemogunost izvravanja preuzetih obaveza u ugovorenim i zakonskim rokovima. Plaanje izvan rokova generator je propadanja upravo malih firmi, koje namaju dovoljnu mo da finansiraju i kreditiraju nedisciplinu trita i velike sisteme, koji mogu, zbog svoje superiornosti nad malim kooperantskim firmama, sami odreivati dospelost obaveza.

Zbog niskog stepena podele rada, produktivnost u malim firmama je relativno niska, poto jedna osoba obavlja vie razliitih operacija i poslova, ime se smanjuje mogunost usavravanja i ue specijalizacije.

Nedovoljna informisanost je veoma izraena slabost malih i srednjih preduzea.

Plate u malim preduzeima su, uglavnom, manje, naroito ako se uzmu u obzir i svi dodaci koje radnici dobijaju u velikim sistemima, gde su im prava zatiena kolektivnim ugovorima i gde ih titi sindikat. Kako bi se izbegle poreske obaveze prema dravi, esto se deo plate isplauje na ruke, to je tetno kako za dravu, tako i za same radnike.

Rizik od propadanja preduzea i gubitka radnog mesta znaajno je vei u malim i srednjim preduzeima, u odnosu na velika preduzea.

Mala preduzea nisu konkurentna na meunarodnom tritu, ukoliko ne nastupaju udrueno ili pod platom velikih preduzea (tzv. ekonomija obima).

Zbog svega navedenog, mala i srednja preduzea predstavljaju vrlo osetljiv segment privrednog poslovanja, kojem je, zbog svega to se pred njih stavlja, potrebna intenzivna i neprekinuta institucionalna pomo i podrka.4. 12 razloga zato biznisi propadajuak 96% firmi u SAD poropada zbog loeg menadmenta. Brojni su razlozi za propast biznisa. U studiji u kojoj je uestvovao veliki broj amerikih kompanija, istraiva Jessie Hagen iz kompanije U.S. Bank izdvojio je 12 razloga zbog kojih firme najee propadaju. Situacija u Srbiji nije nita bolja; ovi faktori su znatno izraeniji nego u SAD, pa bi vlasnici malih i srednjih preduzea morali posebno da obrate panju na zamke biznisa:1. Problemi sa tokom gotovine

2. Startovanje sa nedovoljno kapitala

3. Nedovoljno istraivanja i planiranja

4. Loe kreiranje cena

5. Previe optimizma kada je re o oekivanoj prodaji

6. Nedelegiranje odgovornosti

7. Neuvianje problema i netraenje odgovornosti

8. Minimiziranje znaaja promocije9. Nedovoljno poslovnog iskustva

10. Zapoljavanje pogrenih ljudi

11. Nerazumevanje konkurencije

12. Oslanjanje na jednog klijenta

Slika 1: Prestanak rada preduzea

Izvor: http://valentinkuleto.com/wp-content/uploads/2013/07/Sorry.jpg

4.1. Problemi sa tokom gotovine

Smatra se da ovaj faktor najvie utie na propadanje firmi, ak u 82% sluajeva. Nedostatak gotovine i neispravno shvatanje kako se njome upravlja glavni je razlog nelikvidnosti veine preduzea i kod nas. Manjak finansijske discipline presudno utie na propast biznisa, posebno u Srbiji, gde vlasnicima preduzea esto uopte nije poznato gde novac odlazi ili ak previe novca izvlae iz biznisa za privatne potrebe. Mali privrednici neretko pod gotovinom jo podrazumevaju novac koji imaju u novaniku.

Upravljanje gotovinom je navika koja se stie od malih nogu, to u Srbiji uglavnom nije sluaj, imajui u vidu repove socijalizma koji su opstali iz prethodnog perioda i koji su vidno izraeni u poslovnom mentalitetu ljudi. Da li razmiljate preduzetniki efikasno najbolje e vam rei nain na koji vodite sopstveno domainstvo ukoliko se ne pridravate kunog budeta, teko ete ispotovati i budet firme koji vam stoji na raspolaganju. Zato je vano da poslovne odluke bazirata na najsveijim informacijama o promenama vaeg finansijskog stanja. Postavite sebi tri puta pitanje Zato? pre nego to povuete bilo koji znaajniji poslovni potez.

