VOJSKA U 2005. SUO^AVAWE SA ISTINOM - odbrana.mod.gov.rs Odbrana.pdf · Godina II Broj 12 15. mart 2006. cena 100 dinara 1,20 evra Intervju VOJSKA U 2005. Dr Dragan R.Simi}, profesor

Godi

na I

IBr

oj 1

215

. m

art

2006

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

VOJSKA U 2005.VOJSKA U 2005.

Dr Dragan R. Simi}, profesor Fakulteta politi~kih nauka

Poloàj ratnih vojnih invalidaPoloàj ratnih vojnih invalida

I n t e r v j u

T e m aT e m a

SUOÂVAWESA ISTINOMSUOÂVAWESA ISTINOM

HAOTI^NI POREDAK SVETA

ZABORAVQENERANEZABORAVQENERANE


Dr Dragan R. Simi}, profesor Fakulteta politi~kih nauka

4

U FOKUSU

Vojska u 2005.SUOÂVAWE SA ISTINOM 8

INTERVJU

Dr Dragan R. Simi}, profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu i osniva~ Centra za studije SAD HAOTI^NI POREDAK SVETA 10

Per aspera LED ISPOD PEPELA 13

TEMA

Poloàj ratnih vojnih invalidaZABORAVQENE RANE 14

ODBRANA

Pukovnik prof. dr Dragutin Jovanovi}, na~elnik Uprave za {kolstvo U KORIST BUDU]NOSTI 20

Sa studentima 127. klase Vojne akademije – Odsjek MornaricaVAQA OSJETITI MORE 24

Ron Hil, {ef Kancelarije SAD za bilateralne odnose u SCGOÊKIVAWE SPORAZUMA 28

Beogradska {kola za studije bezbednostiPROJEKTOVAWE BUDU]NOSTI 32

Godinu dana od potpisivawa protokola o izgradwi vojne baze u Novom Sadu”MAJURSKA ADA” JO[ NA PAPIRU 34

Sedma godi{wica bombardovawa na{e zemqeO@IQCI RATNIH STRADAWA 38

SA

DR

@A

J

40

Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi},Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Snim

io Z

vonk

o PE

RGE

15. mart 2006.

50

DRU[TVO

Zapisi sa Kosova i Metohije SLIKE IZ PODEQENOG GRADA 40

Primarijus dr Novak Vukoje, otorinolaringologREZ ZA MIRAN SAN 44

Vode}i ruski oftalmohirurzi na VMAUNIVERZALNI JEZIK NAUKE 46

SVET

Prva bitka za Grozni DOBRO DO[LI U PAKAO ÊÊNIJE 50

Iranski nuklearni programIZME\U DIPLOMATIJE I ORU@JA 55

TEHNIKA

Modernizacija vozila BRDM-2TO JE VUK 58

Brodski sistemi i naoruàwe u uslovima asimetri~nog ratovawa na moruPOSLEDWA LINIJA ODBRANEBRODOVA 61

KULTURA

FEST 2006.

DEKODIRAWE SLIKE SA POVR[INE ZEMQE 68

FEQTON

150 godina od ro|ewa Nikole TesleISPRED SVOG VREMENA 72

SPORT

Kamp za trenirawe sportista VSCG na KopaonikuPROTIV VETREWAÂ 78

78

RE^ UREDNIKA

5

REALNOSTREALNOST

Borbena gotovost Vojske izgra|ivana je u sloènim uslovimai bezbednosnim rizicima. Evidentan je pad po svim elemen-tima u odnosu na prethodnu godinu – i to je na{a realnost,naglasio je na~elnik General{taba VSCG general-potpukov-nik Qubi{a Joki} na analizi borbene gotovosti VSCG za2005. godinu. Osnovni uzroci za takvo stawe su van doma-{aja Voj-

ske. Materijalno-finasijski je naj~e{}e pomiwan. Skresan sasvih strana, vojni buxet je omogu}io samo golo preìvqavawe. Zarazvoj, opremawe, modernizaciju i poboq{awe ìvotnog stan-darda pripadnika Vojske nije preteklo ni{ta. Ako je i preteklo,oti{lo je na izmirivawe nagomilanih dugova i kamata.

To, naravno, nije povoqna klima za reformske zahvate. Uarmijskoj javnosti jo{ uvek prevladava mi{qewe da taj procesuglavnom podrazumeva rasformirawe jedinica i ustanova, penzi-onisawe zaposlenih, gubitak radnih mesta i prodaju vojne imovi-ne, istaknuto je tako|e na analizi. Pozitivni efekti uloènogtruda i daqe su, bar za ve}inu profesionalnih pripadnika Voj-ske, u drugom planu. Svakodnevica im name}e ìvotne problemekoje vrlo te{ko mogu da re{e.

Sa realnim problemima su~avaju se i ratni vojni invalidi.Kad je zatrebalo, bili su na prvoj liniji, spremni da otaxbinidaju sve. I dali su. Nisu àlili. Wihov ulog se ne moè platiti.Ali rane bi mogle mawe da bole. Nisu zadovoqni brigom drà-ve. [vajcarski model za utvr|ivawe invalidskih primawa u srp-skoj varijanti zna~i realno smawewe invalidnina za oko 50 od-sto. Kako sada stvari stoje, Predlog zakona o bora~koj i invalid-skoj za{titi, kojim dràva èli kona~no da uredi tu oblast, na-lazi se na jednoj, a potrebe invalida i boraca na drugoj strani.Na wihovoj strani je, ali ne i wima na korist, i nesloga razli-~itih udruèwa koja zastupaju interese boraca i invalida. Toobele`je srpskog modela nepovoqno uti~e na re{ewe problema.U situaciji kada svako udruèwe traì svoj deo kola~a, invalidii borci ostaju uskra}eni za mnogo toga, pa i za pravedniju slikudru{tva o wima. Re{ewe je, verovatno, kao i uvek, negde na sre-dini.

Besmislenost podela najrealnije se vidi na Kosovu i Meto-hiji, u Kosovskoj Mitrovici. Podeqenom gradu. Na jednoj straniIbra su Srbi. Na drugoj Albanci. Mostovi su izgubili namenu.Svojevremeno su izgra|eni da bi povezivali obale i qude, a da-nas se brane, nadgledaju i ~uvaju od upada. Sa juga na sever kao17. marta 2004. godine.

Mnogi mostovi u Srbiji i Crnoj Gori poru{eni su u prole}e1999. godine. Gotovo svi su obnovqeni. Mo`da su sada i lep{inego {to su bili, ali uspomene na stradawa i patwe naroda u va-zdu{noj kampawi Natoa ostale su duboko urezane. Ne mogu se i nesmeju zaboraviti, ma koliko bile bolne. Slike rata blede, alispomenici `rtvama stoje i opomiwu.

Izme|u nekada{wih neprijateqa na bojnom poqu danas segrade mostovi poverewa, saradwe i partnerstva. To ne ide lako.Potrebno je dosta vremena i strpqewa da se prevazi|e nasle|epro{losti. Da se slegnu kovitlawa doga|ajne pra{ine, kako bi sesa odre|ene vremenske distance realnije sagledavalo i vaqanoprocenilo ono {to se dogodilo i {to se doga|a.

– Zgrada Vojnotehni~kog instituta ne-}e biti predata MUP-u onako kako se ujavnosti pri~a bez ikakve nadoknade iliza ~etiri helikoptera. To }e biti dogovorizme|u ekspertskih timova Vlade Repu-blike Srbije i Ministarstva odbrane.Vojnu imovinu vi{e nikada ne}emo davatina re~. Ona }e biti razmewivana samo uslu~ajevima kada za wu dobijemo adekvat-nu protivvrednost.

Preko 6.000 kvadratnih metarastambenog prostora smo platili a da sta-novi nisu zavr{eni niti predati Vojsci.Pred sudovima u Beogradu vode se 1.703procesa za stanove u kojima su bespravnouseqena lica. U 800 stanova nalaze secivili koji nemaju nikakve veze sa Vojskoma koriste ih vi{e godina – rekao je mini-star odbrane Zoran Stankovi} na anali-zi borbene gotovosti Vojske.

– U sistemu odbrane trenutno ima 20generala i admirala, a koliko }e ih bitiu narednom periodu zavisi od Strategij-skog pregleda odbrane.

Sada{wi broj generala i admiralaiznosi od 0,3 do 0,6 odsto od ukupnog bro-ja pripadnika na{ih oruànih snaga, aprema vojnim standardima drugih zemaqanalazi se na dowoj granici.

Lane su u VSCG formacijski bilaangaòvana 32 generala i admirala, ataj broj je smawen zbog odlaska u penziju,ali i zbog promena u strukturnoj organi-zaciji Vojske.

6 15. mart 2006.

REKLI SUDelegacija Ratnog kolexe RV SAD bora-

vila je u poseti Ministarstvu odbrane i Voj-sci SCG od 27. februara do 1. marta. Dele-gaciju je predvodio pukovnik Majkl Ajnskof, upratwi vazduhoplovnog izaslanika SAD u Be-ogradu potpukovnika Semjuela [ulta.

Tokom trodnevne posete, predstavniciRatnog kolexa RV SAD razgovarali su sa po-mo}nikom ministra za politiku odbrane Sne-ànom Samarxi}-Markovi} o reformi siste-ma odbrane i me|unarodnoj vojnoj saradwiSCG i SAD, a sa na~elnikom General{tabaVSCG general-potpukovnikom Qubi{om Joki-}em i zamenikom na~elnika G[ VSCG general-majorom Zdravkom Pono{em o reorganiza-ciji Vojske, perspektivama razvoja i saradwisa vojskama u okruèwu. Delegacija Ratnog ko-lexa RV SAD posetila je i Vojnu akademiju, Ko-mandu RV i PVO, Aerodrom “Batajnica“ i Va-zduhoplovni nastavni centar u Somboru.

Zamenik ministra odbrane Vuka{in Ma-ra{ primio je, 3. marta, {efa Posmatra~kemisije Evropske unije za SCG Aleksandru Vag-ner, na wen zahtev.

Tom prilikom Vuka{in Mara{ je {efuPosmatra~ke misije predo~io proces krei-rawa doktrinarnog okvira za sprovo|ewereforme sistema odbrane. Zamenik mini-stra odbrane konstatovao je da je dosada{wareforma sistema odbrane i Vojske SCG dalarezultate koji je u potpunosti kvalifikuju zaulazak u me|unarodne bezbednosne integra-cije, pre svega Partnerstvo za mir. On je, ta-ko|e, naglasio da }e nastavak i okon~awe za-po~etih reformi biti garant da su stvoreniuslovi za usvajawe savremenih standarda ko-lektivne bezbednosti i odbrane.

DOBRE PERSPE

P r i j e m k o d V u k a { i n a M a r a { a

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi}

Na~elnik Uprave

za kadrove Ministarstvaodbrane SCG

general-majorSlobodan Tadi}

P o s e t a R a t n o g k o l e x a r a t n o g v a

SAVREMENI STANDARDI BEZBEDNOSTI

AKTUELNO

SARADWAAMS SRBIJE I VOJSKEPredsednik Auto moto saveza Srbije

Dragoqub Leki} i predsednik Upravnogodbora Pavle Komnenovi} uru~ili su 3.marta ministru odbrane Zoranu Stanko-vi}u plaketu AMS Srbije, kao znak dosa-da{we uspe{ne saradwe izme|u Mini-starstva odbrane i AMS Srbije.

Pored toga {to AMS Srbije koristiza auto trke vojni autodrom “Beranovac“u Kraqevu i aerodromsku pistu u Batajni-ci, ministar Stankovi} je sa Leki}em iKomnenovi}em razgovarao o mogu}nosti-ma unapre|ewa saradwe.

7

EKTIVE SARADWEz d u h o p l o v s t v a S A D

NAJBEZBEDNIJAEVROPSKA PRESTONICA

Ministar odbrane dr Zoran Stankovi} posetioje Gradski centar za obave{tavawe u Beogradu. Tomprilikom zamenica gradona~elnika Radmila Hrusta-novi} istakla je ~iwenicu da je Beograd u anketamavi{e stranih listova progla{en jednom od najbe-zbednijih evropskih prestonica, u ~emu rad Gradskogcentra za obave{tavawe ima znatnog udela.

^lan gradske vlade zaduèn za postupawe uvanrednim situacijama Vladimir Markovi} nagla-sio je da Ministarstvo odbrane i grad tesno sara-|uju na poslovima za{tite gra|ana. Zastupnik na-~elnika Uprave za odbranu Republike Srbije Mi-lan Popadi} govorio je o planovima za ja~awe slu-`be osmatrawa i obave{tavawa kao va`nog delasistema odbrane.

VOJNE LOKACIJE U ZREWANINUNa~elnik General{taba VSCG general-potpu-

kovnik Qubi{a Joki}, posle obilaska zrewaninskoggarnizona 2. marta, najavio je da }e u predstoje}ojreorganizaciji Novosadskog korpusa od sada{wih14 u Zrewaninu ostati tri do ~etiri vojne lokacije.

Sa predsednikom op{tine Zrewanin GoranomKneèvi}em general Joki} je razgovarao o materi-jalnom poloàju i organizaciji Vojske na tom pod-ru~ju.

HUMANITARNA AKCIJANeposredno posle te{ke èlezni~ke nesre}e,

koja se dogodila 23. januara kod Bio~a u Crnoj Go-ri, na pruzi Beograd–Bar, na predlog vi{e koman-di i jedinica VSCG, Uprava za qudske resurse Ge-neral{taba VSCG pokrenula je akciju prikupqawadobrovoqnih nov~anih priloga.

U akciji su u~estvovale sve organizacijske ce-line General{taba, komande, jedinice i ustanoveVojske. Prikupqeno je i upla}eno 618.829 dinarai 3.731 evra.

Ministar odbrane u Ra{kom okrugu

ZAJEDNI^KI POSLOVINa po~etku boravka u Ra{kom okrugu, ministar odbrane Srbije i Crne

Gore Zoran Stankovi} je, u pratwi zamenika na~elnika G[ VSCG general-ma-jora Zdravka Pono{a i komandanta Kopnenih snaga general-potpukovnikaMladena ]irkovi}a, obi{ao Kasarnu “Ibarski rudari” u Ra{koj, gde mu jekomandant 37. motorizovane brigade pukovnik Radomir Mijailovi}referisao o borbenoj izgradwi tog sastava.

Na sastanku ministra odbrane i predsednika op{tine Ra{ka BojanaMilovanovi}a, razmotrena su pitawa dugovawa vojske snabdeva~ima, le~ewavojnih osiguranika u Domu zdravqa Ra{ka i stambenog zbriwavawa pripad-nika vojske u tom gradu.

U Novom Pazaru Zoran Stankovi} je prvo posetio Kasarnu “Rifat Burx-evi} Tr{o”, a potom se sastao sa predsednikom op{tine Novi Pazar Sulej-manom Ugqaninom i predsednikom Skup{tine op{tine Azemom Hajdarevi}em.Tokom sastanka Sulejman Ugqanin je istakao pomo} vojske gra|anima NovogPazara u jesewim poplavama i organizaciji Sanxa~kih sportskih igara i urazgovoru ocenio “da je Vojska sastavni deo na{e porodice”.

Ministar odbrane Zoran Stankovi} je u Novom Pazaru razgovarao sadoma}inima o ustupawu vojnog zemqi{ta, pomo}i vojske pri izgradwi seoskihputeva i pro{irewa re~nog korita i civilnom sluèwu vojnog roka.

Z. M.

GENERAL JOKI] U POSETI MA\ARSKOJU okviru me|unarodne vojne saradwe, na~elnik General{taba VSCG gen-

eral-potpukovnik Qubi{a Joki}, sa saradnicima, susreo se 7. marta sa del-egacijom Vojske Republike Ma|arske koju je predvodio na~elnik General{tabageneral-pukovnik Andra{ Havril.

Tokom razgovora koji su vo|eni u Hodmezeva{arheju, nedaleko od Segedi-na, razmewena su iskustva o reformama sistema odbrane, prelasku na pro-fesionalnu vojsku i precizirana je daqa me|usobna saradwa. Najvi{e vre-mena posve}eno je organizaciji i realizaciji predstoje}e zajedni~ke ve`bena temu otklawawa posledica prirodnih katastrofa.

POMO] VOJSKE CIVILNOM SEKTORUU organizaciji Uprave

za civilnu za{titu Min-istarstva odbrane, na Vojnojakademiji odràn je skup opruàwu pomo}i civilnimstrukturama u vanrednimsituacijama. Ta aktivnost or-ganizovana je kao deo pro-grama bilateralne vojnesaradwe na{e dràvne za-jednice i SAD.

Predstavnik oruànihsnaga SAD major Cesar

Valdesuso, ina~e pilot u marinskom korpusu, preneo je iskustva ameri~kevojske u saradwi sa civilnim sektorom tokom pro{logodi{weg udara ura-gana “Katrina” na obalu Meksi~kog zaliva. Major Valdesuso je istakao do-prinos Nacionalne garde, institucije koja ima tradiciju u pruàwu pomo}icivilnom stanovni{tvu od oko 300 godina. Ta paramilitarna organizacijabila je od velike pomo}i u koordinaciji delovawa oko 30.000 angaòvanihvojnika, mahom iz kopnene vojske i jedinica policije i humanitarnih organi-zacija.

Na~elnik Uprave za civilnu za{titu MO pukovnik Mom~ilo Jo-vanovi} naglasio je da na{a vojska ima zna~ajna iskustva u radu na spasavawustanovni{tva i materijalnih dobara. Iskustva ameri~kih kolega, kao pred-stavnika jedne od najve}ih zemaqa, kako je rekao pukovnik Jovanovi}, bi}edragocena za primenu novih saznawa u procesu restrukturisawa civilneza{tite.

A. A.

SUOÂVAWESA ISTINOM

8

Borbena gotovost Vojske u pro{loj godini analizirana je 9.marta 2006. u Klubu Vojske Top~ider i vrednovana dobrom oce-nom – 3,38, {to je za 0,12 mawe u odnosu na 2004. godinu. Sku-pu su, pored ministra odbrane Zorana Stankovi}a, na~elnikaGeneral{taba Vojske general-potpukovnika Qubi{e Joki}a iwegovih saradnika, te na~elnika Inspektorata odbrane SCG

viceadmirala Jovana Grbavca, prisustvovali pomo}nici ministraodbrane i najodgovornije stare{ine operativnih sastava Vojske.

OTE@ANI USLOVI Na~elnik Uprave za operativne poslove general-major Qu-

bisav Todorovi} govorio je o uslovima u kojima su realizavanizadaci u 2005. godini, ali i problemima sa kojima su se susreta-le jedinice Vojske.

– Obimne snage Vojske u visokom stepenu gotovosti – oko 30odsto mirnodopskog sastava, organizacijsko-mobilizacijske pro-mene koje nisu vaqano finansijski podràne, nedovoqno osmi-{qena kadrovska re{ewa i sporost u profesionalizaciji jedi-nica u Kopnenoj zoni bezbednosti posebno su nepovoqno uticalina nivo borbene gotovosti. Smawen procenat odziva regruta, teskra}ewe vojnog roka na {est meseci dodatno su oteàli obu~a-vawe vojnika i angaòvawe stare{ina – istakao je general To-dorovi}.

Kako je naglasio general-major Miloje Mileti}, organizaci-one promene u Vojsci nisu pratila posebno odobrena finansijskasredstva, {to je dodatno optere}ivalo skroman vojni buxet. Mir-nodopska formacija Vojske je u odnosu na 2004. godinu smawena za28, a ratna za 32 odsto. Izmene su, pored kvantitativnih, donelei kvalitativne novine – General{tab je organizovan po standar-dima Natoa. Vrlo malo novca je izdvojeno za modernizaciju, opre-mawe i razvoj borbenih kapaciteta, kompatibilnih sa onim u ze-mqama sistema kolektivne bezbednosti, kao i za nau~noistraì-va~ki rad. Vojska je i daqe predimenzionirana kada je re~ o ko-

15. mart 2006.

VOJSKA U 2005.

U FOKUSU

U kojim uslovima je izgra|ivanaborbena gotovost Vojske tokom pro{le godine? Koliko senedostatak novca odrazio nakvalitet obuke stare{ina, vojnika i rezervnog sastava? Da li su istro{enost materijalnihresursa i nemogu}nost opremawajedinica savremenim naoruàwemdostigli kriti~ni nivo?

mandama operativnog nivoa, iako je smawena za oko 6.800 pri-padnika. Nepovoqne su i starosna struktura i struktura stare{i-na po ~inovima. Linearni model, koji se primewivao u otpu{tawuvi{ka vojnog kadra, nije zadovoqavaju}i.

– Obuka u protekloj godini izvedena je po standardizovanimprocedurama Natoa. Najniì nivo tehni~ko-stru~ne osposobqeno-sti je u leta~koj obuci zbog nedostatka goriva. Mawak finansijaonemogu}io je bojna ga|awa nekih jedinica Vojske i planirane ve-`be. Fizi~ka osposobqenost profesionalnih vojnih lica, tako|e,nije na zahtevanom nivou. Izostala je obuka ratnih komandi i re-zervnog sastava. Materijalna baza obuke je naru{ena, a u prote-kloj godini nije se ulagalo ni u opremawe poligona i streli{ta.Neophodno je nadaqe osavremeniti intervidovski poligon Pasu-qanske livade, centralizovati funkciju obuke, te izraditi Studijuo organizaciji razvoja sistema obuke u skladu sa novim misijamaVojske – kaè pukovnik Milivoje Aran|elovi}, zastupnik na~elnikaUprave za obuku.

Odobrena finansijska sredstva obezbedila su nesmetano fi-nansirawe Vojske do avgusta 2005. godine. Godi{wi plan rashodai prihoda realizovan je 135 odsto. Jedinice nisu blagovremenosnabdevane artiklima hrane, lekovima, opremom, rezervnim delo-vima, pogonskim gorivom i energentima zbog nepla}awa prispelihobaveza i velikih zateznih kamata.

Kako isti~e pukovnik Qubomir Samarxi}, na~elnik Upraveza logistiku, i pored brojnih problema logisti~ka podr{ka je ne-prekidno funkcionisala, jer su tro{eni rezervni resursi i ostva-reni prihodi. U odnosu na 2004. godinu tehni~ka ispravnost sred-stava je smawena za tri, a u vazduhoplovstvu za pet odsto. Za re-mont resursa potrebno je oko devet milijardi dinara, sedam mi-liona norma-~asova ili ~etiri godine. Logisti~ke sastave poseb-no su optere}ivali vi{kovi naoruàwa i vojne opreme, naru{enapirotehni~ka bezbednost skladi{ta ubojnih sredstava i oteànozdravstveno zbriwavawe.

BEZBEDNOSNI RIZICIKomandant Kopnenih snaga general-potpukovnik Mladen ]ir-

kovi} govorio je o stawu bezbednosti na jugu Srbije, obezbe|ewuadministrativne linije prema Kosovu i Metohiji, kontroli Kopne-ne zone bezbednosti i aktivnostima Vojske u pro{loj godinu na tomprostoru. Posebno je naglasio da iz Pre{eva, Bujanovca i Medve-|e oko 7.000 mladi}a albanske nacionalnosti nije regulisalo voj-nu obavezu. Na zadacima u Kopnenoj zoni bezbednosti angaòvanesu ~etiri na{e brigade, dok su pripadnici Vojske raspore|eni na24 baze. Jedinice su mahom popuwene profesionalnim sastavom,a me|u wima je i 25 odsto vojnika na odsluèwu vojnog roka, kojiobavqaju pomo}ne du`nosti.

– Stawe bezbednosti na jugu Srbije je samo prividno stabil-no, ali je su{tinski neizvesno i nestabilno. Prema na{im sazna-wima, nema u znatnijem broju naoruànih paravojnih formacija –zakqu~io je general ]irkovi}.

General-major Stanimir Matijevi}, komandant Novosadskogkorpusa, obavestio je u~esnike skupa o problemima sa kojima se Voj-ska susretala tokom predaje dràvne granice Srbije i Crne Gore naobezbe|ewe Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije iaktivnostima pripadnika Korpusa za vreme poplava u Banatu.

– Ministarstvo unutra{wih poslova nije po{tovalo plani-rane rokove prilikom predaje nadle`nosti nad dràvnom grani-com, {to nam je, uz sloène zakonske procedure, oteàvalo poslo-ve. Vojsci nisu nadokna|ena ni nov~ana sredstva koja je uloìlaprilikom otklawawa posledica elementarnih nepogoda – napome-nuo je general Matijevi}.

Inspektorat odbrane je, kako kaè na~elnik viceadmiral Jo-van Grbavac, u pro{logodi{wem periodu kontrolisao borbenu go-tovost u 12 jedinica Vojske, 11 vojnoteritorijalnih komandi, a nad-zor za{tite ìvotne sredine, za{tite na radu i protivpoàrneza{tite izveo je u 15 ustanova. Sem nedostatka novca za namenskezadatke, Inspekcija nije ustanovila bitnija naru{avawa borbenegotovosti. Uo~eno je, tako|e, da logisti~ka podr{ka obezbe|ujesvega deset odsto potreba Vojske.

General-major Zdravko Pono{, zamenik na~elnika General-{taba VSCG, ukazao je na nedoumice u vrednovawu dostignutog ste-pena borbene gotovosti jedinica i sastava Vojske. Iskazao je po-trebu da se inovira metodologija i usaglasi sa standardima Na-toa. Definisao je pojedine teì{ne zadatke Vojske u 2006. godini– nastavak reformskih i integrativnih procesa, izrada doktri-narne normativne regulative, me|unarodna vojna saradwa i po-boq{avawe uslova ìvota i rada vojnika i stare{ina.

– Borbena gotovost Vojske izgra|ivana je i odràvana u uslo-vima ograni~enih finansijskih sredstava i brojnih bezbednosnihrizika. Potrebno je ubrzano izraditi pravne dokumente, koji de-fini{u reformu sistema odbrane, te za taj zadatak nadaqe pla-nirati realna nov~ana ulagawa. Pogre{no je shvatiti promene uVojsci samo na osnovu rasformirawa pojedinih jedinica, prodajeobjekata, naoruàwa i vojne opreme. Od su{tinskog zna~aja je dase u reformi istaknu pozitivni doprinosi Vojske ka pribliàva-wu Srbije i Crne Gore evroatlantskim integracijama. Zalagawempripadnika Vojske o~uvani su vitalni kapaciteti i sposobnost je-dinica za namenske zadatke. Smawewe ratnih materijalnih rezer-vi, i tehni~ko-tehnolo{ka zastarelost borbenih kapaciteta uslo-vili su blagi pad borbene gotovosti – naglasio je general-potpu-kovnik Qubi{a Joki}.

Vladimir POÛ^

9

STATISTI^KI PODACITokom 2005. godine rasformirano je 130 sastava Vojske –

{est komandi operativnog nivoa, 21 jedinica ranga puk–brigadai 103 ostale jedinice i ustanove. Preformirano je, tako|e, 25jedinica, a 23 su prepot~iwene. Svakodnevno su pripadnici Voj-ske obezbe|ivali 272 objekta – 122 straàrskom, a 150 ~uvar-skom slu`bom. Na tim zadacima dnevno je angaòvano oko 1.500lica. Registrovano je 118 ilegalnih prelazaka dràvne graniceSrbije i Crne Gore i devet grani~nih incidenata. Psiholo{kaslu`ba Vojske testirala je 26.084 vojnika, a terapijski rad jeizveden sa 5.531 vojnikom i 1.460 stare{ina. U odnosi na 2004.godinu opao je ukupni kriminal u Vojsci, ali je bilo 36 odsto vi-{e kra|a naoruàwa – nestao je 181 komad oru`ja. Evidentira-no je 120 vanrednih doga|aja.

Prakti~na obuka avijacijskih jedinica, zbog nedostatkamlaznog goriva, izvedena je u znatno mawem obimu od planira-nog – od 10.609 predvi|enih ~asova naleta realizovano je 37odsto, odnosno, 3.980 ~asova, {to je za 12 odsto mawe u odnosuna 2004. godinu. U Vojsci je pro{le godine izvedeno 12.867 ga-|awa, 971 takti~ka ve`ba i 187 ve`bi sa bojnim ga|awem. Ospo-sobqeno je 23.568 vojnika i 286 pripadnika rezervnog sastava.

Sni

mio

Z. P

ERGE

PRAVI QUDI NA PRAVOM MESTU – U proteklom periodu Vojska je radila u izuzetno te{kim

uslovima, koje su dodatno usloàvale brojne afere, nezakoni-ta poslovawa, te{ka materijalna i politi~ka situacija u ze-mqi i velike obaveze vojne organizacije prema dobavqa~ima.Tome treba dodati jo{ nizak ìvotni standard biv{ih i sada-{wih pripadnika Vojske, nere{ene stambene probleme i statuspojedinih vojnih objekata, te zapo~ete izmene sistema odbrane,bez prethodno usvojenih strategijskih dokumenata. Ipak smo, uprocesu tranzicije, obavezni da obezbedimo nesmetano funk-cionisawe sistema odbrane i brzo ukqu~ivawe Vojske u kolek-tivne bezbednosne tokove. To }e biti mogu}e samo ukoliko supravi qudi na pravim mestima, spremni da odgovaraju za svojepostupke.

Uveren sam da }e u narednom periodu subjektivni problemibiti otkloweni, a planirani zadaci ostvareni – naglasio jeministar Stankovi}.

15. mart 2006.10

Zbog brzine kojom ìvimo, zbogzgu{wavawa i vremena i prostora,zbog silnog tehnolo{kog napretka, govoriti o me|unarodnim odnosimadanas isto je kao slikati brzi vozu kretawu. Ovo je vreme pometwe,ali ako studijama bezbednosti uspemo da prepoznamo osnovnetendencije, ve} smo mnogo uradili.

Profesor Dragan R. Simi} isti~e da je realizacija projektaameri~kih studija ostvarewe wegovog sna jo{ sa po~etka ba-vqewa naukom. Smatra da je to skroman doprinos boqem raz-umevawu dva naroda i dve zemqe koje vezuje stogodi{wa sa-radwa i ukqu~ivawu na{e akademske zajednice u magistral-ne nau~ne tokove me|unarodnih odnosa.To je i wegova li~na pobeda u nastojawu da doda bar kami~ak

mozaiku razumevawa sveta kome oduvek pripadamo.

Profesore Simi}u, za{to studije SAD?– Centar za studije SAD osnovan je s ciqem da na{im gra|a-

nima, pre svega mladima, pribliì znawa o toj velikoj zemqi, daboqe shvatimo ameri~ko dru{tvo, wegovu istoriju, politi~ki ipravni sistem, odnosno da bismo boqim poznavawem Amerike uspe-{nije ostvarivali na{e interese. Mi smo narod koji je sa SAD, oduspostavqawa diplomatskih odnosa 1882. godine, vi{e od sto godi-na odràvao plodnu saradwu, prijateqstvo i imao dva ratna save-zni{tva. Vreme Milo{evi}eve vladavine jeste incidentni period,koji vrhuni intervencijom Natoa 1999. godine i treba sve u~initida se to prevazi|e i da se na|u na~ini, {to se ve} i ~ini, da saSAD sara|ujemo na stari na~in i u na{em nacionalnom interesu.Pri tom treba da budemo realniji u sagledavawu na{eg mesta izna~aja u pore|ewu sa interesima naroda oko nas, ali i velikihsila. Jednostavno, takav je svet u kome ìvimo, a mi ~esto pokazuje-mo nesnalaèwe u tom smislu.

Kako procewujete spremnost da se ide u tom pravcu? – Spremnost da idemo u tom pravcu postoji u prete`nom delu

na{eg dru{tva. To su, uostalom, i na{a zvani~na politi~ka opre-deqewa i ja sam optimista kada je re~ o na{em pristupawu evroa-tlatskim integracijama. Uveren sam da je to dobar put, a te{ko dadrugog i ima. Pojedina re{ewa }emo, svakako, prilagoditi potre-bama i osobenostima na{e zemqe, ali mi smo deo evropske bez-bednosne zajednice i treba i formalno da to potvrdimo. Porukekoje dolaze izvana su povoqne: u na{em sistemu bezbednosti pre-poznaje se dostatan, ozbiqan partner sa kojim se razgovara.

DR DRAGAN R. SIMI], PROFESOR FAKULTETAPOLITI^KIH NAUKA U BEOGRADU I OSNIVA^ CENTRA ZA STUDIJE SAD


IN

TE

RV

JU

Jedno gorko iskustvo je iza nas i ono ostavqa nedoumicekada je re~ o odnosima sa SAD? – Mi smo suo~eni sa jednim te{kim i sloènim ratnim nasle-

|em. U me|uvremenu smo osiroma{ili, imamo mnogo nere{enihproblema... To nas optere}uje sada ali }e, naàlost, re{ewa tra-ìti vreme... Jo{ devedesetih godina tvrdio sam da je jedan od glav-nih razloga na{ih nesporazuma sa SAD nedovoqno poznavawe tezemqe. Moj odgovor onima koji u Americi a priori vide na{eg ne-prijateqa, jeste da tu zemqu treba prvo dobro prou~iti da bi sezauzeo stav prema woj. Mislim da Amerika danas vodi prijateqskupolitiku prema na{oj zemqi: {tavi{e, smatram da su za nas, po-sle Srbije i Crne Gore, najva`nija zemqa na svetu upravo SAD.

Otuda i ideja o ameri~kim studijama?– Sticajem okolnosti 2003. godine bio sam po~astvovan da bu-

dem Fulbrajtov stipendista na Programu o ameri~koj spoqnoj i bez-bednosnoj politici na Univerzitetu Ju`na Karolina. Ideja da osnu-jem ovaj centar na na{em fakultetu tamo se i rodila. Podràle suje moje kolege ameri~ki profesori, prijateqi u Stejt departmentu.Zahvaquju}i saradwi Fakulteta politi~kih nauka sa AmbasadomSAD i wenoj donaciji, ure|en je Centar za studije SAD, a otvorio gaje ambasador Majkl Polt, 27. septembra 2004. godine. U Centru seizu~avaju ameri~ka istorija, politi~ki i privredni sistem, pravnatradicija i pravni sistem, spoqna i bezbednosna politika, ameri~-ke vrednosti i popularna kultura, istorija srpsko-ameri~kih odno-sa... To su discipline koje sam preuzeo iz programa ameri~kih studi-ja u SAD, ali i iz pojedinih evropskih dràva. Naime, neke od tihdràva, na primer Norve{ka, od koje sam tako|e preuzeo odre|enaiskustva, razvijaju ve} 40 godina britansko-ameri~ke studije.

