IME

Vladimir Nabokov

PISMA VERI1

asopis Snob je u svom novembarskom broju za 2010. godinu objavio pisma Vladi-mira Nabokova upuena njegovoj eni Veri Slonim. U arhivi pievog sina Dmitrija Nabo-kova sauvano je oko 300 pisama 300 malenih Nabokovljevih remek-dela, nastalih u periodu od 1923. do 1975. godine. Njujorki izdava Knopf e 2011. godine objaviti ta pi-sma na engleskom jeziku, u knjizi Letters to Vera (Pisma Veri), a na ruskom jeziku njihov omanji izbor za sada e biti dostupan samo na stranicama pomenutog asopisa.

U svojim pismima Nabokov nije samo genijalni pisac (iako nas ak i u epistolarnom anru iznenauje plastinost njegovog jezika), ve je i obian ovek. On pie svojoj volje-noj Veri o snovima i leptirima, o promaji, honorarima i cenama mleka. O tome kako ga je muio eludac i kako je prvi put u ivotu video pandu u londonskom zoolokom vrtu. Kako je plakao ponovo itajui Floberovu Gospou Bovari i kako smatra da je Tolstojeva Krajcero-va sonata trivijalna brourica. Detaljno pria o tome kako su mu nou uz zvuk kie na-dolazili stihovi, kako su se raale nove prie, o svom uspehu u tampi, na predavanjima, u prevodima. Svoju voljenu enu naziva moje majmune, vrapi, moje jedinstveno perce. Svog dragog sina moj mii, miulenko. No, ak i u tim linim pismima Nabo-kov ostaje Nabokov, sa svom slikovitou koja je karakteristina za njegov prepoznatljiv stil. On pie: Raj je nebeski, po svoj prilici, pomalo dosadan i tamo je toliko perja sera- mskog da govore kako je puenje zabranjeno. Ponekad, meutim, sami aneli pue u rukav a kada prolazi arhaneo bacaju cigaru: i tako nastaju zvezde padalice.

Predstavljamo, dakle, izbor nenih, umiljatih izjava ljubavi, proaranih dragocenim de-taljima ivota koji nama vie nije dostupan.

08.11.1923.Iz Berlina u Berlin.

Kako da ti objasnim, sreo moja, zlato moje, predivna sreo, koliko sam ja ceo tvoj sa svim svojim uspomenama, stihovima, zanosima, unutranjim vihorima? Da ti objasnim da ne mogu ni re da napiem, a da ne ujem kako je ti izgovara, ni sitnice proivljenog ne mogu da se prisetim bez aljenja tako snanog! da je, eto, nismo zajedno proiveli, pa neka je ona i ono najlinije, ono neizrecivo a ne tamo neki jednostavan zalazak, na okretnici puta razume li, sreo moja?

I znam: ne umem nita da ti iskaem reima a preko telefona sve ispada tada ua-sno runo. Zato to sa tobom moram da govorim neobino je, kako na primer kau, sa ljudima kojih odavno nema, razume li, u znaenju istote i lakoe i duevne preciznosti

1 Preuzeto iz asopisa Snob, br. 11(26), novembar 2010; za Snob priredili O. J. Voronjina i B. Bojd, uz pomo G. A. Barabtarla. (Prim. prev.)

146

A ja uasno je patauge.2 Meutim, tebe je mogue povrediti runim deminutivom jer si itava tako osetljivo zvuna poput morske vode, lepotice moja.

Kunem se i * mrlja od mastila nema nikakve veze sa tim kunem se svime to mi je dragoceno, svim onim u ta verujem kunem se da tako kako tebe volim nikada nisam voleo sa takvom nenou do suza i sa takvim svetlim oseajem. Na ovom listku, ljubavi moja, poeo sam nekako (Tvoje lice je izmeu)3 da ti piem stihove i evo, ostade veoma nezgodan repi spotakao sam se. A drugog papira nemam. I najvie od svega elim da ti bude srena, i ini mi se da bih ja mogao tu sreu da ti dam jednostavnu sreu, sunanu i ne sasvim obinu.

I mora da mi oprosti moju sitniavost to, to ja sa gaenjem razmiljam o tome, kako u practically4 sutra slati ovo pismo a zajedno sa njim spreman sam da ti dam svu svoju krv, ako bi bilo potrebno teko je to objasniti zvui banalno ali nije tako. Evo, rei u ti mojom ljubavlju moglo bi se ispuniti deset vekova ognja, pesama i odvanosti itavih deset vekova, gromadnih i krilatih, prepunih vitezova to odlaze na plamene bre-uljke i predanja o velikanima i estokih Troja i narandastih jedara i pirata i pesni-ka. I to nije knjievnost, jer ako jo jednom paljivo proita, videe da su vitezi bili debeli.

