Vinobbojka- krmuš PHYTOLACCA AMERICANA L.

Svježi sok dobiva se od plodova cijeđenjem ili prešanjemDomovina vinobojke je Sjeverna Amerika, po kojoj i dobiva drugi dio imena, a u Europi se udomaćila u zemljama Sredozemlja. Ime dobiva po grčkoj riječi “phyton”, što znači “biljka”, i francuskoj riječi “lac”, što znači “crvena boja”.U našem narodu ime dobiva po tome što su njome bojili vino. Korijen se od davnina rabi za liječenje raznih bolesti. Vinobojka je trajna biljka visine i do 2 m, jake stabljike, pri vrhu razgranate. Listovi su nasuprotni, cjeloviti, eliptični, šiljata vrha. Cvjetovi su dvospolni, neugledni, razvijaju se u grozdastim cvatovima iz kojih se, iz nadrasle plodnice, razvijaju sočni plodovi, grozdaste bobe u početku zelene, a kad sazriju, postaju tamnoplave ili crne. Starija biljka prilično je otrovna.Vrijeme cvatnje joj je od svibnja do lipnja. Bez izrazita je mirisa, a gorka je okusa. Raste u blizini naselja na zapuštenim zemljištima, oko parkova, kuća, ograda, živica, uz putove, grmove i šikare, a i u vrtovima kao ukrasna biljka.Mladi crvenkasti izdanci izvrsni su za jelo priređeni kao špinat, ali ih je potrebno dva puta prokuhati i baciti vodu. Za lijek se vadi korijen u jesen, nakon sazrijevanja plodova. Očistimo ga od zemlje, izrežemo na trake i sušimo na toplom mjestu. Svježi sok dobiva se od plodova cijeđenjem ili prešanjem. Listove beremo prije cvatnje i sušimo na toplome.Jestivi dio biljke: prokuhani mladi izdanci listova i zreli plodovi bez sjemenkiZapadna pučka medicina rabi vinobojku za liječenje: bolova, bolesti krvi, kože, jetre, čireva, ekcema, psorijaze, gljivica, infekcija, hemoroida, herpesa, karcinoma, katara želuca i bronha, reumatskih komplikacija, sifilisa, svraba, upalnih stanja, ženskih bolesti, za čišćenje krvi te za stimuliranje središnjeg živčanog sustava, za uništavanje insekata.Ivan LESINGER

Phytolacca americana- Krmus Vinobojka Listopadna žbunasta, lekovita i višenamenska biljka . Dosta se brzo širi , naraste 2 - 3 m. U lekovite svrhe se koristi koren , list i bobice - cela biljka je izuzetno otrovna ali se nakon termičke obrade sva toksičnost uništava . Najotrovnija je semenka u bobici pa je potrebno uvek izbaciti je , sme da se pojede maksimalno 10 bobica dnevno - bez koštice. Bobice se koriste za bojenje vina i hrane tkdj se koriste i za pisanje jer je boja jaka pa se koriste kao mastilo . Od bobica se priprema melem protiv proširenih vena koji je efikasniji od bilo kod industrijskog melema. da li je neko imao iskustva sa ovom biljkom...ovde je u mkd zovu krmus...pre neki dan mi je dala komsinica ona ima probleme sa cistama i rekli su joj da je dobro...malo pre je zena koja joj je dala biljku bila kod nje i pricala mi kako je svasta probala i nakon 21 godine uz pomoc ove biljke ostala trudna kad se najmanje nadala samo nakon par meseci upotrebe ovog leka: u 1l rakije staviti oko 30 zrna krmusa i da odstoji 2-3 dana rakija se oboji i bude crvena...pije se ujutru i uvece po gutljaj svaki dan prekine se 3 dana pre menstruacije i kad prodje menstruacija jos 3 dana sacekas i ponovo pijes...ona kaze da veruje da joj je samo

to pomoglo i ostala je trudna...kaze isto da je pila onako uopste neocekujuci da ce joj pomoci i nije se nadala... evo i slika ja trazila po netu i na mkd RR samo jedna zena pomenula ovu biljku da je pomogla al nije nista objasnila iako su je druge zene pitale sta kako.pa ako neko zna neka kaze nesto vise ja evo vec 2 dana pijuckam ovu crvenu rakiju pa sta bude 

a da dodam da je rekla da joj je baba koja joj rekla za ovu biljku kaze da leci sve zenske bolesti 

Kermes, grozdoboja, murićep, solimaTrajna zelen potječe iz Sj. Amerike, neophyt.Prenijeta u Europu, kasnije se proširila kao kulturna i podivljala biljka najviše po Mediteranu. Uzgaja se u Primorju kao ukras parkova i vrtova, a raste i samonikla uz putove i po neobrađenom zemljištu.

Jestivi su prokuhani listovi, preporuča se dva put promijeniti vodu, a izdanci mlade stabljike mogu se pripremiti kao šparoge.Dijelovi uz korijen su gorki, sadrži glikozide, a sam korijen je otrovan.Vinobojkine bobe su otrovne kao i korijen, a sadrže intenzivnu crvenu boju koja se koristila za bojenje vina i kolača. Njihov sok se može koristiti kao purgativ.Vinobojka se proširila na raznim dijelovima otoka Plavnika, ali nigdje u velikom broju. Širi se relativno sporo, no problem je što ima iznimno velik i snažan korijen koji se u potpunosti mora ukloniti, jer će u suprotnom iz preostalih dijelova korijena druge godine ponovno izrasti čitava biljka. Bobice vinobojke su otrovne za sve sisavce, ali ne i za ptice koje ih rasprostranjuju.

Винобојканаучни назив: Phytolacca americanaнародна имена: винобојка, алкрмез, кермес, мурићепстаниште: Научни назив говори да је пореклом из Северне Америке. Може се видети у понекој башти широм Србије, али углавном расте као самоникла уз путеве, ограде, рубове шума.користи се: млади изданци, бобицекалендар брања: апр, окт, новизданци: половином/крајем априла из трајног подземног стабла избија по неколико изданака који се одсецају око сантиметар изнад земље. Корен је горак, а и део изданка непосредно уз њега. Изданци се прокувају пре употребе и потом спремају као шпаргла или као вариво. Садрже много калијума, каротина, С витамина.бобице: црне бобице распоређене у виду гроздића дозревају ујесен. Њихов сок је тамнољубичаст и због њега је биљка и добила име. Наиме, сок се користио за бојење вина. И данас се може користити за бојење намирница. «Алкрмез» који се у старим куварима помиње као боја за прелив за розен-торту је заправо сок винобојке. Не би га требало користити у већим количинама, јер делује као пургатив, у изузетно великим дозама и као отров. (Народно име «мурићеп» значи «мастило», што казује да је боја толико интензивна да се њоме може писати, а недавно ми је један биљобер и испричао да је његов отац то и радио.)лековитост: Мало се шта зна о лековитости винобојке. Лично ми је познато сведочанство човека који је излечио вене на ногама тако што је током месец дана облагао оболела места мелемом сачињеним од масти и сока из бобица.

Iz knjige: Sunčeva trpeza – Mirjana Petrović