v lad im i r bonačić

rs. p lns, v. b., 1969

47

j e š a d e n e g r i

uz vizuelna istraživanja vladimira bonačića

Pos l jednj ih god ina suočeni smo s p o j a v a m a ko je , radikalni je od svih pre thodnih , idu k sve o d l u č n i ­j e m revidi ranju onih kategor i ja što p o v e ć u o b i č a ­j e n o m iskustvu o m e đ u j u po l j e u m j e t n i č k o g ponaša­nja: umje tnos t ambijenta , s i romašna i koncep tua lna umjetnost , umjetnos t stvarana uz p o m o ć k o m p j u t e ­ra, v izue lna i konkre tna poez i ja i dr., ne pos tav l ja ­j u v iše al ternativu n j i h o v o g j ednos t r anog p r ihvaća ­nja ili nepr ihvaćanja u duhu pos to j eć ih mjeri la , v e ć zaht i jevaju formiranje n o v i h obl ika doživ l ja jnos t i i zasnivanje izmi jenjenih i sebi p r imje ren ih m o t i ­va i kri teri ja oc jenj ivanja . Nije , dakle , v iše r i ječ o p r o b l e m u definiranja umje tn i čkog b ića u smislu n e ­kih konačn ih oznaka već , naprot iv , u smislu p o t p u ­no o tvo rene mogućnos t i dotada nepozna t ih i nvenc i ­ja, a o d g o v o r ko j i se traži k reće se u p ros toru o v e d i l eme : što jo š m o ž e biti i što sve m o ž e biti d je lo umjetnost i u današnjem i b u d u ć e m svi je tu stalnih i kor jeni t ih mi jena na g o t o v o sv im p o d r u č j i m a l jud ­skog dje lovanja . Šansa i pe rspek t iva s u v r e m e n e umjetnost i up ravo i jes t u t o m n j e n o m pe rmanen t ­n o m preispi t ivanju suštine vlasti te p r i rode , u t o m pružanju uv i j ek nov ih reakci ja na u v i j e k n o v e ž i ­vo tne izazove . Ili, kako j e to uv j e r l j i vo kazao A r -gan: » M i s l i m da suvremena umje tnos t ne traži n i ­šta d rugo do o v o : predloži t i h ipo teze fo rmi k o j e o m o g u ć u j u st jecanje n o v i h iskustava, da bi se p r e ­ž iv je lo , da bi se b i lo u realnosti , sa s v i m teškoća­m a ko j ima se takvo pos to jan je n e s u m n j i v o iz laže.«

A ako smo u sebi spremni prihvati t i tu zapravo n o r ­ma lnu soluci ju , n e ć e m o više nailaziti na p r e p r e k e u dož iv l javan ju i r azumi jevan ju m n o g i h n a v o d n o »eks t r emnih« stanovišta k o j e s v a k o d n e v n o d o n o s i aktualna ob l ikovna praksa.

Čini m i se da su o v a m o ž d a odv iše d o b r o poznata o p ć a shvaćanja bila kor isna up ravo z b o g te » e k s -t remnost i« poz ic i j e k o j u danas zauz imaju v izue lna istraživanja Vlad imi ra Bonač ića . Spec i f i čnos t n j e ­g o v o g slučaja sastoji se pod j ednako u karakteru obrazovan ja s k o j i m on stupa u p o d r u č j e u m j e t n o ­sti, kao i u karakteru med i j a k o j i m se u s v o m radu koristi . D o k t o r tehničkih nauka i speci jal is t za e l ek ­troniku, Bonač i ć se za m o g u ć n o s t u m j e t n i č k o g d j e ­lovanja zainteresirao zahval ju juć i in ic i ja t ivi k o j u j e u toku god ine 1968. pokrenu la Gradska galer i ja su­v r e m e n e umjetnost i p r ip remajuć i če tv r tu i z l o ž b u N o v i h tendenci ja p o s v e ć e n u p rob lema t i c i odnosa kompju te ra i v izueln ih istraživanja. Na ime , u nas ­tavl janju onih p rob lemsk ih intenci ja k o j e j e u c i ­l ju m o g u ć e konve rgenc i j e umje tn ičke i naučne m i ­sli p o v e o pokre t N o v i h tendenci ja doš lo j e u j e d ­n o m trenutku, posl i je p o č e t n o g s t imula t ivnog i m ­pulsa, do p rv ih s imptoma kr ize ko ja se ispol j i la u p ­ravo u neos tvarenoj pos tavc i i s t raž ivačkog pr i s tupa o b l i k o v n o m prcesu. N e m i n o v n a opasnost in tegr i ra­nja u pos to jeće komerc i j a lne s is teme ko j i danas v l a -

vladimir bonačić

gf oooo, v. b., 1 969.

d in gf. 1 0 0 — 1 4 v. b., 1969.