4.2. Startovanje sa nedovoljno kapitalaVeoma esta fatalna greka po biznise je zapoinjanje posla sa nedovoljno kapitala, to ima ak 79% uticaja na propadanje posla. Ako nemate dovoljno novca pre nego to otvorite svoju firmu, vrlo je mogue da neete opstati dovoljno dugo da biste doiveli povraaj uloenog. Potrebno je 12 do 18 meseci samo da se probijete u biznisu, a kamo li da poveate sebi platu. Ljudi koji imaju finansijsku zaleinu imaju i anse da uspeju. Zanimljivo je da preduzetnici u SAD na svaki dolar poetnog uloga dobijaju jo tri dolara zahvaljujui pristupanim kreditima, dok je u Srbiji situacija drastino drugaija. Kod nas na svaki uloeni dolar ide jo 30 centi, i podrka drave malim i srednjim preduzeima uglavnom izostaje.

Preduzetnici esto potcenjuju znaaj poetnog kapitala i pogreno zakljuuju koliko im je novca potrebno za razvoj posla, te su zbog toga primorani da zatvore firmu i pre nego to su dobili realnu ansu za uspeh. Ovo je posebno izraeno u naoj privredi, a sa tim uglavnom idu i nerealna oekivanja kada je re o cvetanju biznisa i prihodima od prodaje.

Veoma je vano da se pre pokretanja biznisa uverite koliko e to ulaganja novca zahtevati, i to ne samo koliki e biti trokovi poetka, ve i koliko e kotati opstanak u poslu. Treba imati u vidu da je mnogim firmama bilo potrebno godinu-dve da bi stale na svoje noge. To znai da vam je potrebno dovoljno izvora finansiranja kojima ete pokrivati sve trokove dok prihodi od prodaje vremenom ne dostignu taj nivo da njima moete podmiriti rashode.

4.3. Nedovoljno istraivanja i planiranja

Slika 2: Nedovoljno istraivanje

Paljivo, metodino i strateko planiranje je od presudne vanosti za uspeh u biznisu. Nedostatak detaljne procene trita, istraivanja i planiranja imaju 78% ansi da vam unite preduzee, ocenjuju u U. S. Bank. Izvor: http://valentinkuleto.com/wp-content/uploads/2013/07/Leaders-Fail1.jpg

Ova statistika vai i za Srbiju gde vlasnici firmi ne samo da ne sprovode redovna istraivanja, ve uopte nisu svesni da neto pogreno rade, te ne nameravaju ni da potrae pomo. Sa druge strane, u svetu, svi koji ele da pokrenu sopstveni posao, najpre angauju konsultantsku kuu koja e sprovesti istraivanje i procenu trita, i na osnovu kojih e postaviti osnove svoje firme. Slinim istraivanjima pribegavaju i kasnije, tokom rada, ime se ruvode u poslovnim potezima.

Osim toga, ljudi se esto postaju preduzetnici iz pogrenih razloga i sa pogrenim oekivanjima. Pokreu biznis zato to mrze svoj posao, potrebno im je da zarade vie novca ili su, na primer, oduvek eleli da imaju svoju radionicu za pravljenje odee.Problem nastaje zato to prethodno nisu dobro promislili ta zapravo ele i kakav e im ivot biti kada postanu preduzetnici. Ako zapoinjete posao iz pravih razloga, kao to su: obrazovani ste, odluni, odgovorni, strastveni i volite to to radite, porazi vas ne plae i teite nezavisnosti, imate daleko vie ansi da uspete.

4.4. Loe kreiranje cenaNeodgovarajua cenovna politika 77% utie na (ne)uspenost biznisa, a ovaj faktor je i te kako prisutan i u Srbiji. Cene se formiraju ne prema tome koliko je kupac spreman da plati, a konkurencija da dozvoli, ve prema fabrikoj, odnosno proizvodnoj ceni i troovima koje zahteva vae poslovanje, a koji se neminovno moraju uraunati u cenu. Stoga mnoge firme propadaju upravo zato to svoje proizvode i usluge podaju ispod realne cene.

Jo jedna nevolja sa tritem kod nas je to je i dalje veliki deo trita monopolizovan ili kartelizovan i cene se formiraju na osnovu meusobnog dogovora konkurentskih kompanija. Tome u prilog ide i podatak da je Srbija 137. od 139 zemalja sveta po efektivnosti antimonopolske politike.

4.5. Previe optimizma kada je re o oekivanoj prodajiProdaja je rak-rana biznisa u 73% sluajeva. Mnogo malih i srednjih preduzea prodaje svima onima za koje misli da imaju novca i rauna da je isporuena roba isto to i prodata roba. Upravo u tome gree i zato dolaze u orsokak kasnije kada ne mogu da naplate svoja potraivanja. Mesecima trae od poverioca da im plati proizvode koje je uzeo (i vrlo verovatno ve prodao, a tim novcem pokrio druge trokove), dok ne odlue da mu blokiraju raun, tue ga ili dok njegova firma ne ode pod steaj (to su veoma esti sluajevi u Srbiji), i tako poinju nove birokratske peripetije, koje su ve tema za neki novi tekst.

