Veliki Prasak 004

7/22/2019 Veliki Prasak 004

1/44UDRUENJE ATEISTI SRBIJE - PROTI V DOGMI I NEZNANJA

broj 4 / nov 2012.

TROJANSKIKONJ

Aleksandar Lambros:

WWW.ATEISTI.COM

Veliki

Prasak

KRAJHOMEOPATIJE

Dr Andrija rek:

OVEKNA MESECU

Marko Ekmedi:

ve

lik

ipra

sak

.com

ASOPIS ATEISTA SRBIJE


2/44

2 Veliki Prasak| broj 4 | Novembar 2012

Uvodna re ............................................................................... 3Autor Predrag Stojadinovi

Dve vrste ljubavi prema bogu............................................ 4Autor Voja Antoni

Osnovi evolucije Trei deo: evolucija i genetika.....6AutorMilo Babi

Playboy intervju - Riard Dokins.................................. 10Autor Chip Rowe

ovek na Mesecu .................................................................21AutorMarko Ekmedi

Kraj homeopatije ............................................................... 25Autor Dr Andrija rek

Glas razuma........................................................................... 27Autor Sran Jovanovi Maldoran

Nastanak Univerzuma ...................................................... 29AutorMarko Ekmedi

Srpska pravoslavna crkva ................................................33Autor Damjan Pavlica

Trojanski konj .....................................................................35

AutorAleksandar Lambros

Hronika ................................................................................. 40

Humor .................................................................................... 43

Citati .......................................................................................44

web:ateisti.com i velikiprasak.come-mail: [email protected]

SadrajVELIKI PRASAKasopis Udruenja Ateisti Srbije

izdava:Udruenje Ateisti Srbije

Kontakt teleon:+381 64 13 23 484

Glavni i odgovorni urednik:Milo urii

Redakcija:Marija DudiMilena BurgiMiodrag RibiKristina Gavrilovi

Marko EkmediJelena RadojinVladimir BoanoviLidijaSinia ObreniAndrija rekMilo MatiPredrag StojadinoviVoja Antoni

Lektori:

Milena BurgiMiodrag Ribi

Dizajn i prelom:Filip LazareviMilo MatiLidija

Foto:Naslovna - nasa.gov22-23 str. - nasa.gov

ISSN 2217-5679 Veliki prasak (Online)


3/44

novembar 2012 | broj 4 | Veliki Prasak 3

Jedan problem redovno uo-avam kod ljudi koji braneneodbranjivo bilo da je to

homeopatija, veganska ishrana,horoskop ili religija. Sa ubee-njima je veoma nezgodno. A saapsolutnim ubeenjima je, sa-mim tim, i apsolutno nezgodno.to je manje razloga, validnih do-kaza i validnih argumenata zaneistinu/obmanu koju taj neko

zastupa, to je tee sa tom osobomnormalno diskutovati i raspravlja-ti. Barem kada je, konkretno, nje-gova obmana u pitanju. Neretko,ti ljudi sasvim normalno i logikirezonuju kada se promeni tema.Neretko, ak i na veoma zavidnomnivou. A onda se vratimo na temunjihove obmane i onda kree raallogikih greaka i apsolutno be-smislenih reenica.

Razlika izmeu svih tih obma-na i moje pozicije skeptikog hu-manistikog antiteizma je u tometo ja nisam doao na ovu pozicijusluajui druge i slepo im veruju-i na re. Nisam prihvatao njihoveargumente i dokaze bez rigorozne

provere. Naprotiv, ja sam doaona ovu poziciju dugim, napornimanaliziranjem stavova i tvrdnji,

nastojei da objektivno razmiljamnezavisno od mojih elja, i to pola-enjem od pretpostavke da nisamu pravu! Svaki put, bez izuzetka.o je osnova za bilo kakvu objek-tivnu analizu dokaz negacijom.

Za vernike, homeopate, astrologe idruge takva je pozicija nemogua.

Oni ne mogu da zamisle ovaj svet

bez boga, bez vode koja pamti, bezmilion svetlosnih godina udaljenihzvezda koje, pak, utiu na na ka-rakter i budunost.

ta god rekli, kako god sebe po-kuali da nateraju na tu pomisao,nee uspeti. o se na silu ne moe.o mora da doe iznutra, mora-ju iskreno, duboko u sebi ozbiljnopretpostaviti da, na primer, bog nepostoji i da onda, opet iskreno i sa

eljom da saznaju istinu kakva godda je, pogledaju svet oko sebe i ana-liziraju dalje.

Ali, to je nemogue.

Nemogue je i zbog druge, drasti-ne razlike izmeu samih sistemau kojima se nalazimo. Ja mogu dase pojavim ispred Dokinsa, ispredHarrisa, ispred deGrasse ysona

i da im kaem da nisu u pravu uvezi sa nekom tvrdnjom i da imobjasnim zato nisu u pravu. Svakiod njih, iako za mene intelektualnigiganti, sasluae me, razmislie i,ako je zaista tako, rei e: U pravusi, pogreio sam. Zatim e prome-niti taj stav i prestati da prave istugreku.

Da li moete da zamislite tako ne-

to u homeopatiji? U astrologiji?U religiji?

Homeopata je ubeen da vodaima pamenje. Ne moe da pomislida je to nelogino i nemogue. Zatomu je i nemogue objasniti.

Astrolog je ubeen da poloajnebeskih tela koja su suvie udalje-na da bismo ih videli golim okomimaju ogroman uticaj, ne samo nanae ivote, ve i na nae osobine,budunost i slino. On nije ni spo-soban da pomisli da je to nelogino

i nemogue.Vernik je ubeen da bog posto-ji, da ga nadgleda, pazi, brine se onjemu i da je smrt samo prelazakiz ovog test-ivota u neki natpri-rodni, magini, veni ivot. Nije nisposoban da pomisli da je to mo-da netano i krene odatle. Nije nisposoban da shvati da je to samokombinacija straha od smrti, eljeza patrijarhalnom panjom i siste-

matske indoktrinacije.Zato?

Zato smo kao deca verovali, a nekii dalje veruju, da crna maka do-nosi nesreu kada pree put? Samismo to zakljuili? Eksperimental-no dokazali i potvrdili? Ili nam jeneko rekao?

Zato verujemo da razbijanje

ogledala donosi nesreu? Zato ve-rujemo da nee imati novca akoostavi tanu na podu?

Zato verujemo da postoji ne-kakav bog?

Sami smo to zakljuili?

Eksperimentalno dokazali ipotvrdili?

Ili nam je samo... neko... to...rekao? +

UVODNA RE Predrag Stojadinovi

Verovanje

to je manje razloga,validnih dokaza ivalidnih argumenataza neistinu/obmanukoju taj neko zastu-pa, to je tee sa tomosobom normalno

diskutovati i rasprav-ljati.


4/44


Da li se ljubite zatvorenih oiju?Pre dve godine, na sajtu ive Rei

Utehe uestvovao sam u raspravi iz-

meu vernika i ateista. Naivno samverovao da je to slobodna diskusijau kojoj svako ima pravo da iznesesvoje miljenje i zbog te svoje naiv-nosti sam napravio teak prestup.Mada je diskusija bila uljudna i nikonikoga nije vreao, kada smo dolido tada aktuelnog pitanja leenjamladih zavisnika u manastiru Crnareka, napisao sam, bez navoenjaimena, da je ovek koji moe tako

besomuno da prebije lopatom bo-lesno dete (koje, pritom, vrsto dredruga dva oveka i koje ne moe dase brani), zapravo perverzni sadista.U odgovoru mi je reeno da sampacijent, nekulturan, da bi trebaloda se bavim svojim problemima i dane zabadam nos u tue stvari. Mo-derator mi je poruio da svoje pro-cene ostavim po strani... zauvek.

Kada vas domain izbaci iz svoje

kue, najmanje to treba da uinitejeste da u nju nikada vie ne kroite.Ja sam to donedavno potovao, alikada me je jedan prijatelj obavestioda na istom sajtu kritikuju menelino zbog stavova iznetih na tribi-ni odranoj 25. januara u Centru zakulturnu dekontaminaciju, diskret-no sam zavirio tamo, bez namereda diskutujem. Prvo to sam video,bio je post nekoga ko se predstavio

kao Dusha:

Ateisti bi hteli da uhvate Boga...A trae ga irom otvorenih oijuOni kao i mi mogu da ga nau

samo zatvorenih oiju. Ali, oni to

ne priznaju..Oni Ga trae napolju, a On jeunutra u njima kao i u nama...

Da li se ateisti ikada ljube zatvo-renih oiju...?

Divna tema! Lepo zvui, dobroosmiljeno, na prvi pogled ne biimalo ta da se prigovori. ako jeuvek kad se u poruci cilja na emo-cije: tek pri drugom itanju vidite

malo jasnije, recimo, da prva tvrd-nja da ateisti trae boga i da bihteli da ga uhvate nikako ne stoji.Bog, zapravo, ne interesuje ateiste,

njime su opsednuti samo vernici. Aako jo jednom proitate poruku,tek tada se magla razilazi i vi vidi-te da, zapravo, nita od napisanognema smisla, ak ni poslednje pita-nje da li se ateisti ljube zatvorenihoiju.

Ali, ta je loe, pitaete, u tomeda li e se neko ljubiti otvorenih ilizatvorenih oiju?

Ba nita. Ljudi vole da se prepu-ste poljupcu zato bi se inae ljubi-li? Verujem, dakle, da se uglavnomljube zatvorenih oiju. Problem nije

u tome, nego u podmetanju kojecilja na emocije da postigne eljenieekat u raspravi.

Slepo traganje

Ako pratimo analogiju citiraneporuke, osnovno pitanje nije kakoemo se ljubiti, nego kako emo pro-nai osobu s kojom emo se druiti,ljubiti, moda i zasnovati porodicu i

podizati decu. Kako emo znati dali je to prava osoba ako su nam oizatvorene, koliko je pametno traitiivotnog saputnika, boga (ili netotree) zatvorenih oiju?

Savetujem vam da tako vaneodluke ipak donosite otvorenih oi-ju jer biste, u suprotnom, mogli dase opeete. ek kada se, irom otvo-renih oiju, uverite da je to osobakoja zasluuje da joj se prepustite,

slobodno zatvorite oi i uivajte.Ipak, u ovom zanimljivom postuse krije i jedna velika istina: svi kojisu nali Boga, nali su ga zatvorenihoiju. Jo ee, Boga im je prona-ao i nametnuo neko drugi, u vre-me kad, figurativno reeno, nisu nimogli da otvore svoje oi.

A postoje li i ljudi koji vole bogaotvorenih oiju? Zanimljivo, alipostoje. Oni, ne samo da su ga pro-

nali otvorenih oiju, nego ga takoi oboavaju i to iz vrlo praktinihrazloga.

Oni profitiraju na toj ljubavi, pa

AEIZAM I RELIGIJA Voja Antoni

Dve vrste ljubaviprema bogu

Bog, zapravo, ne interesuje ateiste, njime su opsednuti samo vernici.

Svi koji su nali Boga,nali su ga zatvorenihoiju. Jo ee, Boga imje pronaao i nametnuoneko drugi, u vreme kad,figurativno reeno, nisu nimogli da otvore svoje oi.


5/44


kako ga ne bi voleli! a ljubav je sa-svim praktina, za razliku od ljuba-vi koju oseaju vernici. Zato im onigovore kako njihova ljubav mora dabude duboka i bezgranina, kako

ne smeju da sumnjaju i razmiljaju,kako moraju do kraja da se prepu-ste. Poto su vernicima oi zatvore-ne, njima e nekodrugi da tumaionoga koga ljube,da im sugeriekakav je taj kogane vide i da im nasvaki nain dikti-ra emocije prema

njemu.U tom tumae-nju, zaljubljeniciotvorenih oijunalaze mehani-zme koji e im omoguiti da profi-tiraju na ideji boga i zato oni dobroznaju da moraju da dre oi iromotvorene. Ali, isto tako dobro znajui to da vernici moraju da ih dre za-tvorene! o je princip na kome ve

hiljadama godina unkcionie kon-cept vere.Ovde je re o velikom broju sve-

tenika i crkvenih stareina. Kakvebi to voe bile ako bi hordu ljudikoji mure vodili zatvorenih oi-ju? Ovo moete lako da proverite:idite pred bilo koju visoku crkvenuinstituciju i saekajte da prou cr-kveni velikodostojnici. Ako su vamoi otvorene, videete da svaki od

njih ima oko vrata masivni lanac ikrst od istog zlata, veliki kao dlan.Otkud im to, ako su se zarekli naskroman i nesebian ivot? Odgo-vor je jasan: zato to dre oi iromotvorene i zavlae ruku u dep onihkoji mure.

Prevaranti otvorenih i zatvo-renih oiju

Pre skoro dve decenije, dok sampisao o vidovnjacima, koristio samiste izraze, pa sam ih podelio na mi-stike sa otvorenim i sa zatvorenim

oima. Definicije su bile sline: onisa otvorenim oima dobro znajuda su prevaranti, a oni sa zatvore-nim najpre moraju da prevare sebeda bi mogli da varaju druge. Para-

doksalno zvui, ali obe grupe supodjednako uspene u irenju svojepogubne ideologije.