Ne ja samo elim da ti kaem, da nekako ne mogu da zamislim ivot bez tebe, bez obzira na to to ti misli da je meni zabavno da te ne vidim dva dana. I zna, ispada, da uopte nije Edison izmislio telefon, ve neki drugi Amerikanac tih, skroman ovek i-jeg se prezimena niko ne sea. Tako mu i treba.

uj, sreo moja nee vie govoriti da te muim? Kako bih voleo da te odvedem sa sobom bilo gde zna li ta su radili stari razbojnici: iroka kapa, crna maska i musketa sa zvonastim proirenjem. Ja te volim, elim te, uasno si mi potrebna... Oi tvoje to se tako udesno sjaje, kada, naslonivi se, pria neto smeno oi tvoje, tvoj glas, usne, ra-mena tvoja tako lagana, osunana....

2 Fr. greiti, gubiti tok misli. (Prim. prev.)3 Poetak stiha pesme, koji je stavljen u zagradu. (Prim. prev.)4 Eng. praktino. (Prim. prev.)

147

Dola si u moj ivot ne onako kako se dolazi u goste (zna onako, ne skidajui eir), nego onako kako se ulazi u carstvo, gde su sve reke iekivale tvoj odraz, svi putevi tvoje korake. Sudbina je poelela da ispravi svoju greku ona kao da je od mene traila opro-taj za sve svoje preanje lai. Pa kako da odem od tebe, bajko moja, sunce moje? Razu-me li, kad bih te manje voleo, morao bih da odem. A ovako jednostavno nema smisla. I ne umire mi se. Postoje dva tipa bie ta bude. Bezvoljno i voljno. Oprosti mi ali ja ivim ovim drugim. I ne moe da mi oduzme veru u ono o emu se bojim da razmiljam takva bi bila srea... Eto opet repi.

Da: staromodna tromost govoraelina jednostavnost... Srce je tada vatrenije:elik je usijan zanosom...To je deli moje poeme koji nije uao u nju. Zabeleio sam ga nekako, da ga ne bih

zaboravio, i evo sada ne da mi mira. Sve ovo piem leei u krevetu, oslanjajui papir na ogromnu knjigu. Kada dugo nou

radim, odjednom na portretu sa zida (nekakva prabaka naeg domaina) oi postaju pro-dorne, isuvie neprijatne, veoma mune. Veoma je dobro to sam stigao do kraja ovog repia, jako mi je smetao.

Ljubavi moja, laka ti no...Ne znam, hoe li se snai u ovom mom pismu punom greaka... No, svejedno... Volim

te. ekau te sutra u 11h uvee ako ne, nazovi me posle 9h. V.

07.06.1926.Iz Berlina u sanatorijum St. Blazien u varcvaldu,

na jugu Nemake.

Majmune moje,jue sam oko devet izaao da se proetam [...], oseajui po itavom telu onu olujnu

napetost, to glasnik je stihova. Vrativi se kui do deset nekako sam se zavukao u sebe, pretraio, malo se pomuio i ispuzao praznih ruku. Ugasio sam svetlo i iznenada se po-javi prizor sobiak u tulonskom loem hotelu, barunasto crna dubina prozora, otvore-nog prema noi i negde daleko u toj tami umorenje mora, kao da neko sporo uvlai i isputa vazduh kroz zube. Istovremeno sam se prisetio kie, koja je pre neko vee tako no romorila po dvoritu, dok sam ti pisao. Osetio sam da e biti stihova o tihom umu ali uto mi se u glavi zamuti od umora i kako bih zaspao, poeo sam da mislim na tenis, da zamiljam kako ga igram. Priekavi, opet sam upalio svetlo, oteturao se do klozeta. Tamo voda dugo ljiska i ubori posle toga, kako je povue. I eto, vrativi se u krevet, uz taj tihi um u cevi praen priseanjem-oseajem crnog prozora u Tulonu i skoranje kie, napi-sao sam dve strofe pesme koju ti prilaem drugu i treu: prva se iskobeljala skoro od-mah, u celini drugu sam upao due, nekoliko puta je ostavljajui, kako bih izravnao okove ili razmislio o jo nepoznatim, no osetnim preostalim strofama. Napisavi te dve, drugu i treu, umirio sam se i zaspao a izjutra, kada sam se probudio, osetih da sam za-dovoljan i odmah sam poeo da piem dalje. Kada sam u pola jedan krenuo kod Kaplan (madam) na as, etvrta, esta i delimino sedma su bile gotove i tada osetih ono zadivlju-