Dakle, osnaite svoj sektor prodaje, jer je on ila kucavica vaeg biznisa; napravite kvalitetan marketinki plan; uspostavite dobar odnos sa kupcima koji kupuju dosta i plaaju na vreme; dobro se raspitajte i procenite kakav glas bije svakog vaeg potencijalnog novog klijenta.

4.6. Nedelegiranje odgovornostiOne man show ili mikromenadment nikada nije bio dobar recept za uspeh u poslovnom svetu, to pokazuje i 58% uticaja faktora kao to je nedelegiranje odgovornosti na propast biznisa. Poslovna svest u naoj zemlji uglavnom je takva da zaposleni izbegavaju preuzimanje odgovornosti i previe se oslanjaju na lidera koji ima tendenciju da svu vlast zadri u sopstvenim rukama. Pojednostavljeno, ovo podrazumeva onu uvenu da gazda o svemu odluuje.

Inae, na rang listi Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je na 127. mestu od 139 zemalja po delegiranju odgovornosti u poslovanju. Lo menadment koji je smeten u rukama jedne osobe uzrok je propasti mnogih biznisa, naroito tek osnovanih, zato to vlasnicima novih firmi esto nedostaje ne samo iskustva, ve i strunosti iz oblasti finansija, nabavki, prodaje, proizvodnje, zapoljavanja i upravljanja zaposlenima. Ukoliko ne uvide gde gree i ne potrae pomo, ubrzo mogu da se suoe sa katastrofom.

Uspean menader je istovremeno i dobar lider koji kreira takvu poslovnu klimu da ohrabruje produktivnost i preuzimanje odgovornosti kod zaposlenih. On ima dar da prepozna i zapoljava kompetentne ljude, obuava ih i delegira im zadatke i odgovornosti. Dobar menader je, takoe, sposoban da strateki razmilja, da viziju pretvori u realnost, da se suoi sa promenama, da napravi bezbolne prelaze i uvidi nove mogunosti koje se pruaju u budunosti.

4.7. Neuvianje problema i netraenje pomoiOvaj faktor, koji ima 70% uticaja na propadanje firmi, u mnogome proizilazi iz prethodnog. Logino je da vlasnik koji misli da je najpametniji nee uvideti gde grei niti e se ikome obratiti za pomo. Mnogi e pre sasvim propasti, nego to e se zapitati zato im loe ide i da li je moda u njima i njihovom rukovoenju problem. Uostalom, kod nas se za neuspeh uvek krivi neko drugi: drava, birokratija, kriza, tranzicija

esto vlasnici nemaju ni koga da pitaju, jer su akademski krugovi veinom izgraeni na principima i informacijama koje se ne auriraju redovno i ne idu u korak sa svetom, dok je konsultantska struka tek u povoju. Poraava i injenica da smo na 130. mestu od 139 zemalja sveta u treningu i dodatnom usavravanju zaposlenih. Kada se stvori takva poslovna klima, kuda god bi se okrenuo vlasnik biznisa, suoava se sa slepom ulicom.

4.8.Minimiziranje znaaja promocijeUkoliko ne ulaete aktivno u promociju svog brenda, imate ak 64% ansi da vam firma propadne. Promocija nije isto to i jedna televizijska ili novinska reklama meseno. Problem u naoj zemlji je to mnogi veruju da je najvanije proizvesti robu ili uiniti dostupnim usluge, dok je manje vano kako e se oni prodati. To je pogreno, treba razmiljati o nainima prodaje pre nego to uopte proizvedete bilo ta. Zato smo na 122. mestu od 139 zemalja sveta po stepenu razvoja marketinga.

Previe malih preduzea se oslanja na svoje reference i reputaciju, to je dobro, ali taj izvor vremenom moe da presui. Svakodnevno morate ulagati napore da pospeite prodaju, bilo da pozivate klijente, aljete mejlove, piete blog postove ili da zamolite zadovoljnog klijenta da vam napie pohvalu na Linkedin-u. Morate aktivno stavljati do znanja poslovnom svetu da ste otvoreni za saradnju.

Jedan od najznaajnijih vidova promocije je plasiranje i reklamiranje brenda online. To je sada lake nego ikada. Najpre, morate imati svoj veb sajt koji je dobro dizajniran i na kome se korisnici mogu lako snalaziti. Procenat korisnika interneta, ak i u Srbiji, raste iz dana u dan i svako ko eli da sarauje sa vaom firmom ili kupi bilo ta od vas, najpre e vas potraiti na internetu, a tek onda e vas pozvati. Zato bi trebalo da, na osnovu vaeg sajta, ljudi veoma lako shvate ime se bavite i kako mogu da sarauju sa vama, a kasnije moete ponuditi dodatne usluge i pogodnosti. Poslovanje online je imperativ savremenog biznisa.

