,,Radujemo se dugoronoj posveenosti Smart kolektiva razvoju socijal-nog preduzetnitva u Srbiji. Ova publikacija je jo jedan pokuaj da se doprinese otvaranju trita rada i za one grupe stanovnitva u Srbiji koje najlake bivaju iskljuene sa njega. Jo jednom Smart kolektiv promovie princip da socijalno ukljuivanje manje kota dravu, nego iskljuivanje jednog dela stanovnitva; ako je manji broj ljudi iskljuen sa trita rada, iz kole i drutva uopte, i ako manje ljudi prima socijalnu pomo tako to im drutvo prua podrku da se zaposle, dravi e ostati vie sredstava za ulaganje i pruanje pomoi tamo gde je ona najpotrebnija.

Upravo socijalno preduzetnitvo moe da doprinese iroj drutveno-ekonomskoj transformaciji i zapoljavanju tee zapoljivih kategorija stanovnitva. Iskustva pojedinih zemalja lanica EU pokazuju da socijalno preduzetnitvo moe biti komplementarna snaga tritu i dravnim intervencijama. Procenjuje se da u EU oko 10% ukupnih preduzea ine socijalna preduzea, tj. da je oko 6% ukupne zaposlenosti generisano u sektoru socijalnog preduzetnitva. Republika Srbija ne koristi u najboljoj meri potencijal koji ovaj sektor nudi. U Srbiji postoji mali broj preduzea koja se mogu obuhvatiti pojmom socijalnog preduzetnitva. Vaa inicijativa e pomoi da ova slika i u Srbiji pone ubrzano da se menja. Novo vreme trai nove pristupe i programe, a ova aktivnost predstavlja promociju principa inovativnosti i kreativnosti u reavanju izazova u drutvu.

arko underiMenader timaTim za socijalno ukljuivanje i smanjenje siromatvaVlada Srbije

Biznis po meri oveka

Vodi za pokretanje socijalnog preduzea

ta sve sadri ovaj Vodi?

Uvodna re 04

I Kako se koristi ovaj Vodi? 11

II Uvod u socijalno preduzetnitvo 17

III Proces poslovnog razvoja socijalnog preduzea 25

Razrada ideje

Faza 1: Motivacija 28Faza 2: Priprema 40Faza 3: Procena 50

Praksa

Faza 4: Testiranje ideje 56Faza 5: Istraivanje 62Faza 6: Biznis plan 71Faza 7: Kako zapoeti? 77

Forma biznis plana 79

Forma biznis plana

0504

Uvodna re Uvodna re

Pokretanje preduzea nije jednostavan poduhvat posebno kada je re o socijalnom preduzeu...

U svetu danas postoji ogroman broj socijal-nih preduzea razliitih naziva, tendencija, oblika i veliina; od malih lokalnih kafia do velikih meunarodnih organizacija. Bilo da su koncipirana kao profitna ili neprofitna udruenja, ono to im je zajedniko jeste da su pokrenuta od strane pojedinca ili grupe sa posebnim oseajem za opte dobro. Koji god drutveni problem da Vam padne na pamet verovatno je da negde ve postoji socijalno preduzee koje se njime bavi. Sve je vie ljudi preduzetnikog duha koji ele da se ukljue u sferu malog i srednjeg preduzetnitva tako to e pokrenuti svoj biznis, a istovremeno ele da kroz svoj posao ine i neto dobro za svoju zajednicu i ljude oko sebe. Ukoliko se prepoznajete u ovome - socijalno predu-zetnitvo je ansa za Vas!

Moda vie nego ikada, socijalno preduzet-nitvo je ansa za sve nas - posebno za manje razvijene zemlje kao to je Srbija, u kojima, naalost, pravi potencijal ovog biznis modela jo uvek nije prepoznat. U svetlu aktuelne finansijske krize koja nas je dovela pred izazove sa kojima se nikada ranije nismo susreli, ovakav pristup poslovanju postao je ne samo poeljan, ve i neophodan. Vie nego ikada su nam potrebni inovativni al-ternativni pristupi reavanju drutvenih i ekonomskih problema, koji se zasnivaju na meusektorskoj saradnji i korienju biznis alata, tehnika i modela koji su se ve pokazali efikasnima, sada sa novim ciljem: da dopri-nesu pozitivnim drutvenim promenama.

Sa namerom da omogui socijalnim pre-duzeima da i u Srbiji mogu da vode svoj

Dragi prijatelji,

Ukoliko se pitate zato je Erste Banci toliko stalo da podri razvoj socijalnog preduzet-nitva, znajte da je odgovor jednostavniji nego to bi se moda moglo pomisliti. Erste Banka je, zapravo, i sama osnovana kao socijalno preduzee!

Pretea sadanje Erste Banke je Prva au-strijska tedionica (Erste sterreichische Spar-Casse), iji su osnivai hteli da jedan drutveni problem ree na preduzetniki nain. Te 1819. godine svetenik Johan Bap-tist Veber i njegovi socijalni preduzetnici su imali dobru poslovnu ideju, da osnuju tedionicu koja bi omoguavala ljudima sa niskim primanjima da dobiju bankovne raune, to do tada nije bilo mogue.

Osnovni cilj njenog osnivanja je bio da obezbedi sredstva kako bi radnici u fabrici, poljoprivrednici i ostali vredni trgovci kao i ugroeni mladi i stari, mogli s vremena na vreme da odvoje sa strane male koliine teko zaraenog novca kako bi ga iskoristili kasnije za bolju zatitu, miraz, za pomo u tekim vremenima, u bolesti i starosti, ili za realizovanje nekog drugog vanog cilja.

Iskreno i sutinski podravamo razvoj novih socijalnih preduzea u Srbiji i daje-mo svoj doprinos kako kroz odobravanje povlaenih kredita tako i kroz konstantne nabavke proizvoda i usluga koje pruaju socijalna preduzea. Takoe, 2010. godine smo zajedno sa nobelovcem Muhamedom Junusom pokrenuli i Turneju socijalnog preduzetnitva, tokom koje je on posetio i Beograd.

,,biznis, Smart kolektiv sarauje sa dravnim institucijama, brojnim kompanijama i dru-gim organizacijama civilnog drutva kako bismo zajednikim naporima kreirali povoljno okruenje za lokalni razvoj socijalnog predu-zetnitva. U Vodi koji je pred Vama utkano je, dakle, nae dosadanje iskustvo u ovoj oblasti konkretno, iskustvo koje smo imali kao pokretai ve dva socijalna preduzea, Liceulice i Dobra torba. Bilo da ste socijalni preduzetnik, odnosno aktivista i vizionar, ovaj Vodi e Vam pomoi da svoju drutveno-ko-risnu ideju pretoite u preduzetniki, odriv model poslovanja; bilo da ste preduzetnik sa inspiracijom i energijom, Vodi je tu da Vas motivie da je uloite kako biste svet uinili boljim mestom za ivot. Na zanimljiv, struan i lako razumljiv nain, Vodi e predstaviti ta je to socijalno preduzee, osnovnu mo-tivaciju neophodnu za pokretanje socijalnog preduzea, kao i ta sve treba imati u vidu pri pokretanju ovakvog preduzea i izradi biznis plana. Verujemo da je i u naoj sredini doao pravi trenutak da se ovoj temi pristupi na jedan novi, pragmatian nain.

Duboko smo uvereni da su socijalna preduzea jedan od najznaajnijih inilaca koji doprinose privrednom rastu i obnavljanju lokalnih zajed-nica. Takoe verujemo da zajedno moemo da unapredimo nae drutvo kroz preduzetnike inicijative i solidarnost. Nadamo se da e Vam ovaj Vodi pomoi da skupite znanje i hrabrost da i Vi pokuate i da uspete.

Neven MarinoviIzvrni direktor Smart kolektiv

Slavko Cari Predsednik Izvrnog odbora Erste Bank a.d. Novi Sad

Sve ovo to radimo proistie iz naeg uve-renja da se reenja za najhitnije drutvene probleme mogu nai samo udruivanjem privatnog i javnog sektora. Verujemo da investicije u komercijalno odriva drutve-na partnerstva donose koristi kako drutvu tako i investitorima i biemo i u budunosti posveeni razvoju ovog koncepta.

0706

Maja Delatovi, Konsultant za integrisane komunikacije;

Mirjana aki, Samostalna struna saradnica,

Sektor komunikacija Erste Bank a.d. Novi Sad;

Bojan Vuliki, Vii struni saradnik za upravljanje proizvodima,

Direkcija za razvoj poslova sa stanovnitvom Erste Bank a.d. Novi Sad;

Nevena Radovanovi, efica odeljenja za zapoljavanje, obuku i razvoj,

Sektor ljudskih resursa Erste Bank a.d. Novi Sad;

Branislava Selakovi, Samostalna struna saradnica,

Sektor upravljanja rizicima Erste Bank a.d. Novi Sad;

eljka Unkovi, Samostalna struna saradnica kreditnog rizika za mikro

klijente, Odeljenje kreditnog rizika za mikro klijente, Direkcija upravljanja

rizicima stanovnitva, Sektor upravljanja rizicima Erste Bank a.d. Novi Sad;

Sonja Jovanovi, Assistant Director, Human Resources,

Ernst&Young d.o.o. Beograd;

Laura Fodor Agoton, Dipl. mat, Finansijski konsultant,

Direktor, LFA Business Consulting D.O.O. Novi Sad;

Mihajlo Cvetkovi, Pravni fakultet u Niu;

Mr. Boris Sauli, Struni saradnik, Centar za nacionalne i meunarodne

projekte Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet u Subotici.

Uvodna re Zahvaljujemo se...

U okruenju dinamine konkurencije velikih kompanija i neprestane trke za profitom vie ne pobeuju samo bri, bolji, pa ak ni jeftiniji. Meu pobednicima velike svetske preduzetnike trke sve je vei broj kreativnih i inovativnih ljudi i poslovnih reenja. Inovacija, naroito ona koja pored profesionalnih kadrova uklju-uje i drutveno odgovornu komponentu, prepoznavanje ideje i kreativnog reenja meu neformalnim grupama dokazano je sredstvo savremenog biznisa i itavog drutvenog ivota u 21. veku.

Socijalno preduzetnitvo, pokazalo je svoju posebnost i izvrsnost naroito u prve dve godine svetske ekonomske krize. Tada su se i neke od najjaih ekonomija u svetu opredelile da izlaz pronau u primeni novih reenja, u potencijalima drutva i inova-tivnom pristupu profitnom nadmetanju.

U Srbiji, Smart kolektiv i jo svega nekoliko organizacija, usvojilo je ovaj nain rada kao primer dobre prakse za ostvarivanje boljitka u drutvu, za podrku ravnotei izmeu posla i socijalne pravde. Modelom socijalnog preduzetnitva spaja se potenci-jal i kreativnost, zarada i filantropija, iznad svega uliva se ljudima nada da na mnogo drugih naina, mogu sebi nai posao i biti deo drutva kakvom tee.

U okviru USAID-ovog programa Inici-jativa javnog zagovaranja graanskog drutva, na razliite smo naine podrali predloge i ideje Smart kolektiva i jo ne-koliko organizacija da razvijanjem modela socijalnog preduzetnitva i ovo drutvo

Bogdan Gavanski ef kancelarije Instituta za odrive zajednice u Srbiji

uine boljim i pravednijim. Prirunik pred vama mali je doprinos onim savetima, podrci i instrukcijama koje e novim inte-resentima - organizacijama, kompanijama i pojedincima obezbediti da, za razliku od prethodnika ne kreu od poetka.

Ideja da priredimo i objavimo jedan ovakav Vodi rodila se zahvaljujui britanskoj publikaciji A business planning guide to developing a social enterprise koja nas je u prvi mah fascinirala svojom prakti-nou i jednostavnim pristupom ne tako jednostavnim problemima sa kojima se suoavaju socijalni preduzetnici. Vodi je delom nastao kao adaptacija ovog vie nego korisnog britanskog prirunika; drugim delom, on je rezultat posveenog rada i upornosti velikog broja ljudi koji su svojom strunou zajedno doprineli da konano i u Srbiji imamo lokalno primenjivu i lako razumljivu publikaciju koja se bavi soci-jalnim preduzetnitvom. Dugujemo veliku

zahvalnost onima koji su prepoznali znaaj socijalnog preduzetnitva u aktuelnom drutveno-ekonomskom trenutku - svojim donatorima, partnerima, konsultantima, saradnicima koji su nas podrali i svojim linim i profesionalnim iskustvom obo-gatili tekst koji je pred Vama.

elimo da se zahvalimo svima koji su ue-stvovali u izradi ovog Vodia, pre svega USAID-u, Institutu za odrive zajednice i Erste Bank a.d. Novi Sad koji su prepoznali vanost ovakve publikacije i obezbedili nam finansijsku podrku. Posebno se zahvalju-jemo konsultantima koji su nam pomogli da sadraj prilagodimo naem tritu i naoj publici:

08

,,Da li smo pokretai promena ili bismo eleli da to postanemo? Kakva je naa motivacija na tom putu i da li smo spremni za uenje, transformisanje? Da li smo spremni da zauvek napusti-mo naizgled lako obeanu i izglednu zonu komfora grantova i donacija, i upustimo se u polje biznisa i profita?

