Veliki Prasak 005

7/24/2019 Veliki Prasak 005

1/32UDRUENJE ATEISTI SRBIJE - PROTIV DOGMI I NEZNANJA

broj 5 / maj 2013.

WWW.ATEISTI.COM

VelikiPrasakvelikiprasa

k.co

m

ASOPIS ATEISTA SRBIJE

Predrag Stojadinovi:

INTERVJU SA

PROFESOROMKRAUSOMMarko Ekmedi:

ALAN TJURING - OTAC

SAVREMENIH RAUNARASonja Pavlovi:

EKSKLUZIVNO

KAKVA JE LOGIKADOKAZADA BOGPOSTOJI


2/32

Uvodna re .............................................................................3AutorMarko Ekmedi

Kakva je logika ,,dokazada bog postoji ................................6AutorSonja Pavlovi

Psiholoke implikacije putovanja na Mars kod astronauta...11

AutorBorislav Mileti

Intervju sa profesorom Krausom ..........................................15Autor Predrag Stojadinovi

Izaberite svog lekara............................................................18AutorDobrica Nikoli

Alan Tjuring - otac savremenih raunara .............................20AutorMarko Ekmedi

Nil de Gras Tajson: ateista ili agnostik? ....................................26

AutorPredrag StojadinoviPop, dud i gole enske ..........................................................27AutorBoidar Anelkovi

Bit uvrede ............................................................................28AutorSanja Maksimovi

Hronika ...............................................................................29AutorVladimir Boanovi

Humor + renik ...................................................................31

Citati................................................................................... 32

web:ateisti.com i velikiprasak.come-mail: [email protected]

SadrajVELIKI PRASAKasopis Udruenja Ateisti Srbije

Izdava:Udruenje Ateisti Srbije

Kontakt telefon:+381 64 13 23 484

Glavni i odgovorni urednik:Milo urii

Redakcija:Marija DudiMilena BurgiMiodrag RibiKristina GavriloviMarko EkmediJelena RadojinVladimir Boanovi

Predrag StojadinoviLektori:Milena BurgiMiodrag RibiJasmina FranoliJana RistiAneta StojkoviAnelija Vuurevi

Dizajn i prelom:Marijana Pavlovi

Foto:naslovna: wordonfire.orgduplerica: khosann.com4. str -stuffpoint.com5. str - beginningandend.com7. str -my-walls.net8. str - istenbizony.hu9. str - people2peopleservice.com10. str - chess.com11. str - brainpickings.org13. str - ilord.com15. str - flickr.com

20. str - zyczenia-andrzejkowe.yoyo.pl21. str - telegra.rs23, 24, 25 str - pathtomars.files.wordpress.com28. str - teenproblem.net

ISSN 2217-5679 Veliki prasak (Online)


3/323

UVODNA RE Marko Ekmedi

Superjunak poput nas

Gotovo da nema oveka,mukarca naroito, kojinije sa oduevljenjem kaodete itao stripove sa ra-znim superjunacima, gledao crtanefilmove na tu temu ili prosto gutaofilmove sa sjajnim ili malo manje za-divljujuim specijalnim eektima. Svenedostatke filmskog stvaralatva, i cr-no-bele crtee u stripu, nadomestila bi

i obojila neograniena mata deteta.

Odrastali smo uz Supermena,Spajdermena, Hulka, ora, SrebrnogLetaa, Iks-men junake.

Divili smo se njihovoj nadljud-skoj snazi, neverovatnoj brzini,okretnosti i vetini, itanju misli,stvaranju leda ili vatre, neverovatnojizdrljivosti i samoizleenju, misti-nosti, istinoljubivoj veliini, moral-nosti, ispravnosti. I, naravno, sanjali

da i mi vladamo tim sposobnostima,idealizujui dobro iz fikcije i mrzei,podjednako priljeno, zloe i zlikov-ce izmatane na papiru ili platnu.

Dobro, i kostimi su bili vie negozanimljivi, kao i oruja i gedeti.

O, a tek neprijatelji!

Odakle poeti, a da neko ne osta-ne nepravedno izostavljen? u suLeks Lutor, Doktor Oktopus, Guter,Zeleni Goblin, Magneto, Sabljozubi,

Peani, Loki.I da, budimo iskreni, mnogi od

nas i dan-danas uivaju u avantura-ma omiljenih superjunaka, otelotvo-renim kroz najsavremenije holivud-ske specijalne eekte, 3D tehnologijui komor sinepleks bioskopa.

Ipak, u itavoj plejadi superjuna-ka, istie se jedan, drugaiji od osta-lih, i po tome blii obinom smrtni-ku.

aj izuzetni superjunak je od

ostalih drugaiji pre svega po tometo njegovim sposobnostima nisu ku-movali roenje na udaljenoj planeti,pretvaranje Suneve energije u izvormoi, boansko poreklo, neobinagenetska mutacija, udesna tekuina

iz laboratorije ludog naunika ili ujedradioaktivnog insekta.

Ne, ovaj junak za svoje sposob-nosti ima da zahvali pre svega raduna sopstvenoj snazi i izdrljivosti, alinita manje ni zamanom porodi-nom bogatstvu, i specifinoj kom-binaciji vrhunske inteligencije i sjaj-nih saradnika, koji mu omoguavajubezmalo beskrajni arsenal stratekih

dosetki i tehnolokih dostignua kojapredstavljaju san svakog deaka, ali inemalog broja odraslih, navodno oz-biljnih, mukaraca.

aj izuzetni junak je ekscentrinigotamski milioner, plejboj, industri-jalac i filantrop Brus Vejn, to jest mi-stini, mrani osvetnik i borac protivkriminala, Betmen.

Lik oveka-imia, tj. Betme-na, nastao je maja 1939. godine uSjedinjenim Amerikim Drava-

ma, a iz pera scenariste Bila Finge-ra (Bill Finger) i crtaa Boba Kejna(Bob Kane).

Brusov detinji strah od

slepih mieva i

simbolizuje borbu

oveka sa sopstvenim

strahovma,suoavanje i pobedu

nad istima.

Kroz decenije postojanja u stripu,na malom ekranu i velikom platnu,Betmen je nazivan i Krstaem saplatom, amnim vitezom, pa aki Najveim detektivom na svetu,premda nisam siguran da bi se ljubi-

telji erloka Holmsa i Herkula Poa-roa lako sloili.

Kao i kod svakog superjunaka,autorima je bila neophodna original-na i neupitna motivacija koja jednog

naizgled stereotipnog, premda inteli-gentnog, bogatog oveka, okree nastazu osvetnika i odmetnika. o pita-nje motivacije Brusa Vejna da odba-ci lagodni ivot bogatog bonvivana iposveti se borbi protiv zloina i iste-rivanju esto prikrivene pravde auto-ri su pronali u jednostavnom i izu-zetno snanom momentu sa kojim bise i itaoci lako identifikovali. Naime,

Brusove roditelje je, kako pria kae,ubio ulini razbojnik, na oi deaka,usaujui mu elju za osvetom, ali ioseaj krivice to sm nije uspeo dazloin sprei. Krivica ga kasnije obli-kuje u beskompromisnog borca zapravdu koji esto pribegava nekon-vencionalnim metodama, ne mareiprevie za zakonski put traganja zapravdom.

Identitet Betmena nastaje kaoodgovor na Brusov detinji strah od

slepih mieva i simbolizuje borbuoveka sa sopstvenim strahovima,suoavanje i pobedu nad istima i pre-okretanje svoje slabosti u orue zaborbu protiv kriminala.

akoe, ne manje zanimljivo, ato se moe saznati na marginamastripovanih pria, pre smrti roditelja,Brus je odgajan kao vernik, najvero-vatnije katolik, mada mogue i epi-skopalac, zavisno od toga po ijemscenariju je koji strip raen. Nakonpogibije roditelja, ogoreni Brus gubi

interesovanje za organizovanu ili makoju drugu religiju. Mada je u nekimstrip izdanjima prikazan kao neko kozadrava ili makar potuje hrianskekorene, veina kritiara, ali i italaca,smatra ga ateistom ili, u najmanjuruku, cininim skeptikom ili ateisti-kim agnostikom.

Veliki broj autora, u ovih gotovo75 godina trajanja Betmena u fikciji,etao je njegov lik du granice ogor-

enog ateiste, kivnog na ideal bogazbog gubitka roditelja, i racionalnog,savremenog ateiste, svesnog svojihintelektualnih sposobnosti, realno-sti sveta i sivila proaranog bojama,umesto idealizacije crno- belog sveta

U itavoj plejadi superjunaka, istie se jedan, drugaiji od ostalih i po tome blii obinom smrtniku.

maj 2013 broj 5 Veliki Prasak


4/32

dobra i zla. Koliko god bi prva,agresivnija motivacija bila oeki-vana, evolucija lika kroz decenijepostojanja, a naroito poslednjihgodina, mahom kroz savremeneholivudske filmove, ukazuje bezdvojbe na hladniji, proraunatiji iracionalistiki pogled na svet BrusaVejna, koji i Betmena ini antipo-dom obinom, dogmatskom verni-ku, ali i svakom verskom anatiku.

S vremenom, kroz prihvatanje,korienje i unapreivanje tehni-kih dostignua, izgrauje se skoropa mehaniki racionalni, pokatkadi surovo hladni odnos Brusa Vejna/ Betmena prema svetu, daleko oddogmi i uvreenih miljenja i bezpotrebe za boanskim autoritetom.

Naravno, svet strip ili film fikci-je ne poznaje granice naeg sveta i,

ma koliko Brus Vejn / Betmen bioblizak naem poimanju obinogoveka koji postaje osvetnik, onse u izmatanom autorskom svetususree i sa boanskim ili bezmaloboanskim likovima, kakav je sigur-no, primera radi, Supermen. Ipak,oni na njega ne ostavljaju naroitibogobojaljivi utisak, to samo do-datno potvruje nezainteresovanostovog junaka za pitanja religije i po-vinovanje istoj. tavie, postoji itav

serijal posveen drugovanju i an-tagonizmima ova dva superjunakagde su prikazani kao ravnopravni i,neretko, kao dve strane iste medalje.

ako je Betmen, ponaajui sekao tuilac, porotnik, sudija i de-lat, previe puta tasove kantara kojimeri pravdu drao u svojim ruka-ma, vre od ma koje civilne ilivinje pravde, voen sopstvenimmoralnim naelima, ne zazirui odnametnutih, lanih ili nedokazivihautoriteta. Razume se, ne bez pote-

koa i ne bez sukoba sa policijom.Heroj i antiheroj, sve u isti mah,

Betmen je, zapravo, paradigma sa-vremenog oveka i njegove borbe zapravdu i pravinost, koji u sujetnomi licemernom svetu dananjice pre-esto mora da se sakriva iza raznihmaski, lanih osmeha, trpeljivosti,rtvi i sputavanja, sve do take kadavie ne moe da svoje dileme i ru-stracije dri skrajnutim i kada onemoraju da izbiju svom svojom sili-

nom.Nekonvencionalni borac protivzloina, tako je suprotan Superme-nu, koji predstavlja ideal svetlog,belog viteza, potpuno olienje vr-line i gotovo bezgrenosti. Betmen

tako ostaje ona tamnija strana me-dalje, istinski tamni, mrani vitez ineko ko je spreman da prekri nor-me, zaobie zakon i ostane u senci,sve dok je cilj ispunjen.

Na taj nain, Betmen ostaje bli-zak svakom od nas obinih smrtnika,neretko ogorenih i ednih pravde,bez dovoljno poverenja u snage redaili pak strpljenja za sudske procese isporu pravdu.

Utisak pojaava i izmiljeni Bru-sov rodni grad Gotam, nastao i obli-kovan kao mranija, turobnija slikaNjujorka, ivlji nou nego danju,jasniji u svojim senkama, nego podsvetlom dana ili ulinih svetiljki. Utim senkama, Betmen pronalazi kri-minalce, lovi ih, hvata, kanjava ilipreputa policiji, u svojevrsnom do-govoru sa jednim od retkih policaja-

ca kome veruje, komesarom Dejm-som Gordonom.

Gordon je tek jedan od likova kojiupotpunjuju sliku o Vejnu i Betme-nu, drei ga dovoljno blizu zemlje istvarnog sveta, a opet, omoguavaju-i mu da bude junak na samoj granicinestvarnog.

Uz njega, tu je i nezaobilazni ba-tler Alred Penivort, svojevrsno sidroi veza Vejna sa porodinom pro-lou, ali i neophodni smireni glasmudrosti i savesti, koji uspeva daobuzda pokatkad odvie plahu naravmaskiranog osvetnika.

akoe, svi oni zadivljujui i takoprimamljujui gedeti delo su in-telektualnog nadmetanja i saradnjeVejna i Luijusa Foksa, poslovnogdirektora Vejnovog biznis-carstva i

genija za tehnologiju.Meu prateim likovima, tu su iBet-devojka, koja je imala nekolikojavnih likova, zavisno od autora.Negde je to erka komesara Gordo-na, Barbara, negde Alredova nea-

ka, Barbara Vilson, negde pak erkazloinaca, Kasandra Kejn. Ipak, uvekje to atraktivna, ali i vrlo samosvesnamlada devojka, svojevrsni upliv e-ministikog uticaja na savremeni sveti slika promene stereotipa koji su i ustripovima dugo opstajali, gde monimukarac spasava bespomoni prele-pi enski lik.

