Vizuelna komunikacija -

1.Vizuelno u komunikacionom procesu

Vizuelno kao unutranja priroda misli

Verbalin jezik nastaje posle vizuelnog

-Pronalazaki nain miljenja

-Vizuelno u psiho terapiji

-Kaligrafija-vizuelno u rangu knjievnog

Jaz izmeu verbalnog i vizuelnog

Racionalizam- otpor vizuelnom miljanju

Razdvajanje govorno-slunog jezika i vizuelnog jezika

Nove tenje spajanja slike i rei

-70tih nastaju prvi ilustrovani asopisi

-Cenzura umetnosti

-Vizuelno se vie na potiskuje nego se zloupotrebljava

-Manipulisanje vizuelnim na nivou reima

Tenje jezika da se promeni

-Esperando

-Borba za nacionalne jezike

2.BOJE KAO KOMUNIKACIONA PORUKA

Boje prirodni simboli u komunikaciji ljudi i prirode

Boje u komunikaciji meu ljudima (moda, tv, marketing...)

Crvena- simbolizuje sreu, ivot, titi od uroka...

uta- simbolizuje Sunce, zlato, zrelo ito...

Zelena- znak ivota, napretka, blagostanja, veselja...

Plava- simbolizuje mudrost, dubinu, istinu...

Ljubiasta- sinbolizuje uzvieni svet, svet mate....

Narodna verovanja i tumaenja boja

Psihologija boja

Primena boja u psihoterapiji

Frekfencija boja

Podela boja na tople i hladne

-Tople boje: crvena,narandasta,uta

-Hladne boje: Ljubiasta,plava,indigo

Primena boja u poboljanju timskog rada kod zaposlenih

Slika kao komunikaciona poruka

Televiziska reklama Fenomen reklame

Art Nouvean-umetnost kojoj ne smeta reklama

Sinteza vizuelnog I akustinog-TV reklame

Znakovni sistemi u reklami: 1.Odeljak slike sveta

2.Odeljak drutvenih vrednosti

3.Instrumenti privlaenja panje

4.Instrumenti ubeivanja

5.Instrumenti zapamivanja

6.Odeljak delatne interpretacije

Skriveni ubeiva

Skriveni ubeiva je tu da reklamira simbolike ekvivalente, a ne proizvod.

Potrebe koje skriveni ubeiva naglaava da bi poboljao reklamnu

efikasnost: 1.Potrebe zadovoljavanja svog ega 2.Prodaja emocijalne sigurnosti 3.Prodaja uverenosti u sopstvene vrednosti 4.Prodaja oseaja moi 5.Prodaja objekta ljubavi 6.Prodaja oseaja ukorenjenosti 7.Prodaja mogunosti za kreativno istraivanje 8.Prodaja besmrtnosti Polje delovanja reklama je toliko iroko da gotovo nema ni jedne

oblasti ivota koje ne obuhvata.

Istorija vizuelne reklame

Prvi reklamni plakat nastao u Rimu kao reklama za gladiatorske borbe i pozorine predstave.

Prvi tampani plakati nastaju 1534 god. u Francuskoj.

U 19 veku poinje sa ekspanzijom vizuelnog u reklamama.

Plakati za kabare Mulen Rouge postaju prava senzacija.

Poetkom 20 veka umetnika kriza svesti.

1930 god. Obeleava nagli razvoj konkurencije, tako da emocija u reklami postaje osnovno sredstvo nametanja.

1950 god. odpoinje invazija Mega-marketa koje prati ogromna koliina reklama

1980 god. Nastaju ozbiljne marketinke agencije, piu se knjige o strategijama reklamiranja...

okvertaising Korienje oka u marketinkoj strategiji.

Teme koje karakteriu ok:

-Prikazivanje nasilja i agresije

-Prikazivanje dece na seksualan nain

-Prikazivanje ljudi sa mentalnim oboljenjima

-Prikazivanje mukaraca i ena u seksualno degradirajuoj situaciji

okantna strategija Olivera Toscanija.

