VISOKA ŠKOLA ZA TURIZAM I HOTELIJERSTVO - TREBINJE

Prof. dr Mirko Grčić

Predavanja - dopuna 2

Novembar, 2020

2. ТУРИСТИЧКЕ УСЛУГЕ У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОБРАЋАЈУ 2.1 Историја развоја железничког саобраћаја Историја порекла и развоја железнице је уско повезана са технологијом производње парне машине. Пву парнуи локомотиву направио је енглески инжењер Ј. Стивенсон 1814. и назвао јеБљухер („Blücher“), у част пруског генерала Гебхард Леберехт фон Блюхер (нем. Gebhard Leberecht von Blücher), који се прославио победом у бици против наполеона код Ватерлоа. Касније је направио још два савршенија типа локомотива - Локомотива ("Lokomoušn") i Ракета ("Rocket"). Стивенсон је 1823. основао прву фабрику локомотва у Њукастлу и изградио прву железничку пругу на линији Стоктон - Дарлингтон, а 1829. је је Стивенсонова "Ракета" почела да саобраћа на прузи Ливерпул . Манчестер. Имала је 13 коњских снага и возила брзином од 23 км/час. Стивенсон је узео ширину колосека 1435 мм и та ширина је до данас стандард за железничке пруге у многим земљама света, мада има и ширих и ужих ширина колосека. У САД прва пруга је изграђена 1827, а прва трансамеричка пруга 1869. У Јапану је изграђена прва пруга између Кјота и Јокохаме 1872. У Европи 70-х година 19. века били су у употреби вагони ењнглеског типа, који су се делили на три одељења са по шест места. Пртљаг се смештао на кров вагона. Вагони су се делили на три класе, прва класа је била најудобнија. Путнички вагони у САД нису се делили на купее, него су имали по 60-70 седишта између којих је био пролаз. Осветљење и грејање вагона је увођено касније, при чему је било знатних техничких тешкоћа. Године 1836. појавили су се у Пенсилванији спаваћи вагони са три лежаја у виду полице, и са сламарицама уместо душека, без постељине. Године 1867. у фабрикама Пулмана (САД) почели су производити мека седишта, која су се ноћу расклапала као лежајеви. Године 1867. у фабрикама Пулмана су почели градитит вагон-ресторане, а потом и салон вагоне за богате путнике, са раскошним намештајем, теписима, музичким инструментима. Године 1879. на изложби у Берлину представљена је прва електрична локомотива, која је нашла примену у градском шинском саобраћају (трамваји) и подземној железници (метроу). Италија је међу првим земљама применила електровозове на железничким линијама 1902. Техничким усавршавањем повећавала се брзина, која је пред Други светски рат у Европи и САД достизала 95 км/час. Данас у свету има око 22 милиона км железничких пруга. Прва железница у Русији пуштена је у промет 1837. на линији Санкт-Петербург - Царско Село. Године 1896-1905 у Русији су изградили прву Теанссибирску магистралу. Године 1930. у САД су уведене у експлоатацију дизел локомотиве. Производња парних машина престала је у САД 1930, а у Европи око 1960. године. Услед конкуренције друмског и авионског саобраћај број путника у железничком саобраћају опада већ неколико деценија, и због тога се стално возови усавршавају у погледу брзине, удобности и сигурности како би привукли путнике. Први супербрзи воз изграђен је у Јапану 1964. године.