Ko su polaznici? – U prvoj generaciji imamo 34 studenta. To su mladi qudi koji

dolaze uglavnom iz Ministarstva odbrane i Ministarstva spoq-nih poslova, pojedinih instituta, ali i sa FPN-a. Svi oni ̀ ele dapove}aju svoje znawe iz oblasti amerikanistike. To su specijali-sti~ke poslediplomske studije, koje }emo razviti do magistarskih,a u narednoj fazi, verovatno, ima}emo ih na svim nivoima, odosnovnih do doktorskih. Nagla{avam da su to prve studije ovakvevrste u jugoisto~noj Evropi.

Zahvaquju}i pomo}i ameri~ke ambasade, Centar je ure|enveoma funkcionalno i tehni~ki je dobro opremqen. Stiù nam,tako|e, najnovija literatura i ~asopisi. Kontakti su takore}isvakodnevni, razmewujemoprofesore i studente, odlazi-mo na me|unarodne konferen-cije, na usavr{avawa, kori-stimo ameri~ke biblioteke...

Kako ocewujete po~e-tak?– Samo pro{le godine ov-

de smo imali 27 ameri~kihprofesora, koji su predavalina{im studentima zahvaquju}ipomenutoj qubaznosti Ambasa-de SAD. Na ovom fakultetugost je bila i najvi{a vojna de-legacija jo{ od 1951. godine.Onda{wu je predvodio gene-ral Kolins, {ef Zdruènog ge-neral{taba Ameri~ke armije,a primio ih je Ko~a Popovi}, aovu delegaciju Pentagona pred-vodio je viceadmiral DonaldLoren i u na{em Centru bilaje 12. januara 2005. godine.

Ho}u da kaèm da ove studije nemaju samo obrazovnu funkciju,nego i {iru dru{tvenu i politi~ku. Mi ne moèmo i ne èlimo dapobegnemo od te politi~ke funkcije, a ovo je most na{e saradwesa SAD, uspostavqen posredstvom obrazovawa.

S obzirom na polaznike i program i plan rada, sektor bez-bednosti je na{a dobra spona sa svetom? – Na{a politi~ka elita opravdano smatra da reforma sek-

tora bezbednosti prethodi reformi svih ostalih delova dru{tva.Ukoliko se ona vaqano ne izvede, ne}e nam biti uspe{ne ni drugereforme. Reforma sektora bezbednosti vodi nas u Partnerstvoza mir, kasnije u Nato i EU. Na taj bi na~in bili krunisani naporiu ja~awu poverewa i saradwe sa susednim i drugim zemqama kojena{a dràva istrajno preduzima posledwih godina.

Kad je re~ o reformi sektora bezbednosti, na{i najja~i adu-ti u pregovorima sa svetom jesu visok profesionalizam i iskustvona{ih qudi iz sistema bezbednosti, ali i na{ i daqe izvanrednozna~ajan poloàj u regionu, gde imamo uslove da budemo lider i ga-rant stabilnosti ~itavog podru~ja.

U ukupnom naporu vidim veoma va`nu ulogu za na{u vojnu di-plomatiju. Primera radi, u pristupawu Programu Partnerstvo zamir i Natou ona treba da predwa~i, odnosno prethodi drugimspoqnopoliti~kim potezima dràve. Slikovito kazano, vojna di-plomatija treba da ide “za rame” ispred. Ona je udarna igla ukup-ne dràvne diplomatije i na{eg spoqnopoliti~kog nastupa. U na-{em slu~aju bezbednosna saradwa prethodi politi~koj, ekonomskoji kulturnoj saradwi...

Otkuda tolika aktuelnost upravo bezbednosnih pitawa?– Redefinicija koncepta bezbednosti zapo~iwe jo{ sedam-

desetih godina. Na vrhuncu trke u naoruàvawu shvatilo se da sebezbednost ne moè traìti samo u ja~awu vlastite snage nego i usaradwi. Daqe, usloìla se struktura me|unarodnog sistema, ito u dva pravca. Najpre, pove}ao se broj subjekata, tako da sadaimamo 210 suverenih dràva, od kojih je vi{e od 190 u Ujediwe-nim nacijama... Istovremeno, osnovano govorimo o desetinamahiqada novih subjekata na pozornici me|unarodnog ìvota.Osnovna, dràvna struktura, napadnuta je delovawem odozdo, po-jedinaca, nevladinog sektora, civilnog dru{tva, gde mnoge inge-rencije prelaze na nove entitete, subjekte i ~inioce kad je re~ opoddràvnim akterima. Ali je napadnuta i odozgo, od me|unarod-nih vladinih i nevladinih, zatim transnacionalnih organizacija.

11

Sa svojim studentima

– Verujem da su sve religije, osobito one velike svetske, budi-zam, islam i hri{}anstvo, u osnovi miroqubive. Radikalizmi su,skoro uvek, posledica pogre{nih tuma~ewa. I u samom islamu ogro-man broj pripadnika te veroispovesti je miroqubiv. Premda je isti-na da je islam u proteklih nekoliko decenija iscrtavao, kako to ka-è Hantington, ”krvave granice”, ogroman deo pripadnika te veroi-spovesti je miroqubiv. Tom pitawu nikako ne treba pristupati crno-belo, dakle, da je svet islama sklon nasiqu i izazivawu ratova.

Objavqivawem karikatura proroka Muhameda u Danskoj jenapravqena katastrofalna gre{ka i potpuno nepotrebno nanetauvreda vernicima te religije. Ali sam protiv i ekstremnih reak-cija u islamskom svetu, koje su odnele qudske ìvote. Mora se bi-ti veoma obazriv, jer globalizovani svet u kome ìvimo zahtevanajvi{i stepen tolerancije i uvaàvawa razli~itosti.

Kako se ~ini da bi mogao izgledati budu}i raspored mo}iu svetu?– Kad je re~ o rasporedu mo}i i strukturi me|unarodnog i

globalnog sistema, wegov ”izgled” odredi}e odmeravawe snaga naprostoru koji vi{e nije u Evropi, niti u Kaspijskom basenu, nego uisto~noj Aziji. Tamo se nadgorwavaju, ali sre}om i sara|uju, Ki-na, SAD, Japan, Ju`na Koreja, Ruska Federacija, te Indija na jugukontinenta.

Evropa je u tom smislu izgubila svoje prvenstvo. Na Staromkontinentu se vi{e ne usmeravaju kqu~ni svetski tokovi. To ne zna-~i da Evropi ne prete izazovi, rizici i pretwe: na primer, et-ni~ki i nacionalni, ~ak i verski sukobi, nasiqe {irokog obimausled socijalnih napetosti, ekolo{ki problemi. Jedna va`na na-pomena: neki na{i analiti~ari olako otpisuju mogu}nost me|udr-àvnih sukoba u 21. veku, kod nas u regionu naro~ito. Ali tu opa-snost nikako ne treba prevideti.

Da zavr{imo ovaj razgovor sjajnom opaskom Valasa Tajsa: zbogsvojevrsnog kovitlawa doga|ajne pra{ine, ali i zbog zgu{wavawavremena i prostora usled silovitog tehnolo{kog napretka, danasgovoriti o me|unarodnim odnosima nali~i na slikawe brzog voza ukretawu. Nemogu}e je bez odre|ene vremenske udaqenosti izvr{itivaqanu procenu onoga {to se dogodilo i {to se doga|a, pouzdanoodrediti karakter procesa. Ovo je vreme pometwe i globalnog me-teà. Ipak, ako studijama bezbednosti uspemo da prepoznamoosnovne tendencije, ve} smo mnogo uradili.

Radenko MUTAVXI]

Ipak, treba ista}i da dràve i daqe imajukqu~ne ingerencije dostizawa, ~uvawa i una-pre|ewa bezbednosti u svojim rukama.

Koje kqu~ne promene uti~u na bezbed-nost?– Za redefiniciju koncepta bezbednosti

va`ne su devedesete godine, kad je na scenibio gotovo ditirambski zanos o tome kakosu me|udràvni ratovi pro{lost, te da voj-na mo} ustupa mesto drugim ~iniocima dr-àvne mo}i, kao {to je ekonomska, kultur-na... Ratove izme|u dràva smenili su u tomrazdobqu unutra{wi sukobi uzrokovani et-nonacionalnim, verskim i nekim drugim raz-lozima. Govorilo se, kasnije, i o asimetri~-nim sukobima kao sukobima izme|u dràva i“mreà” nedràvolikih entiteta... Usamqe-na su bila tada suprotna mi{qewa, premakojima kraj hladnog rata ne zna~i i kraj tra-dicionalnih oblika sukobqavawa, te da }evojna mo} i daqe ostati presudan, odnosnonajva`niji sastojak dràvne mo}i.

U takvim uslovima odigrala se i redefinicija strate{kogkoncepta Natoa. Na Rimskom samitu 1991. godine, u novom stra-tegijskom konceptu operi{e se sa tri nova pravca angaòvawa –mirovnim operacijama, upravqawem krizama i humanitarnim in-tervencijama.

Teroristi~ki napadi na Wujork i Va{ington 2001. godine,me|utim, ponovo ukazuju da neke opasnosti nisu nestale, da se poja-vquju nove, ali da su u suprotstavqawu tome dràve i daqe najo-premqenije potrebnim instrumentima i znawima. Uloga tzv. tvrdemo}i u o~uvawu i unapre|ewu bezbednosti ponovo ja~a.

U me|uzavisnom svetu i bezbednost je sve vi{e nedeqiva? – Jo{ je sedamdestih godina, imaju}i u vidu tada{we globalne

izazove i pretwe, Ri~ard Folk govorio da smo svi posada istog~amca. Danas, osobito posle teroristi~kih napada na SAD, svismo mogu}e `rtve takvih bezbednosnih ugroàvawa, od terorizma,ekolo{kih i drugih katastrofalnih scenarija, koje u ovom trenutkune moèmo ta~no ni da predvidimo. Inventar mogu}ih bezbednosnihizazova i pretwi nikad nije sasvim potpun, a neo~ekivanost je kqu~-na odlika procesa koji se odigravaju. Otuda, bez tesne me|unarod-ne bezbednosne saradwe nemogu}e je o~uvati bezbednost i vlastitognaroda, svoje politi~ke zajednice i bezbednost svakog pojedinca,koja mora uvek da bude izvor i utoka svakog mi{qewa bezbednosti:ako, naime, pojedinac nije bezbedan, onda nije ni sistem!

I kako izgleda ta lista pretwi? – Ne postoji saglasnost me|u teoreti~arima kada je u pitawu

lista i redosled rizika i pretwi. Ipak, prema ve}ini, na prvommestu je globalni terorizam, zatim {irewe oru j̀a za masovno uni-{tavawe, pa opasnost da neka od “neuspelih” ili “lupe{kih” drà-va urade ne{to, posle ~ega bi me|unarodna zajednica morala dareaguje silom. Izazovi i pretwe su, dakle, mnogobrojni, poznati ijo{ nepoznati.

Daqe, i stanovni{tvo je bezbednosni izazov, tj. wegov nekon-trolisan i neravnomeran rast, potom, jo{ i vi{e jaz izme|u ostr-vaca bogatih i okeana siroma{nih, {to je sve zajedno u samojpodlozi drugih bezbednosnih izazova i pretwi. Tu su ekolo{kepretwe, zaga|ivawe vodotokova, zemqi{ta, vazduha, o{te}ewaozonskog omota~a... Re~ je, zapravo, o ugroàvawu samog ìvotana Zemqi. Danas sve ve}i broj teoreti~ara, a ja sam sklon da sesloìm sa wima, vezuju qudsku bezbednost za qudski opstanak.

Kakav je uticaj religija?

12 15. mart 2006.

INTERVJU

Profesor dr DraganR. Simi} (1961, Medve|a)osniva~ je Centra za studijeSAD na Fakultetu politi~-kih nauka u Beogradu, {efPosledimplomskih ameri~-kih studija, predaje Me|una-rodne odnose i Savremenuameri~ku spoqnu i bezbed-nosnu politiku na osnovnimstudijama, a na Studijamabezbednosti predaje Savre-mene teorije bezbednosti.

Autor je tri kwige,Pozitivan mir – shvatawaJohana Galtunga (1993), Po-redak sveta (1999) i Naukao bezbednosti (2002), tenekoliko desetina nau~nihi stru~nih radova.

13

P E R A S P E R A

LED ISPOD PEPELA

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista ”Politika“

Na Balkanu skoroniko ne zna gde sugranice, ali svakozna da se one nemogu mewati. Nemogu se mewati, toje princip kojivaì svuda nasvetu. Principiipak postoje da bibili kr{eni, itako se uspostavqanepravednavladavinapresedana.

N

K

O

ekada{wa lakoverna deca nisu daleko od sta-ra~kih radosti: reume i kostoboqe i srdoboqese najavquju ili stiù iznenada, svode se bilan-si. Gde nam sve to ute~e ̀ ivot? Ali, ipak, mudro-

sti nema nigde, oni metuzalemi, koji su cigare palilikremenom i kresivom, bili su umniji od nas. Mo`dazato {to su imali vi{e vremena, ili su znali kako daga potro{e. Nisu ùrili nigde, sve dok ih dràva, si-la iznad svake sudbine, ne bi upregla u svoje kuluke iratove.

Za wih je dràva bila stra{ilo i svetiwa, a mismo u~ili kako je ta stvar po~ela da odumire. Takosmrtonosna dijagnoza je bila mnogo sumwiva, jer seodnosila samo na apstraktnu birokratsku formu. Jerje krem na ~elu toga {to je u agoniji, bio ̀ ivahniji ne-go ikada. Dràva na izdisaju, a oni se razmnoàvajukao ze~evi. To je bila neka vrsta dijalekti~kog ”jedin-stva suprotnosti“, pagansko veseqe na parastosu.

Idealna i besmrtna je bila Platonova ”Drà-va“. Ali, da bi 30.000 Atiwana moglo da uìva uostvarenom filozofskom savr{enstvu, trebalo je60.000 robova. Tako se istorija balkanskih dràva,a i ina~e, svela na mitove i uspomene, ratove i pat-we, utopije, osvajawe i gubqewe slobode.

To nas drì kao neuni{tivi virus iz pro{losti.Postali smo zarobqenici ideologije i nedovr{eneistorije. Dràve, naravno, ne odumiru, nego se stva-raju nove. U centru Evrope formiran je unitarni eko-nomski i jednovalutni dràvni surogat. Na Balkanuni{ta novo, nastavqa se usitwavawe dràvnog pro-stora. Autenti~ni polisi traè svoje istorijske kore-ne i moderna utemeqewa.

ako se u svemu tome odnositi prema dràvi?Stare definicije iz politi~ke teorije vaè sa-mo ponekad. Praksa je stvorila nove oblike, ko-ji se najpre moraju razumeti. Ali, Balkan je po-

novo igraonica velike politi~ke drame. Mo`da suratna ̀ ari{ta ugasla, mo`da su utrnule strasti. Mo-`da su izvori novih ratova pod pristojnim slojem pe-pela, ali ispod ima jo{ opasnog ogwa ili leda.

Srbija i Crna Gora su se zatekle u ”neskladu sasvojom istorijom“. Dakle, prostor za dràvnu zajed-nicu, ili dve dràve, kako ho}ete, u ovom je ~asu naj-delikatniji predmet racionalne odbrambene doktri-ne. Ne verujemo da ona uop{te postoji. Verujemo, na-ravno, da neko misli i o strategiji, i jedna te{ko pri-mewiva verzija je usvojena ovde pre nekoliko godina.

To je ”svedena“ varijanta, koja se temeqi na an-titeroristi~koj borbi i dràvnom odnosu prema oru-ànim pobunama. To jeste relativno moderni pristuppisawu jednog va`nog dokumenta. Ali, tu sigurno nedo-staju (bar) dve va`ne dimenzije: prva, ko bi mogao dagarantuje tako kontrolisanu hipoteti~ku krizu, kojasigurno iskqu~uje regionalni rat?

Druga, kako razumno savladati dinamiku mogu}egrazlaza Srbije i Crne Gore?

Prvi problem jeste pitawe struke par ekse-lans. Onaj drugi je politi~ki imperativ povodom ko-ga nema rasprave u vojsci. General Joki} je rekaoautoru ovih redova: ”... da }e se pripadnici VojskeSCG, u okviru svake politi~ke odluke, pona{ati kaoprofesionalci!“

To je, naravno, izvan svake sumwe. Ali u sistemuodbrane mora da postoji odgovor na svako pitawe:{ta u~initi dan posle? Taj inventar odgovora mogaobi da bude mnogo dug, ali spasonosan za profesiju.Ionako bi se posle referenduma 21. maja mogao bit-no promeniti okvir u kome vojska funkcioni{e. Mogu-}i su brojni vrednosni i emotivni lomovi. Ili ose-}awe ”smawene brige“ ili akutna kriza identiteta,ozna~ena nedoumicom o granicama otaxbine.

Eto velikog posla, u kome se vaqa kloniti dnev-ne politike i wenih protivre~nosti. Ili tuma~ewa”rascepa“ pojedinih li~nosti na javne i privatne.

ne qude koji se ne mogu ratosiqati dvostrukeuloge u trogodi{wem punoletstvu dràvne zajed-nice. Pa su prinu|eni i da je neguju i da je negi-raju. Ali, to se mo`da moè razumeti kao akutni

sudar funkcija i emocija, koji }e biti razre{en kadse jednom sve bude smirilo: u memoarima. U zapisa-nim se}awima, dakle, kad je lako biti hrabar, ~estiti mudar. Tim redom.

Ra|awe novih dràva je skup i opasan posao.Ovo je Balkan, Krleìna kr~ma u kojoj svi pucaju nasve, ~im se pogase svetla. Tako da je pred nama drama-ti~no prole}e, kad ”gora zazeleni“, a mo`da i pre to-ga. Ovoga puta, na sre}u, bez pucawa i pevawa, barza one koji jo{ izvesno vreme ne}e znati gde su im gra-nice.

Na Balkanu skoro niko ne zna gde su granice, alisvako zna da se one ne mogu mewati. Ne mogu se mewa-ti, to je princip koji vaì svuda na svetu. Principiipak postoje da bi bili kr{eni, i tako se uspostavqanepravedna vladavina presedana.

Tako }e na{e ~udesno poluostrvo, mo`da, do kra-ja ove godine biti bogatije bar za tri nove nezavisnedràve. Pre samo dvadeset godina o tome se nije mo-glo ni misliti. Tada se govorilo da ”nikome ne}emodozvoliti...“ A zatim nas niko nije ni pitao. Dakle,umesto jedne SFRJ – sedam novih dràva.

”Ako nas neko napadne – mi }emo se braniti“. Toje bila upro{}ena su{tina koncepcije ONO. Prvonas niko nije napao, ali se nismo odbranili. Vero-vatno nas vi{e ne}e dirati, Balkan je dovoqan sebi.

Poznati estradni umetnik tvrdi da ima voza~kudozvolu koja je starija od svih dràva biv{e SFRJ.Ali, vi{e nije tako. Dozvolu mu je onomad oduzela po-licija, dok je pijan vozio u Makedoniji.

Kad god je zatrebalo, bili su tu. Na prvoj liniji, spremni da otaxbini daju sve. Samo u dvadesetom veku Srbin jeslobodu branio {est puta. Balkanski i svetski ratovi, krvavo razbijawe Jugoslavije i agresija Natoa obeleìli su vekiza nas, dokazuju}i da ku}a izgra|ena na raskrsnici uvek imaskupu cenu. Predlog novog zakona o bora~koj i invalidskoj za{titi,koji uskoro ulazi u skup{tinsku proceduru, pokazuje da Srbija opet zaboravqa ratne rane.

14

Mawi ili ve}i, svejedno, oruàni sukobi redovno uzrokuju te{ka imasovna stradawa vojnika i civila, pa nije ~udno {to je Srbija odsvog postanka do danas, ~e{}e i vi{e nego druge zemqe, morala davodi brigu i o ratnim invalidima. Svojim pripovetkama o àlo-snom poloàju srpskih branilaca Laza Lazarevi} je svedo~io da

to nije ~inila ba{ uvek na najboqi na~in. Narod nije uvek pozla}ivaorane. Ipak, osim u kra}em periodu pred Drugi svetski rat, ratni vojniinvalidi bili su, uglavnom, zadovoqni brigom dràve i pravima koje suostvarivali na osnovu “{tete pretrpqene u borbi za otaxbinu”.

Dono{ewem zakona o formirawu invalidskog fonda za iznemo-gle i osaka}ene vojnike, knez Mihailo je 1863. godine, prvi put u Sr-biji, ustanovio celovit sistem dràvne brige o ratnim invalidima.Bio je to, u ono vreme, jedan od najnaprednijih i najhumanijih zakona izte oblasti u Evropi. Od tada do danas napori dràve da zbrine svojenastradale borce i wihove porodice nisu prestajali. S druge strane,naàlost, nije nestajala ni potreba da se otaxbina brani oru`jem ikrvqu. Potpuno i direktno zbriwavawe ratnih vojnih invalida u Sr-biji ~esto je zavisilo od materijalnog i socijalnog poloàja srpskogseqaka, odnosno od wegovog razumevawa za ratne rane mawe sre}nogsaborca. I mada je za{tita prava onih koji su u ratovima pretrpelitelesna o{te}ewa, kod nas uvek bila sporedna u odnosu na du`nostivojnih obaveznika prema dràvi, moglo se ra~unati na sredstva iz ko-jih su takve rane “pla}ane”. Nekad vi{e, nekad mawe, naravno. Sada}e, sude}i po èstokim reakcijama ratnih vojnih invalida na Predlognovog zakona o bora~koj i invalidskoj za{titi, biti pla}ene najmawe.

TE

MA

POLO@AJ RATNIH VOJNIH

INVALIDA

ZABORAVQENE RANE

15. mart 2006.

sto trinaest milijardidinara, koliko je pred-loìlo na{e resornoministarstvo, u ovogodi-{wem republi~kom buxe-tu za bora~ku i invalid-sku za{titu izdvojeno jesvega desetak milijardi,{to nije dovoqno ni zadevet invalidnina dokraja godine. Ako uzmemou obzir da nam dràva,za prethodni ~etvorogo-di{wi period, duguje okotri milijarde dinara, odtoga polovinu za pro{lugodinu, jasno je da }e namprimawa ubudu}e bitine za 25, nego za 50 od-sto mawa nego do sada –zakqu~uje @eqko Vasiqevi} i dodaje da }e ratni vojni invali-di za svoja prava da se bore i “na ulici”.

– Na{a udruèwa broje oko 350.000 ~lanova. To nije za-nemarqiv broj nezadovoqnika. Na{i zahtevi su pravedni i ne-}emo odustati od wih. Nacrt zakona o bora~koj i invalidskojza{titi je surov, uznemiravaju}i i {tetan za dràvu koja ga do-

Ne treba smetnuti s uma da prava ostvarena na osnovu svo-jih rana, ratni vojni invalidi smatraju zasluènim i osvojenim.Tako|e treba re}i da oni ne misle da im dràva poklawa bilo{ta od onoga {to primaju na ime {tete pretrpqene u ratnim su-kobima u kojima su u~estvovali brane}i tu istu dràvu. Isti~u}ida su svoja invalidska primawa, ma koliko bila raznovrsna i,uslovno re~eno, dovoqna za pristojan ìvot, preskupo platili,ratni vojni invalidi i porodice palih boraca upozoravaju da niza korak ne}e odstupiti u odbrani ste~enih prava, zagarantova-nih, ina~e, sada vaè}im saveznim i republi~kim zakonima iuredbama.

Nastojawa Vlade Republike Srbije da ovogodi{wi restrik-tivan buxet prikaè kao finansijski okvir, izme|u ostalog, i zanovi republi~ki zakon o bora~koj i invalidskoj za{titi, kojimse wihov poloàj reguli{e za narednih nekoliko godina, inva-lidi smatraju podmetawem kukavi~jeg jaja i manipulacijom kojunije bilo te{ko razotkriti. Tako se stvari postavqaju na glavu,umesto na noge, upozoravaju u Udruèwu ratnih vojnih invalida(iz ratova na prostoru biv{e Jugoslavije u posledwoj deceniji20. veka), isti~u}i da nemaju ni{ta protiv dono{ewa novog je-dinstvenog zakona, kojim bi se wihova za{tita podigla na vi{i

15

JEFTINIJI AUTOMOBILIOdnedavno i ratni vojni invalidi od prve do pete gru-

pe (sa najmawe 70 odsto telesnog o{te}ewa) imaju prilikuda nabave automobile po znatno povoqnijim cenama, odno-sno bez pla}awa carine. Uz to, po re~ima dr Boìdara Si-matkovi}a, pomo}nika ministra za rad, zapo{qavawe i so-cijalnu politiku, najteìm invalidima bi}e pla}eni i tro-{kovi PDV.

– Mi znamo da postoji veliko zanimawe za kupovinu iuvoz automobila, mo`da ~ak i do tri hiqade invalida ~eka-ju da nabave vozila po povla{}enoj ceni, ali znamo i da po-stoji opasnost zloupotrebe – kaè dr Simatkovi} i upozo-rava da }e svaka zloupotreba tih olak{ica biti sankcioni-sana oduzimawem vozila.

KAD DR@AVA @MURISistem prekvalifikacije i dokvalifikacije ratnih vojnih

invalida posle devedesetih godina nije bio ni nalik onom koji jevaìo za invalide iz Drugog svetskog rata. Dràva nije izdvajalasredstva za finansirawe obrazovawa ~ak ni onih ratnih vojnihinvalida koji imaju zavr{ene sredwe {kole. Da se ne govori oonima koji imaju zavr{enu samo osmogodi{wu, a wih je veliki,mo`da i najve}i broj. Ranije je {kolovawe ratnih vojnih invali-da stimulisano, wihovo usavr{avawe je stipendirano; {kolova-we nakon rawavawa bilo je besplatno, pa imamo primere da suneki od vojnih invalida iz Drugog svetskog rata zavr{avali fa-kultete, postajali stru~waci iz svojih oblasti, magistrirali, pai doktorirali kao invalidi. Mnogi od wih su bili na visokim dr-àvnim du`nostima, poput javnih tuìlaca, sudija…

Druga~iji stav dràve prema invalidima iz posledwih ra-tova doveo je do toga da najve}i broj mladih qudi s razli~itimstepenom telesnog o{te}ewa ostane nezaposlen, bez mogu}nostipotpune resocijalizacije. Oteàvaju}a okolnost je {to velikibroj, vi{e od 50 odsto, upravo tih invalida ima zavr{enu samoosnovnu {kolu, plus dva razreda, a wih je najteè i zaposlitibez prekvalifikacije ili do{kolovawa.

@eqko Vasiqevi}, sekretarUdruèwa ratnih vojnih invalida

BR@E DO ZAPOSLEWAU saradwi s Nacionalnom slu`bom zapo{qavawa re-

sorno Ministarstvo }e poku{ati da zaposli {to ve}i brojratnih vojnih invalida.

– Ima mnogo praznih radnih mesta u Srbiji – napomiwedr Boìdar Simatkovi}. – Stimulisa}emo poslodavce da za-po{qavaju invalide ne samo osloba|awem od poreza ve} ijednokratnim davawima. Time }emo vrlo brzo posti}i da lak-{i ratni vojni invalidi ili po~nu da rade, ili ne}e dobija-ti pomo} od dràve.

nivo. Ali ̀ estoko se protive pogor{avawu poloàja onih koji suza odbranu otaxbine dali svoju budu}nost. Raweni u bezuspe-{nom poku{aju o~uvawa jedinstvene dràve, proterani iz kraje-va u kojima su “do ju~e” ìveli u miru, ostali su i bez posla ibez krova nad glavom, na teret dràvi, koja, petnaestak godina“posle svega”, poku{ava da ih se odrekne i “gurne pod tepih”. Ta-ko, kaù, ne}e mo}i.

Ohrabreni jedinstvenom podr{kom kolega iz drugih bora~-kih i invalidskih organizacija, u Udruèwu ratnih vojnih inva-lida podvla~e da im je dobro poznato da ni drugim socijalnimkategorijama u dru{tvu ne cvetaju ruè, ali da to, ipak, ne smeda bude razlog da budemo pasivni i odustanemo od borbe za pra-vedne ciqeve.

– Ne traìmo da nam se bilo {ta poklawa – podvla~i @eq-ko Vasiqevi}, sekretar Udruèwa ratnih vojnih invalida. – Nesmatramo da treba da molimo za socijalnu pomo} dràvu kojanam je uzela ono {to smo jedino imali: mladost i delove tela.Ratni vojni invalidi traè samo pravednu nadoknadu za {tetukoja im je naneta u ratnim sukobima na tlu nekada{we zajedni~-ke otaxbine. Nismo krivi {to ta dràva nije sa~uvana, nismokrivi {to nas odre|eni krugovi u dru{tvu smatraju ratnim zlo-~incima, ni~im nismo doprineli negativnoj slici dràve u sve-tu. Neka se sudi svakom za koga se dokaè zlo~in, neka se u za-tvor po{aqu svi ratni profiteri… Ali invalidima se ne smeuskra}ivati pravo na ìvot. A novim zakonom o bora~koj i in-validskoj za{titi ~ini se ba{ to. Kako druga~ije protuma~itinastojawa da se na{a primawa uskla|uju po “{vajcarskom mo-delu”, kako shvatiti izme{tawe zdravstvene za{tite invalidaiz “na{eg zakona” u Zakon o zdravstvenoj za{titi, kako pojmitismawewe buxeta za invalidsku za{titu za vi{e od tri milijar-de dinara, ili oko 25 odsto, nego kao udar na na{ ìvot?! Ume-

nosi. Ko }e se ikada vi{e boriti za otaxbinu koja zaboravqasvoje rawenike? Zar novi zakon sme da bude gori nego bilo ko-ji iz te oblasti do sada? – pita se predstavnik Udruèwa naj-mla|ih i, kako izgleda, najagilnijih ratnih vojnih invalida uSrbiji.

U Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu Ministarstva zarad, zapo{qavawe i socijalnu politiku Republike Srbije, me-|utim, ne misle da je Nacrtnovog zakona najgori do sa-da. Naprotiv. Pomo}nikministra dr Boìdar Si-matkovi} smatra da je bu-du}i zakon umnogome boqiod ranijih parcijalnih re-{ewa.

– Zakon se pripremave} desetak godina, ali kadgod bi se povela pri~a onovom na~inu ure|ewa bo-ra~ko-invalidske za{tite,u ve}ini slu~ajeva, udruè-wa bi bila protiv predvi-|enih novina. Tako su,prakti~no, sami ratni voj-ni invalidi blokirali do-no{ewe zakona kojim bi seza{tita wihovih prava ko-na~no uredila na konse-kventan i jedinstven na~in.Najvi{e primedbi ovog puta bilo je na na~in uskla|ivawa pri-mawa vojnih invalida. Imali smo nameru, u po~etku, da i inva-lidnine budu uskla|ivane kao i sva druga socijalna davawa.Ipak, ̀ ele}i da {to vi{e za{titimo ratne vojne invalide, Vla-da je za wih, i samo za wih, na~inila izuzetak, predvidev{i no-vim zakonom {vajcarski model uskla|ivawa invalidnina, po-voqniji od svih drugih buxetskih izdvajawa, poput penzija i de-~ijih dodataka, na primer. To ne zna~i umawewe wihovih priho-da, ve} samo malo sporiji rast. Oni traè da se wihova prima-wa i daqe uskla|uju kao i do sada, {to ova dràva i ovaj buxet

15. mart 2006.16

TEMA

“RUDO” NIJE DOM U beogradskom Zavodu za protetiku “Rudo”, specijalizovanoj

ustanovi za proteti~ku i ortoti~ku rehabilitaciju, od 1991. godi-ne do danas rehabilitovano je oko tri hiqade osoba sa amputaci-jom ekstremiteta, rawenika i civilnih `rtava rata. Prema re~i-ma direktora te jedinstvene ustanove dr Biqane Vidakovi}-Mak-simovi}, u “Rudom” je i danas sme{teno jedanaest ratnih vojnih in-valida. Nemaju gde da odu. Iako dràva za wih ne pla}a jo{ od2004. godine, rukovodstvo ustanove u kojoj su dugo godina le~eni irehabilitovani nema srca da ih ostavi na cedilu. Rawenici, sdruge strane, ne znaju gde }e. Svi wihovi drugovi odavno su napu-stili “Rudo” i oti{li svojima. Oni nemaju nikog. Invalidnina idruga primawa kojima dràva pla}a rane zadobijene u sukobima uHrvatskoj i Bosni i Hercegovini nisu dovoqna za pla}awe sme-{taja i hrane, da ne govorimo o drugim tro{kovima, prouzrokova-nim bolestima i rawavawem. Iako sebe ne vide druga~ije no kao`rtve, nema sumwe da su i oni i drugi ratni vojni invalidi na{azajedni~ka savest. Savest dru{tva koje ne èli save{}u da se op-tere}uje.

KVALITETNIJE FINANSIRAWE UDRU@EWADosada{wa tradicija po kojoj su udruèwa s pomo}ni-

kom ministra za bora~ka pitawa dogovarala ko }e kolikosredstava da dobije za rad, vi{e nema opravdawa, napomi-wu u Sektoru za bora~ko-invalidsku za{titu. Restrikcijasredstava nametnula je nova re{ewa, pa }e Ministarstvo zarad, zapo{qavawe i socijalnu politiku da finansira samorealizaciju odre|enih projekata.