Kao to ni prevaranti iz domenaparanormalnog ne vole skeptike jerim kvare posao, ni crkva ne tolerieateiste i u svojim krugovima pod-stie mrnju protiv njih. Ateisti suzli ljudi koji e navesti nekoga da

otvori oi, a onda e se dogoditi zlo!Pobei e jo jedna ovca iz stada!Svakako ste ve uli za koncept

pastira i stada, koji zagovara Crkva.Pastir dri oi otvorene, a stadomuri; svaki od lanova tog stadadri oi tako vrsto zatvorene dane primeuje ak ni da je to pore-enje, sa pastirom i stadom, zapra-vo direktna uvreda. Ovaj paradokspostaje ak i vei kad se setimo da

kreacionisti u raspravi sa evolucio-nistima esto koristite razu ako jeovek nastao od majmuna, to ondaznai da nije nita bolji od majmu-na. Na stranu to to mnogi ljudimisle da prosean predstavnik o-vekove vrste objektivno nije nitabolji od prosenog predstavnikamajmunske vrste, na stranu i to toevolucionisti ne tvrde da je oveknastao od majmuna, nego samo da

imaju zajednikog pretka vaojpanji nudim samo injenicu da istiti ljudi, koji ne pristaju na poree-nje s majmunom (inae vrlo inteli-

gentnom ivotinjom), u isto vremesve svoje sledbenike, dakle, vernike,zovu stado. I, ne samo da ga takozovu, nego ga tako i tretiraju, a sta-do kao stado trpi, ta e...

Predlaem mladim zaljubljenimljudima koji nekoga vole zatvorenihoiju, da ih bar na trenutak otvore.

Moda e shvatitida su voleli samosvoju pogrenusliku o nekome?Otrenjenje nijebezbolno, ali jesvakako bolje dado tog otrenje-

nja doe ranije,nego prekasno.Isto predla-

em i vernicima da bar na tre-

nutak otvore oi i da pogledaju koih vodi i koga to vole. Da li se plaeda e ugledati neto to im se neesvideti? Moda nekoga ko im zavla-i ruku u dep i tretira ih kao ovcuiz svoga stada?

Kad se neto trai, trai se otvo-renih oiju. Posle mogu i da se za-

tvore, ako se treba prepustiti emo-cijama. Ali, nikako ne voleti i ne

ljubiti neto to nikada nismo videlii ne znamo kako izgleda! o je neu-dobno, nesigurno, nepraktino, ne-higijenski, a, iznad svega, opasno.+

Kao to ni prevarantiiz domena para-normalnog ne voleskeptike jer im kvare

posao, ni crkva netolerie ateiste i usvojim krugovimapodstie mrnjuprotiv njih.


6/44


1. Odravanje stabilnosti ge-noma, i irenje novih mutacijau populaciji

Svaka jedinka unutar vrste nosiu sebi odreenu koliinu novih ge-netikih promena (kod ljudi, svakodete se raa sa par stotina novihmutacija). Ako ove nove promenedovedu do bolesti ili smrti, one nee

biti prenesene na sledeu generaci-ju. Ako one dovode do slabljenjajedinke, moda e i uspeti da seprovuku kroz nekoliko generacija,ali e uvek ostati prisutne u manji-ni, i pre ili kasnije e biti elimini-sane. Na ovaj nain, genomi ivihbia se odravaju na stabilnom ni-vou i spreava se naruavanje nji-hove stabilnosti. Mi danas imamogenomske sekvence iz kostiju ljudi

koji su iveli i umrli pre vie dese-tina hiljada godina. Ako ih te pra-stare genome sa DNK sekvencamamodernog oveka, nalazimo da su

razlike minorne: njihovi genominisu znaajno drugaiji od dana-njih. Desetine hiljada godina na-kupljenih mutacija nisu proizvelenikakve merljive tetne eekte.

Retke pozitivne mutaci-je, meutim, imaju obrnuti uticaj:strahovito brzo se ire kroz popu-laciju, poto daju prednost svojimnosiocima. Uzmimo kao primer

laktazu, enzim koji je neophodanza varenje mleka. Sisari u prirodiimaju pristup mleku samo u tokuranog detinjstva, i laktaza im vienikada u ivotu ne treba. Proizvod-nja laktaze je ist gubitak, zbogega se kod svih sisara, odmahnakon ranog detinjstva, obustav-lja unkcija gena za proizvodnjulaktaze. Ljudi su takoe sisari, i zaveliku veinu oveanstva ovo pra-

vilo takoe vai. Narodi koji nisuorganizovali svoj ivot oko stokei domaih ivotinja i dan danasimaju oblik gena za laktazu koji se

gasi rano u toku ivota. AmerikiIndijanci, vei deo Arikih naro-da, dobar deo Azije... uopte nije ustanju da konzumira mleko i mle-ne proizvode. Sir, kajmak i sliniprehrambeni proizvodi dovode dojakih bolova u stomaku i ozbiljnedijareje.

Ali ta se desilo sa narodima kojisu pripitomili ivotinje poput koza,

ovaca i krava? U poetku, odraslipripadnici takvih naroda su moglida jedu meso i koriste kou svojihivotinja, ali samo deca su moglada piju mleko. Meutim, svakamutacija koja omoguava detetuda due opstaje na ishrani mlekom svaka mutacija koja odrava genza laktazu aktivnim takoe imaselektivnu prednost. Dete ima veuansu za opstanak ako moe da pri-

stupi hrani koja je za druge pripad-nike grupe nejestiva.Otud, mutacije koje odra-

vaju laktazu aktivnom su se veoma

Trei deo:evolucija i genetika

NAUKA Milo Babi

U prethodna dva broja objasnili smo da evolucija neizbeno dovodi do promene genetikog sastavavrsta, kroz procese varijacije i selekcije; pokazali smo kako to izgleda na nivou oblika cele ivotinje.Na genetikom nivou, ove promene su jo direktnije i jo jasnije.


7/44


brzo irile kroz narode koji zaviseod goveda, i njihovi potomci danasnose jednu ili vie takvih mutacija.

Ovo ukljuuje veinu Evropljana,mnoga Arika plemena, odreenegrupe iz Srednjeg Istoka... Sledeiput kada budete uivali u bureku sajogurtom, setite se da preko polovi-

ne oveanstva ne bi moglo da vamse pridrui, i zahvalite se evoluciji iprirodnoj selekciji za svoju sposob-nost varenja mlenih proizvoda!

2. Genetika nasledna hije-rarhija, poslednji zajednikipreci

U okviru ovog teksta se ne mo-emo ovoj temi posvetiti onoliko

detaljno koliko ona zasluuje, alivredi pomenuti najosnovnije poj-move. Naime, danas svi znaju daje mogue pratiti bioloko nasleepomou DNK analize; moemo,recimo, utvrditi ko je otac ili maj-

ka odreenog deteta, sa eektivnoapsolutnom sigurnou. Osnova zaovo je naslee sa modifikacijama:mada dete svakako nosi odreenbroj novih promena u genomu,genom tog deteta je prevashodno

kopija genoma njegovih roditelja.Na osnovu DNK analize, mogueje utvrditi i srodstvo koje je veoma,veoma daleko recimo, mogue jejasno videti da li dvoje ljudi imajuistog pradedu, ili istu ukunbabu.

Ali isti princip vai i za cele ge-nome ivotinjskih vrsta: mogue jepratiti koje vrste su, kako, i kolikosrodne jedne drugima.

Genom vrste 5 i genom vrste 6

na donjoj slici su kopije sa modi-fikacijama jednog istog poetnoggenoma, koji je pripadao vrsti 4.Genom impanze i genom ovekasu kopije sa modifikacijama jednogistog poetnog genoma, koji je preest do sedam miliona godina pri-padao njihovom poslednjem zajed-nikom pretku. Vano je razumetida se ovde ne radi prosto o sli-nosti. Mnoge stvari mogu izgle-

dati slino, iako su u stvari veomarazliite (delfini, recimo, izgledajuveoma slino ribama, mada su ustvari sisari). Genom impanze nijeprosto 98% slian ljudskom ge-nomu (ovde govorimo o tzv. unk-

cionalnim delovima genoma, tj. ogenima kodiraju za proteine); obagenoma su potomci istog pretka,kopije istih osnovnih sekvenci kojesu nakon divergencije od zajedni-kog pretka doivele niz razliitih

promena. to se tie samih gena, tepromene koncentrisane u samo 2%

ukupne sekvence, dok se kompletnigenomi, obuhvatajui i nekodiraju-e sekvence za koje danas znamoda su veoma vane za regulacijuaktivnosti gena, razlikuju za oko5%.

Retke pozitivne mutaci-je se strahovito brzo irekroz populaciju, potodaju prednost svojimnosiocima.

Svaka mutacija kojaomoguava detetu dadue opstaje na ishranimlekom svaka mu-tacija koja odrava genza laktazu aktivnim takoe ima selektivnuprednost. Dete ima veuansu za opstanak akomoe da pristupi hranikoja je za druge pripad-nike grupe nejestiva.

Stablo naslea: potomci nasleuju promene koje su doiveli njihovi preci


8/44


Pojam poslednjeg zajednikogpretka takoe moe da izazovezabunu. esto izgleda kao da na-unici priaju o nekoj jedinki kojaje eto, sama od sebe, proizvela ita-vu novu vrstu, i li ak vie vrsta. O

emu se u stvari radi?Razmislimo ovako. Svako od nasima dvoje roditelja; etvoro baba ideda; osam prababa i pradeda; e-snaest ukunbaba i ukundeda; itd.Ako odemo deset generacija una-zad, svako od nas ima preko hilja-du predaka. Ako odemo etrdesetgeneracija unazad, sve do otprilikedvanaestog-trinaestog veka noveere... ispada da je tada na svetu bilo

preko trilion naih predaka. Ups,mali problem, zar ne?

Reenje je, naravno, jednostav-no. Nakon petog ili estog kolena,brak meu roacima je prilinoest. Sedmo ili osmo koleno nikone moe realno da prati svako od

nas ima na desetine hiljada takvihroaka. U okviru bilo koje omanjeljudske grupe (recimo, ako brojimosve nacije junih Slovena) anse suda svaki brani par moe da naemakar jednog zajednikog pretka uokviru prethodnih sedam ili osamgeneracija. Kod ivotinja, koje sugeneralno jo vie geograski ogra-niene, veze su najee mnogo di-rektnije.

Ako dvoje ljudi ustanovi da ima-ju istog ukun-ukun-ukunde-du, ali da nakon toga nema krvneveze meu njihovim porodicama,

taj kubni ukundeda je njihovposlednji zajedniki predak. Oniimaju mnogo drugih predaka kojisu iveli u istom periodu kada i tajukundeda, ali ti preci nisu zajed-niki.

Moemo isti princip da primeni-mo i na narode. Pre oko 5000 godi-na, grupa poznata kao Indo-Evro-pljani je protutnjala kroz Evropu iAziju; Englezi, Nemci, Norveani,Srbi, Rusi, Grci, Iranci i Indijci susvi potomci ovog istog poetnogplemena. U tom poetnom ple-menu, bilo je na hiljade osoba ijipotomci ive i dan danas; itavi na-rodi mogu da nau mnoge zajed-

nike pretke. Ali jedna osoba u tomperiodu, jedan ovek ili jedna ena,je poslednji zajedniki predak svihIndo-Evropskih naroda.

Idui dublje, moemo da potrai-mo i poslednjeg zajednikog pretkasvih ljudi. Poto se takozvana mito-hondrijalna DNK nasleuje samood majke, a Y-hromozom sinovinasleuju samo od oca, moemoak da pratimo i pol naih predaka.

Poslednja zajednika majka ljudskerase, takozvana mitohondrijalnaEva, je ivela pre oko 200,000 go-dina; poslednji zajedniki otac, Y-hromozomalni Adam, je iveo preoko 60,000 godina. Razlika u dobupotie iz vie uzroka, izmeu ko-jih je i injenica da mukarci eeostavljaju potomstvo sa vie enanego to ene ostavljaju potomstvosa vie mukaraca. Ovo, oigledno,

nisu prosto bili dvoje ljudi koji suimali decu jedno sa drugim; po-slednja ena koja je zajedniki pre-dak svim ljudima je ivela mnogoranije nego poslednji mukarac zakoga vai ista distinkcija.

Konano, moemo da naemokada su iveli zajedniki preci ra-zliitih vrsta. Za kalkulacije na tomnivou postaju potrebni itavi su-perkompjuteri, ali na sreu, rezul-

tati su javno dostupni. Ako vas ovatema zanima, idite na sajt www.imeree.org, gde moete ukucatibilo koje dve vrste, i videti kada je

najverovatnije iveo njihov posled-nji zajedniki predak. Kao primer,poslednji zajedniki predak Homosapiens (oveka) i Canis lupus(vuka) je iveo pre oko 94.4 miliona

godina. Poslednji zajedniki pre-dak oveka i kukurusa (Zea mays)je iveo pre otprilike 1369 milionagodina. Ova istorija naslea sa mo-difikacijama je doslovno zapisana u

naem genomu.