Тај воз пуштен је у саобраћај поводом отварања летњих олимпијских игара у Токиу. Кретао се 260 км/час. У Европи брзи воз Интерсити Експрес (InterCityExpress) уведен је десетак година касније, спајао је неколико главних градова Европе. Први експериментални воз изграђен 1985. године, кретао се до 460 км/час у експерименталним условима. У регуларној вожњи достизао је 280 км/час, а после модернизације пруга 1997. достигао је 360 км/час. У мају 1994. званично је отворен тунел испод Ла Манша, 50 метара испод морског дна, који је изградио Француско-енглески конзорцијум Eurotunnel. Цена иградње износила је 15 милијарди долара. Првим суперекспресом са француске стране према Енглеској путовала је енглеска краљица. Потом су почели да саобраћају редовни возови. Путованје од Париза до Лондона траје само три сата. Цена карте износи 120 евра, што је за трећину јефтиније од авионске карте. Тунел се пажљиво одржава и контролише. 2.2. Специјални возови и маршруте Pojedine железничке руте добиле су широм света познати и посебно су популарни у туристичке сврхе. Прва prava међународнa туристичка реута био је Оријент Експрес - "Источни експрес". Пуштен је у регуларни саобраћај на линији Париз-Истамбул 1883 године. Тај Воз, је означио нову епоху у у историји путничког железничког саобраћаја, пошто је објединио технички прогрес и максималне представе о конфору и удобности путовања. "Оријент експрес" је "Источни експрес" привукао љубитеље раскоши из свих крајева Европе. Ентеријер воза освајао је својом лепотом: зидове купеа од скупоценог дрвета украшавале су слике познатих уметника, кристални лустери, баршунасте завесе, кожна сеишта, оријентални теписи. Дуги низ година Оријент експрес је био толико луксузан, да је био познат као "Краљ возова и воз краљева". Путницима на услузи су били богата библиотека, ресторан премљен у стилу салона из времна Луја XV. У ресторану најболја јела. Кувари су били спремни да угоде укусима најзахтевнијих гурмана, и добро обучено услужно особље Дуги низ година, Оријент Експрес је био толико луксузан да је био познат као "Краљ возова и воз краљева." Постоји масти су представљале богата библиотека и ресторан, Луј XV. Кувари старог света били су спремни да се удоме укусима најсамосталнијих гурмани , и добро обучено услужно особље потпуно је оправдавало поверење чак и претерано неповерљивих путника. У почетку, воз је саобраћао на релацији Париз-Истамбул, правећи мале паузе у Минхену, Бечу, Будимпешти и Букурешту. Просечном брзином од 50 км/х, Оријент експресс је за 67 сати прелазио раздаљину већу од три хиљаде километара. Само једном воз није испоштовао ред вожње, када је у Јануару 1929 због лошег времена морао да стане на пола пута. Путници воза су се нашли напуштени међу планинама читавих пет дана, док није прошла снежна олуја и док

се није рашчистила пруга. Током два светска рата, Оријент Експрес из разних разлога није саобраћао. Када је 1947. воз поново почео да саобраћа, свет се много променио, Европа је подељена на источни и западни блок, па је Оријент Експрес пролазио кроз територије држава које су припадале различитим, понекад чак и непријатељским системима. На границама социјалистичких земаља, путнике су проверавали цариници, који су детаљно претраживали кријумчарену робу. За само неколико година, јавност се много променила - сада више нема аристократа, милионера, боема, као резултат тога, снизио се квалитет услуга. Осим тога, доста су порасли трошкови експлоатације воза. Услед тога, 19. маја 1977. "Оријент Експрес" је последњи пут кренуо на своју уобичајену маршруту Париз - Истамбул, после тога почео је саобраћати на маршрути Париз - Будимпешта и Париз - Букурешт, а од 2001. последња станица је Беч. Међу путницима "Оријент Експреса" били су познате личности, као што су Мустафа Ататурк, Фрањо Јосиф, бугарски цар Фердинанд И, Оноре де Балзак, Шарл де Гол, Никита Хрушчов, Елизабета Друга, Марлен Дитрих, Мата Хари и многа друга истакнута имена. Чест гост Приојент Експреса" била је енглеска књижевница Агата Кристи, која је прославила овај воз у свом детективском роману истог назива. Да би одали поштовање према овој књижевници, једно време је у једном вагону воза било приређивано фиктивно "Убиство", које је могао да истражује сваки путник. Сви учесници те представе били су награђивани спомен плакетама. Славни "Оријент експрес" има много двојника, постоје возови истог назива у САД, Аустралији, Русији и другим земљама. То није чудно, јер је "Оријент експрес" добро познат бренд, који привлачи хиљде туриста из целог света. Западная Европа Један од најпознатијих раскошних возова у свету је легендарни Venеција-Simplon-Orient-Express. Његова маршрута почиње у Лондону, пролази кроз Париз, Лозан- ну, Милано и завршава се у Венецији. Пролази кроз један од најпознтијих тунела Европе у Швајцарским Альпима – тунел Симплон. У возу Венеција- Симплон-Оријент-Експрес буквално сваки детаљ, почев од опреме купеа до салвета у вагон-ресторану, враћа путника у романтични период са почетка 20. века. Овај воз је потпуна реконструкција легендарног "Оријент Експреса", који је својевремено био најраскошнији воз у Европи. Цена карте за Venеција-Simplon-Orient-Express износи око 1500 евра. Индија Palace on Wheels – "Палата на точковима" је индијски аналог воза Венеција-Симплон-Оријент-Експрес. индийский аналог Venice-Simplon-Orient- Express. То је хотел-воз, који саобраћа по Раџастану - "Земљи раџа", што значи