48

daju na u m j e t n i č k o m tržištu, povra tn i utjecaj tra­dic ionaln ih estetskih vr i jednost i u realizacij i i funk­cij i objekata , kao i skretanja u teor i j sk im i ide jn im pre tpos tavkama ko je su u poče tku bi le pozi t ivni ka­talizator pri zaoštravanju pi tanja d ruš tvenog p o l o ­žaja suv remene umjetnost i , dove l i su pokre t N o v i h tendenci ja do stupnja ozb i l jnog zastoja, buduć i da j e nastavak rada u smislu p rok lamiran ih c i l jeva b io pr i je svega m o g u ć uz po tpuno očuvan je one idealno pos tav l jene teze o » i s t r až ivačkom« značenju ob l i ­k o v n e misli . N o niz ne ispunjenih planova, kao što su neiskoriš tene mogućnos t i t imskog rada, p repreke mater i ja lnog i t ehn ičkog karaktera, odsutnost širih vangaler i jskih pro jekata i si. nega t ivno su utjecali na dal jnju or i jentaci ju m n o g i h umjetnika- is t raživa-ča ko j i su se u o d r e đ e n o m t renutku našli nespremni p red zada tkom konzekven tne razrade ideja što su ih u teori j i i sami zastupali. U t o m stanju krize m o ­gućnos t nastavka akci je iznenada j e došla s d ruge strane o v e granice : neko l iko naučnih radnika o k u ­pi lo se o k o v e ć spomenu te inici ja t ive Gradske ga­ler i je suv remene umjetnost i , a Bonač i ć j e jed in i m e ­đu n j ima b io spreman da o d m a h pristupi konkre t ­noj prakt ičnoj razradi pitanja odnosa kompju te ra i v izue ln ih istraživanja.

Fo rmac i j a B o n a č i ć e v o g načina miš l jenja izrazito j e naučna, i up ravo u toj k o m p o n e n t i nalazi se i raz­l o g n j e g o v a zasebnog položa ja u aktualnim umje t ­n i č k i m kretanj ima: jer , za razl iku od već ine pr i ­padnika pokre ta N o v i h tendenci ja , on ne teži » s c i -jent i f ikaci j i« umjetnost i već , k rećuć i se ob rnu t im pu tem, ide, m o g l i b i smo reći, »estet izaci j i« nauke, pr ib l ižavajući se u m j e t n i č k o m f e n o m e n u po laže -n j e m od nekih određen ih naučnih p r o b l e m a koj i ga p rvens tveno zaokupl ja ju i za k o j e traži n o v e m o ­gućnost i tumačenja i p redočavanja . E v o kako j e sam B o n a č i ć u j e d n o m razgovoru s B o ž o m B e k o m ( o b ­j a v l j e n o m u časopisu III p r o g r a m Rad io -Beograda , z ima 1970.) objasnio m o t i v e svog pristupanja p o d ­ruč ju v izue lnog istraživanja: » V e z a i zmeđu umje t ­nika i učenjaka m o ž e biti baza za prenos egzaktnih rezultata sa područ ja p r i rodnih nauka na čov j eka ko j i j e navikao da u umje tn i čk im sl ikama gleda o d ­ređene poruke , koj i j e u stanju da pr ihvat i sliku d o k m u j e znatno teže da pr ihvat i neki naučni rezul ­tat. Jer, neki naučni rezultati se danas više i ne m o ­gu u potpunost i prikazati k las ičnim metodama. T o j e prakt ički n e m o g u ć e ako se radi o v e l i k o m b r o j u podataka i ako se koriste kompju te r i u istraživanju. Tako , na pr imjer , rezultati dob iven i uz p o m o ć k o m ­pjutera m o g u č o v j e k u biti nepr is tupačni z b o g ve l i ­k o g b ro ja podataka. P o m o ć u matemat ičk ih me toda ko je danas znamo, ko je su p r ihvaćene u svijetu, te­ško m o ž e m o objasnit i neka n o v a područ ja istraživa­nja. T o se na jbol je pokaza lo kad smo istražujući p o ­l i n o m e dobi l i neke slike ko j e su izazivale i od ređene

estetske vr i jednost i . P r v e slike ko je s m o vid je l i b i ­le su iznenađujuće i za mene , j e r ih napros to n i smo očekival i . Ne m o g u danas reći da s m o mi očekiva l i da će slike biti estetski re levantne, iako m o r a m re­ći da se polaz i lo od tvrdnje : ako j e neš to egzaktno, ako nešto pod l i j eže od ređen im zakon ima onda treba da zadovo l j i i estetske vr i jednost i . I u p r a v o j e eks­pe r iment pokazao, p o g o t o v o na d i n a m i č n i m sl ikama k o j e su bi le iz ložene u Z a g r e b u i Beog radu , da smo dobi l i estetske vr i jednost i ko je s m o napros to prvi puta v id je l i .«