– Sve u ovoj zemqi se finansira na bazi projekata, pa}e tako biti i sa radom bora~kih i invalidskih udruèwa –upozorava dr Boìdar Simatkovi}. – Uslovi finansirawa ina~in pravdawa sredstava bi}e vrlo precizni, pa }emo mo-}i da “igramo otvorenih karata”. Najvi{e sredstava odvoji-}emo za zapo{qavawe i {kolovawe invalida, za stipendi-rawe wihovih porodica i poboq{awe sveukupnog poloàja.Pla}awe raznih letovawa, putovawa, ekskurzija vi{e ne do-lazi u obzir. T

Dr Boìdar Simatkovi}, pomo}nik ministra za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku

KORAK NAZADU Srbiji je, od wenog prvog “bora~kog zakona”, le~ewe

ratnih vojnih invalida bilo zagarantovano. Zdravstvena za-{tita, koja je podrazumevala protetiku, le~ewe od posledicarawavawa i lekove za sva oboqewa do kraja ìvota, nikadase nije dovodila u pitawe. Prema Predlogu zakona o bora~-koj i invalidskoj za{titi prava ratnih vojnih invalida svodese na op{tu zdravstvenu za{titu, iako je wihovo zdravqe ne-uporedivo ugroènije od zdravqa prose~nih gra|ana.

ne mogu da izdrè. Iako se u Ministarstvu rada, zapo{qavawai socijalne politike zaista zalaèmo da invalidi imaju za ni-jansu boqi poloàj od drugih korisnika buxeta, mi ne moèmoda odstupimo od op{te politike i zahteva me|unarodne zajedni-ce u tom pogledu. Ponu|enim re{ewima oni ostaju za korak is-pred drugih buxetskih korisnika, ali to je maksimum koji Vladamoè da im ponudi – podvla~i dr Simatkovi} i nastavqa:

– Druga vrsta problema jeste nivo zdravstvene za{titeratnih vojnih invalida. Prakti~no je on ostao isti, ali udru-èwa su htela da bude vi{i nego do sada. Bio je ne{to boqi

17

ravno, odnosi na invalide iz ratova devedesetih godina, kojise najè{}e protive Novom zakonu. Tim zakonom dràva sebiname}e i obavezu re{avawa stambenog problema ratnih voj-nih invalida i porodica palih boraca. Zahvaquju}i donacijijapanske vlade, od oko 320 miliona dinara, u jedanaest op-{tina u Srbiji (Kru{evac, Ni{, Leskovac, In|ija, Pan~evo,Beograd, Loznica, Kikinda, Novi Sad, Smederevo i Kraguje-vac) bi}e izgra|eno 250 stanova samo za tu kategoriju buxet-skih korisnika. Mnogi od wih sada su sme{teni u objektima so-cijalne za{tite, a doskoro smo pla}ali i boravak ~etrdesetakinvalida u hotelu u Aran|elovcu. Ima dosta ratnih vojnih in-valida bez stana, mo`da i oko dve hiqade, a me|u wima su inajteì rawenici, ali to nisu samo qudi iz Srbije ve} i oniiz Bosne i Hrvatske. Bi}emo rigorozni u dodeli tih stanova.Preduslov je da imaju dràvqanstvo SCG, ali i da nemaju nekistambeni objekat u dràvama iz kojih dolaze, da u postupku ni-je wihova prodaja, ili povratak na stara ogwi{ta… Novi za-kon predvi|a stvarawe stambenog fonda iz koga bi taj pro-blem bio re{en. Sa predstavnicima ~etiri op{tine ve} pre-govaramo o tenderu i po~etku izgradwe. Verujemo da }e na pro-le}e biti zabodeni i prvi a{ovi. Ne{to iz buxeta, ne{to izdrugih donacija, malo }e pomo}i i op{tine, pa o~ekujemo da zanekoliko godina kona~no re{imo stambeni problem tih qudi.Naravno, i to se odnosi na invalide ratova iz devedesetih go-dina. U celini posmatrano, Novi zakon zadràva sva ste~enaprava ratnih vojnih invalida, ~ak i ona za koja u vremenu sa-da{wem nema vaqanih razloga – podvla~i dr Boìdar Simat-kovi}.

Isti~u}i da Vlada Srbije i resorno ministarstvo ~inenajvi{e {to mogu da za{tite ratne vojne invalide, u Sektoruza bora~ko-invalidsku za{titu upozoravaju da se novim zako-nom znatno smawuje prostor za zloupotrebu i mahinacije nakoje ni ratni vojni invalidi nisu bili imuni. Na taj na~in,o~ekuju u Ministarstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu po-

GODINA OD JEDANAEST MESECISuma od oko deset milijardi dinara, koliko je za po-

trebe invalida obezbe|eno pro{le godine, bila je dovoqnaza svega 9,5 wihovih mese~nih primawa. Iz buxetskih rezer-vi je zato ispla}ena jo{ jedna i po invalidnina, {to zna~ida je 2005. godina za ratne vojne invalide imala svega jeda-naest meseci. Ove godine za ratne vojne invalide je izdvoje-no oko deset i po milijardi dinara, odnosno 6,5 odsto vi{enego pro{le. Nije nam potrebna visoka matematika da bismoshvatili opravdanost wihovih protesta i tragi~nu istinu da}e im, samo do kraja decembra, dràva zakinuti najmawe 25odsto primawa. Legalno i po zakonu.

IMA PARA – NEMA PARAKao glavnog “operativca” u operaciji Predlog novog za-

kona o bora~koj i invalidskoj za{titi, ratni vojni invalidiapostrofiraju Mla|ana Dinki}a, ministra finansija u Vla-di Srbije. On je, kaù, odredio visinu buxetskih izdvajawaza 2006. godinu, a onda je, sasvim nakaradno, iz tog okviraproistekao Novi zakon. Tako se, umesto da objektivne potre-be i priznata prava invalida u|u u zakon o wihovoj za{ti-ti, krenulo “od repa”, pa je visina buxeta postala glavniparametar za mnoga nepovoqna re{ewa u Zakonu. Ali to ni-je prvi put. Dinki} se, isti~u u Udruèwu ratnih vojnih inva-lida, hvali da ima suficit u buxetu od oko trideset mili-jardi dinara, a zaboravqa da kaè da deo tog suficita ~i-ne i tri milijarde koje dràva duguje ratnim vojnim invali-dima za neispla}ene invalidnine u 2005. godini i ranije.

sedamdesetih godina pro{log veka, ali tada je i na{a zemqabila u znatno boqem materijalnom poloàju. Moramo da seispruìmo koliki nam je guber. Oni su za{ti}eni po Zakonu ozdravstvenoj za{titi, {to zna~i da Ministarstvo zdravqa pla-}a protetske nadoknade, le~ewe i lekove, kao i svakom drugomgra|aninu Srbije. Dakle, u pogledu zdravstvene za{tite rat-nih vojnih invalida nema restrikcija, ona se samo vi{e ne re-guli{e Zakonom o bora~koj i invalidskoj za{titi, nego Zako-nom o zdravstvenoj za{titi, {to je i logi~no. Restriktivniji jesamo na~in uskla|ivawa wihovih primawa. On je doista ne-{to nepovoqniji od dosada{weg, ali mogao je biti i gori. Tore{ewe je nametnuto aktuelnim materijalnim poloàjem i si-tuacijom u kojoj se na{a dràva nalazi – tvrdi dr Boìdar Si-matkovi}, napomiwu}i da Predlog novog zakona u celini nijerestriktivan.

– Mi smo u Predlogu novog zakona zadràli i neku vrstudopunske invalidnine, iz vremena hiperinflacije, iako nismoimali nikakvog opravdawa za to. Zadràli smo bora~ki doda-tak za invalide koji rade, a primaju platu mawu od republi~-kog proseka, kao i naknadu za nezaposlenost… Sve se to, na-

litiku, znatno }e se smawiti broj korisnika pojedinih vrstainvalidnina.

– Znamo da se de{ava da invalidi odbijaju ponu|en po-sao, iako im on dosta zna~i u procesu resocijalizacije, re-habilitacije i kvalitetnog ukqu~ivawa u dru{tvenu zajedni-cu. Oni koji to i daqe budu ~inili – osta}e bez dodatka zanezaposlenost. Procewujemo da }e, samo na osnovu toga, brojkorisnika raznih invalidskih primawa biti smawen za oko20 odsto. Naàlost, mi jo{ nemamo sasvim ure|enu eviden-ciju o korisnicima invalidnina, o stepenu telesnog o{te}e-

wa i na~inu rawavawa, {to, tako|e, ostavqa mogu}nosti zarazne zloupotrebe. O~ekujem da do jula oformimo opseàninformacioni sistem, aùriramo evidenciju i tako smawimobroj buxetskih korisnika invalidnina za novih dvadesetakodsto. Tako }e, na kraju, sredstva planirana ovogodi{wimbuxetom biti vi{e nego dovoqna za kvalitetnu bora~ku i in-validsku za{titu.

Dràva }e, dakle, u~initi sve {to moè da za{titi rat-ne vojne invalide. Predlog novog zakona je, podvla~e u Mini-starstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, i nastaosa èqom da se dosada{wa obimna pravna regulativa iz teoblasti, uz minimalne korekcije, objedini i tako pove}ajuefikasnost i kvalitet za{tite ratnih vojnih invalida, ali ioni sami moraju da urade mnogo vi{e na smawewu zloupotre-ba. U efikasnijem ostvarivawu prava smeta im i rascepka-nost organizacija, posebno kad je re~ o udruèwima boracai invalida u ratovima od devedesetih godina. Samo zbog suje-te oni ve} godinama ne mogu da se dogovore i formiraju je-dinstveno udruèwe svih ratnih vojnih invalida, koje bi biloznatno mo}nije nego nekoliko sada{wih. U situaciji kad sva-ko udruèwe traì svoj deo kola~a, invalidi ostaju uskra}e-ni za mnogo toga, pa i za pravedniju i objektivniju sliku dru-{tva o borcima.

Ali to nikako ne zna~i da su drugi delovi dru{tvene za-jednice oslobo|eni odgovornosti za poloàj u kome se nala-ze ili mogu da se na|u ratni vojni invalidi. Dru{tvo koje te-ì da bude demokratsko nikada ne sme da smetne s uma da de-mokratije nema bez humanosti. Ta se na~ela ili uporedo raz-vijaju, ili ih nema.

Du{an GLI[I]Snimio Zvonko PERGE

15. mart 2006.18

TEMA

TRAGIKOMI^NO PORE\EWEUskla|ivawe invalidskih primawa po “{vajcarskom mo-

delu” zna~i realno smawewe invalidnina za oko 50 odsto unekoliko narednih godina, za {ta nema opravdawa, isti~uratni invalidi. Upozoravaju}i na tragikomi~nu okolnost dana wihova primawa “uti~u” neutralni [vajcarci, koji za rati ratne invalide gotovo da i ne znaju, borci podvla~e da tajmodel, uz velike `rtve ovog naroda, moè da se prihvati zasocijalna davawa, ali ne i za invalidsku za{titu, jer onapodrazumeva naknadu {tete pretrpqene u ratu, a ne samo so-cijalnu pomo} dru{tva za ratne rane.

êlni qudi bora~kihi invalidskih organizacija jedinstveni u ocenida je postoje}i zakon boqi od predloènog Nikola @ujovi},AleksandarMikuli}, @eqko Vasiqevi} i Radi{a Milivojevi}

TOPI SE DONACIJAJo{ 2002. godine japanska vlada dala je oko {est mi-

liona dolara, u dinarskoj protivvrednosti, za izgradwu sta-nova za ratne vojne invalide. Iako je namena donacije odsamog po~etka bila poznata, tada{wa srpska vlada je poku-{avala da isposluje finansirawe drugih projekata, poputpomo}i ometenima u razvoju, ili starim i iznemoglim oso-bama… Japanci su uporno odbijali preusmeravawe donaci-je, tako da su dobijena sredstva, sve doskoro, ostala neisko-ri{}ena. Danas ta donacija vredi oko ~etiri miliona dola-ra, tako da je ve} izgubqeno vi{e od sto stanova. U Mini-starstvu za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku isti~uda }e ove godine, najzad, zapo~eti izgradwa stanova za rat-ne vojne invalide.

PRAVA INVALIDAPredlog zakona o invalidskoj i bora~koj za{titi, uz od-

re|ene modifikacije, zadràva mnoga prava iz ranijih za-kona. Izme|u ostalih, to su li~na i porodi~na invalidnina,dodatak za negu i pomo}, naknada za ortopedski dodatak imedicinsko-tehni~ka pomagala, zdravstvena za{tita, mese~-ne nov~ane naknade i razni dodaci, primawa na ime razlikeizme|u plate zaposlenog invalida i zagarantovanog iznosa,bora~ki dodatak, naknada za nezaposlene, putni~ko motornovozilo, besplatna i povla{}ena vo`wa, naknada tro{kovaputovawa…

Neka prava se i ukidaju. Para nema za bawska i kli-matska le~ewa, sme{taj u ustanovama socijalne za{tite, do-datak na decu, profesionalnu rehabilitaciju, dopunske li~-ne i porodi~ne invalidnine…

19

NA VEST O SMRTI GAVRILA – GAJE PETKOVI]A

SLOVO@IVOTA

Na{e vojno novinarstvo ostalo je bez jo{ jednog ubojitogpera koje je stvaralo vi{e od ~etiri decenije. Gavrilo – GajaPetkovi}, penzionisani pukovnik, majstor pisane re~i, novi-nar koji je duboko zasecao stvarnost, dugogodi{wi urednik iglavni i odgovorni urednik lista “Narodna armija” i ~asopi-sa “Vojnopoliti~ki informator” preselio se u ve~nost, osta-vqaju}i za sobom bogatu pisanu zaostav{tinu.

Bio je staloèn ~ovek, neumorni istraìva~ stvarnosti i~iwenica koje ìvot zna~e. Predano je tragao za istinom, pro-nalazio korene vitalnih tokova ìvota i ukazivao na pravcerazvoja armijske i dru{tvene stvarnosti.

U te{kim vremenima, onima kada se zemqa, posle razor-nog Drugog svetskog rata, obnavqala – Gavrilo Petkovi} se,poput mnogih rodoqubivo nastrojenih juno{a tog doba, oprede-lio za nadasve teàk i ~astan oficirski poziv.

Kao mladi stare{ina predano je podu~avao vojnike ve-{tinama zna~ajnim za odbranu zemqe. Radio je i stalno u~io.I, dabome, to nije moglo da ostane nezapaèno. Kako je vremeprolazilo i kako su se jedan za drugim nizali uspesi, GavriluPetkovi}u poveravane su sve odgovornije du`nosti. Nakon ne-koliko godina predanog bavqewa moralno-politi~kim vaspi-tawem, kako se u ono vreme nazivala tanana i plemenita de-latnost vezana za qude iz odbrane, Gaja je odlu~no zakora~io usvet vojnog novinarstva.

Bio je najpre novinar – reporter. Putovao je {irom on-da{we dràve i izve{tavao sa poligona i ve`bali{ta. Daro-vitim perom oslikavao je na{u odbrambenu i dru{tvenu stvar-nost. U stalnoj borbi za istinu, iskrenu re~ i odgovornu in-formativnu misiju, znala~ki je uo~avao teì{ta i umeo da sa-op{ti va`ne poruke, ve{to izbegavaju}i Scilu i Haribdu te-{ke profesije, kakva je vojno novinarstvo. Ogledao se potomna uredni~kim du`nostima. Obavqao je naporne, sloène i iz-uzetno zna~ajne poslove u onda{woj Politi~koj upravi SSNO.

Kao glavni i odgovorni urednik “Narodne armije“, najugled-nijeg glasila tada{wih oruànih snaga, koju je obavqao od 1982.do 1987. godine, osta}e upam}en po brilijantnim komentarimakojim se svrstao me|u najzna~ajnije hroni~are i tuma~e onog do-ba. Posebnu brigu ispoqavao je u radu sa mladim novinarima,pruàju}i im veliku pomo} u profesionalnom stasavawu.

Posle penzionisawa Gaja nije bacio kopqe u trwe, ve} jenastavio novinarsku misiju, pi{u}i u dnevnim i nedeqnim li-stovima.

Zvonimir PE[I]

KURS ITALIJANSKOGJEZIKA

Pukovnik Lucio Bata, vojni ata{e Republike Italije u na-{oj zemqi, uru~io je diplome sedamnaestorici polaznikaosnovnog kursa italijanskog jezika (13 oficira i 4 podofici-ra), koji je organizovala i finansirala Vlada Republike Ita-lije za pripadnike Mornarice VSCG.

Sve~anosti u Klubu Vojske u Tivtu prisustvovali su i kon-zul Republike Italije Valentina Seta, predstavnik Italijan-skog kulturnog centra iz Beograda profesor Flavio de Luka ikomandant Mornarice kontraadmiral Dragan Samarxi}.

Konzul Valentina Seta posebno je istakla va`nost orga-nizovawa takvih kurseva, budu}i da, pored edukativnog zna~a-ja, svakako doprinose boqoj saradwi dviju dràva i wihovomboqem me|usobnom razumijevawu.

Z. B.

PROMOCIJA REZERVNIHPOTPORU^NIKA

Na sve~anosti povodom uspe{nog zavr{etka {kolovawaslu{alaca {kole za rezervne oficire, unapre|eno je ukupno147 potporu~nika koji su {kolovawe zapo~eli septembra pro-{le godine i okon~ali ga za ukupno {est meseci.

Prose~na ocena najnovije generacije rezervnih oficiraiznosi 8,38. [kolovawe se odvijalo u dve faze. Prvi, teorij-ski deo izveden je u Vojnoj akademiji, gde su realizovani na-stavni sadràji iz op{tevojnih i stru~no-specijalisti~kihpredmeta. Drugi deo {kolovawa sproveden je u vidu staìrawau jedinicama i ustanovama Vojske. Tokom prvog dela izvedeno jei vi{e op{tevojnih i stru~no-specijalisti~kih logorovawa.

Najboqi uspeh, sa sredwom ocenom 9, 71, postigao je Ne-nad Milenovi} sa Smera veze u Odseku Logistike. Joèf Fe-her iz roda inìwerije, Odsek KoV, imao je prosek 9,50, a Vla-dimir Jovanovi} sa Smera vazduhoplovnotehni~ke slu`be, Od-sek Logistike, ostvario je prose~nu ocenu od 9,46.

Na~elnik Vojne akademije general-major mr Vidosav Kova-~evi}, ~estitaju}i rezervnim oficirima dobijawe prve ofi-

cirske zvezdice, rekao je da je lep prizor videti ih u stroju na-smejane i sre}ne. Nije im bilo lako tokom {est meseci {kolo-vawa, ali kao jedna od najbrojnijih i istovremeno najboqih ge-neracija, oni su u~inili sve da se bezbolno prebrodi skra}e-we {kolovawa sa ranijih devet na svega {est meseci.

Promovisane rezervne potporu~nike pozdravio je i gene-ral-major u penziji Du{an Vojvodi}, predsednik Udruèwa re-

zervnih vojnih stare{ina.A. A.

Na Vojnoj akademiji

U Mornarici VSCG

15. mart 2006.20

OD

BR

AN

A

NIzmene u vojno{kolskom sistemu Srbije i Crne Gore treba da obezbede uspe{an,racionalan i ekonomski prihvatqivkoncept obrazovawa oficira ipodoficira, sposobnih da preuzmu noveobaveze iz oblasti misija i zadatkeVojske. Osmi{qen model zasnovan je na jedinstvenom vojnom evropskomobrazovnom prostoru, zakonskojregulativi uskla|enoj sa propisimafakulteta u gra|anstvu, ali i na ideji ocivilnoj kontroli poslova odbrane na{ezemqe.

esporno je da na putu profesionalizacije na{e vojske ireforme kompletnog sistema odbrane va`nu ulogu ima ko-renita i vaqana promena sistema vojnog {kolstva. Kolikosmo, u tom smislu, zakonodavno, proceduralno i prakti~nona tragu iskustava ostalih evropskih zemaqa? Kako }emonadaqe {kolovati i usavr{avati oficire, podoficireili civilna lica zaposlena u Vojsci? Ho}e li Vojna akade-

mija odgovoriti predvi|enim zahtevima, a Vojna gimnazija i da-qe obrazovati najkvalitetniji vojni kadar? O tome, ali i osta-lim nedoumicama koje prate izmene vojno{kolskog sistema Sr-bije i Crne Gore, a povodom 18. marta - dana vojnog {kolstva,razgovaramo sa na~elnikom Uprave za {kolstvo Ministarstvaodbrane pukovnikom prof. dr Dragutinom Jovanovi}em.

Kako se dosada{wa reforma sistema odbrane Srbije iCrne Gore odrazila na vojno{kolski sistem? – Reforma sistema odbrane Srbije i Crne Gore podrazu-

meva i reformu vojno{kolskog sistema. Taj proces se odvija unekoliko etapa, a transformaciji vojnog {kolstva prethodiprecizno definisawe veli~ine i sastava Vojske, ali i profilabudu}ih stare{ina.

PUKOVNIK PROF. DR DRAGUTIN JOVANOVI]

NAÊLNIK UPRAVE ZA [KOLSTVO U KORISTBUDU]NOSTI

U KORISTBUDU]NOSTI

21

– Promene u vojno{kolskom sistemu utemeqene su na va-è}oj zakonskoj regulativi – Strategijskom pregledu odbrane,Vojnoj doktrini, Planu reformskih promena, te Studiji o stru~-nom i obrazovnom profilu oficirskog kadra. I koncept novogZakona o {kolovawu i usavr{avawu u sistemu odbrane, koji jeu potpunosti uskla|en sa nedavno usvojenim Zakonom o visokomobrazovawu Republike Srbije, u koji su ugra|eni principi Bo-lowske deklaracije, jeste pravni dokument na osnovu koga seizvodi reforma vojnog obrazovawa.

Vaì li i daqe pravilo da se oficiri koji su posledi-plomske studije zavr{ili u Vojsci i stekli nastavni~kazvawa ne mogu angaòvati u obrazovnom procesu na fa-kultetima u gra|anstvu? – Odeqewe za normativne poslove Sekretarijata Mini-

starstva prosvete i sporta Republike Srbije po~etkom pro{legodine dostavilo je fakultetima Beogradskog univerziteta mi-{qewe o priznavawu nastavni~kih zvawa stare{inama koje suih stekle na Vojnoj akademiji. Ve}ina fakulteta je to shvatilakao instrukciju da se nastavnici Vojne akademije ne mogu anga-òvati na fakultetima Beogradskog univerziteta, ni u nastavini u komisijama za ocene i odbrane magistarskih radova i dok-torskih disertacija. Do sada je ve}i broj nastavnika iz vojnih{kola, sa odgovaraju}im zvawima, realizovao dodiplomske iposlediplomske nastavne procese na fakultetima u gra|an-stvu. U vaè}em Zakonu o vojnim {kolama i vojnim nau~noi-

Racionalizacija sistema vojnog obrazovawa zapo~ela jejo{ 1993. godine, kada je od 52 vojne {kole i {kolska centraformirano {est {kola i jedanaest centara. Po~etkom 1997.godine posebnom studijom o razvoju vojnog {kolstva afirmi-sani su principi na kojima se planira dogradwa tog modela –kvalitet kadra, racionalnost i usagla{enost sa sistemom{kolstva u gra|anstvu. Postoje}a zakonska regulativa, zasno-vana na ideji o jedinstvenom evropskom obrazovnom prosto-ru, predstavqa povoqnu osnovu za daqe usavr{avawe, uskla-|ivawe i reformu vojno{kolskog sistema.

Va`no je napomenuti da su na promene u vojnom obrazo-vawu uticale izmewene potrebe Ministarstva odbrane i Voj-ske za kvalitetnim kadrom, ali i mogu}nosti dràve kada jere~ o takvom {kolovawu. I aktuelne bezbednosne integracije,geostrate{ki poloàj na{e zemqe, bezbednosni rizici koji-ma je izloèna, te strana iskustva, uslovqavaju model po kome}e se nadaqe osposobqavati stare{ine. Tome, tako|e, dopri-nose i novine u obrazovnom sistemu Srbije i Crne Gore, alii brojni unutra{wi problemi – kriza nastavni~kog kadra, ve-liki broj organizacionih nivoa i katedri, visoki tro{kovilogistike nastavnog procesa.

Danas je vojno {kolstvo u nadle`nosti Sektora za qudskeresurse Ministarstva odbrane. Razdvojene su wegove upravnei izvr{ne funkcije. Obrazovawe stare{ina odvojeno je odobuke i obuke vojnika. Formirana je jedinstvena Vojna akade-mija, a ukinuti su pojedini {kolski centri, {to je obezbedilokvalitetnije i jednostavnije rukovo|ewe vojnim {kolama. Naosnovu istraìvawa o profilima oficira Vojske osmi{qenisu Projekat reforme sistema vojnog {kolstva i Model {kolo-vawa oficira i podoficira.

U ~emu je, zapravo, smisao tih projekata? – Izmene u vojno{kolskom sistemu Srbije i Crne Gore

treba da obezbede uspe{an, racionalan i ekonomski prihva-tqiv koncept obrazovawa stare{ina, sposobnih da preuzmunove obaveze u okviru misija i zadataka Vojske. Planirano jeda se za sredwe obrazovawe formira jedinstvena vojna {ko-la, odnosno Vojna gimnazija, kao obrazovno-vaspitna ustano-va Ministarstva odbrane, u kojoj }e se objediniti komponenteop{teg i stru~nog vojnog obrazovawa u sistemu odbrane.

Kombinovani model obrazovawa oficira razli~itih ni-voa bi}e osnova visokog vojnog {kolstva. On obuhvata sistemakademskih studija na Vojnoj akademiji ili na fakultetima ugra|anstvu. Predvi|ena je i mogu}nost da se oficiri {kolujuuporedo na visokoj vojnoj {koli i na civilnom fakultetu, {tozavisi od aktuelnih potreba Ministarstva i Vojske. Kandida-ti za oficirski poziv, dakle, mogu biti stipendirani na poje-dinim fakultetima u gra|anstvu, uz dodatno {kolovawe iz voj-ne struke na Vojnoj akademiji u toku ili posle zavr{etka ci-vilnih studija. Obavezan Oficirski kurs planiran je za onekoji posle zavr{etka civilnih studija konkuri{u za posaooficira.

Poslediplompske studije oficira bi}e organizovane pomodularnom principu na civilnim fakultetima. Na Vojnoj aka-demiji realizova}e se, kao i do sada, stru~no komandno-{tab-no i general{tabno usavr{avawe, a nau~no poslediplomsko{kolovawe oblika magisterijuma i specijalizacije osmi{qe-no je samo u oblasti vojnih nauka. Modularnim nastavnim pla-nom i programom omogu}i}e se, tako|e, prelazak sa posledi-plomskog stru~nog usavr{avawa na poslediplomske nau~nestudije. Planira se upu}ivawe odre|enog broja vojnih stude-nata na osnovno, a oficira na poslediplomsko {kolovawe uinostranstvo.

Na kojoj su zakonskoj regulativi zasnovane novine u voj-nom obrazovawu?

PODR[KA IZ INOSTRANSTVA

Koliko nas u reformi vojno{kolskog sistema podr-àvaju pojedine evropske zemqe? – Predstavnici Ministarstva odbrane Kraqevine

Norve{ke su nam najpre sugerisali pravce reforme voj-nog obrazovawa. Uz to su obe}ali i izvesnu finansijskupomo} u oblasti opremawa materijalne baze nastave inabavke strane literature. Tako|e su omogu}ili eksperti-ma Vojske da obilaze wihove vojne {kole kako bi steklineophodno iskustvo i saznawa. Ministarstvo odbrane Ve-like Britanije i Severne Irske izrazilo je spremnost dapodrì promene vojno{kolskog sistema, posebno u obla-sti uskla|ivawa na{e zakonske regulative sa me|unarod-nim vojnoobrazovnim sistemima. U svakom slu~aju, nasto-jimo da projektovanim promenama o~uvamo specifi~nostii bogatu tradiciju na{eg vojnog {kolstva, uz neophodnapribliàvawa ostalim evropskim zemqama.

Tokom protekle godine sara|ivali smo jo{ sa Itali-jom, Gr~kom, SAD, Austrijom, Holandijom, Kanadom, Ma-|arskom, Nema~kom i Francuskom. I te zemqe su nam, semmaterijalne i ekspertske pomo}i, u narednom periodu po-nudile raznovrsne oblike saradwe – besplatno {kolova-we vojnih studenata i usavr{avawe oficira u najvi{imvojnim {kolama, obuku pripadnika Ministarstva i Vojskeza rad u multinacionalnom okruèwu u okviru finansija,menaxmenta i kadrovawa, te brojne kurseve za u~ewe en-gleskog jezika i obuku podoficira. U januaru je regional-na organizacija Forum za pomo} zemqama Jugoisto~neEvrope, ta~nije zajedni~ka inicijativa Komande oruànihsnaga SAD za Evropu i Ministarstva odbrane RepublikeSlovenije, kojom se koordiniraju i sinhronizuju naporime|unarodnih partnera zemaqa kandidata za Nato iPartnerstvo za mir, podràla projekat Ministarstva od-brane Srbije i Crne Gore Program osposobqavawa uoblasti engleskog jezika. Wegovu realizaciju pomo}i }ejo{ stru~waci Velike Britanije, Danske, Norve{ke, Kana-de, [vedske, Slovenije i Bugarske.

straìva~kim ustanovama precizirano je da se stepen obrazo-vawa i stru~ni nazivi, stru~ni naziv specijaliste, akademskinaziv magistra nauka i nau~ni stepen doktora nauka, ste~eni uvojnim {kolama, priznaju na celoj teritoriji SRJ. Uprava za{kolstvo je, imaju}i to u vidu, od nadle`nih zatraìla da sepomenuti akt Sekretarijata Ministarstva prosvete i sportaponi{ti, a nastavnicima sa izbornim zvawima ste~enim u voj-nim visoko{kolskim ustanovama omogu}i rad i na civilnim fa-kultetima. Vojna i Vojnomedicinska akademija nastavnike bi-raju pod istim uslovima i po proceduri koja je zakonom predvi-|ena i u gra|anstvu.

Poznato je da se na pojedinim civilnim visokim {kola-ma formiraju katedre za studije bezbednosti, terorizma,evroatlantskih bezbednosnih integracija. Nije li Vojnaakademija referentna ustanova za takve studije?– Nije. S obzirom na zahtev da se na{ vojno{kolski si-

stem maksimalno racionalizuje, Vojna akademija je mati~na{kola, od osnovnih do poslediplomskih studija, samo za pod-ru~je vojne nauke – taktiku, strategiju, operatiku i vojnu logi-stiku. Sasvim je logi~no da se sve ostale nau~ne oblasti kojesu zanimqive za sistem odbrane u celini izu~avaju na fakulte-tima u dru{tvu, ukoliko za to postoje odgovaraju}e mogu}nosti.

Koje mesto zauzima Vojna akademija u sistemu vojnogobrazovawa?– Akademija je nezamewiv rasadnik budu}ih profesional-

nih oficira svih kadrova i wenu ulogu u Vojsci ne moè u pot-punosti da nadomesti nijedna druga institucija. Ona raspola-è pristojnom nastavno-materijalnom bazom, kvalitetnim na-stavni~kim kadrom i sposobna je da odgovori savremenim kre-tawima u obrazovnom sistemu. U narednom periodu na Vojnojakademiji }e se {kolovati oficiri svih rodova Vojske, dok }ese stare{ine slu`bi koje nemaju komandne du`nosti i izvr{nejedinice – finansijska, geodetska i informati~ka slu`ba,obrazovati na fakultetima u gra|anstvu.

Nastavni planovi i programi te visoke vojne {kole bi}eu dogledno vreme izmeweni, odnosno sa~iweni u saradwi sacivilnim fakultetima kako bi se obezbedila harmonizacijasistema {kolstva i istovremena ekvivalencija diploma. U wih}e, naravno, biti ugra|eni principi novog Zakona o visokomobrazovawu Republike Srbije i Bolowske dekleracije. Orga-nizacija nastavnog procesa i struktura Akademije prilagodi}ese realnim uslovima i potrebama Vojske.

Kako }e se prevazi}i problem nastavni~kog kadra Aka-demije? – ̂ iwenica je da Vojna akademija ne poseduje dovoqan broj

nastavnika odre|enih nastavni~kih zvawa. Realizacija nastav-nog procesa u vojnim {kolama i nau~no-istraìva~ki rad pod-razumeva neprekidno usavr{avawe i stalno nau~no dokaziva-we. Neadekvatno stimulisawe takvog rada, posebno materijal-no, uslovilo je veliki odliv tog kadra iz Akademije u ostaleustanove i jedinice Ministarstva i Vojske. Na{a je ideja danastavnici u visokoj vojnoj {koli ostvare odgovaraju}e nov~a-ne dodatke na osnovnu platu. Takav predlog upu}en je nadle`ni-ma jo{ pre dve godine, ali je wegov ishod za sada neizvestan.Praktikuje se, tako|e, da se za predmete koji ne pripadaju pod-ru~ju vojnih nauka angaùju nastavnici sa fakulteta iz gra|an-stva. To je racionalan i krajwe opravdan model, koji }e se inadaqe primewivati.

Nedavno je predstavqen deo rezultata istraìvawaStru~ni profil oficira za po~etne du`nosti, koje je usaradwi sa ostalim strukturama Vojske izradila Upravaza {kolstvo. Koliko }e saznawa do kojih se tim nau~noi-straìva~kim projektom do{lo biti ugra|ena u reformuvojnog obrazovawa?– U pomenutoj studiji istraèni su ne samo stru~ni pro-

fil oficira ve} i obrazovne potrebe Vojske. Rezultati pro-jekta najpre predstavqaju validna i nau~no verifikovana po-lazi{ta za dogradwu programske i metodske osnove nastave naosnovnim studijama u Vojnoj akademiji. Iz wih proisti~u osno-ve nastavnih planova i programa, ali i sami nastavni plano-vi i programi za {kolovawe oficira. Uz ostale relevantnepokazateqe, na osnovu podataka o stru~nom profilu oficiraVojske moè se odrediti optimalni odnos op{teg i posebnogili stru~nog i specijalisti~kog podru~ja u nastavnim planovi-ma i programima Vojne akademije, ali i odgovaraju}i model zaobjediwavawe pojedinih nastavnih sadràja. Poseban zna~ajpredstavqa ~iwenica da su rezultati tog istraìvawa ugra|e-ni u projekat Reforme sistema vojnog {kolstva u Ministarstvuodbrane i Vojsci.

U proteklom periodu nije bio zadovoqavaju}i odziv kan-didata za vojne {kole. Kako re{iti taj problem? – Naru{en je imix vojnog poziva, a materijalni poloàj

pripadnika Vojske je na granici egzistencije. Neophodno jepromeniti taj sistem vrednosti i vaqano ceniti sloènost iteìnu profesije oficira i podoficira.