Heroj i antiheroj, sve

u isti mah, Betmen je

zapravo paradigma

savremenog oveka

i njegove borbe za

pravdu i pravinost.

Ne treba zaboraviti ni Robina,vernog Betmenovog saputnika u deluserijala, koji je nastao kao deo svoje-vremene prakse da svaki superjunakima pratioca i vernog saborca. Krozpero brojnih scenarista i crtaa i od-nos ova dva junaka prolazi kroz svepoznate aze bliskosti i udaljavanja,svojstvene svima nama. ako su namomenat bliski poput brae, na mo-mente sukobljeni, a za pojedine ana-

litiare u stalnoj potrazi za nitimasavremene tolerancije, pokatkad aki delimini simboli homoseksualnepovezanosti.

No, bez obzira na sva ta teoreti-sanja koja karakteriu trajanje ovogjunaka iz fikcije, i lik Robina, zajednosa svim likovima ostalih prateih ju-naka, antijunaka i sporednih likova,ilustruju i boje svet Brusa Vejna i Be-tmena, etaju ga od racionalnog dogrotesknog i od pitomog i humanogdo monstruoznog.

Gotovo od pojavljivanja prvogstrip izdanja Betmena, svoj dopri-nos izgraivanju svojevrsnog kultaoboavanja ovog potpuno humanizo-vanog junaka dale su i filmska umet-nost i televizija. Prvo su se pojavilikratki filmovi, vie nalik na skeeve,a usledila su i povremena ubaciva-nja ovog novog strip junaka u vezahuktali radio-serijal Avanture Su-permena, u onim periodima kada je

glumac koji je davao glas Supermenuimao slobodne dane. Nakon jo ne-koliko filmskih izleta osrednjeg kva-liteta, ovaj junak doivljava potpunipreporod i ustoliavanje na samomvrhu sa V serijalom iz 1966. godine

4 Veliki Prasak broj 5 maj 2013


5/32

sa Adamom Vestom (Adam West) uglavnoj ulozi i sa scenama potpunoobojenim kemp uticajima. Na odre-eni nain, ovaj serijal je postao pa-radigma pop kulture ezdesetih i do-prineo da se na vrhuncu popularnostiponovo preseli i na veliko platno, alii u animiranu seriju koja je trajala dosredine osamdesetih.

Sistem moralnih

vrednosti Vejna/

Betmena ivi u

velikom broju

potovalaca ovog

junaka, koji se lako

identifikuju sa

brzom, dostinom

pravdom,

nepotadanjem pod

uticaj lanih

autoriteta, i

korienjem nauke iintelektualne snage u

savladavanju

kriminalnih genija ili

obinih ivotnih

problema.

Novi ivot ovom, sada ve eta-bliranom, mada donekle humorizo-vanom junaku, daju i savremenijefilmske postavke. Pod reiserskompalicom ima Bartona (im Bur-ton) i uz sjajnu glumu Majkla Ki-tona (Michael Keaton) kao Vejna/Betmena i Deka Nikolsona (JackNicholson) kao njegovog neprijate-lja Dokera, film Betmen iz 1989.godine je postao apsolutni hit godinei jedan od najuspenijih filmskih hi-

tova ikada. Na tom talasu su nastalajo tri filma, kao nastavak. Prvi odnjih, Povratak Betmena, iz 1992.godine, ponovo je udruio Bartonai Kitona, uz sjajne role Miel Fajer(Michelle Peiffer) kao ene make i

Denija DeVita (Danny DeVito) kaoPingvina, pobravi ponovo lovorikekod kritike i publike. Naredna dvanastavka je reirao Doel umaher(Joel Schumacher), ali sa novom glu-makom podelom. U filmu Betmenzauvek iz 1995. godine glavnu ulo-gu je igrao Val Kilmer (Val EdwardKilmer), dok su uloge negativacamaestralno izneli omi Li Dons(ommy Lee Jones) kao Dvolini, iDim Keri (Jim Carrey) kao Ridler,a u podelu je ukljuen i Kris ODonel(Chris ODonnell) kao Robin, i Ni-kol Kidmen (Nicole Kidman) kaodr ejs Meridijan, devojka u koju seVejn zaljubljuje. umaherov rad nafilmskom serijalu je okonan 1997.godine filmom Betmen i Robin, ukome je Kilmera zamenio tada me-ga-popularnim Dordom Klunijem

(George Clooney), dok su ne-gativce igrali Arnold varce-neger (Arnold Schwarzeneg-ger) kao Gospodin Ledeni iUma urman (Uma Turman)kao Otrovna Ajvi, a u serijal jeuvedena i Bet-devojka, u izvo-enju Alie Silverstoun (AliciaSilverstone). Uprkos velikomfinansijskom uspehu, ovaj filmnije uspeo da nadmai svojeprethodnike po zaradi, a i kri-

tika mu nije bila naklonjena.Vorner Bros studio je stogaodluio da odustane od ve planira-nog petog dela serijala, rijumalniBetmen.

Nakon osam godina i neprekid-nog trajanja Betmena u raznim crta-nim serijalima, pojavila se mranija,realistinija i donekle intimnija trilo-gija u reiji Kristoera Nolana (Chri-stopher Nolan), sa Kristijanom Bej-lom (Christian Bale) u ulozi Vejna/Betmena. U tri nastavka, Poetak

Betmena (2005. godine), Mranivitez (2008. godine) i Uspon mra-nog viteza (2012. godine), Nolan iBejl su proveli lik Vejna i Betmenaod poetnih strahova i dilema, heroj-ske odbrane pravde u Gotamu, pa domoralnih padova, mentalnih lomovai ponovnog povratka, na nain kojipleni svojom upeatljivou.

Kroz ovaj novi serijal proli su iLijam Nison (Liam Neeson), MajklKejn (Michael Caine), Geri Oldman

(Gary Oldman), Morgan Frimen(Morgan Freeman), Hit Leder (He-ath Ledger), Merion Kotijar (Ma-rion Cotillard) i En Hatavej (AnneHathaway), kao niz junaka, antijuna-ka i pomagaa, gde se izdvaja Lede-

rova interpretacija Dokera, kao go-tovo antologijska.

Iako je kritika neretko podeljenapo pitanju uticaja koji jedan film ilifilmski junak mogu imati na publiku,ali i na popularnu kulturu epohe ukojoj se prikazuju, nepodeljeno mi-ljenje je da je ova trilogija postavilanove standarde u definisanju ovogjunaka iz fikcije. Sa mnogo vie ci-nizma, hladnoe i beskrupulozno-sti, Betmen se obraunava sa linimprotivnicima, ali i protivnicima mirau Gotamu, uz nivo razaranja kakavnije bio prikazan ni u jednom do-tadanjem filmu sa ovim junakom.Publika, kao i kritika, nije ostalaravnoduna. I dok su jedni, ini seveinski, prihvatili ba ovog, Nola-novog i Bejlovog Betmena kao onogjedinog pravog, postoji i relativno

mala, ali glasna grupa ljubitelja kojaali za kemp vremenima i za vrcavi-jim, arenijim Betmenom Vesta, Ki-tona, Kilmera i Klunija.

Bilo kako bilo, Betmen ostaje pri-sutan u popularnoj kulturi dananji-ce. Uprkos tome to je izvesno da uskoranje vreme nee biti novih ekra-nizacija pria o maskiranom osvetni-ku, on ivi kroz strip, animirane fil-move i serijale i, naravno, kroz video

igre.Nita manje bitno, sistem moral-

nih vrednosti Vejna/Betmena ivi uvelikom broju potovalaca ovog ju-naka, koji se lako identifikuju sa br-zom, dostinom pravdom, nepotpa-danjem pod uticaj lanih autoritetai korienjem nauke i intelektualnesnage u savladavanju kriminalnih ge-nija ili obinih ivotnih problema.

Kao i obino, tek kada se zagrebeispod povrine prividno deijoj ma-

ti namenjenih likova, lako moemopronai i sebe, svoja stremljenja i di-leme i sopstvenu potrebu da, katkadpod maskom sopstvenih strahova,pobedimo naizgled nadmonije pro-tivnike i okolnosti. +

5maj 2013 broj 5 Veliki Prasak


6/32

AEIZAM I RELIGIJA Sonja Pavlovi

Kakva je logika ,,dokaza

da bog postojiAteizam nije tvrdnja o postojanju dokaza da bog ne postoji, ve obratno - teza da nema dokazaza njegovo postojanje.

M

isaone igre radi, zami-slimo naunika kojitvrdi da je otkrio pri-rodni izvor tenosti

koja, po svim fiziko-hemijskim ka-rakteristikama osim jedne, odgovaravodi. Njena normalna taka kljua-nja, naime, iznosi 200 stepeni.

ta bi bio razuman sled dogaaja?Da na stotine naunika ponu da do-kazuju kako takva voda ne postoji ilida naunik od kojeg je vest potekladokae da govori istinu? Verovatno,ovo drugo.

U raspravama na relaciji teisti ateisti taj se princip esto zanema-ruje, pa se od ovih drugih oekujeda dokau kako bog ne postoji. Za-boravlja se, za poetak, da ateizamnije tvrdnja o postojanju dokaza dabog ne postoji, ve obratno teza danema dokaza za njegovo postojanje.tavie, ni teizam kao doktrina tra-dicionalno ne izlazi s dokazima dabog postoji, ve s argumentima daje on nuan i/ili mogu. Na ateisti bionda bilo da utvrdi da li iz ponue-

nih argumenata zaista sledi da je bognuan i/ili mogu, odnosno da pre-ispita logiku zasnovanost teistikihtvrdnji.

Mada postoje sajtovi sa listama50, pa i 100 dokaza da bog postoji,re je o varijacijama daleko manjegbroja standardnih i najee upotre-bljavanih teistikih argumenata. Ko-liko su oni logiki snani?

1. Primarni pokreta. Kretanjezahteva pokretaa. Svaki pokreta,takoe, zahteva svog pokretaa. Na-stavimo li niz, zapadamo u besko-nanu regresiju, tj. apsurd. Stoga,mora postojati prvi pokreta kojeg

nita nije pokrenulo, a to je bog.

Argument primarnog pokretaapati od kontradiktornosti. Iz premi-

se koja kae da kretanje zahteva po-kretaa, zakljuuje se da postoji prvipokreta kojeg nita nije pokrenulo.No, recimo da se to moe zanemari-ti. Postoji jo vea logika prazninaod ove: zato taj i takav prvi pokretamora biti bog? Dalje, zato to morabiti hrianski bog, tj. bog s obeleji-ma koja mu pripisuju hrianske sve-te knjige? Argument, naime, nimalone gubi na snazi (ili slabosti) ukolikose pojam bog zameni pojmom le-

tee pageti udovite ili Zevs.

Arbitrarno nametanje

prvobitnog uzroka

praktino proizvodi

logiku greku:

argument

podrazumeva entitetije postojanje treba

da dokae.

2. Prvi uzrok ili kosmoloki ar-gument. Sve to postoji mora imatiuzrok. Univerzum postoji. Dakle,univerzum mora imati uzrok, koji jepak posledica nekog svog uzroka. Dabi se izbegla beskonana regresija, tj.

apsurd, mora se pretpostaviti prviuzrok koji nije posledica nekog pret-hodnog uzroka. aj neuzrokovaniprvi uzrok je bog.

Kao i prethodnom, i ovom argu-

mentu je inherentna kontradiktor-nost. Glavna premisa kae da svemora imati uzrok, a zakljuak tvrdida bog nema uzroka.

Osim to se ne moe racionalnoobjasniti zato je beskonana regre-sija manje poeljna od arbitrarnopostuliranog prauzroka boga po-stavlja se i pitanje zato se status ne-uzrokovanog uzroka, umesto bogu,ne bi dao samom univerzumu? Akonita drugo, objanjenje nastankauniverzuma bi tada bilo jednostav-nije i elegantnije; imalo bi jedanelement manje. Arbitrarno name-

tanje prvobitnog uzroka praktinoproizvodi logiku greku: argumentpodrazumeva entitet ije postojanjetreba da dokae.

[Carl Sagan; Hitchens; Hawking Did God Create the Universe?; Whathappened beore the big bang? Not-hing]

3. Ontoloki argument. Dobro,istina i plemenitost postoje u razli-itom stepenu. Dakle, mora posto-

jati neto to predstavlja maksimumovih atributa. o je bog. Bog je bieod kakvog se ne moe zamisliti vee(ne u fizikom smislu). Ako ne bi po-stojao, onda bi bilo mogue zamislitiga veim. Stoga, bog postoji.