Benetton-ok moe sve da proda.

Humanitarne organizacije insistiraju na oku.

Marketing za decu Vizuelna manipulacija najee utie na decu.

Junaci iz crtaa prodaju proizvode.

Deca nemaju kognitivni filter, sve prihvataju kao istnu.

Seksualnost u marketingu Seksualnost najeksplatisanija u marketingu.

1898g.nastaju prvi plakati obnaene ene.

1936g.prva fotografija nage ene u reklami za sapun.

1905g.Coca-Colaangauje poznate ene da je reklamiraju

Seksualnost u funkciji privlaenja panje, nametanja.

Vizuelni marketing u video igrama

Virtuelni prostor za reklamiranje nova grana marketinga.

Reklame su tu da doaravaju realnost.

Proizvodi se koriste u igrama(automobili, telefoni...)

Bilbordi

Bilbordi su vizuelni nain oglaavanja.

Uticaj ostvaruju kroz lokacije na kojima je postavljen.

Osnovna politika je da bilbord da je brzu poruku,informaciju

Zbog jeftine reklame dolazi do to vee zloupotrebe i preterivanja u koliini bilborda.

Vrste:

-Neonski bilbordi

-Pokretni bilbordi

-Dinamiki bilbordi

-Digitalni bilbordi

Religiski vizuelni marketing

Religije u koraku sa civilizacisim tenjama.

Religiske organizacije imaju dve osnovne ideje:

1.Povezivanje vernika sa Bogom

2.Meusobno povezivanje njihovih pripadnika

Digitalni misionari-nov nain irenja religiskih idea.

Katolika crkva i mediji

Katolika crkva koristi razne medijske kanale da propagija svoje religiozne i politike ideje, a to su:

1.Vatikanski dnevni list LOservatore Romano

2.Vatikanski informativni centar

3.Televizija Vatikan i CTV (Catholic TV)

4.Papin marketinki tim-koji organizuje papina obraanja...

5.Katolika TV mrea-UNDA

6.Ogroman broj katolikih Web strana

Protenstatizam i mediji

Prevod Biblije

Objavljuvanje raznih publikacija

Elektronska crkva- pranos propovedi preko TV-a

Tele-Evangelizam-obuhvate 1600 medijskih stanica

Internet rudnik zlata za religiozne kampanje

Islam i medijski marketing Video-letci

Satelicke televiziske stanice

Nivine The Islamic Journal i The Miror Internacional

TV program The American Muslim Hour iz Kalifornije

Internet sajtovi muslimvoices.org,www.islamworld.net

Marketing i film Film je najuticajniji vizuelni iskaz sadanjice

Odnis filma i propagande

Spoj marketinga i filma moe da funkcionie kao:

1.Marketing filma

2.Marketing iz filma

3.Marketing u filmu

Marketing filma

Ima za zadatak da sa to boljom propagandom aktivnou privue panju na aktuelan film.

Marketing filma oslanja se na propagiranje filma kroz:

-Plakate

-Trejlere, spotove...

-Video igre (kaoIndiana Jons ili Spiderman i sl.)

-DvD izdanja

-Dokumentarno-propagandni filmovi, Film o Filmu

-Reklama na televiziji

-Interaktivni web filmovi

-Pratei propagandni materijal

Marketing iz filma

Nametnuti proizvodi koji se pojavljuju ne ometajui radnju

filma

Odlian vid marketinke zarade

Marketing u filmu

Marketing koji utie na radnju filma.

Sadraj koji se promovie i filmu moe biti:

-Javan marketing

-Privatni marketing

Zakljuak Civilizaciski znaaj vizuelne komunikacije.

Vizuelni aspekt naih misli.

Vizuelno- religiski oslonac.

Politika zloupotreba vizuelnog.

Umetnost- sutina vizuelnog iskaza.

Istorija- kao zaostavtina oveanstva je ceo jedan

vizuelni Svet.