Napisala: Valerija Grdić, profesor razredne nastave

Rad: Diplomski rad

Oblast: Pedagogija, likovna kultura

Tema: Sremski Karlovci kao cilj učeničke ekskurzije u I, II, III i IV razredu osnovne škole

Pregledao i odobrio: mr Obrad Jovanović, Učiteljski fakultet Užice, 2005.

УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУУЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ

Валерија Грдић

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ КАО ЦИЉ УЧЕНИЧКЕ ЕКСКУРЗИЈЕ У I, II, III И IV РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ

ШКОЛЕ

-дипломски рад-

Ментор: мр Обрад Јовановић

Ужице,2005.

САДРЖАЈ

УВОД

1.ПОЈАМ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ1.1 .Појам култура – ликовна

култура.......................................................21.2 .Однос према ликовном

делу............................................................. 31.3 .Ликовни

језик.................................................................................... 41.4 .Шта је

кич?........................................................................................ 61.5 .Однос ликовни – визуелни

језик....................................................... 7

2.ЦИЉ И ЗАДАЦИ ВАСПИТНО- ОБРАЗОВНОГ РАДА У НАСТАВИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ................................................................................ 8

3.ЛИКОВНА КУЛТУРА КАО УВОД У ПРОФЕСИОНАЛНУ ОРИЈЕНТАЦИЈУ.......................................................................................12

4.КОРЕЛАЦИЈА У НАСТАВИ 4.1.Општи појам корелације.................................................................... 15 4.2.Корелација ликовне културе са другим предметима............................15

5.АНАЛИЗА НАСТАВНОГ ПЛАНА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ ОД I-IV РАЗРЕДА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ...........................................................17

6.ЕКСКУРЗИЈЕ КАО ВИД ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ШКОЛЕ 6.1.Екскурзије у историји школе и васпитања............................................23 6.2.Појмовно одређење и дефинисање ђачких екскурзија у педагошким речницима, енциклопедијама и значајнијим уџбеницима педагогије и дидактике...............................................................................25

6.3.Врсте или облици ђачких екскурзија....................................................27 6.4.Циљ и задаци ђачких екскурзија..........................................................29 6.5.Планирање и припрема, реализација и анализа, резултат ђачких екскурзија...................................................................................................33 6.6.Хигијенска правила ђачких екскурзија.................................................36 6.7.Извођење ђачких екскурзија................................................................37 6.8.Завршне (закључне) или накнадне активности....................................387.ЕКСКУРЗИЈЕ У НАСТАВИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ...................................39 7.1.Циљ екскурзије у ликовној култури......................................................41

8.СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

8.1. Кратки историјат Сремских Карловаца....................................42 8.2. Бурна прошлост......................................................................46 8.3. Kултурно-историјски споменици 8.3.1. Карловачка гимназија-спомен библиотека............................54 8.3.2.Саборна црква Светог Николе...............................................56 8.3.3.Патријаршијски двор.............................................................57 8.3.4.Богословија-богословски семинар..........................................58 8.3.5.Стефанеум.............................................................................60 8.3.6.Магистрат..............................................................................61 8.3.7.Илион (задужбина Милића од Мачве)....................................62 8.3.8.Католичка црква Светог Тројства...........................................66 8.3.9.Капела мира...........................................................................67 8.3.10.Горња црква.........................................................................68 8.3.11.Доња црква..........................................................................69 8.3.12.Чесма “Четири лава”............................................................70 8.3.13.Печати .................................................................................71

9.ВИНОГРАДИ И ВИНОГРАДАРСТВО

9.1.Развој виноградарства у Карловцима........................................74

9.2.Карловачки виногради и карловачко вино................................76 9.3.Карловачке бербе.....................................................................79 9.4.Карловачки подруми.................................................................80

10.ОКОЛИНА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА.........................................8210.1. Стражилово..............................................................................83 10.2.Бранко Радичевић......................................................................84

11.ЗАКЉУЧАК.................................................................................8712.ЛИТЕРАТУРА..............................................................................

УВОД

Сремски Карловци

"Шта су Карловци? – Дунав, планина, виногради, скуп трошних и чудних кућа, весео, лак, безбрижан живот са много пића, песме, игре, пола село, пола варош, на чијој пијаци данас расте трава?" Овако је о Сремским Карловцима почетком овог века писао варошки лекар др Лаза Поповић, а његов савременик, књижевник и приповедач Вељко Петровић назва их Сионом српског православља. И данас ово питорескно место, смештено на обронцима Фрушке горе и обали Дунава, има своје синониме, који су углавном настали као последица његове богате и интересантне прошлости. А она је, чини се, овде оставила дубоког трага као мало где. У који год део града да закорачите наилазите на вековне остатке још довољно неистражене и неиспитане историје. Из било којег правца да се долази, Новог Сада или Београда, прво са чиме се путник суочи је прелепа архитектура. Стара монументална здања красе Карловце још од почетка овог века. Од тада, она су њихов препознатљив имиџ, због којег овамо многи свраћају. Међутим, Карловци су много више од споменичке културе. Као да су судбински предодређени да постану сведок свих најважнијих дешавања кроз српску историју. Све што се догодило на балканској ветрометини дотакло је, непосредно или посредно, и њих. Стога су они данас чувар не само успомена о којима вреди писати, него и многих тајни, због којих су врата прошлости истраживачима непрестано отворена.

1. ПОЈАМ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ

1.1.Појам култура- ликовна култура

Култура (лат.cultus=обрађивање земље, нега, гајење) је највиши израз људског стваралаштва. Унутрашња изградња човека и његовог света,посредством индивидуалне и групне стваралачке активности- односно целокупност духовних добара која су резултат људске активности.(Коларић,2000:135). Култура подразумева више појединости као што су образованост или степен друштвеног, духовног развоја појединца у некој заједници или неке заједнице.Подразумева степен

 

Сремски Карловци ноћу

савршенства постигнут у овладавању неком граном знања или деловања, а у ширем смислу , све што је створило људско друштво и што постоји у односу на физички и умни рад људи у природи. Култура се провлачи кроз многе области људског деловања:

-материјална култура-скуп средстава за производњу и других материјалних вредности друштва на сваком историјском степену;-духовна култура-скуп резултата друштва у науци, уметности, у организацији друштвеног и духовног живота, у обичајима и моралу, у свакој историјској епохи, у класном друштву;-култура отпадака –обухвата предмете, истрошене механизмом потрошње у масовној цивилизацији.Ови предмети се уметничким прерађивањем преводе у чисто естетске односе и при томе стичу нове функције и нова својства;-субкултура -је систем комуникације група који стоје изван званичног слоја образовања од којег су чак и табуисани.Тако публикације као што су тривијални магазини, стрипови, рекламне графике спадају у субкултуру која је била од великог значаја за настанак поп арта. Назив ликовна култура указује на циљ ове наставне области.У ширем смислу термин ликовна култура означава достигнуће једног народа у области ликовне уметности-цртање, сликање, вајање, архитектура, графикa… У ужем смислу означава ступањ ликовно-естетског васпитања и образовања које сваки појединац постигне и који је део опште културе. Култура је у најширем смислу начин живота, а у ужем смислу ликовна култура подразумева такав начин живота у коме се вредни ликовни садржаји користе за квалитетнији и бољи живот појединца, али и за квалитетнији живот целе заједнице.Свака друштвена заједница у школама има овај наставни предмет који млађим генерацијама омогућава ликовно васпитање. Код нас је 10.октобра 1841.године први пута уведено цртање као предмет у школе, па се касније променио назив у ликовно васпитање, а од 1985. године ликовна култура. 2 Ликовна култура је процес визуелног сазнања, визуелног мишљења,процес обраде прикупљених података,зависно од става ликовног или идеолошког-игра, задовољство, уживање.Оно је такође процес преобликовања запаженог у једном радном, извођачким емоцијама праћеном процесу, облик међуљудских комуникација, као процењивање већ остварених, сопствених и туђих ликовних и визуелних порука. У основној школи оно се темељи на визуелном и ликовном језику који ученици усвајају кроз сопствени ликовни доживљај и

изражавање, комуникацију са делима ликовне уметности и визуално-ликовног окружења. Усвајање визуелног и ликовног језика је мисаони процес,који обогаћује појмовни фонд детета,уз претпоставку да се интелект и емоције прожимају. Само процесима визуелног и ликовног мишљења може се код детета пробудити занимање за ликовне феномене, јер се усвајањем визуeлног и ликовног говора отвара могућност комуницирања у времену и простору.

1.2.Однос према ликовном делу

Свако ликовно дело је одређена ликовна целина која за посматрача представља одређени ликовни текст који он “чита” посматрајући ту ликовну целину.Кад посматрамо природу, наш поглед кружи по њеним пределима и све се одражава у оку.Кад затворимо очи,па у сећању настојимо изазвати оно што смо видели, пред нашим унутрашњим очима настаје други свет.Нешто се променило, многе појединости заборавиле и опажамо да о истом предмету различити људи дају различите описе.Ипак, ако смо уз одређени предмет или део природе везани неким доживљајем,наше унутрашње око ће нам још више изменити слику света с обзиром на важност, величину и избор података.Ако желимо да тај свет насликамо четкицом,слика ће још више да се измени.Промениће је алат којим радимо, наша вештина, наш избор детаља, наш одабир боја,наше уверење да се управо на тај начин мора приказати стварност,јер сваки истински стваралац открива своју стварност, за друге невидљиву ,на неочекиван начин .Дакле, слика света ,па макар је приказивали и хипер реалистично, не остаје иста, већ се мења у нашем доживљају стварности. Уметник свесно врши одабир детаља као и начин приказивања, иако и он види као и сваки други човек, на пример величину прозора, сјај површине воде и сл. Кад се детету усаврши орган вида, оно све добро види.Ту способност стиче веома рано.Па ипак, кад га упитамо да нам опише на пример ватрогасца, он ће да спомене бркове, капу, очи , дугмад на оделу и чизме,а неће уочити врат,иако је његово око способно да га региструје.Дете док посматра,одмах издваја шта је за њега важно, а шта је неважно.Остало и не примећује. Како се дете развија, мења се начин његовог посматрања и иако све види једнако добро као и пре, мења се начин на који посматра 3ствари.Нешто што раније није ни примећивао,сада добија на важности.Тај развој мора познавати учитељ или ликовни педагог.

1.3.Ликовни језик

Ликовна култура припада свету ликовне уметности којима је средство израза облик и лик Од тог средства израза -облика, лика (човека)дошло се до појма ликовно.Зграда, статуа, слика, графички отисак, плакат, чинија, тањир,кашика и сл. чине материјалну целину коју је створио човек- ликовни градитељ-обликоватељ. Обликовање је назив за начине комуникације ликовним облицима којима појединац комуницира са друштвом. Облике ликовног изражавања- цртање, сликање, моделовање називамо ликовним говором.То значи треба ликовно научити да се говори тј. да се усвоји ликовни језик да би се споразумевали.За усвајање ликовне културе потрeбна је помоћ познавалаца ликовних уметности (наставника, уметника),окружење богато ликовним уметничким делима као што су:слике, статуе, грађевине, књиге, илустрована уметничка дела,као и мноштво ликовног материјала за посматрање, доживљавање и анализу и коначно потребан је материјал за извoђење- папир, боја, глина…Усвајање ликовне културе развија се путем визуелног опажања тј. путем вида-гледањем предмета, бића и појава у простору.

Циљ наставе ликовне културе је овладавање ликовним језиком у сврху комуникације, споразумевања с другим људима,наше или стране културе, нашег или прошлог времена.Споразумевање с околином и њеним природним и начињеним облицима те ликовним делима и најзад споразумевање са самим собом, својим осећањима и идејама.

Ликовни се језик као и сваки други језик учи да би учењем постао говор кроз средство ликовног изражавања ликовним елементима-цртом, бојом, површином , простором и најзад тачком као основном јединицом свих наведених. Ти елементи су међусобно повезани у целину по одређеним ликовним правилима које називамо композицијским односима.Без композицијске организације ликовни језик био би збирка-линија и боја. Посматрање је почетак активног опажања.У свом кретању поглед као да опипава предмет,њихове површине, ивице, истражује структуру. Настаје живљи контакт између посматрача и посматраних предмета.Ако дође до већег занимања за предмет посматрања, уочавају се битне одлике. Уочавање није исто што и снимање фото-апаратом или камером који бележе све појединости и са једнаком вредношћу.

4

При уочавању идентификују се ефектне карактеристике: повијен стас, здепаста или издужена пропорција, овални облик шешира, сјај очију, обојеност неког детаља…Издвојене одлике стварају одређени утисак о целини фигуре, без обзира на његову постојећу сложеност.Увежбано око запажа и низ појединости које су у оквиру доминантних визуелних одлика. Међутим и неколико истакнутих карактеристика довољно је да би се одредио идентитет опаженог предмета.(Митровић,1987:33). Ако посматрамо било какву фотографију,видимо да кроз ситан отвор фотографског апарата није извршен никакав избор. Забележена је свака појединост јер апарат није могао да изврши одређену коректуру природе,нити шта да истакне ,нити шта да избрише.Човек са фотоапаратом може једино да одабере место са ког ће апарат да забележи околину и да ограничи кадрирањем видно поље.

Шта је овде забележио фотоапарат? Три плана, удаљавање,дрво на којем можемо да уочимо сваку гранчицу, јер је у близини нашег стајалишта,потом следи ,у средишту фотографије, стотињак метара далеко ,кућу са оградом и дрветом на коме се види мање гранчица и брдо удаљено око два километра на којем се разабире скупина дрвећа.Апарат је фиксирао даљине и у вези с тим смањивање предмета.Регистровао је разлике у материјалима (кору дрвета, камен насипа, гвожџе шина,печени цреп, порцелан на телеграфској бандери и небо) као и пространост и волумен дрвета,куће и брда. Апарату није измакао ни тамнији тон траве

према светлијем тону куће,а вероватно би да је сијало сунце ухватио и светлост и сенку.Фотографски апарат је забележио и саму лепоту садржану у свакој појединoсти. 5

Ако погледамо слику Милана Коњовића, одмах уочавамо да то није фотографија крајолика.И облаци на небу ,и оранице ,и куће и дрвеће ухваћене су у линеарни скелет који као да је скинут са неког витража да га чврсто држи у простору,а тек боје , постављене с таквом мером да се постигне највећи могући склад.

Сликар такође посматра околину,али у реализацији следи своју визију до које је дошао експериментисањем, истраживањем, да буде особена и препознатљива .Личним начином компоновања,он следи своју унутрашњу визију,ствара уметничко дело које носи његов лични , непоновљив ликовни рукопис.1.4.Шта је кич? Вредност ликовног уметничког дела јесте у квалитети, оригиналности његове ликовне форме,без обзира приказује ли неку препознатљиву тему или не и без обзира коју тему приказује.Међутим постоје и безвредна ликовна дела која уочљиво истичу тему, а ликовни говор им је неважан.Они се називају-ликовни кич.

Кич (енг.sketch=скица, нацрт,недовршеност)-слично значење има и немачка реч shund (културни отпад),која се првобитно односила на витешке и авантуристичке романе…ради се о делима без истинске уметничке вредности,

комерцијализованим делима масовне индустријске културе.(Коларић,2000:122). 6 Кич је дакле, дело тобожње уметности, производ који, најчешће ради привлачења купаца и боље продаје, подилази лошем укусу ликовно необразованих људи.Кич-слика нуди угодне, “слаткасте” утиске. Мотиви су одабрани искључиво ради лагане читљивости приказаног садржаја;често су неприродни, сентиментални, патетични или декоративни.Кич је лажна уметност, уметност кривотворина која често имитира позната уметничка ликовна дела или их репродукује али у материјалу који кривотвори прави материјал нпр. у пластици која “глуми” кристал или мермер.Такође их репродукује у најразличитијим измењеним величинама (нпр.Мона Лиза и Ајфелов торањ као привезак за кључеве),измењених, привлачних боја, па и на непримереним употребним предметима као што су пешкири, пепељаре, привесци за кључеве,који показују несклад свог облика, намене и приказаног садржаја.Сликара кича не интересује истраживање ликовног језика него настоји да наслика што привлачнији приказ природе да би успешно продао своју тобожњу уметност.Веома је важно да наставник постепено код деце изграђује правилан однос према стварним уметничким остварењима као и препознавање кича и стварање одређеног става према таквим делима.1.5.Однос ликовни- визуелни језик Визуелни језик је интенционални,структурални и значењски поредак визуелног уметничког дела који показује, приказује, означава,комуницира значења,образује поруку и гради приповедни (наративни) садржај.Уметничко дело је интенционални, структурални и значењски поредак када је начињено: (1) са намером да буде средство продукције и посредовања значења, (2) као значењски однос визуелних, пиктуралних и скулптуралних елемената који граде визуелну појавност, изглед и композицију уметничког дела, и (3) да визуелни елементи и њихови структурални односи показују, приказују и означавају предмет, биће, догађај или појавност света,односно друго (књижевно, ликовно или музичко) уметничко дело.(Шуваковић,1999:374). Многи стручњаци разликују ликовни и визуелни језик. Визуeлни језик је шири појам и не “покрива” само језик којим се изражава ликовна уметност већ и неуметнички језик.Познавање визуелног језика је неопходно у данашње време због глобалне (светске) превласти визуалних комуникација ( средстава јавног информисања који нам се обраћају путем фотографије, телевизије, филма, видеа,компјутера, интернета,штампе и сл.)

Посебно нам је потребна и визуелна ликовна писменост због читања визуелних порука, информација, упутстава, обавештења На пример визуелна порука на семафору и прометним знаковима темељи се на јасно дефинисаном редоследу боја и облика:црвено-забрану,жута-упозорење,зелена-сигурност.Слично је и у прометним знаковима -троугао значи упозорење,а црвени круг- забрану.Боје и облици се овде не употребљавају на особен ликовни начин, већ према договору неке, па и 7

глобалне заједнице као једноставне поруке које представљају замену за речи. Управо нам познавање визуелног језика олакшава живот када на пример на плану града тражимо жељено место или када помоћу цртежа на упутству за руковање неким апаратом самостално схватимо како функционише.Исто тако без проблема посматрамо временску прогнозу и промене сунчаног и кишног или ветровитогвремена у разним крајевима и слично. Постоје исто тако и текстуалне ознаке,а за неке информације за које је довољан само визуелни знак који сви препознајемо(женски, мушки тоалет, приступ за особе са инвалидитетом,забрањено пушење, телефон и сл.)

Увођење у свет ликовне културе треба схватити широко и као стални процес који се никада не завршава и траје током целог живота. Ликовна култура је саставни део, компонента естетске културе, а ова је опет компонента свестрано развијене личности, тако да се без ликовне културе не може ни остварити естетско васпитање и свестраност личности.Управо процеси у у уметности најсигурније доводе до очовечења човека, до његове еманципације, па се у том погледу увођење у ликовну културу може сматрати неопходно у наставном процесу.

У основној школи процес ликовног васпитања деце кроз предмет ликовна култура подразумева активност ученика, стваралачки и радни процес који има вишеструки значај у изградњи здраве, задовољне, сигурне личности која отворених очију, радознало упија лепоте које нам је свет који нас окружује подарио.2.ЦИЉ И ЗАДАЦИ ВАСПИТНО ОБРАЗОВНОГ РАДА У НАСТАВИ ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ

Уметност је важан фактор живота појединца и друштва јер доприноси естетском васпитању младе генерације, развија и култивише како личност, тако и њене међуљудске односе и

придоноси практичним задацима припремања за рад и производњу. Основни циљ ликовне културе је да будућим грађанима омогући такав живот који ће им донети максимум среће, животног задовољства, радног елана и који ће омогућити сваком грађанину да према својим способностима највише допринесе заједници. Циљ васпитно образовног рада у настави ликовне културе је да подстиче и развија ученичко стваралачко понашање у складу са хуманистичким опредењењем друштва и карактером овог наставног предмета (Јаковљевић,1989:13).