3. Nastanak i nestanak gena zato nam je potreban vita-min C?

Kao to je objanjeno u prvomdelu ovog teksta, najvei broj no-vih gena nastaje kroz procese du-plikacije praene modifikacijama.Na ovaj nain, od jednog poetnog

gena mogu nastati na hiljade dru-gih. Recimo, geni zvani kinaze,koji kontroliu najvei deo elijskihprocesa, su potomci jednog prostog

Genom impanze igenom oveka su kopijesa modifikacijama

jednog istog poetnoggenoma, koji je preest do sedam miliona

godina pripadao nji-hovom poslednjem

zajednikom pretku.

Poslednja zajednikamajka ljudske rase, ta-kozvana mitohondri-

jalna Eva, ivela je preoko 200.000 godina;

poslednji zajednikiotac, Y-hromozomalni

Adam, iveo je pre oko60.000 godina. Razlikau dobu potie iz vieuzroka, izmeu kojih jei injenica da mukarciee ostavljaju po-tomstvo sa vie enanego to ene ostavlja-

ju potomstvo sa viemukaraca.


9/44


inama voa, ona u telo unosi veli-ke koliine vitamina C. Samim tim,ovo uklanja selektivni pritisak koji

odrava postojanje gena za njegovuproizvodnju. Na primer, ako tigar udivljini okoti deset tigria, i jedan

od tih deset nosi mutaciju koja one-moguava proizvodnju vitamina Cu telu - taj tigri e ubrzo uginuti.Sa druge strane, ako neka ivotinjajede prevashodno voe, i ako ta i-votinja ostavi potomka koji doiviistu ovu mutaciju, taj potomak epreiveti sasvim normalno, poto izishrane dobija daleko vie vitaminaC nego to mu je potrebno. Mutaci-ja koja onesposobljava proizvodnju

vitamina C se zatim prenosi daljena potomke ove jedinke.Zbog ovoga, mnoge vrste koje

se hrane voem izgube sposobnostproizvodnje vitamina C. Ovaj gu-bitak se onda prenosi i na dalje ge-neracije, pa i na vrste koje nastanuod ove poetne, ak i ako ta vrstapromeni ishranu.

Upravo ovo se desilo i sa prima-tima. Predak dananjih tarsijera,

majmuna, hominida, i ljudi je do-iveo mutaciju koja je deaktiviralatakozvani GULOP gen (ovaj genproizvodi enzim L-gulonolakton

poetnog gena koji se umnoiokroz duplikacije i modifikacije uitavu amiliju gena:

Gigantska kompleksnost, na hi-ljade gena koji kontroliu brojneelijske unkcije, su svi potomci

jedne iste poetne sekvence. Kojase duplikovala, prikupila mutacije,duplikovala se ponovo, i ponovo, iponovo... kroz stotine miliona go-dina.

Ovakav nastanak se jasno moevideti kroz uporednu analizu dese-tina hiljada genskih sekvenci. Jojasnije moemo da pratimo ta sedogaa sa pojedinim genima, bezobzira da li ti geni nastaju, opstaju,

ili ak polako nestaju.Dobar primer ovoga moemonai na primeru vitamina C. Ovajvitamin je supstanca potrebna umnogim biohemijskim reakcijama,zbog ega se proizvodi u elijamapraktino svih biljaka i ivotinja.Psi, make, ptice, ribe, biljke vi-tamin C je svima neophodan, aline moraju da ga uzimaju u ishrani.Njihovo sopstveno telo proizvodi

vie nego dovoljnu koliinu.Nekoliko vrsta ivotinja je, me-utim, izuzetak od ovog pravila.Ako se ivotinja hrani velikim koli-

oksidazu, neophodan za proizvod-nju vitamina C). Ovaj deaktiviranigen se onda prenosio dalje kroz ko-

piranje genoma sve do danas. Da-nas moemo da posmatramo kakosu se i kada odreene promene na

ovom genu dogaale, i kako su bileprenoene sa predaka na potomke.U okviru ovog teksta, mi ne mo-

emo prikazati celo stablo nasle-a ovog gena, poto bi smo dobilidaleko previe kompleksnu sliku(slinu onoj gornjoj koja je data zakinaze). Ali moemo ovo prika-zati uproeno: oznaiemo GU-LOP gen prostom plavom linijom,

i onda emo na njemu oznaavatisamo velike promene, i to samoone koje su se prenele do ovekadanas. Dakle, shema koja sledi pri-kazuje razvoj ovog gena sa ljudsketake gledita... Nastavak u slede-em broju...+

Napomena:Autor ovog teksta nije povezan sa

Udruenjem Ateisti Srbije. Njegov

web-sajt eorijaEvolucije.com je re-ligijski neutralan i bavi se iskljuivonaunim injenicama bez uplitanjabilo religije, bilo ateizma.

Stablo nastanka


10/44


Riard Dokins (RichardDawkins), svetac-zatit-

nik nevernika, izazvao jepometnju ranije tokom godine, au debati sa kanterberijskim nad-biskupom, koji jeprimetio da nje-govog suparnikaesto opisuju kaonajuvenijeg ateistuna svetu. o ne ra-dim ja, odgovorioje Dokins pre nego

to je dao svoje uo-biajeno objanje-nje, vrhovno bieje mogue, ali vrlomalo verovatno,to je pak navelolondonske novineda proglase da senajpoznatiji skeptikna svetu sada kole-ba. Daleko od toga.

Dokins, sa svojom71 godinom, ostajenepokolebljivi i o-tri kritiar verskogdogmatizma. Kao isvaki naunik kojiosporava Bibliju injenu lirinu verzi-ju stvaranja, troi i dosta vremenana odbranu teorije arlsa Darvina,prema kojoj je sav ivi svet, uklju-

ujui tu i ljude, evoluirao eonimapomou prirodne selekcije, umestoda ga je oblikovala inteligentna, alinevidljiva ruka pre 10.000 godina.

Dokins je otiao u penziju 2008.godine, nakon 13 godina rada na

Univerzitetu Oksord kao proe-sor javnog razumevanja nauke, toznai da je predavao i pisao knjige.

U iu javnosti je dospeo 1976. go-dine, sa svojih 35 godina, kada jeobjavio knjigu Sebini gen (Te

Selfish Gene). a knjiga, prodatau vie od milion primeraka, vrloubedljivo tvrdi da se evolucija odi-grava na genetskom nivou; jedinke

umiru, ali najsposobniji geni op-staju. Od tada je Dokins napisao

jo deset bestselera, ukljuujuii najnoviji, arolija stvarnosti:Kako znamo ta je zaista istina

(Te Magic o Rea-lity: How We KnowWhats Really rue).Nakon 11. septembra,postao je jo glasniji upogledu sopstvenogskepticizma, to jekulminiralo knjigom

Zabluda o bogu(Te God Delusion),koja je postala osnovanjegove stalne debatesa vernicima. a knji-ga, izdata 2006. godi-ne, postala je najpo-pularnije Dokinsovoizdanje, sa dva milio-na prodatih primera-ka i sa prevodom na

31 jezik. Iste te godineje osnovao Fondaci-ju Riard Dokins zarazum i nauku (Ri-chard Dawkins Foun-dation or Reason andScience) sa ciljem dapodri nauno obra-

zovanje, kritiko razmiljanje i ra-zumevanje prirodnog sveta zasno-vano na dokazima, kao deo pohoda

za prevazilaenje verskog unda-mentalizma, sujeverja, netoleran-cije i patnje. Knjige su ga nainilei popularnim govornikom i prva-

INERVJU Drugi piu

Playboy intervjuRiard Dokins

ak i ako odabere pravog boga, zato bi taj bog bio tako opsednut time da li veruje u njega? Uz to,svaki bog koji dri do sebe, shvatie da se pretvara.


11/44


kom kritikog razmiljanja. Ovogmarta je govorio pred 20.000 ljudina Sajmu razuma (Reason Rally) uNacionalnom trnom centru (Na-tional Mall) u prestonici SAD, Va-ingtonu. Nedelju dana kasnije, bio

je u Fort Bregu u Severnoj Karolini,da bi ohrabrio uesnike prvog do-zvoljenog okupljanja vojnika atei-sta i agnostika u jednoj amerikojvojnoj bazi.

Dokins ivi u Oksordu sa svo-jom treom suprugom, Lalom Vord(Lalla Ward), poznatom po uloziRomane u hit seriji Doktor Ko(Doctor Who). Ipak, on je retkodue vreme kod kue, pa je odgo-

vorni urednik ip Rou morao daobie tri grada da bi zaokruio raz-govor. Izvestio je sledee: Dokinsje paljivi slualac, sa malo strplje-nja za glupiranje (kog ima svugde,naroito meu verujuima i povre-menim novinarima), ali se ispravljau stolici i oi mu zaigraju, kada godje zamoljen da objasni neki principevolucije. Prvi put smo se sreli u LasVegasu, na konvenciji za skeptike.

Ponovo smo razgovarali kada jeposetio Njujork, da odri predava-nje na koledu Kuper Junion (Coo-per Union), i u Vaingtonu, gde jegovorio na Univerzitetu Hauard(Howard University), susreo se sadirektorom svoje ondacije, za-hvalio njenim volonterima i pose-tio impresivnu izlobu o ljudskimpoecima u Smitsonijan Nacional-nom muzeju prirodnjake istorije

(Smithsonians National Museumo Natural History). okom obila-ska sa kustosom izlobe, delovaloje da je Dokinsa zamaralo usput-no askanje, pa je stalno skretaopogled ka okolnim eksponatima,ukljuujui tu i zid sa progresivnosavremenim lobanjama. U jednomtrenutku su mu prile dve devojke.Ovo je Riard Dokins!, jedna jerekla drugoj, razrogaenih oiju.

Verujem da je to nalik na naletanjena Bona (Bono Vox, rontmen U2)u Holu slavnih rokenrola.

PLAYBOY: ta znai znaka saA koju nosi?

DAWKINS: Znai ateista.

PLAYBOY: Neto kao grimiznoslovo?

DAWKINS: Ne treba da zna-i tako neto. o je deo kampanjeIzvan moje ondacije. Oznaavaisticanje i posezanje, kao i javnoiskazivanje verovanja koja imate,uz davanje objanjenja. Na neki na-in je to analogija sa samootkriva-njem gej osoba.

PLAYBOY: Premda se ateistimogu venavati jedni sa drugima.

DAWKINS: Istina.

PLAYBOY: Postoji li bolja reza neverujueg od ateiste? Darvin

je vie voleo re agnostik. Nekipredlau i humanista, prirod-njak, neteista.

DAWKINS: Darvin je odabraore agnostik iz taktikih razloga.Rekao je da obian ovek jo nijespreman za ateizam. Postoji div-

na pria kojom komiarka DulijaSvini (Julia Sweeney) objanjavasopstveno putovanje od predano-sti katolianstvu do ateizma. Kadaje napokon odluila da je ateista,neto se u vezi sa tim pojavilo unovinama. Majka ju je nazvala uhisteriji i rekla neto kao: Nemamnita protiv da ne veruje u Boga,ali da bude ateista? [smeh] Jedankaliornisjki par je predloio re

svetli. Mislim da je to prilino do-bra re, premda veina mojih pri-jatelja ateista misli da ona ukazujena to da su religiozni ljudi tamni.Ja im kaem: A ta tu nije tano?[smeh]

PLAYBOY: Sebe si opisao kaoagnostika prema vili Zubi. ta

je to?DAWKINS: Umesto da kae da

je ateista, jedan moj prijatelj voli dakae da je agnostik prema vili Zu-bi, to znai da ne moe da doka-e da Boga nema, ali da misli da je

Bog verovatan taman koliko i vilaZubi.

PLAYBOY: Dakle, ne iskljuu-je u potpunosti ideju o vrhov-nom biu. Kritiari smatraju da

tako ostavlja otvorene moguno-sti.DAWKINS: Moe i tako da raz-

milja, ako misli da postoji otvo-rena mogunost za postojanje vileZubi.

PLAYBOY: Zvui kao teza kojuje postavio Bertrand Rasel (Ber-trand Russell), koji je rekao da,iako bi mogao da tvrdi da ajnik

obilazi oko Sunca negde izme-u Zemlje i Marsa, ne bi mogaoda oekuje da mu bilo ko verujesamo zato to ne bi mogli da do-kau da grei.

DAWKINS: U pitanju je ista za-misao. Pomalo je neer rei da jeto isto kao sa vilom Zubi. Mislimda je zasebni, konkretni bog poputZevsa ili Jehove neverovatan ta-man kao i vila Zubi, ali zamisao

o nekakvoj vrsti stvaralake inteli-gencije nije sasvim smena.

PLAYBOY: Dakle, nee iza-zvati Paskala i njegovu opkladu.On je bio filozof iz 17. veka koji jetvrdio da je pametnije kladiti se upostojanje Boga, jer ako grei...