Pred nama svima je alatka procene, obrazovno orue koje na pravi nain istie sve potrebne principe koje ovaj, ni malo lak put, zahteva od odvanih vizionara. Vodi za pokretanje soci-jalnog preduzea ovu neizvesnost osvetljava, olakava i pomae sagledavanju svih reenja za nae i Vae nedoumice i strahove.

Dinaminost i kompleksnost naeg drutvenog okruenja, izazov sam po sebi, ne olakava put ka osnivanju dobrog i odr-ivog socijalnog preduzea. Konflikt ciljeva i metodologija dva sektora biznisa i civilnog drutva, dve kulture, ovde u Vodiu poinje da se razreava na lak i razumljiv nain. Jo samo da promenimo svest...proitajte Vodi i Vae samopouzdanje da se to moe uspeno uraditi i primeniti uinie da formirate dobre pristupe i stvorite dobre odluke na svom putu da postanete socijalni preduzetnik.

Maja DelatoviKonsultant za integrisane komunikacije

Zahvaljujemo se, takoe, SENS mrei i njenim lanicama koje su dale svoj doprinos prilikom istraivanja i predstavljanja uspenih primera socijalnog preduzetnitva u Srbiji.

Smart kolektiv Smart kolektiv je nezavisna, neprofitna organizacija iji je rad usmeren na etiri strateke oblasti:

Drutveno odgovorno poslovanje Socijalne inovacije Omladinsko preduzetnitvo Socijalni marketing

Sve aktivnosti koje se realizuju kroz navedene kljune programe su meusobno povezane i komplementarne, a zasnivaju se na povezivanju i unapreenju odnosa izmeu poslovnog sektora i drutva.

Smart kolektiv je jedan od osnivaa Koalicije za ra-zvoj socijalnog preduzetnitva koju su 2009. godine pokrenuli Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), Grupa 484, Evropski pokret u Srbij i Inicijativa za ra-zvoj i saradnju (IDC). U saradnji sa lanicama Koalicije, uestvovali smo u vie projekata promocije i razvoja socijalnog preduzetnitva u Srbiji; zajedno sa Grupom 484 lansirali smo sajt za promociju prve Mree socijalnih preduzea u Srbiji SENS i njenih lanova; realizovali smo program biznis mentorstava za unapreenje poslo-vanja socijalnih preduzea u saradnji sa UNDP-om i uz podrku panskog Fonda za dostizanje milenijumskih ciljeva razvoja (MDG F), kao i u regionalnom projektu promocije socijalnog preduzetnitva u saradnji sa Bri-tish Council Srbija. Pored toga, Smart kolektiv je 2008. godine osnovao prvu koaliciju drutveno odgovornih kompanija u Srbiji Forum poslovnih lidera (FPL), za-hvaljujui kojoj uspeno saraujemo sa organizacijama civilnog drutva i drutveno odgovornim kompanijama doprinosei povezivanju i meusektorskoj saradnji.

www.smartkolektiv.org

11IKako se koristi ovaj Vodi?

,,Vodi za pokretanje socijalnog preduzea je jedan koristan prirunik, napisan razumljivo, sa nizom vrlo praktinih saveta koji e Vas, na jedan prizeman nain, postupno sprovesti kroz nimalo jednostavan postupak poslovnog planiranja. Iako je, pre svih, namenjen onima koji ele da se bave socijalnim predu-zetnitvom, bie od velike pomoi svima koji nameravaju da uplove u vode preduzetnitva.

Kroz vrlo pregledna poreenja, na jednostavan i nedvosmislen nain ukazuje na razlike i istovetnosti socijalnog i obinog preduzetnitva. Sa puno primera iz prakse i na kraju datim primerom poslovnog plana, prirunik je upotrebljiv odmah i za konkretnu primenu.

Laura Fodor Agoton, dipl. mat.Finansijski konsultantDirektorLFA Business Consulting D.O.O. Novi Sad

1312

ta je to biznis plan?

Biznis plan je vrlo znaajan preduslov ukoli-ko traite podrku za pokretanje i dalji razvoj preduzea. Biznis plan vam omoguava da precizno odredite gde elite da budete u budunosti i kako ete tamo stii. Iako pro-ces planiranja slui prvenstveno za proveru izvodivosti i odrivosti Vae poslovne ideje, dobar biznis plan je odlino sredstvo za pri-vlaenje potencijalnih donatora i investitora, ali postaje besmislen ukoliko Vi lino ne

Osnivate socijalno preduzee? Krenite u pravom smeru!

Moda ste se ve susreli sa publikacijama koje se bave pokretanjem biznisa i poslov-nim planiranjem, ali su kod nas vrlo retke one koji se odnose na pokretanje socijalnog preduzea. To je izazovan, podsticajan, ali i pomalo zastraujui poduhvat. Poto smo i sami proli kroz taj proces, naa namera je da podelimo sa Vama ono to smo nauili. Kako bismo Vas uputili u pravom smeru iskoristili smo sopstveno iskustvo, ali i iskustvo drugih u voenju preduzea kome su podjednako vani finansijski, drutveni i ekoloki ciljevi.

Naa elja je da ovaj Vodi bude jasan i koristan izvor informacija za pisanje biznis plana, kao i da pomogne svim udruenjima graana koja nastoje da ostvare vei prihod od svojih poslovnih aktivnosti.

Iskreno se nadamo da ete imati koristi od naeg iskustva, da ete uspeti da izbegnete zamke i postignete svoj cilj da uspeno pokrenete socijalno preduzee.

Kome je Vodi namenjen?

Ovaj Vodi je namenjen svima koji su zainteresovani za socijalno preduzetni-tvo bilo da elite da pokrenete socijalno preduzee, da od njega kupujete, investi-rate sredstva u njega ili na bilo koji nain podrite njegove drutvene ciljeve. Vodi e biti koristan:

Udruenjima graana koja danas vide socijalno preduzetnitvo kao put ka odr-ivosti ili kao nain da proire svoju delatnost.

Pojedincima koji ele da se bave socijal-nim preduzetnitvom kako osobama koje ele da pokrenu socijalno predu-zee, tako i studentima, ekspertima itd. koji tee da saznaju vie o ovoj temi.

Potencijalnim donatorima i investito-rima koji ele da se blie upoznaju sa socijalnim preduzetnitvom i da bolje razumeju principe funkcionisanja soci-jalnih preduzea i probleme sa kojima se ona suoavaju.

U okviru Vodia smo predstavili svaki od koraka neophodnih za pokretanje Vaeg socijalnog preduzea, s posebnim osvrtom na nekoliko kljunih pitanja koja se tiu poslovnog razvoja.

Iako smo se pre svega fokusirali na to kako udruenja graana mogu da pokrenu socijalno preduzee, svesni smo injenice da u najveem broju sluajeva pojedinac (ili ponekad manja grupa ljudi) predstav-lja pokretaku snagu u ovom razvojnom procesu. Shodno tome, neke informacije iz ovog Vodia usmerene su upravo na ove pojedince, dok se druge odnose na udruenje kao celinu.

Nastojali smo da ponudimo uglavnom opte informacije ili uputstva o pokretanju socijalnog preduzea, budui da e svako od Vas doprineti procesu svojim sopstve-nim iskustvom, vetinama i kapacitetima. Kultura Vae organizacije, Vae tenje, resursi, veliina, sposobnosti i prethodno iskustvo, takoe e uticati na to kako ete razviti svoje socijalno preduzee.

Kako se koristi ovaj Vodi?

,,Vodi je jedinstvena prilika da na jednom mestu saznate sve o pokretanju socijalnog preduzea. Iskoristite priliku da uite kroz preispitivanje i sazrevanje sopstvene ideje, i kroz iskustva drugih - jednostavno i razumljivo.

Sonja JovanoviAssistant Director/Human ResourcesErnst&Young d.o.o. Beograd

Pokretanje socijalnog preduzea, kao uostalom i bilo kog drugog preduzea, je vrlo uzbudljiv i aktivan proces. On podrazumeva puno napornog rada, ali bi istovremeno trebalo da bude i ko-risno i prijatno iskustvo. Uporedo sa itanjem Vodia, ponite da pripremate neke od informacija koje e Vam biti neophodne za pripremu i pisanje biznis plana za Vae socijalno preduzee.

razumete ono to u njemu pie. Zato kroz ovaj proces morate sami da proete to e Vam doneti neprocenjivo iskustvo i znanje i pomoi e Vam da u budunosti uspeno upravljate svojim preduzeem. Na samom poetku, nedostajae Vam brojne znaajne informacije koje ete morati da prikupite kroz istraivanje i samu izradu plana. Po-stavite sebi pitanje: ta ja treba da znam da bih ubedio/la druge da je ovo dobra ideja?

14

U priloge na kraju publikacije ukljuili smo i optu formu za pisanje biznis plana; da biste proverili svoj napredak, na kraju svakog od poglavlja ovog Vodia naveli smo koje delove biznis plana bi trebalo da moete da popunite posle svake faze procesa.

Da bismo Vam pomogli da kreirate svoj biznis plan i oblikujete ideju za razvoj socijalnog preduzea, predvideli smo da ovaj Vodi:

Predstavi po etapama pristup razvoju socijalnog preduzea (7 faza)

Istakne neka kljuna pitanja koja morate da imate u vidu u toku poslovnog planiranja svog socijalnog preduzea

Obezbedi Vam korisne savete gde god vidite sledei znak >

Postoji najmanje 5 osnovnih razloga zato je vano praviti biznis plan:

Radi testiranja poslovne ideje Pisanje biznis plana je najbolji nain za testiranje poslovne ideje i dolazak do odgovora na pitanje da li je ona dobra ili ne! Bolje je napraviti potencijalne greke na papiru, pri izradi biznis plana, nego izgubiti vreme, novac i resurse sprovodei lou ideju u praksi;

Radi poboljanja ansi za uspeh U toku pisanja biznis plana prikuplja se velika koliina informacija vanih za poslova-nje. Analiza trita i detaljno planiranje naina rada u biznis planu olakavaju Vam stvarno sprovoenje poslovne ideje;

Radi prikupljanja sredstava Biznis plan je Va najvaniji adut koji Vam pomae da svojim potencijalnim donatorima i investitorima pokaete da je Vaa ideja dobra i zato treba da je podre;

Radi poveanja efikasnosti i efektivnosti biznis planiranja Biznis plan predstavlja poetni plan koji se naknadno ispravlja i prilagoava novim trinim okolnostima. Lake je ispraviti plan nego raditi bez plana ili planirati od poetka;

Radi uvoenja novih partnera Biznis plan je osnovni dokument koji ete koristiti u razgovoru sa potencijalnim partnerima. Ozbiljnost plana ukazuje na Vau ozbiljnost u pogledu realizacije ideje/projekta.

Preduzee moe da uspe i bez biznis plana, ali to je obino rezultat spleta okolnosti. Uspean preduzetnik se nikada ne oslanja iskljuivo na sreu.

17IIUvod u socijalnopreduzetnitvo

ta je socijalno preduzee?

Socijalno preduzetnitvo je drugaiji nain poslovanja.

Socijalno preduzee je preduzee koje posluje u drutvene svrhe. Drutveni ciljevi poslovanja podjednako su vani kao i trine aktivnosti, to se esto naziva double bottom line dvostruki krajnji rezultat. Kao i svako drugo preduzee, i socijalno predu-zee je usmereno na stvaranje prihoda svojim uestvovanjem na tritu, ali njegova posebnost proistie iz naina na koji koristi svoj profit sa ciljem ostvarivanja pozitivnih efekata na drutvo, lokalnu zajednicu i prirodnu sredinu.