148

jue, neobjanjivo, to je verovatno najprijatnije u toku stvaralatva, a zapravo preciznu meru pesme, koliko e u njoj biti ukupno strofa; i tada sam znao iako moda trenutak pre toga nisam znao da e tih strofa biti ukupno osam i da e u poslednjoj biti drugaiji raspored rima. Stvarao sam na ulici i zatim u toku ruka (bila je digerica sa pireom i kom-pot od ljiva) i posle ruka, pre nego to u poi kod Zaka5 (u tri sata). Padala je kia, bilo mi je drago to sam uzeo plavo odelo, crne cipele, kinu kabanicu i u tramvaju sam dovrio pesmu ovim redom: osma, peta, prva. Prvu sam zavrio one minute dok su otvarali kapiju. Sa urom sam se igrao sa loptom, zatim smo itali Velsa uz stranu grmljavinu: arobna se oluja razbesnela kao da je u skladu sa mojim oslobaanjem jer sam potom, vraajui se kui i gledajui u bare to su se presijavale, kupujui Kariku i Obzerver na stanici arlo-tenburga, osetio raskonu lakou. U Karici se obrelo obavetenje Ruske volje (aljem ti ga, a zbornik u uzeti sutra). Usput sam svratio kod Anjute,6 video J. L.,7 on je ba dobio pismo od S. B.8 Oko sedam oni krenue u nekakvu prodavnicu, a ja sam poao kui i po dogovoru sa Anjutom izvukao ispod novina i naftalina tvoju bundicu (sa takvim milim majmunetom na okovratniku...). Sutra e je Anjuta upakovati i poslau ti je. Do veere sam itao novine (od mame sam dobio pismo; tesno im je, ali ne ive loe), zatim sam jeo krompir sa komadiima mesa i mnogo vajcarskog sira. Seo sam da ti piem oko devet, to jest posegnuo sam za notesom i iznenada spazih pisamce koje je stiglo za vreme mog od-sustva i koje ja nekako nisam primetio. Milo moje. Kakvo majmuniasto pisamce... ini mi se da te iz S. B.9 ne tera toliko vazduh koliko porodini poslovi? Anjuta kae, i ja mislim da je u pravu, da planinski vazduh esto u poetku tako deluje, ali zatim se, posle dva, tri dana navikne i bude ti veoma dobro. Ne, majmune, ne vraaj se u najstariji, najodvratniji ko fer u te spakovati i vratiti nazad. Katolicima u sutra poslati tvoj odgovor hvala, majmune.10 Ostaviu poleinu ovog lista belu, spava mi se. Bez mene je ovek doneo cigare. Uzeo sam od Anjute 30 maraka i sutra u isto toliko dobiti od Kaplanovih. Volim te, majmune.

V.

17.05.1930.Iz Praga u Berlin.

Zdravo, radosti moja,...Upravo je otiao Fedorov, o kome sam vam pisao, sreo moja. On mi savetuje da

idem u Varnu, tamo je izuzetno jeftino i ima mnogo leptira. Put odavde kota 20 maraka, ukupno od Berlina znai 40, za dve persone ili ti za dve ivotinje 80, povratna karta je 160, a soba se moe nai za 20 (za dve ivotinje), za mesec, i hrana je za dvoje jedna marka

5 Aleksandar (ura) Zak jedan od uenika V. N, sa kojim se zbliio 20-ih godina. (Prim. prev.)6 Ana Lazarevna Fejgina (18881972), sestra od tetke Vere Nabokov. (Prim. prev.)7 Jevsej Lazarev Slonim (18651928), otac Vere Nabokov. (Prim. prev.)8 Slava Borisovna Slonim, roena Fejgina (18721928), majka Vere Nabokov. (Prim. prev.)9 Sanatorij Sveti Blazijen, u kome se Vera Nabokov odmarala zajedno sa majkom. (Prim. prev.)10 Neto pre toga V. N. je poslao Veri Jevsejevnoj pismo iz Katolianske uprave, napisano na nema-kom jeziku. Tvrdei da sam ne moe da napie pismeni odgovor, zamolio je enu da ona to uradi umesto njega. (Prim. prev.)