DAWKINS: Cena greke je ve-oma visoka. Ali, ta ako odaberepogrenog boga u kog e verova-

ti? ta ako doe tamo gore, kadtamo nema Jehove, nego je tu Baal?[smeh] ak i ako odabere pravogboga, zato bi taj bog bio tako op-sednut time da li veruje u njega?Uz to, svaki bog koji dri do sebe,shvatie da se pretvara. anse suizuzetno male, ali svejedno, imasmisla, jer je nagrada izuzetno vi-soka. A opet, mogue je da uzaludtroi ivot. Odlazi u crkvu svake

nedelje, obavlja pokoru, nosi ko-stret i pepeo. Ima uasan ivot, aonda umre, i to je to.


12/44


PLAYBOY: Pretpostavimo dabog postoji i da ima priliku damu postavi jedno pitanje. ta bito bilo?

DAWKINS: Pitao bih ga: Go-spodine, emu toliki trud da se sa-

krijete?

PLAYBOY: Ima li duboko reli-gioznih prijatelja?

DAWKINS: Ne. Nije da ih teramod sebe. Radi se o tome da su kru-govi u kojima se kreem uglavnomkrugovi obrazovanih i inteligent-nih, a u njima nema mnogo religi-oznih ljudi za koje znam. Druimse sa nekoliko biskupa i vikara koji

kao veruju u neto i uivaju u mu-zici i vitraima.

PLAYBOY: Albert Ajntajn(Albert Einstein) i Stiven Hoking(Stephen Hawking) spominjuBoga u svojim delima. Koriste litu re u kontekstu inteligentnogtvorca?

DAWKINS: Svakako, ne. Koristeboga u poetskom, metaorinom

smislu. Ajntajn je naroito voleoda koristi tu re da bi preneo ide-

ju misterije, to mislim da svi pri-

stojni naunici i ine. Ipak, danassmo se opametili,i ne koristimo rebog, jer e biti namerno loe pro-tumaena, taman kao to se danasAjntajn pogreno tumai. I sirotiAjntajn se zbilja ljutio zbog toga.Ne verujem u linog boga, ponav-ljao je bezbroj puta. Na odreeninain, sam je to traio. Hoking ko-risti pojam boga na slian nain uKratkoj povesti vremena (A Brie

History o ime). U uvenom, po-slednjem redu kae da, ako bismorazumeli unoverzum, spoznalibismo um Boga. On tu ponovo

koristi boga na ajntajnovski, a nereligisjki nain. ako Hokingovaknjiga Veliki projekat (Te GrandDesign), u kojoj kae da je univer-zum mogao nastati ni iz ega, nepredstavlja njegovo okretanje od

Boga; njegova uverenja ostaju svevreme ista.

PLAYBOY: Prilino si se zaba-vio rasturajui zamisao o inteli-gentnom tvorcu. Istie da je Bogstvorio geparda dovoljno brzimda uhvati gazelu i gazelu dovoljnobrzom da nadtri geparda.

DAWKINS: Da. Da li je Bog sa-dista?

PLAYBOY: A lo dizajn proi-stie i iz injenice da diemo i je-demo kroz isti kanal, to olakavamogunost da se uguimo.

DAWKINS: Ili pak laringealninerv, koji okruuje arteriju u gru-dima i potom se vraa do larinksa.

PLAYBOY: Nije naroito efika-sno.

DAWKINS: Svakako ne kod i-rae.

PLAYBOY: Tvrdi da hrianioboavaju napravljenog Boga.Neki hriani odgovaraju da nji-hov Bog nije napravljen, ve je ve-an.

DAWKINS: Isto moe rei i zauniverzum. Moe rei i da slonovina svojim leima dre svet. Oduvek

su postojali slonovi. Proglaavamto zakonom.

PLAYBOY: Napadi 11. septem-bra kao da su te uinili militan-tnijim po pitanju sopstvenog ate-izma, kao da si napokon izgubiostrpljenje.

DAWKINS: Postojala je i odre-ena doza toga. Mnogo ljudi iromsveta je osetilo potrebu da ustane i

da stane u vrstu. Svaki nagovetajantiamerikanizma u mom umu jeiezao. Ich bin ein Amerikaner.A onda je Dord Bu mlai (Ge-

orge W. Bush) to unitio. Ali, bioje to i antiislamski i antireligioznitrenutak za mene, jer mi se smu-ilo to to je odgovor na AlahuAkbar postalo Bog je uz nas, ilita god su hriani govorili zvuk

hrianskih voa u Americi kojise ujedinjuju u podrci sili koja je idovela do same krize.

PLAYBOY: Krivi 11. septem-bar za veru u zagrobni ivot.

DAWKINS: Da. Obino, kadaje avion otet, postoji pretpostavkada otmiari ele da se izvuku ivi.Igra se menja ukoliko se otmiariraduju smrti, jer e ih ona odvesti

u najbolji deo raja.

PLAYBOY: Misli na onaj deosa 72 device za koje Kuran kaeda ekaju na muenike.

DAWKINS: ano. Mladii kojisu previe neprivlani da bi nalidevojke u stvarnom svetu ele oneiz raja. Ali, moja poenta je da tiljudi zaista veruju u to to kau daveruju, dok veina hriana ne ve-

ruje. Ako razgovara sa umiruimhrianima, oni se tome ne raduju.

PLAYBOY: ta e se desiti kadaumre?

DAWKINS: Pa, biu ili sahra-njen ili kremiran.

PLAYBOY: Duhovito. Ali, bezvere u zagrobni ivot, u emu na-lazi utehu u trenucima beznaa?

DAWKINS: U ljudskoj ljubavi izajednitvu. Ali u promiljenijim,umnijim momentima, crpim, ute-ha nije prava re, ali crpim snagu izrazmiljanja o tome kakva je silnaprivilegija biti iv i imati mozak kojije na svoj ogranieni nain sposo-ban da razume zato postojim, ali ida uiva u lepoti sveta i lepoti pro-izvoda evolucije. Velianstvenostuniverzuma i oseaj majunosti nas

u prostoru i geoloki dubokom vre-menu tera na poniznost, ali na za-udno utean nain. Lepo je oseatise kao deo ogromne ire slike.

Da bog postoji, pitaobih ga, Gospodine,emu toliki trud dase sakrijete?


13/44


PLAYBOY: Plai li se da bitvoji protivnici mogli da insceni-raju preobraenje na samrtnikojpostelji, kao to su kreacionistipokuali da uine sa Darvinom?

DAWKINS: Ono to je donekle

vie zabrinjavajue je eekat Ento-nija Flua (Antony Flew). Flu je bioateistiki britanski filozo, koji sepreobratio u starosti. ini se da jeodlepio. Od toga nema zatite.

PLAYBOY: Dakle, ako se to do-godi, trebali bismo da pretposta-

vimo da si skrenuo.DAWKINS: Da. Nakon to je

mom prijatelju Kristoeru Hiensu

(Christopher Hitchens) dijagnosti-kovan rak, upitan je da li bi mogaoda se preobrati. Rekao je da ako bito uinio, to ne bi bio istinski on.Ono to je zbilja uvrnuto je kada tozloupotrebljavaju verske apologete,kao to su uinili u Fluovom slua-ju, kog su pod stare dane nagovorilida stavi svoje ime na knjigu u kojojpie da se preobratio u jedan oblikdeizma. Ne samo da on nije napi-

sao tu knjigu, nije je ak ni proi-tao. [smeh]

PLAYBOY: Tvoj poziv na mili-tantni ateizam je jedan od razlo-ga to si prikazan kao lik u jed-noj epizodi Saut Parka (SouthPark). Tvorci serijala, Trej Parker(Trey Parker) i Met Stoun (MattStone), optueni su da su ateisti,pa su se setili najmilitantnijeg

ateiste kog su mogli da bace u va-tru.DAWKINS: o je jedina epizoda

Saut Parka koju sam odgledao.Postojao je pokuaj da se pribliesatiri, kroz ideju izmatane budu-nosti u kojoj se razliite ateistikesekte meusobno sukobljavaju. Ali,najvei deo te epizode je bio besmi-slen u tom smislu to je moj crtanilik radio, poput sodomizacije ela-

vog transvestita.

PLAYBOY: Transseksualca, dabudemo precizni.

DAWKINS: ransseksualca, uredu. o nije satira, jer nema ni-kakve veze sa onim za ta se zala-em. A skatoloki deo, gde nekobaca govno, koje se zalepi za mojeelo pa to nije ak ni smeno. Ne

razumem zato nisu odmah prelina tuu meu ateistima, koja imaodreenu dozu istine u sebi. o meje podsetilo na deo itija Brajano-vog od montipajtonovaca (MontyPythons Lie o Brian), sa Judej-skim narodnim rontom i Narod-nim rontom Judeje.

PLAYBOY: Predsednik Obamaje priznao neverujue u svom

inauguracionom govoru, to jeizazvalo pometnju. Ali, kada segovori o verskim stavovima, jed-na od najveih grupa u SAD suateisti i agnostici. Zbog ega suzanemareni u politikim raspra-

vama?

DAWKINS: o je dobro pitanje.Naravno, sve zavisi od toga kakoposmatra stvari. Hriani su ne-sumnjivo najvea grupa. Ako hri-ane podeli po denominaciama,agnostici i ateisti dolaze na treemesto, odmah iza katolika i bapti-sta. o je zanimljivo kada se upo-

redi sa nedostatkom uticaja neve-rujuih. A ako urauna i Jevreje,naroito ortodoksne Jevreje, vidida ih je znatno manje od neveru-

juih. Ipak, Jevreji imaju izuzetanuticaj. Ja to ne kritikujem svakanjima ast. Ali, i mi bismo moglitako.

PLAYBOY: Ne nada se previe

miru izmeu Izraela i Palestina-ca.DAWKINS: Nema mnogo nade

kada najuticajniji protagonisti za-snivaju svoje neprijateljstvo naknjigama starim 2000 godina, zakoje veruju da im daju pravo nadzemljom.

PLAYBOY: Kakav je tvoj stav oIsusu?

DAWKINS: Dokazi da je posto-jao su iznenaujue sumnjivi. Naj-ranije knjige iz Novog Zaveta kojesu napisane su Poslanice, a ne Je-vanelja. Kao da Sveti Pavle i ostalikoji su pisali Poslanice i nisu babili zainteresovani za to da li je Isus

bio stvaran. Sve i da je izmiljen lik,onaj ko je dopisivao njegove citatebio je ispred svog vremena po pita-nju moralne filozofije.

PLAYBOY: Proitao si Bibliju.DAWKINS: Nisam proitao

celu, ali je moje poznavanje Biblije

znatno bolje od onog koje ima vei-na undamentalistikih hriana.

PLAYBOY: Ima li omiljeni stih?


14/44


DAWKINS: Moja omiljena knji-ga je Knjiga propovednikova. oje predivna poezija na sedamnae-stovekovnom engleskom, a ujemda sjajno zvui i na hebrejskom.atino nad tatinama, ree Pro-

povednik, tatino nad tatinama;sve je tatina (Vanity o vanities,saith the Preacher, vanity o vaniti-es; all is vanity). Pesma nad pesma-ma je uasna i jo je skarednija nahebrejskom, gotovo kao kaanskapesma.

PLAYBOY: Istakao si da, akoje Isus i postojao i otiao u smrtonako kako je opisano u Bibliji, to

je potpuno sumanuto.DAWKINS: Nema dokaza da jesam Isus bio potpuno sumanut, alije doktrina koju je kasnije izmislioPavle, po kojoj je Isus umro zaradnaih greha, sasvim sigurno batakva. Zaista je odvratna zamisaoda je tvorac univerzuma sposo-ban, dakle, da izume zakone fizikei isprojektuje proces evolucije dataj tienik natprirodnog intelekta

nije mogao osmisliti bolji nain danam oprosti grehe, od toga da sebeprepusti muenju do smrti. I kakvaje to uasna poduka kada kaete dasmo roeni u grehu zbog Adamo-vog prvobitnog greha, kada sad aki katolika crkva kae da Adam nijeni postojao.

PLAYBOY: Stalno sluamo daje Amerika hrianska nacija i da

su njeni osnivai bili sve sami hri-ani.DAWKINS: Bili su deisti. Nisu

verovali u linog boga ili onog kojise mea u poslove ljudi. I bili suvrlo vrstog uverenja da ne ele daSjedinjene Drave zasnuju kao hri-ansku naciju.

PLAYBOY: Ali esto uje da,ako pusti da ateisti upravljaju,

zavri sa Hitlerom i Staljinom.DAWKINS: Hitler nije bio atei-sta, bio je rimokatolik. Ali me nijeni briga ta je bio. Ne postoji logi-

ka povezanost izmeu ateizma iinjenja loih stvari, kao ni dobrihstvari, kad smo ve kod toga. o jefilozosko uverenje vezano za od-sustvo stvaralake inteligencije nasvetu. Svako ko misli da je religija

neophodna da bi bio dobar, dobarje iz pogrenog razloga. Radije ubiti dobar iz moralnih razloga. Mo-

ral je postojao pre religije i moral semenja prilino brzo, uprkos religiji.ak i ljudi koji se oslanjaju na Bibli-ju koriste nebibilijske kriterijume.Ako su ti kriterijumi iz verskog spi-sa, nema osnovu da izabere stihkoji kae da okrene i drugi obraz,radije nego stih koji kae da ljudekamenuje do smrti. Zato bira iodluuje se bez smernica iz Biblije.