Po kom modelu }e se u narednom periodu {kolovati pod-oficiri Vojske? – Podoficiri }e se dobijati {kolovawem vojnika po ugo-

voru sa odgovaraju}om sredwom {kolom i radnim iskustvom u

INTERVJU

22

odre|enom rodu, odnosno slu`bi Vojske. Stru~no-specijali-sti~ki sadràji osposobqavawa za podoficirska zanimawarealizova}e se u budu}im vidovskim centrima za obuku i usa-vr{avawe kadrova, ~ime }e se obezbediti ve}a racionalnostkadrovske i materijalne baze nastave.

A u~enici u Vojnoj gimnaziji?– Status Vojne gimnazije se posledwih desetak godina do-

vodi u pitawe iskqu~ivo sa stanovi{ta wene finansijskeopravdanosti. U situaciji kada je odziv kandidata iz gra|an-stva za {kolovawe na Vojnoj akademiji znatno smawen, nemarazloga da se u toj vojnoj {koli ne organizuje ~etvorogodi{winastani proces. Gimnazija je siguran i kvalitetan izvor popuneAkademije kandidatima za oficirski poziv. Zbog procesa re-forme i brojnog smawewa Vojske, me|utim, potreban je znatnomawi broj vojnih studenata. To se direktno odraàva i na broju~enika u Vojnoj gimnaziji.

Kako su mogu}nosti nastavne baze i nastavni~kog kadra Gim-nazije znatno ve}e od potreba Vojske, spremni smo da u budu}no-sti, pod odre|enim uslovima, i uz minimalna ulagawa u infra-strukturu objekata, zanavqawe i osavremewivawe pojedinih na-stavnih sredstava, deo kapaciteta {kole ustupimo Ministarstvuprosvete i sporta Republike Srbije. I postoje}i broj stalno za-poslenih nastavnika u Vojnoj gimnaziji dovoqan je za {kolovaweoko 500 |aka. Da bi se takav projekat ostvario, neophodno je dase Gimnazija integri{e u sistem sredwo{kolskog obrazovawa Re-publike Srbije. Dakle, Vojna gimnazija ima sve potrebne uslove imogu}nosti da u narednom periodu preraste u svojevrstan kolex,u kome }e se obrazovati najboqi sredwo{kolci, bez obzira nato da li }e daqe {kolovawe nastaviti na Vojnoj akademiji ili naostalim fakultetima u gra|anstvu. Uprava za {kolstvo Ministar-stva odbrane je, u tom smislu, ve} u~inila konkretne korake. Na-damo se da }e na{a nastojawa uroditi plodom.

Planira li se i usavr{avawe civilnih lica zaposlenihu Vojsci? – Usavr{avawe civilnih lica realizuje se po potrebi na

dva koloseka – poslediplomskim studijama oblika specijaliza-cije, magisterijuma i doktorata na fakultetima u gra|anstvu ikursevima koji se organizuju u jedinicama i ustanovama Vojske.Va`no je napomenuti da se takvo dodatno obrazovawe planirana godi{wem nivou, a tro{kove snosi Ministarstvo odbrane.Kursevi se izvode radi osposobqavawa za rad ili kori{}ewei odràvawe novih tehni~kih sredstava i opreme. Wihovo tra-jawe zavisi od sloènosti i obima nastavnih sadràja koji seizu~avaju, prethodne osposobqenosti i ste~enih iskustava.

Sa kojim te{ko}ama se naj~e{}e susre}e Uprava za{kolstvo u reformi sistema vojnog obrazovawa? – Nedostatak finansijskih sredstava je, kao i uvek, najve}i

problem. Jeste li Vi zadovoqni brzinom i kvalitetom promena?

– Zadovoqan sam onim {to je u proteklom periodu u~iwe-no. Sasvim je logi~no da je najboqe investirati upravo u obla-sti {kolovawa kadra. Ostvarili smo èqeni model vojno-{kolskog sistema. Potrebno mu je jo{, na izvestan na~in, udah-nuti du{u. Narednu {kolsku godinu o~ekujemo u novom ambijen-tu, sa usavr{enim nastavnim planovima i programima {kolo-vawa oficira i podoficira, ali i dogra|enom organizacij-skom strukturom.

Vladimir POÛ^Snimio Darimir BANDA

23

AKADEMIJA I UNIVERZITET

I pored nastojawa Uprave za {kolstvo, Vojna akademi-ja nije u{la u sastav Beogradskog univerziteta. Za{to?– Jo{ je 16. maja 2005. Ministarstvu prosvete i

sporta Republike Srbije, na osnovu ranijih dogovora,Ministarstvo odbrane predloìlo poseban ~lan u okvi-ru republi~kog Zakona o visokom obrazovawu, kako bi seu sistemu obrazovawa dru{tva izmenio i uredio poloàjvojnih visoko{kolskih ustanova. Taj predlog, naàlost,nije usvojen, tako da u Zakonu nije definisan rad i osni-vawe visokih vojnih {kola. I od Rektorata Univerzitetau Beogradu, 29. novembra pro{le godine, zvani~no je za-traèno da se vojna nauka kao obrazovno-nau~no poqeuvrsti u sistem dru{tveno-humanisti~kih nauka.

Uprava za {kolstvo je zato, u skladu sa izmenama mo-dela visokog obrazovawa u Srbiji, definisala priori-tete – ukqu~ivawe vojnih nauka u sistem nauka u dru{tvu,odnosno u listu poqa u okviru kojih se ostvaruju progra-mi studija, pristupawe Vojne i Vojnomedicinske akademijezajednici Beogradskog univerziteta, zatim, vaqana veri-fikacija vojnih diploma sa osnovnih, specijalisti~kih iposlediplomskih studija u gra|anstvu, te priznavawe aka-demskih, nau~nih, istraìva~kih i nastavni~kih zvawaste~enih u vojnim {kolama. Smatramo da takva nastojawadoprinose konceptu civilne kontrole poslova odbrane.Profesionalni pripadnici Ministarstva i Vojske deo sudru{tva i zato se prema wima vaqa odnositi kao premaravnopravnim ~lanovima. U budu}im reformskim potezi-ma i projekciji kadra ne}e svi oficiri i podoficiri do-~ekati penziju u Vojsci. Potrebno je obezbediti da oniposle zavr{etka profesionalne vojne karijere imaju od-govaraju}u struku, odnosno zanimawe u civilstvu.

24

Dok u ove zimske dane Bokom cvjetaju mimoze, more miruje ispava. Probude ga ~esto bure i dosadne ki{e. Onda se onouzjoguni reaguju}i talasima. Sve se to prenese i na pri-morska mjesta, koja su zimi dosta mirna, a skoro i prazna.U tivatskoj luci miruju na vezu brodovi na{e mornarice ikao da sawaju davno pre|ene miqe i duge plovidbe Jadra-nom, kojih je sada sve mawe. Ali, na brodovima je ìvo. Posade ovih dana u gostima

imaju studente 127. klase Vojne akademije – Odsjek Mornari-ca. Wih 26, koliko klasa broji, za pola godine dobi}e zvawepomorskog oficira.

– U wihov uspjeh ne treba sumwati – kaè na~elnik klasekapetan korvete Qubenko Raki}. – Radi se o jednoj od najbo-qih klasa u posqedwih pet-{est godina. I ne samo da su uspje-{ni u savla|ivawu plana i programa iz oblasti nauke nego sui dobri sportisti.

Ovdje su na brodovima na petnaestodnevnom zimskom sta-ìrawu, gdje prakti~no primjewuju sadràje iz stru~nospeci-jalisti~kih predmeta.

Dnevnim i sedmi~nim rasporedom rada oni }e se ukqu~i-vati u brodsku organizaciju i biti u ulogama dublera komandi-ra odjeqewa i brodskih odreda. To je najboqi na~in da prak-ti~no doìve ono {to su nau~ili tokom {kolovawa na Akademi-ji. Najboqi na~in da doìve more, ìvot na brodu i wegove ~a-ri i mawkavosti, da steknu {to potpuniju predstavu o pozivu ko-ji su odabrali.

More vaqa osjetiti, kaù. Wima }e to uspjeti dok svojestaìrawe provode na fregatama 33 i 34 i desantni brod

SA STUDENTIMA 127. KLASE

VOJNE AKADEMIJE - ODSJEK MORNARICA

.Wih 26, koliko klasa broji, za pola godine dobi}e zvawepomorskog oficira. Zimsko staìrawe izveli su na brodovima u sastavu 18 flotilepomorskih snaga.

VAQAOSJETITI

MORE

VOJNE [KOLE

25

minipolaga~ 241, ~ije im po-sluge stoje na raspolagawu iuveliko pomaù da {to boqeizvr{e zadatke.

A da bi sve teklo kako tre-ba i bilo potpuno uspje{no, po-red na~elnika klase, sa ovimvrijednim i marqivim mladi}i-ma je i wihov nastavnik, majormr Neboj{a Ga}e{a sa Katedrebrodskih borbenih sistema.

– Da bi bio uspje{an po-morski oficir i mogao odgovo-riti zahtjevima poziva, trebasve ovo dobro savladati – ka-è major Ga}e{a.

– Opremqenost brodovana kojima sprovodimo obuku,stru~na osposobqenost i kva-litet posade, koja nam je maksi-malno iza{la u susret, omogu-}i}e nam da nastavu izvedemo uplaniranom roku.

Na~elnik klase ipak je iz-dvojio najboqe. To su Aleksan-dar Stepanovi}, Milan Savi}i Milan Kresojevi}. Oni su zanijansu boqi od ostalih.

Na sportskom planu treba ista}i @eqka Vujinovi}a, kojije pro{le godine bio tre}i u izboru za najboqeg sportistu uVSCG, ina~e vi{estrukog {ampiona u vojni~kom vi{eboju.

Iz grupe koja je izvodila nastavu na ”tridesettrojci”razgovarali smo sa Draganom Stoiqkovi}em, Du{anom Anti-}em, Milanom Savi}em i Bojanom Dragutinovi}em.

– Za moje opredeqewe da studiram ba{ na Odseku Mor-narice presudna je bila bela uniforma, koja me je odmalenaprivla~ila – kaè Dragan Stoiqkovi}, rodom iz Vlasotina-ca. – Dok sam poha|ao ma{insku {kolu sawao sam da jednogdana budem na palubi nekog od na{ih brodova u beloj uni-formi, u ulozi oficira. Taj san }e mi se ubrzo i ostvariti.

Student stariji vodnik Du{an Anti} iz Ni{a, koji je pri-je Akademije zavr{io Vojnu gimnaziju, posebno isti~e doì-vqaje sa dva krstarewa Jadranom, koliko ih je do sada imalawihova klasa:

–Jo{ kao pitomci na prvoj godini Akademije imali smo,rekao bih, ~ast i privilegiju da plovimo {kolskim brodomJadran do Francuske, Italije i Gr~ke. Pro{le godine, u tokudvomese~nog krstarewa, Jadranom smo obi{li pola Evrope.Plovidba do Engleske, gde smo prisustvovali proslavi 200-godi{wice bitke kod Trafalgara, osta}e mi u trajnom se}a-wu. To je doìvqaj koji te{ko da }e imati generacije koje nasbudu sledile.

I Beogra|anin Milan Savi}, jedan od najboqih u klasi,ima svoju pri~u:

– Qubav prema budu}em pozivu osetio sam na obalamaSave i Dunava jo{ kao de~ak, posmatraju}i sa Kalemegdana iiz pristani{ta kako brodovi plove mirnim vodama tih reka.Svaki zvuk wihove sirene u meni je izazivao qubav i zna~ioizazov vi{e. @ivot na brodu nije toliko naporan koliko toizgleda. Ono {to ga posebno ~ini interesantnim jesu kolek-tivni rad i me|usobno razumevawe svih ~lanova posade. Slo-ga i uzajamnost uveliko olak{avaju savladavawe svih pro-blemati~nih situacija.

Student stariji vodnik Bojan Dragutinovi} iz Priboja,iako navikao na vremenske promjene izraène u kontinen-talnom dijelu, te{ko podnosi ki{e i veliku vlagu na moru uzimskim danima.

– Malo sam prehla|en – kaè Bojan – ali brzo }e to pro-}i. @ivot je interesantan onoliko koliko mi u tome doprine-semo. A mislim da je za mornare i pomorske oficire najne-zgodnije kad je brod na vezu. Kad miruje i ne plovi. Trebalobi da bude vi{e plovidbe.

Slobodan VUÎNI]

RAPORT IZ BAZE DEBELA GLAVA

Administrativna linija obezbe|uje se kombinovawem patrola,zaseda i osmatrawem. Patrole dnevno prepe{a~e od 4 do 10kilometara, a vozilima se po te{kom terenu i ne moè. Si-tuacija je uglavnom mirna, kaè major Tomislav Petrovi}, ko-mandir baze. Naj~e{}i problem je ilegalna se~a {ume.Na bazi je profesionalni sastav i vojnici koji su se do-

brovoqno prijavili. Sme{taj je u objektu kontejnerskog tipa.Toplo je, {to je tokom zime jako va`no, jer su se temperaturespu{tale i do – 25. A najve}a primedba je neredovna isplatanaknada.

Pripadnici baze Debela glava ~esto su u situaciji da po-maù malobrojnom, uglavnom albanskom stanovni{tvu. Ako jepotrebna lekarska pomo} odvezu ih do dvadesetak kilometaraudaqenog Vrawa.

@ivot u bazi je dinami~an, pa tridesetak dana, koliko tra-je smena, uglavnom brzo pro|e.

B. M. P.

MIRNO I STABILNO

JEDINICE

26

Pripadnici

Novosadskog

korpusa iz baze

Debela glava

obezbe|uju

12 kilometara

administrativne

linije prema

Kosovu i

Metohiji

15. mart 2006.

27

Na dva glavna lokaliteta koja suprogla{ena podru~jima ugroènim pti~-jim gripom, kod Ba~kog Mono{tora i u re-jonu sela Ba~evci kod Qubovije, mobil-nim veterinarskim ekipama u pomo} supristigli i pripadnici Vojske. KomandaNovosadskog korpusa odmah je angaòva-la odgovaraju}e stru~wake koji su u stal-noj saradwi sa civilnim vlastima. Anga-òvani su i odeqewe ABHO osposobqenoza biolo{ku dekontaminaciju zemqi{ta,vozila i objekata, i odgovaraju}a inten-dantska sredstva.

Ministar odbrane SCG ZoranStankovi} obi{ao je 7. marta ugroè-no podru~je u Vojvodini i posle razgo-vora sa predstavnicima lokalne samo-uprave, inspekcijskih organa i Vojske, uVazduhoplovno-nastavnom centru uSomboru rekao da je Vojska u potpuno-sti spremna da pomogne u spre~avawu{irewa pti~jeg gripa i izrazio zado-

Prvi put u svojoj osamnaestogodi-{woj istoriji, presti`no svetsko takmi-~ewe “@an Pikte” u poznavawu me|una-rodnog humanitarnog prava (MHP) odrà-va se u Srbiji, pod pokroviteqstvompredsednika Republike Borisa Tadi}a iMinistarstva prosvete i sporta Repu-blike Srbije, a u koorganizaciji Komite-ta “@an Pikte” ([vajcarska), Crvenogkrsta Srbije i Me|unarodnog komitetaCrvenog krsta, delegacije u Beogradu.

U Vrwa~koj Bawi su od 4. do 11. marta

bili takmi~ari iz 30 zemaqa, sa 48 tro~la-nih timova i 200 u~esnika. Na{ takmi~ar-ski tim je sa Pravnog fakulteta iz Ni{a.

Takmi~ewe “@an Pikte” obuhvata po-znavawe me|unarodnog humanitarnog pra-va (ratnog prava), me|unarodnog krivi~-nog prava, me|unarodnog prava qudskihprava, prava UN i niz drugih ve{tina,kao {to su argumentacija i pregovarawe,preuzimawe i mewawe uloga u simulira-nim situacijama, sposobnost timskog ra-da i rada pod pritiskom.

voqstvo sa do sada obavqenim aktiv-nostima.

Direktor Uprave za veterinu dr De-jan Krwaji} ocewuje da nema nikakvihrazloga za paniku. Mobilne ekipe su da-nono}no na terenu, a sve velike farme supod kontrolom i to gra|ani treba da zna-ju, kao i ~iwenicu da jaja i ìvinsko mesomogu slobodno da konzumiraju.

Doktor Krwaji} kaè da je od FAO(Organizacije Ujediwenih nacija za poqo-privredu i hranu) dobio mapu kretawa la-budova i da nema ba{ toliko iznena|ewaotkud pti~ji grip kod ptica u ovom evrop-skom regionu. Labudovi s na{eg podru~jabili su u kontaktu sa migratornim ptica-ma, koje se sele po mawe-vi{e uobi~aje-nim putevima. Put kqu~an za nas proteèse od skandinavskih zemaqa ka centralnojEvropi i usled toga imamo obolele pticeu Nema~koj, Austriji, ali i delu Ma|ar-ske, Slovenije, Bugarske i Srbije.

Pti~iji grip i u na{oj zemqi

Takmi~ewe ”@an Pikte” prvi put u Srbiji

NEMA RAZLOGA ZA PANIKU

POZNAVAWE HUMANITARNOG PRAVA

HRONIKA

PO[IQKA NAMEWENAIZVOZU

U vezi sa napisima u medijima o ka-mionu sa oru`jem koji su pripadnici Mi-nistarstva unutra{wih poslova Republi-ke Crne Gore zaustavili kod Bio~a, u Cr-noj Gori, Ministarstvo odbrane SCG usvom saop{tewu najodlu~nije odbacujeeventualne spekulacije da se radi o nele-galnom izvozu naoruàwa.

Napomiwemo da Ministarstvo od-brane nema pravo direktne prodaje nao-ruàwa i vojne opreme. Firme koje suspecijalizovane za trgovinu naoruà-wem, posle pribavqenih dozvola nadle-`nih dràvnih organa, kupuju naoruàweod Ministarstva odbrane i odgovorne suza isporuku do krajweg kupca.

Konkretan transport 1.000 automat-skih pu{aka M70B1, kalibra 7,62 mm i100 pu{komitraqeza M72B1 istog kali-bra deo je legalnog posla prodaje vi{ko-va naoruàwa i vojne opreme Vojske SCG,koji se, u ovom slu~aju, obavqa izme|u Mi-nistarstva odbrane i firme JugoimportMont d.o.o. iz Podgorice, a uz saglasnostMinistarstva za me|unarodne ekonomskeodnose Srbije i Crne Gore.

S obzirom na to da je sedi{te navede-ne firme u Crnoj Gori i da je re~ o komisi-onom - izvoznom poslu, oru j̀e je transpor-tovano u tu republiku, gde se po zakonu mo-ra i cariniti. U skladu sa propisima, a nazahtev firme Jugoimport Mont d.o.o. Mini-starstvo odbrane je izradilo potvrdu zatransport naoruàwa, u kojoj se vrlo pre-cizno defini{e prevoznik, vrsta prevo-znog sredstva i u~esnici u transportu.

Prema na{im saznawima i iz namanepoznatih razloga, prevoznik je prome-nio prevozno sredstvo, a po svemu sude}ii u~esnike u transportu, {to je dovelo doreagovawa pripadnika Ministarstva unu-tra{wih poslova Crne Gore.

SMEWEN NAÊLNIK VOJNOGEOGRAFSKOG

INSTITUTAZbog postojawa osnovane sumwe da je

kao slu`beno lice po~inio teù povreduvojne discipline, na~elnik Vojnogeograf-skog instituta pukovnik dr Dragan Marko-vi} udaqen je sa navedene du`nosti.

Protiv pukovnika Markovi}a pokre-nut je disciplinski izvi|aj zbog zloupotrebeslu`benog poloàja i prekora~ewa ovla-{}ewa, koje je rezultiralo zakqu~ewem ugo-vora {tetnog za Ministarstvo odbrane.

Za zastupnika na~elnika Vojnogeo-grafskog instituta odre|en je pukovnik drMirko Borisov.

Ciq bilateralne

saradwe SCG i SAD je,

izme|u ostalog,

pruàwe podr{ke

razvoju reformisanog

sistema odbrane

dràvne zajednice,

koji je na odgovaraju}i

na~in strukturisan,

transparentan,

profesionalan i

pod civilnom

kontrolom

OÊKIVAWESPORAZUMA

28

Od 2004. godine u Beogradu radi ameri~ka Kancelarija za bilateralne odnose saSCG, sprovode}i svoj Zdruèni kontakt tim program, uobi~ajen za zemqe koje po-~iwu bilateralnu saradwu sa SAD. Program je po~eo sa sedam aktivnosti u2004. godini, pro{le je bilo 17, dok se u 2006. planira 37 aktivnosti sa Voj-skom SCG. Radom Kancelarije SAD za bilateralne odnose u SCG rukovodipukovnik Ronald Hil.– Gospodine Hil, mnogi }e se zapitati odakle toliki interes za saradwu sa SCG,odnosno wenom Vojskom?– @elimo da krenemo napred, èlimo da Srbija i Crna Gora bude spremna da pri-

stupi Partnerstvu za mir (PzM) a onda i Natou, ~im ispuni svoje obaveze prema Hagu.Srbija i Crna Gora je vaàn i sastavni deo Evrope. Hteli bismo da budete u mogu}nostida ostavite godine koje ste izgubili pod Milo{evi}em iza sebe i da se pridruìte evro-atlantskoj porodici.

15. mart 2006.

R O N H I L , [ E F K A N C E L A R I J

Sni

mio

D. B

AN

DA

SARADWA

re|ewu sa drugim zemqama mawi. Razlog nije samo ustanovqa-vawe jednakosti mu{karaca i èna, ve} i potreba da se sagle-daju i mu{ki i ènski pogled na zna~ajna bezbednosna pitawadana{wice. Zahteva se i podjednak broj profesionalaca izrazli~itih ministarstava, {to nije uvek lako posti}i. Glavnastvar je ipak da to budu kvalifikovani qudi. Kada se vrate ku-}i, imaju mogu}nost da se kroz doma}a udruèwa diplomacaXorx Mar{al centra sre}u, razmewuju mi{qewa i daqe raz-vijaju. Za sprovo|ewe svih aktivnosti imamo zna~ajnu podr{kuMinistarstva odbrane SCG. Redovno se sastajem sa predstav-

29

– Ovde ste ve} ~etiri meseca, dovoqno da steknete op{tiutisak o saradwi sa VSCG?– Bilateralni odnosi sa SCG su nam zaista dobri, uspe-

{no sara|ujemo sa Vojskom, Ministarstvom odbrane SCG i uop-{te sistemom odbrane. Naravno, postoji prostor da se ta sa-radwa unapredi, zbog ~ega intenzivno radimo na brojnim bi-lateralanim sporazumima, kao {to je onaj o Statusu snagaSAD. Ve} vi{e od godinu dana sa svojim kolegama odavde radi-mo na pokretawu vi{e bilateralnih sporazuma, ukqu~uju}i iSporazum o bezbednosnoj saradwi koji }e otvoriti put za mno-ge nove aktivnosti.

– U {irok spektar aktivnosti Kancelarije za bilateralneodnose u Beogradu ukqu~ena je i humanitarna pomo}. Rea-govali ste na saobra}ajnu nesre}u na pruzi Beograd-Bar?– Ameri~ki ambasador u SCG Majkl Polt je, 8. februara,

uru~io vozilo hitne pomo}i i medicinsku opremu u vrednostipreko 334.000 dolara crnogorskoj vladi.

Pored toga, postoje i programi pomo}i za podr{ku reno-virawa javnih objekata, kao {to su {kole, klinike i siroti-{ta. U ovom trenutku radimo na odobrenom projektu renovira-wa {kole u Beogradu i ~ekamo na sredstva. Podneli smo i zah-tev za neke projekte u 2006. za kombinovanu humanitarnu po-mo}, ali svi ovi projekti jo{ uvek ~ekaju na odobrewe.

– Da li to zna~i da po~etno teì{te va{eg delovawa uSCG sa vojno-vojne prebacujete na vojno-civilnu sa-radwu?– Ne. Program usmeren na vojno-vojnu saradwu predsta-

vqa centar delovawa na{e Kancelarije.– U kom se obliku on naj~e{}e pojavquje? Koji su trenutnoaktuelni programi?– Re~ je pre svega o seminarima. Tako su, primera radi,

u Top~ideru upravo zavr{ena dva dvodnevna seminara: jedanna kome se govorilo o buxetu potrebnom za reformu sistemaodbrane, ~iji je ciq bio upaznavawe General{taba VSCG iMinistarstva odbrane sa metodama primewivim u buxetira-wu sistema odbrane. I drugi, o Jedinstvenom zakoniku vojnogpravosu|a SAD. Pored toga, u Hrvatskoj je ovih dana zavr-{en petodnevni seminar posve}en informativnoj bezbedno-sti.

Sada imamo osam qudi u Mar{al Centru koji poha|ajukurseve zapo~ete u januaru. Oni poha|aju Program vi{ih studi-ja bezbednosti u trajawu od 12 nedeqa, namewene oficirimaod ~ina poru~nika do ~ina pukovnika, kao i civilima zaposle-nim u Ministarstvu odbrane, diplomatama, i slu`benicimasvih ministarstava povezanih s pitawima unutra{we i me|u-narodne bezbednosti.

Istovremeno, jo{ dva va{a predstavnika poha|aju Pro-gram za studije terorizma i bezbednosti. Kurs je za oficire od~ina majora do pukovnika i wima ogodvaraju}e pozicionira-nim civilima.

U Dubrovniku }e se od 20. do 24. marta odràti konfe-rencija posve}ena unapre|ivawu spremnosti da se upravqakrizom ili umawe wene posledice putem saradwe razli~itihcentara za civilnu odbranu.

– Od stranih zvani~nika ~esto ~ujemo da èle da na timaktivnostima vide vi{e èna. Da li je to na~in da se za-dovoqi izvestan zahtev o ravnopravnijem poloàju polo-va, ili potreba da se istraè mogu}i druga~ijiji pogledi iodgovori na pitawa bezbednosti?– Zaista se nadamo se da }e se pove}ati broj èna iz SCG

koje se {aqu na {kolovawe u Mar{al Centar. Taj broj je u po-

KONFERENCIJE I KURSEVISrbija i Crna Gora }e tokom ove godine biti po-

zvana da u~estvuje na vi{e konferencija u organizacijiXorx Mar{al centra. Prva je Spremnost za reagovaweu vanrednim situacijama u Jugoisto~noj Evropi (od 20. do24. marta u Dubrovniku), zatim Transformacija odbra-ne (od 9. do 11. aprila u Garmi{u u Nema~koj), EU i NA-TO, budu}a uloga u jugoisto~noj Evropi (od 2. do 5. maja uBerlinu u Nema~koj), Unutra{wa bezbednost (od 23. do25. maja u Garmi{u u Nema~koj), Bezbednost granica Za-padnog Balkana (od 24. do 28. jula u Makedoniji), Eko-nomska pitawa sistema (od 18. do 22. septembra u Gar-mi{u u Nema~koj).

U ovoj godini }e polaznici iz Srbije i Crne Gore mo-}i da u~estvuju i na brojnim kursevima u Mar{al Centru.Program izgradwe demokratije (od 17. aprila do 12. ma-ja), Program usavr{avawa nema~kog jezika (od 17. aprilado 12. maja), Seminar za vi{e zvani~nike (od 24. aprilado 4. maja), Program vi{ih studija bezbednosti (od 19.maja do 11. avgusta, konkuri{e se do 31. marta), Programza studije terorizma i bezbednosti (od 26. maja do 30. ju-na, prijavqivawe do 7. aprila), Seminar za vi{e zvani~-nike (od 28. avgusta do 8. septembra, prijavqivawe do 9.jula), Program vi{ih studija bezbednosti (od 22. septem-bra do 15. decembra, konkuri{e se do 4. avgusta).

A. ANTI]

AMERIKANAC U BEOGRADUIako radi do kasnih no}nih sati, pa i vikendom, pot-

pukovnik Hil je osetio Beograd toliko da je mogao da iz-vu~e dva zakqu~ka:

– Beogra|ani, primetio sam, vrlo su fini qudi. Aprimetio sam i to da je saobra}aj u va{em glavnom gradu– za izbegavawe.

U neformalnom delu susreta razgovorali smo i otome kako ameri~ka javnost percipira pripadnike svojihoruànih snaga. – Gra|ani ~esto umeju na ulici da pri|unekom na{em pripadniku i zahvale se za sve {to vojska~ini za wih. Uz to, za na{e vojnike vaì da su zbog svojihpretpostavqenih osobina, kao posve}enost, odlu~nost,postojanost, poèqni bra~ni partneri. Ipak, kada raz-mi{qaju o slawu svojih sinova i k}eri u oruàne snage,roditeqi pokazuju slabiji optimizam, koji povezujem s do-ga|ajima u Iraku – kaè potpukovnik Hil.

E S A D Z A B I L A T E R A L N E O D N O S E U S C G

nicima MO i sara|ujem u nastojawu da na kurseve u inostran-stvu po{aqemo najboqe kandidate.

– Sada planirate program seminara usmerenih ka vojsciza 2007. godinu. Kako to konkretno radite?– Upravo utvr|ujemo teme koje èlimo da obradimo, ali

kona~nu re~ ima va{e Ministarstvo odbrane. Proces plani-rawa izgleda otprilike ovako. Va{e Ministarstvo odbranedonosi odluke o tome {ta èli da se radi, a moja je uloga dapodrìm te aktivnosti. Za to treba da dobijem saglasnost mo-je vi{e komande, Evropske komande. Mi odràvamo konferen-ciju za planirawe unutar zemqe gde spojimo predstavnike izrazli~itih vidova da traè podr{ku za ove aktivnosti.

Ove godine planiramo {irok spektar seminara, odonih posve}enih planirawu i pripremawu za odràvawemira, preko vojnog obrazovawa, do onih o civilnoj odbra-

SARADWA

15. mart 2005.30

AKTIVNOSTI KANCELARIJE SAD ZA BILATERALNU SARADWU– Danas Kancelarija pokriva ne-

koliko oblasti, kaè gospodin Hil iisti~e potrebu za weno pro{irewe. – Prva oblast je Program zdruènogkontakt tima koju ~ini pet vrsta aktiv-nosti. U okviru prve od tih aktivnosti,Putuju}i kontakt timovi dolaze u ze-mqu doma}ina i razmewuju informa-cije o tome kako SAD obavqa svoj po-sao. Ovo je najdelotvornija vrsta ak-tivnosti koja doseè do najve}eg brojavojnih lica sredweg nivoa zemqe do-ma}ina. Druga oblast su studijske po-sete kada se {aqe ograni~eni brojstranih vojnih lica u baze SAD u Za-padnoj Evropi ili Sjediwenim Drà-vama. Tre}a aktivnost obuhvata konferencije, koje se sprovodeonda kada vi{e dràva ima zajedni~ki interes za odre|enu te-mu. êtvrta aktivnost obuhvata ograni~eni broj pojedinih raz-mena eksperata na odre|enom poqu ({tabnih oficira ili pod-oficira). Na primer, zemqe koje rade na razvoju novog korpusapodoficira imaju dosta koristi zbog pove}ane razmene oso-bqa. Na kraju, maksimalno se koriste posete SAD brodova zasprovo|ewe vi{e aktivnosti sa niskim tro{kom.

Druga oblast delovawa moje Kancelarije je slawe studena-ta u Xorx Mar{al centar u Garmi{-Partenkirhenu u Nema~koj.Mar{al Centar je vode}a transatlantska bezbedonosna i vojnaobrazovna institucija, posve}ena stvarawu stabilnijeg bezbe-donosnog okruèwa. Ciq Mar{al Centra je da spoji najboqe inajsposobnije vojne i bezbedonosne eksperte u usponu, ukqu~uju-}i i vojna i civilna lica, mu{karce i ène, {irom Evrope iEvroazije. Odabrani studenti iz SCG poha|aju Program vi{ihbezbedonosnih studija. To je 12-nedeqni vi{i kurs studija za li-ca koja se profesionalno bave bezbedonosnim poslovima.

Postoji i Program za studije terorizma i bezbedonosti.On traje pet nedeqa i namewen je nivou rukovodilaca. On kom-binuje predavawa, seminare, studije slu~aja, i ve`bu na krajukursa i ukqu~uje jednonedeqnu studijsku posetu Sjediwenim Ame-ri~kim Dràvama radi posmatrawa i interakcije sa agencijamai organizacijama koje su direktno ukqu~ene u globalni rat pro-tiv terorizma.

Seminar za vi{e zvani~nike jedvonedeqni program visokog intenzi-teta posebno izra|en da odgovori najedinstveni niz bezbedonosnih pitawakoja su od naro~itog interesa za vi{ezvani~nike odgovorne za ova pitawana dràvnom nivou. U~esnici su viso-ki dràvni zvani~nici, generali, vi-{e diplomate, ~lanovi parlamenta iakademici sponzorisani od vlade.

Program gra|ewa demokratije je~etvoronedeqni kurs za usavr{avaweengleskog jezika, ~iji je ciq da pripre-mi vojne i civilne lidere sa Balkanada razviju znawe jezika potrebno zadelotvorno u~estvovawe u rezident-nim kursevima Mar{al Centra. U~e-snici tog programa imaju priliku dapoboq{aju svoj re~nik i gramatiku,kao i da razviju sposobnosti za kri-

ti~ko ~itawe i usmene diskusije. Obezbe|ujemo i kurseve na ko-jima polaznici mogu unaprediti poznavawe nema~kog. Govornijezici kurseva su engleski, nema~ki i ruski, zbog ~ega odabira-mo oficire koji te~no govore neki od tih jezik. Potom, {aqemopolaznike na konferencije posve}ene razli~itim temama. Fo-kus konferencija je na pet strate{kih nivoa: borba protiv te-rorizma, planirawe nacionalne bezbednosti, upravqawe kri-zama, civilno-vojni odnosi i organizovani kriminal. Konfe-rencije se sprovode u dràvnom, regionalnom i multinacio-nalnom formatu, na vi{e jezika, i u Nema~koj i na me|unarod-nim evroazijskim lokacijama. Ja sam odgovoran za odabir kva-litetnih qudi iz SCG za konferencije.