149

dnevno i ispada da nam za mesec dana za ivot i put treba 250 (komotno). Krenuemo, mislim, poetkom juna. Zmija tamo nema, a Nem. Danenko11 e zaas srediti vizu...

...Da li ste bili kod Mie, lepotice moja, i uopte, ta vi radite? [...] im dobije novac poalji mi neto, otprilike deset, petnaest maraka, osim onih 20 za put. Sada pregovaram sa jednim ekim izdavaem oko Maenjke, ne znam hoe li je objaviti (to preko jedne e-hinje, koja ivi kod mame). Mila moja, ljubim vas. Kako vae zdravlje, zdravulence? Da, vo-lim te, beskrajno te volim. Molim te, pii mi, inae u opet zapasti u melanholiju i prestau da piem. Ljubav je moja larentija,12 toploto moja.

V.

Vera Slonim je Nabokovu bila i muza i kritiar, a ak mu je i besplatno prekucavala tekstove. Njihov savez je bio vrst prekomerne erotske pieve fantazije ovaplotile bi se ee

u knjievnosti, nego u ivotu.

03.02.1936.Iz Pariza.

Sreo moja dragocena,nikakve veeri neu da prireujem u Holandiji, to je potpuna glupost. U Briselu e biti

franko-rusko vee verovatno 18. ili 19, posle ega u se vratiti u Berlin. Ne elim vie da u-jem za Kaplanovu13 idiotsku ideju. Kakva glupost....

Gospode, posetio sam Kalanjikove14 i vie ni nogom neu kroiti tamo (oni ive od-mah iza oka, ali to ne znaju)... Kalanjikov je ridao, mnogo je govorio o svojim i tuim polnim organima, o bogatstvu (Tatjana se obogatila), o trepanaciji lobanje, kojoj se dva

11 Vasilije Nemirovi-Danenko (18491936), pisac, brat reisera i dramaturga Vladimira Nemirovi-a-Danenka. Od 1921. godine iveo je u emigraciji. (Prim. prev.)12 Larentia, leptir iz porodice Geometridae (Phalaenidae). (Prim. prev.)13 Mihail Kaplan (18931979), vlasnik ruske knjiare u Ulici Operon u Parizu. (Prim. prev.)14 Mihail Kalanjikov, Nabokovljev kolski drug iz Kembrida. (Prim. prev.)

150

puta podvrgao, i savetovao mi je da itam Claude Farrere-a.15 Dorukovao sam jue kod Kjanduncevih,16 odakle sam otiao kod Hodasevia: prsti su mu zamotani irevi, i lice mu je uto, kao Sena danas, i pakosno mu se pregiba tanka crvena usna (a tamno, i-sto, uzano odelo se tako cakli, da te oi bole), a ena sa lepim, punim ljubavi oima i uop-te do struka (odgore nanie) nije loa, ali dalje joj se iznenada naglo rascvetavaju bedra, koja ona kao krivac sakriva u povrinama koje se premetaju prilikom koraanja, poput kese sa prljavim veom... Sumanuto elim da puim, no, kako mi se ini, ipak u sauvati nevinost... Ljubavi moja!

U jednom od pisama Nabokov je nacrtao leptira-ukrtenicu, kako bi zabavio voljenu.

10.05.1937.Iz Pariza u Prag.

Sreo moja draga,veoma sam se brinuo, tvoja razglednica je stigla tek danas.... ak ne znam ni gde si od-

sela. Koliko u ekati na vizu? Hteo bih da krenem u etvrtak. Bojim se da e se uznemiriti zbog svog pasoa, ali se nadam da u preko bon homme,17 koga u sutra videti, to nekako regulisati. U svakom sluaju, dobro je to sam uspeo da dobijem svoj permit.18 Ti, za svaki sluaj, probaj da sazna neto o ekoj dozvoli za prebivalite. Ili emo do 07.07. stii ovamo?

Istovremeno sam primio veoma prijatne vesti od Galimara da oni tamo itaju Despair,19 i od Albin Michel20 (preko Dusje):21 njihovi itaoci su dali sjajne ocene, tako da postoje sve

15 Klod Farer (18761957), francuski pisac, autor egzotinih romana. (Prim. prev.)16 Kjanduncev, Nabokovljev drug iz razreda, vlasnik bioskopa u Parizu. (Prim. prev.)17 Fr. dobar mali. (Prim. prev.)18 Eng. propusnica, dozvola. (Prim. prev.)19 Eng. Oajanje. (Prim. prev.)20 Albin Miel (18731943). Miel je 1911. godine osnovao izdavaku kuu, nazvavi je svojim imenom. Ona i danas postoji. (Prim. prev.)21 Ergaz. (Prim. prev.)