PLAYBOY: Rekao si da naukagubi rat sa religijom.DAWKINS: Zar sam rekao da

gubimo? o mi je samo bio lo dan.

PLAYBOY: Iznenauje te da senauka i dalje dovodi u pitanje.

DAWKINS: Jesam iznenaen,ali nisam siguran da je to izgu-bljena bitka. Ako pogleda, krozvekove, postoji uzlazna tendencija.

Religiozni ljudi vole da istaknu daje Isak Njutn (Isaac Newton) bioreligiozan. Pa naravno da je bio iveo je pre Darvina. Bilo bi teko

biti ateista pre Darvina.

PLAYBOY: Ti si mogao biti tajneko ko nije verovao u Zevsa.

DAWKINS: Bio bih skeptianoko detalja Zevsovog bacanja gro-

mova, ali bih verovatno verovao uneko natprirodno bie. Kada pogle-da ivi svet i vidi sloenost elije ieleganciju drveta

Mislim da videti nikada neuPesmu po krasoti ravnu drveu.Pesme pevaju lude k ja,A drvee stvara tek ruka Boija

to bi me dirnulo. Darvin je sve toizmenio. Dao nam je jednostavnu,razumljivu, izvodivu priu o tome

kako se dobija sloenost, ne samodrveta, ve i ljudskog bia, pomoufizike koja dela kroz prilino pose-ban proces evolucije prirodnom se-lekcijom. Da je samo Njutn bio ivda to uje.

PLAYBOY: Evolucioni biologStiven Dej Guld (Stephen Jay Go-uld) je smatrao nauku i religiju -

DAWKINS: Oblastima bez do-

dirnih taaka, NOMA (Non-overlapping magisteria NOMA).

PLAYBOY: Potpuno odvoje-nim.

DAWKINS: o je ista politika.Guld je pokuavao da dobija bitke udebatama kreacionista i evolucioni-sta tako to bi religioznim ljudimagovorio: Ne treba da brinete. Evo-lucija nema nita protiv religije. A

jedini nain na koji je mislio da seto moe postii je da se kae da za-uzimaju razliite oblasti. Meutim,previe dareljivo je predao oblastimorala i findamentalnih, osnov-nih pitanja religiji, to je poslednjastvar koju treba uiniti. Nauka tre-nutno ne moe i moda nikadai nee moi odgovoriti na dubo-ka pitanja o postojanju i korenimaosnovnih zakona prirode. Ali, ta

vas nagoni da pomislite da religijato moe? Ako nauka ne moe da dodgovor, nita ne moe.

PLAYBOY: Neki naunici kau

Crpim snagu izrazmiljanja otome kakva je silna

privilegija biti iv iimati mozak koji jena svoj ogranieninain sposoban darazume zato posto-

jim, ali i da uiva ulepoti sveta i lepoti

proizvoda evolucije.


15/44


da treba da prekine da govori oateizmu, jer tako zamuuje voduu debati o evoluciji.

DAWKINS: Ukoliko eli dadobije taktiku bitku u ameri-kim kolama, bolje ti je da lae i

govori da evolucija nije u sukobusa religijom. Ne elim da osuujemljude koji lau iz taktikih razlo-ga, ali ja to ne elim da radim. Zamene je ovo tek sitna arka u iremratu protiv iracionalnosti.

PLAYBOY: Rekao si i da, ako sunauka i religija zaista NOMA,hriani moraju da odustanu od

vere u uda.

DAWKINS: Apsolutno. uda suisto prisvajanje terena nauke. Akopitate ljude u crkvenoj klupi ili na

molitvenoj prostirci zato veruju uBoga, to e uvek imati veze sa udi-ma, ukljuujui tu i udo stvaranja.

Ako se to uskrati religiji, uklanja sei razlog zbog kog je svako ko je re-ligiozan zaista i religiozan.

PLAYBOY: Da li te obeshra-bruju stalni napadi na razum?

DAWKINS: Ne. Prilino e-sto sam na Internetu i tu itamta piu mladi ljudi. Vidim velikiuzlet dobrih oseanja, racionalno-sti, bunta. Amerika je podeljena

na dva dela. Postoje idiotske ne-znalice poput Sare Pejlin (SarahPalin) na jednoj strani i ogromanbroj intelektualnih, inteligentnih,

obrazovanih ljudi na drugoj. ekomi je da poverujem da e ekipa izKamenog doba na kraju pobediti.Uasno veliki broj ljudi koji sebenazivaju religioznima, jednostavnone znaju da alternativa postoji. Ako

zadrete u to u ta oni veruju, ispo-stavlja se da je, uglavnom, jedno teisto svi imamo oseaj zaudnostii potovanja prema velianstveno-sti univerzuma.

PLAYBOY: Misli da je religij-sko razmiljanje verovatno evolu-iralo kao sluajni nusproizvod.

DAWKINS: Kada god je ne-to iroko rasprostranjeno meu

nekom vrstom, mora da pretpo-stavi da ima odreenu vrednostkod preivljavanja. Verovatno ne

postoji nikakva vrednost u smislupreivljavanja, u vezi sa religijom iako je moe biti ve samo vred-

nost u vezi sa nizom potpuno od-vojenih psiholokih predispozicija,poput pokornosti autoritetima. oje, recimo, snana vrednost za pre-ivljavanje dece. S obzirom na to dasu bespomona, i da se ne snalaze usvetu, oslanjaju se na mudrost ro-ditelja. Ali opet, oni nemaju nainada razdvoje mudrost koja je bitnaza preivljavanje od mudrosti kojaje besmislena.

PLAYBOY: Tebe su roditeljipodizali u anglikanskoj crkvi.

DAWKINS: Ne bih eleo da ocr-

njujem svoje roditelje tako to bihrekao da su me kljukali religijom.Poslali su me u neke od najboljihkola, a, kao to je bio sluaj sa ve-inom kola u Engleskoj tog vreme-na, one su bile anglikanske. Miro-

pomazan sam sa 13 godina.

PLAYBOY: Kada si prvi putproitao Darvinovo O poreklu

vrsta?DAWKINS: Dve godine kasnije.

PLAYBOY: I potpuno te odu-valo...

DAWKINS: Da. o da jednatako jednostavna zamisao moe da

objasni sloenost repa pauna, anti-lope u skoku, geparda u trku, iopeu letu, oveka koji misli. o su sveizuzetno sloene naprave, a opet,razumemo zato su ovde.

PLAYBOY: Tvoji roditelji subili prirodnjaci, koji su, kako ka-e, mogli da prepoznaju svakubiljku u Britaniji.

DAWKINS: Moj otac je predavao

botaniku na Oksordu. Ja tu preda-jem zoologiju. Nisam bio prirod-njak na nain na koji je on bio, alisam voleo da se motam po dunglisa nekim ko ju je poznavao.

PLAYBOY: Da li je na neki po-seban nain uticao na tebe?

DAWKINS: Radoznalost, nau-na radoznalost.

PLAYBOY: A tvoja majka?DAWKINS: Nije stekla diplomuiz nauke, ali je, takoe, veoma do-bro poznavala biljke. Rekao bih daje to jedna od stvari koje su radilizajedno. Poduavala me je dok sambio dete i mnogo toga sam nauiood nje.

PLAYBOY: Roten si u Najro-biju (Kenija, prim. prev.). Zato su

tvoji roditelji bili tamo?DAWKINS: Zbog svog pozna-vanja botanike, moj otac se pri-druio poljoprivrednom odeljenju


16/44


svoju prvu knjigu tokom restrik-cija struje.

DAWKINS: Godina 1972. je bilavreme velikih industrijskih nemirau Britaniji i danima nije bilo struje.Nisam mogao da se bavim istra-

ivanjem, pa sam poeo da piemSebini gen.

PLAYBOY: Veliki si ljubiteljnaune fantastike. ta ti se sviakod nje?

DAWKINS: Svia mi se naunaantastika koja uzima neki aspektnauke i menja ga. Ima jedna div-na novela Danijela Galueja (DanielGalouye), pod naslovom amni

univerzum (Dark Universe), u ko-joj se pria o grupi ljudi koji iveu potpunoj tami i ne znaju nitao svetlosti. I tako svetlost postajemit. Koriste raze poput VelikaSvemona Svetlost, imaju obredegde opipavaju svetu sijalicu. Galuejje izmenio jednu stvar uklonio jesvetlost i posmatrao je posledice.

PLAYBOY: Nasuprot stvaranju

zemlje vilenjaka.DAWKINS: Princeze koje jaujednoroge ne spadaju u naunuantastiku.

PLAYBOY: Plejbojev savetnikje dobio ovo pitanje od itaoca:Oseam se nelagodno kada meosoba koju sam tek upoznao upitaidem li u crkvu, jer ne idem. Po-stoji li propisani, odnosno pravil-

ni odgovor?DAWKINS: Ja bih odgovorio:Ne, ne idem u crkvu. Ide li ti I,ako ide, zato to radi?

PLAYBOY: To si savetovao svo-joj erki u pismu koje si joj napi-sao kada je imala 10 godina.

DAWKINS: Ono to sam ja ura-dio, i to bih savetovao i drugimroditeljima da uine, jeste da sam

je ohrabrio da sama razmilja. Kaoilustraciju, za Deda Mraza sam jojrekao: Pa, hajde da razmislimokoliko dimnjaka postoji. Mislim,

bila bi to zabavna igra u kojoj se ra-una da bi on morao da putuje breod brzine svetlosti.

PLAYBOY: ta ako dete brizneu pla?

DAWKINS: O, to bi ba bila te-ta.

PLAYBOY: Da li je to to si do-bio dete promenilo tvoje stavovena bilo koji nain?

DAWKINS: Mislim da nije,mada me interesuju evolucioni ko-reni subjektivnih oseanja. Postaosam osetno nervozniji oko stvaripoput visine.

PLAYBOY: Svuda si video opa-snost.

DAWKINS: ako je.

PLAYBOY: Savetovao si joj dauvek kada joj bilo ko predstavineku tvrdnju, treba da upita Akakve dokaze ima? Da li je bilapopularna meu uiteljima?

DAWKINS: Ne znam za nju, ali

sam uo strane prie o deci koja supostavljala previe pitanja veroui-teljima.

PLAYBOY: Svi ateisti koje smosusreli na konvenciji skeptika uLas Vegasu kao da imaju nekusvoju priu o tome kako su izba-eni sa veronauke.

DAWKINS: Da, to je stranosmeno. Ono to bi verouitelj tre-

balo da kae je: Pa, pogledajmodokaze. Umesto toga, oni se nalju-te. A razlog zbog kog se ljute je tajto ne postoje ma kakvi dokazi.

PLAYBOY: I na tebe se ljute.Trai od religiozne osobe da pro-meni svoj pogled na svet.

DAWKINS: elim da ljudi pro-mene svoj pogled na svet tako dazahtevaju dokaze za neto u ta bi

verovali. Nije zdravorazumski ve-rovati zato to je na narod uveku to verovao. Da si roen u Aga-nistanu ili Indiji, verovao bi u neto

Kolonijalne civilne slube i poslatje u Istonu Ariku, u oblast kojase tada zvala Njasalend, a danas jeMalavi. Potom je pozvan da pristu-pi Kraljevskim arikim strelcima,to je, zapravo, bio britanski odred

sa seditem u Najrobiju. ako jeotiao na sever, u Keniju, a mojamajka je krenula sa njim. Imala je iodreenih problema. S obzirom nato da nije bila legalno u Keniji, nijebilo lako otii odatle. [smeh]

PLAYBOY: ega se sea iz togvremena?

DAWKINS: Seam se mnogotoga o Njasalendu. Seam se miri-

sa, prizora i boja. Bio je to privile-govan ivot, sa sve poslugom. Kaoda je sat pomeren sto godina una-zad. Bilo je to udno paternalisti-ko drutvo u kom smo iveli.

PLAYBOY: Kada ti je bilo osamgodina, sa roditeljima si se prese-lio u Englesku.

DAWKINS: Mom ocu je pripaloimanje Dokins, koje je u porodici

bilo jo od 1723. godine. Ostaviomu ga je veoma daleki roak to-liko daleki, da nikada nismo niuli za njega. aj roak je eleo daarma ostane Dokinsima, ali su sviimali erke. Izbor je bio sjajan, jerje moj otac bio kolovan za poljo-privredu, premda tropsku, i imaoje zbilja preduzimljive ideje kakoda da pretvori imanje seoskog gos-podina u proizvodnu armu.

PLAYBOY: ta je uzgajao?DAWKINS: Imali smo dersij-

ske krave, koje, kao to zna, dajudosta mleka. Snabdevao je sve lo-kalne hotele i oksordske koledemlekom. I svinje. Povrina imanjanije bila naroito velika. Jedan ek-scentrini Dokins iz 19. stolea jeprodao najvei deo imanja da platisudske procese, pa je, tako, najvei

deo porodinog bogatstva nestao.