Mora da je uveni Bertrand Ra-sel (Bertrand Russell) ba ovaj argu-ment imao u vidu kada je rekao dasvaki ontoloki argument predstavljaposeban sluaj loe gramatike (gra-matika kao skup pravila pravilnog,

tanog miljenja).

Iako ljudima to esto promakne,ontoloki argument je praktino na-opak. Poiva na shvatanju egzisten-cije kao atributa. Naprotiv, ona je



7/32

prethodna datost. ek nakon to ne-to postoji, ono moe imati svojstvapoput dobrote, lepote, plemenitosti.

Svojstva koja se pripisuju bogu,tanije, ona koja mu pripisuje hri-anstvo, raaju niz ontolokih pro-blema za teiste. Ako je bog sveznaju-i, i ako uzmemo da je Isus bog, on jemorao unapred znati da e se rtvo-

vati i uskrsnuti. Ako je to znao, taje zapravo rtvovao? Ukoliko je bogsvemoan, da li to znai da moe danapravi kamen koji ne moe da podi-gne? Ako ne moe da ga napravi, nijesvemoan; ako moe da ga napravi,ali ne moe da ga podigne, ponovonije svemoan.

4. eleoloki argument. Mada otome nemaju znanje, tela u prirodiusmerena su prema nekom ishodu,odnosno cilju. Neko inteligentno

bie moralo je obezbediti svrhu i ciljnjihovog delovanja. Stoga, takvo biepostoji i to bie je bog.

Najjednostavnije reeno, ovaj ar-gument unapred podrazumeva onoto tek treba da dokae. Naime, svakipokuaj da se neto objasni zahtevairi kontekst u kojem e se razumetipojam ili pojava ijem se objanje-nju tei. Nastojanje da se objasniuniverzum podrazumeva postojanje

neeg sveobuhvatnijeg od univerzu-ma. Problem je to je univerzum sveto postoji. Ako bi bog i postojao, onbi morao biti njegov deo. Ukolikopak objanjenje univerzuma zahte-va postuliranje nekog vieg univer-

zuma, onda objanjenje boga morapodrazumevati njegovog boga i takoukrug.

S nastankom i irenjem kreaci-onizma, a potom i teorije inte-ligentnog dizajna (ID), teleolokiargument dobio je na znaaju, toje praeno prolieracijom njegovihrazliitih omulacija. Sve, meutim,

predstavljaju varijaciju osnovne temei svaka pati od ozbiljnih logikihkurclusa:

Univerzumom upravljaju pri-rodni zakoni. Zakoni zahtevaju

zakonodavca. Zakone univerzumapropisao je nadnaravni bog i on

mora postojati.

Prirodni zakon je opis, a ne pre-skriptivno pravilo. Univerzum nijerukovoen niim. Prirodni zakoni

nisu nita drugo do nae, ljudske,koncepcije o tome kako se univer-zum i ono to ga ini ponaa. Ne radise o nalozima, zakonima, propisima,receptma tavie, ako bi teleolokiargument bio validan, bojim umomtakoe bi morali upravljati nekiprincipi koji, po logici argumenta,zahtevaju donosioca.

Malo je verovatno da je ivot, usvoj svojoj kompleksnosti, nastao

sluajno. Drugi zakon termodinami-ke kae da svaki sistem tei neredu,to onda znai da je evolucija nemo-gua. Stoga, mora postojati stvara-lac, dizjaner.

Zbog pseudo-naunog prizvuka,ovo je jedna od omiljenih ormula-cija teleolokog argumenta kojoj pri-begavaju zastupnici ID. Ona je, me-utim, krcata grekama.

Najpre, biolozi ne tvrde da orga-nizmi nastaju u jednom koraku, za-hvaljujui jednoj sluajnoj mutaciji.Evolucija je po definiciji dugotrajanproces postepena akumulacija mi-

nornih, praktino neuoljivih pro-mena, koje se dogaaju kroz genera-cije.

Ako je bog sveznajui,

i ako uzmemo da je

Isus bog, on je morao

unapred znati da e

se rtvovati i

uskrsnuti. Ako je to

znao, ta je zapravo

rtvovao?

Drugo, procenjivati verovatnouneega to je ve injenica potpunoje nelogino. Zamislimo dobitnikana lutriji koji kae: Verovatnoa zadobitak je bila toliko mala da ja vero-

vatno nisam dobio sedmicu.Dalje, kreacionisti najee po-greno citiraju drugi princip termo-dinamike, koji govori o poveanjunereda u zatvorenom sistemu. Ze-mlja, planeta koju naseljavamo, jeste



8/32

otvoreni sistem koji energiju dobijaod sunca. Uslonjavanje je normalnaposledica sunevog i drugih energet-skih inputa, ba kao to je to sluaj sembrionom, na primer. U nekoj takiu vremenu, razume se, nae sunce ese ohladiti i ivot na zemlji e nestati.

Univerzum je suvie dobroprilagoen za nastanak ivota dabi to bilo sluajno. Dizajn zahtevadizajnera. Stoga, mora postojati

dizajner i to je bog.

eko je navesti neto netanijeod tvrdnje da je univerzum odlinomesto za ivot. Naprotiv, univerzumje izrazito neprijateljska sredina zaivot:

U prolosti, ivot s nae planete

zbrisan je pet puta. ak 99.9 odstovrsta koje su postojale tokom isto-rije ivota na Zemlji, izumr-le su. Osim toga, normalnamaterija, kao to su zvezdei planete, zauzima manje od0.0000000000000000000042odsto onog dela univerzumakoji moemo da posmatra-mo. ivi svet ini jo manjideo. Ako je univerzum iemunaklonjen, moglo bi se rei

da su to crne rupe.U emu se sastoji osnovni

previd zastupnika ovog argu-menta? Ne shvataju da stvarstoji sasvim obrnuto: Iluzija o gosto-ljubivosti univerzuma posledica jeinjenice da smo kao bia adaptiranina ivot u onom njegovom delu kojinaseljavamo.

[Brian Greene Why is our uni-verse fine-tuned?; Is the Universe

Fine uned or Lie?; Cosmic Voyage;Dawkins - Fine-tuning + AnthropicPrinciple; Michio Kaku - MultiverseTeory; Carl Sagan - Te Great De-motions + A Universe Not Made orUs]

5. Argument zasnovan na udi-ma. uda opisana u Bibliji predstav-ljaju krenje ili suspenziju prirodnihzakona. Kako su se dogodila, onamoraju biti posledica natprirodne

sile. a sila je bog.

Nema dokaza da su se uda opisa-na u Bibliji odista dogodila. Za nekase naprosto moe rei da predstavlja-ju statistiki malo verovatne doga-

aje. Uzmimo sasvim ovozemaljskiprimer: injenica da samo jedna oso-ba preivi avionsku nesreu u kojojstrada preostalih 200 putnika i la-nova posade nije udo; jo manje semoe rei da se radi o aktu bojegmilosra (ako bog postoji, osim toje potedeo ivot jednoj osobi, ubioje 200 drugih ljudi u jednom cugu).

Procenjivati

verovatnou neega

to je ve injenica

potpuno je nelogino.

itav argument poiva na pret-hodnom prihvatanju Svetog pisma

kao istinitog. Re je, meutim, otekstu koji obiluje udima tamo gde

im nije mesto. ako, na primer, Bogstvara zemlju pre svetlosti i zvezda,a ptice i neke sisare pre reptila; raz-dvajanje svetlosti i tame dogaa seprvog dana postanja tri dana prenego to nastaju sunce i zvezde kaoizvori svetlosti; biljke nastaju treegdana, odnosno dan pre nego to e

bog stvoriti izvore svetlosti neop-hodne za otosintezu.

Sama Biblija je istorijski netana,sadri injenine greke, nekonzi-stentna je i kontradiktorna. Isto tako,jevanelja protivree jedna drugima,ak i u pogledu najvanijih dogaajakoja opisuju, kao to su Isusova gene-alogija i uskrsnue.

[Deconversion: Te Bible; A Hi-

story o God; PBS Buried Secrets;CH4 Who wrote the Bible?; Core othe Jesus myth]

6. Paskalova opklada. Postojanjeboga ne moe se dokazati. Ukoliko,

meutim, bog postoji, vernik dobi-ja sve (raj), a nevernik gubi sve (pa-kao). Ako pak bog ne postoji, vernikne gubi nita, a nevernik ne dobijanita. Stoga, verom u boga se dobijasve, a ne gubi nita.

Mada se teisti na nju ponekadpozivaju kao na dokaz postojanjaboga, ormulacija iji je autor ran-cuski filozo Paskal (Blaise Pascal)ne govori nita o nunosti nadnarav-nog bia. Moe se rei da predstavljazastraivanje posledicama koje preteneverujuem pojedincu, zbog neve-rovanja, i argumentu u korist vere nabazi iracionalnog straha. Osim toga,ormulacija je netana.

Nije istina da vernik nita ne gubizbog svoje vere. Pod jedan, umanju-

je vrednost sopstvenom ovozemalj-skom ivotu u korist mita o ivotuposle smrti i konstantnortvuje istinu i iskrenostda bi la odrao ivom.Religija pak zahteva vre-me, energiju i novac; estopredstavlja orue u ruka-ma tirana, a jo ee pret-nju ovekovoj slobodi.

Isto tako, nije istina da

ateista ne dobija nita timeto ne veruje u boga. Psiho-loki posmatrano, indivi-duacija i samoaktuelizacijasu nemogue ili barem po-

lovine bez slobode miljenja, rado-znalosti, prava na sumnju.

Pogledajmo jo i ovo: Paskal je biokatolik. Bog o kojem on govori je hri-anski bog. Hrianstvo, naravno,nije jedina monoteistika religija. taako bog zaista postoji, ali pravi bog

nije Hrist nego Alah? Paskala ili bilokog hrianina to dovodi u jednakuopasnost pred bogom kao i ateistu.

7. Argument na bazi morala. Zarazliku od ivotinja, ljudska bia susposobna za moralno suenje i de-lovanje. Oseajem za moral obdari-lo ih je natprirodno bie bog. Danije njega, ljudi bi bili bez moralnoguporita.

Sutinski, re je o argumentu izneznanja. Etiki sistemi zasnovanisu na vrednosti koju ljudi pripisu-ju ivotu: dobro je ono to je dobroza ivot; loe je ono to ivotu preti.Ljudski um bioloki je predisponiran



9/32

da zna razliku izmeu onoga topodstie i onoga to sputava ili uni-tava ivot. Za tako neto, bog nijepotreban.

[Babies can tell right rom wrong;Moral behaviour in animals; Altru-ism in Chimps and oddlers; rust,Morality and Oxytocin]

Jedna od premisa na kojoj poivaovaj argument da su ljudi jedinemoralne ivotinje po svemu sudeije netana.

[Majmuni, Ptice, impanze]

Kakve moralne svetonazore nala-e Biblija? Kakav je moralni uzor bogkojeg opisuje? Hrianski bog je mi-zogini tiranin koji tolerie, ak zapo-

veda, dranje robova, silovanje enai ubijanje dece. Onog trenutka kadaneko odlui da ne potuje zapovest oubistvu ene zato to nije devica ilideteta zbog nepotovanja roditelja,on priznaje da je moralno suenje uoavanje razlike izmeu dobra i zla mogue i bez boga.

Iz ovog argumenta proistie i na-elo poznato u ormulaciji:

Kada ne bi bilo boga, sve bi bilodozvoljeno.

Ova teza podrazumeva dve stva-ri: (1) boga kao moralno uporite; (2)boga kao vrhovni autoritet koji pro-pisuje ta je dobro (moralno), a taloe (nemoralno, zlo).

Iz prve teze sledi da neveruju-i ljudi nemaju moralnog uporita.Drugim reima, nisu u stanju darazlikuju dobro od zla. Emprijski

dokazi kau neto sasvim suprotno:drutva s manjim udelom vernikasu, izmeu ostalog, manje konflik-tna ateizam i sekularna organizacijadrutva su u pozitivnoj korelaciji slinim i optim blagostanjem.

Druga teza predstavlja jo vei

problem za teiste. Naime, postavljase sledee pitanje: Da li je neto do-bro zato to to bog odobrava ili gabog odobrava zato to je to dobro?

Recimo da se teista opredeli zadrugu opciju. U tom sluaju, inje-nica da je neto dobro starija je odboga. Drugim reima, razlog to jeneto dobro nema veze s bogom; bogsamo konstatuje da je neto dobro i

zato to odobrava.