земљи индијских царева, који су оставили иза себе богато архитектонско наслеђе. Сваки од триаест вагона воза Palace on Wheels био је својевремено конструисан за неког махараџу - индијског кнеза. Маршрута којом се креће пролази кроз туристички знамените градове Индије - Џајпур, Удајпур, Агру - град у којем се налази легендарни Таџ Махал. Ипак треба рећи, да и Венеција-Симплон-Оријент-Експрес и Palace on Wheels – то су ипак више велики возови него хотели. Међутим, Northern Rail Train Car Hotel, који саобраћа у држави Минесота у САД – више је хотел него воз. Овај воз нуди немобилне (непоретне) удобности. Northern Rail Train Car Hotel има седамдесет сдоба које су смештене у бившим теретним железничким вагонима. На услузи госдтима је и апартман кондуктера - вагон-соба. Кина У кини је 2008. године почео да саобраћа најраскошнији воз на свету,на линији Пекинг - Ласа. Ласа је административни центар тибетанске аутономне области и верски центар религије ламаизма). Укупно су у саобраћају три такве композиције, које крећу сваких осам дана, а само путовање траjе пет дана. Цена карте кошта 2000 јуана (око 280 долара). Свака композиција састоји се од 12 путничких вагона, опремљених свим могућим комфором, у којем путници могу да уживају и да разгледају знаменистори. Унутрашњи ентеријер композиције подсећа на опрему хотела са пет звездица, прима не више од 96 путника. Сваки путнички вагон подељен је на четири купеа по 10 метара квадратних сваки, у којем су овојена места за брачни кревет, туш и дневну собу. Такође, у Кини саобраћа најбржи у свету путнички воз, који развија брзину од 380 километара на час, што скраћује на половину време путовања од Пекинга до Шангаја.

Кинески воз Пекинг-Ласа Вијетнам Једно од најживописнијих места у Вијетнаму је планинско село Сапа, на 1650 м н. в. То место се одликује живописним терасастим пиринчаним пољима. До тамо се може доћи из главног града Ханоја луксузним возом Victoria Express Train. У том возу има само спаваћа вагона, и један вагон-ресторан. Спаваћи вагони су пример елегантности и подсећају на давна колонијална времена, када је вијетнам био

француска колонија Индокина. Воз пролази кроз егзотичне пределе до станице Лао Каи. В вагон ресторану служе традиционалне вијетнамске специјалитете, а такође на располагању путницима је велика колекција најбољих вина у свету. Воз креће из Ханоја шест пута недељно и прима 52 путника. Сви купеи су са великим прозорима, зидови су обложени скупоценим дрветом. Врме путовања износи 8,5 часова. Бразилия У Бразилу можете уживати у раскошној екскурзији возом. Комфорни воз The Great Brazil Express полази са станице града Куритиба (административни центар државе Парана и највећи град на југу Бразила), и иде до водопада Игуасу, који својом величином знатно превазилази водопаде Нијагаре. Креће се брзином око 40 км на час. Воз се састоји од два вагона и опремљен је кожним седиштима, телевизорима, теоисима, музичким баром и рсторанима. Прима само 22 путника на поласку, што само по себи говори о јединствености путовања. Иако је храна предвиђена у возу и улази у цену карте (изузев пића), ноћу туристи се смештају у хотеле. Можда је узрок таквог решења брига за безбедност богатих путника. Француска TGV (скраћеница од. фр. train a grande vitesse, воз велике брзине, чита се: Те-Же-Ве) је француска мрежа врзих елекричних возова, коју су разрадили GEC-Alsthom (сада Alstom) и национални француски железнички оператор SNCF. Данас њоме управља углавном SNCF. Прва пруга отворена је 1981. године између Париза и Лиона. Данас TGV мрежа повезује градове на југу, западу и северу источног дела Француске. Неке суседне земље, укључујући и Италију и Швајцарску су изградиле своје TGV линије и прикључили их на француску мрежу. У Немачкој и Холандији је у промету аналогна и спојива са TGV железничка мрежа Thalys, а у Великој Британији – Eurostar. Мрежа брзих пруга у западној Европи се и даље шири. TGV возови могу да се крећу брзином до 320 км на сат, а за те брзине је потребно изградити специјалне брзе пруге без оштрих окука. Локомотиве имају јаке електромоторе, вагони су спојени, сманјена је тежина точкова, а такође имају аутоматску локомотвну сигнализацију (АЛС) захваљујући којој машинисти није потребно да гледа сигнале на семафорима при великој брзини. Возовењ TGV производи фирма Alstom, у кооперацији са појединим фабрикама фирме Bombardier. Возови TGV служе искључиво за путнички саобраћај, изузев за поштанске намене између Париза и Лиона. Системи који су аналогни француском TGV постоје у Јужној Кореји (КТХ), Шпанији (AVE) и Сједињеним Америчким Државама (Acela). Увођење TGV заменило је авионаки саобраћај међу градовима који су укључени у мрежу брзих пруга: путовање возом TGV је јефтиније, траје мање времена, на железничкој станици, за разлику од аеродрома, има мање формалности при регистрацији путника и пртљага, и станице су по правилу близу