PLAYBOY: Decenijama nakonpreseljenja u Englesku, napisao si


17/44


drugo. Jo jedan glupav razlog jekad veruje zato to ima unutra-nji oseaj da to mora biti ispravno,ili zato to ti je svetenik rekao daje to istina.

PLAYBOY: Ken Miler (KenMiller), autor Pronalaenja Dar-vinovog Boga (Finding DarwinsGod), jednom te je kritikovao, re-kavi da su ateisti i agnostici vie

jevaneoski ljudi od onih religio-znih. Da li je tvoje iskustvo sa ate-istima takvo?

DAWKINS: Moe biti strastvenu pogledu potrebe da se traga zadokazima i strastveno ljut na ljude

koji to ne ele da rade. o nije je-vaneosko ponaanje, to je napro-sto ljutnja.

PLAYBOY: Ipak ti se svia Mi-lerova knjiga.

DAWKINS: Mogue je da je tonajbolje pobijanje kreacionizma,premda zastranjuje kada pokuavada opravda hrianstvo. Jedan odrazloga zbog kojih je preporuujemje ne samo zbog toga to je dobra,ve i zbog toga to ju je napisaohrianin. Naalost, napisao ju jekatolik, a mnogi ljudi o kojima pri-amo misle da su katolici gori odateista. [smeh]

PLAYBOY: Godine 2010, govo-rio si na skupu u Londonu protivdravnike posete pape Benedik-

ta XVI.DAWKINS: Oekivano je svega

oko 2000 ljudi, a pojavilo se njih15000.

PLAYBOY: Odbacuje papu

kao neprijatelja dece, gej osoba,ena, istine, siromanih, nauke ihumanosti.

DAWKINS: o je bio govor namitingu, pa sam se posluio reto-rikom.

PLAYBOY: Da li i ti veruje,kao to je Kristofer Hiens vero-

vao, da papu treba uhapsiti?DAWKINS: Hiens mi je pisao

sa predlogom da ga uhapsimo, alismo ubrzo odustali od ideje bu-

kvalnog graanskog hapenja, uzpriunjavanje, lisice ili ve neto

slino. Umesto toga, zamolili smoDerija Robertsona (GeoffreyRobertson), uglednog adokata zaoblast ljudskih prava, da da izjavuo postupku protiv pape za zata-kavanje pedofilije. akoe, prove-rio je i navodni papin imunitet odgonjenja, kao ea drave, dovodeiu pitanje legitimitet Vatikana kaosuverene drave. Ja sam odgovoriona, niim izazvanu, papinu nad-

menost po sletanju u Edinburg.Prva stvar koju je rekao je bila daoptui ateiste za Hitlera. Premda jane krivim papu za lanstvo u Hi-

tlerjugendu (Hitlerova omladina,prim. prev.), s obzirom na to da jebio veoma mlad, smatrao sam daje ovo zaista vrlo drsko. Da sam nanjegovom mestu, bio bih manji odmakovog zrna po pitanju Hitlera.

PLAYBOY: Zadivili su te nekitransparenti na mitingu.

DAWKINS: Dva meni omiljenasu bili Dri svoje brojanice daljeod mojih jajnika (Keep your rosa-ries off my ovaries) i Dalje ruke odmojih jaja, Benedikte (hands offmy eggs, benedict; jaja benediktsu poznati kulinarski specijalitet,prim. prev.). [smeh]

PLAYBOY: Papa se izvinio zaseksualno zlostavljanje dece u ka-tolikoj crkvi. Nije li to dovoljno?

DAWKINS: O, jaka stvar. Nijepredao ni jedan dosije policiji. Izvi-nio se uz silno oklevanje, nakon toje izvren ogroman pritisak.

PLAYBOY: Odrao si govor uDablinu, u kom si rekao da je za

dete seksualno zlostavljanje ma-nje tetno u odnosu na psiholokaoteenja koja e imati ako odra-sta kao katolik. Kakve su bile re-akcije?

DAWKINS: Doiveo sam ovaci-je. Da budem jasan, nisam govorioo onoj vrsti nasilnog seksualnogzlostavljanja za koje smo sada sa-znali da se stalno ponavljalo. Govo-rio sam o blagom milovanju, koje

je ve dovoljno loe, ali je podizanjedece uz verovanje u pakleni oganjjo gore.

PLAYBOY: Pozabavimo seevolucijom, koju mnotvo ljudipogreno tumai, kao na primerkroz verovanje da smo potekli odovekolikih majmuna.

DAWKINS: Mi jesmo ovekoli-ki majmuni. Potiemo od izumrlih

ivotinja koje bi bile klasifikovanekao ovekoliki majmuni. Ne poti-emo od savremenih impanzi ilibonobo majmuna ili gorila. Oni su


18/44


pruala nekoliko stotina kilometa-ra. A ako svojom drugom rukomzajedniki predak dri ruku svojekeri, koja dri ruku svoje keri, itako sve unapred, na kraju e doido savremene impanze. Kako ide

unazad, svaka od ovih veza majkei erke e ukljuivati i pripadnikeiste vrste.

PLAYBOY: To znai da nijebilo prvog oveka.

DAWKINS: Ne, nikada. Ali za-mislimo da neka od meuvrsta nijeizumrla. Zamislimo da su ostaci tepopulacije naeni u arikoj dun-gli. Da bi impanzama uskratio

prava, morao bi da uspostavi su-dove nalik na one iz vremena apar-thejda, da bi odluivali uraunavase ta osoba meu ljude. Zato toje to kontinuum. Iz razloga prak-tinosti, meuvrste nisu opstale,pa je mogue ljudima dati osnov-na prava, a impanzama nikakva.Ipak mislim da je u pitanju vredanargument.

PLAYBOY: Da li si pro-lajf(pro-life; Pro-life pokret ozna-ava protivnike abortusa)?

DAWKINS: Ljudi koji govore dasu pro-laj, zapravo misle da kauda su za ljudski ivot. etvoroe-lijski embrion ili ezdesetetvo-roelijski embrion ili ak i nekiznatno vei od toga nema nervnisistem. rebalo bi da ima znatnomanju griu savesti za ubijanje ta-

kvog bia, nego, recimo, za kinuglistu, s obzirom na to da kina gli-sta ima nervni sistem I, vrlo vero-vatno, moe da pati. Zato je otporabortiranju veoma mladih ljudskihembriona obina besmislica. Otporubijanju starijih ljudskih embrio-na nije obina besmislica. Nemarazloga da se pretpostavi da je nji-hova sposobnost patnje ita vea odsposobnosti odrasle svinje ili krave.

PLAYBOY: Znamo li ta seprvo pojavilo vei mozak ili hodna dve noge?

DAWKINS: Hod na dve noge seprvi pojavio.

PLAYBOY: Kako to znamo?DAWKINS: Fosili. o je neto

oko ega su osili izuzetno jasni.

Pre tri miliona godina Australopi-tekus aarensis (Australopithecusaarensis) je bio dvonoac, ali mumozak nije bio vei od impanzi-nog. Najbolji primer za to je Lusi(Lucy) [delimini skelet pronaen1974. godine u Etiopiji]. Na nekinain, ona je bila impanza koja jehodala uspravno.

PLAYBOY: Svia ti se Lusi.

DAWKINS: Da. [osmeh]

PLAYBOY: Rekao si da oeku-je da e oveanstvo imati ge-netsku knjigu mrtvih do 2050.godine. Na koji nain bi to bilokorisno?

DAWKINS: S obzirom na to dau sebi imamo gene koji su preiveligeneracijama, teoretski bi mogaoda oita evolucionu istoriju nekog

bia. Ah da, ova ivotinja je ivelau moru. Ovo je vreme kada je obi-tavala u pustinji. Ovaj deo pokazu-je da je morala iveti u planinama.A ovaj pokazuje da je ivela u jaz-binama.

PLAYBOY: Da li bismo takomogli da vratimo dinosauruse?Predloio si ukrtanje ptice i kro-kodila, sa moguim stavljanjem u

jaje noja.DAWKINS: o bi moralo dabude sofisticiranije od ukrtanja.Morao bi da bude spoj.

PLAYBOY: Moemo li ponovostvoriti Lusi?

DAWKINS: Ve poznajemo ge-nome oveka i impanze, pa je mo-gue dati sofisticiranu pretpostav-ku o tome kako je mogao izgledati

genom zajednikog pretka. Odatlebi bilo mogue uzgojiti ivoti-nju blisku zajednikom pretku. Aodatle bi se mogla izdvojiti razli-

evoluirali tano onoliko dugo koli-ko i mi.

PLAYBOY: ta nas dakle iniljudima?

DAWKINS: Mi smo jedinstveni

ovekoliki majmuni. Imamo jezik.Druge ivotinje imaju sisteme ko-municiranja koji su daleko iza toga.One nemaju takvu sposobnost dasaoptavaju komplikovane kondi-cionale i ta-ako i da razgovarajuo stvarima koje nisu u sadanjemvremenu. Sve su to jedinstvene po-jave kod naeg evoluiranog mozgaovekolikog majmuna, koje su, pre-ma nekim dokazima, nastale kroz

vrlo ogranien broj mutacija.

PLAYBOY: Piter Singer (PeterSinger), jedan od osnivaa Pro-

jekta velikih majmuna (GreatApe Project), tvrdi da ovekolikimajmuni zasluuju osnovna pra-

va. Da li se slae?DAWKINS: Zato stati kod o-

vekolikih majmuna? Zato ne i svi-nje?

PLAYBOY: Ali ovekoliki maj-muni su nam roaci.

DAWKINS: Pa ta? Svi smo miroaci. ta da su oktopodi, koji sunam mnogo dalji roaci, evoluci-jom razvili inteligenciju ravnu na-oj?

PLAYBOY: Ali nisu.DAWKINS: Moe da zasni-

va svoju moralnost na roakimodnosima ako eli, ali zato bi toinio? Ja u radije da se sloim saDeremijem Bentamom (JeremyBentham) i da svoju moralnost za-snujem na pitanju Mogu li dapate? Singer je poprilino sklonrei specizam, tj. diskriminacijapo vrstama. Imamo zajednikogpretka sa impanzama, koji je iveopre 6 miliona godina. Ako moe

da zamisli da se za ruku dri sasvojom majkom, koja dri rukusvoje majke, i tako ide unazad kazajednikom pretku, ta linija bi se


19/44


ka izmeu predake ivotinje kojaje stvorena i savremenog oveka itako bismo dobili Lusi.

PLAYBOY: Optuio si kreacio-niste da se bore prljavo.

DAWKINS: Naravno da je totano.

PLAYBOY: Da li zbog toga ti idrugi evolucioni biolozi neete dadebatujete sa njima?

DAWKINS: Delimino. akoe,to im daje ugled koji ne zasluuju.Jedan moj kolega voli na to da kae,o bi izgledalo sjajno u tvom CV-u, ali ne ba tako dobro u mom.

PLAYBOY: Sa kojim argumen-tima te kreacionisti obino na-padnu?

DAWKINS: Sa besmislicamaneznalica. Kau neto kao: Pa,ako smo potekli od impanzi, kakoto da impanze i dalje postoje? Inije ba teko.

PLAYBOY: esto uje da je

evolucija opisana kao samo teo-rija. Da li je to stvarno tako?DAWKINS: Re teorija moe

da oznaava hipotezu. Ali se ta rekoristi i u mnogo ozbiljnijem smi-slu, kao celina znanja. Bolje je ko-ristiti re injenica. Evolucija jeinjenica, na isti nain kao i to daZemlja obilazi oko Sunca.

PLAYBOY: Postoji nesagla-

snost oko toga ta pokree evo-luciju.

DAWKINS: Prirodnaselekcija je pokretaka sila, ali po-stoje neslaganja oko toga ta je biopritisak selekcije. Na primer, zna-mo da je ljudski mozak narastao.Da li se to dogodilo zbog toga to su

pametnije jedinke bile bolje u nala-enju hrane ili u izbegavanju pre-datora? Ili su moda te jedinke bileseksualno najprivlanije? Mogueje da je uveani mozak neto nalikna paunov rep. Darvin je predloiodrugu verziju prirodne selekcije,koju je nazvao seksualna selekci-ja. Ukoliko paunice biraju pauno-ve prema lepoti njihovog perja, toznai da ne brinu o opstanku. Oni

koji imaju najvee repove tee eopstati, jer je rep teret. Sa drugestrane, ako su takvi privlaniji en-kama, onda je verovatnije i da egeni zadueni za stvaranje velikihrepova dospeti do naredne genera-cije. Sasvim je mogue da je i ljud-ski mozak narastao zbog seksual-ne selekcije. Inteligencija je seksi.Moda su najinteligentniji mujacibili i najvispreniji govornici. Mo-

da su bili dobri govornici, dobro supamtili plemenske sage i mitove iliplesne korake.

PLAYBOY: Ili da ona voli kouantilope.