Deo mog rada usmeren je i na Klirin{ki centar za jugoisto~-nu Evropu. Namera je da se koordini{u programi bezbedonosnepomo}i Natoa i prijateqskih dràva za Albaniju, Hrvatsku, Ma-kedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju i Crnu Goru. Ciq je da senajboqe iskoriste ograni~ena sredstva i da se sinhronizuju na-pori na postizawu zajedni~kih ciqeva u Zapadnom Balkanu.

Kancelarija tako|e radi i na Programu udruèwa za bor-bu protiv terorizma. Ovaj program omogu}ava Ministarstvuodbrane SAD da pomaè kqu~nim saveznicima u koordinisawui saradwi u globalnom ratu protiv terorizma. Kancelarijatrenutno nastoji da dobije diskreciono finansirawe za 2007.od Evropske komande za edukaciju/obuku. Srbija i Crna Goratrenutno ne dobija direktne alokacije za ovaj program.

ni – planirawu spre~avawa prirodnih katastrofa i dru-gih. Sve je usmereno na pomo} reformisawa sistema od-brane SCG.

– U jednom trenutku ste rekli da nam je budu}nost sjajna.Na ~emu zasnivate taj optimizam?– Zaista mislim da je budu}nost sjajna. Naravno, potrebno

je da se potpi{e Sporazum o bezbednosnoj saradwi koji }eotvoriti put za otvarawe cele Kancelarije za saradwu u obla-sti odbrane u SCG koja bi pratila sprovo|ewe Me|unarodnogvojnog obrazovawa i obuke i Programa finansirawa stranihvojska.

Potpisivawe Sporazuma o statusu snaga SAD (SOFA) otva-ra i Program dràvnog partnerstva sa dràvom Ohajo. Pro-gram dràvnog partnerstva podsti~e razvoj dugoro~nih institu-tivnih i ekonomskih veza.

Sneàna \OKI]

31

Ministarsko uputstvo

PRIORITETIODBRAMBENE

POLITIKENedavno je ministar odbrane, prvi

put kod nas, doneo Ministarsko uputstvo.O kakvom je dokumentu re~?

U zemqama Natoa i Partnerstva zamir, ministarsko uputstvo poznato je podrazli~itim nazivima. Naj~e{}e se zove“Vodi~ za godi{we planirawe odbrane“,a predstavqa deo procesa planirawa postandardima Natoa.

Prema stavu Natoa, ministarskouputstvo treba da obezbedi transparent-nost u planirawu odbrane za sve rela-vantne u~esnike u tom procesu. U tom do-kumentu uglavnom se planiraju zahvati izoblasti reforme sistema odbrane. Po{tomnoge zemqe partneri imaju ozbiqnihproblema u kreirawu odgovaraju}e finan-sijske baze za reformu sistema odbrane,tim dokumentom nastoje da zatraè presvega politi~ku, a zatim i finansijsku po-dr{ku za sprovo|ewe odre|enih reform-skih zahvata i to za period planirawa.

Svrha ministarskog uputstva jeste daza odre|eni period planira izgradwu od-govaraju}e strukture snaga, koje su dobroopremqene, i saradwu civilnih i vojnihstruktura u tom procesu, zbog neophodnepripremqenosti za izazove, rizike ipretwe bezbednosti, te odgovora na wih.

Ministarsko uputstvo obuhvata obla-sti od vitalnog interesa za bezbednosnu iodbrambenu politiku zemqe, odgovaraju}eplanirawe snaga, planirawe buxeta za tajperiod, upravqawe qudskim resursima,izradu koncepta profesionalizacije sna-ga i ostale mere koje su uzro~no-posledi~-no vezane sa procesom reforme, kao {tosu smawewe snaga, zatvarawe baza i ade-kvatan raspored opreme i ostali zahtevireforme. Uputstvo je osnova za pridobija-we doma}e i me|unarodne javnosti za pri-oritete u odbrambenoj politici iz obla-sti odbrane i bezbednosti jedne zemqe, ~i-me se obezbe|uje efikasno izvr{avawe du-goro~nih planova izgradwe i moderniza-cije snaga. Ono je, ustvari, instrukcija mi-nistra odbrane pot~iwenima u sistemu od-brane, zbog izrade niìh sistemskih doku-menata za period od jedne godine.

Uglavnom obuhvata oblasti bezbedno-sti i odbrambene politike, prioritete urealizaciji, pregled planirawa i struk-turu snaga, planirawe buxeta, upravqaweresursima, predstavqawe reformskih za-hvata koji su planirani i treba da sesprovedu u toku jedne godine, te kontroluizvr{avawa zadataka za tu godinu.

Katarina [TRBAC

Zamenik na~elnika Se-ktora za politiku odbraneMinistarstva odbrane Au-strije general Johan Puherboravio je krajem februarau poseti Ministarstvu od-brane SCG.

Tokom dvodnevne pose-te, on je predstavio Programpredsedavawa Austrije Ev-ropskom unijom za 2006.

General Puher je raz-govarao sa pomo}nikom mi-

Me|unarodna saradwa

POSETA DELEGACIJE AUSTRIJE

Tro~lana delegacijaMinistarstva odbrane Re-publike Makedonije bora-vila je u radnoj poseti Mi-nistarstvu odbrane Srbi-je i Crne Gore. Delegacijuje predvodio rukovodilacu Sektoru za qudske resur-se makedonskog ministar-stva odbrane Ajredin Ru-{iti. U sastavu delegacijebili su i Julija Stojanovai potpukovnik \or|i Mi-trinoski.

Goste iz Makedonijenajvi{e je zanimalo kako se u na{oj ze-mqi re{avaju pitawa upravqawa qud-skim resursima, naro~ito u oblastipravne regulative. Tokom prijema kod po-mo}nika ministra odbrane za qudske re-surse mr Zorana Jefti}a i na~elnikaUprave za kadrove MO general-majoraSlobodana Tadi}a, makedonski stru~wa-

PRIJEM ZA AMBASADORA ITALIJE

UPRAVQAWE QUDSKIM RESURSIMA

Na~elnik General{ta-ba VSCG general-potpukov-nik Qubi{a Joki} primio je28. februara u prostorija-ma General{taba novoime-novanog ambasadora Italijeu Beogradu Aleksandra Me-rola. U pratwi ambasadorabio je i izaslanik odbraneItalije pukovnik Lucio Bata.

Tema razgovora bila jereorganizacija Vojske SCG imogu}nost unapre|ewa voj-no-ekonomske saradwe dvejuzemaqa.

nistra za politiku odbraneSCG Sneànom Samarxi}-Markovi}, zamenikom na-~elnika General{taba Voj-ske SCG general-majoromZdravkom Pono{em i dru-gim predstavnicima Mini-starstva odbrane SCG i Ge-neral{taba VSCG o pred-stoje}oj poseti ministraodbrane Austrije i bilate-ralnoj vojnoj saradwi Au-strije i SCG. General Johan Puher

ci su se zanimali za sprovo|ewe progra-ma Prisma za prekvalifikaciju vi{kavojnog kadra, pri ~emu je najvi{e bilo re-~i o organizaciji regionalnih centara zaobuku i aktivnostima na marketing{komplanu.

A. A.

15. mart 2006.32

Beogradska {kola je istraìva~ko odeqewe Centra za civilno-vojneodnose u kome su mladi istraìva~i stalno zaposleni, {to je za da-na{we prilike retkost i privilegija za odabrane kandidate. Idejao osnivawu [kole, po re~ima wenog direktora Miroslava Haxi}a,proistekla je iz saznawa da Centru za civilno-vojne odnose nedo-

staje istraìva~a, te da postoje}i {kolski sistem nije dovoqan. Tu serazvila zamisao o dodat-nom pripremawu mladihistraìva~a za oblastbezbednosti.

– Oblast bezbedno-sti prepoznali smo kaooblast koja zahteva pose-ban izbor i vo|ewe is-traìva~a. Beogradska{kola za studije bezbed-nosti ozna~ava i ulazakCentra za civilno-vojneodnose u novu fazu. Uprethodnom periodu on jedostigao svoj vrhunac,uradio je brojna istra-ìvawa, objavio mnogo

Po~etkom marta u Centru

za civilno-vojne odnose

sve~ano je otvorena

Beogradska {kola za

studije bezbednosti.

Osnovana uz podr{ku

Vlade Kraqevine

Norve{ke i fondacije

Balkan Trust for Democracy,

{kola bi trebalo da

doprinese razvoju studija

bezbednosti u SCG putem

istraìvawa i akademskog

usavr{avawa mladih

istraìva~a.

SARADWA

PROJEKTOVAWEBUDU]NOSTI

BEOGRADSKA [KOLA ZA STUDIJE BEZBEDNOSTI

Prof. dr Miroslav Haxi},direktor [kole

publikacija, ali je postajalo jasno da mora da napravi novikorak. Ostajawe na postoje}em zna~ilo bi polagano iscrpqi-vawe i tapkawe u mestu. Otvarawem {kole mladima smo otvo-rili dodatni prostor za istraìvawe, a Centru mogu}nost dase isku{a u vo|ewu mladih istraìva~a u sistematskom do-punskom osposobqavawu. Oni su svi zavr{ili fakultete, alinisu specijalizirani za pitawa bezbednosti. Usmerili smose na to da prona|emo najefektnije na~ine da ih uvodimo u tuoblast, da ih podstaknemo da se u woj prona|u. Tema bezbed-nosti bi}e vru}a tema jo{ mnogo godina ne samo na Balkanu,ve} i u globalnom selu u kome svi ìvimo. Ako mladi istra-ìva~i prona|u motive da ostanu u tom poqu, utoliko boqe.Istovremeno }emo ih podsticati da se oku{aju i u praksi, daodu u Ministarstvo odbrane, MUP i sli~ne vladine institu-cije koje se bave reformom sektora bezbednosti, kako bi zna-wa koja su ovde stekli poku{ali da primene u praksi. Time bi

proverili svoja teorijska znawa i dobili nov podsticaj zadaqa istraìvawa – kaè gospodin Haxi}.

– Primqeni kandidati su pa`qivo odabrani – isti~e za-menik direktora {kole Jasmina Gli{i}. – Oni imaju visokprosek, preporuke mentora sa osnovnih studija, te~no govoreengleski jezik, a procewivani su i na osnovu pisma motivaci-je, eseja na razli~ite teme iz oblasti bezbednosti, inter-vjua. Proces selekcije trajao je puna dva meseca.

U {koli se istraùje pet poqa: bezbednost evroatlantskezajednice, bezbednosni profil jugoisto~ne Evrope i zapadnogBalkana, reforma sektora bezbednosti, bezbednost i dru{tve-ni razvoj i javni nadzor sektora bezbednosti. Istraìva~i radepod vo|stvom pet komentora iz regiona, zadovoqni su uslovimau kojima rade i mogu}nostima koje se otvaraju pred wima.

Sneàna \OKI]Snimio Darimir BANDA

33

KOMENTORI I SAVETNICIIstraìva~i imaju pet komentora iz regiona, odabra-

nih po poznavawu odre|enih oblasti iz sistema bezbedno-sti. Re~ je o profesorima sa razli~itih univerziteta, dr Bi-qani Vankovskoj (Skopqe), dr Sini{i Tatalovi}u (Zagreb), drMiroslavu Haxi}u (Beograd), dr Qubici Jelu{i} (Qubqana)i prof. dr Marjanu Male{i~u (Qubqana).

Rad [kole usmerava me|unarodni Stru~ni savet koji~ine dr Vladimir Bilanxi}, Miqenko Dereta, prof. dr En-toni Forster, prof. dr Vladimir Goati, mr Milorad Timo-ti}, Stole Ulriksen, mr Ivan Vejvoda i dr Teodor Vinkler.

Jelena Unijat, koja je na posledi-plomskim studijama na Pravnomfakultetu, kaè:– Po{to sam radila u Pravnomsavetovali{tu Centra, zaintere-sovala sam se za teme iz oblastibezbednosti i prijavila za kon-kurs. îwenica da sam primqenaza mene zna~i napredovawe u ka-rijeri i mogu}nost upoznavawarelevantnih qudi. Zainteresova-na sam za istraìvawe organizo-vanog kriminala, a nakon zavr-{etka rada ovde poku{a}u da se

zaposlim u nekom dràvnom organu. Diplomirani sociolog Marko Milo-{evi} je upravo odsluìo vojni rok itraìo posao, kada je video oglas zaprijem istraìva~a:– Konkurs me je zainteresovao jersam se u diplomskom radu bavio glo-balizacijom i terorizmom. Za vremevojnog roka, koji sam sluìo u 72.specijalnoj brigadi u Pan~evu, imaosam prilike da sara|ujem na jednojtemi vezanoj za terorizam To me je ja-ko zainteresovalo. Ovde sam u faziprikupqawa baze podataka i laganosu po~eli da se profili{u projekti

na kojima radimo. Sa kolegom radim na temi vezanoj za na{e u~e-{}e u mirovnim misijama, u kojoj }emo predstaviti prednosti iprobleme takvog angaòvawa zemqe.

@eqko Mirkov, specijalizant naFakultetu politi~kih nauka(FPN), smatra da }e ulazak u Beo-gradsku {kolu za studije bezbedno-sti predstavqati dobar nastavakwegovog nau~nog napredovawa. Bu-du}i da je diplomirao me|unarod-ne odnose na FPN, na{ao je “kop-~u” izme|u me|unarodnih odnosa iglobalne i nacionalne bezbedno-sti, te mogu}nost wihove primenena doma}i sistem bezbednosti.

Sa otvarawa Beogradske {kole bezbednosti

Mr Jasmina Gli{i},zamenik direktora [kole

15. mart 2006.34

Ovu prvu i po svim svetskim standardima savremenu bazu VojskeSCG, prema predloènom projektu, ~inilo bi devet zona: Ko-manda sa planiranih 12 objekata, zona stanovawa sa ukupno27 objekata za sme{taj oko 2.000 vojnika, tehni~ka zona savoznim parkom i prate}im objektima, ekonomska zona i skla-di{ta, zona sporta i rekreacije, koja bi objedinila sportske

terene i ve`bali{ta za borbenu obuku razli~ite namene, zona zi-movnika za brodove Re~ne flotile, tehni~ki poloàji i preostalozemqi{te.

No, da li }e i kada biti iskopani prvi kubici zemqe i ozna-~iti po~etak radova, jo{ je, po svemu sude}i, neizvesno.

Naime, biv{i ministar odbrane SCG Prvoslav Davini} igradona~elnica Novog Sada Maja Gojkovi}, 31. januara proteklegodine, u Novom Sadu, potpisali su Protokol o razmeni vojnih ne-pokretnosti u tom gradu za izgradwu nove vojne baze “Majurskaada” i pribavqawe odre|enog broja stambenih jedinica za potre-be Ministarstva odbrane i Vojske SCG u tom garnizonu.

Kako smo saznali iz razgovora sa potpukovnicima Miodra-gom \or|evi}em iz Uprave za infrastrukturu Ministarstva od-brane SCG i Miodragom Nikoli}em iz Komande Novosadskog kor-pusa, shodno ta~kama potpisanog Protokola, Uprava za infra-strukturu je u saradwi sa JP ”Urbanizam” i Zavodom za izgradwugrada Novog Sada, sredinom marta pro{le godine, izradila inve-sticioni program izgradwe vojne baze i prosledila ga na daquoperacionalizaciju.

Komanda novosadskog garnizona je, ispuniv{i svoju obavezu izProtokola, izradila pregled potrebnog broja stanova za pripad-nike garnizona i dostavila ga radnoj grupi Ministarstva odbraneza realizaciju Odluke o izradi detaqnog urbanisti~kog plana zavojnu bazu “Majurska ada”, kojim je obuhva}eno 957 stanova, kolikonedostaje za stambeno zbriwavawe aktivnih i penzionisanih pro-fesionalnih pripadnika VSCG koji ìve i rade u tom garnizonu.

Neposredno uz levu obalu

Dunava, nizvodno od

novosadske Rafinerije

i Toplane, u zahvatu autoputa

Beograd–Subotica i reke

Dunav, na udaqenosti oko

12 kilometara od centra

Novog Sada i povr{ini

280 hektara, u dogledno

vreme trebalo bi da

otpo~ne izgradwa baze

Vojske SCG “Majurska ada”,

gde bi se izmestio najve}i

broj jedinica novosadskog

garnizona, koje su sada

locirane u jezgru

grada

RESURSI

”MAJURSKA ADA”G O D I N U D A N A O D P O T P I S I V A W A P R O T O K O

35

Da li }e i kada na ovom mestu po~eti izgradwavojne baze

Jedan od najvrednijih objekata za razmenu – Komanda Novosadskog korpusa

istekle iz potpisanog Protokola, a na potezu su ostale gradskestrukture – i tu se zastalo.

Prilikom boravka u Novom Sadu, 26. januara ove godine,ministar odbrane Zoran Stankovi} susreo se i sa Majom Gojko-vi}, gradona~elnicom Novog Sada, i Igorom Mirovi}em, direk-torom Zavoda za izgradwu grada, sa kojima je, izme|u ostalog,razgovarao i o izgradwi budu}e vojne baze “Majurska ada”. To-kom razgovora Maja Gojkovi} je izrazila spremnost za saradwusa Ministarstvom odbrane kada je u pitawu razmena nepokret-nosti, {to predstavqa uslov za izgradwu vojne baze i jednog bro-ja nedostaju}ih stanova za pripadnike novosadskog garnizona,ali je istakla i da grad Novi Sad sa svojim buxetom (za ovu godi-nu oko 120 miliona evra) nije u mogu}nosti da sam finansiracelokupnu procewenu vrednost vojnih nepokretnosti, te da takone moè ispuniti eventualni zahtev za razmenu po sistemu “sveza sve”, no da je tu mogu}e ukqu~iti i druge zainteresovane inve-stitore za neki dogledan period.

Tokom razgovora zakqu~eno je da treba napraviti prve raz-mene pojedinih objekata i lokacija za koje je Novi Sad najzain-teresovaniji, kao {to su, na primer, objekati Kluba VSCG i Ko-mande Korpusa, zemqi{te u Sremskoj Kamenici, i drugi. Dogovo-reno je da se {to pre izme|u Ministarstva odbrane i Grada sa-~ini generalni ugovor, kojim bi se Grad opredelio za ulazak urazmenu nepokretnosti i dao pravne i obavezuju}e osnove zaobe strane. Kako je re~eno, za ovu razmenu neophodna je i sagla-snost republi~ke Vlade, pa bi i ona bila ukqu~ena u potpisiva-we generalnog ugovora. Iz wega bi proiza{li pojedina~ni ugo-vori za svaku nepokretnost. No, da bi se izbegla duga admini-strativna procedura i ubrzao proces razmene, mogu}e je odlu~i-ti se samo za izradu pojedina~nih ugovora. Odluka o tome o~eku-je se u narednim danima.

Budimir M. POPADI]

JO[ NA PAPIRUL A O I Z G R A D W I V O J N E B A Z E U N O V O M S A D U

U prvoj polovini juna 2005. godine Grad Novi Sad, u sarad-wi sa Upravom za infrastrukturu izradio je i prethodnu studijuza izradu detaqnog urbanisti~kog plana vojne baze “Majurskaada”, a izra|ena je i procena vojnih nepokretnosti u garnizonuNovi Sad, predvi|enih za razmenu, koja je obuhvatila oko 238hektara vojnog zemqi{ta, sa 296 gra|evinskih objekata ukupnekorisne povr{ine 113.297 kvadratnih metara, procewenih nablizu sto miliona evra.

Sa~iwena procena dostavqena je gradona~elnici Novog Sa-da, kako bi Grad dostavio svoju ponudu Ministarstvu odbraneSCG. Time je Ministarstvo odbrane izvr{ilo sve obaveze pro-

15. mart 2006.36

JEDAN POZIV ME

Prostorije Centra za obave{tavawe u zdawu Skup{tine grada Beogra-da ve} na prvi pogled ostavqaju utisak opremqenosti po visokim stan-dardima. Tu su video-ekrani koji pruàju pregled trenutnog stawa nasvim va`nijim gradskim saobra}ajnicama i raskrsnicama, pultovi sakojih se mogu uspostaviti pouzdane veze sa slu`bama i institucijamarelevantnim za postupawe u vanrednim situacijama, upravqa~ke kuti-

je za uzbuwivawe na celokupnoj gradskoj teritoriji. Re~ je o mestu sa kojegmoè mnogo da se u~ini za ja~awe bezbednosti stanovnika Beograda.

– Donekle je ta~an utisak ve}ine na{ih posetilaca da smo izuzetnodobro opremqeni. Va`no je pri tom znati da svaki ure|aj ili deo opremeima strogo namensku funkciju. Ni{ta od onoga {to se nalazi u prostori-jama Centra nije nabavqeno a da se nije dobro razmislilo za koju }e svr-hu biti kori{}eno – isti~e prvi ~ovek Qubi{a Majstorovi}. – Centar zaobave{tavawe prema vaè}oj organizacionoj {emi funkcioni{e kao sto-èrni deo slu`be osmatrawa i obave{tavawa na nivou grada. Sama slu-`ba osmatrawa i obave{tavawa deluje u okviru Centra za odbranu Beo-grada, jednog od centara pod ingerencijom Uprave za odbranu RepublikeSrbije. Ta uprava se opet, prema sada{woj organizaciji, nalazi unutarMinistarstva odbrane – poja{wava gospodin Majstorovi}.

Takvo, dakle, mesto zauzima Centar u sistemu odbrane. A kako u prak-si izgleda svakodnevno suo~avawe sa isku{ewima u trenucima kada nemavremena za preispitivawe vaqanosti “komandnog lanca”, kada sa samonekoliko poziva treba doprineti da se spasu qudski ̀ ivoti i sa~uva vred-na imovina?

BRZO REAGOVAWE– Mi nismo imali nedoumica kako da postupamo, jer smo bez pre-

stanka morali da u praksi odgovaramo na konkretne izazove. Nismo ja-dikovali zbog slabih finansijskih kapaciteta nadle`ne uprave Mini-starstva odbrane, ve} smo se za pomo} obratili gradskoj skup{tini, kojaje na zajedni~ko zadovoqstvo znala da prepozna obostrani interes iuloìla potrebna sredstva u opremawe centra – odgovara gospodin Maj-storovi}.

Kada se ru{ila zgrada

na Vra~aru, sve nadle`ne

gradske slu`be bile su

obave{tene za dva do tri

minuta. Prilikom poàra

u “Novom domu” za ~etiri

minuta svi su bili potpuno

svesni kolika je stvarna

opasnost... I tako u svim

sli~nim situacijama

– kaè prvi ~ovek Centra

za obave{tavawe Beograda

Qubi{a Majstorovi}.

C E N T A R Z A O B A V E [ T A V A W E B E O G R A D A

ZA[TITA

Sni

mio

G. S

TAN

KOVI

]

– Zadovoqni smo telekomunikacijama kao delom na{eg si-stema. @i~ne i radio-veze sa svim va`nim saradnicima bes-prekorno funkcioni{u, {to se potvrdilo u ve}ini slu~ajeva.Planiramo da u skorije vreme pro{irimo sistem uzbuwivawana podru~ja koja su posledwih decenija naglo urbanizovana, pana wima nema dovoqno sirena – nagla{ava Majstorovi}.

Dragocenu pomo} timu za delovawe u vanrednim situacija-ma, koji u ime Skup{tine grada predvodi gospodin Vlada Marko-vi}, pruàju informacije koje se dobijaju od Hidrometeorolo{kogzavoda, Gradskog zavoda za za{titu zdravqa i sli~nih instituci-ja. Kqu~na linija razdvajawa prema teìni problema, odnosnostepenu ugroènosti gra|ana, jeste ona {to odvaja probleme kojemogu da re{e same gradske komunalne slu`be od onih koji su upotpunom smislu re~i vanredne situacije i zahtevaju angaòvawesvih raspoloìvih snaga za wihovo prevazilaèwe.

U mnogim vanrednim situacijama izme|u faza uzbuwivawa ispa{avawa nema me|ufaze evakuacije ili sklawawa gra|ana.Zato se takve nesre}e nazivaju i – neo~ekivanim, za razliku odonih koje se, ma koliko opasne bile, mogu predvideti i tako spre-~iti gubitak qudskih ìvota. ôvekovu prirodu je, naàlost, te-

{ko promeniti, pa uvek ima “nevernih Toma” kojene poslu{aju upozorewa, zbog ~ega stradaju, ia-ko je situacija bila “o~ekivana”. Upravo to sedogodilo kada je nai{ao uragan “Katerina” naobale Meksi~kog zaliva, svedo~i gospodin Maj-storovi}, koji je ba{ u to vreme boravio u Ame-rici. Nadle`ni su na vreme upozorili stanovni-{tvo, ali ve}ina zbog razli~itih razloga nijeèlela ili nije mogla da se skloni iz ugroènezone i posledice su time bile znatno teè.

Sve {to zaposleni u Centru za obave{tavaweBeograda svakodnevno ~ine da pove}aju bezbed-nost svojih sugra|ana ima i neku vrstu kumulativ-nog efekta. Posle svake dobre reakcije na tere-nu, qudi sti~u sve ve}e poverewe u sistem koji seu celini brine o wihovoj za{titi. Centar ispu-wava svoju ulogu kao deo tog sistema, na najboqina~in potvr|uju}i da uistinu ponekad jedan pozivmoè da promeni sve.

Aleksandar ANTI]

37

WA SVElima” gradske kanalizacije, na koja nas podseti svaka ve}a ki-{a, elementarnih nepogoda kakvi su nailasci gradonosnihoblaka ili opasna klizi{ta, pa do hemijskih akcidenata pri ru-kovawu opasnim materijama.

POVEREWE U SISTEMNeke od opasnosti na koje se re|e pomi{qa jesu nesre}e pri

radu u rudnicima, kao {to je veliki kolubarski ugqeni bazen. Bra-ne hidrocentrala i druge hidroakumulacije tako|e su osetqiveta~ke, na kojima su qudi izloèni izvesnim opasnostima. Rad ugra|evinarstvu i na drugim mestima sam po sebi krije rizik i mo-gu}nost eksplozije i ru{ewa, ~ime se ~esto ugroàva i okolinalokacije na kojoj se izvodi. Na spisak rizika dodat je i terorizam.

POSETA SLU[ALACA[KOLE NACIONALNE ODBRANE

Slu{aoci [kole Nacionalne Odbrane ([NO), gde se{koluju oficiri koji }e obavqati najodgovornije du`nostiu General{tabu i Ministarstvu odbrane, posetili su ne-davno Centar za obave{tavawe Beograda i sagledali ak-tivnosti tog centra, koje imaju mnogo dodirnih ta~aka sazadacima VSCG.

Na~elnik [kole nacionalne odbrane pukovnik Qubi{aLojanica istakao je tom prilikom da je prema usvojenoj stra-tegiji jedan od teì{nih zadataka VSCG pruàwe pomo}i dr-àvama ~lanicama u vanrednim situacijama, te je na tom poqupotrebno uspostaviti {to te{wu me|usobnu saradwu.

Zastupnik na~elnika Uprave za odbranu Republike Sr-bije Milan Popadi} govorio je o te{kom stawu u kom se tauprava nalazi zbog niza lo{ih odluka koje su donete tokomposledwe decenije dvadesetog veka. Gospodin Popadi} je iz-neo i vi|ewe reformi kojima bi se taj segment odbrane izme-stio iz Ministarstva odbrane, uz pove}awe nadle`nosti Re-publike i lokalne samouprave. Pri tom }e se, kako je nagla-sio, funkcionalna povezanost sa Vojskom samo pove}ati, aizbe}i }e se preklapawe u radu i nedoumice oko nadle`nostitokom upravqawa krizama.

Ne moè se zaobi}i ni li~ni doprinos gradskih ~elnikaostvarivawu saradwe. Tako je gradona~elnik Nenad Bogdano-vi}, inèwer po struci, do detaqa èleo da prou~i tada{wetehni~ke mogu}nosti Centra. Kada je prepoznao ure|aj koji jesam projektovao jo{ pre dvadesetak godina, pokazao je da ni-malo ne boluje od sujete, ve} da razmi{qa u kategorijamaprofesije. Rekao je da je on sam najsvesniji da je doti~ni ure-|aj zastareo i da ga treba hitno zameniti novim. Istu voquda se razumevawem potreba Centra da doprinos i radu vla-stitih sekretarijata iskazali su i ostali aktuelni gradski~elnici.

Danas zaposleni u toj instituciji va`noj za bezbednost gra-|ana i imovine pomno prate de{avawa na teritoriji grada Beo-grada i Ma~vanskog i Kolubarskog okruga, odnosno [apca i Va-qeva. Interveni{u {to je brè mogu}e, pa su oni sa kojima sara-|uju shvatili da je kontakt sa osobqem Centra najefikasniji na-~in da se brzo koordinira zajedni~ki rad raznorodnih slu`bi.

– Kada se ru{ila zgrada na Vra~aru sve nadle`ne gradskeslu`be bile su obave{tene za dva do tri minuta. Prilikom po-àra u “Novom domu” za ~etiri minuta svi su bili potpuno sve-sni kolika je stvarna opasnost... I tako u svim sli~nim situa-cijama – kaè Majstorovi}.

U “zoni odgovornosti” Centra bilo je vi{e situacija u ko-jima je trebalo reagovati brzo i efikasno. Od zemqotresa umioni~kom kraju, preko poplava na “mikronivou”, u “uskim gr-

Na~elnik beogradskeslu`be osmatrawa i obave{tavawa Qubi{a Majstorovi}

POVODI

O@IQCI RATNIH

Na prelasku izme|u zime u prole}e 1999. godine zatvorena jeposledwa stranica kwige rata i ratova u pro{lom veku nana{im prostorima. Jeste, bilo je stra{no... Bilo – ne pono-vilo se! Sa ove distance gledano moèmo zakqu~iti kako su

onolike patwe i nesaglediva razarawa bili u najmawu ruku nepo-trebni.

Da ne ulazimo u politi~ku polemiku o odnosu onda{weg ruko-vodstva SRJ i me|unarodne zajednice, o svemu {to je prethodilo, omukotrpnim i iscrpquju}im pregovorima, najzad, i ucenama. Jedinavaqana pouka svodi se na racionalno pitawe: za{to je svekolikamudrost Evrope dozvolila da se tvrdoglavo u{an~i u ratne bunke-re i svoj um zarobi u topuze?

Ona narodna kaè da sila nikada nije mo lila Boga, ali nekaè da je tako i prolazila. Nikada ni{ta trajno nije re{ila, ni-kome dobro nije donela. Dodu{e, ubrzo posle te nesre}e, dogodilesu se velike dru{tvene promene. U{li smo u burne tokove tranzi-cije, kre}emo se ka evroatlantskim integracijama... Dogodilo bi seisto, pre ili kasnije, i da nije bilo zlokobnog zvuka sirena, bom-bi, nevinih `rtava me|u kojima su i deca... Da nisu stravi~no ra-zarani privredna infrastruktura, bolnice, {kole...

U to vreme ~uli smo za jednu novu sintagmu – kolateralna `r-tva ({teta). Cini~ni eufemizam. Mnogi na{i qudi nisu znali {tazna~i, ali su je brzo osetili. Voz uni{ten na mostu, krilo bolniceu vatri, devoj~ica ubijena u kupatilu... I kakav bi to blaèni nek-tar trebalo popiti, pa da i posle sedam godina spere gor~inu onih78 dana besomu~nog bombardovawa i stradawa!

S E D M A G O D I [ W I C A B O M B A R D O

Iako su ostale mnoge nedoumice, zajedni~ka èqa je da napad snaga Natoa na Saveznu Republiku Jugoslaviju ostane i posledwi govor oru`ja na na{im prostorima.Od tada, mnogo se toga izmenilo – od imena na{e dràve i wene unutra{we strukture

do odnosa prema me|unarodnoj zajednici. Ali ostali su duboki oìqci rata, izgubqeniìvoti pre svega, titraj nemira uvek kada pri~amo, pi{emo ili razmi{qamo o tom periodu.

H STRADAWADa li se vazdu{nom kampawom, {to je jo{ jedan eufemizam

smi{qen u sedi{tu Natoa, trajno re{ilo pitawe Kosmeta, da lisu humano i pravi~no donete sve potowe odluke? Da li nam je nekopomogao da podignemo bar jednu }upriju?

Uz ovu nesre}nu godi{wicu, ono {to svet, Evropa pre svih, tre-ba i mora da ose}a prema na{em narodu i wegovoj vojsci, jeste po-{tovawe. S na{e strane nijedan metak nije ispaqen na tu|u terito-riju, a po na{im glavama je padalo i padalo... Pravi~na istorija }ese svakako odre}i besmislenog prava progla{ewa pobednika.

Danas ne moèmo i ne treba mimo sveta. Pripadnici VojskeSCG odlaze ili se pripremaju za mirovne misije, {koluju se i usa-vr{avaju u zemqama ~lanicama Natoa. Sve odlike na{ih stare{i-na i vojnika vaqano su procewene i visoko ocewene. Dobar deotog autoriteta podignut je upravo tokom bombardovawa. Zemqaslaba{nog ekonomskog potencijala, iscrpqena raznoraznim sank-cijama, sa vojskom naoruànom zastarelom ratnom tehnikom, tre-balo je da bude lak plen i brza `rtva. To se nije dogodilo, jer se,ma kako pateti~no zvu~alo, taj isti narod poistovetio sa svojomvojskom, ~vrst i odlu~an da ne pitaju}i za cenu brani ono {to mujedino ostalo: obraz i dostojanstvo.

[tap i kanap protiv visokosofisticirane ratne ma{ineri-je. Prakti~no bez saveznika, bez ikakve i i~ije pomo}i branilismo se kako smo znali i umeli. A, bogami, i znali smo i umeli!

Taj {tap i kanap dovodili su u zabunu komandne centre napa-da~a, skretali vo|ene rakete, obarali bespilotne letelice i, naj-zad – avione. A narod, iako pritisnut mukom, stoi~ki je sve podno-sio. Klicalo se na trgovima, odràvani su rok koncerti, igrane sufudbalske utakmice... Zaboravili smo na na{e tradicionalne ne-sloge, bili smo slo`ni u zajedni~kom ciqu zvani – opstanak.

U proteklih {est prole}a mnogo se toga promenilo, ostali susamo titraji onih nemira. Slike rata blede, ali spomenici ̀ rtva-ma stoje. Opomiwu: nikada vi{e!

Branko KOPUNOVI]

O V A W A N A [ E Z E M Q E

Iz

arhi

ve F

oto

cent

ra N

IC

”Vo

jska”

40 15. mart 2006.