центра града. Осим тога TGV је доста безбедан вис саобраћаја, за све време експлоатације није регистрован ни један смртни случај људи због велике брзине кретања. Шпанија Железничка мрежа Шпаније дуго времена се сматрала као једна од најстаријих мрежа у Европи, али у новије време железнички саобраћај као и друмски доживео је велике промене. Железничка мрежа Шпаније спојена је са мрежом брзих пруга Француске TGV југо-исток. Од 1992. године први део брзе пруге од Мадрида преко Кордобе до Севиље путници прелазе за 2 сата и 45 минута. Затим су изграђене брзе пруге Мадрид - Барселона, Барселона - Валенсија, Валенсија Мадрид. Постоје туристички возови "Лукс" који се користе за туристичке маршруте и екскурзије, као на пример, "Андалузијски експрес" (Мадрид - Кордоба - Севиља). Он има комфорне ретро-купее опремљене клима иуређајима, телевизором, тоалетом, тушем. Осим тога, у саставу воза постоје вагон-ресторани, барови, библиотека. Аустрија Компанија Majestic Imperator Train de luxe нуди ексурзије Царским лукс-возом. Овај воз у свом саставу има шест типова царских вагона, рестаутираних по историјским документима из времена цара Фрање Јосифа. Вагони се могу прикључити на редовне возове. За групу од око 100 људи формира се читава композиција са старинском парном локомотивом. Вожњу Царским возом по Аустрији за стране туристе организују неке туристичке агенције. Аустралија Могућност да се разгледају предивни предели Аустралије из воза чини путовање железницом незабравним. Ниво услуге на железнмици одговара највишим стандардима. Индиан - Пацифик пређе растојање од 4.352 км на релацији Сиднеј - Перт за три дана. Бајковита железничка пруга Хан спаја Аделајд и Алис-Спринг. Растојање од 1.559 км воз прелази за два дана и пролази кроз пустињски пејзаж. Постоје три типа путовања на већини пруга између аустралијских држава. Ноћни возови, као што су Мелбурн - Аделајд, нуди прву класу у спаваћим вагонима, прву класу седишта и економску класу седишта. додатно Индиам - Пацифик, Хан и различити возови Квинсленда имају у понуди и економску класу спаваћих вагона. У свим возовима на дугим релацијама у понуди је храна. За путнике који путују првом класом, цена хране је укључена у цену возне карте.