151

anse da Albin kupi knjigu. Moda sam tom frazom povukao svoju sreu za lakat i sve se ve rasplelo. Videemo.

Sa Fialtom22 beskrajne peripetije: Ro ju je prepisao ne samo veoma neitko, ve je jo napravio i nove greke. Predau je tek u utorak. Taj prepis plus prefektura plus zlokobna zubobolja, koje se i danas (borba nerva sa arsenikom) budi, proteui se i trzajui se, do-nekle su me izmuili. A najvie elim to pre da ti doem, ljubavi moja... Kako sam srean to smo se napokon oslobodili Nemake. Nikada, nikada, nikada se tamo neu vratiti. Neka je prokleta i neka je proklet sav taj hladni olo. Nikada.

Gomilam oprotajne vizite. Ruao sam sa Bunjinom. Kakav je on grubijan!... Zato Vera Nikolajevna,23 iako runjikava, jo uvek prieljkuje mladu ljubav (On je ponekad tako grub sa mnom, Ljonja, rekla mi je sa nekakvim gnusnim materinskim zadovoljstvom o Zurovu),24 no krajnje je dobronamerna i uinila je mnogo najmilijih usluga za mene. A Ivan sa njom razgovara kao nekakav prostaki despot u strukiranom mukom kaputu, mrmljajui i sa zlobom, oponaanjem, ismevajui njene intonacije straan, mizeran, podonjaci mu pod oima, vrat kao u kornjae, veito pripit. No Iljusa grei: on mi uopte ne zavidi zbog knji-evnosti, ve zbog onoga uspeha kod ena, kojim me nagrauju trivijalni traevi...

...Mila ljubavi moja, kako volim tvoj rukopis, tu senku tvog glasa to promie... Sutra oekujem dugako pismo...

Kada bi znala kako elim da piem Dar. Ljubim te puno, puno, ljubavi moja. Umorio sam se, pero gubi vid i spotie se. Jue sam uzalud za deaka traio razglednicu sa vozom. U jednom kiosku prodavac mi ree: Nemam sa vozovima, ali moda vi elite razglednice sa lepim devojkama... Kakvi divni kesteni ovde cvetaju!

V.

20.03.1941.Iz Wellesley koleda u Njujork

Od one noi stomak me je potpuno proao!Ljubavi moja, danas se lagano bavim predavanjima i prevodima iz Pukina. Bojim se da sutra neu

stii da ti piem: ujutro talk25 na asu Engleskog stila i kompozicije (ukratko, na Odseku engleske lologije), otprilike pola sata (nije bilo u programu, ali sam pristao), a potom pre-davanje o sovjet ort.26 Posle toga Boston.

Jutros sam se etao, vetar okrenu na prolee, veoma je izrazit, ali jo je hladno. Papir-no bela, nepristojno tanana stabla malenih amerikih breza na fonu mladog plavog neba.

22 Prolee u Fialti (1956), zbirka pripovedaka iz kasnijeg perioda Nabokovljevog stvaralatva. (Prim. prev.)23 Vera Nikolajevna Muromceva (18811961), druga Bunjinova ena. (Prim. prev.)24 Leonid Fjodorovi Zubrin, pisac koji je proveo mnogo godina u Grasu (Francuska) zajedno sa Bu-njinom. Od 1929. godine, lini piev sekretar. Posle smrti Bunjina i njegove ene preuzima brigu o arhivu Bunjina. (Prim. prev.)25 Eng. predavanje. (Prim. prev.)26 Eng. Soviet Short Sovjetska pria naslov jednog od predavanja V. N, pripremljenog za gosto-vanja po univerzitetima. (Prim. prev.)

152

Pak-papir suvog hrastovog lia. Otro upadljivi, crveni, plavi ramovi devojakih bicikala (da ne zaboravim sutra dve stvari: Velo, tejn!), prislonjenih na jele.

etao sam sm. Seul. Souls.Evo, na primer, ovo:

That sea-day with a storm impending (tempest nighing)how enviously did I greetthe rush of tumbling billows ending (dying)In adoration at her feet!27

Zanimljivo, hoe li Mitenjka shvatiti sutinu crtea, koji sam za njega nacrtao. Objasni mu najpre da klizai crtaju 8 i da su Rimljani ili u takvim kunim ogrtaima. Ich hab geda-cht dass ich bekomme ein Brief von dir heute.28 Ovdanja profesorica nemakog nije zna-la ko je Kafka.