Meutim, veb sajt je samo prvi korak. Ukoliko elite da unapredite online promociju svog brenda, odgovorite sebi na pitanja u nastavku, a onda ponite da menjate ono to ne valja:

ta bi ljudi koji potrae moju kompaniju na Google-u danas saznali o njoj?

Da li imam dobar veb sajt koji mi pomae u biznisu?

Da li pretraujem bar jednom meseno svoju firmu na Google-u?

Da li nalozi moje firme na drutvenim mreama objanjavaju ljudima kako mogu da nas angauju?

Da li imam blog koji nisam abdejtovao ve 6 meseci?

Da li imam loe kritike na nekoj od svojih stranica na koje nisam odgovorio?

Da li je lako pristupiti sajtu moje firme sa mobilnog ureaja?4.9. Nedovoljno poslovnog iskustvaNeiskustvo u poslu ima 63% ansi da vas kota biznisa. To potvruje i istraivanje o istrajnosti u preduzetnitvu, koje je sprovela grupa saradnika sa Harvarda koju su inili Paul Gompers, Anna Kovner, Josh Lerner i David Scharfstein. Oni su, izmeu ostalog, doli do zakljuka da su preduzetnici koji ve imaju iskustva i poslovne uspehe iza sebe, u velikoj prednosti u odnosu na poetnike. Kako navode, u preduzetnitvu vai performansa upornosti, te preduzetnik koji je ve ostvario uspeh nekim poslovnim poduhvatom ima 30% ansi da uspe i u narednom. Novopeeni preduzetnici, meutim, imaju svega 18% ansi za uspeh, dok preduzetnici koji imaju neki poslovni neuspeh iza sebe, imaju 20% ansi da uspeju u nekom narednom.

Firme najee propadaju zato to njihovi vlasnici ne znaju kako da vode biznis. Sa druge strane, ak 80% biznisa koje pokreu uspeni poslovni ljudi sigurno uspeva. Njihov klju je u iskustvu oni znaju kako da uspeno vode biznis, znaju kako da prodaju, da pregovaraju, kako dobro da ulau novac, da plasiraju proizvode na trite, upravljaju finansijama

Uspeni biznismeni znaju da odaberu pravi trenutak za ulazak na odreeno trite. Tako se u ovom istraivanju navodi da preduzetnici koji su odabrali dobru godinu i dobru industriju (kompjuteri 1983.) imaju mnogo vee anse da uspeju u svojim narednim poduhvatima od onih koji su uspeli investirajui u dobru industriju sledee godine (kompjuteri 1985.). Osim toga, preduzetnicima koji su se ve dokazali kapital je mnogo dostupniji.

4.10. Zapoljavanje pogrenih ljudiPogreni ljudi na pogrenim mestima imaju 56% ansi da upropaste jednu firmu. Verovali ili ne, zapoljavanje preko veze ljudi koji nisu adekvatni za odreenu poziciju prisutno je ak i u privatnim firmama. Naroito u malim preduzeima, i dalje vai uverenje da e to lako da odradi komijin mali za deparac. To je neke firme kotalo mnogo vie nego da su zaposlile kompetentnu osobu i dale joj adekvatnu platu. Strunjaci tvrde da je ovakva loa kadrovska politika unitila i privredu socijalistike Jugoslavije.

Slika 3: Zapoljavanje pogrenih ljudi

Izvor: http://valentinkuleto.com/wp-content/uploads/2013/07/Konkurencija.jpg4.11. Nerazumevanje konkurencijeNeshvatanje konkurencije, prednosti njenog postojanja i izazova koje je potrebno savladati da ste pobedili u toj trinoj utakmici, mogu da doprinesu uruavanju vaeg biznisa sa 55% ansi. U Srbiji najvee nevolje u ovom pogledu proistiu iz posledica dugogodinje vladavine socijalizma i upravljane privrede u kojoj nije postojalo privatno vlasnitvo, a dravna, odnosno, druvena preduzea u takvim uslovima nisu mogla da budu jedna drugima prava konkurencija. Pojam konkurencije za nau privredu je relativno nov i datira od pre dvadesetak godina. Za to vreme nije ni mogao da bude shvaen na pravi nain, a tek sledi prihvatanje i poslovanje na osnovu pravila koje diktira. Veliki problem i dalje je to su na naem tritu izraene monopolizacija i kartelizacija, a poslovanje se zasniva na dogovoru, umesto na principima trine ekonomije.