8 Пошто се ради о ликовном стваралаштву деце, овде се не мисли на врхунске продукте стваралаштва, као код одраслих, већ на развијањe стваралачког потенцијала,с обзиром да деца, бавећи се ликовним активностима,стварају спонтано, кроз игру,често несвесно. Циљ наставе ликовне културе у себи садржи захтев да се свако дете доведе у ситуацију да употреби свој стваралачки потенцијал, тј. да му се омогући развој стваралачких способности.Тај процес не сме да буде стихијски, од случаја до случаја, наметнут, већ усклађен са хуманистичким опредељењима нашег друштва које захтева да се пружи могућност сваком појединцу да се несметано и нормално развија. Ликовно васпитавати децу значи:увести ученике у свет ликовне културе,да им пружи основна сазнања из ликовне уметности, да их ликовно образује и да их оспособљава да се стеченим знањем, способностима и умећем користе у животу и раду. Савремена педагогија захтева да се ученицима не дају рецепти,модели и готова решења, већ да их мотивациони садржаји подстичу да дају своја оригинална решења, изазвана личном радозналошћу коју деца имају у откривању света, појава и законитости у њему. Задаци васпитно-образовног рада у настави ликовне културе састоје се у развијању ученикове способности за:-опажање и памћење доживљаја облика, боје и просторних односа;-опажање појава и законитости у природи и друштву које се могу односити на ликовне активности;-коришћење различитих материјала за рад;-аналитичко посматрање и ликовно представљање;-стицање естетских критеријума;-разумевање уметничких дела;-имагинацију и неговање интересовања за културну баштину и савремена кретања у уметности свог и других народа;

-уобличавање животног и радног простора;-конструктивно друштвено понашање. У наставничком “жаргону” се често говори о “подстицајима” као специфичним циљевима, а под тим се мисли на претпостављену везу између садржаја часа тј. тражених активности ученика и неких психолошких састојака њиховог стваралаштва.Тако нпр. можемо да говоримо о подстицању маште ученика, о обогаћивању њиховог искуства у компоновању облика, у посматрању контраста између великих и малих површина итд.Постоје аутори који у одређивању специфичних циљева наставе препоручују коришћење појмова из опште теорије стваралаштва као што су фазе у процесу рада-”учење или прикупљање чињеница”, ”илуминација”, ”верификација” и сл. 9

Иако овакав приступ може имати одређених теоријских користи, он је у пракси често неодржив јер многим наставницима недостају елементарна знања из ових, прилично апстрактних теорија.С друге стране, претпостављена веза између ових апстрактних (теоријских) циљева и стварних учинака наставе често је произвољна јер је немогуће верификовати непосредну наставну делатност.

Зато се предлаже једноставан начин одређивања специфичних циљева наставног часа кроз поступак познат под називом” спецификација кроз активне глаголе” као инструкција за активност (Гилберт,1976).

Задатак наставника је да одреди главна подручја учења и искуства на основу којих се усмерава целокупна разредна активност и да одреди битна упутства ученицима и то избором одговарајућих глагола као нпр. посматрати-открити; осећати- схватити; изразити –креирати; вредновати-комуницирати и сл. али се сматра “ …да су ове четири функције фундаменталне компоненте ликовне културе и развоја стваралаштва ученика…Многи ће у њима препознати главне ”фазе” процеса стварања”.(Танај,1988:63). Други је избор активних глагола,којима наставник упућује ученике на посебне активности усмерене на поједине компоненте процеса или њихове могуће комбинације.Инструкције помоћу глагола ће поближе означити активности и понашање ученика у наведеним задацима.У овој табели су приказани глаголи, односно

придеви које служе као илустрација за реализацију наведених задатака.

Заступљеност појединих задатака треба ускладити с развојном доби и другим развојним карактеристикама и потребама ученика и прогресивно их мењати од нижих ка вишим разредима. У нижим разредима морају бити сразмерно заступљене активности посматрања и откривања у непосредној (природној) средини, а у вишим се разредима сразмерно повећава заступљеност активности вредновања и комуницирања.

10

Табела 1 : Листа глагола и придева за формулисање специфичних наставних циљева

1.Посматрати-открити

Осећати-схватити Изразити-креирати

Вредновати-комуницирати

ПазиГледајСлушајДодирујЊушиОкусиПитајИспитајПокажиПронађиТрагајОдредиУпоредиИменујРазмислиЗапамтиХодајПузиСкачи

Занимљиво-досадноУгодно-неугодноСложено-једноставноУзнемирено-мирноВесело-тужноВелико-малоДалеко-блискоГлатко-храпавоНапето-опуштеноСмислено-бесмисленоЈасно-мутноПаметно-глупоБогато-сиромашноУређено-неуређеноОбично-необичноЈако-слабоПуно-празноЗатворено-отвореноДубоко-плитко

ГрадиЦртајСакупљајПромениДопуниОдузмиПретвориУкључиИскључиСакријОбојиСликајСредиИспричајВежбајПевајГласајИзмислиИтд.

ОцениБирајОдлучиОправдајПоређајГрупишиСарађујКритикујИсправиРазликујСаветујДокажиСаопштиПредвидиСугеришиПомозиОдбраниПошаљиПровери

Итд. Итд. Итд.

Према Роберту Танају задаци наставе ликовне културе су:-развијати код ученика способност посматрања и откривања облика и појава;-омогућити оријентисање у простору, диференцијацију запажања додиром и диференцијацију запажања видом;-омогућавати откривање визуелне сличности међу разнородним и откривање сличности и разлика међу истородним елементима;-подстицати и развијати обликовно-стваралачке способности;-подстицати и развијати способности осећања, схватања те изражавања и памћења облика и ситуација;-подстицати и развијати способности замишљања и маштања;-омогућавати развој изражајно-обликовних способности радом у различитим техникама и материјалима;-омогућити упознавањеи вредновање уметничких дела и сопствених ликовних радова; 11

-омогућити разликовање и препознавање ликовних врста (слика,статуа,грађевина) с обзиром на карактеристике ликовних елемената-остварити интеграцију и корелацију са осталим васпитно-образовним подручјима (српски,математика,природа и друштво).(Танај,1988:63).

Задаци наставе су двојаки: образовни и васпитни.

Образовни задаци се односе на савладавање ликовног језика тј. ликовних елемената (простор, волумен, површина, боја и линија) и принципа градње ликовне структуре (скупљено-распршено, контраст,ритам и пропорција); ликовно-техничких средстава(просторно-пластичка, сликарска,цртачка,графичка) и на упознавање ликовних дела. Образовни задаци односе се на развијање психофизичких функција-сензорних, когнитивних, афективних и моторичких. Пажња се посебно усмерава на развијање појединих нивоа стваралачке продукције.

На нивоу стваралачке продукције у I разреду задаци наставе се темеље на посматрању и опажању те испитивању чињеница. У II разреду задаци наставе се огледају поред посматрања, опажања и испитивања визуелних и тактилних чињеница у развијању ученикових спонтаних активности, у већем подстицању маште, у маштању о познатим чињеницама, у категоризацији и

комбинацијама познатих визуелних чињеница с непознатим и новим. У III разреду задаци се темеље на анализи, разлагању познатих елемената градње ликовне форме, на синтези и комбинацијама познатог и новог.

У IV разреду тежиште је на евалуацији старог образовног садржаја, на грађењу новог и на интеграији старог са новим.Ови задаци се остварују активирањем маште, емоција, мотивације и интереса сваког ученика.

Васпитни задаци се односе на развој естетских, моралних, радних и њима сличних особина ученика; развијање потребе за естетским доживљавањем и вредновањем; стицањем навика посећивања изложби, галерија и музеја што се управо екскурзијама може најбоље применити; развијање осећаја за рад својих другара из разреда; развијање самосталности, упорности и доследности у раду.

12

3.ЛИКОВНА КУЛТУРА КАО УВОД У ПРОФЕСИОНАЛНУ ОРИЈЕНТАЦИЈУ

Ликовна култура има значајну улогу у животу сваког детета.Она пружа могућности сваком детету да се ликовно изражава.Чак и деца са посебним потребама се могу у границама својих могућности ликовно изражавати и обликовати у току наставе уз примену одговарајућих метода.Настава ликовне културе пружа могућност за реализацију задатака који су у директној вези са практичним активностима у скоро свим делатностима друштва.

У предшколским и основношколским установама, ликовне активности су темељ почињања и праћења развоја интелектуалних, инвентивно-стваралачких, визуелно перцептивних, тактилних способности, радних навика и друго. Наставник унапред одређује знања и вештине које деца треба да

усвоје.Њихов значај је у томе што се систематски и плански стичу знања, вештине и навике, систематски се утиче на развој психичких функција као и вољних и карактерних особина, јер се тако деца уче да савлађују “препреке” и да улажу напоре да би остварили постављене задатке.Помоћу њих деца су дисциплинованија, уче да заједнички раде и помажу једни другима,тако да се припремају за школу али и за живот. Од најранијег детињства деца уче да посао људи није исти.Они знају да се играју различитих занимања, воле да кроз игру опонашају радње из појединих занимања.Кроз школовање још више упознају њихове карактеристике.О томе причају, пишу цртају кроз широк распон различитих задатака. Рад ученика у настави ликовне културе може се врло једноставно повезати са задацима појединих занимања. У процесу ликовног васпитања основна дисциплина је цртање оловком или неким другим материјалом.Ученици користе четкице, зидне боје, темпере, глину итд.Цртајући они постепено и систематски овладавају техником да самостално раде.Уједно наставник може да рад ученика повеже са задацима појединих занимања.Управо је овладавање цртежом као техником, неопходан услов за рад у одређеним врстама занимања. Кројач, столар архитекта, геометар ,дизајнер, модни креатор, сценограф, костимограф морају знати да се служе цртежом како би изразили своје жеље и идеје.Ако цртеж представља сцену, 13

ученик се бави елементима сценографије; ако представља ентеријер, ученик се бави дизајном; ако цртеж представља модел или модну ревију, ученик се бави креирањем. Децу узбуђује неки догађај нпр. пожар.Лако их је покренути да цртају или сликају,посебно ако су то претходно видели и непосредно доживели.Припрема за цртање или сликање мора да буде темељита.У разговору пре самог цртања све мора да буде утврђено.Од посете ватрогасном дому до гашења има много етапа, које се визуелно намећу ученику.На свакој етапи ће неко више, неко мање да застане, али сваки рад мора да понуди нешто виђено.Није добар рад који ништа не говори.Ако наставник зна зашто је изабрао одређену тему , биће и резултата, а посебно ако уме да препозна ликовне проблеме које решава и кроз чију реализацију ликовно васпитава ученике.

Настава ликовног васпитања доприноси развијању естетских и етичких норми ученика при чему долази до њиховог професионалног опредељења.

Ликовна култура и ликовно васпитање у основној школи има велико значење при професионалном усмеравању ученика као што су: сликар ,вајар,археолог, историчар уметности,гравер, кројач, сценограф, костимограф,туристички радник и друго.О овим занимањима ученици се могу систематски информисати кроз целокупну наставу.

Екскурзије, излети, посете су најбољи начин да се ученици упознају са различитим врстама занимања.Контакт ученика са старим занатима као што су ткање, грнчарство, уметничка израда накита,дрворезачки занати путем посета етно – селу или музеју , основа су за мотивацију ученика у опредељењу за занимања везана за ликовну културу.Ученици на овај начин развијају свест о ликовности и добар укус, па се тако припремају за рад у скоро свим позивима и делатностима.

За правилно оријентисање и информисање ученика о појединим врстама занимања и о њиховој вредности, од великог је значаја сарадња са наставником.Он треба да омогући ученицима да у току наставе нацртају своје будуће занимање,да им се пројектује филм о неком занимању, да разговарају о различитим врстама занимања и да их упоређују, да се организује сусрет са представником неког занимања. 14

Школе би требало да годишње обавештавају ученике (нарочито завршних разреда) путем информатора, о дефицитарним занимањима на тржишту рада.

Тако се ученици могу мотивисати да бирају занимања која ће им обезбедити лакше запослење и сигурнију будућност.

Општи циљ професионалне оријентације је: Развијање спремности ученика да стиче знања и искуства о себи и свету рада и да доноси реалне одлуке у погледу свог даљег образовања и опредељења. Из општег циља произлазе и задаци професионалне оријентације:

-подстицање развоја индивидуалних карактеристика ученика значајна за њихов професионални развој-стицање основних знања и појмова о раду и занимању-развијање ставова о индивидуалној и друштвеној вредности људског рада-развијање општих радних навика и унапређивање позитивних особина личности (истрајност, упорност,осећај одговорности,жеља за напредовањем и сталним усавршавањем…)-омогућавање ученицима да стекну непосредна знања и искуства везана за одређено занимањe

4. КОРЕЛАЦИЈА У НАСТАВИ

4.1 Општи појам корелације

Корелација је функционално повезивање свих елемената наставног процеса у усклађену јединствену целину.Корелација је реч латинског порекла –correlation-међусобна зависност, сродност. Корелација наставе значи такав облик организације наставе тј. наставне грађе у коме се међусобно повезују сродни наставни предмети или њихови делови при чему сваки предмет задржава свој систем и као предмет не губи своју самосталност. Задржавајући сваки своју посебност, предмети се међусобно повезују на границама на којима се додирују.Корелација наставних предмета постепено се постиже синхронизацијом излагања сличне наставне грађе различитих наставних предмета.(Педагошки речник 1,Београд,1967:447) 15

4.2.Корелација ликовне културе са другим предметима

Интеграција са осталим васпитно-образовним областима огледа се у томе да дете доживљава стварност на интегралан начин, па и његов израз, било да је говорни, музички, ликовни или драмски, представља јединство које се у науци дефинише као синкретичко мишљење, где не постоји оштра или строга подела између различитих области.

Ликовна култура је такав наставни предмет који у великој мери омогућава корелацију рада са другим наставним предметима и на тај начин постаје значајан васпитни фактор у образовању целовите личности.Увек се дешава да су активности из наставе ликовне културе у непосредној корелацији са осталим предметима, па је самим тим улога учитеља да организује активност где је могуће пронаћи повезаност, односно преплитање различитих васпитно-образовних области. Повезаност ликовне културе и других наставних предмета уноси естетске елементе у процес васпитног рада како би га учинио бољим, богатијим, а с друге стране, доприноси истовремено и развијању интелектуалних, моралних и техничких способности ученика.Наставни предмети треба да се прожимају, претачу и допуљују како би један исти проблем био сагледан са језичког, математичког, ликовног или музичког аспекта.Круто одвајање појединих предмета доводи до уско схваћених знања и неспособности да се та знања из наставне области примене у пракси тј. решавању сличне проблематике у другим предметима.

Улога корелације у настави ликовне културе чини да научено у другом предмету буде подстицај за креативни однос и сагледавање неког проблема са ликовног аспекта.Како и у којој мери користити обрађене проблеме из других предмета у настави ликовне културе, зависи од временске усклађености планова наставног предмета, могућности да се градиво неког предмета примени у овој настави, избор наставне јединице за реализацију у оквиру ликовне културе и конкретне ситуације у разреду.

Корелација наставе ликовне културе са матерњим језиком је честа појава у основној школи. Након читања поезије, обраде драмског дела или неких других погодних садржаја у настави матерњег језика, уз правилну мотивацију ученика, могу се илустровати или насликати на часовима ликовне културе дати садржаји. Цртање не треба да буде механичко и пасивно, већ треба настојати да се максимално ангажује ученичка машта и да се побуђује њихова креативност.Слика треба да подстакне језичке примере, да им се приближи, да их упућује да сагледају градиво из новог угла.Док цртају или сликају одређене наставне садржаје ученици уједно и продубљују свој доживљај што омогућава лакше схватање и дуже памћење тог садржаја.Корелација ликовног васпитања и матерњег језика скоро редовно се намеће када је реч о лирској песми.Нарочито су погодне описне песме за ликовно приказивање, илустрацију појединих детаља, израду плаката или зидних новина са ликовним елементима, за нацрте насловних

страна или корица књига које ће носити назив дате песме и друго. Повезаност ова два предмета пружа неограничен број могућности креативног и естетског изражавања.

Корелација ликовне културе и природе и друштва такође је често заступљена у нашој наставној пракси. Наставни садржаји из природе и друштва могу бити добра мотивација ученицима на часовима ликовне културе.Ако се обрађује нпр. становништво Србије, на часовима ликовне културе ученици могу цртати или сликати народне ношње датог становништва.Ако се на екскурзији посетило неко туристичко место , на часу ликовне културе они могу да насликају неки детаљ или појединост које су у току разгледања запазили.Ученици своје ликовне способности испољавају и у изради карти, рељефа, макета и обликовању неких природних појава.

Корелација ликовне културе са животном средином све више је присутна у настави.У зависности од својих интелектуалних способности, своје средине и њене традиције, сва деца света је слично доживљавају и на сличан начин се изражавају.Скоро на сваком месту они се срећу са ликовно-естетским вредностима на зградама ,у излозима, рекламама и сл.Тако и они на часовима ликовне културе могу припремати нпр. плакате за светски дан екологије којима би поручили да не треба загађивати животну средину већ је треба штитити, неговати и улепшавати.

16

Животна средина доприноси ликовном образовању деце и буди интерес за савремене естетске вредности.Она спонтано формира њихова естетска мерила, развија стваралачке способности и доживљајне могућнисти ученика.

Повезаност наставе ликовног културе и сценске уметности је такође присутна у настави.Ученицима треба омогућити да гледају позоришну представу.Наставник их пре тога прикладно мотивише и скреће им пажњу на појединости које представа носи у себи да их заинтересује.На часовима ликовне културе ученици могу цртати костиме, физички изглед глумаца, позорницу,сценографију и сл.

Корелација ликовне културе и музичке културе може се остварити израдом или украшавањем музичких инструмената за децу, која ће бити посебно задовољна јер су створила нешто што касније могу да употребе.Ликовна активност спојена са

акустичним доживљајем музике и применом геста у остваривању ликовног израза, карактеристична је за преношење порука међу људима.Успешна корелација је и сликање, цртање или вајање које се обавља уз слушање музике.Музика децу узбуђује, заноси, наводи на маштање.Маштање их наводи на сликање или цртање, да искажу оно што је у њима, а да притом не морају ништа да кажу.

5. AНАЛИЗА НАСТАВНОГ ПЛАНА ЛИКОВНЕ КУЛТУРЕ ОДI ДО IV РАЗРЕДА

Екскурзије су облик наставе на коме се остварује најбоља синтеза наставних садржаја из различитих образовних области, а за наставу ликовне културе, екскурзије представљају најочигледнији начин упознавања са културно–историјским тековинама нашег поднебља.За ученике млађег школског узраста од великог је значаја развијање способности посматрања и опажања објеката у ближој и даљој околини.Такви сдржаји су од велике вредности за разумевање различитих наставних целина са којима се ученици сусрећу на часовима ликовне културе.

17

I РАЗРЕД

У првом разреду треба мотивисати ученике да се слободно ликовно изражавају и представљају свет око себе,

својствено узрасту и индивидуалној склоности.Треба их оспособљавати да се служе средствима и техникама ликовног изражавања које су доступне њиховом узрасту, развијати културу рада, критички однос према сопственом раду и раду других ученика.На тај начин треба да се доприноси еманципацији личности ученика, што опет утиче на свестрани развој и унутрашњу равнотежу. Управо се у овом сегменту препознаје креативност наставника и његова способност да повезивањем различитих садражаја које нам се нуде у ширем окружењу и наставних целина учини наставни час занимљив, користан и трајно запамћен.У I разреду задаци се реализују кроз следеће ликовне целине, које се опет могу повезати са пригодним садржајима који се нуде у ближем и даљем окружењу у ком деца живе и који се реализују путем екскурзија,излета или посета:

Наставна целина: Упознавање различитих материјала за рад

У сарадњи са Уметничком школом у Шапцу која је удаљена 10-ак километара ,уз сарадњу са родитељима може се организовати посета ,где се ученици на лицу места могу упознати са материјалима и техникама које користе “велики” ђаци,да би се оспособили за каснији професионални позив.Истовремено би упознали и различита занимања. Различите материјале и ликовне технике могу упознати и посетом у оближну градску галерију и уједно би видели како изгледа посета изложби и како се тада треба понашати.

Наставне целине: Облици и њихови квалитети.Односи у видном пољу

Ова наставна целина се може реализовати излетом у природу ,у њима блиском окружењу ,где ученици упознају облике који их окружују.Боравак у природи и запажање облика на тај начин упознају односе:валико- мало, високо- ниско, светло- тамно, обојено- безбојно, меко- тврдо, глатко- храпаво, обло.Посматрањем природе која их окружује,пејзажа, ученик запажа простор и планове у њему: односе величине предмета у вези са плановима: испред- иза,више- ниже и оно што је најдаље. 18

Наставна целина: Временски и просторни низови

Пројекција цртаног филма,читање стрипа или гледање дечије позоришне представе су од великог значаја за ученике и њихова сазнања о свету покретних слика.Данас је демонстрација ученика прилично олакшана употребом дигиталног фотоапарата који на најлакши начин може да помогне при демонстрацији настанка покретних слика у низу.