Prva alternativa pak uvodi ar-bitrarnost; na primer, ubistvo jenemoralno zato to ga bog ne odo-brava. Drugim reima, ubistvo nijenemoralno ili zlo samo po sebi, veje takvo zato to ga takvim smatrabog. Dali to ondaznai dabi ubiti o-veka bilosasvim uredu kadabi bogtako netoodobrio?Zamislivoje, naime,da se bog

iz nekogr a z l o g an a l j u t ina ljudei odobriu b i s t v o .Ako bi ono time postalo moralnoispravno, onda moral zavisi samo odboje volje, a ona, kao i svaka volja,moe biti promenljiva. Moral je, da-kle, arbitraran i relativan suprotnood ideje o bogu kao uslovu apsolut-

nog morala od kojeg teista polazi.eista, svakako, uvek moe da

odgovori da bog nikada ne bi odo-brio ubistvo, jer je bog dobar. o nas,meutim, vraa na gore pominjanudrugu opciju, prema kojoj je dobroono to bog odobrava. Onda iskazbog je dobar ne znai nita drugodo da bog odobrava samog sebe. Ap-surd.

[Morality Good without Gods;

Sam Harris Science and Morality;Dawkins on Absolute Morality; TeWest Wing; Deconversion: Morality;Christianity is Immoral]

Argumenti koji to nisu

Mada se tako mogu nazvati svetvrdnje kojima teisti dokazuju po-stojanje boga, s irenjem uenja o ID

nastao je itav niz oiglednih pseu-doargumenata ormulacija u kojenije uloen trud da barem lie na lo-gike iskaze.

Argument na bazi linog iskustva.

On se svodi na tvrdnju da je linaspoznaja boga dovoljan dokaz njego-vog postojanja. Problem je, meu-tim, to lino spiritualno (mistino)iskustvo ne ukazuje ni na ta izvanuma onog koji neto tvrdi.

Sama biblija je

istorijski netana,

sadri injenine

greke,nekonzistentna je i

kontradiktorna.

Bez namere da ovo zvui uvred-ljivo i omalovaavajue, strunjaci zamentalno zdravlje koji rade s akutnopsihotinim pacijentima svakodnev-no se suoavaju s ovom vrstom ar-gumentacije od ljudi koji tvrde da

su sam Isus Hrist, Napoleon, Jovan-ka Orleanka, Elvis Prisli Njihovehalucinacije i deluzije jestu njihovarealnost to niko ne spori ali ih tone ini Napoleonom ili Elvisom.

eisti skloni ovom argumentuesto tvrde da ateisti ne mogu da seuvere u postojanje boga jer im ne-dostaje spiritualno ulo. Negiranjeboga od strane ateiste, kae se, bilo biisto kao kada bi slepa osoba negirala

boje. Analogija, na alost teista, nestoji. Za razliku od boga, slepi ljudii ljudi koji imaju tipian vid dele istifiziki svet. U tom svetu, mogue jepratiti putanju svetlosti od zdravogoka do mozga.



10/32

[PBS Doco; Dawkins; Deconver-sion: Personal Relationship; How iteels to have a stroke; Ramachan-dran]

Naunici veruju u boga.

Ovaj argument je zapravo pozi-vanje na autoritet i nikako ne ide uprilog teistima. Mada nema spora daznatan broj naunika veruje u boga,svakako je vie onih koji su ateisti.Drugim reima, ateisti se najmanjejednako dobro mogu pozvati na au-toritet tog tipa.

Ovaj argument pada, meutim,

na ozbiljnijem nivou. Niko od nau-nika koji i javno govore o svojoj li-noj veri ne tvrdi da ima naune do-kaze za postojanje boga, niti pristajeda o bogu govori drugaije osim kaoo linom bogu.

Mnogo ljudi veruje u boga.

ano. o, meutim, nita ne go-

vori o bogu, ve o oveanstvu. Po-pularnost neke ideje ne dokazuje ni-ta o toj ideji; re je o logikoj grecipoznatoj kao argumentum ad popu-lum. Osim toga, ne veruju svi verniciu istog boga. Postoji vie monotei-stikih i bezbroj paganskih bogova,pri emu su uverenja koja zastupajunjihovi sledbenici ponekad direktnomeusobno iskljuiva.

Krai put

Mada bavljenje svakim pojedi-nanim teistikim argumentommoe da bude zabavno, injenicaje da svi pate od manje-vie istihnedostataka: nedefinisani ili loedefinisani pojmovi u premisama;povezivanje premisa u zakljuakkoji iz njih ne proistie tavie,korumpirana je itava logika na ko-joj poivaju, to je mogue videti izpretpostavki koje su u njih ugraene:

1 Pretpostavka da nam logikamoe neto rei o entitetu koji, kakosami teisti tvrde, nije ogranien lo-gikim koordinatnim sistemom kojipoznajemo. Po svemu sudei, sve-

moni bog moe da kri i zakone lo-gike.

2 Pretpostavka da zakonitostii principi koji vae unutar naeguniverzuma stoje i izvan njega ma ta to znailo i mogu se prime-niti i na entitete koji su zamiljenitako da postoje nezavisno od naeguniverzuma.

3 Pretpostvaka da dedukcijom

moemo zakljuivati o entitetu zakoji se tvrdi da je vei od univerzumai ljudskog bia, a da pri tom koristi-mo ograniene resurse nesavrenog ikonanog uma i naa ljudska, ogra-niena iskustva.

4 Svaki od navedenih argu-menata tvrdi da dokazuje postojanjenatprirodnog bia ili entiteta, zatim

ga izjednaava s tradicionalnim enti-tetom poznatim kao bog, a da pret-hodno ne nudi odvojenu definicijupostuliranog entiteta, niti nastoji dadokae da on jeste isto to i bog.

U najkraem, teistiki argumentine pruaju dovoljno osnova za vero-vanje u postojanje entiteta bog ili

inteligentni dizajner. S druge stra-ne, kako na ideju boga nije mogueprimeniti logike ili naune principekoje koristimo u spoznaji prirodnogsveta, nemogue je dokazati ni dabog ne postoji.

U ta onda treba verovati?

Moda je najbolji odgovor na topitanje novo pitanje. Zato bi treba-lo verovati u bilo ta? U redu, neko je

u stanju da zamisli bie vee od svegapostojeeg: omnipotentno, sveznaju-e, najmilosrdnije Zato bi trebaloii korak dalje i verovati da to to jemogue zamisliti zaista i postoji?

Ako vam se ini da ova linija re-zonovanja za ishodite ima stav dane treba verovati ni u ta, u pravuste. Vano je, meutim, imati u vidujednu ogradu: Ovaj stav vai samo zateren apsolutnog uverenja.

Ateista, takoe, ima uverenja.Veruje da e sunce narednog danaponovo izai ili da e neko ko bezodgovarajue opreme skoi s vrhanebodera poginuti. Ovo su, meu-tim, uverenja zasnovana na naunimprincipima i opservacijama. Oprav-dana su barem u onoj meri u kojojpostoje dokazi da ponaanjem u pri-rodi vladaju neki principi i da je naosnovu njih mogue neto osnovanopredvideti. Boanski entiteti pak,

osim to su nedostupni naim uli-ma, nisu dostupni ni eksperimen-talnim testiranjima i modelovanju.Utoliko je aspolutno neopravdanoimati apsolutna uverenja na tom te-renu. +



11/32

NAUKA Borislav Mileti

Psiholoke implikacije

putovanja na Mars kodastronautaUvod

U toku druge polovine dvadese-tog veka, kada je zapoelo svemirskodoba i kada je ovek uspeo da se otr-gne sili Zemljine gravitacije, tehno-

loki razvoj kretao se neverovatnombrzinom. ako je i ideja o putovanjuna Mars izlazila iz okvira nauneantastike i ulazila u planove nauke.Dok su, jedan za drugim, savladavanitehniki izazovi u vezi sa konstruk-cijom letelica za svemirska putovanja,pojavljivali su se novi, u vezi sa dugo-trajnim boravkom oveka u svemiru.Naime, kako je tehnologija omogu-avala sve dui boravak astronauta usvemiru, tako je sve vanije bilo ispi-

tati kako se taj dugotrajni boravak usvemiru odraava na fiziko i psihi-ko stanje astronauta. Jurij Gagarin jena samom poetku svemirskog dobau svemiru proveo 108 minuta, te do-kazao da ovekovo telo moe izdra-ti boravak u svemiru. Ve 30 godinakasnije, Valerij Poljakov na sovjetskojsvemirskoj stanici Mir proveo je 14meseci u kontinuitetu. Njegov dugo-trajan boravak u svemiru bio je odizuzetne vanosti za nauku, jer se po-kazalo da njegovo zdravlje nije bilo

narueno. ak je i sam Poljakov na-kon sletanja na Zemlju u svojoj kap-suli odbio da bude prenesen u vozilo.Umesto toga, samostalno je prehodaotaj kratak put elei da dokae kakoe astronauti moi da se kreu i radena Marsu nakon dugog putovanja dote planete (Valeri Polyakov, n.d.).Pored uticaja na fizioloko i fizikostanje astronauta, boravak u svemiruutie i na njihovo psihiko stanje. tavie, to se duina boravka u svemiru

produava, psiholoki aktori koji uti-u na astronaute postaju sve vaniji.

Danas postoji nekoliko planovaza slanje ljudske posade u orbitu ilina povrinu Marsa: plan MARPOS

ruske svemirske korporacije RKKEnergija, program Aurora evropskesvemirske agencije ESA ili projekatOrion amerike svemirske agenci-je NASA. Mars e biti tek poetak,jer e ljudska rasa u budunosti mo-

rati da organizuje letove i ka drugim,udaljenijim svemirskim telima. Sve toznai da e svemirski letovi trajati svedue i da e posada u njima morati dase adaptira na dug boravak u ograni-enom prostoru svemirskog broda,daleko od ljudske civilizacije.

Kako je tehnologija

omoguavala sve dui

boravak astronautau svemiru, tako je sve

vanije bilo ispitati

kako se taj

dugotrajni boravak u

svemiru odraava na

fiziko i psihiko stanjeastronauta.

Zbog toga smatramo vanim darazmotrimo neke psiholoke i psi-hosocijalne implikacije dugotrajnogsvemirskog putovanja kod astronauta,jer e upravo psiholoki aktori bitinajbitnija stvar o kojoj e istraivaimorati da razmiljaju prilikom plani-ranja duih svemirskih letova, kao to

je let na Mars.

Stres u svemiru

Putovanje na Mars po sadanjimproraunima trebalo bi da traje od 6

do 9 meseci samo u jednom pravcu.Uzmimo u obzir da e astronauti podolasku na Crveni planet tamo pro-vesti neko vreme, pa konano tra-janje putovanja moe biti i due oddve godine. U te dve godine putova-

nja astronauti e biti izloeni velikimnaporima, prvenstveno psiholokeprirode. Boravak u svemirskoj leteli-ci znai naporan fiziki i intelektualnirad u uslovima mikro gravitacije navrlo ogranienom prostoru i to jesamo poetak. Stalno isti ljudi sa ko-jima e astronauti biti u kontaktu, ko-munikacija sa Zemljom uz kanjenjei do 40 minuta, izolacija i odvojenostod porodice i civilizacije, ogranieniresursi, nedostatak privatnosti, sen-

zorna deprivacija, konstantna svest otome da su u sluaju nepredvienihsituacija preputeni sami sebi, kao istrah od opasnosti kojima su izloenistvarae velike psihike napore za celuposadu. Zbog svega toga jasno je da eivot u takvim uslovima lako dovodi-ti do stresnih reakcija kod astronau-ta, a stres moe imati teke posledicepo produktivnost i unkcionalnostsvakog astronauta. Sve nam to govo-ri da je potrebno paljivo selekcioni-sati i pripremiti posadu za takav put.

Objasniemo ukratko enomen stresai njegove eekte na ljudski organizam.

Kada govorimo o stresu moramoda pravimo razliku izmeu spoljanjihuslova koji utiu na oveka i reakcijeoveka na te uslove. Spoljanje uslovekoji pred osobu postavljaju specifinefizike i/ili psihike zahteve i od njezahtevaju adaptaciju nazivamo stre-sorima, dok emocionalne, fiziolokei ponaajne reakcije na takve uslove

nazivamo individualnim reakcijamana stres. Sam pojam stres koristi se zaopis i spoljanjih uslova i individual-nih reakcija, a najee kao zajednikinaziv za interakciju izmeu stresora iadaptivnog odgovora individue.



12/32

Stres izaziva odreene fizioloke,psiholoke i ponaajne reakcije kodindividua. Psiholoke reakcije mogubiti kognitivna ometenost, anksio-znost, apatija, depresija, bes i agresiv-nost. U fizioloke promene spadajupoveanje eera u krvi, poveanjekrvnog pritiska i ubrzanje pulsa i disa-nja, te poveanje miine napetosti. Uponaajne promene spadaju promeneapetita i unosa tenosti u organizam(Strickland, 2001).Iz opisa reakcijana stres jasno je daprodueno delo-vanje stresa moedovesti do lakihi teih fizikih ilipsihikih smetnjii oboljenja. Kadagovorimo o tome

ta sve moe dapredstavlja stresoronda je najjedno-stavnije rei da tomoe biti svakidogaaj, od indi-vidue ocenjen kaopozitivan ili nega-tivan, koji zahtevaadaptaciju.