B o n a č i ć e v a polazna hipoteza b io je , dakle , zadatak da se v i zue ln im p u t e m predstavi j edan od ređen i na­učni mot iv , u o v o m slučaju sastav i funkci ja tzv. Ga -

v lad imi r bonačić

i. r. plns — v. b., 1969.

49

50

lois pol ja . On j e taj p r o b l e m ri ješio o v a k o : konstrui ­rao j e sv je t losno-kinet ički ob jek t čij i j e ekran b io pod i j e l j en u strukturu od 16 X 16 p ravoku tn ih j e ­dinica raspoređenih u 16 različit ih bo j en ih v r i j ed ­nosti . Z a t i m j e od tih i s tobojn ih j ed in ica fo rmirao 16 serija od ko j ih j e svaka tretirana kao samostalni j ed in ičn i skup, a m e đ u s o b n i m pe rmut i r an j em 16 ta­kv ih skupova , i to p o sis temu maks imaln ih ma tema­t ičkih udal jenost i i zmeđu dv i ju sus jednih serija, d o ­b i v e n e su svje t losne kombinac i j e ko j e se, mada u suštini sadrže sličan tip i m je ru v izue lne in fo rmac i ­je , j av l ja ju kao po tpuno različi te i uv i j ek » n o v e « , s tvarajući tako niz od 65.535 raznovrsn ih si tuaci­ja. Staviše, taj b ro j m o g u ć i h p romjen l j i v ih slika m o ž e se učini t i j o š d inamičn i j im zahval ju juć i t e m p u brz ine n j i h o v o g javl janja na ekranu, t j . r i tmu nj i ­h o v o g pal jenja i naknadnog prestrukturiranja, što regul i ra sam gledalac, tako da se unutar te re la t iv­no j ednos t avne strukturalne organizac i je p r avoku t ­nih e lemenata dob iva prakt ično neuhvat l j iv i s l i jed var i jaci ja od ko j ih svaka pruža određen i estetski utisak.

Bonač i ć j e sve te s ložene matemat ičke radnje, nu­žne za funkcioni ranje toga k ine t i čkog objekta , r je ­šavao uz p o m o ć kompju te ra S D S 930. T o m in te rven­c i j o m pos t igao j e ovaj uč inak: konst rukt ivni sistem ob jek ta pos tao j e krajnje egzaktan, u n j e g o v o j o r ­ganizaci j i i u n j e g o v o m d je lovan ju faktor slučaja b io j e el iminiran, mada j e za s amog g ledaoca v i zu -elni pr izor ko j i j e m o g a o pratiti na ekranu b io uv i ­j e k različit i nepredvid l j iv . Dakle , konačn i estet­ski rezultat te operac i je b io je , zahval ju juć i prakt ič ­no b e s k o n a č n o m nizu kombinac i ja , g l edaocu p o n u ­đen kao p r iv idno slučajna sukcesi ja različit ih slika u č i j e m j e javl janju , međut im, postoja la j edna č v r ­sto uv je tovana i p rec izno proračunata z a k o n o m j e r ­nost. K o m u n i k a c i j a za značen j em i smis lom tog o b ­l i k o v n o g procesa uspostavl ja se tako što j e gledalac, uočava juć i s is teme i n j ihove pe rmutac i j e na ekra­nu, pos tepeno otkr ivao i onu b ro j čanu o snovu koja pos to j i kao temel jn i p r inc ip p r o m j e n a tih raznovrs ­nih svjet losnih situacija, č ime j e u t o m sl i jedu svog pe rcep t ivnog čina prolaz io put od p r v o b i t n o g v izue l -nog utiska do konačnog spozna jnog zakl jučka.