To se postie na razliite naine: zapoljavanjem osoba koje su inae izostavljene sa trita rada; ulaganjem profita u zajednicu; ulaganjem u zatitu ivotne sredine; pruanjem neophodnih usluga ranjivim pojedincima koji ih u suprotnom nemaju na raspolaganju, itd. Upravo je ova kombinacija trinih i drutvenih ciljeva ono to je doprinelo da socijalna preduzea danas postanu jedna od najaktuelnijih i najuzbudljivijih tendencija irom sveta.

,,Socijalno preduzetnitvo je poslovanje koje ini dobra dela. Svrha preduzetnitva postaje ostvarivanje maksimalne koristi za ljude, a ne maksimiziranje profita. Ljudi koji pokreu socijalno preduzee nisu samo preduzetnici koji stvaraju novu vrednost, nego i ljudi koji reavaju drutvene probleme. Osnovna karakteristika socijalnih preduzea jeste da ostvaren profit ostaje preduzeu i slui za proiri-vanje delatnosti i poboljanje poslovanja. Jedno od osnovnih naela je da se u ovim preduzeima radi sa zadovoljstvom. Sve ovo ukazuje da je mnogo toga potrebno da bi se neko bavio socijalnim predu-zetnitvom, ali jedno je sigurno - ova preduzea proizvode reenja za probleme koje drutvo nije uspelo da rei. Upravo zbog toga celo drutvo mora da pomogne da se socijalno preduzetnitvo uspeno razvije i u Srbiji.

Mirjana aki Samostalna struna saradnica Sektor komunikacija Erste Bank a.d. Novi Sad

1918

Bottomline je termin koji se u rauno-vodstvenom argonu odnosi na krajnji finansijski rezultat (profit), koji se uzima kao jedini kriterijum za merenje uspeha preduzea. Za razliku od ovog uobiaje-nog pristupa merenju uspeha preduzea na osnovu finansijskog rezultata, Double i Tripple Bottom Line su termini koji se koriste u socijalnom preduzetnitvu, a odnose se na merenje kako finansijskog, tako i drutvenog i ekolokog uticaja koje preduzee ostvaruje:

Double bottom line Dvostruki krajnji rezultat I socijalno preduzetnitvo i poslovno pla-niranje podrazumevaju odreenu termi-nologiju i specifian nain izraavanja. Gde god je bilo praktino, nastojali smo da objasnimo znaenje specifinih jezikih izraza na koje biste mogli da naiete tokom ovog procesa.

Ko su socijalni preduzetnici?

Uverenje da su socijalni preduzetnici osobe koje pokreu i vode socijalna preduzea vrlo je ogranieno. Socijalni preduzetnici su vie od toga; to su pojedinci koji nude inovativna reenja za najaktuelnije dru-tvene probleme. Oni su ambiciozni i uporni u elji da doprinesu irenju novih ideja zarad opteg dobra. Ne preputajui vladi ili poslovnom sektoru bavljenje drutvenim potrebama, ovi pojedinci pronalaze modele koji dobro funkcioniu i reavaju proble-me tako to menjaju sistem, ohrabrujui drutvo da preduzme konkretne korake.

Socijalni preduzetnici istovremeno su i vizionari i krajnji realisti vie od svega zanima ih praktinost njihove vizije. Ideje socijalnih preduzetnika uvek su razumljive, jasne, etine, i podrazumevaju angaovanje velikog broja ljudi koji zastupaju istu ideju i delaju u skladu sa njom. Drugim reima, svaki socijalni preduzetnik je podstica-jan za svoje okruenje, nosilac promene i motivator irokih masa on je uzor koji pokazuje da graanin koji kanalie svoju strast u delo moe da uradi gotovo sve. Ne postoji nita monije od nove ideje u rukama izuzetnog socijalnog preduzetnika.

Socijalno preduzetnitvo u svetu i kod nas

,,Pre samo dve godine javnost u Srbiji nije ni poznavala sintagmu ,,socijalno preduzetnitvo". Ve danas se svuda su-sreemo ne samo sa ovim pojmom, ve i

sa sve vie organizacija i pojedinaca koji veruju da je mogue poslovanje na jedan humaniji nain. Iako su oni u praksi ve uveliko socijalni preduzetnici, svima su neophodni konkretni, jasni i pregledni saveti o tome kako pokrenuti, i bitnije, kako odrati jedno socijalno preduzee. U tom smislu, prava je srea to ih mo-ete nai u Vodiu koji je pred Vama. Mnoge lanice SENS-a su ve prole neke od koraka opisanih u Vodiu. Dru-gima tek predstoje. U svakom sluaju, nadamo se da e Vam ovaj tekst dosta ukazati na poetne izazove i probleme, ali i ojaati u elji da se bavite socijal-nim preduzetnitvom.

Gordan Velev Koordinator mree socijalne ekonomije Srbije - SENS

Ekonomske organizacije sa socijalnim ciljevima imaju dugu tradiciju u svetu i Evropi. Dobrotvorna udruenja datiraju jo iz srednjeg veka, a poljoprivredne za-druge, kreditne unije, uzajamna drutva, zadubine i fondacije postoje u razliitim oblicima kroz vekove. Interes za socijalno preduzetnitvo se najee javlja kada drava i poslovni sektor nisu u stanju da sami odgovore na izazove pred kojima se nalaze. U Zapadnoj Evropi se socijalna preduzea pojavljuju krajem 1970-ih, kada se ovaj region suoio sa problemima rastu-ih nejednakosti i socijalne iskljuenosti.

Iako ideja o socijalnom poduzetnitvu po-stoji ve jedan vek, tek je sada, sa ubrza-nim razvojem globalizacije, ona dobila na znaaju. Veliko interesovanje za socijalna preduzea u savremenom drutvu poiva na njihovom kapacitetu da prue inovativna reenja za ekonomske i drutvene probleme. Zapoljavanje, smanjenje siromatva i uklju-ivanje ugroenih grupa to su osnovni razlozi za osnivanje socijalnog preduzea.

Na prvi pogled, socijalna preduzea moda lie na humanitarne organizacije. Meutim, ona to nisu. Socijalna preduzea nastoje da svojim radom zarade novac i ostvare profit, kao i bilo koje drugo preduzee. Ono to

Ali mi smo neprofitno udruenje! Ne bi trebalo da zaraujemo novac!

Generacije socijalnih preduzetnika na-uene su, na osnovu sopstvenog i tueg iskustva, da imaju veliko nepoverenje prema novcu, biznisu i kapitalu. Razvili smo uverenje da je novac zlo. Odrastite. Novac je bezvredan sam po sebi; ono to mu daje vrednost jeste to kako ga koristimo. Va zadatak je da izvuete to vie moete iz novca, kako biste mogli

da ostanete u poslu, da zaposlite one kojima je to neophodno, da isplaujete dobre plate svojim zaposlenima ili do-prinesete osnaivanju svoje zajednice. Pohlepa ne moe biti dobra, ali novac moe. U svakom sluaju, nema nieg glamuroznog u siromatvu. Izaite na trite, uzmite svoj deo kolaa a zatim ga podelite sa drugima. To su pravila igre i ako vam se ne dopadaju nemojte ni da zapoinjete igru.

Najei razlog neuspeha socijalnih preduzea

Novi socijalni preduzetnici: uspeh, izazov i pouke pokretanja neprofitnog preduzea,Jed Emerson, Fay Twersky.

1. Double Bottom Line merenje finan-sijskog rezultata i uticaja na drutvo (socijalnog uticaja);

2. Tripple Bottom Line merenje socijal-nog, ekonomskog i ekolokog uticaja koji socijalno preduzee ostvaruje. Ovaj koncept je poznat i pod skraenicom 3P: People, Profit, Planet, odnosno ljudi, profit, planeta.

ih sutinski razlikuje od drugih preduzea jeste nain na koji rade i nain ulaganja ostvarenog profita: profit se ponovo in-vestira sa ciljem da se uradi neto dobro.

2120

Ona nude alternativan pristup ogranienoj ideji prostog uveavanja profita. Osnovu ovog novog poslovnog modela za 21. vek ine pravinost, demokratinost, drutvena i ekoloka odgovornost ali se istovre-meno zadravaju i dobre strane trine ekonomije, gde svako moe slobodno da trguje na osnovu zakona ponude i tranje i otvorene konkurencije.

Mnoge vlade obratile su posebnu panju na ove inicijative na primer: socijalne kooperative u Italiji, inicijativa ekonomije zasnovane na solidarnosti u Francuskoj, socijalna ekonomija u Danskoj, brojne mi-krokreditne organizacije koje su se pojavile u celom svetu. Civilno drutvo najee je pokreta ovih inicijativa, ali priroda i stepen njihove institucionalizacije zavise od kulturnih specifinosti svake zemlje.

Neki od razloga sve vee zastupljenosti socijalnih preduzea u svetu

Koalicija za razvoj socijalnog preduzetnitva

Nedavna ekonomska kriza Drutvo je u potrazi za razliitim, boljim na-inima poslovanja: za poslovanjem za dobrobit planete i ljudi;

Ekonomski uspeh socijalnih predu-zea Koja su nastavila da rastu i da se razvijaju uprkos recesiji;

Rastua tenja organizacija civil-nog drutva da u budunosti budu odrive tako to e se baviti nekom komercijalnom aktivnou;

Sve prisutnija svest i interes potro-aa za to kako njihovi izbori pri kupovini utiu na druge. Ljudi ele

Koalicija za razvoj socijalnog pre-duzetnitva je mrea organizacija posveenih unapreenju i razvoju socijalnog preduzetnitva u Srbiji.

Koaliciju su pokrenule organizacije koje su kroz svoje dosadanje aktivnosti i programe na razliite naine otvorile ovu temu i postigle izvesne rezultate, a prepoznaju znaaj udruivanja poje-dinanih napora za razvoj i implemen-taciju ovog koncepta u Srbiji.

Misija Koalicije je da udruivanjem kapaciteta i resursa lanice zajedniki rade na stvaranju stimulativnog okrue-nja za razvoj socijalnog preduzetnitva i podizanju svesti kljunih aktera o znaaju ovog koncepta za ekonomski napredak i odrivi razvoj drutva u ce-

Socijalna preduzea danas ine vaan se-gment svetske i evropske ekonomije ovaj sektor zapoljava 11 miliona ljudi u Evropi, to je oko 6,7% zaposlenih u EU. Samo ko-operative kao oblik socijalnog udruivanja, kojih je u EU registrovano 240 hiljada, zapoljavaju direktno 4,7 miliona ljudi i

imaju 143 miliona lanova. Istovremeno, zdravstvene i usluge socijalne zatite koje prua socijalna ekonomija obuhvataju 120 miliona korisnika. Zbog vrednosti koje stvaraju u drutvu, u brojnim evropskim zemljama socijalna preduzea imaju i odre-ene fiskalne beneficije.

U pogledu finansiranja, socijalna preduzea su dobila prioritet u okviru regionalne po-litike EU. Oko 90 miliona evra namenjeno je za novi socijalni finansijski instrument kojim e EU pomoi otplatu duga i nova ulaganja socijalnih preduzea u periodu 20142020. Novac e biti operativan od 2014, a obezbeen je iz Evropskog socijal-nog fonda i Evropskog regionalnog fonda za razvoj.

Za razliku od zemalja Zapadne Evrope, srpska javnost se sa konceptom socijalnog preduzetnitva upoznala tek nedavno.

U prethodnih nekoliko godina i u naoj zemlji su napravljeni znaajni koraci sa ciljem razvoja ovog modela preduzetnitva: realizovano je nekoliko istraivanja i prvo mapiranje ovih organizacija u Srbiji (UNDP, EPuS, Grupa 484), odran je niz konferencija i okruglih stolova o perspektivi razvoja socijalnog preduzetnitva, realizovano je nekoliko programa edukacije i podrke razvoju socijalnih preduzea, pokrenuta je prva nacionalna mrea socijalnih preduzea SENS, osnovana je Koalicija za razvoj soci-jalnog preduzetnitva, a u toku je i dono-enje Zakona o socijalnom preduzetnitvu.

lini, kako bi se ustanovili odgovarajui zakonski okviri i odrivi mehanizmi finansiranja socijalnih preduzea. Cilj je da kroz razliite edukativne i mentor-ske programe Koalicija radi na jaanju kapaciteta postojeih i izgradnji kapa-citeta novih socijalnih preduzea, ime bi se poveale prilike za zapoljavanje i socijalnu inkluziju marginalizovanih grupa. Jedan od prioriteta Koalicije jeste i uspostavljanje partnerstava sa relevantnim drutvenim subjektima dravom, lokalnim i meunarodnim organizacijama civilnog drutva i pri-vatnim sektorom u cilju ubrzanja rada na ispunjenju predvienih ciljeva.