DAWKINS: ako neto. Akopaunica bira mujaka sa dugim re-pom, to je zato to zna da on nijemogao da preivi sa tolikim repom,a da ne postoji i neto vie u vezisa njim. Sve se svodi na pokaziva-

nje enki da si otporan na bolesti.Postoji dualna selekcija enke

postaju bolji lekari dijagnostiari,a mujaci postaju bolji u tome dabudu dijagnostikovani. ak i ako

su, zapravo, bolesni.

PLAYBOY: Kakva je uloga sre-e, tj. verovatnoe u evoluciji?

DAWKINS: Mutacija, odnosnosirovi materijal za prirodnu selekci-ju, sluajan je, u smislu da nije siste-matino usmeren ka unapreenju.Ipak, prirodna selekcija je izuzet-no nenasumina, s obzirom na toda odabira unapreenja iz te mase

varijacija koju mutacija izbacuje.Postoji i veoma mnogo

elim da ljudipromene svoj po-gled na svet tako da

zahtevaju dokazeza neto u ta bi

verovali. Nije zdra-vorazumski vero-vati zato to je nanarod uvek u toverovao.


20/44


uticaja sluajnosti na to koja vrstaizumire. Kada je kometa pogodilaZemlju, svi dinosaurusi su izumrliosim ptica. Neki sisari su preivelii mi smo potekli ba od tih, koji sutada moda bili u hibernaciji negde

ispod zemlje.

PLAYBOY: ivot si opisao kaobombu replikacije.

DAWKINS: Ako malo pogledapo svemiru, videe jedan mrtvisvet za drugim. Fizika postoji ihemija postoji, ali se nita drugone deava. A onda, iznenada, nanekom mestu se dogodi eksplozi-ja, koja nastaje usled replikacije.

Iz nekog razloga, zakoni hemijeomogue pojavu molekula koji sesamoreplicira. Moda je ova naaplaneta jedina na kojoj se to do-godilo. Ali, nastanak ivota odhemijskog incidenta gde molekulpravi svoje kopije, zaista ima izu-zetne posledice.

PLAYBOY: Kreacionisti estopokuavaju da te uhvate nespre-

mnog, poput australijske filmskeekipe koja te je pitala: Moe limi dati primer genetske mutaci-

je, ili evolucionog procesa, kojiuveava informaciju genoma?, aonda te, poto si zastao, predsta-

vila kao nekoga ko nema odgovor.DAWKINS: Nain na koji se to

dogaa je kroz duplikaciju gena.Ima delove genoma koji rade ne-to korisno, pa se onda deo isko-

pira i prelepi negde drugde, gdemoe slobodno da evoluira u dru-gom smeru.

PLAYBOY: Pa zato onda nisiodgovorio?

DAWKINS: Razmiljao sam dali da ih izbacim. o je pitanje kojebi samo kreacionisti postavili, anisu mi rekli da su kreacionisti.Oni su zapravo prepleli pitanje i

dugu pauzu, sa mojim odgovoromna drugo pitanje, pa je izgledalokao da izbegavam da odgovorim.o je bila apsolutno skandalozna

prevara.PLAYBOY: Najvei broj pri-

medbi na evoluciju se, izgleda,svodi na sloenost. Ljudi ne moguda razumeju kako je neto pooputoka uspelo da evoluira.

DAWKINS: Bez obzira na tokoliko oko moe biti sloeno, nijetako sloeno kao bog.

PLAYBOY: Kreacionisti voleda navode praznine u nalazimafosila, kao to je velika prazninapre Kambrijske eksplozije, preoko 530 miliona godina, kada jedolo do eksponencijalnog ra-sta broja sloenih oblika ivota.

Kako to objanjava?DAWKINS: Naravno da postojepraznine; osilizacija ja retka poja-va. Ali, ak i da nemamo ni jedanjedini osil, dokazi za evoluciju bibili potpuno vrsti, s obzirom nauporednu anatomiju, uporednubiohemiju, geograsku raspodelu.Praznina pre Kambrijske eksplozi-je je zanimljiva zato to je velika.Ali, ako razmisli o tome, postoje

velike grupe ivotinja koje uoptenemaju osile. Na primer, danassmo u muzeju prirodnjake isto-rije videli gotovo mikroskopskostvorenje pod imenom tardigra-da, odnosno dugoivac. a biane osilizuju, zato to su mekana.Pretpostavlja se da je pre Kambrija,veina predaka kambrijskih stvo-renja bila mekana i mala.

PLAYBOY: Kako da znamo dasu postojala, ako ne postoje fosili?DAWKINS: o ba i nije pravo

pitanje, zar ne? Njihovi potomcisu postojali u Kambriju, pa ako nemisli ozbiljno da su nastali tek uKambriju, morali su postojati pre-ci. Moe rei da to ba i nije do-kaz, ali ja ti kaem da to isto moerei i za svako drugo mekano stvo-renje za koje nemamo osile. Kako

znamo da nisu nastala 1800. godi-ne? o ba i nema smisla.

PLAYBOY: ta je sa jo jednim

omiljenim pitanjem kreacionista:ako su savremene ivotinje poputmajmuna evoluirale od aba, za-to onda nismo nali fosile prela-znih formi, poput abomajmuna?

DAWKINS: Greka je u pretpo-

stavci da su savremene ivotinjepotomci drugih savremenih ivo-tinja. Ako bi to uzeo za ozbiljno, nebi traio samo osile abomajmu-na, ve i krokopatke i oktokrave.Zato bi, za ime sveta, oekivao damoe da uzme ma koji par ivo-tinja i potrai neku njihovu kom-binaciju? Mi tragamo za vrhovimagranica sa drveta. Preci su sakri-veni duboko u sredini, u kronji

drveta. Ne postoje abomajmuni,s obzirom na to da bi zajednikipredak abe i majmuna bilo nekoriboliko, dadevnjako stvorenje,koje nije ni nalik ni abi, ali ni maj-munu.

PLAYBOY: Kreacionisti voleda tvrde da, ukoliko ukloni je-dan deo celine i on ne funkcio-nie, onda nema ni naina da je

mogao da evoluira.DAWKINS: Prilino dobra ana-logija je lk, gde ima kamen, pakamen, pa kamen, pa se susretnuna sredini, i stoje uspravno. Ali,ako izvadi samo jedan deo, raspa-e se ceo lk. Mogao bi da pomi-sli da je teko sagraditi jedan lk,sve dok sve ne stoji na mestu, alizaboravlja da su u izgradnji kori-stili skele, koje su kasnije uklonje-

ne. o je jedan od odgovora. Drugije to to ti nisu potrebni svi delovioka da bi video. Mogao bi da imaprilino nesavreno oko, koje vidisamo razliku izmeu svetlosti itame. o je i dalje korisno, ukolikotako uoava senku grabljivca. Zatoi nije tano da pola oka nije kori-sno. Pola oka je upola dobro kaocelo oko, ali je bolje od niega.+

Intervju preuzet iz magazi-na Playboy. Intervju u origina-lu objavljen avgusta 2012 godine.

Autor: Chip Rowe.


21/44


Ovo je mali korak za oveka,ali ogroman skok za ovean-stvo!

Legendarnoj izjavi prvog astro-nauta koji je kroio na Mesec, uvenosti se sada pridruuje i ovek

koji ju je skovao, a koji je 25. avgu-sta, u svojoj 82. godini,preminuo od komplika-cija nakon operacije nasrcu.

aj 20. jul 1969. godi-ne, kada je misija Apolo11 dovela prve ljude dopovrine naeg najbliegkosmikog saputnika,bio je samo kruna ka-

rijere i napora koman-danta te misije, mornari-kog oficira, Nila AldenaArmstronga (Neil AldenArmstrong).

uvena etnja popranjavom tlu Mesecadonela je mnogo vieod euorije Americi ez-desetih godina prologstolea, optereenoj za-

tegnutim odnosima sahladnoratovskim pro-tivnicima s one stranegvozdene zavese i kr-vavim i po mnogo emupogrenim i uzaludnim istrajava-njem na ratu u Vijetnamu. Uinjenje korak koji je pokrenuo snove i-tavog oveanstva.

Nil Armstrong je tada, sa svojih38 godina, prema miljenju mno-

gih, dosegao vrhunac ljudskih do-stignua. Ipak, on sam se sa timnije slagao i ak je oseao izvesnunelagodu pred decenijskom lavi-

nom panje, pohvala i priznanja.Umeo je da kae da jedan trenutakvrtoglave slave nikada ne moe dazameni itav ivot posveen napre-dovanju i saznanju.

Gotovo u ali, esto je govorio dase nada da taj uveni otisak stopa-

la sa Meseca, koji bi mogao stajati

hiljadama godina nedirnut i nena-ruen, treba da to pre obrie nekinovi astronaut, nova misija, novodostignue.

Pomalo ironino, onako kakoto sudbina potpomognuta ljudima

ume da namesti, uvena Apolo11 misija je bila i poslednji Arm-strongov svemirski let. Ve narednegodine je dobio kancelarijski po-

sao, sa dugakom i zvunom titu-lom Nasinog zamenika pomonikaadministratora za aeronautiku ukancelariji za napredna istraivanjai tehnologiju. U narednim godina-ma, potpuno se povukao iz javno-sti, izbegavi ak i simbolino ue-

e u obeleavanju 25. godinjicesletanja na Mesec.Moda se vratio

onim deakim misli-ma koje su ga iz ma-log mesta Vapakonetau Ohaju nagonile dagleda nebo i sanja okarijeri pilota, slobodiodvajanja od tla i be-skrajnom miru oblaka

i visokih vetrova. Mo-da se seao kako je, vesa est godina, po prviput dobio priliku dase provoza avionom,kako je satima i dani-ma pravio modele avi-ona, i kako je priljenotedeo da bi pohaaopilotsku kolu, jo prenego to je nauio da

vozi i automobil.Sigurno se u samo-odabranoj osami seaokako je prosto gutaofiziku i matematiku I,

kao najbolji ak u svojoj generaci-ji, dobio univerzitetsku stipendi-ju Amerike ratne mornarice, dabi ve nakon dve godine napustiostudije i postao mornariki pilot iosvojio tri ordena za uee u Ko-

rejskom ratu.Verovatno se setio i da ga je lju-bav prema nauci i saznanju natera-la da se vrati studijama i da je 1955.

NAUKA Marko Ekmedi

ovek na MesecuNil Armstrong je 25. avgusta, u svojoj 82. godini, preminuo od komplikacija nakon operacije na srcu.


22/44



23/44



24/44


godine diplomirao kao vazduho-plovni inenjer, koji je ubrzo dobioposao probnog pilota u organizacijikoja je prethodila Nasi.

Morao se seati kako je, nakonsedam godina usavravanja letenjana opitnim letelicama, 1962. godinepostao i jedan od prvih amerikihastronauta, da bi ubrzo i upravljaomisijom Demini 8 i uestvovaou misiji Demini 11. Kako bi za-boravio prvo uspeno svemirskospajanje letelica sa ljudskom posa-dom i uzbuenje koje je to donelo?

O, i sasvim sigurno se seaotekog i veoma rizinog sputanjana Mesec, preuzimanja komandiod autopilota i tankih 30 sekundi

preostalog goriva nakon uspenoizvedenog sletanja. Morao je oseti-ti ponos i ushienje kada se nakonsletanja u meseevo More spokojajavio kontroli misije potpuno smi-renim glasom da ih obavesti da jeorao sleteo.

Ne mogu a da ne prijaju pohva-le kolega sa misije, Edvina BazaOldrina (Edwin Buzz Aldrin)

i Majkla Ko-

linsa (MichaelCollins), koji sumnogo puta re-kli da sve do sle-tanja oveka naMars nee bitiboljeg i sposob-nijeg komandirajedne svemirskemisije.

Setio se Arm-

strong sigurnoi toga kako jeubrzo nakonsklanjanja iz

ie svemirskog programa napustioNasu i postao proesor inenjerstvana Univerzitetu u Sinsinatiju.

Morao se setiti i kako su ga go-dinama, bezmalo decenijama, razni

politiki lovci u mutnom jurili i vu-kli za rukav da svoj ugled i harizmu

uloi u njihove politike projekte...i kako ih je hladno, ali uljudno od-bijao. Uestvovao je samo u komi-siji koja je ispitivala uzroke nesreeatla elender, 1986. godine, i toiz pijeteta prema stradalim astrona-utima.

Iako povuen, iako skroman do

kraja, nije proputao da podsetioveanstvo da je vano vratiti se iletovima na Mesec, ali i slanju ljudina dalje planete. Nije odustajao odvizije okretanja zajednikim cilje-vima celog oveanstva i pozivimada zbog politike ne odustajemo odsopstvene budunosti.

Inspirisao je svoju porodicu, pri-jatelje, javnost, oveanstvo, tih inenametljiv, a opet autoritativan i

jasan.Setite ga se ponekad, kada u noisa vedrim nebom vidite naeg tihogsaputnika kako gotovo ezne za no-vim gostima. Namignite mu i setitese Armstrongovih rei Mesec jezanimljivo mesto za obilazak, zaistaga preporuujem!+

Milojko Majk Vuceli, projektnimenader Nasine vasionske misije

Apollo 11 zaslune za osvajanjeMeseca, umro je 8. septembra uSAD u 82. godini ivota, saoptila jenjegova porodica.