Наставне целине: Светло и сенка.Тактилност

Повезаност са наставом природе и друштва и излетом у оближњи парк или шуму омогућава лакше савладавање задате теме.Предмет опажања ученика је однос светла и сенке на дрвећу, клупама и осталим облицима који су у овом простору.Тактилним доживљајем коре дрвета, листа ,шишарке, маховине и сл. употпуњује се представа ученика о структури ових предмета и облика.Управо су школе у природи најбољи начин да ученици доживе природу и уоче у њој односе светлости и облика.

Наставна целина: Изглед употребних предмета

Стари употребни предмети народне баштине могу да инспиришу ученике разноврсношћу предмета за свакодневну употребу,како у боји, тако и у материјалима и уметности украшавања.Гомолава је богато налазиште управо таквих предмета,затим Сирмиум у оближњој Сремској Митровици такође може непосредно инспирисати ученике својим предметима.Сремски Карловци су такође место које је редовно циљ ђачке екскурзије у којем се ученици могу упознати са предметима њихове богате историје,архитектуре,бербе грожђа, буради у подрумима и слично.

II РАЗРЕД

У другом разреду треба заинтересовати ученике овог узраста за елементе облика простора, светлости и боје.Треба стимулисати ликовни рад деце као израз индивидуалних осећања,доживљаја и стваралачке имагинације.Наравно треба подстицати ликовни рад као израз сопственог опажања, осећања, објашњења и реконструкције појава, ситуација или облика простора.Треба развијати потребе и навике ученика за активним индивидуалним и колективним учествовањем у културно-уметничком програму властите средине,домовине и света.

19Наставна целина:Кретање облика у простору

Ученици у природном окружењу могу да уочавају кретање лишћа на дрвећу,кретање жита или кукуруза на њивама,а као супротност кретању могу опажати статичне облике у природи(кућа,школа,аутобуска станица).Управо су екскурзије изванредна прилика за уочавање разних предмета које је направио човек помоћу којих се креће у простору (аутобус, воз, трамвај …).

Наставна целина:Дејство светлости на карактер облика

Одласком у шетњу на обале реке Саве која протиче Хртковцима,ученици у природном окружењу могу уочавати и сагледати односе светлости и сенке и њихово дејство на природне облике.Исто тако на екскурзијама су у могућности да посете и виде оригинална уметничка дела, где по одабиу мотива могу да увиде дејство природне и вештачке светлости на облике и простор.

Наставна целина: Амбијент- сценски простор

У овом узрасту ученици распознају карактер одређених амбијената (по чему распознајемо амбијент железничке или аутобуске станице,школе,биоскопа, музеја, позоришта и других простора?)Искуство са екскурзија је у обради ових наставних јединица од великог значаја за ученике.Рад драмске секције у разреду као и повезивање активности из свих предмета за реализацију нпр.Дечје недеље омогућава ученицима да кроз израду маски, костима ,сцене,увежбаних кратких скечева и рецитација,певањем пригодних песама и приказивањем најуспешнијих ликовних остварења, обједине сценски наступ и изразе своју креативност.

Наставна целина:Контраст као мотивација за опажање облика

Екскурзијом, излетима или шетњом у оближњу шуму остварује се директан контакт са природним облицима.Уочавање испупченог, удубљеног светла, сенке као и једнобојног и вишебојног, затим опажање облика и слагање и разлагање материје у природи:слагање дрвећа и траве у простору и разлагање воде и облака као контраст даљих и ближих облика је најочигледније у природном окружењу.

Наставна целина: Разне врсте знакова и симбола

Екскурзијом у Сремске Карловце ученици су се упознали са грбом града, упознали су симбол винограда као и старе печате који су симболизовали одређене значајне установе прошлих времена које и данас трају.Ученици имају могућност да увиде значај хералдике и уопште значај симбола и знакова у социокултурној средини и историјском искуству и наслеђу неког народа.Управо разумевање симбола је веома важно у данашњем времену где преовладава визуелна култура.

20

III РАЗРЕД

У трећем разреду ученици треба да сагледају смисао композиције као целине,да се ученици уводе у почетне ликовне односе и комбинаторику графичко-изражајним средствима, бојама и облицима,омогућавање стицања искуства ликовног изражавања и обликовања и тиме развијање обликовања мишљења и ликовно-естетског сензибилитета.Изграђивање код ученика свести о потреби чувања човекове природне и културне целине, те активног учествовања у квалитетном естетском и просторном уређењу животне околине.

Наставна целина:Композиција и покрет у композицији

Постоји много начина да са становишта композиције покрет у уметничком делу буде приказан кроз садржаје у окружењу у којем се налазе ученици.Посета културно-уметничком друштву “Десанка Максимовић” у Хртковцима чији су чланови многи наши ученици, као и посматрање других музичко-сценских свечаности и различитих културних дешавања у месту управо скрећу пажњу на уметничку и дечју слободу израза.,а кроз све ове мотиве који су убедљиви ученици се могу изразити у пуном смислу ликовности.

Наставна целина: Орнаментика

Фрушкогорски манастири и цркве у Срему својом уметничком вредношћу пружају ученицима могућност да непосредно на подлогама којима се представља орнамент (на камену, дрвету, на зиду) виде пуну лепоту декоративности и уметности српске баштине као и баштине других народа.

Наставна целина:Простор-повезивање разних облика у целину

Посета позоришној представи или организовање у потпуности своје представе је најбољи начин да ученици схвате и прихвате замишљен простор.Све то могу приказати повезивањем облика у целину.Упијајући сцене из позоришних представа ученици добијају мноштво идеја и искустава да креирају своје позориште са предметима из свог окружења.

Наставна целина: Плакат

Посете градским објектима пружају ученицима могућност да виде рекламно-комерцијални плакат и схвате његову поруку.Екскурзијом се ученици, посећујући разна места упознају са њима и у прилици су да виде различите врсте плаката -туристички плакат, плакат за позоришну или биоскопску представу, плакат за изложбу, концетрт или неко спортско дешавање.Ученици на тај начин поближе упознају и прихватају појам ликовне поруке.

21

Наставна целина: Ликовне поруке као могућност визуелног споразумевања

Порука знакова и симболика је свуда око нас.Ученици их прихватају без размишљања,а кад им се скрене пажња на знак или симоле као појмове посматрају их радознало и на нов начин.Порука знака може се објаснити посматрањем познатих и уобичајених знакова као што су центри за људска права,Црвени крст, симбол крста, као и остали знакови пешачки прелаз, школа ,пошта, болница, телефон, срце и стрела,и много других.

IV РАЗРЕД

Задаци наставе су упућивање ученика на могућност повезивања и разликовања дводимензионалних и тродимензионалних облика,као и обликовање критеријума према делима ликовних уметника и ликовним појавама у животу,упознавање вредности и значаја споменика културе и културне баштине завичаја.

Наставна целина:Колаж и асамблаж (површински и тродимензионални колаж)

Излетима у природу и сакупљањем различитих материјала-корен и кора дрвета, необичан камен, лист ,гранчице и сл.Искоришћавањем различитих употребних предмета и комбинацијом наразличите начине, ученици у ликовним техникама колажа и асамблажа могу ликовно да се изразе за израду плаката поводом пригодних датума као што су Дечја недеља, Дан планете Земље, Музички дечји дани, Дан борбе против пушења и сл.

Наставна целина:Везивање облика у тродимензионалном простору

Најупечатљивији визуелни доживљај везивања облика у тродимензионалном простору у равни јесте када ученици самостални или у групи настоје да изразе приказ макете неког дворца, народну ношњу или орнамент кроз историјско наслеђе које ученицима даје идеју за компоновање и стилизацију облика у простору.

Наставне целине: Основне и изведене боје.Сликарски материјали и технике

Уметничка дела доприносе упознавању ученика са већином ликовних материјала и техника.

Наставна целина: Амбијент- сценски простор

Организовањем самосталне позоришне представе ученици схватају сву комплексност примењене, ликовне и позоришне уметности.

22

6.ЕКСКУРЗИЈЕ КАО ВИД ОБРАЗОВНО-ВАСПИТНОГ РАДА ШКОЛЕ

6.1.Екскурзије у историји школе и васпитања

Процес васпитања кроз институције у организованој форми које подсећају на данашњу школу је започео пре око 3000 година.Сама чињеница да у појединим друштвима није било развијених школа ,уопште не мора да значи да није било васпитања,па чак и организованог васпитања. Историјски гледано, у друштву је постојало васпитање као сврховита друштвена делатност и пре него што је настала школа

као образовно-васпитна институција.То значи да се васпитање остваривало изван школе,у свакодневним манифестацијама живота-уз рад ,забаву, религијске,обичајне и друге обреде,али у сваком случају,изван затворених учионичких простора. Учење у виду посматрања,опажања и стицања искуства кроз непосредан контакт детета с природом претходиле су посредованом школском учењу и сазнавању.

Потребе учења изван учионице и њено теоријско уобличавање започиње првим искуствима друштва о васпитању преко античке, средњовековне, хуманистичко-ренесансне и нововековне педагошке теорије и наставне праксе. Она се постепено уобличила у облик организације образовно-васпитног рада изван школе или учионице.

Идеју о активном учењу и сазнавању изван учионице у педагошку праксу спровели су још грчки филозофи Сократ и Аристотел. Сократ (469-399.пре н.е.) је омладину коју је поучавао окупљао на градским трговима,а Аристотел (384-322.пре н.е.)је у складу са својим филозофским схватањима о потреби свестраног и хармонијског развоја,као и човековог васпитања у складу са природом,својим ученицима држао предавања док су с њим шетали кроз дрвореде у близини храма Аполона Ликејског. Они су,као и вероватно остали антички учитељи, васпитањем као начином деловања на младе следили идеју о активном учењу и идеју о складном споју лепоте и доброте,односно о хармонији или равнотежи између духовног и телесног у човеку - и данас актуелног,познатог као потреба о свестраном развоју личности.

У средњем веку се због схоластичких и теолошких схватања о вредностима живота ,које су померене више према небу, односно према духовном у човеку,настава затвара унутар учионица.

Прво остварење идеје о настави у природи ,систематски је уредио и спровео познати италијански хуманиста Виторио да Фелтре(1378-1477).Он је васпитавајући децу на двору мантовског војводе Гонзаге,своју школу осмислио тако да је читаво васпитање протицало у игри,забавама и слободним шетњама у природи.У складу са својим схватањем”Боље је лепо живети него лепо писати” телесно васпитање,природне науке,математику и класичну књижевност је приближавао деци без присиле користећи максималну очигледност и дечију активност.

23

И социал-утописта Томазо Кампанела(1568-1639)доприноси исељавању наставе из учионица, препоручујући у свом делу” Град сунца”,да се са децом изводе екскурзије у занатске радионице како би се упознали са разним занатима, што би олакшало њихово професионално опредељивање . На исти начин,и остали педагози епохе хуманизма и ренесансе су се залагали за телесно и радно васпитање као и за очигледност у процесу наставе и учења. Препоручивали су да се деци што више екскурзијама приближавају природа,рад и све друге тековине културе. Темељито теоријско образложење потребе о васпитању у природи и у складу са природом,у својим педагошким делима образлажу Јан Амос Коменски,Џон Лок,Жан Жак Русо,Јохан Хајнрих Песталоци,Константин Димитријевић Ушински,а нарочито педагози представници”нове школе”,крајем XIX и почетком XX века као сто су Дјуи ,Кершенштајнер, Радосављевић и други представници педагогије прагматизма,радне школе и експерименталне педагогије.

Јан Амос Коменски (1592-1670) је у складу са својим схватањима, да је очигледност у настави (златно правило дидактике )најважнији закон, који треба примењивати уколико хоћемо да наставу учинимо ефикаснијом, заступао је и мишљење да очигледност није могуће спровести ако се настава изводи само у учионици. У својој је књизи “Велика дидактика” посебно истицао да је најбоља књига из које треба учити - “ књига природе”.Деца могу највише и најлакше научити ако се изводе екскурзије у природу ,где непосредним посматрањем појава које се збивају у природи ,разоткривају (уз помоћ учитеља)скривене везе и односе тј. узроке и последице тих појава. Џон Лок је сматрао да целокупно васпитање треба да протиче у природи, у посматрању,чулном опажању, практичном раду и мисаоној преради непосредно опажених и доживљених утисака или садржина.У свом делу “Мисли о васпитању” екскурзије,шетње и боравак у природи је ценио нарочито због њиховог позитивног деловања на телесни развој и васпитање детета.

Јохан Хајнрих Песталоци је васпитање изван школских учионица ценио нарочито када је у питању стицање вештина рада.Он је настојао да сирочад из дома радно ангажује на пољима или занатским радионицама и тако их осамостали и оспособи за користан рад.

Учење изван учионица, представници “нове школе” сматрали су значајним јер је и њихова филозофија васпитања почивала на начелима слободе, активности, искуства детета-каo основу садржине наставе, социјализације, креативног изражавања, упознавања појединца и потребе проучавања и упознавања детета.

Управо због тога прагматиста Џон Дјуј се залагао за учење и сазнавање у лабораторијама, школском врту, радионицама, кабинетима и другим местима.

24 Он је сваком објекту ове врсте у непосредном стицању искуства и припреми за живот придавао већи значај него класичној учионици.Покренути потребама живота ,сличног мишљења су били и остали представници “нове школе” Потреба за учењем изван учионице је и одраз тенденције осавремењавања образовања.У том смислу треба схватити и потребу ширег научног проучавања феномена екскурзије, као и залагање нашег истакнутог научника Јосифа Панчића који је не само у нашу школску праксу први увео екскурзије, него је и сматрао да су путовања, посматрања и белешке најбољи начин учења и упознавања природе.

6.2Појмовно одређење и дефинисање ђачких екскурзија у

педагошким речницима, енциклопедијама и значајнијим

уџбеницима педагогије и дидактике

Интересовање за изучавање екскурзије као педагошког феномена јавља се још почетком 20.ог века,а нарочито током његове друге половине, јер баш у том временском периоду, екскурзије у основним и средњим школама добијају већу материјалну, техничку, садржинску и научно-дидактичку основу, истиче Никола Филиповић (1980).Узрок томе је и то што се њиховим увођењем у школу, посебно у наставни процес, ишло на то да се тиме превазиђу до тада већ разоткривене и довољно научно објашњене слабости учионичке наставе, као што су: недовољна активност ученика и наставника, књишко учење,вербализам, недовољна очигледност, удаљеност теорије од

праксе (недостатак функционалних и у пракси примењивих знања), тешкоће у запамћивању и други формализми у знањима ученика. У педагошкој литератури присутне су разлике у дефинисању појма “екскурзије”.Међутим, у свим случајевима постоји општа сагласност да је реч о посебној врсти школске образовно- васпитне акривности ,или још тачније о једном виду наставног рада изван школе. У важнијим живим светским језицима за појам екскурзије резервисани су следећи изрази: у енглеском језику израз”excursion”, у француском језику”excursion”,у немачком језику, по традицији нешто прецизније”Schulausflug , у руском језику “екскурсир”. Дакле, очито је да се у живим језицима до данас, што је случај и с нашим језиком, задржало, терминолошки и појмовно, латинско “excursio”. Ради потпунијег појмовног одређења језичких синтагми “ђачке екскурзије”, “наставне екскурзије”, “екскурзија као школска образовно васпитна активност” и слично, потребно је најпре одредити изворно значење латинског израза “excursio”.

25

М. Вујаклија у “Лексикону страних речи и израза” наводи да израз “excursio” у једном смислу значи краће удаљавање говорника од теме да би нешто поредио, навео пример за своју тврдњу и слично,а у другом можемо схватити као излет, кратак пут или путовање ради провода. Ово значење пренето на школске екскурзије указује на то да ђачка екскурзија обавезно подразумева активност која се извршава изван школског објекта, односно негде у природи или у друштвеној средини.(Вујаклија,1961:272) Пошто су још од давнина препоручивани различити видови ђачких екскурзија како током наставе и школовања,тако ради општег и стручног усавршавања, сваки педагошки речник,енциклопедија или сличан извор обавезно садржи и одговарајућу одредницу о екскурзији.

У “Енциклопедијском рјечнику педагогије”(1963:214),који се често узима за пример доброг извора,наводи се да су екскурзије посебан облик наставе изван учионице ради непосредног проучавања оне наставне грађе која

се у учионици не може успешно демонстрирати.У овој одредници се наводи и следеће:- да циљ екскурзије треба одредити на основу образовно-васпитних задатака појединих наставних програма-да их треба изводити одласком у вредна природна, културна, историјска и привредна места-да постоји више врста екскурзија с обзиром на место извођења,наставне предмете, ток обрађивања наставне теме, трајање и друге критеријуме;-да с обзиром на врсту и карактер, екскурзију треба спровести према одговарајућој организацији, односно планирати и припремити их тако да реализација протиче кроз одређене етапе или фазе;-да се у вези са екскурзијама унапред утврде одговарајућа питања за разговор,одреди техника прикупљања података,индивидуална и групна задужења и друге техничке појединости;-да након екскурзије следи закључни и допунски рад у учионици;-да екскурзије повољно утичу на оживљавање наставног рада, на непосредни доживљај и очигледност, на развој радозналости, развој способности посматрања, пожељног понашања ученика и мноштво других пожељних особина личности.

У “Педагошком речнику I” (1967:281),такође се појмовно обрађује само израз “екскурзија”.Дакле, без атрибутских додатака(нпр.ђачка, наставна, школска и сл.),који се налазе у уџбеницима дидактике,у методикама, стручним чланцима и сличним изворима.Овде се такође као и у претходном извору наглашава да је реч о посебном облику образовно-васпитног рада или школске активности. При навођењу битних карактеристика овог облика или вида рада , истакнуто је да екскурзије омогућавају ученицима упознавање предмета и појава у природној средини и у природним условима, али не на систематичан начин како је то могуће постићи у учионици. Богатство утисака и материјала на екскурзијама ученицима лако скреће пажњу са циља на небитне ствари. Уз то, на екскурзијама се губи и много времена.

26

Важно је да се истакне да екскурзију не треба сматрати методом ( јер се током екскурзије примењује више метода као што су посматрање, демонстрација, објашњавање, практичан рад и др. )већ обликом наставе.

Битну карактеристику екскурзија представља и то што оне изван школе замењују демонстрационе експерименте, што се ученици на екскурзијама упознају са технолошким процесима рада и радним функцијама човека и што се на екскурзијама побуђују и стварају разноврсна позитивна осећања.

У касније објављеној “Педагошкој енциклопедији I” (1989:74) наводи се да је екскурзија “…облик наставе на различитим мјестима удаљенима од школске зграде ради непосредног проучавања наставних садржаја на адекватним примарним изворима, а који се иначе не би могли успјешно проучавати у учионици на секундарним изворима”. За разлику од ранијих разматрања , овде се истиче да при извођењу екскурзија треба водити рачуна о правилној смени рада и одмора.Битно је да се на екскурзијама доста сазнаје и да оне имају како васпитни тако и здравствени значај. Овде не дефинише усамљен израз “екскурзија”(за разлику од претходних извора), већ се у везу са тим извором доводе и изрази “наставна”, “школска”, “ђачка”, и др.и тако дефинишу читаве језичке синтагме, као што су “наставна екскурзија”, “школска екскурзија”, “ђачка екскурзија” и сл.Значи, у овом извору , екскурзије се не сматрају неким општим обликом образовно-васпитниг рада, већ обликом рада у настави или тачније речено организационим обликом наставе. Дакле,екскурзија јесте облик наставе ради непосредног проучавања наставног садржаја на адекватним изворима који се успешно не би могли проучавати у оквиру разредне наставе.Омогућава организовање ширег и поступнијег посматрања и проучавање различитих предмета, појава, процеса и законитости у природним или реалним (производним) условима, као и посете фабрикама, музејима, изложбама, историјским и културним споменицима, различитим установама и сл.(Педагошки лексикон,Београд,1996:149).

У ранијем периоду екскурзије нису биле предмет превеликог интересовања педагога и дидактичара.Многи од њих нису сматрали екскурзије ни наставном методом нити обликом наставе, а неки нису ни разматрали проблематику екскурзија. Међутим у скорије време, захваљујући развоју педагошке науке,као и снажном општем техничко-технолошком развоју и развоју у сфери људског комуницирања, туризма и саобраћаја- екскурзије се практикују у свим врстама школа,а посебно у општеобразовним школама. Данас, скоро ни један савремен писац уџбеника дидактике није заобишао екскурзије без обзира да ли их сматра општим обликом образовно-васпитног рада у школи или обликом или видом наставе (што је чешћи случај).