Osnivai Koalicije su: Balkanski fond za lokalne inicijative, Evropski pokret u Srbiji, Grupa 484, Inicijativa za saradnju i razvoj Srbija i Smart kolektiv.

da znaju odakle dolaze proizvodi koje kupuju, da li su imali negativan uticaj na drutvo ili ivotnu sredinu dok nisu doli do njih, kakvi su uslo-vi rada za one koji su uestvovali u proizvodnji;

Sve vie ljudi eli da zna kako moe da iskoristi svoju kupovnu mo da doprinese da svet bude bolje mesto za ivot;

Poslovni sektor traga za novim nai-nima kako da doprinese drutvenim promenama Za mnoge kompanije volontiranje i filantropske aktivnosti vie nisu dovoljne.

22

SENS je Mrea socijalne ekonomije Srbije jedina nacionalna mrea koja okuplja socijalna preduzea.

Mrea nastoji da lanicama obezbedi edukaciju, strune savete i promociju u svim fazama pokretanja i voenja biznisa, sa ciljem da socijalna predu-zea postanu jaa, vidljivija i uticajnija. SENS mrea je osnovana 2011. godine od strane Grupe 484, uz podrku ita-lijanske UniCredit fondacije koja ima dugu tradiciju finansiranja i pomaga-nja sektora socijalnog preduzetnitva irom Jugoistone Evrope.

SENS danas okuplja 30 lanica iz cele Srbije, u koje se ubrajaju udruenja graana, preduzea za profesionalnu rehabilitaciju osoba sa invaliditetom, drutva sa ogranienom odgovornou i zadruge.

Umreavanjem ljudi i ideja SENS do-prinosi stvaranju novih zajednikih strategija za razvoj socijalnog predu-zetnitva, tako to povezuje socijalna

preduzea u Srbiji i regionu, pro-moviui socijalna preduzea u iroj javnosti i podiui svest o njihovom znaaju. Pored toga, SENS prua svojim lanicama najrelevantnije informa-cije iz polja socijalnog preduzetni-tva, obrazovne materijale, edukaciju u oblasti poslovanja, kao i studijska putovanja u zemlji i inostranstvu. Za socijalna preduzea od posebnog je znaaja poslovna i razvojna podrka koju im mrea obezbeuje kroz obuku i usluge specijalizovanih savetnika, kao i pomo pri obezbeivanju novih izvora finansiranja u Srbiji.

lanstvo u SENSu je otvoreno za sva socijalna preduzea, besplatno je, kao i mogunost prezentacije lanica na sajtu. Na taj nain, socijalna preduzea imaju mogunost da se promoviu kod potencijalnih kupaca njihovih proizvo-da i korisnika njihovih usluga.

www.sens.rswww.sens.rs

I pored toga, u Srbiji jos uvek nedostaje odgovarajui pravni okvir, kao i admini-strativne beneficije i poreske olakice koje bi pojednostavile funkcionisanje ovih pre-duzea. Osim nepostojanja zakona koji bi kompletno regulisao ovu oblast i nedostat-ka finansijskih sredstava, veliki problem predstavlja i nedostatak preduzetnikih sklonosti i odgovarajuih znanja i vetina za samostalan nastup na tritu. Potencijalni socijalni preduzetnici suoeni su sa mnogo-brojnim izazovima: Gde i kako da pronaem

poetna sredstva za pokretanje soocijalnog preduzea? Kako da osiguram odrivost svog preduzea? Kako da poveam sopstvene kapacitete i trinu orijentisanost? Gde da naem potrebnu podrku? Svesni smo da nemate na raspolaganju mnogo odgovora. Ali, vodei se pozitivnim promenama koje su obeleile period za nama, elimo da ohrabrimo sve Vas koji ste zainteresovani za socijalno preduzetnitvo da oslanjajui se na uspene primere iz sveta zajedno kreiramo bolje drutvo.

25

Proces poslovnog razvoja socijalnog preduzea

III,,Najbitnije je da verujete u sebe i ono to radite! Naoruajte se upor-nou i sprovedite Vau poslovnu ideju, jer sav napor se isplati samo ako idete do kraja."

Branislava SelakoviSamostalna struna saradnica Sektor upravljanja rizicima Erste Bank a.d. Novi Sad

ta je to poslovno planiranje?

Postoji 7 kljunih faza u procesu poslovnog planiranja koje jedna organizacija neizostavno mora da proe na svom putu ka pokretanju socijalnog preduzea.

Vodi detaljno istrauje svaku fazu ponaosob, posveujui po jedno poglavlje svakoj od njih. Mada svaka faza obuhvata niz zasebnih elemenata, sve su one meusobno povezane; neke od njih zahtevae da ste odgovorili na ili bar razmislili o odreenim pitanjima koja su postavljena tokom prethodne faze.

27

PriMEr Proces poslovnog planiranja: Smart kolektiv

Poslovno planiranje

Prv

i ko

rak:

D

rugi

kor

ak:

Za uputanje u poduhvat kakav je pokretanje socijalnog preduzea bila je potrebna itava godina planiranja, razmiljanja i istraivanja, u toku koje su dve osobe iz naeg tima, uz stal-ne konsultacije sa drugim lanovima organizacije, intenzivno radile na pri-kupljanju i analiziranju relevantnih informacija. Pokretanje biznisa bilo koje vrste, pored toga to moe biti uzbudljivo, uvek je iscrpljujue, a ono to najee potcenjujemo je vreme potrebno za realizovanje tog procesa.

,,Morate biti spremni na to da ete, moda, nekada udariti u zid i da ete morati da krenete ispoetka ukoliko Vaa prva ideja ne upali. Nita nije zna-ajnije od linog angaovanja morate sami da obiete potencijalne lokacije za svoje preduzee, da se upoznate sa konkurencijom na terenu i vidite na koji nain ona posluje, da pregovarate sa dobavljaima i partnerima a za sve

to potrebno je vreme. U izradu biznis plana uloili smo vie od etiri me-seca, a ono to smo dobili je tek prva verzija nae vizije, koja je zahtevala jo dodatnog rada i razmiljanja da bismo bili potpuno zadovoljni i da bismo ade-kvatno odgovorili na sva potencijalna pitanja. Ono to je sigurno je da e se stvari menjati u toku samog procesa razvoja ideje, pisanja biznis plana i pokretanja preduzea, a posebno kada Vae preduzee pone samostalno da posluje - Vaa poslovna ideja, biznis plan i Vae preduzee moraju se razvijati u istom smeru. Budite spremni na to da ete morati, moda ne svojom krivicom, da pomerate predviene vremenske rokove, da kasnite sa planovima ili ak razmatrate ideje koje Vam na poetku procesa nisu bile bliske.

Ljubica MarinoviSmart kolektiv

Krenite u pravom smeru!

Dob

ro r

azra

dite

ide

ju!

Tes

tira

jte

idej

u u

pra

ksi!

Faza 1: Razmislite ta

Vas motivie. Da li imate dobru biznis ideju?

Faza 2: Procenite svoju

organizacionu ku-luturu i kapacite-te. Da li ste skloni

riziku?

Faza 4: Testirajte svoju ideju. Da li je

Vaa ideja odriva?

Faza 7: Pokretanje socijal-

nog preduzea - kako zapoeti?

Faza 6: Biznis plan konano!

Da li su sve neop-hodne informacije

spremne?

Faza 5: Uradite studiju

izvodivosti. Ko su Vai konkurenti?

Imate li marketing strategiju?

Faza 3: Procenite spoljne faktore. Kako ete

postii uravno-teenost ciljeva i

prihoda?

2928

Razrada ideje

1. Motivacija

,,Budite hrabri i odvani! Dajte ansu svojoj ideji da poraste vie i od Vas samih, jer kroz nju raste zajednica, ljudi oko vas...

Sonja JovanoviAssistant Director/Human ResourcesErnst&Young d.o.o. Beograd

Zato je vano da jasno definiete svoju motivaciju?

Jedna od najznaajnijih lekcija koju smo nauili prolazei kroz ovaj proces jeste da je neophodno jasno definisati svoju motivaciju za pokretanje socijalnog preduzea. Vaa od-luka da pokrenete socijalno preduzee mogla bi, na primer, biti motivisana potrebom da pronaete dodatni izvor finansiranja da biste premostili finansijski problem. Socijalno preduzetnitvo danas uiva veliku popu-

larnost upravo zato to se smatra najboljim sredstvom da se to postigne.

Imajui to u vidu, vrlo je vano da znate pravi razlog zato Vaa organizacija eli da pokrene socijalno preduzee. Pre nego to krenete ovim putem, zapitajte se: ta Vas pokree?

Vai motivi?

Moe postojati niz faktora koji su Vas doveli do toga da uzmete u razmatranje pokretanje socijalnog preduzea. Zapravo, ne postoji jedna ispravna ideja, motivacija, niti ispravna polazna taka za organizaciju koja se uputa u ovaj proces. Meutim, od kljunog je znaaja da budete jasni u vezi sa socijalnom svrhom svog budueg preduzea, jer e Vas upravo ta socijalna dimenzija razlikovati od drugih preduzea koja se oslanjaju na standardne poslovne modele.

Na primer, Vaa organizacija moda ima svoju misiju koja glasi:

Pruanje visokokvalitetne socijalne zatite ugroenim grupama, poveavanje zaposlenosti ugroenih ljudi ili razvoj zajednice, a Vi vidite socijalno preduzee kao na-

PriMEr Drutvena svrha i motivacija: Smart kolektiv

elimo da na sopstvenom primeru, organizacije Smart kolektiv, poka-emo kako su naa socijalna svrha i motivacija oblikovale proces razvoja socijalnog preduzea.

Smart kolektiv je organizacija koja na-stoji da doprinese drutvenom razvoju redefinisanjem i inovativnom upotre-bom postojeih biznis reenja, koja e omoguiti drutvu da se na odriv i efikasan nain nosi sa sve brojnijim i sloenijim izazovima. U tom smislu, sam razvoj socijalnog preduzetnitva je jedna od sutinskih misija Smart kolektiva.

Motivacija za pokretanje drugog1 soci-jalnog preduzea Dobra torba proistekla je iz elje da pomognemo enskim udru-enjima irom Srbije da ponu da poslu-ju kao socijalna preduzea i obezbede svojim lanicama mogunost da rade i ostvare dodatne prihode. Verovali smo da moemo da obezbedimo posao ovim teko zapoljivim, a esto i na druge

in da ostvarite svoju misiju. To su dobre polazne take.

Razmislite o tome da li bi i Vaa organi-zacija mogla da primeni slian pristup:

Da li ste jasno definisali svoju motivaci-ju za pokretanje socijalnog preduzea?

Na koje potrebe elite da odgovorite i koji su Vai primarni ciljevi? Da li

moete da ih poreate po vanosti ? Kakav iri drutveni uticaj elite da

ostvarite?

Najbolje je utvrditi jedan jasan pokretaki motiv za pokretanje socijalnog preduzea. Ako je potrebno, ostale faktore poreajte prema vanosti. Ovo e biti znaajno ka-snije u procesu, ukoliko doete u situaciju da morate da menjate svoje planove.

naine ugroenim kategorijama ena.Da bismo u tome uspeli, morali smo da uzmemo u obzir potrebe trita i procenu izvodivosti nae biznis ideje, ali pri donoenju svake kljune odluke nismo zaboravljali da se vratimo na svoju poetnu motivaciju kao polaznu osnovu svog poduhvata.

Definisali smo nekoliko kriterijuma koje smo iznova preispitivali u svakoj od faza kroz koje smo prolazili:

Da li preduzee nudi radno okruenje u kome e ene eleti da rade? Da li moemo da stvorimo vie mogunosti za zapoljavanje u okviru preduzea? Da li rad u naem preduzeu promovie ravnopravnost, poveava zapoljivost i smanjuje socijalnu izolovanost? Da li moemo da obezbedimo fleksibilno i motiviue radno okruenje i priliku za ulaganje u razvoj kapaciteta enskih udruenja?

Ovih nekoliko pitanja pomoglo nam je vie puta da donesemo ispravne odluke, i ona predstavljaju nau referentnu taku na koju se vraamo s vremena na vreme, tokom procesa poslovnog planiranja.

Vie o prvom socijalnom preduzeu Liceulice koje je pokrenuo Smart kolektiv pogledajte na strani 67 ovog Vodia.

1.

Iako moda ve imate jasnu biznis ideju, podjednako je vano da jasno definiete svoju motivaciju za pokretanje socijalnog preduzea. Evo nekoliko elemenata koje treba da uzmete u obzir:

Zato elite da pokrenete socijalno preduzee?