U svakodnev-nom ivotu to mogu biti svae sa

bliskim ljudima, preseljenje porodi-ce, smrt lana porodice ili prijatelja,povrede ili bolesti, gubitak posla, e-nidba ili udaja i sl. Prilikom dugotraj-nog boravka u svemiru, posebno nameuplanetarnom putovanju, izvorestresa mogu predstavljati produenifiziki i intelektualni napori, izolacija,ogranien fiziki prostor, odvojenostod porodice i civilizacije, nedostatakprivatnosti, problemi u interperso-nalnoj komunikaciji meu astronauti-ma, ogranienost resursa, istovetnost

okoline i stimulusa, posebno hrane, islino. Zbog toga je bitno da proui-mo kako se ljudi ponaaju u takvimuslovima, kakva je dinamika grupe ikoje su to karakteristike linosti kojedoprinose boljoj adaptaciji na takveuslove. Budui da naa civilizacija jonije organizovala nijedan meuplane-tarni let, kao i zbog injenice da posto-je individualne razlike u reakcijamana stres, ne moemo da predvidimosve mogue reakcije astronauta koji se

budu nali na takvoj misiji. Meutim,zahvaljujui istraivanjima na Zemljiu uslovima slinim produenom bo-ravku u svemiru, kao i istraivanjimana posadama svemirskih stanica, mismo mnogo nauili o ponaanju in-

dividua i grupa tokom ivota i rada uekstremnim uslovima i uslovima izo-lacije.

Dosadanja istraivanja o efekti-ma ivota u izolaciji

Veoma korisne podatke naunicisu dobili prouavajui ivot i rad ljudiu istraivakim bazama na Antarkti-ku. Izuzetno surovi vremenski uslovi,

potpuna izolovanost tokom zimskog

perioda (koji u nekim delovima kon-tinenta traje i devet meseci), relativnomali broj istih ljudi sa kojima se sva-kodnevno stupa u interakcije i odvo-jenost od ostatka civilizacije karakte-ristike su umnogome sline onome tooekuje astronaute na putu za Mars ilineko due svemirsko putovanje.

to se duina boravka

u svemiru produava,

psiholoki faktori koji

utiu na astronaute

postaju sve vaniji.

Strejnd i Jangmen (Strange &Youngman 1971, prema Rothblum,1989) dobili su podatke da su tri glav-na izvora stresa kod lanova istra-ivakih stanica na Antarktiku izo-

lovanost, nepromenljivost okoline inedostatak uobiajenih izvora zado-voljstva. Nije teko zakljuiti da e ovistresori biti daleko izraeniji prilikomputovanja na Mars uzimajui u obzirda e u malenom svemirskom brodu

astronauti konstantno biti okruenitamom svemira daleko od Zemlje.ejlor i Feleti (aylor & Feletti, 1976)ustanovili su da ljudi koji se nisu us-peli adaptirati na ivot u izolovanostipokazuju emocionalnu zaravnjenost,mrzovoljno raspoloenje i relativnuneefikasnost u radu, te se otuuju odgrupe. Njihov rad kasnije je posluioza konstruisanje Viktorija skale izo-lacije koja slui za selekciju individua

koje dobro unkcioniu u izolaciji.Rezultati Sasakija i sar. (Sasaki et al,1980 prema Rothblum, 1989) poka-zali su da se kod lanova japanskihistraivakih stanica maniestujeizraena anksioznost i depresija, na-roito pri kraju boravka u izolaciji.

Zanimljivo je spomenuti rezul-tate Birsnera i Hougana (Biersner

& Hogan, 1984; Rothblum, 1989)koji su ustanovili da su se na ivotneuslove na Antarktiku najbolje adap-tirali subjekti koji su vedrog raspo-loenja, neskloni depresivnim reak-cijama, sa uskim interesovanjima iniskom potrebom za stimulacijom,poverljivi i oprezni. Neka istraiva-nja su pokazala da je od velike va-nosti za privikavanje na uslove ivo-ta u izolaciji i nivo aktivnosti koje se

u tom periodu obavljaju. Dobijeni su

rezultati koji govore da odnos mor-narikog osoblja prema poslu opadau toku zimskih meseci na Antarktikukada je njihova aktivnost smanjena,dok se odnos naunika prema poslune menja, verovatno zbog injeniceda je njihova aktivnost tokom itavogboravka na Antarktiku ujednaena(Ryman & Gunderson, 1979 premaRothblum, 1989). Znaajan problemmoe predstavljati i nedostatak seksu-alne aktivnosti i posledina seksualnarustriranost (orres, 1976; Hachisu-

ka, 1974 prema Rothblum, 1989).

Jedan od izuzetno bitnih uslova zauspeno sprovoenje misije sa ljud-skom posadom na Mars bie i dobrimeusobni odnosi lanova posade.Karakteristike linosti astronauta injihova kulturna pozadina u inte-rakciji sa situacijom u kojoj se nalazeimae veliki uticaj na sposobnosti du-gotrajne interpersonalne komunikaci-je, grupnu koheziju i dinamiku, adap-

taciju i radnu uspenost. Dosadanjaistraivanja na polarnim stanicama,simulacijama svemirskih putovanja,ali i istraivanja na stvarnim svemir-skim misijama pokazala su da realnuopasnost predstavljaju otvoreni kon-



13/32

flikti izmeu lanova posade, kao ikonflikti izmeu posade i zemalj-ske kontrole (Kanas, 1987 prema LeScanff et al., 1997). U nekoliko sve-mirskih misija posada je ak stupila utrajk usled neslaganja sa zemaljskimosobljem (Oberg i Oberg, 1986; Bluth,1981 prema Le Scanff, 1997). Istrai-vanje sprovedeno meu posadom Me-unarodne svemirske stanice pokaza-lo je da od ukupnog broja negativnoocenjenih dogaaja koje su iskusilitokom boravka na svemirskoj stanicinjih 47% se odnosilo na probleme uodnosima izmeu lanova posade iliodnosima izmeu posade i zemaljskekontrole (Kanas et al, 2007).

Da bi to bolje razumeli moguepsiholoke implikacije putovanja doMarsa kod astronauta, naunici spro-

vode istraivanja i u simuliranim uslo-vima na Zemlji. Iako ovakva istraiva-nja imaju svoje nedostatke, kao to jeinjenica da uesnici nemaju doivljajizolovanosti kakvu bi imali na pra-vom putovanju do Marsa, ne oseajustrah zbog mogunosti opasnih i ne-predvienih situacija, niti se boravakodvija u uslovima mikrogravitacije,ona nam ipak predstavljaju izuzetnovredan izvor podataka. Marsovskodrutvo (Te Mars Society) razvilo je

program sa nekoliko istraivakih sta-nica u svetu, smetenih u izolovanimpredelima nae planete, gde naunicii inenjeri sprovode testiranja opremei procedura koje bi mogle da se kori-ste na buduim misijama na Mars, aprouavaju se i psihosocijalni odnosimeu istraivaima koji rade zajedno.Evropska svemirska agencija (ESA)sprovela je nekoliko simulacijskihstudija u hiperbarinim komorama ukojima su subjekti provodili i do 240dana radi testiranja metoda praenja

psiholokih i interpersonalnih aktorapri svemirskim putovanjima. Rezulta-ti ovih studija pokazali su da posadezatvorene u hiperbarinim komoramaimaju tendenciju da svoju nagomila-nu agresiju usmeravaju ka zemaljskoj

kontroli, a dobijeni su i vani podacio odnosima izmeu astronauta ra-zliitog kulturnog porekla. ako suu jednoj studiji posade dve razliitekulturne grupe morale biti trajno od-vojene, a jedan uesnik je napustio ek-speriment usled neslaganja sa ostalimuesnicima (Sandal, 2001).

Svakako najambiciozniji projekatovakve prirode pokrenut je u saradnjiRusije, Evropske unije i Kine u poseb-no pripremljenom prostoru Institutaza biomedicinske probleme Ruskeakademije nauka, koji u svojoj istorijiima viedecenijsko iskustvo sa ova-kvim simulacijama. Projekat nazvanMars-500 odvijao se u tri aze u perio-du izmeu 2007. i 2011. godine.

Sam pojam stres koristi

se za opis i spoljanjih

uslova i individualnih

reakcija, a najee

kao zajedniki naziv

za interakciju izmeu

stresora i adaptivnog

odgovora individue.

rea aza projekta sastojala se odsimulacije putovanja na Mars detaljnoosmiljene kako bi uslovi bili to sli-niji stvarnom svemirskom putovanju,to je ukljuivalo kanjenje u radiokomunikaciji sa Zemljom, tedljivostu korienju resursa, ogranieni i izo-lovani prostor i sl. Simulirano puto-vanje trajalo je 520 dana, a estolana

posada razliitog kulturnog poreklabila je smetena u prostoru koji je si-mulirao svemirsku letelicu, posebanmodul za sletanje na Mars, te povri-nu Marsa. U toku simulacije ukupnoje sprovedeno 28 psiholokih i psiho-fiziolokih eksperimenata, a rezultatisu pokazali da se ljudi mogu navii nadugotrajan boravak u izolaciji, sen-zornu deprivaciju i druge okolnostikoje prate ovakvo putovanje. Poka-zalo se da komunikacija sa Zemljom

od strane astronata opada kako vremeodmie. ako su se u poetku astrona-uti esto javljali zemaljskoj kontroli,ali su se s vremenom adaptirali na izo-laciju, pa su pisali sve krae izvetaje,liene emocija i sa manje zahteva za

pomo u reavanju problema u vezisa obavljanjem zadataka. Pokazalo sei da esta komunikacija sa prijateljimai porodicom moe delovati kao stre-sor, jer se na taj nain astronauti viebrinu za probleme kod kue. Zbogtoga je potrebno ograniiti takvu ko-munikaciju. Kanjenje u komunikacijiizmeu astronauta i zemaljske kon-trole moe dovesti do nepredvienihsituacija kao to je bio sluaj tokometnje po Marsu u okviru ove si-mulacije. Naime, jedan lan posadeje poslao pitanje zemaljskoj kontroliu vezi sa nekim komplikovanim za-datkom koji je nameravao da obavi,ali dok mu je pristigao odgovor, vienije bio motivisan da ga i uradi. Jedanvrlo zanimljiv aspekt ove simulacijebila je i orma komunikacije izmeuastronauta i zemaljske kontrole. Na-

ime, ranija istraivanja na posadamasvemirskih stanica pokazala su daastronauti koji due borave u svemirune reaguju dobro na nareivanje odstrane zemaljske kontrole. Zbog togase u komunikaciji sa astronautima odnjih trai da urade neto, a ne nare-uje im se (Mars-500, n.d.; Corley,2011a). U razgovoru sa astronautimanakon njihovog povratka sa Marsaustanovljeno je da postoje velike in-terpersonalne razlike u aktivnostima

kojima su se nosili sa stresom. Neki-ma je pomagalo pisanje pisama poro-dici, nekima usmerenost na nauneeksperimente, nekima je vaan biofidbek koji su dobijali od javnosti uporukama koje su stizale preko radioveze, dok su neki koristili samodisci-plinu kao primaran nain suoavanjasa stresom (Corley, 2011b).

Kakvi su ljudi potrebni za putovanjena Mars?

Imajui u vidu sve do sada napisa-no, jasno je da e program selekcije zaposadu koja e putovati na Mars mo-rati da bude detaljno razraen. Poredonih zahteva koji se podrazumevaju,a odnose se na obrazovanje i fizikozdravlje, astronauti na putu za Marsmorae da budu psihiki stabilne li-nosti, sa izgraenom samodiscipli-nom i sposobnosti samoopaanja isamoregulacije. o znai da su oni ustanju da ostanu smireni u stresnim

i opasnim situacijama, da kontroliusvoje ponaanje i da prepoznaju svo-ja trenutna emocionalna stanja, te ihadekvatno reguliu. Jednako vane ka-rakteristike koje astronauti na putu zaMars treba da imaju jesu dobro izgra-



14/32

izgraene socijalne vetine i vetinekreativnog reavanja problema. Soci-jalne vetine odnose se na sposobnostkomunikacije sa drugim lanovimaposade i one e biti vane zbog du-gotrajnog ivota s malim brojem istih

ljudi kojima e astronauti biti okru-eni. Kreativno reavanje problemaznai kreativnost u miljenju i suoa-vanju sa novonastalim situacijama ilirazmiljanje izvan kutije, to e bitiod izuzetnog znaaja na dugom putuna kojem se moe desiti niz nepred-vienih situacija, a posada e zavisitijedino od sopstvenih sposobnosti.Isto tako, bie poeljno da astronautiimaju razvijen smisao za humor, kojie im dobro doi za razbijanje mono-tonije dugog puta na Mars, kao i za

ublaavanje emocionalnih potekoakoje e proivljavati. Odabrani kandi-dati morae dobro da unkcioniu kaogrupa i zbog toga e biti vano da prepolaska na put provedu odreeno vre-me zajedno u simuliranim uslovimaputovanja, ali i u neormalnom dru-enju. Na taj nain stei e se uvid umeusobno unkcionisanje kandidataza let, te e se moi odabrati oni kojioptimalno unkcioniu u radu sa osta-lim lanovima.