27

Како је навео проф.др Првослав Јанковић ,хронолошки гледано, међу првим нашим послератним уџбеницима педагогије,који садрже и дидактички део,а који је доста хваљен и коришћен, био је уџбеник С. Патакија “Педагогија”.У издању из 1967.године екскурзије су дефинисане на начин који ће касније скоро у целини преузети аутори педагошког речника, педагошке енциклопедије као и многи писци дидактика и других радова.Истичемо да је С. Патаки разликовао наставне од забавних екскурзија. Ј. Ђорђевић и Н. Поткоњак су у свом уџбенику “Педагогија” за екскурзије, сем устаљених одредница, навели да су оне и прилика за конкретизацију знања,развијање сазнајних интересовања и примену различитих метода, облика и принципа наставног рада. До сада на нашем језику није написана ни једна дидактика у којој се више пажње посвећује екскурзијама од двотомне дидактике коју је написао Никола Филиповић који истиче да су наставне екскурзије”… дидактичко- методички облик учења и васпитања ученика у непосредном контакту са мјестима, објектима и садржајима у природним, друштвеним, културним,техничко-производним и другим хисторијским и савременим просторима,...значајан вид стицања знања, повезивања теорије и праксе, развијања мотивације,стваралаштва, другарства, пријатељства, организационих способности ученика и наставника, те саставни део наставног процеса, али су услови у којима се одвија сазнајни процес другачији од учионичког рада. Филиповић истиче да су екскурзије 20. века “…постале значајан коректив књишког учења и вербализма предавачког модела наставе, облик непосредног запажања, доживљавања и спознавања природе, производње, културних и друштвених вриједности.”(Филиповић,1980:142).

М. Баковљев(1984) у свом уџбенику Дидактике истиче да се екскурзије нарочито остварују у “…циљу непосредног упознавања оног што треба упознати,а не може се демонстрирати у школским просторијама.”Истовремено запажа да екскурзије неће испољити дидактичку ефикасност уколико се њиховом

планирању,припремању и реализацији не посвети довољно стручне пажње. М. Вилотијевић се у својој до сада најобимнијој дидактици у три тома , без обзира на обим , није толико бавио екскурзијама као Н. Филиповић,али је прецизно и савремено решавајући бројне проблеме наставе, дефинисао овај појам као “…облик школске активности…нарочит облик наставе којим треба да се остваре посебни наставни задаци…,настава изван учионице и школских простора…,знатно сложенији облик од учионичке наставе…који омогућује стицање потпунијих, дубљих и трајнијих знања…и да у њеној припреми и организацији учествују ученици” Након ових целовито или деломично изложених дефиниција екскурзије може се рећи да се ради о посебном облику или виду наставног рада,у којем се под посебним условима остварују специјални задаци образовно-васпитног рада,али се екскурзијама у ширем смислу могу сматрати и посебне школске активности, па и рекреативни излети ученика

28

6.3. Врсте или облици ђачких екскурзија

Чим се појави више облика испољавања неког феномена, у овом случају су ђачке екскурзије,долази до потребе за одговарајућим сврставањима или класификацијама мноштва појавних облика тог феномена у одређене групе, класе или врсте.Свако разврставање полази од тачно одређених критеријума.На ђачке екскурзије могу се применити различити критеријуми и тако добити више врста екскурзија,као што је представљено у следећој табели:

Табела број 2 : Врсте екскурзија

РЕДНИ БРОЈ

КРИТЕРИЈУМ ДЕОБЕ ВРСТА ЕКСКУРЗИЈЕ

1. Место извођења Екскурзије у природу, фабрику, музеј.Зоо или ботанички врт, посете повременим или сталним иѕложбама…

2. Удаљеност У месту, изван места, у простору завичаја…3. Наставни предмет Историјске, географске, биолошке…

4. Трајање Вишедневне,једнодневне, полудневне, двочасовне…

5. Структура или место у наставном процесу

-припремне(уводне, ради буђења интересовања,давања почетних података или ради прикупљања података)-ради обраде наставних садржаја -завршне, ради извођења закњучака, синтезе опажања, систематизације садржаја…

6. Обим наставног садржаја Комплексно-тематске,вишетематске, тематске

7. Годишње доба Пролећне, јесење и зимске

8.

9.

Број учесника

Облик извођења

Школске, разредне,одељенске и групне

Наставни изласци, наставни излети и наставна путовања

Постоји могућност разврставања екскурзија и по другим појединачним критеријумима или комбиновањем два или више сродних критеријума (који садржи битно својство једне групе екскурзија).

29

Облици екскурзија су: 1.Наставни изласци, 2.Наставни излети и 3. Наставна путовања.

Наставни изласци су облик екскурзије који траје један наставни час.Изводе се до неког ближег објекта као што је парк, поље, ливада,река,бара,Зоо врт, ботанички врт, галерија, музеј и сл.Најчешће се изводе поводом збивања у природи или друштву, као што су први цвет,прва ласта, повремена изложба итд. Они се припремају као и сваки наставни час, али се за објекат извођења наставе не користи учионица, већ неки од наведених простора или објеката.

Наставни излети су дужи боравци у природи, најчешће од јутра до вечери.Према циљу и садржини организовања, наставни излети могу бити : стручни,образовни,забавни и радни.Међутим, да би били што занимљивији, у њих се укомпонују разни елементи,па се они ретко када појављују у чистом типском виду. Излете у вид екскурзије убрајају М.Поткоњак, С.Стекић,М.Јовановић. -Стручни излети –се предузимају с циљем да се из одређене дисциплине нешто научи,као на пример у природи се најлакше упознаје оријентација у простору, пружање прве помоћи,саобраћајни знаци и правила кретања. -Образовни излети-су изласци у природу с циљем да се ученици упознају са историјом и природом неког краја, са обичајима, привредним и другим карактеристикама. -Забавни или рекреативни излети-су изласци који се организују да би се ученици неко време одвојили од свакидашњих обавеза и на тај начин

активно одмарали.То су сви видови спортских и забавних игара, забава уз музику и песму. -Излети радног карактера- су вид друштвено-корисног рада. Организују се као акције уређивања околине, пошумљавања голети, сакупљања секундарних сировина, шумских плодова, лековитог биља и сл.Материјална добит стечена на овај начин користи се за финансирање излета, за забаву, набавку учила или за хуманитарну помоћ.

Наставна путовања су излети који трају више дана.Изводе се обично на почетку или на крају школске године и то на простору завичаја ( на море, језеро, реку, планину, у научно истраживачку станицу).

30

Екскурзије према објектима извођења могу бити:

1.екскурзије у природну средину,2. екскурзије у привредна предузећа,3. екскурзије у музеје,4. екскурзије на сталне или повремене природњачке изложбе,5. екскурзије у ЗОО врт или ботаничку башту.

Екскурзије у природну средину су вредне по томе што се природа од давнина сматра најбољом лабораторијом за проучавање живих бића и што се у природи могу посматрати и проучавати разноврсне појаве, откривати важне законитости и изводити практични радови значајни за савлађивање наставних програма.Боравећи у природи, ученици најлакше могу сагледати и деловање разних фактора на прилагођеност и начин опстанка живих бића, укључујући и човека као што су: географске карактеристике, клима, годишња доба, временске појаве, састав и плодност тла, начин обраде земље, настале еколошке промене и поремећаји и др.Док бораве у природи, ученици се излажу и повољном здравственом утицају природних фактора као што су сунце, чист ваздух, шетње, игра и друге сличне активности.

Екскурзије у привредна предузећа организују се као посете пољопривредним добрима, фабрикама, туристичким предузећима или занатским радионицама.Њихова је образовно-васпитна вредност што се ученици упознају са практичном применом стечених знања, са различитим занимањима људи, и што оне могу бити од значаја у погледу заузимању позитивних ставова о нужности друштвене и техничко-технолошке поделе рада и занимања, као и на јављање професионалних интересовања и других чинилаца од којих може зависити и протицати њихов професионални успех и развој (професионална оријентација).

Екскурзије у музеје су значајне због тога што се у овим приликама ученици могу најлакше заинтересовати за разне догађаје из културмо-историјске прошлости једног народа или се на овај начин упознати са научним,

техничким и другим проналасцима, са ликовном уметности или значајним археолошким открићима. Нарочито се посећују историјски, природњачки и технички музеји. У природњачким музејима ученици могу видети фосилне остатке живог света, збирке инсеката једног подручја, препариране животиње и сл. што у њима побуђује нарочито велико интересовање за изучавање природе.

Екскурзије у ЗОО врт и ботаничку башту нису толико значајне као екскурзије у природну средину, али оне ипак деци омогућавају да се упознају са биљним и животињским светом , како завичаја, тако и удаљених крајева.Такви објекти, по правилу, постоје у великим градовима и корисни су нарочито за децу урбаних средина.Међутим без тух објеката не би могла ни сеоска деца да упознају флору и фауну тропских или поларних крајева, удаљених океана, мора, језера и других занимљивих станишта.

31

6.4Циљ и задаци ђачких екскурзија

За сваку екскурзију обавезно се утврђују образовни и васпитни циљеви и задаци.Они се утврђују на основу општих циљева и задатака, на чијем се остваривању ради током целокупног школовања, а нарочито на основу циљева и задатака који се остварују у настави појединих предмета. При планирању једне екскурзије прецизно се утврђују образовно-васпитни задаци који су оствариви, а према њима се подешава време, трајање, место и начин извођења екскурзије као и наставне и све друге активности ученика, наставника и других стручних лица који у том учествују. Пошто екскурзије могу да буду више наставне или више рекреативне, разумљиво је што ће циљеви и задаци који се таквим екскурзијама имају остварити бити различити.Разлике могу бити с обзиром на доб ученика, културно-историјске, привредне и друге карактеристике крајева које током екскурзије ученици обилазе, као и карактеристике природне и друштвене средине у којима они свакодневно живе. Образовно-васпитна вредност ђачких екскурзија до сада је оцењивана углавном са два аспекта.Један аспект је више дидактички, нарочито када је реч о тзв. наставним екскурзијама, а други је више васпитни, нарочито када је реч о тзв.ђачким, школским, рекреативним и сличним екскурзијама. Дидактичка вредност наставних екскурзија је у смањивану негативних последица “књишких знања”,јер се сазнавање на екскурзијама остварује путем упознавања битних односа на конкретним предметима и то у “природном амбијенту”,а знања и доживљаји стечени на овај начин се дуго задржавају у памћењу ученика.Екскурзије оживљавају наставни процес,развија радозналост ученика, повећава интересовање за поједине наставне предмете,лакше уочавају односе међу живим бићима и утичу на развој еколошке свести. Оне утичу на развијање организаторских способности, способности сналажења, одговорности и самосталности ученика јер они учествују у припреми и планирању екскурзија, непосредно,самостално или са осталим ученицима и наставником учествију у извршавању разноврсних активности током екскурзије и што на себе преузимају одговорност за разноврсне послове.У даљем раду, након изведене екскурзије, они активно сређују своје белешке и утиске,разговарају, размењују искуства...све то на ученике оставља снажан утисак. Екскурзије су незаменљиво средство за развијање друштвености , најефикаснији начин међусобног упознавања и стварања истинског другарства

и пријатељства међу ученицима, узајамног поверења и зближавања ученика и наставника.Оне пружају могућност да наставници непосредније него у било којој другој прилици упознају ученике, да уоче понеку дотле непознату црту индивидуалности, јер се ученици на школским екскурзијама, по правилу, слободније и искреније понашају, испољавају отвореније, што може да представља извор најдрагоценијих података о личној психолошко-моралној карти ученика,ономе што је у њима њихово, аутентично, а тиме и могућност да се врше евентуалне педагошке корекције.с друге стране, екскурзије су могућност да ученици на нов начин доживе личност својих учитеља, јер се и они на екскурзијама природније понашају. Све то утиче на могућност и нарочиту прилику да се на екскурзијама ученици и наставници међусобно зближе. 32

6.5. Планирање и припрема, реализација и анализа и резултати ђачких екскурзија

Екскурзије имају више фаза разноврсних активности наставника, ученика родитеља и других стручних или техничких лица укључених у њихово планирање, организацију и извођење. Најважније су:

1.припрема и планирање екскурзије,2.извођење екскурзије и3.фаза завршних или накнадних активности

Припрема и планирање екскурзије Екскурзије се као саставни део организације наставе, морају још на почетку школске године пажљиво и стручно организовати и одговарајућим планом приложити осталим плановима активности школе.Само добро припремљене екскурзије могу без већих тешкоћа да се изведу и испоље своју оптималну педагошку ефикасност ,јер у супротном би представљале само “шетње без конкретног циља и задатка”(Ђ. Лекић, 1974). Припрема и планирање једне екскурзије је доста сложен и одговоран посао,па се због тога у свим радовима посвећеним проблему екскурзије постављају захтеви и очекивања онима који су у обавези да екскурзије организују,припремају и планирају. У стручној литератури постоје различите листе захтева у вези са припремом и планирањем екскурзија:У Енциклопедијском рјечнику педагогије(1963) наведени су следећи захтеви:-унапред утврдити циљ, место и време екскурзије;-утврдити етапе у току екскурзије;-дати преглед објеката који ће бити посећени;-утврдити питања о којма ће учитељ и стручњаци разговарати са ученицима;-утврдити технике прикупљања података и другог материјала током екскурзије;-утврдити индивидуална и групна задужења ученика и друге техничке појединости.

У Педагошкој енциклопедији I (1989)је наведено:-одредити циљ;-одабрати погодно место,-прецизирати време извођења,-организовати рад на прикупљању података и разноврсног материјала,

-припремити погодна техничка помагала за рад,-одредити индивидуална и групна задужења ученика за поједине организацијске функције,-побринути се за превоз и смештај,-предвидети потребне мере опреза и заштите.

33 Припрему ђачких екскурзија је најтемељитије поставио и образложио Никола Филиповић у својој Дидактици 2 (1980) где прецизно раздваја активности припреме екскурзија на поједине фазе и то:

1.Опште припремање које обухвата:

а) одређивање места и образовно-васпитне улоге екскурзије;

б) утврђивање листе алтернативних места и објеката који ће се комбиновати са претходним, објеката за смештај, избор саобраћајних средстава и предвиђање других неопходних услова за извођење екскурзије;

ц) повезивање са колективима који ће бити посећени и са којима ће бити уговорене услуге;

д) израда предрачуна трошкова и прикупљање новчаних средстава.

2.Конкретно припремање (школе, наставника, ученика, родитеља и др.) за извођење екскурзије обухвата:

а) израду плана путовања до одредишта (правац кретања, саобраћајна средства, станице за одмор, исхрану и шта ће успутно посетити у расположивом времену;

б) израда елабората о токовима наставе у одредишту екскурзије ( са свим дидактичко-методичким елементима које подразумева таква припрема у нормалним условима рада) вођење рачуна о координацији садржина из појединих предмета;

ц) припремање ученика (најсложенији и најодговорнији посао због постављених циљева, могућих изненађења, непредвиђеног понашања, недовољне осамостаљености, опасности и других непредвиђених околности, што подразумева њихово мотивисање, материјалну и организациону припрему.

д) ангажовање родитеља у извршавању разних послова и обезбеђивања новчаних средстава.

У припреми екскурзије учествује више особа.Најодговорнији је наставник, као и одељењски старешина који су и непосредни извршиоци скоро свих наведених послова и обавеза.После њих велике обавезе у томе имају ученици, родитељи, стручна лица која се ангажују током припреме и извођења екскурзије као и техничке и стручне службе школе.

34

Припрема наставника или одељењског старешине:

Наставникова припрема екскурзије се огледа у следећем:

-проучавање одговарајуће стручне и друге литературе;-утврђивање одговарајућег облика посете (час, излет, екскурзија);-планирање и реализацију екскурзије,-извршавање појединих послова у сачињавању плана и организације екскурзије као што су прибављање одобрења за посету одређених објеката, резервације,превоз, обезбеђивање најповољнијих услова за превоз, смештај и исхрану деце и финансијска средства;-обилазак и упознавање предела, места и објеката које ће током екскурзије ученици посетити ради утврђивања садржине посете и посматрања уколико наставник нема никакво претходно сазнање о томе;-припремање ученика, родитеља и стручних лица која ће бити непосредно ангажована у реализацији екскурзије;-припремање помоћног васпитачког и другог особља које ће учествовати у остваривању екскурзије;-утврђивање списка наставних помоћно-техничких и других средстава која ће бити понета на екскурзију;-утврђивање листе одеће, хране, средстава за одржавање личне хигијене и свега осталог што ће ученици на екскурзију понети.

Припреме ученика:

-да они унапред упознају места која ће посетити и кроз која ће током екскурзије пролазити кроз разговоре са родитељима и другим особама у породици или коришћењем штампаних и других извора;-да припреме фото-апарат, камеру и друга техничка средства којима ће бележити оно што ће на екскурзији видети;-да припреме картонске кутије, кесе и друге погодне амбалаже у коју ће се одлагати на екскурзији сакупњен материјал;-да се психички припреме они ученици који се дуже нису одвајали од своје породице. Учешће ученика у припреми као и у каснијој реализацији екскурзије,није значајно само због тога да би се екскурзија добро припремила, већ и због тога да би се ученици током извођења екскурзије према свему на одговарајући начин односили. Добра припрема екскурзије у којој је наставник све учинио,али није ангажовао у томе ученике, није сама по себи довољна јер се интелектуална радозналост ученика не може постићи и развијати само на основу онога што је наставник одабрао ако у томе нема никаквог учешћа ученика.

35

Припрема родитеља:

Посебно је значајна због тога што су многи од њих сувише брижни, тешко подносе одвајање од своје деце или им деца имају проблема са

здрављем, дужим одсуствовањем из породице, нису довољно самостална и др.Уз то екскурзије су и посебан материјални издатак, стога их је неопходно обавестити, а по могућности и ангажовати у извршавању неких обавеза.Учешће родитеља у пословима припреме или реализације екскурзије је добро дошло, нарочито због тога што тада нема потребе да само наставници објашњавају значај екскурзије,што није увек лако ни пријатно задужење јер се увек нађе неко међу родитељима који све оспорава, сумња, негодује или у свему томе види само корист школе, туристичких предузећа и наставника.

Припрема осталих стручних лица

То су особе које ће на одређеним местима или објектима у сусрету са ученицима нешто објашњавати, показивати, демонстрирати и сл.Сва таква лица се такође морају унапред добро припремити.Морају бити обавештени о циљу и задацима задржавања ученика баш на том месту или објекту, колико ученици имају времена на располагању, шта их нарочито интересује, шта им је у вези с тим познато, а шта не и сл. Ово се чини из разлога што се у пракси догађа да људи који немају чешћег додира са децом, не знају са њима комуницирати и одржати им пажњу, нису упућени у психологију њихових потреба и интересовања, начина размишљања, не познају карактеристике њихове пажње, облика испољавања радозналости, хумора и уопште могућности дечјег разумевања и схватања појединих проблема.Ове особе би требали да припреме наставници кроз давање инструкција, претходним обавештавањем и сл.и то током претходног обиласка места и објеката која се планом екскурзије планирају посетити.

6.6.Хигијенска правила ђачких екскурзија

Од сваког наставника или друге особе која је одговорна за планирање, организацију и извођење ђачких екскурзија, очекује се да познаје и да се придржава следећих хигијенских правила:-да наставник познаје здравствено стање сваког ученика,јер од тога зависи да ли ће ученик уопште моћи ићи на екскурзију, какву ће имати заштиту или третман током екскурзије и какве ће обавезе у току припреме,реализације и након завршетка екскурзије добити;-од сваке екскурзије у природу треба очекивати благотворно деловање на зравље, кондицију и расположење ученика;-од исхране на екскурзији зависи издржљивост и расположење ученика;-на екскурзијама не треба јести сувише масну и меснату храну, нарочито лети, јер се од ње много жедни;-није свака изворска или бунарска вода за пиће, па треба обраћати пажњу на то какву воду ученици пију;

36-вишедневне екскурзије ће бити успешне нарочито ако ученици имају одговарајући одмор и сан, па је због тога потребно осигурати одмор, да ученици спавају 8 до 9 часова, да се релаксирају и да имају удобан смештај;-за време извођења екскурзије ученици не би требали да се сувише замарају, па због тога треба обилазити само оно што има истинску вредност и осигурати да ученици сваки дан имају довољно одмора од пешачења и разгледања;

-у објектима у којима се ученици смештају, морају пустојати добри услови за одржавање личне хигијене- прање, умивање, купање,-на екскурзијама свако чува своје и туђе здравље.