Da li dovoljno znate o socijalnom preduzetnitvu?

Koje su alternativne mogunosti za Vau organizaciju?

Kako ete osigurati da Vae zaintere-sovane strane budu ukljuene?

Da li imate dobru biznis ideju?

3130

Ako Vaa organizacija ve ima definisanu misiju, ona moe pred-stavljati dobru polaznu taku za definisanje pokretakog motiva za razvoj socijalnog preduzea.

Vae socijalno preduzee trebalo bi, takoe, da ima jasno definisanu misiju, kao i viziju i vrednosti. Omoguite i drugim saradnicima u procesu razvoja socijalnog preduzea da uestvuju u kreiranju njegove misije.

Uradite detaljniji opis vetina i kvaliteta svog tima, kao i svojih sop-stvenih. Potencijalne donatore i investitore esto interesuje ko ste Vi i da li ste sposobni da vodite biznis, podjednako kao to ih interesuje Vaa poslovna ideja i Va trini potencijal.

Koliko ste strastveni u vezi sa svojom idejom?

Uspena socijalna preduzea pokrenuli su ljudi sa velikom strau za onim to rade. Da li je to sluaj i sa Vama?

Vi ste moda izvrni direktor ili ste za-dueni za prikupljanje sredstava u Vaoj organizaciji ili ste angaovani sa ciljem da pokrenete socijalno preduzee. Ili ste neko ko je uoio potencijalnu biznis ide-ju za svoju organizaciju i nastoji da je sprovede. To zapravo nije vano. Ono to je vano jeste da imate strast, pokretaki motiv i odlunost da pokrenete preduzee,

Upitnik Razmislite o tome ta Vas motivie? Da li imate preduzetnike sposobnosti za pokretanje socijalnog preduzea?

Da li elite da upravljate preduzeem? Da li imate jak pokretaki motiv i

samopouzdanje da nastavite ovim putem? Da li volite izazov? Da li ste u stanju da donosite odluke? Da li ste realni u vezi sa svojim sposobnostima?

Da li ste dovoljno fleksibilni da moete da uite na grekama? Da li ste spremni za naporan rad? Da li sluate savete? Da li u potpunosti razumete rizike? Da li ste dovoljno odluni i spremni da ne odustajete kada

stvari postanu zaista teke? Da li je za Vas promena uzbudljiva? Na koji nain Vae vrednosti utiu na ono to elite da postignete

pokretanjem i upravljanjem socijalnim preduzeem? Da li imate jasan drutveni cilj? Da li imate punu podrku svojih kolega i Upravnog odbora? Da li moete da motiviete druge i preuzmete lidersku poziciju?

Ukoliko niste dali potvrdne odgovore na sva navedena pitanja, ne brinite! Dobro je ako ste bar prepoznali ona polja na kojima ste jai, i ona na kojima ste slabiji. Deo Vaeg linog razvojnog procesa bie

Da li imate dobru biznis ideju?

Ne postoji arobni tapi kojim se dolazi do biznis ideje. Da postoji, mi bismo ga ve iskoristili!

Moda Vi ili Vaa organizacija ve imate biznis ideju ili vidite svoju priliku na tri-tu. Moda imate oseaj da postoji neto ime se ve bavite, a to biste u budunosti

da biste na taj nain ostvarili socijalni cilj koji Vas motivie.

Iako su socijalni preduzetnici nosioci pro-mena, i oni sami uviaju da ne mogu da ostvare svoje snove samostalno, ve da je neophodno da imaju viziju, harizmu, odlunost, snalaljivost, posveenost i motivaciju da inspiriu druge da im se pridrue.

Ovaj upitnik e Vam pomoi da razmislite o svojoj motivaciji, osobinama i vrednostima.

upravo da radite na svojim slabostima i da gradite tim koji e imati snage koje se dopunjuju sa Vaima, to e Vam u velikoj meri pomoi da razvijete socijalno preduzee.

mogli da naplatite. Ovo je mogui motiv Vae organizacije za pokretanje socijalnog preduzea.

Mogue je, isto tako, da vidite socijalno preduzetnitvo kao nain da postignete odr-ivost svoje organizacije. Moda nastojite da sa donacija preete na poslovne ugovore.

3332

ta znate o socijalnom preduzetnitvu?

Socijalno preduzee ima mnoge iste ka-rakteristike kao i klasino preduzee, ali meu njima postoje neke kljune razlike.

Kada kontaktirate potencijalne donatore i investitore, morate da objasnite prirodu

Upitnik Preispitajte svoju biznis ideju

Po emu se socijalno preduzee razlikuje od drutveno odgovorne kompanije?

Da li ste spremni da se upustite u profitnu delatnost na tritu?

Da li znate ko su Vai kupci i/ili klijenti? Da li znate trinu vrednost svog proizvoda ili usluge? Da li ste razmiljali o tome kako ete ubediti kupce da

kupuju od Vas, a ne od Vaih konkurenata?

Najjednostavnije reeno, drutveno odgo-vorne kompanije nastoje da umanje tetne uticaje koje njihovo poslovanje ima na drutveno i prirodno okruenje. Za razliku

Razmiljanje o elementima koji se odnose na trite je neophodno ukoliko elite da pokrenete socijalno preduzee. Dobro razmislite da li elite da se upustite u

Dobra biznis ideja mora da bude ukorenjena u trinoj realnosti.

Da, socijalno preduzee... Ne, socijalno preduzee...

Ima trostruke ciljeve - drutveni i ekoloki ciljevi su podjednako vani kao i trini ciljevi.

Zarauje novac prodajom proizvo-da ili usluga na tritu.

Dugorono, samostalno pokriva svoje trokove (iako mu je, kao i u sluaju bilo kog preduzea, potrebna poetna podrka).

Ulae bar polovinu profita u svoju drutvenu misiju.

Nije iskljuivo trino orijentisano.

Ne postoji zato da bi stvaralo profit svojim vlasnicima.

Dugorono se ne oslanja na vo-lontiranje i donacije (za razliku od, na primer, humanitarnih or-ganizacija).

Ne postoji zato da bi svoje vlasnike uinilo veoma bogatima.

Kakva god da je Vaa poetna motivacija, kljuno je da svoj fokus usmerite ka tritu.

Za dobru biznis ideju najvanije je da je zasnovana na realnom stanju na tritu. Vaa poetna motivacija moda je drutve-no orijentisana, ali kada je re o poslovnoj ideji ne zaboravite da ete kasnije tokom procesa moda morati da je menjate ili sasvim odbacite ukoliko ne postoji odgo-varajue trite za nju.

Nemojte biti suvie vezani samo za jednu polaznu taku u razvoju biznis ideje. Do-

zvolite sebi slobodu u razmiljanju!

Ne dozvolite da Vas Vaa ideja ponese u ovoj fazi. Za sada je dovoljno da proverite da li se ona poklapa sa Vaom motivacijom za pokretanje socijalnog preduzea.

Da li se poklapaju? Da? Odlino. Sada ste spremni da razvijete tu ideju. Ukoliko se ne poklapaju, ili postoji konflikt interesa izmeu drutvenog i poslovnog cilja, po-novo proverite svoju motivaciju da biste se uverili da jasno znate ta elite da po-stignete.

svog socijalnog preduzea, a moda i kako se ona razlikuje od prirode privatnog pre-duzea. Da bismo Vam u tome pomogli, navodimo neke od kljunih karakteristika socijalnog preduzea:

od toga, socijalna preduzea su pokrenuta sa primarnim ciljem da ostvare pozitivan uticaj na ljude i planetu.

poslovne aktivnosti: prodaju proizvoda ili usluga kupcima na tritu. Najpre se upoznajte sa poslovnom terminologijom!

3534

razmotrite svoje opcije pravni aspekti socijalnog preduzetnitva

,,Imajui u vidu da je socijalno preduzetnitvo za nae prili-ke jo uvek novina, ovaj Vodi bie dobar podstrek i strunoj javnosti za sve sledee publikacije koje e se detaljnije baviti pojedinim segmentima socijalnog preduzetnitva, naroito pravnim okvirom i u dogledno vreme doprineti tome da se donese i neophodna zakonska regulativa, po uzoru na evropske zemlje.

Laura Fodor Agoton, dipl. mat.Finansijski konsultantDirektorLFA Business Consulting D.O.O. Novi Sad

Jedna od kljunih oblasti kojom morate da se bavite jesu svakako pravno-normativni aspekti osnivanja, poslovanja i razvoja socijalnog preduzea. Razvoj socijalne ekonomije uopte, kao i uspeh konkretnog socijalnog preduzea u velikoj meri zavise od pravnog okvira odreenog razliitim propisima.

U razvijenim dravama EU, zakonom je regulisan postupak osnivanja i registra-cije socijalnog preduzea, pobrojane su delatnosti kojima se ono bavi, posebnim normama ureena je vlasnika struktura, knjigovodstvo, zapoljavanje, kontrola nad poslovanjem itd. U nekim zemljama postoje i pravni oblici posebno namenjeni socijalnim preduzeima. Tamo gde to nije sluaj, socijalna preduzea preuzimaju neki od postojeih pravnih oblika, prila-goavajui ih u meri u kojoj to propisi dozvoljavaju. Tako u Srbiji postoji nekoliko naina na koje moete registrovati socijalno preduzee. Primeri iz prakse pokazuju da

se socijalna preduzea, u zavisnosti od vrste delatnosti, najee registruju kao: zadruge, udruenja graana i drutva sa ogranienom odgovornou.

Bilo bi korisno da se to vie informiete o pozitivnoj pravnoj regulativi, da biste bili u mogunosti da izabere adekvatan oblik preduzea. Postupak odabira pravog oblika preduzea moe biti komplikovan i moda e zahtevati dodatne informacije, kako biste napravili pravi izbor.

U pravnom sistemu nae zemlje, koncept socijalnog preduzetnitva jo uvek nije na adekvatan nain prepoznat. Ne postoji sistemski zakon koji bi na jednom mestu regulisao socijalno preduzetnitvo, te je nuno uzeti u obzir vie razliitih zako-na. Kao najvanije, izdvajamo: 1) Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapolja-vanju osoba sa invaliditetom; 2) Zakon o udruenjima; 3) Zakon o privrednim dru-tvima i 4) Zakon o zadrugama; 5) Zakon o zadubinama i fondacijama.

Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom (Slubeni glasnik RS, br. 36-09)

Zakon o udruenjima (Sl. Glasnik RS, br. 51/09)

Zakon o privrednim drutvima (Sl. Glasnik RS br. 125-04)

Ovaj zakon predvia da posebni oblici zapoljavanja i radnog angaovanja osoba sa invaliditetom mogu biti organizovani kao socijalno preduzee. Socijalno preduzee odreeno je kao privredno drutvo koje se osniva za obavljanje delatnosti koja je usmerena na zadovoljavanje potreba osoba sa invaliditetom, i koje nezavisno od ukupnog broja zaposlenih zapoljava najmanje jednu osobu sa invaliditetom. Takoe, propisano je i da socijalno preduzee posluje u skladu sa propisima o privrednim drutvima. Zakonom se propisuje da deo svojih ostvarenih prihoda preduzee mora da investira u integraciju sopstvenih korisnika u drutvo i poboljanje njihovog ivotnog standarda, uslova rada i radnih vetina, a da pritom zakonom nije definisano o kom procentu prihoda je re.

Zakon o udruenjima propisuje da se udruenje moe osnovati radi ostvarivanja ili unapreenja bilo kojeg zajednikog ili opteg cilja ili interesa, koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom. Udru-enje se ne moe osnovati u cilju sticanja dobiti, jer bi to bilo u suprotnosti sa samom definicijom udruenja kao nedobitne (ne-profitne organizacije). Meutim, to ne znai da udruenje ne moe neposredno obavljati privrednu delatnost kao dopunsku delatnost u cilju sticanja prihoda, kojim se finansiraju osnovni statutarni ciljevi udruenja. Takoe, udruenje moe osnovati privredno drutvo radi obavljanja bilo koje zakonom dozvoljene delatnosti.