Posebnos t j e B o n a č i ć e v o g načina rada što on k o m ­pjuter upot reb l java kao koncepc i j sk i n e o p h o d n o p o ­t reban inst rument a ne samo kao p o m o ć n o i z v o đ a ­čko sreds tvo: za razliku od čestih pr imjera k o m p j u ­terske grafike, u ko jo j se p o s r e d s t v o m aparata za cr tanje i zvode l inearne konf igurac i je sl ične ob l i c i ­m a pokre ta N o v i h tendenci ja i k o d ko j ih k o m p j u ­ter samo p o m a ž e lakšu i p rec izn i ju tehničku e l abo ­raci ju a b i tno ne pr idonos i s tvaranju nov ih ideja, u B o n a č i ć e v o m slučaju kompju t e r j e temel jn i faktor bez ko j ega postavl jeni p r o g r a m ne bi m o g a o biti realiziran. Funkci ja j e kompju te ra u B o n a č i ć e v o m

pos tupku nezamjen l j iva : c je lokupna građa ob jeka ta zamišl jena j e kao struktura či je d j e lovan je zavisi od podataka ko j i se dob iva ju s ložen im ma tema t i č ­k im operac i jama, dok j e efekt d je lovanja sv je t los ­nih e lemenata na ekranu samo pos l jed ica o v a k o p o s ­tav l jenog fo rma t ivnog koncepta . I u p r a v o iz tih o s o ­bina proizlazi i drugi bi tan rezultat B o n a č i ć e v o g ek ­sper imenta: buduć i da su n j egov i p rog rami r ješava­ni uz p o m o ć kompju t e r a a ob jek t i realizirani u č i ­stoj t ehnologi j i e lektronike, oni nisu ogran ičen i ni u d imenz i j ama ni u ambi jentaci j i v e ć u p r inc ipu m o g u biti i zveden i kao plast ičke c je l ine č i je j e d j e ­lovan je nami jen jeno pros tor ima suv remen ih u rba ­nih pejzaža. B o n a č i ć j e od samog poče tka s v o g rada b io svjestan da se inovac i ja za ko ju se zalaže ne smi ­j e zaustaviti s amo na t ehn i čkom usavršavanju o b j e ­kata tipa i funkci je N o v i h tendenci ja : jer , m a d a j e n j e g o v rad z a p o č e o kons t rukc i jom j e d n o g ob jek ta k a m e r n o g formata, on ne želi da gradi »es te tske p r e d m e t e « nami jen jene iz ložbenoj djelatnost i u za­t v o r e n i m galer i j sk im i muze j sk im pros tor i jama, v e ć kao nužnu k o m p o n e n t u svoj ih djela postul i ra m o ­ment n j ihove in tegraci je u ž ivo u rbano tk ivo, a n j e ­gov i dosad realizirani pro jekt i — oni na fasadi r o b ­ne kuće N A M A na K v a t e r n i k o v o m t rgu i na fasa­di Kred i tne banke na T rgu R e p u b l i k e u Zag rebu , kao i onaj mont i ran za v r i j eme trajanja I V t r i jena­la na zgradi Muze ja savremene umetnos t i u B e o ­gradu — prv i su konkre tn i p r imjer i os tvarenja te zamisli . Jasno j e da puno ispunjenje t akvog p r o g ­rama ne zavisi v iše j ed ino od samog autora: u i d e ­a lnom slučaju zaht i jevala bi se po tpuno izmi jen jena organizaci ja rada, p rovedena uz m n o g o v e ć a t ehn ič ­ka sredstva i uz t i jesnu suradnju sa speci ja l is t ima iz različit ih oblasti , od ps ihologa i soc io loga pa do e lektroničara i urbanista. U v e ć s p o m e n u t o m raz­g o v o r u s B o ž o m B e k o m Bonač i ć j e i sam istakao razloge vlast i tog nezadovol j s tva dosadašn j im nač i ­n o m dje lovanja : ukazao j e na to da praksa ek ipne koord inac i je , n e o p h o d n o po t rebna pr i t a k v i m p r o ­jekt ima, ni je bila pr imi jenjena, a ins t rument i k o j i ­m a j e raspolagao nalazili su se, i p o r e d s v o j e sku­p o ć e , tek na p o č e t n o m n ivou one kval i te te k o j u će daljnji razvi tak tehnolog i je n e m i n o v n o zahti jevati . No i p o r e d toga, p r ema in formac i jama k o j e p o s j e ­du jemo, dosadašnji Bonač i ćev i napor i označu ju onu najudal jeni ju točku do ko je se doš lo u aktua ln im pothva t ima na p o d r u č j u odnosa k o m p j u t e r a i v i z u -elnih istraživanja: v e ć sam taj poda tak d o v o l j a n j e da n j e g o v i m rezul tat ima prida važnos t p ion i r skog pr imjera u in te rnac ionaln im razmjer ima, a v r i j eme , daljnja iskustva i bol j i uvjet i rada s igurno će m u omoguć i t i p r o d o r do nov ih i još da lekosežni j ih r je ­šenja.