4.12. Oslanjanje na jednog klijentaIzrekaYour network is your net worth - Porter Gale(Tvoja mrea je tvoje bogatstvo) najbolje opisuje znaaj kvalitetnih, dugoronih i razgranatih odnosa sa to vie klijenata. Iako ovaj faktor utie neto manje na nestajanje kompanija, oko 47%, vano je znati da ukoliko nemate razvijenu mreu partnera, neete moi da preivite na tritu. Uostalom, jeftinije je zadrati postojeeg klijenta, nego pridobiti novog. Zato je neophodno uloiti vreme u izgradnju i negovanje svojih profesionalnih veza. U ove svrhe neophodno je imati detaljnu bazu podataka o svakom klijentu i razvijeni email marketing, kojim ete redovno (bar jednom meseno) komunicirati sa klijentima kako bi znali da mogu da raunaju na vas i na koje sve naine mogu da sarauju sa vaom firmom.

Kako se u ali kae, u Srbiji se do nedavno poslovalo po principu prepada: ue na trite i za trenutak te vie nema. U poslednje vreme, firme su, ipak, poele znaajnije da ulau u izgradnju dugoronih veza sa klijentima i sklapanje sve vie vrstih partnerstava.

5. Primeri uspeha i neuspeha MSP5.1. Otputeno 200.000 radnika u Srbiji

U malim i srednjim preduzeima se od 2009. godine smanjio broj zaposlenih za skoro 200.000, sa 582.409 na dananjih 385.934.

Razlozi su sledei: smanjenje tranje, ulaganja, porast trokova ulaganja, psiholoki strah od neuspeha, hronina nelikvidnost, porast sive ekonomije, kao i porast parafiskalnih trokova u poslovanju samo su neki od uzroka ovakve statistike.Zdrava preduzetnika dinamika je poela da se gubi, usporenim osnivanjem, rastom, ali i sve brojnijim gaenjem firmi. Srbija je 2009. imala 266.242 mikro, male i srednje firme i preduzetnike, a danas ih je registrovano 217.000.

Prema pokazateljima EU, Srbija se nala u grupi zemalja koje su umereni inovatori, sa performansama ispod proseka, a po pokazateljima kvaliteta preduzetnitva, osim BiH, najslabija je u regionu.Drava od poetka krize nije prepoznavala vapaje malog sektora. I kada je inila neke male pomake, mnoge mere su bile zakasnele. Umanjeno je ili ukinuto 138 parafiskalnih nameta, to je nedovoljno u odnosu na 256 tada identifikovanih. Danas ih je preko 300. Izmene Zakona o PDV dodatno su uruile poslovanje malih firmi jer se PDV plaa po fakturisanju. I zakon o rokovima plaanja je, naalost, bio mrtvo slovo na papiru, jer je meu najveim dunicima bila drava. Nelikvidnost se nastavila, a veliki broj malih i srednjih firmi bukvalno bankrotirao zbog nemogunosti da se izbori sa nelikvidnou.

5.2. Za siguran uspeh malih i srednjih firmi

Sve firme male i srednje veliine ele da posluju uspeno, a ujedno brzo, dinamino i jednostavno, a bolja komunikacija odreuje i bolje poslovne rezultate. Zato, u izboru telekomunikacionih reenja za svoje poslovne timove treba da se orijentiu na moderne, pristupane i fleksibilne mobilne tarife, koje su usklaene sa njihovim potrebama, kao i sa potrebama savremenog i globalnog trita.

Slika 4: mt:s Telekom

Izvor: http://mts.telekom.rs/tarife

Ovakvim firmama, pre svega, potrebno je da naprave jak i uigran tim koji e umeti da planira i optimizuje trokove firme, povea efikasnost poslovanja i prilagodi potronju prema individualnim potrebama zaposlenih. U izboru mobilnih tarifa, ove firme trebalo bi da naprave kombinaciju tarifa prema svojim potrebama, pri emu e biti u mogunosti da izaberu optimalan broj mobilnih linija za svoj poslovni tim, kao i da svakoj mobilnoj liniji dodele odgovarajuu tarifu, skrojenu prema potrebama korisnika te linije.