Jedan trenutakvrtoglave slavenikada ne moe dazameni itav ivotposveen napredo-

vanju i saznanju.

to: Central Press

o: nasa.gov


25/44


Homeopatiju je razvio Samu-el Haneman krajem XVIII veka uNemakoj. Ovaj lekar i hemiarje verovao da je bolest posledicaneravnotee u telu i da se moe

izleiti similia principom sli-no lei slino. (gr. homoios sli-an, pathos tegoba, patnja). Poovoj teoriji, siuna doza uzro(ni)ka bolesti, viestruko razreenau vodi, stimulisae telo da se boriprotiv nje. S obzirom na to da je

ova metoda bila daleko elegantni-ja, jefinija i pristupanija irokimnarodnim slojevima od tadanjihmetoda konvencionalne medicine(putanje krvi, pijavice, klizme...),postala je vrlo popularna i irokoprihvaena.

Homeopatski lek se prilagoavaindividui. Homeopat ocenjuje nesamo fiziki uzrok bolesti, nego iemocionalno stanje pacijenata, nji-

hovu linost i temperament, pre noto odlui koji e lek upotrebiti. Prepoetka terapije, sprovodi se obi-no i elektrodijagnostika pro-

cenjuje se energetski disbalanskoji je uzrokovao problem. Jedanod aparata kojim se dijagnosti-kuje je, zapravo, kompjuterizo-vani galvanometar pod nazivom

INERRO (na slici), koji, navod-no, meri promene elektrinog ot-pora koe pacijenta, koje potompokazuju da li pojedini organskisistemi imaju odgovarajui elek-tromagnetni energetski balans.Zapravo, to je jai pritisak na koupacijenta, na ekranu se oitava viavrednost to se, potom, tumai kaozapaljenje, dok nia vrednostoznaava degeneraciju rak ili

aterosklerozu. Ovakva dijagnosti-ka, naravno, nema nikakvu potpo-ru u nauno dokazanim injenica-ma o unkcionisanju ljudskog telau uslovima zdravlja ili bolesti.

Potom se pacijentima daju ho-meopatski lekovi, zapravo, rastvo-ri ili kuglice koji sadre praktinonemerljiva razreenja aktivnihsupstanci. Homeopatski lekovi sutoliko razreeni da ne mogu imati

bilo kakvo dejstvo na organizam(razreenja dananjih homeo-patskih lekova se kreu od est 1/1.000.000 do 30 redova veliine 1/1.000.000.000.000.000.000.000.000.000.000), pa i vie. U ovolikomrazreenju, neki od njih ne sadreak ni ceo molekul originalne bilj-ke. Homeopati tvrde da voda za-drava memoriju vitalne esencijekonkretne biljke ili minerala, to

e probuditi organizam i on e,zapravo, sam sebe izleiti. Ovo spa-da u domen tzv. pseudonauke i nijednom poznatom naunom meto-

dom nije dokazivo.esto se homeopate udruuju

sa drugim specijalistima, naro-ito nutricionistima, koji u istomstilu preporuuju korienje ku-

nih preistaa vode (koje moete

nabaviti kod nas po vrlo povoljnojceni, sa popustom), zabranjuju ko-

rienje mikrotalasnih penica (jeruklanjaju ivotnu energiju, me-njaju molekulsku strukturu namir-nica...), kao i aluminijumskih olija(jer izazivaju nastanak Alchajme-rove bolesti) itd.

U avgustu 2005, asopis Lan-cet je objavio istraivanje Matija-sa Egera i ostalih sa Univerziteta uBernu (vajcarska) i Univerziteta uBristolu (Engleska) pod naslovom

Da li su kliniki eekti homeopa-tije placebo eekti? Komparativnastudija placebo-kontrolisanih is-pitivanja homeopatije i alopatije.Metodom meta-analize ispitani surezultati 110 studija u kojima suupotrebljeni homeopatski lekovi i110 studija u kojima su korienemetode konvencionalne medicine,u istim patolokim stanjima. Po-smatrani su eekti kako u malim

studijama, slabijeg kvaliteta, takoi u velikim, kvalitetnim studijama.U analiziranim homeopatskim

studijama koriena je klinika ho-

NAUKA Dr Andrija rek

Kraj homeopatijeUprkos brojnim dokazima o neefikasnosti, homeopatija nalazi svoj put i do strukovnih udruenjalekara koji, prenebregavajui Hipokratovu zakletvu, svesno nanose pacijentima potencijalnu tetu iugroavaju ak i njihov ivot.

U veim, kvalitetnijimstudijama, homeopatija

je pokazala iste rezul-tate kao placebo.


26/44


meopatija, kompleksna homeopati-ja, klasina homeopatija i izopatija.U analiziranim studijama konven-cionalne medicine, korieni suuglavnom lekovi nesteroidni an-

tiinflamatorni, antihistaminici,antibiotici i virostatici. U zaklju-ku ovog opsenog istraivanja, ho-meopatski lekovi su imali pozitivnieekt u malim, loije definisanimstudijama. U veim, kvalitetnijimstudijama, homeopatija je pokaza-la iste rezultate kao placebo.

Studija, prema tome, jasno ilu-struje uzajamno dejstvo i kumu-lativni eekat razliitih izvora, te

pokazuje da su eekti koji se vide uplacebo-kontrolisanim studijamahomeopatije KOMPAIBILNI saplacebo-hipotezom! Ovo, prakti-no, znai da je eekat homeopatije

ISI kao i eekat placeba.Placebo eekat homeopatskihpreparata savremena nauka obja-njava blizinom odreenih zona(asocijativne, motorne i somato-senzorne) u kori velikog mozga,koje bi, angaovanjem kratkih i du-gih projekcionih nervnih puteva,mogli dati nekakav eekat u smisluolakavanja tegoba kod odreenihbolesti. Ovo, meutim, nikako

NIJE eekat samog homeopatskogleka.

esto se homeopate, suoenesa ovako egzaktnim naunim do-kazima, brane konstatacijama da

homeopatski lekovi bar nisu tetni.Prema pro. Ernstu (Exeter Univer-

sity), homeopatski lek prouzrokujepogoranje bolesti pre no to po-ne da deluje. Problem je u tome toovo pogoranje moe da bude takoteko, da zahteva i hospitalizacijuna nekoliko dana, to se obrazlaekao neophodan korak na putu ka

oporavku! Neki pacijenti tako za-vre ak i na odeljenjima intenziv-ne nege, to homeopate tumae kaodobar znak (?!), a konvencionalnilekari, ispravno, kao pogoranjeneleene bolesti.

Homeopate, takoe, tvrde da me-ta-analiza nije uraena korektno, dasu zanemarene negativne klinikestudije, a da je prevelik znaaj datpozitivnim studijama. Meutim,

ni ova tvrdnja ne pije vodu, jer suupravo velike, bolje kontrolisane,tzv. duplo slepe studije (u kojimani lekari ni pacijenti ne znaju kojipreparat se daje), potvrdile placeboeekat homeopatije.

Naunu javnost zabrinjava inje-nica da homeopatija i dalje, uprkosbrojnim dokazima o neefikasnosti,nalazi svoj put i do strukovnih udru-enja lekara koji, prenebregavajui

Hipokratovu zakletvu, svesno na-nose pacijentima potencijalnu tetu iugroavaju ak i njihov ivot. Protivovoga se moramo boriti.+

esto se homeopate,suoene sa ovakoegzaktnim naunimdokazima, branekonstatacijama da

homeopatski lekovibar nisu tetni.


27/44


Ovo je jedna tipina reeni-ca, onakva kakvu moe-mo videti u veini lanakakoji su izvetavali o ovom nadasvetraginom dogaaju. Meutim, bu-dui da sam Rajia poznavao ceo

svoj ivot, pa i da mi je bio preda-va na univerzitetu poetkom ovogveka, meni to zvui drugaije. inimi se kao da smo jue saznali da jebolovao od raka, te proklete bole-sti, te mi se ini da taj period uoptenije bio tako dugaak. Rak namga je uzeo, to se mene tie, prekonoi. Doao, pokupio, otiao. Veni,vidi...ubij.

eko je (makar u ovome lan-

ku) odvojiti linu tragediju odjedne opte. Padaju mi na pametbudue mlade kolege skandinavi-

sti, svi oni koji e u oktobru ovegodine krenuti akademskim putemupisujui se na studije Grupe 18,Skandinavski jezici i knjievnosti.Oni nikada nee videti Rajia, oniga nikada nee uti, on im nikada

nee odrati predavanje. Pomisaoje odista jeziva.Onda se prisetim Rajievih pre-

davanja, kao i veitog osmeha kojije imao na njima. On je toliko vo-leo svoj posao i uivao u njemu.Svi mi, njegovi bivi studenti, se-amo se kako je umeo da skrene sateme (kako kau na engleskom, toget sidetracked) i da se zaputi ma-nje utabanim stazama objanjenja

neke potpuno druge teme, temekoja se nije odnosila na predavanje.I ti momenti su nekako bili najza-

nimljiviji jer su davali jednu iru,komparativnu sliku. Vrlo lako jeRaji umeo da pree sa prihvatanjahrianstva na Islandu godine 999.(ili 1000, nije sigurno) do statusakoje hrianstvo ima u Srbiji, ili

inae. i kratki pogledi iz prolostika sadanjosti su mnogo otkriva-li. Svi se seamo prie koju je takomnogo puta pomenuo, upravo ohrianstvu u Skandinaviji. Kakoje govorio, Islanani su se prostosastali na tzv. Allthingu, svesa-boru, i dizanjem ruke izglasali daprime hrianstvo jer se prostoisplatilo. Misionari ih onda ne biprisiljavali, a Islananima je bilo

svejedno. oliko o iskrenoj religi-oznosti nekih hriana.Isto tako je priao i o nameta-

POZNAI AEISI Sran Jovanovi Maldoran

Glas razumaProf. dr Ljubia Raji je preminuo posle duge i teke bolesti.


28/44


nju hrianstva Skandinaviji. Ovajproces je, naime, trajao. Kako Rajiobjanjava, bilo je potrebno nekoli-ko dodatnih stolea da se hrian-stvo naseli u Skandinaviju. Ovoiz vie razloga: jedan je injenica da

je Skandinavija udaljenja od pape.No, drugi razlog je zabavniji. Hri-ani su, naime, maem i strahomirili svoju grotesknu veru. Plailisu ljude paklom kako bi se ovi pri-klonili religiji. Skandinavcima je to,prosto reeno, bilo besmisleno. USkandinaviji, gde je pre hiljadu go-dina bilo hladno, hladno, hladno, agrejna tela nisu postojala, vatra jebila voljena. Plaiti nekoga da e,

ukoliko se ne prikloni hrianstvu,biti veno na mestu gde vatre stal-no gore, nije imalo nikakvog smi-sla. Genijalni hriani su paklomSkandinavcima obeavali raj. Biloje zato potrebno nai druge naine.Jedan je bio sledei: svakom ko seodlui na krtenje e jedno veliko,isto, belo platno biti poklonjenoposle obreda. Sada su siromaniljudi ve masovno krenuli na kr-

tenja, neki ak i po etiri-pet puta,samo kako bi dobili platno: u onodoba luksuz. Jo jednom: toliko oiskrenoj veri.

Raji nije bio samo osniva Od-seka za skandinavistiku; bio je ineumorni borac protiv klerikali-zacije. Bio je i jedan od prvih ljudikoji se zvanino ne bave religijom,a ipak istu poznaju bolje od onihkoji su se busali u grudi kojeka-

kvim filozofijama religije, teo-logijama, bogoslovljem i slinimbesmislicama. Postalo je tada jasnoda se jedino naunik moe bavitireligijom, neko ko poznaje istoriju,drutvo, te kako socium unkci-onie. eologija nije nauka i bilobi bolje da je osnovana katedra zanauku o religiji, koju nemamo. oto je sekularna drava dostignuecivilizacijskog razvoja, nau vladu

ne zanima, uprkos tome to je i Re-publika Srbija ustavom odreenakao takva, priao je Raji sasvimlucidno, u zemlji u kojoj se vri re-

ligijska indoktrinacija maloletnih.Kada je umro patrijarh, Raji jeovako pisao: Uvodi se trodnevnaalost kao da je on neka znaajnaistorijska linost za dravu i dru-tvo, a ne, sutinski, poglavar udru-

enja graana koje se zove Srpskapravoslavna crkva. A onda se slaviovek u iju ast se navodi to da jeon bio lino veoma skroman. Pa,ovde ima jo hiljade i stotine hi-ljada ljudi koji su veoma skromni.Uostalom, ne primeujem da jeuinio neto mnogo, poev od nje-govog ekstremnog verskog konzer-vativizma uvena je njegova izja-va da ene koje imaju menstruaciju

ne bi trebalo da ulaze u crkvu jer suneiste preko njegovog miljenjao homoseksualcima i drugima i,pre svega, njegovog nezaustavljanjaepis

Documents

Veliki Prasak 004