Јужна Африка Афрички возови Rovos Rail и Blue Express омогућују посету местима која не улазе ни у једну туристичку маршруту по Африци, на пример посету познатом налазишту дијаманата у Кимберлију (250 км од Преторије). Возови Rovos саобраћају по читавој земљи. Трајање путовања може варирати од два до 14 дана. Сви возови су опремљени у складу са високим стандардима хотела делукс. У 20 вагона воза Rovos Rail могу се сместити само 72 путника, купе апартмани су опремљени у стилу као у доба "златне грознице". Компанија Angleyland нуди стандардне маршруте Преторија - Кејптаун и Преторија - водопад Викторија, оригиналне туре, које се остварују само једанпут годишње, на пример, Кејптаун - Дар-Ес-Салам (Танзанија), Преторија-Свакопмунд (у Намибији - основали су га Немци 1892, има занимљиве примере немачке колонијалне архитектуре). Експресс Blue Train не заостаје по комфору и раскоши иза класичног Orient Express-а. У сваком купеу има клима уређај, ТВ с даљинским управљачем, сеф, фен. У састав воза улазе вагон-бар, вагон за дневни боравак, вагон-клуб, вагон ресторан. Воз саобраћа на маршрутама Преторија - Кејптанун, Кејптаун - Порт Елизабет, Преторија - Водопад Викторија, Преторија - Худспруит (национални парк Кругер. То је један од највећих националних паркова у свету - 360 км у правцу север-југ и 65 km у правцу исток-запад. Простире се у североисточном делу Јужноафричке Републике, Административни центар парка налази се у Скукузи). Канада Канадски Експрес (Express Canadian) иде дуж читаве границе са САД, од Торонта (регион Великих језера) до Ванкувера (Тихоокеанске капије Канаде) кроз провинцију Монитуба, Државу Алберта , Национални парк Џаспер. Удобност транс-канадског путовања зависи од изаабране класе вагона: од најобичније опције (седећи вагони) до спаваћих вагона који су по изгледу слични собама бољих хотела. Прикључују се возу и специјални панорамски вагони. Једном купљена карта даје могућност да се прекине путовање било где на траси и настави у следећем возу за неколико дана. Главна разлика између канадског и многих других екскурзионих возова је та, што се он зауставља на сваком месту према претходном договору са машинистом. Та могућност често се користи за еколошке туре или упознавање са егзотичним локацијама у Канади. Аљаска У последње време, Аљаска добија популарност као туристичка дестинација због велике компаније за крстарење, посебно Ројал Кариби. 2001. Royal Caribbean је наручио да се направи двоспратни панорамски воз са потпуно стакленим кровом и посебно симулиране фотеље које се ротирају за 360 степени.Сада се вожња

возом дубоко на Аљасци нуди као почетак или наставак крстарења. Таква комбинација у крстарењима је популарна у Америци и Канади. Швајцарска У Швајцарсској су веома популарни туристички панорамски експресни возови. Панорамски експреси су возови, чији вагони имају огромне прозоре, провидан кров, ротирајуће столице. Често се неколико панорамских вагона прикачи у обичне путничке возове. На територији релативно мале Швајцарске има 12 ексурзионих железничких маршрута.Најпознатије су: "Златни put" (Golden Pass Express, иде оd Луцерна преко Интерлакена до Монтреа), "Виљем Тел", "Глечерски експрес" (Glacier eхpress), "Чоколадни експрес", "Бернина експрес". Туристи могу да купе карту под називом Swiss Travel Pass која омогућује неограничен број вожњи возом, бродом, аутобусом и градским превозом на број дана на који је Travel Pass купљен (3, 4, 8 или 15 дана). Такође омогућава попуст од 50% на вожње успињачом и још бесплатан улаз у преко 480 музеја. Када купите ту карту у било којој од SBB канцеларија (Швајцарска Федерална Железница), није потребно ништа оверавати или поништавати пре уласка у било који воз, није потребна чак ни резервација за воз у данима док важи Pass, треба само да то имате са собом и покажете кондуктеру у возу када се то од вас тражи. Слично је и у градском превозу.