Takoe, pri odabiru tarifa, od velike vanosti je da se vodi rauna o racionalizaciji trokova firme. Potrebno je da u ponudi za koju se odlue bude omogueno da zaposleni imaju besplatne razgovore izmeu svojih mobilnih linija, mogunost da povezuju mobilne linije sa fiksnim, odreeni broj besplatnih minuta ka svim mobilnim i fiksnim mreama i odreen broj SMS poruka. U cilju dodatnog smanjenja trokova, mogunost prenosa neiskorienog saobraaja u naredni mesec, kao i povoljni meunarodni razgovori sa mobilnih linija je od kljune vanosti.

Za firme ije poslovanje zahteva dodatnu dinamiku, odnosno kancelariju u pokretu, mobilne tarife moraju da sadre i odreenu koliinu internet saobraaja, a da pristup Internetu bude stalan i neogranien, sa brzinom koja moe da podri specifine zahteve takvog poslovanja i to u svakom trenutku i na bilo kojem mestu. Na ovaj nain omoguava se maksimalna kontrola potronje internet saobraaja i firma ne bi nikada imala dodatne trokove za njegovo korienje.

Uz dobar odabir mobilne tarife, treba svakako voditi rauna i o izboru modernog, pouzdanog mobilnog telefona po povoljnoj ceni.

Takav izbor svakako postoji, jer je sve ovo mogue uz novu poslovnu ponudu Telekoma Srbija! Pojaajte svoj tim i unapredite Vae poslovanje uz nove poslovne tarifeBizMix i BizMixNet!Usredsredite se u potpunosti na svoje poslovanje, a brigu o Vaoj poslovnoj mrei prepustite Telekomu Srbija.

5.3. Strategija EBRD: Jaanje privatnog sektora u Srbiji

Jaanje privatnog sektora i finansiranje malih i srednjih preduzea su prioriteti u novoj strategiju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju koju je usvojio Odbor direktora te banke.

Najnovija strategija EBRD-a za period 2014-2018 kojom se definiu prioriteti i ciljevi te institucije, fokusirae se na dodatno jaanje privatnog sektora u Srbiji, putem unapredjenja njegove uloge i konkurentnosti. Osim toga, banka e se usmeriti na unapredjenje finansijskog sektora i razvoj odrivih i efikasnih javnih preduzea u Srbiji.

Na jaanju uloge i konkurentnosti privatnog sektora Srbije, EBRD e raditi kroz poveanje svog angaovanja i finansiranje privatnog sektora, a naroito finansiranje malih i srednjih preduzea.

Prema saoptenju banke, planira se unapredjenje procesa privatizacije u Srbiji, dok strukturna poboljanja u sektoru poljoprivrede ostaju u fokusu EBRD-a.

Banka e, takoe, raditi na dodatnom jaanju finansijskog sektora Srbije, putem bliske saradnje sa srpskim vlastima, i putem pruanja dugoronog finansiranja i doprinosa za dokapitalizaciju Fonda za osiguranje depozita.

Ova institucija e, istovremeno, nastaviti da radi na modernizaciji energetskog i infrastrukturnog sektora Srbije, traei dodatno mobilisanje i ukljuivanje privatnog sektora, kao i promosivanje investicija u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

U svim tim aktivnostima, EBRD e nastojati da uskladi svoje operacije sa prioritetima Vlade Srbije, kao i da blisko saradjuje sa Evropskom unijom i medjunarodnim finansijskim institucijama, kao i multilateralnim i bilateralnim donatorima.

EBRD je, takodje, pozdravila napredak Srbije u pribliavanju EU, istiui da je od poetka svog delovanja u Srbiji, investirala preko 3,5 milijardi dolara u oko 176 projekata.

5.4. EIB: 50 miliona evra za mala i srednja preduzea u Srbiji

Evropska investiciona banka (EIB) potpisala je u Srbiji dva finansijska ugovora ukupne vrednosti 50 miliona evra sa grupacijom Kredi Agrikol za podrku projektima u malim i srednjim preduzeima (MSP), kao i za infrastrukturne programe koje promoviu lokalne vlasti.

Zajam ima za cilj podrku Srbiji u naporima da se integrie u Evropsku uniju.

Banka Evropske unije nastavlja sa podrkom Srbiji na njenom putu ka lanstvu u EU i brzoj i potpunoj integraciji u Uniju. Dva sporazuma sa Kredi Agrikolom poboljae dostupnost dugoronom kreditiranju za MSP po povoljnim uslovima, to e se odraziti na trite rada i socijalnu klimu.

Iz kredita EIB finansirae se projekti MSP koje promoviu lokalne vlasti u oblasti ekonomije, energije, zatite ivotne sredine, industrije, zdravstva, obrazovanja i usluga. Najmanje 70 odsto zajmova otii e na projekte u MSP, koja su kljuni pokreta ekonomskog i socijalnog napretka Srbije.