Ovaj zakon je vaan izvor prava za socijalna preduzea, jer mnogi drugi propisi upuuju na shodnu primenu odredbi ovog zakona. Ipak, treba imati na uma da po svojoj definiciji privredna drutva imaju isto lukrativne ciljeve (sticanje dobiti). Prema ovom zakonu, drutvo s ogranienom odgovornou (DOO) je privredno drutvo

3736

Zakon o privrednim drutvima (Sl. Glasnik RS br. 125-04) Zakon o zadubinama i fondacijama (Slubeni glasnik RS br 88/10)

Ostali propisi od znaaja za socijalno preduzetnitvo

Zakon o zadrugama (Sl. List SRJ, br. 41/96, 13/98, Sl. List RS, br 1012/2005, 34/2006)

koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica (najvie 50), u svojstvu lanova drutva, radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Za svoje obaveze drutvo s ogra-nienom odgovornou odgovara celokupnom svojom imovinom. lan drutva ne odgovara za obaveze drutva svojom imovinom, osim do iznosa neunetog uloga u imovinu drutva.

Zadubina se ovim zakonom definie kao pravno lice bez la-nova kojem je osniva namenio odreenu imovinu (osnovna imovina) radi dobroinog ostvarivanja optekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji nije zabranjen. Pod fondacijom se podrazumeva pravno lice bez lanova i osnov-ne imovine koje je osnovano radi dobroinog ostvarivanja optekorisnog cilja, a za razliku od zadubine, za osnivanje fondacije nije potrebna nikakva osnovna imovina. Kao i u sluaju udruenja, nema pravnih prepreka da zadubine i fondacije osnivaju privredno drutvo, radi obavljanja privred-ne delatnosti. Sredstva zadubina i fondacija su potencijalni izvor finansiranja socijalnog preduzetnitva.

Zakon o socijalnoj zatiti i obezbeivanju socijalne sigurnosti graana koji naelno omoguava da socijalna preduzea budu licencirani pruaoci specifinih usluga. Ser-visi poput dnevnih boravaka, geronto domaica ili pomoi u kui neraskidivo su vezani za rad socijalnih preduzea, a nova zakonska regulativa u oblasti socijalne zatite e im omoguiti da se ovim delatnostima bave u okviru ireg, institucionali-zovanijeg sistema. Pruanje usluga socijalne zatite od strane privatnih organizacija predstavlja aktivnost koja je u praksi drugih zemalja upravo najea delatnost socijalnih preduzea.

Zakon o volontiranju, ukoliko socijalno preduzee angauje volontore radi smanjenja trokova.

Pored privrednih drutava i preduzetnika, kao privredni su-bjekti u naem pravu pominju se i zadruge, koje se osnivaju i deluju po specifinim (zadrunim) principima. Zadrugu mogu osnovati samo fizika lica, radi ostvarivanja svojih ekonomskih, socijalnih i kulturnih interesa, na principima dobrovoljnosti, solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog uea, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje. Zadruge predstavljaju pravni oblik koji ima najvie zajednikih karakteristika sa socijalnim preduzetnitvom. Za to postoji nekoliko razloga: 1) istorijski: zadruge su omoguavale organizovanje po prin-cipima demokratinosti, jednakih udela i zajednike distri-bucije profita; 2) socioloki: naela zadrugarstva odgovaraju motivima solidarnosti i inkluzivnosti koji su osnova i za socijalno preduzetnitvo.

Nacrt novog Zakona o zadrugama propisuje da socijalne zadruge obavljaju razliite delatnosti radi ostvarenja socijalne, ekonomske i radne ukljuenosti, kao i zadovoljenja drugih srodnih potreba pripadnika ugroenih drutvenih grupa. Socijalne zadruge dune su da deo dobiti koji ostvaruju obavljanjem delatnosti ulau u unapreenje zdravstvene i socijalne zatite, obrazova-nja, zapoljavanja, socijalne, ekonomske i radne ukljuenosti, uslova rada, radnih vetina, ivotnog standarda i zadovoljenja potreba pripadnika ugroenih drutvenih grupa. Pod pripad-nicima ugroenih drutvenih grupa, u smislu ovog zakona, smatraju se lica koja pripadaju drutvenim grupama koje se nalaze u stanju socijalne potrebe, u smislu zakona koji ureuje socijalnu zatitu i obezbeivanje socijalne sigurnosti graana.

Pre nego to donesete konanu odluku o tome koji tip pravne forme ete dati svom preduzeu, potraite pravni savet. Raspitajte se da li postoje osobe koje su specijalizovane za ovu temu.

Kada odaberete pravnu formu za svoje socijalno preduzee, morate jo jednom da proverite da li je sve i dalje usklaeno sa Vaom poetnom mo-tivacijom. Ukoliko jeste, moete da nastavite dalje; u suprotnom, moraete ponovo da preispitate svoju motivaciju za pokretanje socijalnog preduzea.

3938

PriMEr Pravni oblik preduzea: Bioidea sapuni

BioIdea je zanatska radionica koja na tradicionalan nain proizvodi runo raene sapune od prirodnih sirovina i realizuje besplatne radioniarske obuke.

,,Mi smo franizna mrea zanatskih radioni-ca i to je veoma slino zadrunom odnosu. Naa radionica je pokreta mree i prva meu jednakima.

Naa proizvodnja je specifina i kada smo po-kretali posao ispostavilo se da shodno naoj delatnosti moemo da budemo registrovani kao zanatska radionica starih zanata. Po zakonu, stare zanate moe da obavlja samo jedan osniva, a nama to nije odgovaralo, jer smo eleli da ukljuimo to vie ljudi i morali smo da se drugaije organizujemo.

Grupa 484 nam je obezbedila pravni savet advokata: franizni ugovori su bili na pravni izlaz. To je vid pravnog organizovanja koji je dopustiv u domaim okvirima svaka firma

ima pravo franize. Re je o ugovornom odnosu u kom se obukom prenosi tehnolo-gija, potuju se standardi i nivo kvaliteta i, to je veoma bitno, svaka lanica je vlasnik svog rada.

Franiza je besplatna i podrazumeva kom-pletan transfer znanja. Osnova rada prenosi se kroz obuku na novu lanicu franize, odnosno na osobu koja hoe da se ukljui tako to e osnovati svoju radionicu.

Tako smo poeli da pravimo mreu malih radionica baziranih na istim osnovama. Mrea nam omoguava da budemo vidljivi na tritu, da ponudimo ujednaen proizvod, a umreeni i lake dolazimo do sirovina. Cilj je da svako bude vlasnik svog rada i da kroz ugovorni odnos u zajednitvu pomae novim lanicama i tako iri mreu.

Sanida Klari BioIdea sapuni

Da li ste sproveli ,,stejkholder analizu?

Stejkholderi (eng. Stakeholders) su po-jedinci, grupe i/ili institucije koji imaju direktan ili indirektan interes ili uticaj u vezi sa Vaom organizacijom. Pored engleskog termina stejkholderi, koji se u velikoj meri odomaio u srpskom jeziku, koriste se i izrazi interesne grupe ili za-interesovane strane.

Udruenja i organizacije civilnog drutva esto imaju irok krug zainteresovanih strana.

Stejkholder analiza podrazumeva, dakle, identifikovanje svih strana koje mogu imati uticaj na ili interes za Vau organizaciju, i obrnuto, na koje moe uticati funkcionisa-nje Vae organizacije ili poslovanje Vaeg preduzea, na primer: Zaposleni Drava Klijenti/Korisnici usluga/Kupci ira drutvena zajednica Partneri Investitori/donatori Dobavljai Mediji ...

ta ako se neka od Vaih zainteresovanih strana usprotivi ideji da pokrenete socijalno preduzee? Razmislite kako da ih ukljuite u itav proces i pribliite im svoju ideju.

Da li ste sada spremni da zaponete svoj biznis plan?

Mnogo je faktora koji e uticati na Vau motivaciju za pokretanje socijalnog pre-duzea line vrednosti, Vae shvatanje socijalnog preduzetnitva, biznis ideja, pravne implikacije itd. Vano je da budete jasni u pogledu onoga to Vas motivie.

Delovi biznis plana na koje sada moete da odgovorite

Koji je drutveni cilj biznisa koji elite da pokrenete? Koja je drutvena potreba za osnivanjem Vaeg socijalnog preduzea?

Kako e pokretanje socijalnog preduzea da odgovori na tu potrebu?

Koji tip socijalnog preduzea e biti osnovan? Ko su Vae kljune zainteresovane strane?

Poto ste odredili ko su Vae zainteresovane strane, razmislite kako e na njih uticati Vaa ideja da pokrenete socijalno preduzee:

Na koji nain su oni ukljueni u Vau organizaciju?

Koji je njihov interes od pokretanja so-cijalnog preduzea?

Kako e ta promena uticati na njih? Kakav uticaj oni mogu imati na Vae

planove? Sa kim jo bi trebalo da saraujete? Kako ova informacija utie na bilo koju

odluku koju ste ve doneli?

Nadamo se da ste ve poeli da prikuplja-te neke od informacija koje e vam biti neophodne za izradu biznis plana Vaeg socijalnog preduzea. Bilo bi korisno da u tu svrhu koristite optu formu biznis plana koju prilaemo na kraju ove publikacije.

4140

2. Priprema

Druga faza je faza pripreme. U fokusu nae panje nalazi se organizaciona kultura. Predlaemo Vam tri alata koja moete istovremeno da koristite da biste odredili da li je Vaa organizaciona kultura odgova-rajua za pokretanje socijalnog preduzea:

Procena organizacione kulture koja se odnosi na to kako trenutno funkci-oniete / poslujete.

Organizacionu kulturu je teko definisati. Svaka organizacija ima svoju sopstvenu kulturu, stavove, vrednosti i tradiciju. ak i unutar irih sektora, kakvi su na primer, privatni ili javni sektor, kultura se

ta je organizaciona kultura?

Organizaciona kultura predstavlja ukupno ponaanje organizacije i ljudi u njoj od-nosno nain ivota i rada u preduzeu. Kultura jednog preduzea ukljuuje njegove

Komercijalni (trini) fokus - Soci-jalna preduzea koriste komercijalna sredstva (trinu delatnost) da bi postigla svoj drutveni/ekoloki cilj.

Kupci - U centru aktivnosti socijalnog preduzea je da osigura da kupci kupe proizvode ili usluge koje ono nudi na tritu.

Uticaj trita - Razvoj poslovanja bie pod uticajem promena/mogunosti

Procena organizacione kulture pomoi e Vam da razmislite o moguim posle-dicama i praktinim pitanjima koja mogu

Upitnik Proces procene organizacione kultureProcena organizacione kulture podrazumeva da ste dobro razmislili o sledeem:

Koji stil menadmenta je zastupljen u Vaoj organizaciji?

Koje su vrednosti Vae organizacije i na koji nain su one zastupljene u praksi?

Ko su najvaniji donosioci odluka u organizaciji?

Kako organizacija reaguje na pro-mene?

Kako se Vai zaposleni ukljuuju u proces organizacionog planiranja?

Koji su Vai prioriteti u smislu ra-zvoja organizacije?

Procena kapaciteta koja podrazumeva sposobnosti Vae organizacije, u smislu Vaih vetina i mogunosti.

Procena rizika koja e Vam pomoi da razumete svoj stav prema riziku i koja e Vam obezbediti informacije za efektivno planiranje i pomoi Vam da odluite da li ste spremni za investiranje.

u velikoj meri moe razlikovati. Izmeu socijalnih preduzea i udruenja graana ipak postoje neke osnovne razlike koje treba imati na umu prilikom pokretanja socijalnog preduzea.

da nastanu usled promene kulture koja je neophodna da bi se Vaa organizacija pretvorila u uspeno socijalno preduzee.

Kljune razlike izmeu socijalnih preduzea i udruenja graana

Kako ostvarujete taj prioritet? Kakvo je Vae iskustvo koje bi mo-

glo da Vam pomogne u pokretanju socijalnog preduzea?

Na koje izazove mislite da ete nai-laziti u voenju komercijalnog pre-duzea, u odnosu na Vae trenutne aktivnosti?

Koje ete promene moda morati da napravite u svojim dosadanjim aktivnostima, kako biste vodili us-peno socijalno preduzee?

vrednosti, viziju, norme, sisteme, navike i uverenja, kao i radni argon (jezik), vidljive simbole i formalna deavanja.

Zato je organizaciona kultura vana?

,,David Ogilvy je davno rekao: Ako zapoljavate ljude koji su manji od Vas, imaete kompaniju patuljaka, a ako zapoljavate ljude koji su vei od Vas, imaete kompaniju dinova. Nemojte se ustruavati da primate kvalitetne, pametne, iskusne, drugaije, kreativne, vredne ljude! Oni vam mogu pomoi u ostvarenju Vaih poslovnih ciljeva, i do-neti dodatnu vrednost Vaem poslovanju.