Golden Pass Express у Швајцарској

Естонија Вагон «Императорски салон» изградиле су естонске компаније EVR Ekspress Reisid и Edelaraudtee Halduse AS. Он се прикључује композицији воза EVR Ekspress Reisid, који саобраћа на маршрути Москва – Талин – Москва. Вагон је предвиђен за шесть путника (три купеа). Вагон углавном резервишу велики бизнисмени из Естоније и Русије. «Императорски вагон» остварује пет-шест полазака месечно. По потреби вагон-салон може да се прикључи свакој композицији на железничким пругама Заједнице Независних Држава. Јапан Јапан је познат по брзим и тачним возовима типа "Шинкансен" (воз-метак). Ови возови се крећу уобичајеном брзином око 300 км на сат. Имају имена као што су "Светлост", "Нада", "Гром". Саобраћају по целом Јапану. Железничка мрежа Јапана покрива сваки кутак ове земље. По свом спољашњем дизајну са аеродинамичком линијом ови возови подсећају на изглед суперсоничних авиона. Године 2007. пуштени су у саобраћај високотехнолошки возови нове генерације. Мрежа возова Шинкансен данас чини окосницу железничког саобраћаја у Јапану. Возови су опремљени удобним практичним седиштима од којих већина има уграђене електричне утичнице. У вагонима су мале вишефункционалне собе, где је погодно за шресвлачење мале деце. Ваздушни јастуци и амортизери новог покољења чине возове још удобнијим јего раније. Без обзира на високу цену карте, конфор и услуга брзих возова је упоредива са летом у авиону само с том разликом, што нема компликованих полетања и станице су за разлику од аеродрома у самом центру града. Возови који саобраћају на великим разстојањима (Токио-Сапоро) састоје се искљуучиво од спаваћих вагона. Већина купеа у возовима су приватни, они се разликују по структури, постоје "бројеви" са собом собом, раскошни "бројеви" и спаваонице а за двоје. Постоје и "бројеви" који се састоје из два спрата. Дневна соба налази се на горнјем, а спаваћа соба на дољем, довољно пространа за две одрасле особе. Купеи су компактни, али нису мали, на горњем спрату опремљени су тушем, тоалетом и лавабоом. Путницима се нуде зубне четкице и пасте, пешкир за купатило, а такође удобна домаћа одећа у време читавог путовања. У неким возовима постоје купеи за четири особе, они могу да врше функцију као собе за преговоре пословних људи. Такође у Јапану је направљен нови путнички воз који постиже рекордну брзину. У јуну 2010. године у експерименталним условима под називом Fastech (Фастеh) кретао се брзином од 366 км на сат. Фастецх је почео да саобраћа на линији Tohoku Shinkansen Line, između gradova Токио и Хачиноa. Воз је опремqен у футуристичком стилу, а његова седишта су у црвеној или зеленој боји. Такође, воз се одликује ваздушним кочницама. Јапанци уводе линије са три класе. Прва таква линија пуштена је у промет на линији Токио-Осака. Осим тога, једна од јапанских иновација је је први у свету путнички воз са хибридним дизел-електричним мотором, који је

произвела јапанска компанија "Джеј-Ар Ист". Та иновација омогућује да се за 10% смање трошкови за гориво и за 60% емисије штетних гасова у атмосферу. На крову сваког вагона су уграђене литијумске батерије, које одговарају по снази приближно као три-четири хиљде батерија мобилних телефона. После убрзања приближно до 30 км на час, укључује испод пода вагона дизел мотор, спојен са генератором, који пуни батерију. Железничке пруге се доста користе такође у тематским и националним природним парковима за обиласке у циљу разгледања и забаве. Национални и тематски паркови радо користе старинске локомотиве и вагонеза организацију ексурзија за разгледање. У једном од најпопуларнијих туристичких региона - Гранд Кањону - изграђена је железничка пруга, која се користи успешно за екскурзије. У Норвешкој је популарна туристичка маршрута с разгедањем најлепших фјордова управо из специјалног воза. У Мексику туристички возови се користе за организацију маршрута у планине. Једна од тура назива се "Пут у мексичка поднебеса".

JR East Class E954 експериментални воз "Fastech 360S" Шинкансен улази у станицу Omiya са кабином у стилу "stream line"