Ranije se iz Ni{a u Kosovsku Mitrovicustizalo za nepuna dva sata. Danas je za tajpoduhvat potrebno mnogo vi{e vremena itruda. Posle Toplice, treba isforsiratiKopaonik i pola Ra{kog okruga, kako bi seposle ~etiri ili pet sati vo`we stiglo na

sever pokrajine. Vo|en strepwom da profesi-ja reportera vojnog magazina moè delovatisumwivo, smi{qao sam kako da se legitimi{emstranoj policiji na prelazu. Me|utim, organireda su uìvali u podnevnom odmoru i mahnulirukom, {to je meni i suvoza~u omogu}ilo da sena|emo na delu Srbije pod protektoratom.

Posle Le{ka i Leposavi}a, dobro smootvorili o~i kako ne bismo proma{ili desnoiskqu~ewe za Zve~an, jer pravo se stiè na le-vu, ju`nu obalu Ibra, na kojoj te{ko da bi na-{e ni{ke tablice nai{le na srda~an prijem.Tako smo stigli u Mitrovicu, kosovsko àri-{te podeqeno na severni – srpski i ju`ni – albanski deo.

Nekada Kosovska, jedno vreme i Titova, Mitrovica je sad srpska ialbanska. U albanskom delu sme{ten je najve}i deo mitrova~ke industri-je, a tamo se nalaze i Dom kulture, sportski centar, autobuska i èle-zni~ka stanica, gradska pijaca, hotel, spaqena crkva svetog Save i raz-ru{eno pravoslavno grobqe. U srpskom delu se nalaze flotacija Trep~e,centralni zatvor i o~uvano muslimansko grobqe. Izme|u ova dva delagrada proteù se ~etiri mosta ispod kojih te~e, kao i uvek, prqav i pli-tak Ibar.

Nekada Kosovska,jedno vreme i

Titova, Mitrovica jesad srpska i

albanska. Izme|u ta dva dela gradaproteù se ~etirimosta, ispod kojih

te~e prqav i plitakIbar. Sve {to se

u tom podeqenomgradu zbiva

posledwih godinaukazuje da se ba{

tu Srbi bore za Srbiju na Kosovu,a Albanci za Kosovo

do Ra{ke.

SLIKE IZ PODEQEZAPISI SA KOSOVA I METOHIJE

Na~elnik Kosovsko-mitrova~kogupravnog okruga Momir Kasalovi}

DR

U[

TV

O

41

63.000 Srba. Op{tine sa ve}inskim srpskim ìvqem imajupredsednike izabrane na izborima dok su u ostalim op{tinamapostavqeni koordinatori. Name}e se pitawe, koliko je Srbijaprisutna na severnom Kosovu?

– Dràva je mo`da mogla vi{e da uradi – odgovara na~el-nik Kosovsko-mitrova~kog upravnog okruga, Momir Kasalovi} – ali imamo stawe koje je podno{qivo. U protivnom, imali bi-smo katastrofu i Kosovo bez Srba. To daje nadu qudima da osta-nu na ovim prostorima i veruju u boqe sutra.

Po re~ima Kasalovi}a, me|unarodna zajednica je ogromnadonatorska sredstva usmerila Albancima, dok su Srbima pri-pale samo mrvice, {to se vidi i po podatku da ni metar puta ni-je izgra|en na severnom Kosovu.

U severnom delu Mitrovice ni{ta ne radi, ali sve funkci-oni{e. Dodu{e, to vaì pre svega za prosvetni i zdravstveni si-stem koji su na buxetu Republike Srbije, i za veliki broj lokalai kafana. Veliki industrijski kompleks “Trep~a” i nekad najve}atopionica olova i cinka u Evropi ne rade od rata 1999. godine.Uprava Unmika poku{ava da oìvi kombinat, mada je jasno da onne}e proraditi pre re{avawa kona~nog statusa Kosova.

Nezaposlenost je rak-rana severne Mitrovice i ona, pola-ko ali sigurno, razara sve napore za ozbiqnije ure|ewe grada

U IBARSKOM KOLA[INUU op{tini Zubin Potok ìvi oko 11.000 stanovnika,

{to je vi{e nego pre rata. Po re~ima predsednika op{tineSlavi{e Risti}a, novi stanovnici su izbegli iz drugih ko-smetskih op{tina i sada zajedno sa starosedeocima rade narazvoju tog kraja. Dobre ekonomske rezultate na tom podru~-ju ostvaruju pogon “Simpa” i zemqoradni~ka zadruga, {to je,ipak, malo za angaòvawe velikog broja nezaposlenih. Ne-verovatno je, ali op{tina nema ingerencije nad hidroelek-tranom “Gazivode” tako da novac od proizvedene elektri~neenergije uzimaju Albanci u Pri{tini. Stanovnici IbarskogKola{ina puno nade polaù u najavqenu decentralizaciju,{to }e im, kako veruju, omogu}iti brì ekonomski razvoj.

Uprava za sport Republike Srbije, Koordinacionicentar i SO Zubin Potok obezbedili su 70 miliona dina-ra za izgradwu sportske hale u tom gradu. Me{tani se po-sebno ponose {to mladi}i iz Zubinog Potoka idu na slu-èwe vojnog roka u Vojsku Srbije i Crne Gore i zbog togaorganizuju ispra}aje regruta koji su prave svetkovine.

Srba u ju`nom delu nema, a u severnom ìvi dve hiqadeAlbanaca u takozvanom Mikro nasequ i Bo{wa~koj mahali. Sve{to se u tom podeqenom gradu zbiva posledwih godina ukazujeda se ba{ na tom mestu Srbi bore za Srbiju na Kosovu, a Al-banci za Kosovo do Ra{ke.

PREPUWENA KONZERVAU Kosovsko-mitrova~kom okrugu (op{tine Kosovska Mitro-

vica, Zve~an, Zubin Potok, Leposavi}, Srbica i Vu~itrn) ìvi

koji, po re~ima jednog stranog zvani~nika, li~i na ”prepuwenukonzervu”. I zaista, na prostoru od jednog kilometra kvadratnogìvi vi{e od dvadeset hiqada qudi, me|u kojima je i pet hiqadainterno raseqenih lica i nekoliko hiqada studenata.

Ekonomska depresija ~ini da prepoznatqive karakteristiketog mesta budu neregulisan saobra}aj, nedostatak prostora zaparkirawe, automobili bez tablica, nezakonito podignuti kio-sci i pijace na ulicama. Na improvizovanim stolovima od kar-tonskih kutija prodaje se sve, po~ev od vo}a i povr}a do cigareta,garderobe, suvenira, polovnih pegli i otkinutih retrovizora.

De{ava se da danima severni deo grada nema vode. Vodo-vod drè Albanci. I struje ima tu i tamo. I o woj brinu Alban-ci. Kad stigne voda, nestane struja i tako u krug. Istini za voqu,ve} sedam godina niko u Mitrovici ne pla}a tro{kove struje,vode, ~i{}ewa i drugih komunalnih funkcija. Ne pla}aju ni Srbini Albanci. Kad se sve to zna, jasno je da se pred koordinatoromi predsednikom savetodavnog tela u administraciji Unmika drSrboqubom Milenkovi}em nalaze veliki i skoro nere{ivi pro-blemi. Postoje obe}awa da }e se izgraditi zgrade za socijalnougroène, objekti kulture, sporta i obrazovawa, ali za sada je

GRADAENOG

Poslanik u Evropskom parlamentuSilvester Hru{~

Predsednik zajednice srpskih op{tina na Kosmetu Marko Jak{i}

– Ni{ta se u Be~u nije impozantno dogodilo – kaè MarkoJak{i} – zato {to su oni pri~ali svoju a mi na{u pri~u. Mi smotraìli model asimetri~ne decentralizacije {to podrazumevasamostalnost srpske zajednice u oblasti policije, sudstva,zdravstva, prosvete i socijalnog programa, dok su oni zastupa-li unitaristi~ki koncept.

Jak{i} je optimista u pogledu kona~nog re{ewa jer kakokaè ”mnogo je ma~ku gove|a glava”, tako da ni Albanci ne moguimati dve dràve na Balkanu.

U severnoj Mitrovici razgovaram sa poslanikom u Evrop-skom parlamentu Silvesterom Hru{~om, neposredno po{to jeobi{ao srpske enklave unutar Kosmeta. Wegov zadatak je da

VOJNI REMONTProstor nekada{weg vojnog remonta nalazi se u se-

vernom delu Kosovske Mitrovice. Po zavr{etku rata za-poseli su ga pripadnici Kfora. Kforovci odlaze, ali sejo{ ne zna ko }e tu do}i. Zemqi{te vojnog remonta je za~lanove srpske zajednice veoma va`no, zato {to se tu moguizgraditi sportska hala, zanatski centar, {kolski objektii èlezni~ka stanica, dok su ve} postoje}e zgrade dobre zasme{taj javnih komunalnih preduze}a.

TRAGEDIJA SELA SVIWAREKoordinator za op{tinu Kosovska Mitrovica dr Srbo-

qub Milenkovi} tvrdi da izbegli qudi sa Kosmeta èle dase vrate u svoje domove, ali da program povratka jednostav-no ne funkcioni{e na severnom Kosovu. Primer srpskog se-la Sviware re~ito govori kako se me|unarodna zajednicaodnosi prema pitawu povratka Srba. Naime, to selo je spa-qeno u pogromu 17. marta 2004. i to pred o~ima ìteqa se-la koje su pripadnici Kfora odveli u bazu, udaqenu svega200 metara od sela. Vojnicima Kfora nije ni palo na pametda spre~e piromane i pqa~ka{e u wihovom pohodu. Me{taniSviwara se jo{ nisu vratili na svoja ogwi{ta.

15. mart 2006.42

malo toga ura|eno. Zbog toga je u jednoj zgradi sme{teno osamosnovnih {kola, dok se u drugoj nalaze ekonomska {kola, gimna-zija, tehni~ka {kola iz Vu~itrna i Pravni fakultet.

Nije ni to najgore. – Izgubili smo mo} – kaè dr Srboqub Milenkovi} – da odr-

àvamo red i mir, tako da u severnoj Mitrovici imamo porastnarkomanije i kriminaliteta. Nemamo uslove da decu usmerimona sport i kulturu, pa se ìvot svodi na boravak u kafi}ima.

Ipak, i u takvoj situaciji ima pozitivnih pomaka. Usled ne-postojawa uslova za normalan ìvot, mladi rano ulaze u bra~-ne zajednice, a ène sve ~e{}e ra|aju vi{e od tri deteta.

MEKA ZA NOVINAREKada ne bi bilo stalno zategnute bezbednosne situacije,

severni deo Kosovske Mitrovice bio bi, na neki na~in, prihva-tqivo mesto za ìvot. Naime, pored struje i vode, niko ne pla}ani poreze, doprinose, a o PDV-u da i ne govorimo. Lako je izra-~unati kakav unosan biznis prave pojedinci, kada se zna da sucene u prodavnicama i kafanama ve}e od beogradskih. Divqatrgovina, ugostiteqstvo i gradwa cvetaju u Mitrovici bez ika-kvih inspekcijskih kontrola. Sve se to odigrava pod patronatomadministracije Unmika koja vodi ra~una samo o tome da se Srbii Albanci ne sukobe. Za ostalo nije va`no. Kosovska Mitrovicaje zato, ba{ poput celog Kosova, pravi {vercerski raj.

Godinama unazad, severna Mitrovica je “meka” i za novi-nare koji uìvaju u riziku profesije. Granate, demonstracije,suzavac i hap{ewa u ovom gradu niko vi{e ne broji. Ovih danaje, ipak, ne{to mirnije, {to zna~i da je i interes svetskih medi-ja mawi. Od {efa pres-centra Dragana Ili}a saznajemo da tainstitucija organizuje pres-konferencije i prikupqa informa-cije sa celog Kosmeta, pri ~emu ostvaruje veoma dobru saradwusa Unmikom, Kforom i stranim novinarima. Nije retkost dakonferencijama prisustvuju i albanski novinari iz ju`nog delaKosovske Mitrovice. Kultno mesto neformalnog novinarskogokupqawa u severnoj Mitrovici je poslasti~ara ”Pelivan”, ~i-ji su gosti, po re~ima Pelivana Xingisa, bili Kofi Anan, VesliKlark i mnogi drugi poznati politi~ari, sportisti i umetnici.

Razgovaram sa portparolom Unmika za severni deo \or|iKakukom, koji je, naizmeni~no, progla{avan i za neprijateqasrpskog naroda ali i za saradnika srpske tajne slu`be. Nedav-no je unapre|en za {efa kancelarije za {tampu Unmika u Pri-{tini, {to govori da je, po mi{qewu pretpostavqenih, dobroobavqao svoj posao.

STATUS I DECENTRALIZACIJA– Ne delim novinare na srpske i albanske – govori \or|i

Kakuk – ve} na dobre i lo{e. O~ekujem da novinari budu profesi-onalni u svom radu, mada mi je jasno da srpski novinari, istovre-meno, èle da sluè i svojoj zajednici koja poku{ava da preìvi.

\or|i vaì za dobrog poznavaoca kosovskih prilika, aline èli da se izja{wava o zapo~etom procesu re{avawa statu-sa Kosova i Metohije. On tvrdi:

– Daleko je do sna o zajedni~kom vi{enacionalnom ìvotu.Ono {to sada moramo da uradimo, jeste da Srbi i Albanci ì-ve u miru.

Status i decentralizacija su naj~e{}e upotrebqavane re-~i u ku}ama, kafanama i na ulicama severnog dela KosovskeMitrovice. Nema sumwe da je pravi ~ovek za informacije poovim pitawima ~lan pregovara~kog tima Republike Srbije ipredsednik zajednice srpskih op{tina na Kosmetu, Marko Jak-{i}, koji je ve} u~estvovao u prvoj rundi razgovora.

SA LICA MESTA

podnese izve{taj Savetu Evrope o po{tovawu qudskih prava uju`noj srpskoj pokrajini.

– Ono {to smo videli – kaè Hru{~ – van je svih mojih o~e-kivawa. Qudi u srpskim enklavama nemaju ni minimalne usloveza ìvot. Na plenarnim sednicama Evropskog parlamenta ~estodiskutujemo o zemqama u Africi ili Aziji, a ovde u srcu Evropede{avaju se zlo~ini, ubistva i paqewe kulturnih i religijskihobjekata. Potrebna je brza diplomatska akcija, zato {to ”sta-tus kvo” moè da izazove pravu katastrofu. Jasno je da oni kojine po{tuju osnovna qudska prava na kojima se temeqe kqu~neevropske vrednosti ne mogu da uspostave nezavisnu dràvu uevropskoj porodici.

Mladi poqski politi~ar tvrdi da za ovakve stavove imapodr{ku poslanika iz Gr~ke, Ma|arske, Slova~ke i Italije i da}e zajedno sa wima u~initi sve da istina sa Kosmeta prodre{to daqe. On poru~uje Srbima:

– Situacija u Evropi se mewa i zato Srbi ne treba da gubenadu jer dolazi pravo vreme da se stawe promeni u wihovu korist.

Na projekat multietni~kog Kosova u Severnoj Mitrovicigleda se kao na potpunu fikciju. Srbi èle re{ewe koje }e za-vidnim stepenom teritorijalne, personalne i kulturne autono-mije obezbediti uslove za opstanak svih etni~kih zajednica naKosmetu. Ve} ostvareni rezultati potvr|uju da severni deo Ko-sovske Mitrovice moè da bude dobar primer u tom pravcu imodel mogu}eg opstanka i ìvota Srba na Kosovu i Metohiji.Plan srpskih pregovara~a o decentralizaciji, upravo, zastupaideju da se sistemom teritorijalnih celina i op{tina sa srp-skom ve}inom, za{tite preostali Srbi i nealbanci i da im seomogu}i ìvot dostojan ~oveka. Zato je te{ko shvatiti zbog ~egase severna Mitrovica pomiwe kao glavna prepreka za usposta-vqawe mira na Kosovu i Metohiji. Taj deo podeqenog grada je,zapravo, jedini pravi multietni~ki prostor na Kosmetu, jer sa-mo u severnom delu Kosovske Mitrovice ìve Srbi i Albancizajedno. Problem je mo`da u tome {to se jedino na tom mestuSrbi ose}aju, kako-tako, sigurnim. Za{to, uop{te, bilo komesmeta da se Srbi ose}aju sigurno i bezbedno? Nije vaqda da i usevernoj Mitrovici treba uspostaviti “multietni~ko stawe”koje vlada u Pri{tini, Prizrenu, Pe}i, \akovici, Vu~itrnu idrugim gradovima gde Srba vi{e nema.

Zoran MILADINOVI]

43

CRKVA SVETOG DIMITRIJASrbi su u ju`nom delu Kosovske Mitrovice imali svoj

pravoslavni hram, do koga su mogli do}i samo uz jako obez-be|ewe pripadnika Kfora. Naàlost, i tu crkvu su alban-ski zlo~inci zapalili u divqawu 17. marta 2004. Me{ta-ni severnog dela Kosovske Mitrovice su samodoprinosomprikupili sredstva i na brdu iznad grada izgradili prele-pu crkvu svetog Dimitrija. U blizini crkve se gradi i Du-hovna akademija koja }e omogu}iti gra|anima Mitroviceda zadovoqe svoje duhovne i kulturne potrebe.

BRANIOCI MOSTA”Momci s mosta” se ve} godinama pomiwu u doma}im i

stranim medijima. Re~ je o kosovskomitrova~kim mladi}i-ma koji od prvog dana ulaska Kfora na Kosovo nadgledajumostove i tako predstavqaju prvu ”ìvu barikadu” kojaspre~ava upad u severni deo grada. Ipak, mnogo je blièistini da su branioci mosta svi ìteqi severnog dela Ko-sovske Mitrovice, koji su u svakoj kriznoj situaciji doka-zali jedinstvo i me|usobnu solidarnost.

Predsednik SO Zubin Potok Slavi{a Risti}

Koordinator za op{tinuKosovska Mitrovica dr

Srboqub Milenkovi}

44

Lekari ve} dugo poku{avaju da

spre~e hrkawe i no}no gu{ewe.

Primarijus mr sc. dr Novak Vukoje

, na~elnik na Odseku za bolesti

uha, grla i nosa u novosadskom

Vojnomedicinskom centru, ve}

dvadesetak godina uspe{no le~i

pacijente koji pate od takvih

problema, a po tome se pro~uo i u

nau~nim krugovima daleko izvan

granica na{e zemqe.

ZA MIRANREZ SAN

U

15. mart 2006.

U POSETI

bogatoj praksi dr Vukoje je raznim tehnikama, od klasi~nihdo primene radiofrekventnih talasa, operisao vi{e odhiqadu pacijenata iz zemqe i inostranstva, ~ime je stekaoreputaciju svetskog stru~waka.

– U ordinaciju mi je jednog dana do{la èna iz Nema~ke,dovode}i muà koji je, kako je objasnila, tako silno hrkao

da su se prozori u stanu tresli, a zavese wihale. Poku{ali susve i svugde, ali pomo}i nije bilo – pri~a dr Vukoje o po~ecimasvog, kasnije predanog bavqewa tom bole{}u.

Tokom narednih godina nizali su se nau~ni radovi i obi-lasci svetski priznatih klinika u Be~u, Madridu, Parizu, îka-gu, Los An|elesu i drugim gradovima {irom sveta. Postao je je-dan od retkih stru~waka koji uspeva da, zahvaquju}i svojim me-todama, u potpunosti elimini{e tu neugodnu bolest.

Kroz ordinaciju dr Novaka Vukoja pro{li su mnogi paci-jenti, od profesora univerziteta, akademika, svetskih bizni-smena i stranih diplomata, do obi~nih gra|ana.

– U po~etku su pacijenti bili iskqu~ivo predstavnici ja~egpola, koje su dovodile wihove ène. U posledwe vreme stvarise mewaju, pa su i ène, pod pritiskom muèva, prisiqene dazatraè lekarsku pomo} – kaè dr Vukoje.

Jedan od pacijenata, Daktin Moe, {ef biznis konsaltingaUSAID (Agencija ameri~ke Vlade za me|unarodni razvoj), prvistranac koji je u na{oj zemqi operisan zbog problema sa hrka-

PRIMARIJUS DR NOVAK VUKOJE,

OTORINOLARINGOLOG

Priznawe na{im stru~wacima: sa Muamerom al Gadafijem, vo|om Libijske Xamahirije

wem, nakon uspe{nog izle~ewa rekao je kako svetske klinikeimaju savremeniju opremu, ali da na{i hirurzi sve to nadokna-|uju svojom spretno{}u.

U me|uvremenu dr Novak Vukoje objavquje i dve stru~nekwige, “Hrkawe i kako ga spre~iti” i “Hrkawe i no}no gu{ewe”,koje su pobudile veliku pa`wu nau~nog i stru~nog sveta i ras-prodate odmah nakon izlaska iz {tampe.

Kao gost je, u oktobru pro{le godine, boravio i na Medi-cinskom fakultetu i presti`noj klinici Cook County Hospital uîkagu, gde je odrào nekoliko zapaènih predavawa o le~ewuhrkawa i no}nog gu{ewa.

Pro~uo se dr Novak po celom svetu, pa je tako uspe{no ope-risao i ministra Libijske Xamahirije Saleha Egzakilija, nakon~ega je pozvan da u najve}oj bolnici Severne Afrike, Medicin-skom centru u Tripoliju, pregleda vi{e qudi iz diplomatije i Vla-de Libije koji su imali problema sa hrkawem i no}nim gu{ewem.Tokom januara ove godine dr Novak se obreo u Libiji, gde je oba-vio brojne preglede i hirur{ke intervencije, ali je radio i nastru~nom osposobqavawu lekarskih timova te zemqe.

Svoj nau~ni rad dr Vukoje je predstavio i vo|i Libijske

Xamahirije Muameru al Gadafiju, na wegovu molbu, koji ga jeprimio i tom prilikom zatraìo da se stru~ne kwige dr Novakaprevedu na arapski jezik i uvrste kao {tivo za studente medici-ne i lekare, rekav{i mu kako izuzetno ceni na{e stru~wake nasvim poqima, posebno na poqu medicine.

U slobodno vreme dr Novak rado ode do rodnog Se~wa, vo-li {etwe pored reke i da putuje po svetu.

– Svake godine, kada mi posao to dopu{ta, obi|em neku odzemaqa u kojima steknem nove prijateqe i sa wima odràvamvezu. Jo{ nisam bio u Australiji i na Novom Zelandu, ali u pla-nu je i to.

Trenutno sabira svoja bogata znawa u tre}oj kwizi “Rez zamiran san”. Radi to u ne{to boqim uslovima, jer je sve do 2000.godine ìveo i pisao nau~ne radove u svojoj omalenoj kancela-riji u Vojnomedicinskom centru Novi Sad. Od tada je “uznapre-dovao” do podstanarske garsowere.

– Uvek sam isticao u prvi plan ono {to sam svojim radom

45

HRKAWE I NO]NO GU[EWEHrkawe predstavqa poreme}aj ili fenomen za koji

se kaè da je uobi~ajen, ali ne i normalan, i predstavqaznak opstrukcije u gorwim partijama vazdu{nog puta. Ter-minalni stadijum hrkawa ispoqava se u vidu epizoda no}-nog prekida disawa tokom spavawa i on je mnogo teì iopasniji. U~estalost hrkawa podsti~u preterano uzimawehrane, gojaznost, konzumirawe alkohola, kori{}ewe se-dativa i sredstava za spavawe.

Danas su poznati skoro svi etiolo{ki faktori veza-ni za ovaj pojam, ali ono {to je ostalo nejasno je kada }eneko po~eti da hr~e i da li }e uop{te hrkati, te kada }ehrkawe pre}i u no}no gu{ewe.

OD SE^WA DO SVETARo|en u banatskom mestu Se~aw, Novak Vukoje zavr-

{ava studije medicine na Sarajevskom univerzitetu sa od-li~nim uspehom, a nakon odsluèwa vojnog roka zapo{qa-va se kao direktor Doma zdravqa u Kalinoviku.

Specijalizaciju otorinolaringologije zavr{ava uVojnoj bolnici u Sarajevu, u kojoj ostaje do 1992. godine.Rad mladog i nadarenog stru~waka nije ostao nezapaèn,pa tako 1980. godine magistrira, a desetak godina kasni-je sti~e titulu primarijusa.

Na svakodnevnom poslu u kabinetu:pregled jednog od pacijenata u Vojnomedicinskom centru

dao Vojsci, a ne ono {to je ona dala meni. Do}i }e i neka boqavremena – nada se dr Novak Vukoje , skromni ~ovek i vrhunskimedicinski stru~wak.

Budimir M. POPADI]

15. mart 2006.46

O~na klinika ”Fjodorov”, sastavni deo istoimenog Instituta zamikrohirurgiju oka u Kalugi, dobro je poznata na{oj javnosti jerve} 17 godina postoji saradwa izme|u te ustanove i pacijenata una{oj zemqi preko specijalisti~ke oftalmolo{ke ordinacije”Eliksir” iz Novog Sada. Do sada je u wihovoj ordinaciji pregle-dano 500.000 osoba, a ruski hirurzi operisali su vi{e od 10.000

pacijenata. Od nedavno je u saradwi sa stru~wacima iz Kaluge i ”Op-ticon centar” iz Beograda, a uspostavqena je i stru~no-nau~na saradwasa Vojnomedicinskom akademijom.

Saradwa je otpo~ela pre mesec dana kada je VMA posetio prof.dr Aleksandar Vladimirovi~ Tere{~enko, direktor O~ne klinike ”Fjo-dorov“. On je, kako kaè, bio veoma ushi}en bolnicom, zdawem, a po-sebno hirur{kim instrumentima za operaciju i mikroskopom. Zakqu-~io je da je sve {to mu je potrebno video na VMA, pa se, kako je rekao,ose}ao kao kod ku}e.

Ta poseta i utisci doveli su ponovo profesora Tere{~enka naVMA, ovoga puta sa timom ruskih lekara, a u nameri da uradi nekolikoedukativnih najsloènijih operacija na oku. Operacije, prvi put izve-dene kod nas, direktno su preno{ene na video-bim u amfiteatru VMA,a bila je omogu}ena i direktna audio veza sa ruskim hirurzima koji su

Tim lekara iz O~ne

klinike ”Fjodorov”

u Kalugi nedavno je

na Vojnomedicinskoj

akademiji, u okviru

nau~no-stru~ne

saradwe, obavio

nekoliko

najsloènijih

edukativnih

operacija na oku

V O D E ] I R U S K I O F T A L M O H I R U R Z I N A V M A

ZDRAVSTVO

UNIVERZALNI JEZIKNAUKE

47

O^NA KLINIKA U KALUGIO~na klinika ”Fjodorov” u Kalugi ima 341 zaposle-

nog, od kojih su 40 hirurzi. Operacioni blok ima sedamoperacionih sala, a operativni program obuhvata sveoftalmolo{ke operacije koje se rade najsavremenijomtehnologijom.

U VRHU NAUKEOd 1996. godine direk-

tor O~ne klinike ”Fjodorov“je oftalmohirurg AleksandarVladimirovi~ Tere{~enko. Onje tokom proteklih godina oba-vio vi{e od 15.000 operacijanajsloènije oftalmopatolo-gije. Tere{~enko se, me|utim,ne bavi samo prakti~nim ra-dom, nego i nau~nim – razvo-jem, usavr{avawem i uvo|e-wem novih dijagnosti~kih i hi-rur{kih metoda u klini~ku praksu. Autor je 42 patenta i150 nau~nih publikacija. Uz wegovu podr{ku i neposred-no u~e{}e, na O~noj klinici razvija se {iroki spektarnau~nih pravaca u oftalmologiji: laserske i magnetnetehnologije, fotodinami~ka terapija, primena mati~nih}elija.

radili u dve operacione sale. Pored prof. dr Tere{~enka, udrugoj operacionoj sali radio je tim dr Sergeja Jakovqevi~aRomawenka.

Pacijenti su odabrani u redovnoj ambulantnoj procedu-ri a nijedna operacija nije bila klasi~na. Na operativnomprogramu bile su dve operacije najteìh oblika katarakte,zatim operacije glaukoma primenom tzv. drena`nih cev~ica,pa vazorekonstruktivna operacija oka, izvedena kod nas naoku devoj~ice sa bole{}u mre`wa~e, te dve modifikovaneskleroplastike na oba oka kod trinaestogodi{weg de~aka saprogresivnom kratkovido{}u. Ta operacija (skleroplastika)odskora se obavqa kori{}ewem polimernih elasti~nih mag-netnih implantata koji poboq{avaju proces mikrocirkulaci-je, pospe{uju brè zarastawe rane i smawuju nagli porastkratkovidosti.

Posle operacija, na konferenciji za novinare prof.dr Tere{~enko je izjavio:

– Mi govorimo prakti~no jednim jezikom, a to je jezik na-uke. I ovde se nalaze lekari koji vladaju najnovijim metoda-ma i zbog toga imamo o ~emu da pri~amo i da razmewujemo is-kustva kako bismo podigli na{u struku. Nadam se da }e ubudu-}e na{a saradwa biti obostrana. Treba sara|ivati, jer dabi se klinike razvijale moraju stalno da u~e. I ja sam ovdedo{ao da u~im, a radova}u se i da hirurge odavde ne~em nau-~im. U~iti treba stalno, da bismo i{li napred.

Na~elnik Klinike za o~ne bolesti VMA, pukovnik prof.dr Miroslav Vukosavqevi} istakao je da su usvojene dve novemetode i da }e, uz saradwu i posetu klinici u Kalugi, te ope-racije mo}i veoma brzo da se rade kod nas. Na~elnik VMAgeneral-major prof. dr Miodrag Jevti} prihvatio je predlogi obe}ao da }e nekoliko mladih lekara sa VMA oti}i na usa-vr{avawe u Kalugu.

Mira [VEDI]

UKRATKO

Obeleèn dan VMA

ULAGAWEU ZNAWE

Dan Vojnomedicinske akademije – 2. mart obeleèn jebrojnim aktivnostima. Najzna~ajnija sve~anost odràna je uDomu Vojske u Top~ideru, a gosti su, pored ostalih, bili ipredsednik Vlade Republike Srbije, ministar odbrane, na-~elnik General{taba VSCG, strana~ki prvaci, akademici, de-kani fakulteta sa kojima VMA sara|uje, verski velikodostoj-nici. Prisutne je pozdravio na~elnik VMA general-major drMiodrag Jevti}.

Na VMA su tog dana promovisani lekari, stomatolozi ifarmaceuti, koji su zavr{ili specijalizaciju i supspecijali-zaciju na VMA, a na sve~anoj sednici Nastavno-nau~nog ve}apredstavqeni su i novi doktori i magistri nauka. Tokom pro-tekle godine na VMA je akademska zvawa dobilo 25 medicin-skih poslenika. Za autora godine ~asopisa Vojnosanitetskipregled progla{ena je doc. dr farmaceutskih nauka MarijaTocki}-Radoi~i}, a dodeqene su i stimulativne mere zaposle-nima.

Novi doktori nauka su dr Milan Petronijevi}, dr Bra-nislav Ba{kot, dr Sowa Radakovi}, dr Qiqana Krsti}, drBranislava Gli{i}, dr Vasilije Pe{i}, dr Nenad Prodano-vi}, dr Sowa Ga{i}, dr Toplica Lepi}, dr Novak Stamatovi},dr Leposava Luki} Kosti}, dr Slavica Ra|en i dr Boban \or-|evi}.

A zvawe magistra dobili su dr Branko Cimbaqevi}, drMilorad Milivojevi}, dr Dragana Dakovi}, dr Gordana Osto-ji}, dr Aleksandra Petkovi} ]ur}in, dr Sawa Dugowi}, drSneàna \or|evi}, dr Qubi{a Risti}, dr Mili} Veqovi},dipl. farmaceut Irma Lon~ar, dr [efadil Spahi} i dr Uro{Zoranovi}.

M. [.

U ni{koj Vojnoj bolnici

PRVA VASKULARNAOPERACIJA

U Vojnoj bolnici u Ni{u ura|ena je prva operacija izoblasti vaskularne hirurgije. Bila je to tzv. bajpas procedurana dowim ekstremitetima bolesnika. Operaciju je izveo na-~elnik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, uz asi-stenciju dr Vojislava An|elkovi}a iz Vojne bolnice u Ni{u.

Tako je na simboli~an na~in ozvani~en po~etak sprovo-|ewa novog koncepta u pristupu le~ewa tih pacijenata, aosnovna ideja je da se kadar za te operacije obu~ava u Ni{u,a ne na VMA.

U Vojnoj bolnici bi}e oformqewa Vaskularno-hirur{kaambulanta u kojoj }e raditi hirurzi iz te bolnice. Oni }e,nakon postavqawa dijagnoze, konsultovati svoje beogradskekolege i dogovarati se o daqem na~inu le~ewa. U po~etku, dokni{ki hirurzi ne ovladaju potrebnim operativnim metodama,u wihovu bolnicu dolazi}e hirurzi sa VMA.

M. [.

15. mart 2006.48

”ODBRANA” Bra}e Jugovi}a 1911000 Beograde-mail: [email protected]

P

Z

P

N

P

PODR[KA I PREDLOZI

re svega, pohvale. Ovakav koncept trebalo je odavno pri-meniti. Samo tako nastavite! A sad jedan predlog. Primetiosam da sve vi{e jedinica ima svoje ambleme pa bih vam bio za-hvalan kada biste u nekom od narednih brojeva prikazali sveambleme jedinica KoV. Mogli biste tako|e da pokrenete rubri-ku o stranim vojskama, pre svega o susednim, da vidimo dokle suoni stigli sa reorganizacijom, ali i o onim najve}im u svetu.Obimnija rubrika o novoj opremi i naoruàwu bila bi tako|ezanimqiva. Unapred hvala i sve najboqe!

Milo{ JANKOVI]

ZA[TO NEMA FORMULARA

o{tovana redakcijo!U svetlu najnovijih doga|awa u vezi sa nezakonito dodeqe-

nim stanovima predlaèm da u nekom od narednih brojeva po-traìte odgovor u stambenoj komisiji zbog ~ega ni do dana{wegdana od dono{ewa novog Pravilnika u jedinicama (konkretno umojoj) nema nijednog podatka o na~inu podno{ewa molbi – popu-wavawu novih obrazaca za stan.