6.7. Извођење ђачке екскурзије

Екскурзије се изводе према унапред утврђеном плану и детаљно извршеним техничким припремама.За једнодневне и вишедневне екскурзије одговорни су директор школе, вођа екскурзије, поједини наставници и друго задужено особље, а за краће наставне изласке углавном је одговоран наставник. За време извођења екскурзије наставник настоји одржати дисциплину јер од тога зависи читав успех екскурзије.Због тога он настоји да се строго држи плана екскурзије, неће дозвољавати непотребно удаљавање појединих ученика и служиће се кратким налозима без сувишног објашњења. Извођење или ток екскурзије, према Николи Филиповићу обухвата:1.путовање(које мора бити удобно јер од тога зависи расположење и успех екскурзије) до одредишта, уз успутне одморе, исхрану, посмтрања и посете;2.смештај или окупљање на појединим местима;3.ступање наставника у везу са кустосима, водичем и другим особљем;4.припрема и опремање места екскурзије за нормалан наставни рад(уколико је то потребно);5.долазак ученика и наставника, према предвиђеном плану, на предвиђено место;6.рад ученика и наставника на том месту (уз одговарајућу помоћ стручних лица); Никола Филиповић је нарочито нагласио значај:1.саопштења циља и задатака који ће се екскурзијом моћи остварити како би ученици могли усредсредити пажњу на посматране објекте, процесе, односе, а уз то и унапред знали на који ће се начин одвијати излагања, показивања, кретање и друге активности;2.начелних информација које се ученицима пре одласка на екскурзију дају да би они лакше могли пратити и опажати током извођења екскурзије;3.на конкретна питања прећи тек након уводног излагања и од ученика затражених објашњења;4.наставу на екскурзијама завршавати глобалном проценом утисака и сазнања ученика и настојањем да се истакне оно што је посебно значајно за општу културу ученика, опредељење и животно усмерење при чему ”Сажето, прегледно, импресивно и аргументовано заокруживање процеса учења, остваривање проблема за дањи рад, размишњање,провјеравање, повезивање са новим садржајима наставе- највише се јавља у вишечасовним екскурзијама” ( Филиповић ,1980:149).

37

По доласку у објект предвиђен за посету,сви ученици се окупе на погодном месту или некој просторији.Ту им се нешто каже о карактеру објекта, колико имају времена за посматрање, како ће посматрати и бележити и где ће се након тога сакупити.Уз то, скрене им се пажња на понашање и могуће опасности.У неким случајевима обезбедиће се чело и зачеље појединих група ученика.На сваком месту где се посматра ,наставник настоји да се сви ученици најпре окупе око онога што се посматра и да се поставе тако како би могли сви добро видети( нпр. у круг, полукруг или испред посматраног објекта). Час на екскурзији не би требало дуже да траје од нормалног часа у учионици јер дужа непрекидна посматрања немају ефекта и замарају ученике.

Према Ђ. Лекићу (1974), час на екскурзијама треба да има специфичну структуру коју чине два дела. У првом делу сви ученици посматрају, док наставник или ангажовани стручњак показују, демонстрирају и објашњавају. У другом делу посматрају мање групе, које су претходно формиране да би извршиле одређене задатке. Тада наставник или стручњак са ученицима разговарају и одговарају на њихова питања,а ученици истовремено бележе,скицирају.снимају и узимају узорке за збирке или материјал за каснији рад по повратку са екскурзије. Потом следи сређивање утисака.Наставник сажето понавља шта је посматрано, утврђује да ли су ученици уочили оно што је битно, какав су утисак стекли и да ли је тај утисак целовит. Ученици траже објашњења за оно што им није довољно јасно, разумљиво или нису уочили при посматрању. Ученици се на екскурзијама брзо замарају,па су због тога сви делови часа временски ограничени,а нарочито време за сређивање утисака. При напуштању објекта наставник или задужен ученик се пред свим учесницима захвале руководиоцу што им је омогућена посета и да том приликом нешто ново и занимљиво виде и тако науче.

6.8.Завршне(закључне) или накнадне активности

Накнадне или закључне активности предестављају значајну фазу.Оне следе по повратку са терена и извршавају се по правилу у учионици, школској радионици, кабинету или другим погодним школским објектима. Завршним радом сумирају се утисци са екскурзија, верификује план и разговара о владању ученика. На темељу стеченог искуства и извршених посматрања , прикупљеног материјала и стечених знања следи даљи рад.У ваннаставним активностима или радећи код куће, појединачно или у групама, ученици обрађују током екскурзије сакупљен материјал, правећи колекције или збирке (фотографија, разгледница,хербаријума и сл.),пишу извештаје или обављају допунске активности као што су прикупљање информација из уџбеника и шире литературе, изводе допунска посматрања или одговарајуће друге активности. Тако сређене податке они могу родитељима, наставницима и другим ученицима презентовати у виду изложби, наступа у школским радио и тв емисијама или читањем реферата у даљем наставном раду. 38

Оваквим завршницама ,екскурзијама ће се не само истински приближити теорија и пракса, школа и њено окружење, него ће и снажно деловати на ученике да се према учењу активно односе.

7.ЕКСКУРЗИЈЕ У НАСТАВИ ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА

Екскурзије су веома важне у квалитетном извођењу наставе ликовног васпитања.Оне омогућавају проширење визуелних утисака и искоришћавања визуелног и ликовног материјала,јер визуелни свет се не може ограничити само на учионицу или простор за цртање. Настава ликовне културе се управо и темељи на чињеници да је свако дете јединствено у својим могућностима и способностима, па има право да

буде васпитавано и образовано према сопственим али и друштвеним потребама.Деца се међусобно разликују у способностима ликовног изражавања,а наставна пракса треба подстицати те разлике.Један од облика подстицања ученика је и извођење екскурзија са циљем остваривања ликовних циљева и задатака. Ликовна култура је процес који открива и потиче развој опажања, мишљења и изражавања ученика одређеним ликовним елементима у одређеним ликовним техникама.Eкскурзије помажу да се у реалном окружењу ученици навикавају на посматрање објеката реалног света који ће им послужити као подстицај за креативно изражавање.С обзиром да су екскурзије врста педагошке делатности, она се мора огледати у свим педагошким елементима као што су:циљ, садржина, трајање,припрема, извођење, верификација и сл. Циљ екскурзије је одлучујући фактор из којег произлазе сви остали циљеви у смислу да ли је екскурзија искључиво ликовне природе или има и друге задатке и садржину.Важно је одредити шта се жели постићи екскурзијом у било којој области.Она може стајати на почетку једног циклуса обраде градива, када је схватамо као полажење од праксе,а може бити и завршна активност једног циклуса, када је схватамо као примену стеченог знања. Наставници морају бити оспособљени за извођење екскурзија у смислу остварења садржаја који ће њоме бити обухваћени.Екскурзија не сме бити сведена на шетњу и на куповину сувенира, већ ученици уз помоћ наставника морају да обогаћују своје искуство у живој и неживој природи, да се упознају са становништвом датог краја, њиховом историјом, обичајима и културним обележјима. У ликовном васпитању екскурзије имају значајну улогу јер оне омогућавају:

-проширивање визуелних утисака и искоришћавање визуелног и ликовног материјала јер ништа не остаје тако упечатљиво, нити се урезује у сећање и ништа не оставља трајне успомене као оно што се непосредно, искуствено, дубоко емотивно доживи и види очима;

39

-оне су незаменљиво средство за развијање друштвености, стварања истинског другарства и пријатељства међу ученицима, узајамног поверења као и зближавања ученика и наставника;-пружа могућност наставницима да боље упознају ученике, да код сваког од њих открију нешто ново, да уоче понеку дотле непознату црту њихове индивидуалности, а с друге стране пружа могућност ученицима да на нов начин упознају личност наставника;-она је незаменљиво средство за неговање и развијање љубави према домовини и њеним људима;-оспособљава за живот и рад у промењеним животним условима.

Када се утврде све компоненте екскурзије приступа се њеној организацији која обухвата стручно-педагошки и организациони аспект.Стручно-педагошки аспект утврђује садржаје, њихов обим и начин обраде и прикупљање документације,а организациони предвиђа све радње које су потребне да се дође до одређеног места, да се тамо борави и поново врати у школу.Важно је наравно обезбедити сигурност деце на екскурзији, исхрану, спавање, безбедну вожњу, заштиту од хладноће и остало.Веома је важно да се припреме за екскурзију врше заједно са децом, јер управо деца треба да

упознају све стручне и организационе аспекте екскурзије.Стручни аспект чини све оно што ће деца посматрати, уочавати и упознавати, а уз то и рад на стручном припремању,читању текстова који се односе на садржаје који ће бити циљ екскурзије и задаци који ће поједини ученици имати на самом терену.Веома је важно да ученици буду добро припремљени за екскурзију јер су такве екскурзије квалитетније и занимљивије.

Сваки ученик треба да се и психолошки и стручно припреми како би у оквиру целине бележио део запажања, снимио део стварности и прикупио информације за који је задужен.Те послове могу радити и групе ученика, да би касније реферисали о свом делу задатка.Сва деца треба да знају час доласка, како се иде, колико чега треба понети, када се стиже, где се ноћи, шта ће се којим редом видети. То је неопходно да се изгубљено дете поново прикључи групи, да се на време припреми потребан материјал и др.Добро би било да група не буде већа од 15-ак ученика при посматрању објеката, музеја, манастира и сл.Наравно, наставник треба добро да познаје све оно што ће се посматрати.

На екскурзији се не може предвидети више нових информација него што је обим могућности ученика одређеног узраста.Зато се врши и селекција материјала.Посете се морају ограничити на одабране објекте који су деци разумљиви и прихватњиви.Свака екскурзија треба да се по завршетку процењује у разреду, да се резимирају сазнања, систематизују и обраде.Само таква екскурзија може бити значајна у процесу ликовног васпитања јер је управо завршна реализација у учионици представља остварење циљева због којих је и изведена екскурзија.

40

7.1.Циљ екскурзије у ликовној култури

Данас се ликовна култура у основној школи налази у непрекидном развоју,где се деца захваљујући креативности наставног плана и програма све слободније и ликовније изражавају. Нови програм темељи се на развијању и праћењу процеса рада, креативних и изражајних компонената које се динамички смењују у току стваралачко-изражајног процеса.Ликовна делатност је један облик визуелног сазнања, посебан облик комуникације између природе и субјекта, као и међу субјектима посредством уметничког дела, она је увек стваралачки процес,јер се траже и налазе нова решења.Зато је један од темељних задатака наставе ликовне културе да открива и развија стваралачке способности ученика као основе за освештавање ликовно-језичких структура. Ученици на екскурзији могу остварити непосредан контакт са природом, обогатити искуства о живој и неживој природи, о вези између биљног и животињског света.Могу се довести у директну везу са мештанима тога краја, њиховом историјом, обичајима и културним обичајума.

Екскурзијом на подручју Сремских Карловаца ученици ће упознати како природне лепоте овог краја, тако и делове бурне и занимљиве историје кроз бројнe остатке прошлости.

Осим природних лепота ученици могу видети обиље културно историјских споменика из различитих временских периода.Обићи ће

Патријаршијски двор и упознати се са ризницом двора (тј. Музејом српске православне цркве), обићи ће Саборну цркву Светог Николе ,Католичку цркву,обићи ће Карловачку гимназију са уласком у свечану салу и спомен библиотеку,градским музејом, а крај чесме –фонтане “Четири лава”ће се упознати са богатом историјом овог краја.Вожњом ауто-возићем до Стражилова посетиће гроб познатог песника Бранка Радичевића и упознати његову емотивну везаност за Карловце кроз његову поезију.Са Стражилова се види леп поглед на карловачке винограде и то је прилика да упознају богату винарску прошлост и умеће прављења вина.Ако постоји могућност било би добро да посете и стари подрум са бурадима старим и преко 100 година у којем су се чувала најпознатија карловачка вина.Кроз приче о томе како је изгледала берба грожђа и како се то некада радило, ученици могу да стекну нова искуства,а самим тим и нове инспирације.

Богата историја овог краја, архитектура, грбови ,печати ,виногради, берба грожђа, песме Бранка Радичевића и његова љубав према Карловцима ће бити велика инспирација за ликовно изражавање ученика који ће на свој начин пренети утиске које су стекли разгледавањем овог живописног краја. 41

8. СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

8.1. КРАТКИ ИСТОРИЈАТ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

Стара разгледница Сремских Карловаца

Сремски Карловци налазе се на обронцима Фрушке Горе, на 57-ом километру од Београда, а на 11-ом од Новог Сада. У овој

вароши, током векова више пута паљеној и пустошеној, сачувало се, захваљујући богатству историјских догађаја уз мноштво културно-историјских споменика. Хронолошки се развој Сремских Карловаца може пратити још од најстаријих дана. Калакача, Лака Стаза, Селиште познати су локалитети неолитске културе.

Кроз Карловце су пролазили Грци и Келти и ту се задржавали краће или дуже време. Римљани су, осим стратешке важности (саобраћајнице и систем утврђења подигнутих обалом Дунава - тзв. „лимес”), увидели да је овај део фрушкогорског Срема погодан за гајење винове лозе.

42

Римски император Марко Аурелије Проб

Један од римских императора с краја трећег века нове ере – Марко Аурелије Проб, пресадио је ову племениту културу у околини Дивоша. Тако уз лимес, који је овуда пролазио и штитио Империју од варварских најезда, римски период у историји Сремских Карловаца је уједно и период зачетка виноградарства у овим крајевима.

Римски лимес (изглед фортификације)

У време великих сеоба, од V до VII века на овим просторима су, краће или дуже времена, боравили Источни Готи или Гепиди.Пропашћу ових последњих, нестаје сваки траг о насељима у карловачком атару у наредних седам и по векова. У писаним документима место се први пут помиње као тврђава Каром 1308. године. Незнани остаци овог утврђења могу се и данас видети на узвишењима изнад зграде Магистрата. Место је припадало разним племићким породицама. До 1521. године Каромом је господарила угарска племићка породица Батори. Те године је турски војсковођа Бали-бег освојио Каром, срушивши тврђаву која више није обнављана. Наредних 170 година Сремски Карловци ће бити део турске империје. О Сремским Карловцима је остало доста података из тог периода, забележених у путописима аустријских посланика. У једном од ових путописа, чији је аутор био Антун Вранчић 1533. године, први пут је забележено словенско име Карловци.

На крају Великог бечког рата (1683-1699), посредовањем Енглеске и Холандије, између Аустрије, Пољске и Венеције са једне, и Турске, са друге стране, склопљен је 26. јануара 1699. у свету познати Карловачки мир. Преговори су трајали 72 дана, а на узвишењу, на којем су дипломате преговарале, фрањевци су касније подигли Капелу мира.

43

Приликом закључивања Карловачког мира први пут у званичној дипломатији коришћен је

округли сто (детаљ са бакрореза).

Карловачким миром Турци су потиснути са ових подручја и тек повремено прелазиће Дунав у пљачкашким налетима на територије које су изгубили. Од тада, историја Сремских Карловаца више ће се везивати за историју Хабзбуршке монархије.

Најзначајније поглавље у историји Сремских Карловаца и историје Срба у Војводини је XVIII век. Сремски Карловци ус постали центар јавног, политичког, просветног и уметничког живота Срба настањених северно од Саве и Дунава. На основу Привилегија аустријског цара Леополда I из 1690. године, Србима је загарантована слобода вере, право избора архиепископа и црквене власти. На првом народно-црквеном сабору у Крушедолу 1708. године основана је Митрополија са седиштем у истоименом манастиру. Митрополија је пренета у Сремске Карловце тек одлуком Трећег народно-црквеног сабора одржаног 1713. године у време митрополита Вићентија Поповића.

У условима материјалног, политичког и културног успона у Сремским Карловцима су, двадесетих година XVIII века отворене прве више васпитно-образовне установе код Срба. О раду ових школа бринули су се сами митрополити, доводећи учене људе из Русије за учитеље и издржавајући школу и њене ученике.

Централистичке тежње и кочење развијања националне свести међу Србима биле су основ политике бечког двора, пре свега, царице Марије Терезије.

44

У оваквим околностима важну улогу је одиграо митрополит Стефан Стратимировић, који је својим угледом и везама, али и активном политиком, заслужан за издавање царске повеље 1791. године. Тим чином обнародовано је оснивање прве гимназије у српском народу. Карловачка гимназија отворена је 1. новембра 1792. године. Три године након оснивања гимназије, основана је и богословија, друга у православном свету, одмах после Кијевске духовне академије.

Карловци у 19. веку: Српски народни покрет 1848-49;Мајска скупштина 1848.(Павле Симић, литографија).

У време бурних револуционарних година 1848. и 1849, у Сремским Карловцима су се одиграли судбоносни догађаји за политички живот војвођанских Срба. Митрополит Јосиф Рајачић сазвао је сабор, у историји познат као Мајска скупштина, на којем је проглашено Српско Војводство, у чијем саставу су се нашле области Бачке, Барање, Срема и Баната. За војводу је изабран аустријски пуковник Србин Стеван Шупљикац, а дотадашња Митрополија проглашена је Патријаршијом. Титулу патријарха понео је сам Јосиф Рајачић. Изабран је Главни народни одбор, а формирани су и политички, економски, финансијски и други одбори. Године 1860. Српско Војводство прикључено је Угарској.

У Карловцима се 1904. оснива и прво српско Соколарско друштво. Након завршетка I светског рата Сремски Карловци улазе у састав Државе Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године. За време II светског рата место је било у саставу Независне Државе Хрватске. Сремски Карловци су ослобођени 23. октобра 1944. године.

Данас у Сремским Карловцима живи око 9000 становника, тако да, иако мала бројем становника, ова варош има велики значај у српској историји, култури и духовности.

8.2. Бурна прошлост

Сремски Карловци и њихова поља леже поред Дунава и били су у праисторијско и историјско доба путања којом су се селили различити народи са истока и запада Европе на Балканско полуострво, а одатле у Малу Азију и обратно.

Могући изглед станишта на Лакој стази ( неолит) Утеге за мрежу, камена секира,батови,коштана шила, игле и уломци керамичких посуда (Лака стаза)

Михаљевачка шума и карловачка поља Лака стаза, Караш и Селиште позната су праисторијска насеља, а уједно и радионице оруђа готово из свих епоха млађег каменог и бронзаног доба, а са нешто мање остатака и из гвозденог доба. Праисторијски човек бавио се у карловачким пољима риболовом, ловом на дивљач, сточарством а у малом обиму и земљорадњом, као што потврђују коштане удице, будаци од јеленских рогова, животињске лопатице, камени батови, длета и кремени ножеви нађени на Лакој стази и Селишту. Највише археолошких предмета оставили су Римљани, који су почетком наше ере коначно заузели Срем, колонизовали га, утвридили границу кулама стражарницама и тврђавицама, а поред Дунава, од Земуна до Осијека, изградили пут поплочан опекама. У Карловцима су, повише зграде данашњег Градског народног одбора (Магистрата), саградили тврђавицу, коју су Хуни разорили. Кад год се одрони покакав лесни слој брега са некадашње римске тврђавице, редовно се укаже римска гробница са људским костима и загробним даровима.

46

Оваквих гробница налазимо и у карловачким пољима (Матеју и Реметици), где су римски ветерани имали и обрађивали своје поседе, где су умирали и били сахрањивани. За време Сеобе народа, обично су се у споразуму са Источноримским царством задржавали разни германски народи у Срему и на северним границама државе дуже или краће време, да је бране од напада других народа. Од тих германских народа остали су Гепиди у карловачком пољу Ровинама своје гробље. У једном гробу нађена је позлаћена сребрна фибула. Средином седмог века насељавају се у Панонији Авари и Словени, но ускоро Франци уништавају аварску државу. После Франака Сремом владају: Бугари, Византинци и Мађари. У XII веку Сремом су коначно завладали Мађари.

На рушевинама карловачке римске тврђаве подигли су тврђаву Каром, поделили су Срем на спахилуке и увели феудални систем.

Портрет краља Драгутина

Када је 1282, српски краљ Драгутин предао престо брату Милутину, добио је од свога шурака мађарског краља Ладислава на управу Срем, Мачву са Београдом, Соли и Усору. Тим је областима управљао од 1284. до 1316., под именом "сремског краља". Народна традиција, коју је забележио Јован Рајић, а по њему и други (Илија Округић Сремац), каже да је краљ Драгутин имао своје дворе на Краљевом брегу у карловачком пољу и да је у пољу Матеју саградио чесму и пештару у којој је као испосник провео последње дане свога живота. Према уговору у Тати (1403) деспот Стеван Лазаревић добио је од мађарског краља Жигмунда неке поседе у Срему и градове Купник (Купиново), Земун, Сланкамен и Митровицу, које је поседе касније уживао и деспот Ђурађ Бранковић. За време сремских деспота, унука Ђурђа Бранковића, Змај Огњеног Вука, деспота Ђорђа и Јована, Мајке Ангелине, деспотице Јелене и њеног другог мужа деспота Иваниша Бериславића, подигнути су у Фрушкој гори манастири Опово, Шишатовац и Крушедол. Историчар К. Јиричек пише да је Срем у то време био потпуно посрбљен.