Русија

Воз «Сапсан» или Velaro Rus – то је савремени брзи воз Руских железница, који саобраћа од децембра 2009. године на маршрути Москва – Санкт-Петербург – Москва, а од 30 јула 2010 г. такође и на маршрути Москва – Нижњиј Новгород – Москва. Креће се брзином од 240 км на час. Растојање Москва Санкт Петрбург прелази за само 3 часа и 45 минута. Воз је произвео немачки концерн Siemens. Поред адаптације према ширини колосека од 1520 мм, било је потребно уградити и одговрајући систем вентилације и хлађења, уграђени су и ситеми унутрашњег и спољашњег видеонадзора, усавршени су системи за већу безбедност кретања. Сваки воз «Сапсан» има 538 путничких места и састоји се од 10 вагона, од којих су 2 бвагона бизнис класе, 7 вагона економске класе, 1 вагон-бистро. Путничка седишта су удобна за путовања на велике даљине. Сва седишта у салону имају наслоњаче који се могу подешавати, столове на отклапање, наслоне за руке и држаче за ноге. На седиштима имају покретне јастуке и заштитне прекриваче. Седишта бизнис класе су обложена кожом, а туристичке класе тканином. Прозори воза (величине 1310х660 мм) направљени су од вишеслојног стакла са заштитом од сунца и са завесама. У зуимско време стакла се загревају циркулишућим топлим ваздухом против замагљивања и знојења прозора. Постоји јако луминисцентно дневно и пригушено ноћно светло и зидна лампа и лампица за читање. Клима уређаји одржавају константну температуру у салонима воза +22°C, без обзира на спољашњу температуру. Ваздух за загревање или хлађење, који се удувава, пролази кроз филтере за пречишћавање и дезинфекцију. Између прозора постоје куке за одећу, а у осам вагона воза имају гардеробу за одећу путника. У три вагона су инсталирани аутомати за чишћење одбуће. У свим путничким вагонима постоје одређена места за смештај крупног пртљага, а изнад седишта су полице за ситни пртљаг и мање торбе. Компјутерски систем безбедности врши сталну контролу како функционишу све кључне полуге и агрегати воза. В вагон-бистроу, који је у средини композиције, могућа је закуска с ногу, а има и два барска стола и десет столова поред прозора. Могућа је брза достава топлих јела из вагон-бистроа до места путника, а у мобилном бару могу се купити расхлађена алкохолна и безалкохолна пића. У шестом вагону има место за смештај инвалидских колица, и специјални тоалет за инвалиде у колицима. У тоалету шестог вагона постоји такође столић за мењање пелена и повијање беба. Под у целом возу је раван како би инвалиди у колицима могли да се крећу. За информисање путника постоји две видео табле у сваком вагону, на којима се може видети маршрута, број вагона, температура ваздуха у салону и тртенутна брзина кретања воза. У Русији је пре неког времена било могуће путовати у Хелсинки (Финска) ради приграничног туризма, брзим возовима руских железница "Лав Толстој" (из Москве) и "Рјепин" из Санкт Петеребурга, и возом финских железница "Сибелус" из Санкт Петербурга (назван у част финского композитора Јана Сибелиуса). Њих је од децембра 2010. заменио брзи воз «Алегро», који развија брзину до 220 км на

час. Овај воз пређе растојање од Санкт Петербурга до Хелсинкија за три часа, а ранији возови су ишли пет и по часова. Воз је не само бржи, него се не зауставља на граници, граничне формалности се обављају у току пута у возу, и краће се задржава на станоцама Виборг и Вајникала. Цена карте у возу "Алегро" износи у другом разреду 84 евра и у првом разреду 134 евра, што је знатно виша него у претходно поменутим возовима који више не саобраћају. Предност воза «Аллегро» у односу на авионе и бродове, је што путник из Русије може да проведе без визе три дана у Хелсинкију, само ако је допутовао тим возом. Свака композиција воза "Алегро" састоији се од седам вагона, са укупно 344 места. Путнички вагони прве и друге класе имају седишта која се могу подешавати, столиће на расклапање, џепове за новине, подметаче за ноге, електричне прикључке за укључивање компјутера и пуњача за мобилне телефоне. У вагонима су предвиђена места за путнике с ограниченим могућностима, простор са играчкама за децу, места за путнике са домаћим животињама. У саставу композије има и вагон ресторан. Читав воз је пројектован као зона за непушаче. 2.3. Правни основ регулисања путовања железницом Превоз железницом у свакој земљи регулисан је одговарајућим законом о железничком саобраћају и правилницима о превозу путника и поште. Општа правила о превозу путника у међунаропдном саобраћају, укључујући и железнички, регулиу се међувладиним споразумима у оквиру "Међунаордне конвенције о уговору за путовање" од окотбра 1970; "Конвенције и статуса о слободи транзита", "Бернске конвенције" из 1961. и низом других међународних аката. Превоз туриста регулиш есе такође међувладиним споразумима и законским актима у области туризма. 2.4. Карте, тарифе, попусти Под железничким тарифама подразумева утврђен систем, који укључује ценеза превоз путника, пртљага, терета и правила њиховог означавања. У зависности од врсте саобраћаја обично постоје две врсте путничких тарифа: за опште путничке тарифе, за превоз на дугим линијама, и приградске тарифе - уза превоз у приградком саобраћају у околини великих градова. Општа путничка тарифа зависи од растојања путовања, типа вагона и категорије воза. У цену карте укључују се: - "карта места" - право на спаваће место у возу; - право на превоз пртљага,