Tako|e, ne postoji na~in da se preme{tena lica, neposred-no pred stupawe na snagu novog Pravilnika, informi{u o rang-listi koja nije ni oformqena i dostavqena jedinicama.

Nadaqe, predlaèm da potraìte odgovor i na pitawe {ta}e biti sa profesionalnim vojnim licima kojima }e se vrlo br-zo rasformirati jedinica i mora}e da ponovo idu u preme{tajpo potrebi slu`be, a ne}e biti u mogu}nosti da re{e stambenopitawe u sada{wem garnizonu. Koliko }e vremenski trajati do-pisivawe sa stambenom komisijom i da li }e se time stvoritiuslovi za nove zalihe i tu`be u slu~aju dodele stana u novomgarnizonu.

U kontekstu razobli~avawa mutnih radwi bilo bi vrlo in-teresantno da istraìte i informi{ete javnost, a samim tim ipripadnike VSCG, zbog ~ega se u jedinicama obi~no radi preko-vremeno sa vrlo malo mogu}nosti da se taj rad nadoknadi (nov-~ano ili vremenski), a stambena komisija uz svu informati~kupodr{ku nije u mogu}nosti da nakon tri meseca od dono{ewaPravilnika u jedinice dostavi formulare ili izmenu postoje-}ih zakqu~aka.

@eqko RAGODE[

ÊSTITKE ZA ANATOMIJU

re svega iskrene ~estitke za ~lanak objavqen u magazinu“Odbrana” br. 6 od 15. decembra 2005. pod naslovom “Anato-mija legitimne obmane”. Dobro je {to se takva problematikakona~no ozbiqnije i studioznije tretira u vojnoj {tampi, {todo sada nije bio slu~aj (ili je to stidqivo ~iweno). Stambenaproblematika jeste goru}a problematike ove dràve, naroda,vojske... Ba{ zbog svega toga Redakciji podr{ka i priznawe, ve-rujem {ireg ~itala~kog sloja.

M. MARKOVI]

PONI@EWE VOJNOG KADRA

ovom Uredbom o platama vojnih lica u~iwena je nepravdaprema nekim kategorijama aktivnih i penzionisanih stare{ina.Ovakvom uredbom o platama napravqeno je raslojavawe pri-padnika Vojske SCG u raspodeli nov~anih sredstava, na svimnivoima, a naro~ito u kategoriji podoficirskog kadra.

Primera radi, podoficiri – zastavnici koji su oti{li upenziju bili su nosioci celokupne vojne imovine sa kojom suraspolagali i podnosili najve}i teret u tom poslu u JNA.

Mnogi od nas oti{li su u penziju sa punim radnim staòm,kako je to bilo regulisano po vaè}im vojnim zakonima. Tako|e,mnogi od nas imaju vi{e nepriznatog radnog vremena od onog{to nam je po Zakonu priznato.

Celokupni prekovremeni rad nije bio nadokna|en u dnev-nicama ili na bilo koji drugi na~in.

Pored toga, veliki broj podoficira stekao je vi{e, visokoobrazovawe, bilo je i qudi sa doktorskim obrazovawem.

Postavqa se pitawe: koja je to pravda da potporu~nik imave}a primawa od jednog podoficira koji ima puni radni sta`,ve}e znawe i iskustvo.

Nekada je zastavnik imao platu u visini plate kapetana,jer po vaè}im onda{wim zakonima nije mogao biti unapre|enu oficirski ~in zbog ograni~enih godina starosti.

Ovakve nepravilnosti odraàvaju se na vojsku, a rat se nevodi u foteqama nego na boji{tu. Nemar kod vojnih lica onoli-ko je prisutan, kolika je i nepravda prema wima, te bi bilo do-bro da se ove nepravilnosti re{e kod nadle`nih.

R. RADOSAV

I DECA PLA]AJU LEÊWE

a{to se u Ra{koj pla}aju pregledi za decu vojnih osigura-nika? U Domu zdravqa u Ra{koj tvrde da Vojska nije potpisalaugovor sa wima. Mene zanima kada }e taj ugovor biti potpisanjer mi sve lekarske usluge debelo pla}amo i to po ne znam komcenovniku. Na primer prvi pregled deteta kod lekara op{teprakse napla}uje se 450 dinara, kontrola je 300, a pregled zavakcinaciju ~ak 614 dinara.

Pored toga, moramo da platimo i sve lekarske preglede ianalize koji su potrebni pre nego {to dete krene u prvi razredosnovne {kole. Pla}amo dakle sve, a imamo zdravstveno osigu-rawe. Od toga nisu izuzete ni supruge vojnih lica koje su vojniosiguranici, samo je za nas cena malo ve}a – pregled je 600 di-nara. Ko }e da nam refundira te nemale tro{kove i do kada }eto biti tako?

îtateqka iz Ra{ke

Pisma~italaca

P

K

osle razvoda braka 1989. godine oba-vezan sam sudskom presudom da za dvoje de-ce pla}am alimentaciju ukupno 30 odsto odplate {to ~inim ve} 17 godina. U me|uvre-menu sam postao penzioner i sa admini-strativnom zabranom na penziju nastavioje Fond SOVO. Stariji sin (24 godine)primqen je u profesionalnu vojnu slu`bu uVojsku na neodre|eno vreme u avgustu 2001.godine. Drugi sin (23 godine) zavr{io je vi-{u {kolu i radi po ugovoru o delu. U okto-bru 2005. godine obratio sam se FonduSOVO sa zahtevom da prestanu da mi obu-stavqaju 30 odsto od penzije na ime ali-mentacije, jer mi deca vi{e nisu izdràva-na lica, ali sam dobio usmeno obave{te-we da to nije mogu}e ve} da moram voditisudski spor za poni{tewe presude kojom mije odre|ena obaveza davawa alimentacije.

Imaju}i u vidu zakonske odredbe oobavezi izdràvawa iz Porodi~nog zako-na, smatram da je Fond duàn da prestaneda mi obustavqa alimentaciju ako sam do-stavio dokaze da mi deca vi{e nisu izdr-àvana lica. Smatram tako|e da je nave-deno obja{wewe Fonda suprotno zakonu ida ja~u pravnu snagu ima zakonska odredbanego presuda doneta u drugim okolnostimapre 17 godina. Ima li potrebe da se izla-èm nepotrebnom pravnom maltretirawui sudskim tro{kovima.

Du{an, Kalu|erica

Kako ste i sami naveli zakonska oba-veza izdràvawa dece nakon razvoda bra-ka ustanovqena vam je pravnosna`nom sud-skom presudom. Na osnovu te presude kojom

vedene obaveze bude utvr|en u nadle`nompostupku i doneta odluka bude dostavqenaisplatiocu va{ih primawa, odnosno Fon-du, obustavi}e se alimentacije. Dakle,Fond nije povredio zakon na va{u {tetu.

OTKUPSLU@BENOG

STANAorisnik sam slu`benog stana od

1987. godine. S obzirom na to {to novimPravilnikom ne postoji rezidencijalniuslov 15 godina efektivnog staà za ot-kup, kakve su mogu}nosti i na koji na~in mo-gu otkupiti sada{wi stan? Stan je povr{i-ne 36 m2 a sleduje me troiposoban. Nezva-ni~no sam ~uo da je mogu}e isti preimeno-vati u kategoriju stana za otkup. Kome dase obratim po ovom pitawu?

Zoran iz Podgorice

Vaè}i zakonski propisi predvi|ajumogu}nost da slu`beni stan koji koristite“preimenujete“ u stan u zakup na neodre|e-no vreme. O tome da li su u konkretnomslu~aju ispuweni uslovi za preimenovaweutvrdi}e se u posebnom postupku koji }etepokrenuti podno{ewem zahteva Vojnoj po-{ti 1313 Beograd za preimenovawe slu-`benog stana u stan u zakup na neodre|enovreme. Ako se izvr{i ta promena, re{eweo zakupu slu`benog stana zameni}e se re-{ewem o zakupu stana na neodre|eno vre-me, te }ete na osnovu takvog re{ewa za-kqu~iti ugovor o zakupu stana na neodre-|eno vreme. Takav ugovor je osnovni prav-ni preduslov za podno{ewe zahteva za ot-kup stana kojim }ete se obratiti Vojnogra-|evinskom centru Beograd.

je odre|ena i visina odnosno procenat temese~ne obaveze u postupku izvr{ewa, Voj-na po{ta odnosno sada Fond SOVO kaoisplatioci va{ih mese~nih primawa imajuobavezu da preko administrativne zabra-ne obustave deo primawa u iznosu odre|e-nom u presudi i taj iznos isplate na ra~unva{e dece odnosno wihove majke kao za-konskog zastupnika i roditeqa kome su onanakon razvoda braka poverena na ~uvawei vaspitawe. Iz tih razloga isplatilacnema zakonsko ovla{}ewe da “stopira“isplatu na koju je obavezan niti da ceniwenu zakonsku opravdanost. Stoga je zai-sta potrebno da u posebnom postupku za-traìte da se utvrdi ~iwenica da je va{azakonska obaveza izdràvawa dece pre-stala jer su oni, kako ste naveli, zavr{i-li redovno {kolovawe i zaposlili se, azdravstveno su sposobni za samostalanìvot odnosno nad wima nije produènoroditeqsko pravo. Tek kada prestanak na-

PripremaRadojka MARINKOVI]

PRAVNIK VAM ODGOVARA

Snimio Radovan POPOVI]OKOM KAMERE

ALIMENTACIJA

49

Snage ruske vojske u{le su 31. decembra 1994. ujutro ucentar Groznog, prakti~no bezikakvog otpora. Sve je izgledalotako mirno da su vojnici ~akoti{li do {altera èlezni~kestanice da rezervi{u karte za povratak ku}i. âk ni straènisu isturene, niti su obezbe|ena vozila. Oko 15 satioficir za vezu izvestio jekomandanta brigade da je naradiju uhvatio poruku ”Dobrodo{li u pakao“. Nisu znali da li je u pitawu{ala ili upozorewe. Odjednom je zaista nastao pakao.Posle 60 sati, koliko su trajaleborbe, ruski gubici bili suzastra{uju}i.

SV

ET

15. mart 2006.

PRVA BITKA ZA GROZNI

DOBRO DO[LIU PAKAO ÊÊNIJE

Konflikt u ê~eniji traje ve} stole}ima, ta~nije od 1783. go-dine, kada je rusko carstvo anektiralo Gruziju, zadobiv{i ti-me i vlast nad tom teritorijom. Me|utim, ̂ e~eni, poznati kaovrlo ve{ti, hrabri, uporni i surovi borci, odgovorili su ot-porom koji je kulminirao Kavkaskim ratom okon~anim tek1864. godine. Lav Nikolajevi~ Tolstoj je taj sukob opisao usvom delu ”Haxi Murat“. Otpor ê~ena nije prestao ni tokom sovjetske vladavine, a

bio je posebno izraèn u Drugom svetskom ratu, kada su, uz nema~-ku pomo} doturanu iz vazduha, pripremali oruàni ustanak. Sta-qin je naredio deportaciju ê~ena i Ingu{a u Kazahstan 1944. go-dine, a Hru{~ov ih je 1957. vratio u rodnu zemqu.

Nakon {to su zbacili sovjetsku vlast 1991. godine i izabra-li Xahara Dudajeva za predsednika, vlada je proglasila sopstveniustav, ignori{u}i rezultate izbora u Rusiji 1993. godine. Zbogtoga je Boris Jeqcin, predsednik Rusije, poslao trupe u ê~enijudecembra 1994. godine. Krajem meseca ruske trupe su se pribli-ìle Groznom sa namerom da ga zauzmu.

PRIPREME ZA OPERACIJUBorba u velikom naseqenom mestu nije laka ni za jednu vojsku,

jer postavqa izuzetne zahteve borbenim sastavima i logisti~kimslu`bama. Kada je vojska Rusije u{la u ê~eniju decembra 1994.godine, niko nije mogao pretpostaviti da }e bitka za glavni gradGrozni trajati skoro do polovine februara naredne godine.

Ruske snage imale su 34 bataqona sa skoro 24.000 qudi i to19.000 vojnika, organizovanih u pet motostreqa~kih, dva tenkovskai sedam vazdu{no-desantnih bataqona (tzv. desantniki), te 4.700pripadnika MVD-a (Ministarstvo unutra{wih poslova) razvrsta-nih u 20 bataqona. Podr{ku im je davalo 80 tenkova, 208 BMP-a,182 artiqerijska oru|a i minobaca~a, te 90 helikoptera. Neke odjedinica bile su profesionalnog sastava (desantni bataqoni), alive}inom nisu imale borbeno iskustvo niti su u~estvovale u opera-cijama tog obima. Po{to ve}e jedinice nisu bile adekvatno popu-wene qudstvom niti spremne za sloène operacije, od mawih jedi-nica stvorene su zdruène formacije i upu}ene u ê~eniju.

Grozni je administrativno podeqen na ~etiri gradske ~etvr-ti: Lewinsku, Zavodsku, Staropromislovsku i Oktjabrsku. Sve sunastawene, ali je tre}a uz to bila i mesto gde su se nalazili naft-

ni izvori, a u Oktjabrskoj su bila sme{tena skoro sva industrij-ska postrojewa. Vojska je okruìla grad sa tri strane, ali ga nije upotpunosti opkolila, {to je, po mnogim analiti~arima, bila veli-ka gre{ka, jer su ê~eni sa juga dovodili rezerve i materijalnasredstva.

Planirawe operacija i linija nastupawa ura|eni su na osno-vu mapa u razmeri 1:50.000 ili ~ak 1:100.000, jer nije bilo de-taqnih planova grada u razmeri 1:12.500 ili krupnijoj. Satelit-ski snimci bili su od izuzetnog zna~aja, ali ih nije bilo dovoqnojer su sateliti iskqu~eni da bi se u{tedelo u novcu. Izveden je ma-li broj aero-foto izvi|a~kih letova. Komandanti niìh jedinicanisu raspolagali ni planovima grada niti fotografijama snimqe-nim iz vazduha. Obave{tajni podaci bili su vrlo oskudni, a rele-vantne slu`be nisu uo~ile da su industrijska postrojewa na pri-lazima gradu, du` linija komunikacije, sa svojim debelim beton-skim i kamenim zidovima, mno{tvom tunela i pasaà na zemqi iispod we, idealna za izvo|ewe odbrane.

KATASTROFALNI POÊTAKPrva jedinica koja je 31. decembra u {est sati ujutro u{la u

grad bila je 131. majkopska brigada pod komandom pukovnika Sa-vina. Wen zadatak je bio da posedne zapadnu stranu grada, aliosetiv{i da nema otpora (grad je bio sablasno pust), uz saglasnostpretpostavqenih, kolona je produìla do èlezni~ke stanice ublizini centra gde je stigla oko 15 ~asova.

Iz drugog pravca grada do èlezni~ke stanice trebalo je dado|e 81. motostreqa~ki puk. ê~enske vo|e, Xohar Dudajev, AslanMashadov i [amil Basajev vi{e pa`we usredsredile su na tustranu, pa je zbog toga wihova reakcija prema 131. brigadi kasnousledila.

Sve je izgledalo tako mirno da su vojnici ~ak oti{li do {al-tera da rezervi{u karte za povratak ku}i. âk nisu isturene nistraè niti su obezbe|ena vozila. Oficir za vezu je, oko 15 sati,izvestio Savina da je na radiju uhvatio poruku ”Dobro do{li u pa-kao“, ali ni on niti komandant brigade nisu znali da li je u pita-

wu {ala ili upozorewe. Odjednom je zaista nastao pakao. Po re-~ima jednog od preìvelih vojnika, ”izgledalo je kao da je izvr{enatomski udar“.

Vrlo disciplinovanim plotunima iz RPG-a metodi~no su uni-{tena vozila jedno za drugim. Jedinica je poku{ala proboj podstalnom uraganskom vatrom ê~ena, ali su gubici, posle nekih 60sati, koliko su intenzivno trajale borbe, bili zastra{uju}i. Po-ginulo je skoro 1.000 oficira i vojnika, ukqu~uju}i i pukovnikaSavina, a 74 su zarobqena. Zajedno sa gubicima 81. puka, uni{te-no je 20 od 26 tenkova, 102 od 120 BMP-a i svih {est samohodnihPA topova ZSU-23/4.

Najve}i gubici su nastali kada je vojsci po~elo da ponestajemunicije. Prema ruskim izvorima, utvr|eno je da su posebno opa-sni za vozila bili RPG-i koji su ispaqivani sa krovova okolnihzgrada. ê~enima je olak{ano ni{awewe, jer su kupole vozila bi-le prebojene {irokim belim krstovima kako ruski helikopteri nebi raketirali sopstvena vozila, ali se oni nisu pojavili zbog lo-{ih vremenskih uslova. Tako je zavr{en prvi deo bitke za Grozni,od 31. decembra do 3. januara 1995.

Postoji nekoliko razloga za tu katastrofu. Kao prvo, Vojnaobave{tajna slu`ba (GRU) i Savezna kontraobave{tajna slu`ba(FSK), kako je ve} re~eno, nisu prikupile potrebne obave{tajnepodatke. Operacija je povr{no isplanirana. Ju`ni deo grada nijeopkoqen i izolovan, niti su granice ê~enije blokirane, a jedini-ce nisu psiholo{ki, stru~no i materijalno pripremqene za tako

LO[ MATERIJALNI POLO@AJ VOJSKEU vreme rata u ê~eniji, podsetimo, ruska vojska je bila

lo{eg materijalnog stawa, a vi{e od dve godine nisu izvede-ni manevri na nivou puka ili divizije. Bataqoni su bili po-puweni sa najvi{e 55 odsto qudstva. Skoro 85 odsto ruskihmladi}a izbeglo je ili odloìlo vojnu obavezu, tako da je voj-ska bila prisiqena da primi u svoje redove i regrute sa kri-minalnom pro{lo{}u, problemati~nog fizi~kog ili mental-nog zdravqa.

Ishrana vojnika, nere{ena stambena pitawa i plateoficira bili su tada permanentni problemi ruske vojske.

èstoku borbu. Pored toga, regruti u na brzinu oformqenim jedi-nicama nisu, prema vlastitim izjavama, znali da su upu}eni u bor-bu niti protiv koga treba da se bore. Neki su mislili da idu u Gro-zni da bi obavqali straàrsku du`nost, a neki ~ak kod sebe nisuni imali oru`je i municiju. Voza~i BMP-a su ~esto bili oficiri,jer posade nisu bile popuwene, a nije bilo dovoqno ni obu~ene mo-torizovane pe{adije. Vojnici u posadama BMP-a nisu se me|usobnodobro poznavali, jer su se prvi put sreli nekoliko dana pre toga.

Nije izvr{ena ni potrebna preoperativna priprema za ko-ordinaciju dejstva jedinica i odeqewa. Tenkisti nisu mogli daotvore vatru iz mitraqeza, jer nisu dobili municiju. ̂ e~eni su ni-{anxije RPG-a postavili dovoqno visoko ili nisko da osnovnooru`je tenkova nije moglo biti upotrebqeno. I najzad, ruska voj-ska je dejstvovala pod odre|enim ograni~ewima – nisu smeli pr-vi da otvore vatru. Tih dana im ni vremenske prilike nisu bilenaklowene, jer su onemogu}ile podr{ku iz vazduha 31. decembra,a 1. i 2. januara je ograni~ile.

Treba ista}i da su neki komandanti odbili da u|u sa jedini-cama u Grozni ne iz kukavi~luka, ve} zbog nedostatka vatrene po-dr{ke, za koju su smatrali da im je neophodna.

Drugi deo bitke za Grozni obuhvata aktivnosti od 4. do 17.januara, kada su ruske snage zauzele predsedni~ku palatu i sever-ni deo grada.

Prvo su izvedeni vazdu{ni udari i tako uni{tena oklopnavozila koja su ê~eni o{tetili i napustili ili zarobili. Jedini-ce OMON-a (posebne jedinice policije PJP) spre~avale su sa gra-ni~arima pokrete ê~ena prema Dagestanu i kroz samu ê~eniju.Poja~ani su intenzitet aero-foto i satelitskog izvi|awa, te upo-treba laserskih projektila uz navo|ewe sa zemqe i TV-vo|enihprojektila vazduh-zemqa. Pregrupisane su jedinice, male izvi|a~-ke vojne jedinice traìle su zarobqene vojnike, dok su se trupe

SVET

52

SUROVOST ÊÊNASa poslovi~nom surovo{}u, ê~eni su odsecali glave

zarobqenih ruskih vojnika i re|ali ih du` glavnih puteva. Ra-wene i poginule Ruse ve{ali su za noge na vratima ili prozo-rima zgrada koje su koristili kao upori{ta. Ga|ali su civil-no medicinsko osobqe iako je bilo obu~eno u bele mantile.Masovno su postavqali mine iznena|ewa pod tela poginulihruskih i ~e~enskih boraca, pod pragove ulaznih vrata u stano-ve, ulaze u metro i kanalizaciju, prividno odba~enu opremu ioru`je, ali ne i u ku}e kako bi izbegli sopstvene gubitke.

15. mart 2006.

[amil Basajev

MVD-a borile sa vrlo pokretnim ~e~enskim grupama, koje su ve{tokoristile kanalizaciju i vodovodne tunele kako bi za{le za le|aprotivniku.

NEPOVOQAN ODNOS SNAGADo 10. januara ruske trupe otvorile su dva koridora u gradu

kojima su snabdevane jedinice i evakuisani rawenici. Dva danakasnije izveden je veliki udar na centar grada, koji je pogo|en sa40 raketa grad. Me|utim, tek 15. januara je ceo grad opkoqen, {toje, prema mnogim analizama, trebalo prvo uraditi. Zahvaquju}iintenzivnim naporima desantnika, oklopno-mehanizovane pe{a-dije i mornari~ke pe{adije (marinaca), zauzeta je predsedni~kapalata, ~ime je okon~ana borba za severni i centralni deo grada,a nastavqena je u ju`nom delu.

ê~enima je po~elo da ponestaje municije i hrane. Mada je ugradu preostalo oko 3.500 boraca, Dudajev je izgubio kontrolunad wima i otpor je postao slabije organizovan i ispoqen mahomu Baranovki i Oktjabrskoj ~etvrti. Time je borba za grad u{la utre}u fazu. ê~eni su se sve ~e{}e presvla~ili u civilnu ode}u,uniforme ruske vojske ili stavqali oznake osobqa Crvenog krsta,te u povoqnim uslovima napadali vojnike i trupe MVD-a, ili jed-nostavno napu{tali grad.

U operacijama pretresa (zas~itki), vojska i MVD zahtevali suod civila da se svuku i na ramenima traìli modrice od kundakavatrenog oru`ja, a na podlakticama opekotine od ~aura. Ako su xe-povi ode}e bili prebojeni sjajnom olovno-srebrnastom bojom, toje zna~ilo da je u wima dràna municija. Sjajne mrqe od ubaciva-wa granata u cev na unutra{woj strani dowih delova rukava bilesu karakteristi~ne za minobaca~lije i artiqerce. Ni{anxija RPG-a je na ode}i imao vlakna ili ostatke gu`vica pamuka.

Borbe u Groznom su s vremenom jewavale zbog uspe{nog dej-stva vojske i MVD-a, ali i zbog toga {to su ê~eni teì{te borbepreneli u druge gradove. Prema ruskim vojnim izvorima, u prvom~e~enskom ratu poginulo je 3.826 vojnika, 17.892 su rawena, a1.906 vodi se kao nestalo.

Analize pokazuju da nije angaòvano dovoqno vojnika i trupaMVD-a u toj operaciji. Ako se ima u vidu da napada~ mora da imaprednost u qudstvu od 3-4:1, ruske snage morale su da broje mini-mum 60.000 vojnika jer je ~e~enskih boraca bilo oko 12.000. Dru-gi aspekt je izrazita superiornost ê~ena u sredstvima za vezu.Masovnim kori{}ewem mobilnih telefona i motorola, oni suostvarili izuzetno visok nivo komunikacije ~ak i me|u malim udar-nim timovima od nekoliko qudi. ̂ e~eni tvrde da su imali jednu mo-torolu na {est boraca, a smatraju da bi bilo idealno da je svakiborac imao svoju. Stalnim prislu{kivawem radio saobra}aja ru-ske vojske, koriste}i radio-ure|aje koje su mogli legalno kupitipre rata, dolazili su do dragocenih podataka, jer Rusi nisu imaliure|aje za {ifrirawe poruka.

Posebno iznena|ewe bila je masovna upotreba RPG-a. Ovo, usu{tini protivoklopno oru|e, kori{}eno je i za ga|awe motornihvozila, za dejstvo po pe{adiji kad god je nastupala u grupi i nisko-lete}im helikopterima. Upotrebqavano je prakti~no i kao mino-baca~ ga|awem ciqeva iza zgrada u visokom luku. Da bi poja~aliefekat RPG-a, ê~eni su lepqivim trakama na granatu pri~vr{}i-vali {tapine trotila, obi~no po dva od po 400 grama. To su nazi-vali ”fuga“ i ispaqivali je naj~e{}e u prozore stambenih objeka-ta pre napada.

ê~eni su grad podelili na sektore, a u wima je bilo tri dopet udarnih timova. Jedan tim je ~inilo sedam boraca: dvojicaRPG ni{anxija, snajperista, mitraqezac i tri borca sa kala{wi-kovom, koji su donosili municiju, a jedan je sluìo i kao bolni~ar.Tri takva tima ~inila su vod, a tri voda grupu od oko 75 boraca,{to je bio optimalan broj za organizovawe zasede.

Zasede su postavqane du` jednog bloka zgrada i to samo sajedne strane ulice, nikad sa obe, i samo u prizemqu zgrada, radilak{eg povla~ewa. Jedan vod bio je odgovoran za uni{tewe kolonekoja u|e u zasedu i bio je raspore|en po timovima na tri pozicije.Ostala dva voda zatvarala su zasedu i spre~avala povla~ewe ko-lone ili dolazak poja~awa. Kada bi vode}e vozilo u koloni stiglodo pozicije prvog voda, vo|a bi motorolom obavestio ostala dva

53

MO] MEDIJARuska vojska je izgubila informativni rat u ê~eniji.

Kamermanima i reporterima nije dozvoqeno da intervjui{uvojnike. Me|utim, Dudajev je ispravno shvatio mo} medija. Pu-tem video-kamera, improvizovanih TV studija i Interneta po-kazao im je ono {to su èleli da vide, tokom brojnih inter-vjua orkestrirao je ~iwenice u svoju korist i pridobio sim-patije dobrog dela me|unarodne, pa ~ak i ruske javnosti.

Prema re~ima visokog oficira KOS-a ruske vojske:”Operacije u ê~eniji otpo~ele su a da javnost nije bila pri-premqena za wih. Apsurdna je bila zabrana komunikacije no-vinara sa na{im trupama. Za Dudajeva, novinari su uvek bilidragi gosti“.

voda da po~iwe napad, s tim da su uvek prvo ga|ali ~eono i zadwevozilo u koloni.

Snajperisti su bili stalna opasnost i obi~no su zauzimalipozicije sa kojih su vatrom podràvali svoje vodove. Osim {to jenanosio gubitke, snajperista je uvek imao snaàn psiholo{ki efe-kat i predstavqao je prepreku brzom napredovawu pe{adije. Rusisu koristili baca~e plamena da bi isterali snajperiste iz zaklo-na i obezbedili ulaz u zgradu.

ê~eni su se najvi{e bojali minobaca~a i {meqa (bumbar). Toje termobari~no oru`je duìne 920 mm, te{ko 12 kg, kalibra 93mm i dometa minimalno 20, a maksimalno oko 600 metara. Direkt-nim udarom ono je probijalo zidove zgrada i utvr|ene poloàje.

GORKA ISKUSTVARuske trupe nisu poznavale grad. Nemaju}i lo-

kalne vodi~e, me{tane, ~esto su se gubili u slepimulicama ili ba{tama. ê~eni su koristili wihovudezorijentaciju da bi im se brzim prebacivawemna{li u pozadini ili na bokovima. Wihove aktiv-nosti nisu bile vezane samo za odbranu grada, ve}su napadali i artiqerijske poloàje i pozadinskejedinice u okolini Groznog. Da bi izbegli ubita~nodejstvo artiqerije i avijacije, nastojali su da budu{to bliè ruskim poloàjima, do te mere da se ~e-sto de{avalo da su u istoj zgradi bili ̂ e~eni u gor-wim, a Rusi u dowim spratovima, ili obrnuto.

Jedinice ruske vojske su uglavnom izbegavaleno}nu borbu i pokrete, {to je u suprotnosti satradicijom ~uvenih razvjed~ika (izvi|a~a) Crvenearmije iz Drugog svetskog rata i govori o wihovom

stepenu uve`banosti. ê~eni su se, naprotiv, rado kretali no}u,uvla~ili me|u dve ruske jedinice i otvarali vatru na obe da bi,potom, brzo nestali i prepustili neprijateqskim jedinicama dame|usobno razmewuju vatru. Koordinacija jedinica vojske i MVD-anije bila dobro usagla{ena, {to je dovodilo do usporavawa ilizaustavqawa napredovawa.

Oklopno-mehanizovana pe{adija nije podràvala oklopnavozila u napadu na pravi na~in, ve} se kretala iza vozila, a jed-nom osvojeni delovi grada nisu potom bili i osiguravani. âk niBMP-i nisu bili dodatno za{ti}eni metalnim mreàma od udara

RPG-7, ili pak topovskim ~auramanapuwenim kamewem i {utom ipri~vr{}enim za karoseriju.

Po{to su ê~eni koristilidelove ruskih uniformi ili se po-vremeno u potpunosti odevali uwih, bilo je neophodno jasnim zna-kom obeleìti ruske vojnike da nebi do{lo do zabune sa katastro-falnim posledicama.

ê~eni su vrlo lukavo pojedi-na sela i predgra|a proglasili za”proruska“ i tvrdili da }e ih na-pasti i uni{titi, dok su u stvari uwih smestili svoje centre plani-rawa, rukovo|ewa i komandovawa.

Na kraju se mora pomenuti dai pona{awe odre|enog broja ru-skih vojnika prema civilima u Gro-znom i oko wega nije bilo prime-reno. U potrazi za hranom i pi}emili tokom zas~itki, neki od wih ni-su prezali od maltretirawa civi-la, kra|e ili pqa~ke. Pojedinci su

vrlo lako prodavali vojnu opremu, pa ~ak i oru`je.Do kraja maja 1995. godine, ruska vojska je zauzela ve}e gra-

dove i osigurala skoro dve tre}ine ê~enije. Aprila 1996. ubijenje Dudajev projektilom vazduh–zemqa, jer je otkriven dok je kori-stio satelitski telefon. Avgusta 1996, nakon nekoliko prekidavatre i ponovnog napada ê~ena na Grozni, pregovorima sa Mas-hadovom dogovoreno je povla~ewe ruskih trupa. Januara 1997. go-dine, Rusija je priznala vladu Mashadova nakon wegove pobede napredsedni~kim izborima.

Dr Aleksandar MUTAVXI]

54

NIZAK NIVO SANITETSKOG OBEZBE\EWAPoseban problem za rusku vojsku u ê~eniji bio je ni-

zak nivo sanitetskog obezbe|ewa, ba{ kao i tokom rata uAvganistanu. Moglo se o~ekivati da }e izvu}i odgovaraju}epouke, ali nije bilo tako. Za vrlo kratko vreme oko 20 od-sto vojnika obolelo je od zarazne ùtice (hepatitis A). Os-im toga, crevne infekcije ({igeloza i enterokolitis) bilesu stalan problem usled nedostatka vode za pi}e i praweporcija i posu|a. Nedostatak vode i objekata za li~nu higi-jenu brzo je doveo do va{qivosti.

Osim fizi~kog, naru{eno je i mentalno zdravqe vojnikado te mere da je 72 odsto imalo neki oblik psihi~kog poreme-}aja, a ~ak 10 odsto akutne emocionalne reakcije. Ovo je uo-~eno, pa je predloèno da se svakoj ve}oj jedinici pridoda od-re|eni broj psihologa, psihijatara i psihofarmakologa.

SVET

15. mart 2006.

Xohar Dudajev Aslan Mashladov

ê~enski pobuwenici u Groznom, 1995. godine

55

DIPLOMATIJE I ORU@JA

I R A N S K I N U K L E A R N I P R O G R A M

Iran, predvo|en {ahom Rezom Pahlavijem nekada je bio naj-verniji ameri~ki saveznik u regionu Sredweg istoka. Me|u-tim, on danas predstavqa ”trn u oku“ ameri~koj ali i zapad-noevropskoj spoqnoj politici. Radikalna promena vlastipo~etkom 1979. godine na ~elo Irana dovela je kleri-

kalne vo|e, koje, kako se pokazalo, nisu prezale ni od ograni~e-nih oruànih sukoba sa SAD.

Podse}awa radi, prvi takav sukob odigrao se aprila 1980.godine kada su ameri~ki specijalci doìveli debakl u poku{ajuosloba|awa talaca iz ameri~ke ambasade u Teheranu. Zatim jesledilo ameri~ko angaòvawe u Persijskom zalivu u ciqu za{ti-te pomorskih puteva tokom ira~ko-iranskog rata (1980–1988).Iako su tada obe zara}ene dràve dejstvovale po trgova~kimbrodovima koji su plovili ovim vodama, za glavnog krivca ozna-~en je Iran. Aprila 1988. godine, u ameri~koj operaciji Bogo-moqka, za odmazdu je potopqeno i onesposobqeno vi{e iranskihratnih brodova i naftnih platformi.

Me|utim, to nije bilo sve. Nalaze}i se u iranskim terito-rijalnim vodama, jula iste godine ameri~ki razara~ oborio jeprotivavionskom raketom putni~ki avion erbas A300 sa 290 put-nika koji je leteo na liniji Bandar Abas–Dubai.