Zakljuak

Organizacija putovanja na Marszahtevae velike napore od svih kojibudu uestvovali u takvom projektu.

Svemirske agencije u saradnji sa psi-holozima morae da razrade detaljanplan selekcije, obuke i pripreme astro-nauta za takvo putovanje. Ljudski ak-tor bie kljuan za uspeh jedne ovakvemisije. Mnoge stvari u vezi sa selekci-

jom posade potrebno je jo detaljnijeistraiti.

Iako ogranien, deo

prostora morae biti

namenjen za

razonodu i oputanje

posade, sluanje

muzike,

gledanje filmova...

u prvenstveno mislimo na brojlanova posade i polnu strukturu iste.Istraivanja su pokazala da u produe-nom boravku u izolaciji muko-enskiodnosi mogu predstavljati problem,posebno ako su lanovi posade ra-zliitog kulturnog porekla (Beware

Astro-Naughtiness, 2005). Neizbenaje injenica da se problem ljudske sek-sualnosti mora detaljno razmotriti uokviru putovanja na Mars jer e sigur-no uticati na odnose izmeu lano-va posade i njenu unkcionalnost. U

prilog tome govori i psiholog LorensPalinka (Lawrence Palinkas) kojikae da: ...seks moe doneti i koristmisijama stvarajui oseanje stabilno-sti i normalizacije (Beware Astro-Naughtiness, 2005). Pored selekcije

i pripreme posade, vaan zadatak in-enjera i psihologa bie i organizaci-ja prostora svemirske letelice u kojoje astronauti putovati na Mars. Iakoogranien, deo prostora morae dabude namenjen za razonodu i oputa-nje posade. Sluanje muzike, gledanjefilmova, a moda i uivanje u nekomhobiju, adekvatnom za date uslove,aktivnosti su koje e pomoi astro-nautima da lake provedu dugotrajanboravak u svemiru. Redovne aktivno-sti u sklopu misije trebalo bi planirati

tako da tokom celog puta postoji je-dan optimalan nivo zaposlenosti celo-kupne posade.

Na kraju, jo jedan problem kojise moe pojaviti u sklopu misije naMars jeste resocijalizacija astronautanakon povratka na Zemlju. Poznato jeda neki ljudi nakon dugotrajnog bo-ravka u izolaciji pri povratku u dru-tvo imaju problema sa adaptacijom.Ovako neto moemo oekivati i odposade koja se vrati sa Marsa. I ovde

e vanu ulogu imati psiholozi, koji emorati da pomognu astronautima dase ponovo prilagode ivotu u drutvu,ali e najvaniju ulogu u resocijaliza-ciji astronauta imati njihove porodicei prijatelji. +



15/32

INERVJU Predrag Stojadinovi

Da li je za Vas to to ste postaliateista bilo jednostavno i brzo logi-no reenje ili je to bio proces koji jedugo trajao?

o nije bio proces u kojem sam po-stao ateista, ve proces u kom sam na-uio kako svet naizgled unkcionie.Kako sam sticao saznanja o univerzu-

mu, nauci, postajalo mi je sve jasnijeda nema dokaza da bog postoji i daprie koje moete proitati u drevnimknjigama nisu u skladu sa stvarnou.

U diskusijama da nauka ini reli-giju zastarelom, esto se uju oprav-danja religioznih ljudi da su mnogislavni naunici iz prolosti, ali i sa-danjosti, religiozni. Kakvo je Vaemiljenje o naunicima, naroitofiziarima koji se izjanjavaju kao

religiozni?Pre svega, naunici su proizvod

vremena u kom ive. Njutn je zaistabio religiozan. S druge strane, bio je ialhemiar. Da li to opravdava verova-nje u alhemiju? Ne... Pamtimo Njutnapo onom to je ispravno uradio, a nepo onome to je uradio pogreno.

Da li se ikada oseate kao da Vasljudi uporeuju sa Karlom Saga-nom?

Bio bih poastvovan kada bi to ra-dili.

Da li imate utisak da poruka kojuVi i, recimo, Stiven Hoking, aljetezapravo utie na dananju omladi-nu? Kada naunici kao vi preuzmuulogu prosvetitelja javnosti, kakavodgovor oekujete?

Radim to da bih uzvratio uslugu.

Za nauku sam se zainteresovao takoto sam itao knjige naunika. Kadami neko mlad kae da su moje knjigeuinile da se zainteresuje za nauku, tose u poslednje vreme esto deava, toje meni najvea nagrada.

S obzirom na to da ste povezanisa sagom o Zvezdanim stazama, da lioekujete slinu budunost ovean-stva, bez stega religije, u kojoj glavnicilj ne bi bio materijalno bogatstvo,ve snana, odluna potraga za zna-njem?

akva budunost nije verovatna...

Meutim, ako e nam ita nju obez-bediti, to su racionalnost i politika za-snovana na empirijskoj stvarnosti.

Da li se slaete sa slavnim, pokoj-nim Kristoferom Hiensom da reli-gija sve truje? Da li smatrate da bisvet bio bolje mesto kada bi religijanestala, a oveanstvo bilo potpunoprosveeno?

Nisam siguran da bi oveanstvo

postalo prosveeno, ali ne bi kodiloda se reimo religije.

Kako sam sticaosaznanja o

univerzumu, nauci,postajalo mi je sve

jasnije da nemadokaza da Bog

postoji.ta mislite, kako bi oevi osniva-

i Sjedinjenih Drava gledali na da-nanje amerike politiare i njihovureligijsku posveenost, ak i funda-mentalizam nekih od njih?

Deerson bi bio zgroen.

Koliko, po Vaem miljenju,islam ugroava zapadni svet? Koliki

udeo u tome imaju mediji, a kolikinedostatak informacija, ako ga uop-te imaju?

Nisam toliko zabrinut kao nekidrugi... Volim da mislim da islamske

zemlje na kraju ele da napreduju eko-nomski, da poveaju svoju stabilnost...Sa iskoriavanjem prilika u privredi iveom dostupnou obrazovanja, na-roito enama, militantni undamen-talizam e opasti.

Po Vaem miljenju, gde e nas fi-zika (ili nauka uopte) odvesti u svo-

jim istraivanjima vie ka makro-svetu (veliina i starost univerzuma)ili ka mikrosvetu (kvantna mehani-ka, molekularne strukture itd.)?

Ne znam... o je ono uzbudljivo ubavljenju naukom.

Poznati ste po svom otrom iozbiljnom pristupu religiji. Drugastrana smatra da je to uvredljivo. tapredlaete, da se govori istina ak i

ako znate da e ona mnoge uvreditiili da se bude paljiv prema oseanji-ma onih osetljivijih?

Mislim da je vano da se nae nekakombinacija ta dva. Nema razloga danepotrebno vreamo. Ali, potova-ti ljude nije isto to i potovati glupeideje. Na kraju krajeva, smatram daovek mora da brani realnost i ako tonekog vrea, pa neka bude tako.

ta mislite, koliko je uspean vid

popularizacije nauke koji koristiteVi, Dokins, Tajson, ermer i mnogidrugi u obrazovanju javnosti i ko-liko ona prihvata kritiko miljenjeu odnosu na dogme? ta mislite daje najbolje da se preduzme u zemljikao to je Srbija, gde cveta postko-munistika hiperreligioznost koja jepostala opasna ideologija?

Ja sam prosvetitelj... Verujem uobrazovanje.

Da li biste doli u Beograd daodrite predavanje ako Vas lepo za-molimo?

Uvek moete da pitate. +

Lorens Kraus (Lawrence Maxwell Krauss),fiziar :,,Ne bi kodilo da se reimo religije.


Intervju sa profesorom

Krausom

EKSKLUZIVNO


16/32


17/32


18/32

PSEUDONAUKA Dobrica Nikoli

Izaberite svog lekara

Dimitrije je doktor. Diplo-mirao je medicinu, zavriopripravniki sta, poloiostruni ispit i zaposlio se.Prilikom prijema diplome o zavre-nom kolovanju poloio je zakletvu dae se u obavljanju svog poziva pridra-vati naela utvrenih u Hipokratovojzakletvi, kao i naela proesionalne

etike. Pohaa seminare kontinuiraneedukacije, kako bi bio u toku sa novimmedicinskim saznanjima. U sluajuda prisustvom ili organizovanjem se-minara ne osvoji dovoljan broj poe-na, postoji opasnost da mu Lekarskakomora Srbije oduzme licencu za rad.Svakog meseca mu se od plate odbi-jaju doprinosi za penziono, socijalno izdravstveno osiguranje.

Ustanova u kojoj je Dimitrije za-poslen pored njega zapoljava dovo-

ljan broj radnika odgovarajue stru-ne spreme, sa poloenim strunimispitom, a za obavljanje odreenihposlova i sa odgovarajuom specijali-zacijom. Ustanova poseduje dijagno-stiku, terapijsku i drugu opremu zapruanje zdravstvene zatite, prosto-rije za prijem obolelih, odnosno zdra-vih lica, za obavljanje dijagnostikih iterapijskih postupaka leenja i smetajpacijenata, za uvanje lekova i medi-cinskih sredstava i obezbeen sanitet-ski prevoz.

Prilikom osnivanja ustanove u ko-joj je Dimitrije zaposlen, zdravstveniinspektor je reenjem utvrdio da su is-punjeni svi uslovi propisani zakonom.Ustanova ima istaknut raspored rad-nog vremena, cenovnik i izdaje rauneza pruene zdravstvene usluge. ako-e, poseduje statut i akt o osnivanju isve zakonski neophodne podatke, po-ev od imena vlasnika ustanove (osni-vaa), direktora, zamenika direktora,

lanova upravnog odbora, nadzornogodbora, zatitnika prava pacijenata,naina obezbeivanja sredstava zarad, sve do meusobnih prava i oba-veza zdravstvene ustanove, osnivaai radnika. Periodino dostavlja Insti-

tutu za javno zdravljeSrbije Milan Jovano-vi Batut statistikeizvetaje iz medicin-ske dokumentacijekoju redovno vodi osvojim pacijentima.

Pera se takoe

bavi zdravstvenimradom. Ima zavre-nu osnovnu kolu.Nije imao priprav-niki sta, nije pola-gao struni ispit nitije iao na specijali-zaciju, a ne pohaani strune seminare.U registru Lekarskekomore Srbije nijeevidentiran. S ob-

zirom na to da nijeprimio diplomu o zavrenom medi-cinskom kolovanju, niti se ormalnozaposlio, nije ni poloio Hipokratovuzakletvu. Platu sebi i ostalim radnici-ma odreuje proizvoljno i ne uplaujedoprinose za penziono, socijalno nitizdravstveno osiguranje. Ipak, dravae mu obezbediti odgovarajuu penzi-ju iz budeta.

Pored ostalih oblika

nadrilekarstva(homeopatija, kvantna

medicina, reiki...)

legalizovana je

,,duhovna energetska

medicina.

Ustanova u kojoj je Pera zaposlenpored njega zapoljava odreen brojradnika bez odgovarajue strunespreme, bez poloenog strunog ispitai specijalizacije, pa ak i bez ugovora o

radu. Ustanova ne poseduje dijagno-stiku, terapijsku niti drugu opremuza pruanje zdravstvene zatite, pro-storije za prijem obolelih, odnosnozdravih lica, za obavljanje dijagnosti-kih i terapijskih postupaka leenja, zauvanje lekova i medicinskih sredsta-va, niti obezbeen sanitetski prevoz,ve jedino prostorije za smetaj paci-jenata.

Prilikom osnivanja ustanove ukojoj je Pera zaposlen, zdravstveni

inspektor nije ni pozvan. Ustanovanema istaknut raspored radnog vre-mena, cenovnik usluga, niti izdajeraune. Ustanova ne poseduje statut,niti akt o osnivanju. Ne zna se ime di-rektora, zamenika direktora, lanovaupravnog odbora, lanova nadzornogodbora, zatitnika prava pacijenata,nain obezbeivanja sredstava za njenrad, niti meusobna prava i obavezeustanove, osnivaa i zaposlenih rad-nika. Pored toga, ne dostavlja nad-

lenom zavodu, tj. Institutu za javnozdravlje Srbije statistike izvetaje izmedicinske dokumentacije, budui dani ne poseduje medicinsku dokumen-taciju. Ponekad nema ni graevinskudozvolu, nego su pacijenti sme[teni u

Mo u rukama neobrazovanih pojedinaca ili amoralnih institucija kojima je jedino stalo do novcau odreenim sluajevima moe da ugrozi i same temelje drutva zasnovanog na razumu, pravu isekularnim vrednostima.