47 Године 1521. заузео је султан Сулејман Београд и Шабац, а његов војсковођа Балибег пређе преко Саве, заузме и разори деспотски град Купник и карловачку тврђаву Каром. Карловачко становништво појачано је насељеницима из других српских насеља и брзо се снашло у новим приликама. Ступило је у службу турске војске, одржавало је мост на Дунаву код Петроварадина у исправном стању и доносило грађу за топове на Петроварадинској тврђави. Разни царски изасланици који су током XVI и XVII века путовали лађом из Беча у Цариград поред Карловаца, забележили су у својим путописима да су карловачки виногради лепо обрађени, да је вино одличног квалитета. Надаље, да су становници у Карловцима Срби и да у вароши постоје три православне цркве, а  1632. да је поред Саборне цркве постојао женски манастир.

Године 1683, били су Турци под Бечом потучени и цар Леополд I настави са савезницима рат. Царска војска заузме 1687. године Карловце, а 1689. Скопље, Пећ и Призрен. После успеха царске војске на бојном пољу, ређали су се неуспеси. Царска војска морала се повлачити, а са њоме и патријарх Арсеније III са многим народом који се дигао на оружје. Тек око Будима, Сентандреје и Коморана зауставио се патријарх са избеглим народом. Рат се наставио и после победа царске војске код Сланкамена и Сенте, где су учествовале и српске чете под војводом Монастерлијом, састављене од избеглог народа, пристале су ратујуће странке да се рат заврши и одредиле да се у Карловцима склопи мир. На крају Карловаца саграђена је од дасака дворана за конференције и jош четири дворане за посреднике и зараћене странке. Ту је 26. јануара 1699. године потписан чувени Карловачки мир и на том месту саграђена је око 1710.године од скупљених дарова Капела мира .

Карловачки мир склопљен 1699- приказ тока преговора (бакрорез 1699/1700)

48

После склопљеног мира Карловци су постали погранично место, имали су контумац и велики део трговине ишао је сувоземним и воденим путем преко Карловаца.Године 1713. Карловци су одређени за седиште српског православног митрополита и од тог доба митрополија носи име Српскоправославна митрополија карловачка.Око 1714. Сазидан је Митрополијски двор у карловцима, који је послужио као стан митрополитима и патријарсима све до 1892, када је почела градња данашњег двора.

Битка код Петроварадина 1716. ( бакрорез)

Дунав је у 18. Веку текао сасвим поред вароши, тако да је на месту где се данас уздижу зграде Народних фондова, Основне школе, Дома културе било све до 1790. Дунавско корито. Бранков трг није био тако широк као данас, у средини трга налазио се комплекс кућа који је 1784. изгорео.Лева страна састојала се од самих ћепенака, то је био део карловачке чаршије. Године 1716. започео је нови рат против Турака, но код Петроварадина су Турци били потучени, 5.августа 1716, а при повлачењу су опљачкали и попалили Карловце.У име ратне одштете Карловци су добили од цара Карла VI три пустаре и једну од њих, Јарковачку пустару уживали су Карловчани све до1946.године. Карловцима је управљала Дворска комора до 1730.Те године је даровао цар Карло VI Карловце и шест коморских места (Беочин, Буковац, Каменицу, Лединце, Крчедин и Сланкамен) као донацију фелдмаршалу, барону Георгу Офелну.Од 1735. Држи спахилук у закупу Андреј Андрејевић, петроварадински поштар.Године 1745. Откупио је Дворски ратни савет спахилук поред Саве и Дунава и основао Славонскосремску војну границу са седиштем у Карловцима.Ту је седео граничарски капетан који је водио цивилну и војну управу.Да би се боље унапредила трговина и занатство у Војној граници, подељене су биле неким местима веће градске слободе.Тако су Карловци 1753. прОглашени за слободну војничку варош. Карловцима је управљао слободно изабрани магистрат,састављен од председника општине, који је уједно био и судија, бележника, два грађанина сенатора, два синдикуса (судије истражитеља и правног референта). 49

Судило се у свим грађанским споровима и мањим кривичним случајевима.Поред тога, постојало је веће од 12 чланова,тзв. Спољни сенат.За мање и ситније преступе била је надлежна полиција.Полицијски комесар и два члана Спољњег сената сачињавали су суд. Карловачко становништво није имало једнака права.Оно се делило на грађане и контрибуенте.Грађани су могли постати само трговци и занатлије, али су се морали одликовати људским врлинама и притом бити имућни, да би

могли сносити све врсте пореза и према потреби бесплатно обављати разне општинске послове.Грађанство није било наследно, него се морало заслужити.Грађани су уживали велике повластице.Нису могли бити за своје кривице осуђени на батине, него на новчану казну. Казну затвора нису издржавали са другим затвореницима, већ у посебној соби у Магистрату у тзв. грађанском затвору.Све остало становништво били су контрибуенти (пореске главе).Посебну групу становништва чинили су учени људи са дипломама(професори Гимназије и Богословије, свештеници и магистратски чиновници).Они су уживали грађанска права, али нису могли бити бирани за чланове Сената.Племићке породице, ако су живеле у Карловцима, уживале су грађанска права, али су плаћале порез као и други грађани, јер на територији Војне границе нису племићима признаване никакве посебне привилегије.Једино католички и православни пароси били су опроштени од плаћања пореза на своје имање, па неко време и њихове породице, ако су живеле у заједничком домаћинству. За време турске владавине становали су у Карловцима Срби и нешто мало Турака. После ослобођења од Турака досељава се у Карловце поред Срба из других српских покрајина и понеки Немац занатлија. Тако је при попису од 1702. било у Карловцима већ 10 римокатоличких породица, укупно је било 1.500 становника. Београдским миром (1739) изгубила је Аустрија Београд и северну Србију и све римокатоличко становништво напустило је Србију. У Карловцима населила се 51 породица сиромашних занатлија и надничара, Немаца и нешто Буњеваца, и на крају вароши саградише насеље које се и данас назива Швапска. У исто време са патријархом Арсенијем IV Шакабентом населило се у Доњем крају и Белилу 50 српских породица из околине Пећи, Призрена, Метохије, Старог Влаха и Копаоника. Надаље, око 300 породица Арбанаса Клименти, који су у Карловцима само презимили, населиле су се у равном Срему, у Никинцима и Хртковцима. Почетком Француске револуције населило се из Елсаса  у карловце око 30 немачких породица, а 1811-1814 насељава се око 65 хрватских породица из Хрватске, из предела око горњег Карловца, нешто Славонаца  и Подраваца. Током XVIII, XIX и XX века па до данас трају појединачна насељавања. Према попису од 1931. године у Карловцима је нађено 5.687 становника; од тога је било 3.210 православних, 2.304 римокатолика и 73 становника других вероисповести. Према општинским подацима било је априла 1941. године у Карловцима 6.071 становник (Срба 3.494, Руса 31, Хрвата 1.846, Немаца 506, Мађара 130, осталих 66), а после ослобођења у децембру 1944. општинским пописом становништва нађено је 4.063 лица. Мањак је износио 2.099 лица или 25 одсто.

50

Главно занимање карловачког становништва било је у прошлости а и данас виноградарство и воћарство. На карловачким пољима, нарочито поред Дунава, успева врло добро винова лоза, која даје одлично квалитетно вино и оно је било у XVIII и XIX веку позната винска марка у Бечу и аустријским земљама. Године 1880. било је у карловачким пољима под виноградом 2.983 јутра земљишта. Осамдесетих година прошлог века задесила је карловчане велика несрећа: филоксера је уништила све карловашке винограде. Карловчани почеше сиромашити, но захваљујући неколицини агилних карловачких грађана, са Марком Поповићем Смотром на челу, почеше Карловчани садити нове винограде на америчкој подлози  и већ почетком XX века већи део карловачких поља био је поново засађен виноградима и карловачко вино из нових винограда

одршало је стари глас одличног вина. Поједини извозници, као на пример Петар Костић, успевали су да свој бермет пласирају чак у Америци. Од 1753. године Карловчани су били опроштени служења у војсци, да би се успешније могли бавити трговином, занатством и виноградарством. За опрост од служења у војсци плаћали су посебан порез тзв. контрибуцију. Но 1808. године, за време Наполеонових ратова, оснива се "грашданско воинство". Карловци су давали две чете војника. Официри су им били карловачки грађани, занатлије и трговци, а њих је на предлог Магистрата постављала генерална војна команда у Петроварадину. Војници су носили цивилно одело, само недељом вежбали су се војничким вештинама. Дужност им је била да поседну градове кад оперативна војска оде на бојиште. Карловчани су били обавезни, у мирно доба уз награду а у ратно бесплатно, својим колима да превозе војску, војну опрему и храну, да приме на преноћиште војнике и све оне које одреди власт, а то је био велик кулук за већину Карловчана. Надлежна виша власт је била генерална војна команда најпре са седиштем у Осијеку, а од 1784. у Петроварадину. Врховна власт је био Дворски ратни савет у Бечу. До 1745. године општинска управа у Карловцима била је у српским рукама. Општином је управљао кнез са већем. а званични језик био је српски. Са оснивањем Војне границе, 1745, званични језик постаје немачки. Председник општине и сенатори морали су бити вични немачком језику у говору и писму. Од 1780. генерална војна команда постављала је све чиновнике и то искључиво Немце и такво стање било је све до 1848. године. На Мајској скупштини у Карловцима, 13. маја 1848. по новом календару, проглашени су Срем, Бачка и Банат Српском Војводином. Карловци су постали средиште Српске Војводине, седиште Главног народног одбора, Главног стана српске резервне војвођанске војске, Главне болнице, Магацина за муницију, а неко време и седиште Главног штаба оперативне војске, но већ у јесен1849. сели се управа Српске Војводине у Темишвар. Године 1860. укинута је Српска Војводина, а царским рескриптом од 8. јуна 1871. укинута је и Војна граница. Генерална војна команда у Петроварадину припојена је загребачкој, а манифестом од 15. јуна 1881. припојена је цивилној Хрватској и стављена под управу бана и Хрватске земаљске владе. Том приликом Карловци су проглашени градом са уређеним Магистратом, подвргнути директно под жупанију у Вуковару.

51 Навикнути још под Турцима да из сопствених средстава издржавају своје културнопросветне установе, Срби су то чинили и после пресељења у ове крајеве.

Већ од 1728. године постоји у Карловцима Латинска школа, а када се указала потреба да се у Карловцима оснује гимназија, родољубљиви Срби Карловчани са Димитријем Анастасијевићем Сабовом на челу и другим човекољубљивим људима са стране, 1791. године оснивају својим прилозима Гимназијски фонд, из којег ће се без прекида издржавати Српска гимназија у Карловцима већ сто и тридесет година. Да би се у њој могли школовати и сиромашни, а одлични ђаци са стране, карловачки митрополит Стефан

 

Потврда Дворске канцеларије у Бечу царских привилегија Србима 1743. год.

Стратимировић оснива Благодјејаније, у коме је, током 116 година, сваке године 50-100 ђака уживало бесплатну храну. Стратимировић је основао и фонд за издржавање Благодјејанија. На тај начин се помоћу Карловачке и нешто млађе Новосадске Српске гимназије школовани први наши учени људи у већој маси. Данас у Карловцима ради Основна школа, Потпуна мешовита гимназија, Мешовита учитељска школа, Школа ученика у привреди и Забавиште. Од просветнокултурних и научних установа Градски музеј, Архив Историјског института САН-а, Градска књижница и читаоница, Завод за виноградарство и воћарство и др. За време злогласног Велеиздајничког процеса у Загребу неколико родољубљивих Карловчана били су затворени и неки осуђени због велеиздаје, но то их није омело да учествују као добровољци у Балканском рату, као и у Првом светском рату у Добруџи и на Солунском фронту. Преко 250 Карловчана провели су Први светски рат у врло тешким приликама, у тамницама петроварадинске и арадске тврђаве и логорима у Белишту, Осијеку, Копривници и Турњу, многи као таоци. Неки од ових оставили су своје кости по разним логорима, а неки су били стрељани због велеиздаје.После победе на Кајмакчалану, Добром пољу, убрзо су српске и савезничке трупе очистиле Србију од непријатеља, прешле преко Дрине, Саве и Дунава и запоселе све земље насељене Србима, Хрватима и Словенцима, и крајем новембра 1918. године свечано ушле и у Карловце. После проглашења уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у Београду 1. децембра 1918, у Карловцима је образован Карловачки срез и друге установе.

52 У току Другог светског рата, који је избио 6. априла 1941. године и по својој свирепости био за српски народ најкрволочнији од свих ратова и највише га жртава стао,  у разним борбама погинуло је 67 Карловчана, док је 340 Срба и Српкиња Карловчана побијено на најсвирепији начин по логорима на Јадовну, у Старој Градишки, Јасеновцу, Сремској Митровици, Госпићу и другим местима.После ослобођења Београда, 1944. године ни Карловци нису дуго чекали на своје ослобође

53

8.3. KУЛТУРНО ИСТОРИЈСКИ СПОМЕНИЦИ

Тешко да постоји мањи градић с већим палатама од Сремских Карловаца. Већину тих монументалних здања подигао је патријарх Георгије Бранковић крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, док је био на карловачком патријаршијском трону. Изградио је Стефанеум, богословски Интернaт, Партијаршијски двор... Довољно је било да се један тадашњи локални кафеџија

наруга како ће између црквених палата отворити крчму па да Бранковић, већ сутрадан, и тај плац огради и на њему сазида зграду црквено-народних фондова, данашњу зграду Богословије ...Јер, могло му се и хтело му се! А и имао је чим... Иза његовог неимарског дела стајала је Српска банка из Загреба, у то време трећа банка по финансијској снази у Аустро-Угарској! У Бранковићево време Карловци су доживели врхунац свог сјаја, како спољашњег, тако и духовног, културног, педагошког...

8.3.1.КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА

Током XVIII века писменост у српском народу је била слабо раширена, изузев код свештеника, калуђера и имућних људи. Такво стање приметили су ондашњи митрополити који су често слали молбе аустријском двору, са намером да се дозволи оснивање школа у Сремским Карловцима. Аустријски цареви нису благонаклоно гледали на ове тежње, сматрајући да би школе штетиле војничком духу Срба.

Године 1728. митрополит Мојсије Петровић отвара школу у којој је предавао угледни руски учитељ Максим Суворов, по којем и школа добија име. Митрополит Павле Ненадовић основао је 1749. године Латинску школу, која се, после митрополитове смрти (1768), угасила, заједно са још неким школама које су у то време постојале у Сремским Карловцима (клирикална, славјано-јелинска, славјано-граматическа).

Доласком Леополда II на хабзбуршки престо, делимично се мења и политика аустријских царева према Србима који су живели на овом подручју. Овакву ситуацију користи митрополит Стефан Стратимировић и добија дозволу од бечког двора да се оснује гимназија у Сремским Карловцима. Захваљујући ангажовању митрополита и дарежљивости угледног карловачког трговца Димитрија Анастасијевића Сабова, који је приложио 20.000 форинти на име добротворног прилога, српски народ добио је прву гимназију у својој историји.

54

Настава у гимназији почела је 01.новембра 1792. године у згради бивше Латинске школе, приземној и ниској кућици облика слова „П”, у којој су се налазиле и учионице, али и станови за професоре и директора. Настава се одвијала на латинском и немачком језику, а због недостатка образованих људи међу

Србима, први директори били су Чеси и Словаци. У оквиру Гимназије постојали су „Благодјејаније”, интернат за сиромашне ученике и Конвикт за децу имућнијих родитеља. Од школске 1852/53 у гимназију се, новим школским програмом, уводи српски језик као матерњи језик карловачких ђака.

Од 1873. године Карловачка гимназија добија право полагања испита зрелости, али само уз присуство државног школског надзорника. Од тада па до 1918. године гимназија носи име „Српска православна велика гимназија карловачка”.

Крајем XIX века, по жељи патријарха Германа Анђелића, његов брат, сремскомитровачки прота Стеван прикупио је 325.000 круна у злату за подизање новог здања Карловачке гимназије, чије је темеље осветио патријарх Георгије Бранковић 1890. године. Пројектант нове зграде био је мађарски архитекта Ђула Партош, по чијој замисли је, мешавином жуте и црвене боје на фасади, дочарано средњевековно црквено градитељство.

Од 1956/57, са оснивањем осмогодишње основне школе, гимназија има четири разреда. Истовремено у згради гимназије радила је и учитељска школа, а од школске 1990/91 године, Карловачка гимназија постаје класична филолошка гимназија.

СПОМЕН БИБЛИОТЕКА

Библиотека Карловачке гимназије је најстарија школска библиотека у Срба. Основана је исте године када и Гимназија и данас поседује око 18.000 књига. Дародавци ове библиотеке били су углавном директори Гимназије, професори, бивши ђаци, добротвори, патрони, научна друштва и установе, књижари и издавачи. Међу највреднијим књигама свакако спадају фототипско издање „Мирослављевог јеванђеља”, „Четворојеванђеље” из Мркшине цркве (1562), „Служабник” Вићенца Вуковића из 1554, затим дела Захарија Орфелина, прва издања Доситеја Обрадовића, Вука Караџића, Бранка Радичевића, „Историја” Јована Рајића и многе друге.

Читаоница-Спомен библиотека Карловачке гимназије

55

8.3.2. САБОРНА ЦРКВА СВЕТОГ НИКОЛЕ

На месту данашње Саборне цркве, у XVI веку се налазила мања црква, истом свецу посвећена. Митрополит Павле Ненадовић је 1758. године одлучио да се сруши стара црква и да се на њеном месту отпочне са градњом нове Саборне цркве. Темељи су освештани 07. маја 1758. године, а прилозима митрополита, народа и манастира, она је, по плану израђеном у Бечу, завршена за четири године.

Саборна црква је грађена у барокном стилу као тробродна катедрала. На предњем делу цркве истичу се два велика звоника и један мали између њих. На прозорима се налазе витражи,

рад немачких мајстора, а изнад хорске апсиде је велики витраж Св. Николе.

У олтарском простору налази се велики иконостас који су осликали Теодор Крачун који је трагично настрадао и Јаков Орфелин. Крачун је осликао ликове јеванђелиста у угловима кубета и иконе у горњем делу иконостаса које су обложене позлатом 24-каратног злата. Јаков Орфелин је завршио радове на иконостасу. У дну иконостаса, са десне стране, налази се

престона икона Богородице са Христом, рад непознатих руских мајстора из XIV века. У олтарском делу смештен је свети ћивот са делом моштију Св. Арсенија Сремца, ученика Св. Саве и његовог наследника на архиепископском трону. Између олтарског дела и наоса постављена су два престола – са десне стране за патријарха, а са леве, за краља или престолонаследника.

За време патријарха Георгија Бранковића, познати српски сликар Паја Јовановић израдио је, по наруџбини самог патријарха, неколико слика са сценама из Старог и Новог завета, као и четири композиције на којима су представљени догађаји из средњевековне српске историје.

Фасада Саборне цркве преправљена је 1909/10 године, за време патријарха Лукијана Богдановића, према пројекту Владимира Николића.

У крипти Саборне цркве сахрањени су скоро сви карловачки митрополити и патријарси, изузев Арсенија III и IV, чији су земни остаци у манастиру Крушедол и патријарха Георгија Бранковића и Лукијана Богдановића, који су због честих поплава положени у за њих изграђену крипту Горње цркве.

56

8.3.3. ПАТРИЈАРШИЈСКИ ДВОР

Најмонументалнија грађевина 19. века у Војводини, подигнута 1894. године по пројекту

Владимира Николића, у класичном стилу 18. века.Капела у двору, посвећена светом Димитрију, а њен иконостас

радио је Урош Предић, 1896. године. Поред двора, једним каменим крстом обележено је

место, на коме је 1788.године изгорела капела светог Трифуна, коју је саградио цимермајстор Матија

Ерблингер. Парк је подигао патријарх Самуило Маширевић и у њему се налази старо дворско здање, са митрополијским

грбом у црвеном мермеру.

57

8.3.4. БОГОСЛОВИЈА

Претеча Карловачке богословије била је Мала клирикална школа, која је радила у оквиру Покровобогородичине школе митрополита Павла Ненадовића, отворене 1749. године. На Темишварском сабору (1790) одлучено је да се у Сремским Карловцима оснује Генерална семинарија, у којој би се образовао православни свештенички подмладак. Уместо семинарије, 01.фебруара 1794. митрополит Стеван Стратимировић основао је, о свом трошку, мало клирикално училиште. У то доба школа је имала два разреда, док су ученици сами обезбеђивали стан и храну, јер школа у почетку није била организована по узору на семинарије. Године 1797. митрополит је отворио „Благодјејаније”, где су сиромашни ученици Богословије и Гимназије бесплатно добијали стан и храну.