Birajte one zaposlene koji su dobri za Vae poslovanje i strategiju, a sa dobrim prijateljima, poznanicima i lanovima porodice uivajte u linim i privatnim trenucima.

Nevena Radovanoviefica odeljenja za zapoljavanje, obuku i razvoj Sektor ljudskih resursa Erste Bank a.d. Novi Sad

koje se deavaju na tritu. Ovde se udaljavamo od drutvene potrebe na kojoj je zasnovana biznis ideja.

Dugorono planiranje - Socijalno preduzee obino priprema biznis plan za 3-5 narednih godina, sa ciljem razvoja svog udela na tritu. Ovaj pristup razlikuje se od uobiajenog projektnog planiranja, kada je re o bespovratnim sredstvima (donacija-ma) u okviru udruenja i organizacija.

4342

Stilovi menadmenta su karakteristini naini ponaanja menadera u smislu donoenja odluka i odnosa prema podre-enima. Tri osnovna stila menadmenta su: autokratski (jednosmeran odnos u kom se odluke donose bez konsultovanja podre-

Ukljuite u proces procene organizacione kulture svoje zaposlene, lanove i druge zainteresovane strane da biste mogli da dobijete sveobuhvatnu sliku. Korisno je da u procenu organizacione kulture ukljuite i spoljne strune saradnike.

PriMEr razvoj organizacione kulture: Divac HOD d.o.o.

Fondacija Ana i Vlade Divac osno-vala je socijalno preduzee Divac HOD d.o.o. iji se celokupan profit usmerava za realizaciju humani-tarnih projekata Fondacije.

,,Nae socijalno preduzee je potpu-no nezavisno pravno lice u odnosu na Fondaciju. Poto ona nema prava da ostvaruje profit, ideja je bila da se dodat-nim sredstvima prikupljenim od strane preduzea pomognu projekti koje vodi.

Slinosti izmeu voenja neprofitne fondacije i socijalnog preduzea nema mnogo. Fondacija se bavi filantropijom i rukovodi doniranim sredstvima, dok je preduzee preputeno tritu, stvoreno s ciljem da svojim radom ostvaruje profit i postane samoodrivo.

Vizija i misija preduzea i Fondaci-je su isti imamo cilj da se svi ljudi iz kolektivnih centara trajno presele u dostojanstven smetaj, a preduzee

pomae ostvarenje tog cilja kroz svoje komercijalne aktivnosti.

Organizaciona kultura preduzea uteme-ljena je na istim vrednostima kojima je posveena i Fondacija Ana i Vlade Divac: solidarnost, tolerancija, odgovornost, aktivizam, otvorenost za saradnju i prilagodljivost, uvaavanje razliitosti. Struktura donoenja odluka ista je i u Fondaciji i u socijalnom preduzeu - po-stoji dvosmerna komunikacija u skladu s naim vrednostima. Na kolegijumu svi zaposleni neposredno uestvuju u donoenju odluka o smeru daljeg razvo-ja, a u proces su ukljuene i povratne informacije koje dobijamo od naih stalnih partnera. Takoe, zaposleni u Fondaciji su upoznati s radom socijal-nog preduzea i daju svoje sugestije i preporuke.

Miroslav Luburi Divac HOD d.o.o.

Kako da procenite sopstvene kapacitete?

Pokretanje socijalnog preduzea najve-rovatnije e zahtevati zaokret unutar Vae organizacije. Upravo zbog toga, vano je da procenite sposobnosti svoje organizacije da biste oznaili sve mogue

Vrednosti su ideje kojima se organizacija vodi u svojim razmiljanjima i aktivnosti-ma one iskazuju kako e se organizacija ponaati u ispunjavanju svoje misije i vizije. Vrednosti mogu biti recimo: stru-

enih); demokratski (dvosmeran odnos u kom su podreeni ukljueni u donoenje odluka); i slobodni stil ili Laissezfaire (dvosmeran odnos u kom podreeni imaju visok stepen slobode).

Stilovi menadmenta

Vrednosti

nost, integritet, uslunost, odgovornost, posveenost, potenje, inovativnost, timski rad, osnaivanje, hrabrost, nezavisnost, upornost, optimizam... itd.

slabe take kojima treba da se bavite u periodu pre pokretanja itavog procesa. Morate objektivno da sagledate veti-ne, iskustvo i kulturu u okviru svoje organizacije.

Da bi dolo do promene organizacione kulture, neophodno je imati snano lider-stvo na nivou izvrnih direktora i vieg menadmenta. Vaa organizacija mora da obezbedi aktivnu ukljuenost osoba na

liderskim pozicijama u proces osnivanja socijalnog preduzea, i to sa ciljem da se promena kulture odvija od viih ka niim nivoima i kroz itavu organizaciju.

4544

Upitnik za procenu sopstvenih sposobnostiProcena sposobnosti podrazumeva da ste dobro razmislili o sledeem:

Koja je svrha Vae organizacije? Koje su Vae trenutne aktivnosti? Koliko ih uspeno obavljate? Koje vetine postoje u organizaciji? Koje iskustvo ima Vaa organizacija? Koje resurse imate? Kako se pokretanje socijalnog pre-

duzea uklapa u Va strateki plan? Kako ocenjujete postojeu delatnost

i plan za nova kretanja? Koliko Upravni odbor i kljuno oso-

blje podravaju promene koje su neophodne da biste postali socijalno preduzee?

Nemojte paniiti ako u ovoj fazi nemate odgo-vore na svako od navedenih pitanja. Vano je da napravite bar prvi korak u razmiljanju na ove teme, budui da e vam precizni odgovori biti potrebni za finalnu verziju biznis plana.

Teko je dati tanu procenu, ali moete oekivati da proces planiranja koji prethodi

Bilo bi korisno da u ovom trenutku uradite i SWOT analizu (SWOT eng. Strengths, Weaknesses, Opportunities and Threats Snage, slabosti, prilike i pretnje) svoje organizacije, to bi Vam u velikoj meri pomoglo da razumete gde je Vaa organizacija kada je re o razvoju kapaciteta. Ukljuite u ovaj proces to vie Vaih zaposlenih, lanova i drugih zainteresovanih strana, kako biste dobili to iru i kompletniju sliku svog trenutnog stanja.

U ovom trenutku, morate da budete sigurni da ste spremni da uloite vreme i resurse koji su neophodni kako bi Va poslovni poduhvat bio uspean.

PriMEr Promene unutar organizacije: Udruenje ivimo zajedno

Udruenje ivimo zajedno osnovali su roditelji osoba sa smetnjama u razvoju, a korisnici se u okviru rad-nog centra obuavaju za obavljanje razliitih vrsta poslova.

,,U okviru Udruenja napravili smo radni centar u kom postoji nekoliko razliitih zanata i poslova kako bismo na dnevni centar uinili samoodrivim. Deca koja su tu zaposlena, trenutno njih oko 60, dobijaju za svoj rad mesenu nadoknadu, i ne samo to na taj nain zarauju, ve i poboljavaju svoje motorike i komu-nikacijske vetine.

Mnogi roditelji su u poetku bili donekle skeptini prema ideji da se njihova deca radno angauju u Udruenju. Roditelji dece s posebnim potrebama esto imaju sklonost da ih zbog prevelike ljubavi previe zatite, esto su sumnjiavi prema tome da li ta deca mogu da rade, ta i kako. Tako su nas bojaljivi roditelji

esto molili da ne zapoljavamo njihovu decu da bi danas upravo ti isti roditelji bili izuzetno sreni i zadovoljni zbog radnog angamana svoje dece.

Praksa je pokazala da su naa deca eljna da rade, da imaju i mogunosti i volju. Pravo na rad jeste osnovno ljudsko pravo koje ne treba da zavisi ni od ega. Zato je vrlo vano za nae korisnike da imaju pravo na rad, da se oseaju ravnopravni-ma sa drugima to je nain da dokau da su samostalne osobe koje i ele i apsolutno mogu i da rade i da zarade.

Zato predoavamo roditeljima kako i oni i njihova deca mnogo dobijaju, a nita ne gube. Deca imaju vee samopotovanje i ponos, srena su to rade i doprinose porodinom budetu, to su postala samostalniji ljudi. Roditelji su takoe veoma zadovoljni to su njihova deca radno angaovana i te porodice sada funkcioniu s mnogo manje problema.

Dejan Kozi Udruenje ivimo zajedno

Kako da procenite da li ste skloni riziku?

,,Birajte saradnike koji dele Vau viziju i vrednosti i koji imaju hrabrosti da se suoe sa rizicima. Zapamtite, ljudi su Va naj-vaniji resurs!

Sonja JovanoviAssistant Director/Human ResourcesErnst&Young d.o.o. Beograd

samom pokretanju socijalnog preduzea traje izmeu 6 i 9 meseci. U toku ovog vre-menskog perioda, neophodno je obezbediti onima koji su na elu dovoljno vremena za planiranje, istraivanje i razvoj ove ideje, a istovremeno i za obezbeivanje dodatnih resursa za istraivanje trita, pravne savete i biznis plan.

Koje politike, procedure i sisteme treba da razvijete i modifikujete da biste obezbedili prelaz na socijalno preduzetnitvo?

Koje resurse imate koje moete da usmerite na razvoj socijalnog pre-duzea?

Koje vetine su Vam potrebne da biste pokrenuli socijalno preduzee?

Koje iskustvo Vam je potrebno za to? Koji dodatni resursi i podrka su

Vam neophodni da biste pokrenuli socijalno preduzee?

4746

Vaa spremnost na rizik imae znaajan uticaj na itav proces. Pokretanje socijalnog preduzea podrazumeva odreeni stepen rizika; kao i kod svakog drugog preduzea, uvek postoji mogunost da neete uspeti.

Razmotrimo sada Vau spremnost na fi-nansijski rizik, zato to je gotovo neizbeno

Na prvi pogled ova pitanja moda izgledaju zastraujue, ali od kljunog je znaaja da dobro razmislite o moguim finansijskim i investicionim implikacijama pokretanja socijalnog preduzea.

Ulaganje u socijalno preduzee moe imati razliite oblike, odnosno izvore finansira-

Upitnik Ponite ispitivanje svoje spremnosti na rizik tako to ete poeti da razmiljate o sledeem:

Na koji nain se trenutno finansira Vaa organizacija?

Koje su slabosti/snage takve struk-ture finansiranja?

Koji sistemi upravljanja i raunovod-stvenog izvetavanja su zastupljeni u Vaoj organizaciji? Kako e oni morati da se prilagode da biste vodili socijalno preduzee?

Na koji nain ste do sada razvijali i finansirali nove projekte?

1. Fondovi koji podravaju socijalno pre-duzetnitvo na primer, Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za socijalnu zatitu, Ministarstvo rada i socijalne politike;

2. Fondovi namenjeni finansiranju razlii-tih potreba ranjivih grupa na primer, Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo prosvete, ,,DILS projekat, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravno-pravnost polova, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju, Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodi-ne, ,,Rekonstrukcija enski fond, Forum NVO, Centar za samostalni ivot invalida Srbije. PROGRES, Fond za udruivanje sredstava Instituta za Romsku dekadu,

Ministarstvo spoljnih poslova Holandi-je, UNDP, UNICEF, USAID, vajcarska agencija za razvoj i saradnju SDC, Nemako razvojno drutvo DEG, Erste Bank a.d. Novi Sad.

3. Potencijalni izvori finansiranja razvoja socijalnog preduzetnitva - na primer, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Fond za razvoj Republike Srbije, Nacionalna sluba za zapoljavanje, Fond za finansiranje poveanja zaposlenosti, Gradski centar za socijalni rad Beograd, Fond za mikro razvoj, Centralnoevropska inicijativa CEI, Nemaka organizacija za tehniku saradnju GIZ, Slovaka pomo, Bespovratna sredstva EU i instrument za pretpristupnu pomo IPA.

PriMEr Pokretanje preduzea iz donacije: Bizian grupa d.o.o.

Bizian grupa d.o.o. je preduze-e koje upoljava ljude iz ranji-vih grupa kroz pruanje usluga ienja i odravanja enterijera i zelenih povrina.

,,Nae socijalno preduzee je nastalo kao projekat dve NVO meunarodna mrea pomoi IAN i Grupa 484 napravili su projekat koji je odobren na konkursu raspisanom od strane Unidea fondacije. Tako smo dobili poetni kapital i nabavi-li adekvatnu opremu, odnosno relativno

skupa tehnika sredstva neophodna za nau delatnost: kombi, opremu za ra-dove na zelenim povrinama i sredstva vezana za rad u oblasti higijenskog odravanja prostorija.