осигурање, -накнада за услуге касе при продаји унапред резервације карте; -локалне накнаде (таксе). Железница даје путнику олакшице: бесплатан превоз пртљага до одређене тежине, бесплатан превоз деце до 5 година ако не заузимају посебно место, снижене тарифе за децу до 10 година, сезонска снижења, попуст на повратну карту до одређеног рока (30 или 60 дана). Путник има право на повраћај већег дела новца ако врати карту у одређеном року. 2.5. Покретни састав путничких возова Возови се разврставају према брзини и удобности на: Путнички возови - маршрутна брзина мања од 50 км на час. Вагони мањеф конфора са много седишта. брзи возови - преко 50 км на час. Заустављају се накратко само на станицама већих градова. Возови великих брзина - брзине од 140 до 160-200 км на час. Железничке пруге, локомотиве и вагони треба да буду прилагођене таквој брзини, као сигнализација, системи за кочење и додатни услови који обезбеђују сигурност вожње. Вагони не треба да буду старији од десет година, или бар да буду ремонтовани. Услужни персонал треба да прође специјалну обуку, користи се постељина са невеликим роком експлоатације; чај, кафа и кондиторски производи служе се путницима на њихов захтев у свако доба. Такви возови имају један или више вагон-ресторана. Ред вожње може бити целогодишњи и сезонски. Могу се организовати и ванредни поласци за чартрна или туристичка путовања. Сваки воз и ссваки вагон и свако место имају свој број, зависно од категорије. Приликом кретања у једном правцу воз добија један број, а при повратку други. 2.6. Железничке станице Станце су комплекс зграда и опреме, намењени специјално за опслуживање возова и путника. Станица садржи саму зграду станице са чекаоницама, шалтерима за куповинукарата, гардеробом и службом за пртљаф, службеним просторијама, отвореним или затвореним перонима, пролазима између перона. Станица може имати бочни положај у односу на пругу, острвски - зграда између пруга, и у виду ћорсокака. Велике железничке станице имају огромну пропусну моћ, до 20 милиона путника и више.

Међу најлепше и најинтересантније железничке станице у свету спадају: 1. Станица Св. Панкраса (St. Pancras) у Лондону, изграђена 1877 г., у готичком стилу. 2. Станица «Гранд Централ» (Grand Central Terminal) у Њу Јорку изграђена 1913 г., на Манхетну. 3. Станица «Санта Марија Новела» (Santa Maria Novella у Фиренци изграђена 1934 г., у доба владавине Мусолинија. Зграда подсећа на романску базилику. 4. Центральна станица Хелсинки (Helsinki Central), изграђена 1919 г. На улазу у зграду су статуе гиганата, који држе у рукама Пока Финляндия входила в состав Российской империи, все вокзалы были четко стандартизированы и построены в одном стиле. С обретением независимости дух свободы лучше всего во- плотился в Центральном вокзале Хельсинки. Над его созданием ра- ботал талантливый архитектор Елиль Сааринен. На входе в поме- щение путешественников встречают статуи гигантов, которые дер- жат в руках бакље. Зграда станиоце изнутра подсећа на лутеранску цркву. 5. Лахорска железничка станица (Lahore Railway Station) у Пакистану изграђена 1862 г., подсећа на тврђаву. 6. Станица «Унион» (Union Station) у Лос-Анђелесу изграђена 1939. године у шпанском колонијалном стилу арт-деко. Посетиоцима се допада конфорност, мада су перони данас готово пусти, зато што путници радије користе авионски или друмски саобраћај него железнички. Одатле се може путовати до «Дизниленда».

__

Е.Н. Артёмова, В.А. Козлова: Tранспортное обслуживание туристов, Орёл 2011