Краљевским рескриптом из 1868. године извршена је реорганизација карловачког училишта, те је Богословија почела постепено да се гаси, да би 1872. године престала са радом. Већ 1875. Богословија поново почиње са радом, а у њу су примани ученици са свршеном вишом гимназијом и положеним испитом зрелости. Школовање је трајало четири године, а настава се изводила на српском језику, изузев догматског богословља, које се предавало на црквено-словенском језику.

Од 1891/92 настава се одвијала у једном крилу нове зграде Гимназије. Ново име – Православна српска богословија у Карловцима, школа ће добити 1906. године и радиће без прекида све до Првог светског рата. Од 1920. школа је припадала Богословији Св.Саве, која је из Београда пресељена у Сремске Карловце, јер је у рату изгубила своју зграду. Одлуком Архијерејског сабора у мају 1967. бива проглашена за самосталну просветну установу под именом „Богословија Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима”, како се и данас зове. Настава се одвија у палати Црквено-народних фондова коју је пројектовао архитекта Владимир Николић (1901), а школу похађа око 180 ученика из земље и расејања.

58

БОГОСЛОВСКИ СЕМИНАР

Схвативши значај интерната за будућност богословије и њених ђака, патријарх Георгије Бранковић је одлучио да, о свом трошку, подигне семинар и у ту сврху прилаже 200.000 круна. Уз велику свечаност, камен темељац је положен на Ђурђевдан, 06.маја 1900. године. Семинар је делимично био завршен већ следеће године, али се тек у септембру 1904. у њега усељавају први питомци. Семинар се издржавао из фонда Саве Текелије и Црквено-школског (народног) фонда, а врховну власт над њим је имао Архијерејски синод са патријархом на челу.

Здање Богословског семинара пројектовао је Владимир Николић, користећи мешавину псеудовизантијских и исламских елемената са класичним. У згради се данас налазе спаваоне, читаоница и ТВ сала за ученике Богословије.

59

8.3.5. СТЕФАНЕУМ

Палата Стефанеум је 1903. године завршен као Семениште манастирских питомаца, али у ту сврху он никада није послужио. У то здање усељено је „Благодјејаније”, које је основао још раније митрополит Стеван Стратимировић, тако да је по њему и интернат добио име. У њему је редован живот отпочео школске 1908/09. године, а бесплатан смештај, храну и послугу имало је 40 питомаца.

После Другог светског рата, Стефанеум је доживео сличну судбину као и остала споменичка здања, а данас се у згради налази Институт српског народа, чији је оснивач Светска српска заједница (са седиштем у Женеви).

60

8.3.6. МАГИСТРАТ

Зграда магистрата изграђена је у периоду између 1808. и 1811. године у неокласицистичком стилу. Првобитно је била намењена за потребе гарнизона у Петроварадинској тврђави, али је уступљена слободном војном комунитету Сремских Карловаца. Изнад балкона зграде налази се грб града Карловаца.

У просторијама магистрата налазила се градска управа: градско веће и полиција. Најзначајнији догађај везан за ову установу јесте проглашење Српског Војводства са балкона овог здања маја 1848. године.

61

8.3.7. ИЛИОН – ПАЛАТА ПОРОДИЦЕ БАРОНА РАЈАЧИЋАГРАДСКИ МУЗЕЈ СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

Палата барона Рајачића грађена је у другој половини XVIII века (1836-1848), док данашњи изглед зграда добија рестаурацијом из 1920. године. Данас је у овој згради смештен Градски музеј Сремских Карловаца.

Музеј има више збирки које су подељене по спратовима. У подруму зграде налазе се археолошки остаци из околине Сремских Карловаца. На првом спрату музеја смештена су одељења посвећена гимназији, као и простор предвиђен за изложбе. На другом спрату се налази етнолошка збирка и галерија слика Милића од Мачве.

62

Милић од Мачве је одабрао за мотив једну историјску вредност наше културе: Сремске Карловце, град неупоредиве прошлости, главни град Србије у аустроугарском царству, дело сељака, грађана, црквених људи, војника, радника и интелектуалаца,јединствено у историји нашег народа.Милић посвећује Сремским Карловцима низ слика у којима је његово сликарско поетско осећање изражено снажније и дубље него у другим делима.Све су то углавном мали формати у којима је лирска компонента дошла до важног израза.У овом карловачком циклусу Милић је дао маха таквом префињеном осећању као да је желео да томе граду, који је задужио нашу уметност и наш народ, поклони и један од најсуптилнијих видова свог сликарског стварања.

Бранкове виле распуснице у дубравама чистим, рад Милића од Мачве 1987.

Дух инспирације на обалама карловачким, рад Милића од Мачве 1987.

63

Сремски Карловци, рад Николе Граовца 1961. Окука и четири торња, рад Милана Коњовића 1976.

64

Горња црква, рад Бранислава Вулековића 1994. Карловачка гимназија, рад Милана Керца 1974.

65

8.3.8. КАТОЛИЧКА ЦРКВА СВЕТОГ ТРОЈСТВА

На Тргу Бранка Радичевића налази се католичка црква, чија се парохија помиње од 1735. године. Посвећена је Светом Тројству, а изграђена је на месту где се некада налазила бенедиктинска базилика коју су порушили Турци, повлачећи се из ових крајева.

Храм је обнављан и прошириван неколико пута: 1768, 1863, 1924, 1956 и 1972. године. На њему се истичу лепо урађена барокна врата у дуборезу.

66

8.3.9. КАПЕЛА МИРА

На месту где се данас налази Капела Госпе од Мира, некада се налазила мала брвнара. Та кућа је ушла у европску историју догађајем који се одиграо у њој крајем XVII века. Крај Великог бечког рата (1683-1699) имао је завршну епизоду управо у Сремским Карловцима. У овом месту састали су се представници зараћених страна – Аустрија, Пољска и Венеција, са једне и Турска, са друге стране, уз посредовање Енглеске и Холандије. Преговори су трајали 72 дана, а барака, у којој се одвијала мировна конференција имала је четири улаза, како би представници све четири силе ушли истовремено. У једној од просторија одвијали су се састанци за округлим столом, који је тада први пут употребљен у историји светске дипломатије.

Ова знаменита кућа срушена је 1710. године и на њеном месту је касније саграђена данашња капела која је добила посвећење Госпе од Мира. Капела је грађена у оријенталном стилу у облику турског шатора и на њој су изграђена четири улаза. Једино су источна врата, кроз која је ушао турски посланик, накнадно зазидана, што јасно симболише жељу да се Турци никада не врате на ове просторе.

У дворишту испред капеле налази се гроб венецијанског дипломате који је умро током преговора. 67

3.10. ГОРЊА ЦРКВА

Горња црква, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, подигнута је 1746. године на темељима старије цркве из XVI века. Најстарији податак о овом православном храму датира из 1559. године, када је била метох манастира Хиландара.

Обнова Горње цркве вршена је у више наврата, 1833, 1888, 1897-1903, 1997-1998. Рестауриран иконостас припада периоду барока, а израдио га је у XVIII веку познати карловачки иконописац Димитрије Бачевић. Поред многих свештених лица и угледних Карловчана, који су сахрањени у порти, у крипти храма почивају српски патријарси Георгије Бранковић и Лукијан Богдановић.

68

8.3.11. ДОЊА ЦРКВА

Доња црква је посвећена светим апостолима Петру и Павлу. Први пут се помиње у једном запису 1599. године, а на старим темељима храм је обновљен 1719. Пред олтаром Доње цркве је 13.октобра 1784. године хиротонисан Петар I Петровић Његош, потоњи Свети Петар Цетињски.

Иконостас Доње цркве рађен је 1829. године и дело је иконописца Димитрија Братоглића. У порти цркве је, недуго по изградњи посађен платан, који је данас под заштитом државе и представља велелепан природни споменик Сремских Карловаца.

 

69

8.3.12. ЧЕСМА „ЧЕТИРИ ЛАВА”

Чесма „Четири лава” подигнута је 1799. године у част завршетка изградње првог градског водовода. По предлогу војног инжењера Вангера доведена је изворска вода са Чератског брега цевима од печене глине. У почетку се налазила нешто ближе згради Магистрата, али је изградњом нове гимназије помакнута, да би се ослободио пут према Стражилову.

За ову чесму везана је и једна интересантна прича коју углавном старији Карловчани казују својим гостима – свако ко пије воду са ове чесме, једног дана ће се вратити у Сремске Карловце и ту ће се венчати.

70

8.3.13. Печати

Тек протеривањем Турака из ових крајева,1687, нешто касније, тачније током прве половине 18.века, јавиће се први печати насеља у овим просторима са разним локалним симболима.То међутим неће бити прави грбови ових насеља, јер нису верификовани од званичних власти.Тако ће и Карловци имати печат своје вароши са три торња православне цркве Светог Николе, коју Турци неће при повлачењу после битке код Петроварадина 1716. порушити,јер је у њој умро од задобијених рана њихов командант Дамад Али-паша. Кад су Карловци, милошћу угарске краљице и одлуком Дворског ратног савета постали тзв. војни комунитет, тј.слободна војничка варош, они у свом печату добијају и званичну симболику-праве хералдичке атрибуте.То је било 1753.године.Од те године се печат “Канцеларије привилеговане војне општине карловачке”, како у преводу а латинског гласи његов пун назив,може сматрати првим и званичним грбом овог места у својој историји.

71

Печат вароши Карловаца 

Од непознатог аутора са краја XVIII века. Састоји се од контуре Саборне цркве светог Николе са два торња и стилизованог кубета, а около је текст славеносербске рецензије; По оригиналу, реконструисао сликар Душан Рашковић.

Печат Канцеларије привилеговане војне општине карловачке

Од непознатог уметника, са почетка друге половине XVIII века. Састоји се, од импозантне грађевине са две куле, између којих, на столици седи божији војник, арханђел Михаило, заштитник места. У десној руци држи теразије, да мери људске душе, а у левој мач, за кажњавање грешника. То је прави грб Карловаца, а не садашњи са куном, који је 1865. године позајмљен од тадашње Краљевине Славоније и бивше Вировитичке жупаније. По оригиналу, реконструисао сликар Душан Рашковић.

Печат - грб Карловачке гимназије

Први печат Карловачке гимназије, кога је по наруџби митрополита Стратимировића, израдио познати бечки бакрорезац, Јохан Матија Шмуцер, 1795. године, на основу кога је 1891. поводом стогодишњице, израђен школски грб. Састоји се од постоља са лиром, на коме се загрљене налазе две музе, симболи пробуђене науке и поезије. Изнад њих се у виду облака губи незнање, а са десне стране, рађа просвета као сунце, док су лево виногради, главни привредни извор Карловчана. Прва муза, показује руком на просвету, а друга, на средства за просвету. Са обе стране постоља, изврнути су рогови пуни цвећа, као знамење среће, плодности и користи. Око њих је испреплетана врпца, са латинским текстом, да се дарежљивошћу науци, оплемењује људско достојанство . То је алузија на велики прилог Сабова, јер у подножју споменика стоји 1791. године, датум оснивања Карловачке гимназије.

72

Грб карловачке Митрополије Грб карловачке Богословије

73

9.ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО

9.1.Развој виноградарства у Карловцима

Карловци су своју славу, богатство и некадашњи историјски и културни значај имали и заслужили пре свега захваљујући својим виноградима и винима који су пронели славу Карловаца широм Европе. Није било путника, путописца или каквог намерника који није хвалио чувена карловачка вина.Производња и трговина винима темељ су економске моћи карловачког грађанства све до краја 19.века, када и почиње економско пропадање Карловаца.

Виноградарство у Срему је једно од најстаријих и најзначајнијих у овом делу Европе захваљујући одличним климатским и земљишним предиспозицијама за гајење винове лозе.

Винову лозу је из јужне Италије пренео у Фрушкогорје и отпочео сађење римски император Проб. Били су то изузетно тешки и обимни радови код припремања тла за сађење винограда, пре саме садње вршило се дубоко превртање земље са за оно време прилично примитивним алаткама. Прекопавање или риголовање вршило се до дубине од две стопе, а шљунковити и песковити терени и дубље су се прекопавали.У Фрушкој гори се радило тако што се копао шанац од доњег дела парцеле према врху, тако да горња земља из новозапочетог шанца стане на дно претходног, а доња земља по врху претходног; у ствари, на овај начин вршила се инверзија слоја.У горњи празан шанац преносила се земља избачена из првог шанца или се он затрпавао околном земљом. Овом методом је плодна земља падала на дно где се налазе жиле чокота, а и земља око чокота је растреситија па лоза лакше долази до влаге.

74 Пре него што је у Фрушкогорје стигла филоксера, виногради су се садили искључиво на сопственим жилама. Једна иста сорта, индивидуа била је епибиот и хипобиот, давала је жиле и родну лозу. Калемљење се сасвим ретко примењивало, и то у случају кад се неки чокот непожељне сорте хтео заменити или ако се мењао неки чокот који није рађао. Карловачко виноградарство је кроз цео 18. и 19. век био главни ослонац економског и сваког другог напретка града и главна и једина привредна грана већине карловачког становништва .Егзистенција карловачког становништва одувек је зависила од тога да ли ће виноград родити, да ли ће вино бити на цени и да ли ће се моћи вино продати. У неколико година током два века виногради су страдали од елементарних непогода(олује, леда) или лошим стањем вина на европским пијацама,али су ипак најстрашније пропали појавом филоксере у овом делу Европе.Ова несрећа погодила је све, и виноградаре и трговину вином, што је зауставило даљи напредак Карловаца, али и губљење места карловачких вина на европској пијаци винима. Крајем 19.века успели су Карловчани обновити винограде. На жалост, нестало је црног грожђа па је нестало и црног вина,а то су била вина која су донела карловачким виноградима светску славу.Шилер се више није производио.Производња изузетних и скупоцених вина од сушка као што су бермет и аусбрух, који су произвођени по старој технологији, пресахнула је, иако је било покушаја да се и њихова производња обнови.Неколико карловачких виноградарских породица са колена на колено преносило је технологију производње правог карловачког бермета. У Европи се карловачко вино са изузетним уживањем пило преко четири века.Након филоксере, узгајањем нових врста грожђа, карловачка вина постају разноврснија, али преовладавају бела вина,као и данас када се обнавља производња вина и ракије и саде нови виногради. Поред виноградарства, бавило се карловачко становништво и воћарством, но то је била споредна привредна грана. Земљорадња, сејање жита и кукуруза била је у карловачком атару непозната. Кроз цео 18 век и прву половину 19 века није орано ни једно карловачко поље. Карловачка поља била су засађена виновом лозом и воћем, а сва остала поља били су пашњаци и ливаде.

75

9.2.Карловачки виногради и карловачко вино

Мање више у свима карловачким пољима има засађених винограда, но ипак се за сађење винограда бирају првенствено земљишта која имају добру експозицију. У пољима која леже поред Дунава сви положаји земљишта добри су за сађење винове лозе, на свим положајима, било да су окренути северу, истоку, западу или југу, грожђе потпуно сазре и вина су одличног квалитета. Ипак са јужне стране брежуљака тзв. целопеци у Ровинама, Цушилову, Кривцу, Кувалову, Реметици, Матеју и Карашу дају најслађе грожђе и вино најбољег квалитета. То су најбогатија, а уједно најтоплија и најважнија карловачка виноградарска поља. Површина дунавске воде одличан је рефлектор, те велик део сунчаних зрака, па према томе и топлотне енергије, рефлектује на поља окренута Дунаву. Ова рефлектована светлост и топлота локално врло јако утиче на вегетацију и зрење плодова, тако да воће и грожђе, које је засађено на брежуљцима поред Дунава, цвета и дозрева од пет до осам дана раније него воће и грожђе засђдено по јужним странама, у Ешиковцу, Манастиришту, Курјаковцу и другим пољима. Најбољи виногради су били у Цушилову, Карашу, Матеју и Добриловцу. Ови најбољи виногради давали су 1804. која је била слабија година, 32 акова вина по јутру, средњи виногради су давали 24 акова вина, а слаби 12 акова.

Карловчани су одвајкада били одлични виноградари. У јесен, после бербе, загртали су своје винограде, што у то доба није био обичај ни у најчувенијим виноградарским крајевима, у Барањи. Лозу нису пуштали високо да тера, највише два шуа. На резање лозе нарочито су пазили и као резачи били су Карловчани прави мајстори. Код карловачких виноградара важило је правило да род винограда зависи од доброг орезивања чокота. На чокоту су остављали три или највише четири лозе и на овима само по једно здраво око. Пазили су да виноград не прероди, па је зато у карловачким виноградима било много чокоца старог педесет па и сто година, које је још одлично родило. Виноградарски рад састојао се из огртања, резања, три копања, плевљења, скрњивања и везивања. Виноград се везивао шеваром. поред чокоца нису се забадале тачке и то је била велика мана, јер је грожђе често трулило, ако је лето било влажно, а то је све утицало на квалитет самог вина. Садило се готово само црно грожђе, јер је оно отпорније према трулежу него бело.

76 Белог грожђа па и белог вина, било је врло мало. У попису оставштине митрополита Јована Ђорђевића налазимо да је било белог вина само петина од све количине. Све остало вино било је црно и шилер. У карловачким виноградима сађен је приличан број врста грожђа. Главне врсте биле су скадарка и округлица. Прота В. Констатиновић помиње као црно грожде: скадарку, зеленику, волуар, чавћицу. месан, шишуљу, пандур, шпицуљу, округлицу, шљиву грожђе, пертовско грожђе, ранку, грашац и метлу грожђе. Као бело грожде помиње: сланкаменку, радовинку, смедеревку, скадарку, тамјанику, дренак бели и црвени, ружицу и руменку.

Осим црног вина и шилера био је чувен карловачки бермет (Raizischer Wermut), бермет капљаш (Тropfwermut) и самоток (Аusbruch). Аусбрух Карловачки у 18. веку, осим у митрополијском двору, још нису правили. То сазнајемо по једном одговору Карловчана дворском агенту Карлу Бујановићу, који је тражио аусбрух да подмити неку угледну бечку господу. Карловчани су му одговорили да се аусбрух, осим у митрополијском двору, у Карловцима не прави (М. Костић. Историја Карловаца. Летопис 302.85). Тек почетком 19 века помиње се у Карловцима, поред других вина, аусбрух и бермет капљаш.

Карловачко вино било је од давнина чувено и цењено.Захваљујући традиционалном карловачком гостопримству путници који су пролазили поред Карловаца били су чашћавани вином и понеки од њих, описујући пределе кроз које је пролазио, одао је хвалу и карловачком вину. Најранију белешку имамо из доба кад су Карловци били под Турцима и то из године 1567. од једног сапутника царског изасланика бискупа Антуна Вранчића. Отада се о карловачком вину ређају записи многобројних путника који су свратили у Карловце и гостољубљиви Карловчани су их частили а путници су хвалили Карловчане и карловчко вино. И под Турцима је виноградарство била важна привредна грана у Карловцима. За турско доба плаћали су Карловчани десетак од вина емину у Петроварадину, а било је свега 746 мотика винограда. Ослобођењем Карловаца од Турака дижу се нагло виногради и карловачка се вина много цене, упоређујући их са француским винима и држе да карловачка вина ни најмање не заостају за мађарским и талијанским винима. Мита Петровић је хемијски анализирао карловачка вина од пре филоксере и дошао на основу тих анализа до закључка да је карловачко вино одлично и да је слично по квалитету француском вину. У 18 веку, а особито у првој половини тога века, није се у Аустрији никакав посао могао свршити без мита. Највиши чиновници примали су мито (дискрецију) и то без икаквог зазора и јавно. Карловачки митрополити, да би убрзали решење својих многобројних молби код високих власти, врло су често високој господи код дворске канцеларије у име дискреције поклањали велики број малих буради црна вина, шилера и бермета. Нарочито је митрополит Ненадовић много вина поклањао високој бечкој господи да изради и погура да се повољно реши некаква народна ствар. Много пута испомагало се и манастирским вином и шљивовицом, кад није у свом подруму имао бољих вина. Највише се испомагао раковачком салаксијом, која је у то доба много цењена. И митрополит Вићентије Јовановић Видак слао је многу буренцад финих карловачких вина бечкој господи који су слали захвалнице.