19/32

kontejnere za privremeni smetaj.

Osnovna razlika izmeu Dimitri-ja i Pere je u nivou politike podr-ke koju uivaju. Dimitrije je do svogznanja doao iskljuivo radom i zala-ganjem. ak i da je eleo da uradi ne-to s one strane zakona, to mu je si-stemski onemogueno. Pera je do svogzvanja doao iskljuivo politikompodrkom, ali ne izbegava poslove sastrane. Naprotiv. Primie na leenjeak i one koji se skrivaju od zakona.

Ukoliko ste prilikom itanja tekstastekli utisak da ustanove poput Perinene postoje u naoj zemlji, prevarili stese. Nalaze se u Bakom Petrovom Selu,eneju, Vilovu, Kredinu, Vitkovcui Brajkovcu, a Srpska pravoslavna cr-kva ih ve nekoliko godina koristi zanadrilekarsko i protivzakonito leenje

narkomanije. Dva centra (Crna rekai Lenica) su prestala sa radom usledosude javnosti zbog prebijanja, silova-nja i ubistva tienika.

Srpska pravoslavna

crkva se ve nekoliko

godina bavi

nadrilekarstvom iprotivzakonitim

leenjem narkomanije.

Kompletna podrka za rad centarasastoji se iz dva memoranduma kojesu sa Mirkom Buloviem predsed-nikom politiki najuticajnije nevla-dine organizacije mimo Skuptine

i javne rasprave potpisali ministarzdravlja Zoran Stankovi 22. 6. 2011.i ministar policije Ivica Dai 18. 3.2012. godine. Memorandumima jepreutno ignorisano krenje ak 66od 280 lanova Zakona o zdravstvenojzatiti, zbog ega je udruenje graa-na zanemarljivog politikog uticaja,Ateisti Srbije, svojevremeno reago-valo javnim saoptenjem. Podrkuovim memorandumima su obezbediliprethodni ministar zdravlja omi-ca Milosavljevi, njegova pomonica(trenutno predsednica Udruenja zajavno zdravlje Srbije) Sneana Simi iVuk Stambolovi, budui da je, na nji-hovo zalaganje, Pravilnikom o bliimuslovima, nainu i postupku obavlja-nja metoda i postupaka tradicionalnemedicine, objavljenim u Slubenomglasniku RS, br. 119/2007 od 14. 12.

2007, pored ostalih oblika nadrilekar-stva (homeopatija, kvantna medici-na, reiki...), legalizovana i duhovnaenergetska medicina. Osnovu pra-vilnika je predstavljao popis alterna-tivnih metoda leenja diplomskirad Marije Kujundi, kojoj je VukStambolovi bio mentor, a u izradi jeuestvovala radna grupa Sekcije zatradicionalnu medicinu Udruenja zajavno zdravlje Srbije, u kojoj je samojedan lan (od ukupno est) imao me-

dicinsko obrazovanje. Rad navedenihlica, udruenja i sekcija predstavljasutu suprotnost idejama doktora Mi-lana Jovanovia Batuta, autora knjigeNadrilekari: kako varaju, globe i za-tiru narod: neobavetenom i lakover-nom svetu za pouku. Doktor Batut jebio jedan od osnivaa Medicinskogakulteta u Beogradu i njegov prvidekan. Bavio se narodnim zdravstve-nim prosveivanjem i borbom protiv

nadrilekarstva.

Mo u rukama neobrazovanih po-jedinaca ili amoralnih institucija ko-jima je jedino stalo do novca u odre-enim sluajevima moe da ugrozi isame temelje drutva zasnovanog narazumu, pravu i sekularnim vredno-stima. Za zatvaranje nadrilekarskihcentara SPC dovoljno je ispotovatisamo jedan lan Zakona o zdravstve-noj zatiti, koji je sam po sebi oigle-dan:

lan 53Ministarstvo donosi reenje o pri-

vremenoj zabrani rada, ili o privreme-noj zabrani obavljanja odreenih po-slova zdravstvene delatnosti, ako:

1) zdravstvena ustanova ne ispu-

njava uslove propisane zakonom upogledu kadra, opreme, prostora i le-kova;

2) obavlja zdravstvenu delatnostkoja nije utvrena reenjem za poe-tak obavljanja zdravstvene delatnosti;

Poseban problem centara ovog tipane predstavlja samo krenje zakona.Dodatni problem predstavljaju i po-sledice po tienike, koji ne bivaju

osposobljeni za dalje unkcionisanje(resocijalizaciju), jer se taj proces vriod strane nekvalifikovanog osoblja.

Dodatno, izvetaji koji iz ovakvihcentara stiu o uspenosti leenja za-snivaju se na izostavljanju neuspenihsluajeva, ignoriui one koji se vrateu narkomaniju. Stoga se takvi izvetajinikako ne mogu smatrati struno re-levantnim. +


20/32

NAUKA Marko Ekmedi

Alan Tjuring - otac

savremenih raunara

Smrt Alana juringa (Alan Mat-hison uring), 8. juna 1954.godine, imala je gotovo bezna-ajan odjek u javnosti. Nije bilodugih in memoriam lanaka u novi-nama, nije bilo prigodnih programa

na radiju, a i najvei britanski javniservis, uveni BBC, utao je.

Poneki skromni lanak, uzseanje njegovih kolega i la-nova porodice, probijao se krozsramotni zid utanja, podignutda odbrani nehumani i neetikizakon iz 1885. godine, po komje juring bio okrivljen i osuenza veliku nepristojnost sa dru-gim mukarcem.

Da, Alan juring je bio ho-moseksualac.

Vie od toga, Alan juring jebio genije, briljantni matemati-ar, logiar, kriptolog i teoreti-ar raunarske nauke.

Vie i od toga, Alan juringje bio otac savremenih raunarai vetake inteligencije.

Najvie od svega, Alan ju-ring je bio ovek nesputane, slo-bodne misli, nesretno roen u vreme-nu u kom je zaduio celo oveanstvo,a sopstvena zemlja mu se oduila po-rugom i udovinom kaznom.

Roen je 1912. godine u Londonu,u porodici kotskog aristokratskogporekla, kao drugi sin. Alanov starijibrat Don nasledio je titulu i obave-ze plemia, pa su okolnosti dopusti-

le da se genijalnost mlaeg juringanesmetano razvija kroz kolovanje ipriliku da se posveti karijeri naunika.

Ipak, sasvim je mogue da ukoli-ko niste matematiar, inormatiar ili

eventualno ljubitelj pijunskih pria izDrugog svetskog rata za njegovo imeniste uli i da vam ne znai kao imeesle, Edisona, Vata, Njutna, Galilejaili Pitagore. Bez obzira na to, u pitanjuje ovek bez ijeg rada teko da biste

danas itali ovaj elektronski lanak,teko da biste surovali Internetom

i teko da biste uivali u igranju nekegejmerske konzole ili svoj mobilni te-leon koristili kao mali prenosni rau-nar. Ili bismo moda ipak imali per-sonalne raunare, Internet, mobilneteleone i konzole za igranje, ali kaosasvim drugaije, mogue i banalnijeureaje.

Genijalnost mladog juringa se

pokazivala jo od najranijeg detinj-stva. Donekle uskraen za stalno pri-sustvo roditelja, koji su zbog oevogposla bili prinueni da vreme provodeizmeu Engleske i Indije, juring seokrenuo detinjem istraivanju, otkri-

vanju sveta i sitnim interesovanjima,koja su kasnije postala ivotna opse-sija matematikom i logikom. Ipak,pojedini biografi navode da je u onimtrenucima u kojima je porodica bilana okupu, uticaj majke, Etel Sare, do-

prineo da mladi juring nesmetanorazvija svoja interesovanja i specifianpogled na svet.

Bez obzira na to to u prvimgodinama njegovog detinjstvaroditelji nisu bili stalno prisutni,juringovo obrazovanje nije bilopreputeno sluaju. Osim branogpara koji je brinuo o njemu i stari-jem bratu tokom odsustva rodite-lja, za razvijanje detinje radozna-

losti u kvalitetniji pristup znanjuzasluno je i upisivanje mladogjuringa u kolu Sent Majkl, apotom, kada je napunio trinaestgodina, i u prestinu nezavisnukolu erborn. Ve u tom ranom,kolskom uzrastu, uitelji su uoilispecifinu genijalnost Alana ju-ringa, kao i njegovu neutoljivu eza znanjem, toliko snanu i nepo-kolebljivu da je u vreme trajkovaelezniara biciklom putovao tihstotinak kilometara izmeu Sa-

utemptona, gde je porodica u tovreme ivela, i sedita kole u er-

bornu.

Ipak, istine radi, treba rei da nisusvi uitelji bili oduevljeni juringo-vom opsesijom matematikom, umestoostalim klasinim naukama. Gotovoautistino, juring je bezmalo zane-marivao ostale kolske obaveze, istra-ujui domete sopstvene logike i sop-stvenu mogunost reavanja sloenih

matematikih problema. Kao aneg-dote ostaju zabeleena njegova ree-nja teorema, koje su uspeno reenedecenijama pre toga, a na ta juringnije obratio panju, skoncentrisan nasopstvene algoritme reavanja.

Alan Tjuring je bio ovek nesputane, slobodne misli, nesretno roen u vremenu u kom je zaduiocelo oveanstvo, a sopstvena zemlja mu se oduila porugom i udovinom kaznom.



21/32

Pamti se i kako je sa 15 godina uspe-no reavao matematike probleme,sloenije od kolskog uzrasta u kom jebio, kao i to da je sa 16 godina pro-sto progutao rad Alberta Ajntajna iak ekstrapolirao Ajntajnovu analizuNjutnovih zakona kretanja.

U erbornu je juring zaeo iprijateljstvo, a po nekim biografima iplatonsku ljubavnu vezu sa kolegomKristoerom Morkomom (Christo-pher Morcom), to ga je inspirisaloza jo intenzivniji i nadahnutiji radna matematikim problemima. Kadaje Morkom iznenada umro 1930. go-dine od komplikacija usled goveetuberkuloze, juring je bio slomljen.Iz sauvane prepiske sa majkom sevidi da je smatrao da je doiveo najte-i udarac u svom ivotu i gubitak koji

nikada nee preboleti. aj dogaaj je upotpunosti razbio sve preostale verskeiluzije koje je juring jo mogao ima-ti i od tog trenutka pa do kraja ivotabio je iskreni ateista. Sve prirodne, pai bioloke enomene, od klimatskihpromena pa do unkcionisanja moz-ga, poeo je da posmatra kao istomaterijalistike, iako je zadrao uvere-nje da svojevrsni duh opstaje i nakonsmrti tela.

Nakon erborna, juring se po-svetio studijama na prestinom Kra-ljevom koledu (Kings College) uKembridu, gde je 1934. godine sa izu-zetnim uspehom diplomirao na ma-tematici. Ve naredne godine postajeasistent, a na osnovu sjajne doktorskedisertacije na temu centralne granineteoreme. o to sam juring nije biosvestan toga da je pomenuta teoremadokazana jo 1922. godine nije ni nakoji nain umanjilo utisak komisije onjegovom originalnom i preciznom

pristupu. Dodue, sam juring seesto nervirao kada bi saznao da jedokazivao ve dokazane stvari, ali unjegovom umu sama zagonetka je bilamnogo bitnija od mogunosti da ju jeneko nekada i negde ve reio.

Jo pre poetka studija, juring sezainteresovao za ono to je nema-ki matematiar David Hilbert 1928.godine nazvao problemom odlui-vanja (Entscheidungsproblem), tj.

osnovom svih dananjih algoritama istim logikim argumentom ili pi-tanjem na koje su jedini mogui odgo-vori DA i NE. Nakon dugog izua-vanja, mladi juring je 1936. objaviorad na ovu temu, u kom je na briljan-

tan nain preuredio rezultate KurtaGedela (Kurt Gdel) iz 1931. godinei zamenio neke sloenije mehanizmekoje je ovaj predvideo ormalnim ijednostavnim hipotetikim ureajimakoje su kasnije nazvane juringovemaine.

Kao anegdote ostaju

zabeleena njegova

reenja teorema, koje

su uspeno reene

decenijama pre toga, a

na ta Tjuring nije

obratio panju,

skoncentrisan na

sopstvene algoritme

reavanja.