Najdraa Miss Kelly mi sada alje iniju sa raskonim dorukom u krevet, nanjuivi da neu dugo izdrati te zajednike trpeze u 15 do 8h ujutro. Kuvarica se zaklela da we are going to put some fat on the bones of that man29 i postie virtuoznost u peenju najra-zliitijih slatkih zemiki koje ja mrzim. Oboavam te, makice moja.

V.

MITENJKIRIMSKA OSMICA30

06.04.1944. Iz Kembrida u Njujork.

Draga moja duice, jue je bio dan neobinih dogaaja... Oko jedan... zdrav i io, do-rukovao sam u Vursthausu, pojevi Virginia ham sa spanaem i popivi kafu... Tano u 2.30h osetih iznenadnu muninu, jedva sam stigao da istrim na ulicu i uto poe: pot-puno homerska munina, krvavi proliv, spazme, slabost. Ne znam kako sam stigao do kue, gde sam sve puzao po podu i bljuvao po kantama za ubre. Nekako sam ipak uspeo da prikupim snagu da pozovem T. N.31 koja je pozvala vozilo hitne pomoi, koje me je od-vezlo u zaista jezivu bolnicu, u kojoj si ti bila sa Mitenjkom. Potpuno bespomoni brinet je pokuavao da isprazni moj eludac kroz nos bolje da se ne priseam ukratko, zamolio sam, grei se od probadanja i povraajui, da me to pre odvedu na drugo mesto. T. N, shvativi da je tamo doktor, odvede me kod njih. Ve sam bio u stanju potpunog kolapsa.

27 Prevod stihova prvog poglavlja Evgenija Onjegina (XXXIII). U zagradama su varijante prevoda kod prvog i treeg stiha. (Prim. prev.)28 Nem. Mislio sam da u od tebe danas dobiti pismo. (Prim. prev.)29 Eng. Obloiemo kosti ovog oveka masnoama. (Prim. prev.)30 Na posebnoj stranici na kraju pisma je crte za Mitenjku: klizalite, u daljini se nazire rimski hram. elavi Rimljanin sa lovorovim vencem tek to je zavrio sa ispisivanjem cifre VIII klizaljkama po ledu. (Prim. prev.)31 Tatjana Nikolajevna Karpovi, ena M. Karpovia. (Prim. prev.)

153

Taj doktor, najmiliji (ne seam se njegovog imena), odmah je sve organizovao i odneo me u bolnicu u kojoj si ti leala. Tamo su me smestili u sobu sa starcem koji je umirao, uasno i muno krkljajui od tog hroptanja nisam mogao da zaspim. U ile su mi ulili veliku bocu sonog rastvora i danas sam, iako proliv od jutros jo traje, odlino, strano sam gladan i pui mi se a daju mi samo vodu. Lei me doktor Cooney...

...Tek to su mi dali prvi put da jedem (5.30h), pri emu, to je veoma udno (no, ti to zna) rioto, slaninu, kruke u konzervi. Slaninu nisam jeo. Piem ti o tome jer se bojim da ne doe do nekog nesporazuma uasno se brinem zbog operacije naeg deaka kako je udno to smo danas (sreda) obojica u bolnici. Glupa pria, ali generalno, sada sam potpuno zdrav. Ne vredi priati o ovdanjim uslovima boravka. isto je, ali uasno buno. Prebacili su me u zajedniku sobu. En n.32 Ruao sam u veoma prijatnoj otvorenoj galeriji, kuda su me izgurali u kolicima i gde sam popuio prvu cigaretu.

Doktor kae da je to bio krvavi kolitis uzrokovan trovanjem. Nemoj sluajno da dolazi: bolje mi je.Kako je moj deak? Mili moj! Volim vas oboje. V.

04.07.1969.Montre, vajcarska

Kakva divota sa svog balkona sluati tvoj isti glas u vrtu. Kakve mile note, kakav nean ritam!

cordially yours,33

VN

Vera Slonim i Vladimir Nabokov. itav ivot zajedno.

(Priredila i s ruskog prevela Melina Panaotovi)

32 Fr. napokon. (Prim. prev.)33 Eng. srdano va. (Prim. prev.)