EKONOMIJA KAO DRUTVENA NAUKA

Nastanak i razvoj ekonomije kao nauke Ekonomija (dolazi od grke rei Oikonomia; oikos - kua, nomos - zakon).

Pod ekonomijom Ksenofon je podrazumevao pravila upravljanja gazdinstvom.

Aristotel je ekonomiju identifikovao vetinom pribavljanja dobara potrebnih za ivot i korisnih za kuu i dravu.

Nastanak i razvoj ekonomije kao nauke Od samog nastanka ljudskog drutva ovek je nastojao da limitirane resurse to je mogue racionalnije pretvori u dobra koja e zadovoljiti odreene potrebe, potrone ili proizvodne.

Ukratko, u najoptijem smislu rei ekonomija se definie kao ljudska aktivnost kojom se eli ostvarenje odabranih ciljeva upotrebom ogranienih resursa.

Makroekonomija Makroekonomija potie od grkih rei macros (veliki) i oikonomia (privreda), to znai da prouava ekonomske agregatne veliine.

To znai da prouava privredu u celini i sveukupne mogunosti ekonomije.

Makroekonomija bruto proizvod, drutveni proizvod, nacionalni dohodak, potronja, tednja, investicije, ekonomski rast, spoljnotrgovinska razmena, drutvena reprodukcija, platni bilans, ciklina kretanja privrede, budet, fiskalna i monetarna politika, agregatna tranja i ponuda, zaposlenost, inflacija itd.

Mikroekonomija Mikroekonomija potie od grkih rei micros (mali) i oikonomia (privreda), ona prouava pojedinane privredne subjekte (domainstva i preduzea), kao i odnose meu njima).

Mikroekonomija Mikroekonomija se sastoji od brojnih naunih disciplina kao npr.:

Marketing, MenadmentStrateki menadment Raunovodstvo, Poslovna organizacija, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Operacijska istraivanja, Istraivanje trita, Ekonomika preduzea, Meunarodni marketing,Meunarodna ekonomija itd.

Ekonomija nauka o racionalnom ekonomskom izboru Ekonomija istrauje ekonomske nauke izmeu ljudi koji nastaju u okviru ekonomskih aktivnosti, uvaavajui trini mehanizam na principima efikasne alternativne upotrebe ogranienih resursa i neogranienih potreba za materijalnim dobrima i uslugama.

Ekonomija nauka o racionalnom ekonomskom izboru Prema tome zadatak ekonomije kao nauke jeste da otkrije objektivne ekonomske zakonitosti koje vladaju drutvenom proizvodnjom, raspodelom, razmenom i potronjom, to znai da je ekonomija drutvena nauka.

Ekonomija nauka o racionalnom ekonomskom izboru Sutina ekonomije je da prizna stvarnost oskudnosti i potom pronae kako urediti drutvo na nain koji dovodi do najefikasnije upotrebe sredstava.

To je ono gde ekonomija daje svoj jedinstveni doprinos.

Predmet izuavanja ekonomije Ekonomija kao drutvena nauka izuava brojne oblasti i probleme razvijajui teorije ljudskog ponaanja u donoenju kljunih odluka u korienju ogranienih resursa radi proizvodnje i raspodele vrednih materijalnih dobara i usluga meu ljudima.

U okviru istraivanja osnovnih ekonomskih nauka i pojava ukupnu ekonomsku nauku moemo klasifikovati kao pozitivnu i normativnu ekonomiju.

Pozitivna ekonomija Pozitivna ekonomija prouava ciljeve i nauno objanjenje kako privreda funkcionie.

Cilj pozitivne ekonomije ja da proui kako drutvo donosi odluke o potronji, proizvodnji, raspodeli i razmeni dobara i usluga.

Normativna ekonomija Normativna ekonomija nudi preporuke u funkcionisanju privrede, zasnovane na linom proraunu miljenja.

Normativna ekonomija je zasnovana na linoj proceni, a ne na bazi istraivanja za svaku objektivnu istinu.

Metode i nauni pristup izuavanju ekonomije Opte metode:

analizu i sintezu, dijalektiko-logiki metod, apstrakciju, deskripciju, indukciju i dedukciju, empirijski metod itd.

Metode i nauni pristup izuavanju ekonomije Posebne metode:

istorijski metod, opservaciju, empirijski metod, ekonomsku analizu i sl.

Osnovne ekonomske zakonitosti Specifinosti ekonomskih zakona sastoje se u tome:

da su to objektivni zakoni, ekonomski zakoni nemaju stepen optosti i univerzalnosti prirodnih zakona iekonomski zakon istovremeno izraavaju dijalektiki karakter i dijalektike zakonitosti ekonomskog procesa u drutvu u kojem se ispoljavaju.

Teorije ekonomije Klasina politika ekonomija;Austrijska kola ekonomske misli;Neoklasina politika ekonomija;Kejnsov model;Monetaristika teorija;Nova klasina ekonomija;Institucionalizam;Novi Kejnsijanizam.