Kredi Agrikol Novi Sad upravljae sredstvima vrednim 45 miliona evra, a u Kredi Agrikol lizing Srbija Beograd otii e preostalih pet miliona evra.

5.5. Amerikanci daju sedam miliona dolara za razvoj preduzetnitva u Srbiji

U Vladi Srbije je potpisan ugovor na osnovu koga e mala i srednja preduzea i preduzetnici dobiti ukupno sedam miliona dolara za razvoj svog poslovanja i unapredjenje konkurentnosti.

Sredstva su namenjena korisnicima iz 12 optina juga i jugozapada Srbije, a projekat e se realizovati u naredne etiri godine.

Ugovor su potpisali direktorka misije Amerike agencije za meunarodni razvoj (USAID) u Srbiji Suzan Fric i direktor Nacionalne agencije za regionalni razvoj Ivica Edenci.

Potpisivanju ugovora o realizaciji Projekta za razvoj privatnog sektora prisustvovali su ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave Verica Kalanovi i ambasador SAD-a u Srbiji Majkl Kirbi.

Kalanovi je ukazala na izuzetan znaaj ovog projekata, jer e doprineti jaanju onih na koje moramo da se oslonimo u narednom periodu, a to su mala i srednja preduzea i preduzetnitvo.

Ministarka je istakla da bez ozbiljnog podizanja realnog sektora nee biti ekonomskog oporavka i boljeg standarda za gradjane.

5.6. ta je doprinelo uspehu nemake privrede?

Na listi najveih firmi na svetu "Global 500" i SAD i Japan, ak i Francuska imaju vie predstavnika nego Nemaka, ali zato na listi "Hidden Champions", koja obuhvata srednja preduzea, od 2.734 firme od svetskog znaaja, 1.307 su nemake.Neprekinuto uspean nemaki izvoz je spasio Nemaku od pogubnih posledica ekonomske krize, a aketvrtinu tog izvoza obezbeuju ne privredni kolosi, nego ba srednje kompanije. To je svetski fenomen, i prema broju takvih firmi na milion stanovnika Nemaka je u svetskom vrhu.Na milion stanovnika Nemci imaju 16 takvih firmi, Francuzi samo 1,1 a Amerikanci 1,2.Nemaka je, za razliku od veine velikih konkurenata, do kraja 19. veka bila skup malih drava od kojih je svaka morala da se internacionalizuje ako je elela da raste.U mnogim nemakim regionima vekovima su razvijane kompetencije za odreene oblasti, au osnovi uspeha nalazi se i inovaciona snaga. Nemaka po stanovniku ima dvaput vie patenata nego Francuska, etiri puta vie nego Italija, pet puta vie nego Velika Britanija, 18 puta vie nego panija, 56 puta vie nego Portugalija, 110 puta vie nego Grka.

Nemci nisu zarad opsesije sektorom usluga i trgovine finansijskim derivatima, za razliku od Amerikanaca i Britanaca, unitili proizvodni sektor. Naprotiv. Anisu ni ludovali sa rastom plata, odnosno trokova rada, nego su ih od 2002. do 2010, sa kratkim iskakanjem 2008-2009, drali pod kontrolom. U Nemakoj su tada trokovi rada porasli za est odsto, u Francuskoj za 26, u EU proseno za 22 odsto.

Dalje, malim i srednjim preduzeima, na koje se oslanja Nemaka, nije nuna svetska konkurencija da bi na potrebnom nivou drali svoju produktivnost i kvalitet, vrlo snanu konkurenciju imaju i kod kue, pa ak i u granicama ueg regiona u kome deluju. Jedan odnajveih aduta nemake privrede predstavlja oko 3,7 miliona porodinih preduzea.Nedavno je od Nemaca zahtevano da oznaku "Made in Germany" stavljaju samo na proizvode koji su bar 40 odsto proizvedeni u Nemakoj. Ta se oznaka smatra tako snanom preporukom da bitno utie na konkurentnost. Izmislili su je Englezi 1887. da bi nemake proizvode omalovaili. Uspehu nemake privrede svakako je doprineo centralni poloaj drave, kako u Evropi tako i u odnosu na veinu drugih poslovnih centara.Mentalna internacionalizacija zasnovana na opaski da je "najbolji jezik, jezik klijenta"takoe je neto ime se Nemci, poznati po svojoj temeljitosti i tanosti, mogu pohvaliti i ime se gradei svoj uspeh veoma koriste.

vajcarci, Austrijanci, veani i Holanani veinu od 14 glavnih uzroka nemakog uspeha takoe, dele, a u ponekom od njih Nemaku i pretiu.ZAKLJUAK

Poetna i nuna predpostavka uspeha malog preduzea jeste realna i dobra procena trinih mogunosti, iz kojih treba pronalaziti poslovne ideje i sposobnost malog preduzea da ideju pretvori u novu vrednost i konkretan ekonomski poduhvat, koji donosi poslovni uspeh.