77 Тако се Фурст Каунитз вон Риттберг захваљује митрополиту на пажњи и на послана два акова бермета и неколико акова других вина. Познато је из писама Доситејевих, да је Доситеј високо ценио карловачко вино и био врло весео кад би му његови карловачки пријатељи послали на поклон по аков бермета или црна вина. Ови и други многобројни поклони Карловчана разносили су славу карловачког вина и за карловачко вино знало се у читавој Европи. Сигурно нам је најзначајније изворе о винима оставио знаменити Захарије Орфелин који је добар део живота провео у Карловцима и написао изузетно ,до данас непревазиђено и веома значајно дело “Искусни подрумар”, о винима, технологији производње, рецептима за производњу.Оставио нам је прве податке о начину производње бермета.

Захарије Орфелин, један од најчувенијих Срба 18. Века, помиње у свом “Искусном подрумару”, од године 1783, да су наша најбоља вина манастирска и надасве карловачко, а од карловачких да је најчувеније црно и шилер и да су најбоља од старости од три до четири године. Захарије сматра да треба имати на уму да је врста и квалитет бермета зависио заправо “од куће до куће” тј. од произвођача до произвођача, јер сваки је од њих имао неку своју “ малу тајну” по чему је бермет био и особен,тј. разликовао се од других у самим Карловцима.По Орфелину,већ у винограду се вршило муљање доброг зрелог грожђа и одвајање чврстих делова преко решетке, а шира се сипала у једно затворено буре са славином и носила се кући.Тамо се шира прво сипала у каду где се вршило таложење грубог талога.Овако избистрена шира сипала се у кесе начињене од густог платна и окачене на клиновима.Процеђена шира је капала у олук и сливала се у каду,а одатле се преносила у димом засумпорисану бурад за врење.У свако буре се стављала на концу везана кеса “са мало у прах стучена галганта слатке корице,аназисова сјемена и ешче ако тко хоче каква Гврирца”.После 14 дана, вероватно када се врење заврши,кесица се извади.Орфелин, ради чувања вина предлаже да се разлије у боце, да се затворене боце зарију у песак у хладном подруму,а ако вино остаје у бурету, треба га “залити с прста високо чистим зеитином и добро затворити”.Ово вино нема пелена па и не припада берметима.У овако начињено вино у Карловцима ставе “ешче по едну кесицу горског ситно исјечена пелена”, па такво вино зову “Капљевое пеленово вино” или просто “Пеленаш” капљаш.Одлика овог бермета је што је обезбеђивало приличну стабилност вина

78

9.3. КАРЛОВАЧКЕ БЕРБЕ

Моба за бербу грожђа 1935. године Карловци су током 19.века остали чувени и запамћени по својим надалеко познатим бербама. Већ недељу-две дана пред бербу влада ужурбаност у карловачким виноградарским кућама. Спрема се подрум и качара, припремају се пресе и бурад. Ретко је која кућа наимала берачице и путунџије. У Карловце су долазили момци и девојке из Ковиља, Каћа, Жабља и других бачких села, код својих рођака и познаника на мобу и ту остајали по недељу и више дана, све док се нису обрали и суседски виногради. "Брда се тресу од песме", извештава један дописник новина, описујући бербу у фрушкогорским виноградима. Кад нестане "уја" затрепери ситна тамбурица и одмах се хвата коло. Предвече се враћају берачице у

Карловце са евенкама на обраницама, уз песму, свирку, а понекад и уз пуцњаву. Дневни програм овим још није био завршен. Брзо се вечера, преобуче и одлази на рогаљ. За време бербе играло је коло на Белилу, у Горњем и Доњем крају и у радне дане. Весеље је почињало чим се смркне. Рогљеви су били осветљени фењерима На рогљу су се надигравали Сремци и Бачвани, чуле су се нове поскочице, а и нове песме. Тај "карловачки фестивал" трајао би недељу дана, а понекад и више, све док се не оберу сви сељачки виногради.Карловачки богаташи радили су и брали винограде са најмљеном страном радном снагом (већином Словацима из Старе Пазове). И у тим бербама било је свирке, песме и кола, али се све то одигравало у двориштима богаташких кућа.За Бранкова школовања берба је почињала о Крстовдану, а дан почетка бербе одређивала је полиција.

79

9.4.Карловачки подруми

Како су Карловци били чувени по својим винима и бербама, свакако су им равни по чувењу били и карловачки подруми,лагум јер ретко која кућа да није имала виноград, подрум или качару,а неретко и све набројано.

Подруми су и данас, иако је ретко који свсисходан, прави доживљај за путнике и госте,али и својеврсно место где се окупљају Карловчани нарочито лети, на добро вино и разговор. Свакако да су подруми пратили и развој виноградарства и били својом површином и квалитетом изградње значајан чинилац када је реч о квалитетној нези и успешности у производњи вина.чувени су били манастирски подруми испод зграде конака, само дубље укопани у земљу; манастирски конаци били су солидне грађевине, са дебелим темељима и зидовима, тако да су микроклиматски услови у овим подрумима били много бољи него у сељачким.Овако добри подруми били су и један од разлога што су манастирска вина била много боља од сељачких. Карловачки подруми су имали и предност природног амбијента брда и падина,па су многи копали мање лагуме са изграђеном качаром испред улаза. Све је мање старих карловачких подрума,због трошности старе куће су рушевни,а са њима одлазе и стари подруми које замењују нови бетонски или зидани циглом.

80

Данас се јављају идеје и жеље да се виноградарство и производња вина у Карловцима, са развојем туризма и угоститељства, изнова обнови веровање да би чувена карловачка вина вратила славу себи и Карловцима.Сви су изгледи да ће у томе и успети, јер обнављају се виногради,а и винари високим квалитетом вина који почива на традицији све више освајају тржиште које је о карловачким славним винима сазнавало од очева, дедова или тек из литературе.

81

10. ОКОЛИНА СРЕМСКИХ КАРЛОВАЦА

ФРУШКОГОРСКИ МАНАСТИРИ

У непосредној близини Сремских Карловаца, разасуто по Фрушкој гори налази се шеснаест манастира саграђених претежно у XVI веку. Неки од њих, као Хопово и Крушедол, имају изузетан значај

за српску духовност и културу. Карловци су данас а и вековима уназад капија - улаз у свету Фрушку гору али и административни центар свих фрушкогорских манастира.

ДУНАВ

Сремски Карловци се спуштају на обале Дунава готово амфитеатрално. Ова велика европска река даје Карловцима

необичну живост и снагу како економску, комуникацијску, тако и ону културолошку. Карловачки део Дунава са својим лепо

натурално уређеним плажама, адама и пешчаним спрудовима, окружен Ковиљским и Петроварадинским ритом и ослоњен о Дунавац (остатак старог корита Дунава) нуди одличан одмор,

угодан и богат риболов и лов. Овде се могу окрепити и одморити увек добродошли једриличари и регаташи(Карловци се налазе на

рути популарне „Политикине” регате).

ДВОРСКА БАШТА

Дворска башта, дело патријарха Рајачића, јединствена је природна учионица на Балкану. Овде су учени Срби из целог света доносили ретко дрвеће и друго биље. Башта се некада а и данас користила као учионица у природи карловачких гимназијалаца и богослова. Овде се у сумрак може чути латински, старогрчки и црквенословенски језик. У оквиру Дворске баште налази се и невелики спортско - рекреативни центар.

82

СТРАЖИЛОВО

Познато излетиште Стражилово удаљено је од Сремских Карловаца само четири километара. Поред изузетних природних услова, познато је и по томе што је ту на његовом вису сахрањен неумрли великан српског романтизма песник Бранко Радичевић, чувени ученик Карловачке гимназије. Стражилово је Милош Црњански попут Бранка уздигао својом поемом „Стражилово”. Данас је незаобилазно стециште уметника и младости који на њега долазе као на својеврсно ходочашће. Стражилово је део националног парка „Фрушка гора” и изузетна ваздушна бања са повољном ружом ветрова, очуваном флором и фауном. На Стражилову се налази ресторан „Бранков чардак” .

Спомен-гроб Бранка Радичевића налази се на коти 32 тзв. Фрушкогорске трансвезале, који се може "освојити" за једно 20 минута. Са саме коте "пуца" диван поглед преко Дунава на бачку страну где се запажа Ковиљ, и у даљини друга војвођанска места. Сам споменик Бранку Радичевићу је врло интересантан, подигнут је 1885. године (а не две године раније како на њему стоји)у виду високог стећка у који је уграђено 8 камених блокова из свих српских земаља (Ловћен, Динара, Фрушка Гора, Вршачка кула, Велебит...).Нацрт је дао Светозар Ивачковић, архитекта из Београда,а

каменорезачке радове извео Петар Китуси.Камен су, на предњем воловском трапу до Бранковог виса донели родољубиви буковачки сељаци,а председник Одбора за подизање споменика, био је професор Карловачке богословије,Јован Борота.Два прва степеника,урађена су од топчидерског камена,а остале коцке донете су са Клека,Вршачке куле,Пљешивице,Велебита, Авале, Ловћена, Динаре И Фрушке горе.први И дугогодишњи чувар бранковог гроба био је Јован Симеоновић Чокић,књижевник из Карловаца, који је много задужен за пренос Бранкових костију на Стражилово. На самом споменику су уклесане речи:

“Много хтео, много започео,час умрли њега је помео.”

83

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

Има људи чији животи изгледају као један потез, прост, неузбуркан и неизломљен.На први поглед живот Бранка Радичевића личи на кратку, обичну, често сретану причу. Рођен је 15. марта 1824. у Славонском Броду,од мајке Ружице и оца Тодора, ситног царинског чиновника,али великог љубитеља књиге који је и сам поседовао за оно време богату библиотеку. Бранко је сав свој живот одживео у три четири места.Ако оставимо детињство, онда Бранка ваља потражити где учи гимназију.Не зна се има ли места у нашој земљи које је тако везано за неког нашег човека, као Карловци за Бранка.Отац га је сместио у једну немачку кућу иза патријаршијског двора -Ауерову кућу одакле је ишао у школу. Бранко је одлично владао немачким језиком,а у школи се предавло на латинском.Само српски језик није постојао ни као засебан предмет,нити се на њему предавало.Тада је Вук већ увелико са својим присталицама водио борбу за народни језик.Сви професори карловачке гимназије били су у оно време против Вука, једни из уверења,а други из страха да не изгубе службу.У гимназији у којој се није предавао ни “славјаносербски” језик, није се могао ни замислити народни језик и Вуков правопис. Па ипак се Алексије Радичевић,који је касније променио име и узео српско име Бранко, ученик 4 граматикалног разреда,није бојао ни казни ни забрана.Он се једини од свих ђака усудио да једну латинску лекцију преведе на српски језик и да је напише Вуковим правописом с прогоњеним и “нечастивим” словом јот.И данас постоји та Бранкова свешчица као доказ његове наклоности према народном језику и Вуковој борби и као један од првих трагова његовог смелог и самосталног духа који ће он сачувати целог свог живота.Живот га одводи на студије права у Бечу,које га нису интересовале.Активно се укључио у рад српске омладине у Бечу,учествовао у питањима језика, правописа и српске књижевности и питањима народног принципа наше културе.Интензивно пише

песме.Уз стипендију кнеза Михајла,тј.српске владе уписује студиј медицине,али га је у томе прекинула болест која је пратила као зао злодух његову породицу- туберкулоза.Бранко умире у својој двадесет деветој години живота.Није му се испунила жеља да умре међу својима:”Ал кад ми се веће смрћи мора нек се смркне измеђ ови гора.” Умро је у Бечу, 18.јуна 1857.и сахрањен на Санкт-Марксовом гробљу.Кости су му пренесене на Фрушку гору и сахрањене на Стражилову изнад Сремских Карловаца,1883. Бранко својом раном смрћу представља код нас синоним пресеченог живота.У књижевности је проговорио само своје прве речи, али речи које су му биле довољне да не умре.Бранкова песма остала је и данас узбудљива, топла и велика.Животна радост и лепота инспирисали су песника Бранка Радичевића који се често виђао на чувеним Белилским седаљкама.Бранко је свој живот и песме уткао и везао за Сремске Карловце.

84 Оне су као трајна сведочанства остале ретки сведоци времена у коме се рађала нова српска култура и нови дух.слобода и раздраганост су основни елементи доживљеног, али толико уверљиви да и данас, после више од века и по, задивљују својом свежином и лепотом.То се види у стиховима најбољих Бранкових песама посвећених Карловцима, његовој младости,школовању и дружењу.Ретки су песници,у светској књижевности уопште, који тако дуго и суптилно плене своје читаоце, који су увек свежи и увек нови и читљиви.Енергија Бранка Радичевића,спој звезда и најпробранијих земаљских чари, и његов дух,за оно време, тако слободан и богат,довели су га до стања песника чудотворца.Сваки стих који је његово перо и песничко биће отковало је отишао чини се звезданим колима љубави и лепоте право боговима да га чују.Није узалуд створена слика “Бранко и вила” која говори колико је вечно млади песник,додирнувши зденце бесмртности ,био окован у ондашњем заједничком језику,а насупрот колико му је дух његов давао.Такви људи увек зраче лепотом у коју се, ето и вила загледала.

Песма “Ђачки растанак” је најлепша и најпопуларнија песма Бранка Радичевића.Има облик дуже песме, поеме са скоро550 стихова.То је песма о младости и ђаковању, о младалачким забавама и заносима, пуна радости и светлости, смеха и усклика, граје и песме.То је песма о сећању на славне и тужне дане прошлости, на јунаке и њихова дела, родољубива песма снажног заноса и поноса.Ово је песма о једном времену које је обележено омладинским покретом и омладинским идејама о коначном обрачуну са злом у светлој перспективи будућности.

Поема је ревокација блиске прошлости, времена ђаковања у Карловцима.Тек пошто је 1843.дошао у Беч,Радичевић је осетио потребу да запева о својој младости проведеној у Карловцима и опроштајној ноћи коју је провео са друштвом пред свој одлазак у Темишвар.У јануару 1844.године настала је ова поема којом се одужио својој младости и друговима у увек вољеним Сремским Карловцима.

Бранко Радичевић (1824-1853)

85

Ој, Карловци, место моје драго,К'о детенце дошао сам амо,Игра беше једино ми благо,

Слатко звах ја мед и смокву само.Дете мало-голушаво тиче,Дође тиче, па се ту навиче,

Овде, овде, где криоце малоПрви пут је сретно огледало,Испочетка од гране до гране,Од дрвета једног до другога,

Док је смело сетити се стране,Сетити се неба високога,

Док је могло крила своја лакаНебу дићи, тамо под облака.

Под небо се диг'о птић и сада,Ал' весео није к'о некада;

Гледа доле, реку, врело, луга,Дрва, жбуне, горе и врлети,

Па му с'чине до толико друга,До толико успомена свети',

С киме дане прелепо пробави,Па их сада мора да остави.

Тешко му се, тешко раставити,Али шта ће када мора бити!

За њих срце њему младо туче,Али нешто на далеко вуче,

Он не може одолети,Па се вине и у свет полети.

Ој, Карловци, лепо л' живех туде,Ал' шта мора бити - нека буде,

Та и мене нешто даље вуче,Ево, пружам свога раја кључе.Па када бих им'о каку жељу,Једну б' им'о само, али вељу;Кад би тако смањио се туди

Да те могу притиснут' на груди,Та на груди и на своја уста

Ох, жељице, ала си ми пуста!

(Ђачки растанак, 1844)

86 

ЗАКЉУЧАК

Подручје ликовне уметности у историји цивилизација обухвата сталности и промене. Образовни стандард ликовне културе за основне школе темељи се на чињеници да уметничка дела као приказ стварних или измишљених светова могу да надахну ученике да стварају различиту стварност за себе.

Учење ученика под утицајем је личних и културолошких претпоставки. Ученици најделотворније уче када њихово ликовно изражавање претходи учењу и да је утемељено на конкретним визуелним и обликовно изражајним искуствима, повезано одређеним визуелним садржајем уметничког дела или ситуацијом, те примењено на њихово визуелно окружење.

То се постиже управо екскурзијама.Свака екскурзија је један васпитно-образовни процес који се планира,дефинише, организује и остварује.Циљеви и садржаји екскурзије захтевају избор метода,облике рада, поделу задужења и сл. Како у настави ликовне културе одређене садржаје није могуће реализовати у учионици, екскурзије су најадекватнији облик наставе на којој ученици могу да усвоје различите садржаје.Наравно, реализација планираних циљева екскурзије зависи од узраста и интересовања ученика.

Учење у ликовној култури укључује процес повезивања нових визуелно обликовних сазнања с постојећим знањем те додавањем нових ликовних садржаја и ликовних искустава постојећем разумевању ликовне умјетности. Учење у ликовној култури унапређује се када ученици визуализирају проблем за који раније нису знали, препознају га и ликовно техничким средствима решавају. Таквим учењем код ученика се развијају креативни ставови, вештине и ликовно обликовни темељ који им омогућава проучавање сложенијих визуелно ликовних идеја и проблема у компоновању смислених ликовних целина.

Имајући у виду наведене могућности, може се закључити да су Сремски Карловци идеално место за извођење екскурзија.Ученици ће се упознати са богатом историјом Сремских Карловаца,али и посматрањем архитектуре која се није много променила од некада, моћи ће на лицу места да замисле како и где су људи некада живели и чиме су се бавили.Упознаће њихове обичаје,гостољубивост,љубав према вину и виноградима,културно- историјске споменике ,обићи ће и Стражилово-гроб Бранка Радичевића где ће се подсетити на његов

живот и рад. Екскурзије су веома важне ваннаставне активности ученика, веома су важне за развој социјализације деце, за стварање истинског пријатељства, а имају утицај и на професионално опредељење ученика.

87

Своје утиске могу веома креативно да ликовно изразе кроз различите теме.Посматрајући архитектуру могу и сами да од гранчица,каменчића, глине, картона направе сличне грађевине.Могу ликовно да остваре своју бербу грожђа,могу да ликовно изразе како се прави вино и смешта у подруме, а могу да осмисле своје печате по узору на карловачке.Ту је и Стражилово и прелеп поглед који се пружа са тог места.Бранко Радичевић и његова емотивна везаност за Карловце коју проналазимо у његовим песмама пружа много могућности за рад.Упознавање нових места пружа могућност ученицима да уоче сву разноврсност живота које су људи водили на разним поднебљима,да науче да поштују ту разноликост и схвате да управо она доприноси квалитети живота.Ето нове инспирације.Безброј је могућности.

Ученици уче да схвате и разумеју свет развијајући сопствене замисли, стварајући менталне слике и делећи своје визуелне идеје с осталим ученицима посредством сопственог ликовног говора у различитим врстама обликовања.

88ЛИТЕРАТУРА

1.Андрић, Љубисав (1997):Сремски Карловци-неугасиво кандило.Нови Сад: Библиотека Монографије.

2. Вилотијевић, Младен (1999): Дидактика 3.Београд: Завод за уџбенике и наставна средства и Учитељски факултет.

3.Димић, Жарко (2003): Сремски Карловци.Сремски Карловци:Карловачки круг.

4.Eko, Umberto (2000): Kako se piše diplomski rad.Prevela s italijanskog Mirjana- Đukić Vlahović.Beograd: Narodna knjiga/ Alfa.

5.Интернет:Туристичка организација Сремски Карловци

6.Јаковљевић, Радојица (1989 ):Настава ликовне културе од I до IV разреда основне школе.Београд :Завод за уџбенике и наставна средства.

7.Јанковић, др Првослав (2000):Екскурзије као вид образовно-васпитног рада школе.Сомбор:Учитељски факултет.

8.Карлаварис,Богумил (1984):Методика ликовног васпитања.Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

9.Коларић,Иван (2000):Филозофско-теолошки лексикон. Ужице:Учитељски факултет.

10.Кундачина, др Миленко и Банђур, др Вељко (2003) : Методолошки практикум.Ужице: Учитељски факултет.

11.Mitrović, Milun (1987): Forma i oblikovanje.Beograd: Naučna knjiga.

12.Filipović, Nikola (1980): Didaktika 2. Sarajevo: IGKRO-“Svjetlost”.OOUR za udžbenike.

13.Орфелин, Захарија (1986):Искусни подрумар. Београд-Горњи Милановац.

14.Педагошка енциклопедија 1 (1989): Београд :Завод за уџбенике и наставна средства

89

15.Педагошки речник 1 (1967):Београд :Завод за издавање уџбеника СР Србије.

16.Петровић, Коста (1991):Историја Карловачке гимназије.Нови Сад:Матица Српска

17.Радичевић, Бранко(1969):Песме.Београд:Библиотека Просвета

18.Tanay,Emil Robert (1988): Likovna kultura u nižim razredima osnovne škole. Zagreb:Školska knjiga.

19.Šuvaković, Miško (1999): Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti i teorije posle 1950.Beograd-Novi Sad: Srpska akademija nauka i umetnosti. Prometej.

90