Nakon te poetne podrke, odnosno po-moi u pokretanju preduzea od strane osnivaa, bili smo preputeni tritu i na prvi zadatak je bio da obezbedimo klijente. Sada ih imamo desetak i s ponosom moemo rei da preduzee uspeno posluje.

da ete u toku procesa pokretanja i razvo-ja socijalnog preduzea doi u situaciju da morate da pozajmite sredstva koja su Vam potrebna za ulaganje u dalji razvoj. Ovo se esto naziva i ,,sklonost riziku i moe imati uticaj na Vau odluku da li da nastavite sa svojim planovima pokretanja socijalnog preduzea.

Kolika ulaganja su Vam potrebna da biste pokrenuli socijalno preduzee? Moete li da identifikujete njihove izvore finansiranja?

ta mislite o kreditnom zaduivanju? Kakav uticaj na novani tok moe

imati Vaa ideja? Da li ete koristiti bilo kakve netr-

ine prihode za voenje svog pre-duzea? Na koji nain?

nja. Va zadatak bie da odredite koja vrsta finansiranja je najbolja varijanta za Vas, a da biste to uradili morate da uzmete u obzir sklonost riziku i finansijski menad-ment svoje organizacije. Ako uzmete u razmatranje i svoje postojee finansijske aranmane, trebalo bi da moete da done-sete neke zakljuke na ovu temu.

Tri grupe izvora finansiranja socijalnih preduzea u Srbiji

4948

ta ako posao propadne?

Za mnoga udruenja graana koja ele da pokrenu socijalno preduzee, ovaj rizik e predstavljati jednu od najveih prepreka u razvoju. Mogue je da Vaa organizacija ne uzima u razmatranje nita to bi moglo biti rizino. Ako ste se u prolosti oslanjali na finansiranje putem bespovratnih sredstava, onda e za Vas prelaz na biznis podrazume-vati mnogo vei nivo rizika. Postoji mnogo faktora koji mogu da prouzrokuju neuspeh i propast preduzea i u privatnom sektoru; oni vae isto tako i za socijalna preduzea.

Neki od razloga za poslovni neuspeh su:

Usporen novani tok Moe da dovede do gubitka dobavljaa ili nesposobnosti da se plate rauni.

Znaajne promene na tritu Mogu da dovedu do toga da kupci ponu da kupuju od nekog drugog.

Gubitak kljunog osoblja Ako ne po-stoji plan nasleivanja, a kljuni zapo-sleni Vas napuste, Vaoj organizaciji mogu nedostajati najvanije vetine za voenje biznisa.

Lo finansijski menadment Moe pro-uzrokovati probleme kao to su nerealni prodajni ciljevi ili vei trokovi prodaje.

U toku razvoja svog socijalnog preduzea Vi ete, svakako, pokuati da umanjite ove rizike, ali oni ne mogu nikako da se sasvim izbegnu. Zato je potrebno da konstantno proveravate i preispitujete kako se Vae poslovanje razvija.

Uzimajui u obzir informacije koje ste do sada sakupili o nainu finansiranja, a imaju-i u vidu da sada imate i malo jasniju sliku o svojim ciljevima, moete da se osvrnete na pitanje rizika.

Da li ste svesni finansijskog rizika koji biznis podrazumeva i da li ste spremni na taj rizik?

Kakav je stav Vaeg Upravnog od-bora ili menadmenta po pitanju finansijskog rizika?

Kakav je stav Vaih kljunih zain-teresovanih strana po tom pitanju?

Da li ste identifikovali potencijal-ne izvore finansiranja, kao to su zajmovi i/ili krediti?

Ako jeste, u ovom trenutku trebalo bi da ste sigurni da li e Vaa or-ganizacija pribegavati zajmovima, kao jednoj od praktinih opcija fi-nansiranja.

Koje promene e pretrpeti Va sistem finansijskog izvetavanja da biste vodili socijalno preduzee?

Uspeh Vaeg socijalnog preduzea poivae na Vaoj sposobnosti da identifikujete odgovarajue donatore, investitore ili naine finansiranja koji e biti u skladu sa Vaim stratekim ciljevima.

Preporuljivo je da uloite deo prihoda u dalji poslovni razvoj, pre nego da usmerite ceo iznos ka postizanju svog drutvenog cilja. Na ovaj nain ublaiete tetu ukoliko doe do neoekivanog pada trinih prihoda.

Jedan od kljunih kriterijuma za procenu spremnosti na rizik jeste postojanje odgovarajueg sistema finansijskog menadmenta i do-voljno operativnih sposobnosti unutar Vae organizacije.

Delovi biznis plana na koje sada moete da odgovorite

Trebalo bi da sada znate koja sredstva ete uloiti u proces poslovnog razvoja preduzea i na koji nain ete finansirati taj razvoj. Na osnovu tih informacija, moete da popunite najvei deo biznis plana koji se odnosi na ,,osnovne podatke o organizaciji.

Poeli smo dakle uz pomo donacije, ali sada se iskljuivo trino izdrava-mo. Zahvaljujui tome to koristimo prostorije IAN-a, nemamo trokove zakupa i komunalija. Registrovani smo kao d.o.o. i radimo kao i svako drugo preduzee po trinim princi-pima. Takoe, za raunovodstvo smo, kao i svaka druga firma, angaovali ovlaenu knjigovodstvenu agenciju i sve finansijske transakcije obavljamo

preko bankovnog rauna, budui da su nai klijenti uglavnom pravna lica.

Sav prihod koji ostvarujemo je rezultat nae istrajne potrage za novim kli-jentima i pre svega visokog kvaliteta usluge koju pruamo.

Igor Petrovi Bizian grupa d.o.o.

UPITNIK Na osnovu do sada prikupljenih informacija, trebalo bi da moete da odgovorite na neka od sledeih pitanja, koja e Vam dati uvid u obim svake neophodne promene:

5150

3. Procena

Trea faza procesa poslovnog razvoja ohrabrie Vas da razmislite o razliitim nainima na koje moete da pokrenete svoj biznis. Od Vas se trai da istraite i neke od spoljnih faktora koji bi mogli u budunosti da utiu na Va uspeh.

Stvaranje biznis ideje iznosimo ne-koliko predloga o tome kako moete da identifikujete dobru biznis ideju.

Analiza spoljnih faktora (PEST eng. Political, Environmental, Social and Technological Analyses politika, ekonomska, drutvena i tehnoloka analiza) treba da Vam pomogne da razumete uticaj trinih faktora na poslovanje.

Komercijalna procena pomoi e Vam da proverite uravnoteenost

PriMErreplika strane prakse: eko BaG

eko BaG je udruenje graana koje zapoljava dugorono nezaposlene ene kroz organizovanje proizvodnje torbi od reciklirane PVC folije iz rekla-mnih kampanja.

,,Poslovna ideja na kojoj je zasnovano nae preduzee preneta je konkretno iz panije, mada postoji i u mnogim drugim zemljama. Svakako, ideja je donekle promenjena kako bi se prilagodila specifinim uslovima i potrebama u Srbiji.

Naime, u stranoj praksi je posao uglavnom usmeren na krajnjeg korisnika cilj je obian kupac, pojedinac koji je drutveno odgovoran, dok su u naoj zemlji to drutve-no odgovorne kompanije. Ideja je, ukratko, da zagaiva plaa glavna ciljna grupa su

tako oni koji proizvode banere i prave time potencijalni otpad, a ne krajnji potroai, jer oni ine svega 5 do 10% trita. Oslanjamo se uglavnom na firme koje prave banere i dovoljno su drutveno osveene da s nji-ma nakon upotrebe urade neto pametnije umesto da ih jednostavno bace. Tako one, a i sve druge firme koje ele da se promo-viu na taj nain, daju svoj doprinos zatiti prirodne sredine i ujedno dobijaju reklamni materijal. Pri osnivanju preduzea dobili smo pomo u vidu znanja i iskustva od strane panskog socijalnog preduzea koje se time ve bavi: saznali smo nain rada, vrste maina, tehnike ivenja. Rado i bez ikakve obaveze su nam pruili dragocenu podrku pri pokretanju posla i smatramo da je to pravi primer kako socijalna preduzea treba da pomau jedna drugo i na lokalnom i na meunarodnom nivou.

Miodrag Nedeljkovi eko BaG Serbia

Razvoj biznis ideje Prednosti Mane

Inovativni pristup uvodite potpuno novi proizvod, koji se razlikuje od drugih.

Ima potencijal da utie na trite, na dizajn i standarde u odree-nom sektoru.

Novo trite se brzo kree i menja i mogue je da e se u narednim godinama pojaviti mnogo kon-kurenata koji e unaprediti proizvod tako da Va postane zastareo. Potpuno inovativni proizvodi ili usluge na tritu su velika retkost pa, prema tome, treba da budete paljivi ako razmatrate ovu opciju. Neizvesno je kako e trite reagovati na potpuno nov proizvod ili uslugu.

Replika pravite repliku nekog ve po-stojeeg preduzea.

Uzimate samo ono to je dobro uite na iskustvu drugih, koristite proveren poslovni model, tako da je rizik od neuspeha sveden na minimum.

Morate voditi rauna o prilagoavanju ideje lokalnim potrebama i specifinostima. Za ko-piranje nekog postojeeg biznis modela moda e Vam biti potrebna dodatna sredstva za potrebnu ekspertizu.

Franiza - kupujete pravo da koristite odreeni zatitni znak ili biznis koncept koji je ve testiran.

Moete da koristite mogunost adaptacije proverenog biznis modela. Stopa neuspeha je manja kada je re o novim preduzeima, jer je najvei deo poetnih problema ve reen.

Kupovina i korienje franize mogu biti skupi, kao i pravni saveti koji su Vam neophodni pre potpisivanja ugovora. Kao to moete imati ko-risti od dobre reputacije davaoca franize, isto tako su njegovi problem i Vai problemi.

Socijalna franiza kupovina franize od socijalnog preduzea.

Postojanje blie vrednosne osnove izmeu Vas i davaoca franize.

U nekim sluajevima, franiza nije dovoljno dobro testirana.

Kupovina postojeeg preduzea ne zapo-injete posao od nule.

Imate na raspolaganju razvijenu mreu kupaca, postojee zaposle-ne, prostorije, zalihe, opremu.

Zato se preduzee uopte prodaje? Mora da se izgradi novi identitet preduzea, a to moe biti teko ako se vrednosna osnova zaposlenih ne poklapa sa Vaom organizacijom.

Nabavke javnog sek-tora uestvujete na tenderima i postajete prualac usluga.

U svetu je rastui trend u javnom sektoru da se socijalna preduzea angauju kao dobavljai.

Ne postoji standardizovan pristup nabavkama u javnom sektoru. Komplikovano, birokratski zahtevno trite. U nedostatku odgovarajueg zakonskog okvira, socijalna preduzea u Srbiji praktino nemaju mogunost da uestvuju u javnim nabavkama.

Transformisanje postojee organizacije udruenja prelaze na trinu delatnost, da bi osigurala finan-sijsku odrivost.

Poto ve imate dobro uspostavlje-nu svoju osnovnu delatnost, mo-ete da se fokusirate na prelazak sa donacija na profitnu delatnost. Prodajom proizvoda ili usluga na tritu stvaraete profit i poslova-nje e postati samoodrivo.

Transformacija zahteva promene u organiza-cionoj kulturi, to moe da bude teko u dobro afirmisanim organizacijama. Morate da budete sigurni da postoji trite za proizvod ili uslugu koje sada elite da prodajete.

svojih trinih i drutvenih ciljeva, odnosno uravnoteenost trinih i netrinih prihoda.

Kako do dobre biznis ideje?

Uobiajena je zabluda da se biznis ideje ra-aju u posebnim trenucima ,,prosvetljenja ili da nastaju kao rezultat viegodinjeg promiljanja. Zapravo, mnogi biznisi za-snovani su na ideji da se uradi neto to je ve negde uraeno, ali na drugaiji nain.

Postoji puno kreativnih naina da zapo-nete svoj biznis. Ovde Vam predlaemo neke od njih koji bi Vam mogli biti in-spirativni, a na Vama je da odluite koji je najadekvatniji za Vau organizaciju ili koji se najbolje uklapa sa Vaom idejom.

5352

Kako da analizirate spoljne trine sile?

Doao je trenutak da ponete da razmiljate o razliitim mogunostima za svoju orga-nizaciju u kontekstu spoljnog trita, jer na kraju celog procesa morate biti sigurni da ete moi da prodate proizvod ili uslugu koje ste izabrali da plasirate na trite.

Anal