Proces planiranja strategije u malim preduzeima, je process koji prolazi kroz nekoliko faza i predstavlja mnogo vie od eljenih koraka malih preduzea da bi se ostvarila vizija. Postavljena vizija, treba da je realna i ostvarljiva, a polayi od stvarnog razumrvanja svojih snaga i slabosti u odnosu na spoljno okruenje sa kojim se susree.

Da bi malo preduzee imalo to bolji ulazak na trite i da bi to pre dolo do faze zrelosti, neophodno je da jasno utvrdi svoju strategiju. Za to je potrebno da preduzee to bolje ispita trite i odabere strategiju ulaznog probijanja malih preduzea, koja se moe grupisati u est tipova (razvoj novog proizvoda ili usluge; razvoj slinog proizvoda ili usluge; kupovina franize; iskoriavanje postojeeg proizvoda ili usluge; sponzorstvo novog preduzea; kupovina postojeeg preduzea). Svaka moe biti korisna u pravom vremenu, svaka ima svoje prednosti i nosi odreene rizike, ali i uspehe.LITERATURA

1. Bogeti, S. [2007]. Aktivnosti domaih malih i srednjih preduzea u cilju postizanja izvrsnosti, 34. Nacionalna konferencija o kvalitetu, Kragujevac

2. Dosti, M. [2003]. Menadment malih i srednjih preduzea, Ekonomski fakultet unverziteta u Sarajevo, Sarajevo

3. Grozdani, R., Savi, B. [2008]. Podsticaji optina za razvoj malih i srednjih preduzea i prduzetntva, poljoprivrede i ruralni razvoj, SME Consulting, Beograd

4. Ogawa, E. [2001]. Upravljanje malim preduzeima danas, Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd

5. Radulovi, M. [2006]. Razvoj institucija i organizacija za podrku malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu u Srbiji i uticaj inostranih iskustava (2001-2005), Republika Srbija, Republika agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i preduzetnitva, Beograd

6. ivkovi, M. [2003]. Ekonomika poslovanja, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd

7. Tabela 1: Kriterijumi definisanja mikro, malih i srednjih preduzea, Izvor: http://www.indmanager.edu.rs/site/pdf/b-2.pdf [Preuzeto: 20. decembar 2014.]8. Slika 1: Prestanak rada preduzea, Izvor: http://valentinkuleto.com/wp-content /uploads/2013/07/Sorry.jpg [Preuzeto: 20. decembar 2014.]9. Slika 2: Nedovoljno istraivanje, Izvor: http://valentinkuleto.com/wp- content /uploads/2013/07/Leaders-Fail1.jpg [Preuzeto: 20. decembar 2014.]10. Slika 3: Zapoljavanje pogrenih ljudi:Izvor: http://valentinkuleto.com/wp-content /uploads/ 2013/07/Konkurencija.jpg [Preuzeto: 20. decembar 2014.]11. Slika 4: mt:s Telekom, Izvor: http://mts.telekom.rs/tarife[Preuzeto:20.decembar2014.]Dosti Milenko (2003), Menadmentmalihisrednjihpreduzea,2.izdanje,Ekonomski fakultetSarajevo, Sarajevo, str. 23-34.

Radulovi Dejan, (2006), Razvoj institucija i organizacija za podrku malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu u Srbiji i uticaj inostranih iskustava, Beograd,Republika agencija za razvoj MSPP, str.25-26.

Ogawa Eiji, (2001), Upravljanje malim preduzeima danas, Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, str. 111-113.

Dosti Milenko (2003), Menadmentmalihisrednjihpreduzea,2.izdanje,Ekonomski fakultetSarajevo, Sarajevo, str. 23-34.


Radulovi Dejan, (2006), Razvoj institucija i organizacija za podrku malim i srednjim preduzeima i preduzetnitvu u Srbiji i uticaj inostranih iskustava, Beograd, Republika agencija za razvoj MSPP,str.26-30.

Ogawa Eiji, (2001), Upravljanje malim preduzeima danas, Evropski centar za mir i razvoj (ECPD) univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, Beograd, str. 111-113.



https://www.creativelive.com/courses/your-network-your-net-worth-porter-gale

PAGE 20

Documents

Uzroci Uspeha i Neuspeha Malih i Srednjih Preduzeca - Menadzment MSP