Najjednostavnije posmatrano,juringova maina ima rudimentarnu

konstrukciju. Sastoji se od beskona-ne trake koja na sebi ima kuice u kojemogu da se upisuju simboli i glavekoja moe da ita i pie simbole. Zajuringovu mainu se definie azbu-ka simbola koja e se u njoj koristiti, ispisak stanja u kojima glava za itanjei pisanje moe da se nalazi. Definiuse poetno stanje (Sp) i zavrno stanje(Sk). Poetno stanje je stanje u komese maina nalazi na poetku rada, akada maina doe u zavrno stanje,prestaje sa radom. Glava moe da se

pomera za jedno polje ulevo (L), zajedno polje udesno (D), ili da ostaneu mestu (M). U zavisnosti od stanjau kome se glava nalazi i od simbolakoji se nalazi u kuici iznad koje jeglava postavljena, glava e u tu kui-cu upisati odreeni simbol, pomeritise levo ili desno (ili ostati u mestu),i promeniti svoje stanje. Ovaj processe ponavlja dok juringova mainane stigne u zavrno stanje. Uspeno jedokazao da bi takva maina mogla da

obavi ma koji matematiki proraun,ukoliko bi on bio predstavljen u or-mi algoritma. Potom je dokazao da nepostoji reenje problema odluiva-nja, tako to je isprva pokazao da jeproblem zaustavljanja za juringove

maine bez konanog reenja. Uopte-no gledajui, pomou algoritma nijemogue rei da li e zadata juringo-va maina ikada zastati.

Dakle, problem zaustavljanja jeproblem odluivanja koji se moeizraziti na sledei nain ako je datopis raunarskog programa, odreditida li e program zavriti sa izvrava-njem ili e nastaviti da se izvrava dou beskonanost. Ovo je ekvivalentnoproblemu odluivanja za dati programi ulaz, da li e program ikada stati zataj ulaz ili e se izvravati beskonanodugo.

Za vreme u kom je juring posta-vio ove modele to je bilo izuzetno na-predno, posebno imajui na umu da jepraktina potvrda efikasnosti, uz kon-

kretne fizike modele raunara, dolaznatno kasnije.

I kao po pravilu, i ovde je postoja-lo slino reenje koje je objavljeno prejuringovog. Alonzo er (AlonzoChurch) je neposredno pre jurin-ga dao svoj dokaz, iako je juringovbio detaljniji, i predviao takozvanuUniverzalnu juringovu mainu, saidejom da bi takav ureaj mogao daizrauna sve to je makar i teorijski

podlono izraunavanju. Danas sebez ikakve sumnje ovaj juringov radsmatra osnovnim konceptom savre-menih raunara, a juringova mai-na je sredinji deo prouavanja u teo-riji izraunljivosti.

Ipak, od 1936. do 1938. godine,juring je svoja znanja produbljivaoba pod mentorstvom era, u Prin-stonu, irei polje interesovanja sa i-ste matematike ka kriptologiji, napra-vivi ak u tom periodu tri od etiri

stepena elektromehanikog binarnogumnoivaa (raunska maina). Go-dine 1938. je doktorirao na logici red-nih brojeva i relativnom raunanjukao delu principa rada raunskih ma-ina. okom rada u Prinstonu, uspeoje da nadogradi koncept juringo-ve maine uvoenjem koncepta tzv.Proroke maine (oracle), uinivije boljom.

Po povratku na Kembrid, poeo je

da prati predavanja nadahnutog filo-zoa Ludviga Vitgentajna (Ludwig Jo-se Johann Wittgenstein), na temu os-nova matematike. Provodili su mnogovremena u razgovorima punim slaga-nja i razmimoilaenja miljenja gde je



22/32

juring branio ormalizam, dok jeVitgentajn bio na stanovitu da ma-tematika ne otkriva nikakve apsolutneistine, ve ih zapravo izmilja poputkakvog izumitelja. Ove rasprave sudodatno oblikovale kritiki um mla-dog genija, koji teko da je mogaoimati boljeg rivala od Vitgentajna.uveni Bertrand Rasel (Bertrand Ru-ssell) je umeo da kae da je Vitgen-tajn najsavreniji primer genija pu-nog strasti, dubine, snage i nadmoi.

Negde u to vreme, juring poinjeda radi na odreeno vreme u Dravnojkoli za kodiranje i ire (GovernmentCode and Cypher School - GCCS).Nimalo sluajno, upuen je u odelje-nje koje se bavilo pokuajima razbija-nja iara nemake sofisticirane mai-ne za kodiranje, uvene Enigme.

Nedugo potom poinje i Drugisvetski rat i juringov rad postaje svesamo ne na odreeno vreme. Jo prepoetka rata, negde u julu 1939, polj-ska irantska sluba je prosledila Bri-tancima i Francuzima detalje elektri-nog sistema rotora Enigme, i detaljesvojih pokuaja deirovanja. Zajednosa iskusnim razbijaem iri, Dili-jem Noksom (Alred Dillwyn 'Dilly'Knox), juring se upustio u detaljniju,

iru analizu naprave, nasuprot osetlji-vom poljskom principu, koji je u veli-koj meri zavisio od odreenih lako iz-menjivih procedura irovanja, emusu Nemci esto pribegavali.

juringov pristup je kasnije postaopoznat kao juringova kriptolokabomba ili samo juringova bomba,otelotvorena u ureaju koji je deiro-vao Enigmu, simulirajui njen rad,a nazvana tako kao pandan poljskompristupu, poznatom kao bomba

kryptologiczna. Uz juringa, ovomprojektu je znaajno doprineo i njegovkolega, matematiar Gordon Velman(Gordon Welchman).

Od 4. septembra 1939, dan nakonobjavljivanja rata Nemakoj, GCCSse preselila u danas legendarni BleliPark (Bletchley Park), i tu je juringnainio svojih uvenih pet kriptoa-nalitikih proboja, koji su danas deometodologije ove svojevrsne nauke.

Osim specificiranja bombe, razot-krio je proceduru izmene indikatoraEnigme, razvio statistiku procedu-ru efikasnije upotrebe bombe (tzv.Banburismus), razvio procedururazotkrivanja podeavanja koturo-

va maine za irovanje Lorenz SZ40/42 (popularna unny), koju jenazvao juringerija (ili aljivije u-ringismus), a pri kraju rata je razvioi skrembler glasovnih poruka, nazvanDilajla.

Rad na bombi se, najjednostav-nije reeno, sastojao u traenju ree-nja iz kontradikcija, tj. iz svojevrsnogparadoksa. Naime, ureaj je analiziraoogroman broj moguih kombinacija iodbacivao sve one koje su davale ne-logina reenja, ostavljajui tako za

analizu tek mali broj mogunosti. Akose uzme da je poetni broj kombina-cija iznosio 1019 varijanti (1022 zamornarike Enigme), jasno je kakoje sofisticiran morao biti takav ureaj,nainjen pre vie od 70 godina. Znase da je prva takva instalacija uspenopokrenuta 18. marta 1940. godine.

Tjuring se

zainteresovao za

,,problem odluivanja,osnovom svih

dananjih algoritama

- istim logikim

argumentom ili

pitanjem, na koje su

jedini mogui odgovori,,dai,,ne.

Ipak, do jeseni 1941. godine, malitim kriptoanalitiara, u kom su sem

juringa i Velmana bili jo i HjuAleksander (Hugh Alexander) i Stju-art Milner-Beri (Stuart Milner-Barry),imao je na raspolaganju samo parbombi, i gotovo nikakve anse daredovnim kanalima dobije jo ljudiili sredstava za rad. Nadmetanje saNemcima je bilo ogoreno. I dok su semomci iz Bleli Parka svim snagamatrudili da deirovanjem smanje save-znike gubitke, Nemci su unapreivalisvoje Enigme. Na vrhuncu rustra-cije, juringov tim je, zaobilazei sveprotokole i redovne kanale komuni-kacije, 28. oktobra napisao oajnikopismo samom erilu, traei mini-malna sredstva za tako velike rezultatei mogunost spasavanja toliko ivotaobinih vojnika. okirani eril jesmesta naredio svom glavnom voj-nom savetniku, generalu Izmeju (Ha-

stings Lionel Pug Ismay), da se ju-ringovom timu obezbede sva sredstvai ljudstvo koje trae. Ve 18. novem-bra poelo je novo doba Bleli Parka,da bi do kraja rata vie od dve stotinebombi radilo za saveznike.

Meu njima, najznaajnije i teh-noloki najnaprednije su bile svakakoone koje su reavale iriranje nema-kih mornarikih Enigmi, znatno slo-enijih od drugih ureaja u upotrebi

tokom rata. Za potrebe rada na ovomproblemu, osnovana je zasebna sekcijau okviru GCCS, nazvana Hut 8.

akoe, tokom rata je napisao idva struna rada o kriptoanalizi, kojisu bili toliko sveobuhvatni i kvalitetni,da su postali dostupni javnosti tek 19.aprila 2012, neverovatnih 58 godinanakon juringove smrti.

Iz tog perioda ostale su zabelee-ne i brojne anegdote koje ovog geni-

ja opisuju i kao ekscentrika i donekleautistinu osobu, zarobljenu i istovre-meno slobodnu samo u sopstvenomsvetu misli. ako se pamti da je priobaveznoj regrutaciji, na ormularu,na krajnje ormalno pitanje Da li ra-zumete da ovim potpisom potvruje-te svoje obavezno prisustvo na vojnimvebama i paradama?, on odgovoriosa Ne. ek kada se nekoliko puta nijepojavio na obaveznim vojnim veba-ma i kada mu je odgovorni oficir za-

pretio vojnim sudom, ustanovilo se daon zaista i nije bio obavezan da dolazi,budui da se nije ni obavezao. ako-e, principijelno je odbijao da potpiesopstvenu linu kartu, pravdajui tozakonom koji je zabranjivao pisanje



23/32

po linim dokumentima. Zapravo,njegova logika je bila surova, hladna iproraunata, a opet nepogreiva.

Kolege iz Bleli Parka su se sealekako je Proa, kako su juringa zva-li, poetkom juna uvek imao snanenapade polenske groznice i kako jeuvek nosio gas masku dok je biciklomdolazio na posao. Meutim, biciklje bio neispravan i lanac je spadaonakon odreenog, uvek istog brojaokreta pedala. Ipak, umesto da biciklda na popravku, juring je radije bro-jao obrtaje, i silazio sa bicikla na vre-me da lanac podesi i tako ue u noviciklus brojanja. akoe, svoju oljuza aj je redovno lancem vezivao zaradijator, da mu je neko ne bi ukraodok nije u kancelariji. Meu njegoveposebnosti svakako spada i to da je

bio vrstan atleta, u punoj kondiciji itokom rata, te da je, kada su se odr-avali vani sastanci u Londonu, po-vremeno pretravao ta 64 kilometrarazdaljine.

Godine 1941. juring je ponu-dio brak koleginici kriptoanalitiarkiDoan Klark (Joan Clarke). Meu-tim, ta veridba je kratko trajala. Na-kon to joj je priznao da je homosek-sualac, a to nju, prema svedoenjima

poznanika, nije ni najmanje iznena-dilo, juring je odluio da odustaneod ideje braka.

Kako juring nije bio naroitozainteresovan za eovanje, najve-i deo njegovih poslova upravnikasekcije Hut 8, ubrzo je preuzeo HjuAleksander (Hugh Alexander), to jei samom juringu dalo vie slobod-nog vremena, tj. vremena za noveprojekte. U novembru 1942. godineotputovao je u SAD i pridruio se

kriptoanalitiarima Mornarice SAD,koji su radili na sopstvenoj bombiza razbijanje mornarike Enigme,uz posetu njihovoj Laboratoriji za ra-unske maine (United States NavalComputing Machine Laboratory) uDejtonu (Ohajo). Prema svedoenji-ma oevidaca, nije bio naroito odu-evljen pristupom i reenjima koje sunjegove amerike kolege predstavilei smatrao ih je tapkanjem u mestu igubljenjem vremena. okom borav-

ka u SAD pomogao je i da laborato-rije kompanije Bel projektuju prviskrembler govora (SIGSALY), to gaje podstaklo da se po povratku u En-glesku detaljnije posveti tom tehni-kom, ali i matematiko-kriptolokom

izazovu. Po povratku u Bleli Park,preuzeo je dunost generalnog kon-sultanta za kriptoanalizu. Aleksanderje bio zahvalan za priliku da bude eodseka, ali nikada nije zaboravljao daspomene da je jedini zaista nezamen-ljivi lan tima bio i ostao juring. Sapoprilinom dozom gorine je, go-dinama nakon rata i naroito nakonjuringove smrti, govorio kako senjegova otkria uzimaju zdravo za go-tovo, bez i malo razmiljanja o vrhun-skom naporu genija da te ideje uinistvarnim.

Principijelno je

odbijao da potpie

sopstvenu linu kartu,pravdajui to zakonom

koji je zabranjivao

pisanje po linim

dokumentima.

Godine 1943. proces deirovanja

nemake Lorenz SZ 40/42 maineza irovanje, takozvana juringeri-ja, otelotvoren je u prvom elektron-skom, digitalnom raunaru sa fiksnimprogramom, jednom namenom i pro-menljivim koeficijentima, nazvanomKolos (Colossus Mark 1). Raunarsu prema juringovim idejama, alibez njegovog direktnog nadzora ilipomoi, izradili omi Flauers (To-mas "ommy" H

Documents

Veliki Prasak 005