Ovo su samo neki detaqi koji opisuju relacije izme|u Iranai SAD ~ije se posledice ose}aju i danas. Svojevrsna izolacija za-pada i indiferentnost istoka izvele su Iran na put “oslonca nasopstvene snage”, koji je, prema izvesnim pokazateqima, imao vi-{e uspeha nego u nekim drugim dràvama u sli~noj poziciji. Voj-ni~ki posmatrano, Iran je i pored dugogodi{weg rata sa Irakomuspeo prvo da o~uva, a zatim i izgradi savremenu oruànu silukoju ni najve}e svetske sile danas ne smeju da potcewuju. Primeraradi, u oblasti vazduhoplovstva, kao najnaprednijoj grani vojneindustrije, Iran je osvojio tehnologiju samostalnog odràvawa

Dugogodi{we politi~ko i vojno neslagawe Irana i SAD iskristalisalo je jo{ jednu, veomaozbiqnu, me|unarodnukrizu. Neposredan povodovog puta je iranskinuklearni program, ~iji jeciq, po svemu sude}i,proizvodwa nuklearnebombe.

IZME\U

najsavremenijih ameri~kih letelica preostalih iz doba {ahovevladavine a koje lete i dan danas (ukqu~uju}i jo{ uvek aktuelni F-14 tomket). I ne samo to. Na osnovu ovih vazduhoplova projekto-vani su i u serijsku proizvodwu uvedeni novi.

[tavi{e, i projektovawe i proizvodwa balisti~kih raketasredweg dometa odavno su prestali da budu tajna za iranske stru~-wake. Naga|awa oko toga ko je bio tehnolo{ki oslonac ovih proje-kata u ovom momentu su nebitna ako se ima u vidu krajwi rezultat.

Me|utim, sve to ne bi bio tako veliki problem da Iran u me-|uvremenu nije duboko zagazio u vode nuklearne tehnologije koje sudanas predmet ozbiqnog spora sa me|unarodnom zajednicom.

NUKLEARNA ENERGIJA UMESTO NAFTE?Iako je deklarativni povod za osvajawe nuklearne tehnolo-

gije bila wena upotreba u mirnodopske svrhe, naivno je povero-vati u ove izjave iranskih vo|a. Jer, dràvi koja je u svetskimokvirima tre}a po rezervama nafte, nuklearna tehnologija o~i-gledno nije preko potrebna za proizvodwu struje. AspiracijeIrana da postane lider islamskog sveta bile bi vrlo konkretnopotkrepqene posedovawem nuklearne bombe. Tako|e, nuklearnipotencijal bio bi adut zbog kojeg bi se ameri~ki vrh (i ne samoon) dobro zamislio pre bilo kakvog angaòvawa protiv Irana iwegovih verskih i politi~kih vo|a. Kako pojedini analiti~ariprocewuju, dan u kojem }e Iran postati nuklearna sila sada jesamo pitawe vremena – mo`da merenog i u mesecima. Na ovo ve-rovatno ne}e uticati ni odluka da Iran bude prijavqen Savetubezbednosti UN radi potencijalnog ka`wavawa u vidu sankcijame|unarodne zajednice. U tom smislu, Rojters navodi da su iran-ske vlasti ube|ene da }e “preìveti” bilo kakve sankcije jer sma-traju da im je pozicija jaka zbog visoke cene nafte i nestabilno-sti u susednom Iraku.

U me|uvremenu, teku diplomatski napori da se postigne ka-kav-takav sporazum, posebno u segmentu kontrole procesa oboga-}ivawa uranijuma. Ovaj proces je, ina~e, kqu~an za stavqawe upogon nuklearnog reaktora ali i proizvodwu nuklearne bombe.Nakon {to je Iran nedavno zatvorio vrata inspektorima Me|u-narodne agencije za atomsku energiju (IAEA) kao re{ewe (koje de-limi~no podràva EU i SAD) spomiwe se posredovawe Rusije. Utoj, trenutno aktuelnoj varijanti, proces oboga}ivawa uranijumabio bi realizovan u ruskim pogonima ~ime bi se spre~ila mogu}-nost proizvodwe one koli~ine oboga}enog uranijuma koji je dovo-qan za izradu atomske bombe. Agencijske vesti koje pristiù izdana u dan upu}uju da se iranska spoqna politika mo`da kre}e upravcu kompromisa ovakve vrste.

VOJNA OPCIJA – JAVNO NE, SU[TINSKI DA

Bez obzira na to, pojedini ugledni zapadni mediji ipak {pe-kuli{u mogu}om vojnom akcijom. Kao potencijalno glavni akteri,osim ameri~kih snaga, u ovim izvorima vide se i Izraelci. Ne-girale se pripreme za akciju ili ne, sasvim logi~no zvu~i da voj-ni planeri ovih “zainteresovanih” zemaqa spremaju oruànu op-ciju, kojom bi se na duì period eliminisala opasnost od iran-skog nuklearnog programa. U tom kontekstu mogu da se tuma~e ire~i izraelskog ministra odbrane [aula Mofaza koji je izja-vio da “Izrael ni pod kojim uslovima ne}e prihvatiti da Iranpostane nuklearna sila i da se priprema za mogu}nost da diplo-matija ne uspe da zaustavi nuklearne ambicije Teherana”. Iakonije eksplicitno rekao da }e Izrael preduzeti vojnu akciju dazaustavi razvoj iranskog nuklearnog programa, naglasio je da je-vrejska dràva “ne}e ni na koji na~in mo}i da prihvati iranskunuklearnu sposobnost i mora imati mo} da sebe odbrani... i topripremamo”.

SVET

15. mart 2006.56

Me|utim, jednostrana akcija Izraela mogla bi da znatnooteà ameri~ku poziciju na Bliskom istoku, zbog ~ega zvani~nomVa{ingtonu ovo nikako ne bi i{lo na ruku.

Zato i Amerikanci, sa svoje strane, izvode odre|ene pri-preme terena za akciju. Nema~ki Der Tages Spigel nedavno je izve-stio o nizu susreta izme|u va{ingtonske administracije i Tur-ske, koja je izuzetno uznemirena razvojem doga|aja i protivi sestvarawu kurdske dràve u regionu. U tajnim pregovorima Ame-rikanci nude Turskoj vojnu operaciju protiv kampova Kurdistan-ske radni~ke partije (PKK) u Severnom Iraku, a zauzvrat traèpodr{ku u operaciji protiv Irana. Iako su zvani~ni turskipredstavnici ovo pisawe medija nazvali “{pekulacijama koje ne-maju pokri}a”, mediji upozoravaju na ~udnu koincidenciju da suAnkaru u jako kratkom vremenskom razmaku posetili mnogi viso-ki zvani~nici Va{ingtona i Natoa, prvo direktor ameri~kogFBI, zatim {ef CIA, a posle wega generalni sekretar Natoa...

TVRD ORAHBez obzira na to da li }e do oruàne intervencije do}i ili

ne, ~iwenica je da je Iran daleko sloènija meta u odnosu naprethodne `rtve ameri~ke intervencionisti~ke politike. Razlo-ga je vi{e, ali zadrìmo se samo na vojnim. Na primer, lekcijakoju je islamskom svetu 1981. godine dao Izrael onesposobqa-vawem ira~kog nuklearnog reaktora Ozirak, naterala je Iranda svoje nuklearne kapacitete ravnomerno rasporedi na nekoli-ko desetina lokacija. Da bi se do{lo do preciznih podataka kojesu lokacije najrelevatnije mete u potencijalnom udaru, potrebanje ozbiqan obave{tajni rad. âk i u slu~aju posedovawa praveinformacije, postavqa se pitawe vojnih potencijala koji bi iz-vr{ili jednovremeni udar po svim ciqevima (koji su na osnovuiskustava verovatno dobro fortifikacijski ure|eni).

Brojni analiti~ari koji razmatraju potencijalnu vojnu akcijuprotiv Irana pa`wu usmeravaju uglavnom na vazduhoplovne potenci-jale. Iako upotreba specijalnih jedinica nije iskqu~ena, zbog karak-tera i udaqenosti objekata dejstva (a i negativnih iskustava tokomoperacije Orlova kanxa), ova opcija smatra se mawe verovatnom.

Da bi izvodio ovakve ili sli~ne udare iz vazdu{nog pro-stora, Izrael godinama posve}uje veliku pa`wu opremawu i obu-~avawu odre|enih jedinica avijacije sposobnih za realizacijuovakvih zadataka. Nosilac ovakve akcije najverovatnije bi bio69. skvadron Izraelskog ratnog vazduhoplovstva koji u svom sa-

stavu ima avione F-15 I. Ovo su ina~e najskupqi i najsloènijiborbeni avioni koji se trenutno nalaze u naoruàwu Izrael-skog ratnog vazduhoplovstva. Wihova glavna karakteristika jemogu}nost ostvarivawa velikih doleta uz no{ewe impozantnekoli~ine precizno vo|enih ubojnih sredstava. Uz dopunu gorivomu vazduhu, Amerikanci su tokom dejstava u Avganistanu ovim avio-nom uspeli da izvedu misije duga~ke i po 15 ~asova. Ova karakte-ristika je kqu~na, jer je malo verovatno da bi se Izraelci, odlu-~e li se na ovakvu avanturu, ka Iranu uputili najkra}im putemkoji vodi preko Saudijske Arabije. U tom bi slu~aju, ~ak i da pro-|u neopaèni pored saudijskog sistema PVO (naoruànog tako|eavionima F-15), te{ko zaobi{li ameri~ke sisteme osmatrawa. Aukoliko ih ovi ne bi detektovali ili ako ih jednostavno puste dapro|u, to bi izazvalo gnev islamskog sveta. Iz tog razloga, poli-ti~ki iznu|ena mar{ruta i{la bi preko Crvenog mora {to bitraìlo vi{e dopuwavawa gorivom u vazduhu, iscrpilo bi posa-de a i prikrivenost formacije na ciqu bila bi dovedena u pita-we. Me|utim, niz spektakularnih vazduhoplovnih operacija kojesu Izraelci izveli prethodnih decenija, ukazuje da su se oni ipored svega, ipak opredeqivali za ovakve “nemogu}e misije”.

Amerikanci su, sa druge strane, u boqoj poziciji. U Persij-skom zalivu konstantno drè jedan ve}i flotni sastav predvo|ennosa~em aviona. U regionu Zaliva tako|e se nalazi vi{e ame-ri~kih baza koje bi indirektno (prikriveno od Arapa) mogle daposluè kao logisti~ka podr{ka i odsko~na daska. Me|utim, kaoglavna udarna snaga vide se “nevidqivi” bombarderi B-2 koji bileteli iz ameri~ke baze Dijego Garsija u Indijskom okeanu. Nao-ruàni satelitski vo|enim bombama koje se sa bezbedne udaqe-nosti samonavode na prethodno unesene fiksne pozicije i u kom-binaciji sa krstare}im raketama koje bi lansirao flotni sa-stav, dejstvo po ciqevima sigurno bi bilo ispoqeno. Ovo zna~ida bi bombe i rakete (iskustveno govore}i) gotovo sigurno palena ucrtane ciqeve. Da li bi ti ciqevi zaista bili oni pravi iline i kakve bi posledice imao napada~ – to je sasvim druga pri~a.

Naime, za razliku od SRJ 1999. godine ili Iraka 2003. go-dine, Iran raspolaè daleko modernijim PVO sistemom, prem-da postoje odre|ene dileme o nivou wegove integrisanosti. We-gova vazduhoplovna komponenta ukqu~uje lovce F-4, F-14, mira`F-1 i MiG-29. Iako ta~an broj ispravnih lovaca nije dostupan(sasvim logi~no), pretpostavqa se da ona prevazilazi cifru 100{to je veoma respektivno – ne ukqu~uju}i jo{ stotinak lovacaslabijih karakteristika. Me|utim, potencijalne napada~e dalekovi{e brinu ruski PVO sistemi: S-300 koji obezbe|uje ve}e visi-ne i daqine kao i sistem Tor koji dejstvuje po ciqevima na malimvisinama, i to ne samo po avionima ve} i krstare}im raketama idrugim projektilima. Iran je u ove PVO sisteme uloìo prekomilijardu dolara. Iako su oni jo{ uvek malobrojni da bi pora-zili “haj-tek” napada~a, dovoqni su da mu zadaju glavoboqu i na-nesu gubitke na koje je tokom proteklih decenija zaboravio.

DO NAREDNE EPIZODE...Te{ko je predvideti reakciju Irana na oruàne napade. Te-

{ko je predvideti da li bi Iran glumio `rtvu ili bi odgovorioraketirawem pomorskog saobra}aja, ameri~kih baza u Zalivu,Izraela i sl. A ~iwenica je, koju ne treba smetnuti sa uma, daIran takve potencijale ve} danas ima. Zato i sama pomisao naove rakete sa nuklearnim bojnim glavama dobrim delom prezen-tuje ono {to generi{e krizu.

Bez obzira na to kako }e se situacija sa Iranom daqe odvi-jati, vreme definitivno radi za wega i wegovo vo|stvo. Iz vi{erazloga. Naime, ameri~ki problemi u Iraku, oklevawe i svoje-vrsna diplomatska nemo} Zapada (kada je Iran u pitawu), otva-raju prostor Iranu za ekonomski rast, zatim za ja~awe uticaja uislamskom svetu i konstantno modernizovawe oruànih snaga.Na taj na~in, sada{wa kriza ukazuje da je to samo jedna od epizo-da u dosijeu Iran. Jednostavno re~eno, mali su izgledi da }e sepri~a oko Irana u narednom periodu sti{avati. Naprotiv.

Mr Slavi{a VLAÎ]

57

15. mart 2006.58

Odeqewe za specijalne jedinice pri Upravi za obave{taj-no-izvi|a~ke poslove, specijalna i elektronska dejstvaG[ VSCG osmislilo je idejno re{ewe i pokrenulo raz-vojni zadatak pod radnim nazivom Modernizacija oklop-nog izvi|a~kog automobila BRDM-2 u specijalno oklopnovozilo M-05 – vuk, a stru~waci Vojnotehni~kog instituta

razradili su veoma savremeno tehni~ko re{ewe i projekatte modernizacije i modifikacije.

Oklopni izvi|a~ki automobil BRDM-2 – amfibija uve-den je u naoruàwe biv{e JNA jo{ davne 1968. godine, a una{oj vojsci je jo{ u operativnoj upotrebi veliki broj tih vo-zila ili wegovih varijanti, protivoklopnih lansirnih oru|aPOLO 9P122 i POLO 9P133, zastarelih i izba~enih izupotrebe. Kako je wihovo odràvawe veoma oteàno, usledzastarele tehnologije, nedostatka rezervnih delova i istro-{enih radnih resursa, bila je razumqiva ideja i potreba dase to vozilo modernizuje i osavremeni. Tako mu se produùjevek upotrebe, pro{iruje primena i udahwuje novi ìvot.

U tom razvojnom projektu, pored Vojnotehni~kog institu-ta, u~estvuje TRZ â~ak, kao nosilac i finalizator proizvod-we, i jo{ desetak drugih dràvnih i privatnih preduze}a izdoma}e odbrambene industrije.

KONSTRUKTIVNO PREKRAJAWEVuk je namewen za upotrebu u specijalnim, protivtero-

risti~kim, vojnopolicijskim, izvi|a~ko-diverzantskim, jedi-nicama veze, elektronskih dejstava i za jedinice koje }e bitiangaòvane u mirovnim i humanitarnim misijama UN-a. Idej-no re{ewe bazira se na modernizaciji i modifikaciji

Modifikacija oklopnog

izvi|a~kog automobila

BRDM-2 u vozilo nameweno

specijalnim,

protivteroristi~kim

i drugim jedinicama,

nazvano vuk, najbrì je

i najekonomi~niji na~in

opremawa Vojske, uz

istovremeno angaòvawe

doma}e vojne industrije.

Time se starom

vozilu produùje vek

upotrebe, pro{iruje

primena i udahwuje

novi ìvot.

TE

HN

IK

A

TO JE VUKMODERNIZACIJA

VOZILA BRDM-2

sijom, isecawem wihovih blatobrana u unutra{wosti vozilai izravnavawem tog prostora sa podom vozila, te uklawawemkupole sa naoruàwem i izdizawem krovne plo~e oklopnogtela na potrebnu visinu. Na bo~nim stranama oklopnog telabi}e ugra|ena odgovaraju}a, tzv. desantna vrata, neophodnaza ulazak i izlazak pet ~lanova ukrcnog dela posade.

Ne}e biti promeweno radno mesto voza~a, ali }e se naranijem mestu, predvi|enom za komandira, nalaziti opera-ter optoelektronske, navigacione opreme i radio-sredsta-va. Komandir vozila bi}e sme{ten u centralnom delu vozila,iza voza~a i operatera, a ni{anxija iza komandira, dok }ese sa wihovih bo~nih strana nalaziti po dva ~lana ukrcnogdela posade. Sedi{ta u vuku (za stalne i ukrcne ~lanova po-sade) bi}e zasebna, anatomski oblikovana, sa naslonima zaglavu i sigurnosnim pojasevima preko oba ramena.

UGRADWA SAVREMENOG DIZEL-MOTORAJedan od osnovnih ciqeva modernizacije tog vozila je

zamena postoje}eg oto-motora savremenim dizel-motorom.Nakon detaqnog razmatrawa vi{e tipova dizel-motora kojimraspolaè doma}e trì{te, zbog svojih tehni~kih odlika iza-bran je motor tipa AM General, 6,5 L military aplication, snage127 kW/3.400 rpm. Utvr|eno je da taj motor, uz zadràvawepostoje}e transmisije, obezbe|uje savla|ivawe maksimalnoguspona na suvom i tvrdom zemqi{tu, kao i postoje}i motorGAZ 41. Maksimalna brzina je pove}ana na 105 km/h. Upo-re|uju}i gabarite izabranog motora, zakqu~eno je da se bit-no ne razlikuju od gabarita postoje}eg motora GAZ 41.

Motor AMG, 6,5 L, ina~e, ugra|uje se u ameri~ki teren-ski automobil visoke prohodnosti – HUMMER, koji trenutnonije u upotrebi u VSCG, ali je sredworo~nim Planom priori-tetnog opremawa predvi|ena nabavka odre|enog broja vozi-la tog ili sli~nog tipa, za opremawe specijalnih protivtero-risti~kih i drugih jedinica.

Kako bi se pove}ala balisti~ka za{tita osnovnog oklo-pa baznog vozila BRDM-2 na nivo za{tite od pogodaka pan-cirnog zrna kalibra 7,62 h 54 mm API i 5,56 h 45 mm NATOBall, primeni}e se monta`no-demonta`ne obloge, izra|ene odkombinacije staklenih i pancirnih plo~a (kevlar-keramika).Posebna pa`wa bi}e posve}ena masi dodatnog oklopa, jerdozvoqen prira{taj mase ne sme da ugrozi zahtevana amfi-bijska svojstva vozila.

Pored postoje}eg osmatra~kog kompleta, koji }e ostati naraspolagawu voza~u, operateru i komandiru, predvi|a se iugradwa balisti~kih stakala na svim otvorima na nivou za-{tite oklopnog tela, savremenih radio-sredstava sa kriptoza-{titom, a postoje}e infracrvene (IC) sprave za vo`wu i osma-trawe bi}e zamewene savremenijim. Planirana je i ugradwakvalitetne konfiguracije savremene optoelektronske i navi-gacione opreme (dnevno-no}na kamera, digitalni kompas, la-

59

Vozilo koje je posluìlo kao osnov za modernizaciju

osnovnog vozila BRDM-2, {to podrazumeva stvarawe pro-stora za komforan sme{taj osam ~lanova posade, omogu}a-vawe lakog ulaèwa i napu{tawa vozila, te zamenu postoje-}eg benzinskog motora savremenijim dizel-motorom i ugrad-wu turele sa pripadaju}im naoruàwem. Na vozilu je pred-vi|ena ugradwa savremene optoelektronske i navigacioneopreme, sredstava veze, sistema baca~a dimnih kutija, do-datnog oklopa, za{titnih balisti~kih stakala, maskirnog idrugih kompleta specijalne opreme i sklopova.

Tom rekonstrukcijom dobi}e se, pre svega, visina u deluvozila, potrebna za sme{taj pet ukrcnih ~lanova posade. To}e biti postignuto ispuwavawem tri osnovna zahvata: ukla-wawem dva para pomo}nih to~kova sa pripadaju}om transmi-

serski daqinomer, GPS, i dr.), koja bi se na odgo-varaju}i na~in integrisala sa namenskim softve-rom ra~unara komandira vozila.

Vuk }e posedovati i komplete specijalne iz-vi|a~ko-diverzantske opreme, a mobilni kompletza maskirawe i trobojni maskirni premaz pruì-}e mu maskirnu za{titu na nivou najsavremenijihre{ewa u svetu.

Na zadwoj spoqa{woj, dowoj strani vozilabi}e izra|ena preklopna desantna papu~a – plat-forma, sa drà~ima za ruke, kako bi sluìla zaprevoz ~lanova posade u odre|enim borbenim si-tuacijama. Postoje}e svetlosne grupe na baznomvozilu bi}e znatno poja~ane i osavremewene.

Modernizacija oklopnog izvi|a~kog automo-bila BRDM-2 predstavqa izuzetno savremeno ioriginalno doma}e re{ewe, kojim se tehnolo{kiprevazi|enom borbenom sredstvu udahwuje noviìvot i ono se dovodi na kvalitativni nivo tre-nutno najpoznatijih re{ewa iz oblasti oklopnihautomobila. Usvajawem tehnologije te moderni-zacije, na{e vojne i nau~ne institucije, ali i od-brambena industrija u celini, upotpuwuju svojuponudu na svetskom trì{tu vojne opreme.

Modernizacija BRDM-2 u vozilo namewenospecijalnim, protivteroristi~kim i drugim jedi-nicama najbrì je i najekonomi~niji na~in opre-mawa i popune Vojske SCG, uz istovremeno anga-òvawe doma}e vojne industrije i kori{}ewe ras-poloìvih, prekobrojnih i zastarelih borbenihsredstava i ostalih neangaòvanih materijalnihresursa VSCG i Ministarstva odbrane.

Miroslav VI[I]

15. mart 2006.60

NAORU@AWENa osnovnu varijantu vozila vuk bi}e ugra|en automatski baca~ gra-

nata 30 mm M93 i mitraqez 7,62 mm M84 (PKT), sa drvenim kundakom iopti~kim ni{anom, {to predstavqa tehni~ko i idejno re{ewe preuzeto sauniverzalnog inìwerijskog vozila – 55 muwa (realizovao ga je isti raz-vojni tim). Borbeni komplet municije treba da ~ine najmawe tri municij-ska dobo{a, sa po 29 metaka za automatski baca~ granata 30 mm i 750metaka za mitraqez 7,62 mm PKT. Razmatra se i mogu}nost sme{taja ve-}eg borbenog kompleta municije.

BACA^ DIMNIH KUTIJA

Predvi|eno je da se navozilo vuk ugrade sistembaca~a dimnih kutija sa{est fiksnih cevi (3+3 ko-mada, na predwim bo~nimstranama kabine) za maski-rawe dimom i dodatni lan-seri sa {est (3+3) upra-vqivih cevi (sa naoruà-wem), sme{tenih na krovnojplo~i na bo~nim stranamaturele. Oni bi bili puwe-ni iritativnom hemijskomsme{om (iz grupe nesmrto-nosnog hemijskog oru`ja), gu-menim kuglicama ili eks-plozivnim ''{ok'' efektima.

Osnovno obele`jesavremenih borbenihoperacija na moru jesteasimetri~no ratovawe, pod kojim se podrazumevakori{}ewenekonvencionalnihsredstava i taktike za napad na ratne brodoverazli~itog deplasmana inamene. Da bi se naefikasan na~in tomepariralo razvijeni susistemi za pouzdanuposledwu liniju odbranebroda od tih opasnosti.

61

BRODSKI SISTEMI I NAORU@AWE U USLOVIMAASIMETRI^NOG RATOVAWA NA MORU

POSLEDWA LINIJAODBRANE BRODOVA

Savremena praksa prepoznaje asimetri~no ratovawe namoru kao jednu od najve}ih pretwi mornaricama koje suopremqene klasi~nim sredstvima projektovanim zauslove rata na otvorenom moru. Ve}ina velikih pomor-skih sila dana{wice svesna je nove pretwe koja moèda im naru{i dominaciju. O tome govori i izjava odla

ze}eg komandanta ameri~ke mornarice admirala VernonaKlarka da najve}u pretwu ameri~koj mornarici predstavqaasimetri~no ratovawe.

POMORSKI PIRATINovu dimenziju oblikovawu modernih mornarica daje i

pove}ana pretwa pirata i krijum~ara, koji u drskim prepa-dima ne prezaju od napada na mnogo ve}e trgova~ke brodove,sluè}i se prvenstveno streqa~kim naoruàwem. U pojedi-nim regijama svetskog mora, problem pomorskog piratstvapoprimio je alarmantne razmere tako da je inicirana me|u-dràvna saradwa da bi se smawio ovaj vid kriminala. Zbogsprovo|ewa takvih mera, u Jugoisto~noj Aziji u blizini pro-laza Malaka, realizovane su zajedni~ke patrole indijske isingapurske mornarice.

jeni su sistemi koji pretenduju da postanu pouzdana posledwalinija odbrane broda od konvencionalnih i nekonvencionalnihsredstava.

BLISKA ZA[TITAAnaliziraju}i sisteme za blisku za{titu brodova, uo~ava

se slede}i trend u razvoju: – odbrana od brzih i manevri{u}ih vazdu{nih i povr{in-

skih ciqeva, prvenstveno se oslawa na automatske topove sred-wih kalibara sa velikom brzinom ga|awa, pri ~emu se ve}inaproizvo|a~a opredelila za modularni koncept, koji ne ograni-~ava izbor kalibra;

– da bi se pove}ala preciznost, topovi se spreù sa sofi-sticiranim optoelektronskim senzorskim sistemima koji obez-be|uju pouzdanu detekciju, identifikaciju i pra}ewe vazdu{nihi povr{inskih ciqeva dawu, no}u i u uslovima smawene vidqi-vosti. Rad u tim uslovima realizuje se kori{}ewem termovizij-skih kamera, koje uglavnom funkcioni{u na talasnoj duìni od8 do 14 mikrona;

– uo~qivo je da se radari ne koriste tako ~esto kao deoosmatra~kog sistema za odbranu od nekonvencionalnih pretwi,{to se moè objasniti izvesnim tehni~kim nedostacima radarapri osmatrawu akvatorije pri malim elevacijama, takti~kimuslovima asimetri~nog ratovawa, potrebom za kompaktno{}usistema za upravqawe vatrom, mawom potro{wom energije isme{tajem na ograni~enom prostoru, {to predstavqa jedan odimperativa kada se razmatra ugradwa brodskih sistema;

– da bi se obezbedila visoka verovatno}a poga|awa ciqa,u uslovima pokretne platforme kakav je brod koji beleì va-qawe, propiwawe i skretawe, zahtev za stabilizacijom ni{an-

15. mart 2006.62

U operacijama protiv ratnih i velikih trgova~kih brodovateroristi~ke organizacije i pirati uglavnom primewuju male,brze ~amce naoruàne streqa~kim naoruàwem sposobne da sepribliè potencijalnoj meti neopaèno, koriste}i ograni~ewaradara i optoelektronskih osmatra~kih sredstava na brodu ida otvore vatru po rawivim mestima kao {to su komandno me-sto, skupa oprema ili prostori gde je sme{tena posada.

Ovi ~amci su opasna pretwa brodovima i u samoubila~-kim misijama kada se ”filovani“ eksplozivom velikom brzinompribliàvaju meti, i u stawu su da nanesu ozbiqne {tete i bro-dovima velikog deplasmana. Tipi~an primer takve pretwe je na-pad na ameri~ki razara~ Cole, klase Arleigh Burke deplasmanapreko 9.000 tona usidren u adenskoj luci. To je, nesumwivo, biojedan od najozbiqnijih napada na ameri~ku mornaricu u posthladnoratovskom periodu.

Pretwu u uslovima asimetri~nog ratovawa predstavqaju iletelice kao {to su laki putni~ki i poqoprivredni avioni ilibespilotne letelice koje su u stawu da se karakteristi~nim pro-filom leta ”provuku“ ispod brodskih osmatra~kih sredstava inanesu udar po vitalnim mestima na brodu. Iako moderna isto-rija ne beleì takve poku{aje uni{tewa brodova velikog de-plasmana, iskustvo 11. septembra upozorava da se i pretwamatakvog tipa posveti du`na pa`wa.

Imaju}i u vidu da je ve}ina mornarica svoja sredstva ioru`ne sisteme razvijala prema uslovima ratovawa na otvore-nom moru, suprotstavqaju}i se konvencionalnoj pretwi, razvi-

NAORU@AWE

ske i linije ga|awa predstavqa neminovnost;– operator sistema za blisku za{titu

broda uglavnom je sme{ten u unutra{wo-sti broda, ~ime ne samo da je obezbe|enodaqinsko upravqawe, ve} je i smawenbroj posluìlaca, redukovani su logi-sti~ki tro{kovi uz znatno unapre|eweukupnog nivoa za{tite.

Realizacija samog ga|awa moè bi-ti centralizovana, kada sistem bliskeza{tite broda automatsku komandu ga-|awa dobija od brodskog sistema zakomandovawe i kontrolu, ili indivi-dualna, kada se ga|awe izvodi oslon-cem na lokalni multisenzorski sistemza upravqawe vatrom, koji je povezan sasistemom bliske za{tite broda.

Na osnovu operativnih iskustava, ve}ina korisnika zadr-àva mogu}nost lokalne ”manuelne“ kontrole topa kao rezer-vnog radnog reìma. Tako|e, na zahtev korisnika, tim sistemimamogu se dodati protivoklopne ili protvvazdu{ne rakete krat-kog dometa sa pasivnim samonavo|ewem, radi pove}awa efika-snosti sistema i pro{irewa zone dejstva.

UNIVERZALNI ODGOVORKoja su osnovna obele`ja nekih realizovanih re{ewa i

projekata koji se nalaze u fazi razvoja, a pripadaju sredstvimaza blisku za{titu brodova od konvencionalnih i asimetri~nihnapada?

Nema~ka industrijska grupacija Rheinmetall-DeTec potenci-jalnim korisnicima nudi tri razli~ita koncepta kao univerzal-ni odgovor na konvencionalne i nekonvencionalne pretwe. We-na {vajcarska filijala, Oerlikon Contraves (contra aves, u prevo-du sa latinskog zna~i protiv ptica) nudi brodski top milenijum,poznat i pod oznakom GDM-008.

Radi se o topu kalibra 35 mm, optimizovanog municijomnove generacije tipa AHEAD, jednim od najja~ih komercijalnihaduta ove kompanije. Koncept AHEAD podrazumeva projektilopremqen vremenskim upaqa~em koji se programira na ustimacevi, putem trostepenog induktivnog navoja, pri ~emu je vremeaktivirawa upaqa~a odre|eno u okviru sistema za upravqawevatrom na osnovu parametara kretawa ciqa i balistike topa.Ko{uqica projektila je prefragmentisanog tipa, sa 152 vol-framska cilindra mase 3,3 grama o{trih ivica, ~ime je postig-nut maksimalan efekat pri dejstvu na vazdu{ne ciqeve.

U brodskoj varijanti, Oerlikon Contraves predlaè integra-ciju topa milenijum sa optoelektronskim sistemom MSP500. Onje u vi{e testirawa koji su simulirali realne uslove pokazaosposobnost da otkriva i pouzdano prati ciqeve kao {to su ma-li, brzi ~amci kakvi se koriste u uslovima asimetri~nog rato-vawa. Proizvo|a~ navodi da je u okviru testirawa 2002. godi-ne u pacifi~kom priobaqu na eksperimentalnom plovilu SeaSlice, elektroopti~ki sistem MSP500 bio u stawu da otkriva iprati ciq kakav je podmorni~ki periskop, {to govori o wego-vim respektivnim karakteristikama i koji u sprezi sa topom 35mm predstavqa efikasno sredstvo za blisku odbranu broda.

Prvi kupac milenijuma je danska mornarica, koja planira

da na oba nova broda klase Ab-salon ugradi po dva topa, i to

jedan na pramcu a drugi ukrmenom delu na helikop-

terskom hangaru, koji }efunkcionisati u sprezisa elektroopti~kim si-stemom CEROS 200 koji je

razvila {vedska kompanijaSaab.

Nema~ka kompanija Mauser,deo filijale Waffe und Munition,sredinom devedesetih godina, naosnovu analiza nema~ke morna-rice o budu}im potrebama, zapo-~ela je razvoj sistema MLG27(Mauser Light Gun) koja kao osnovukoristi automatski top 27 mm, re-volverskog tipa, kakav se ugra|uje

u avione tornado i tajfun (Euro-fajter). U okviru kupole relativnomale mase, oko 850 kilogra-

ma, ugra|en je top i optoelek-tronski sistem, nema~ke kompanije

Atlas elektronik, sa dnevnim i no}nim ka-nalom, laserskim daqinomerom i ure|ajem za pra}ewe ciqeva.

Topom se daqinski upravqa, iz unutra{wosti kabine, samogu}no{}u ru~nog ili automatskog pra}ewa. Obezbe|eno jedejstvo po azimutu od 340 stepeni, dok je poqe dejstva po eleva-ciji ograni~eno izme|u -15 i +60 stepeni, ~ime je osiguranorespektivno poqe dejstva po ciqevima u vazdu{nom prostoru.Efikasno dejstvo protiv lakih brodova i vazdu{nih ciqeva jedo 2.500 metara, a protiv obalskih ciqeva do 4.000 metara.

Municijski komplet od 90 metaka omogu}ava osam zahvataciqeva sa rafalima od jedanaest metaka. Kompanija Mauser re-{ewe MLG27 reklamira kao osnovno naoruàwe na brodovimamaweg deplasmana kao {to su patrolni brodovi, dok na ve}embrodovima kao {to su korvete i fregate sluì kao pomo}no na-oruàwe, prvenstveno nameweno za samoodbranu. Jedini kupacza sada je nema~ka mornarica, koja je naru~ila 83 komada zaugradwu na brodove razli~itog tipa, izme|u ostalog fregateF123 i F124, te na novu korvetu K130.

Slede}i korak u razvoju, koji kompanija Mauser nudi potenci-jalnim korisnicima, jeste top MLG25 predstavqen po~etkom 2005.godine, sa topom 25 mm Bushmaster I (sa dvostrukim hrawewem imunicijskim kompletom od 220 metaka) spregnutim sa optoelek-tronskim senzorskim sistemom koji je postavqen iznad oru|a.

VI[ESLOJNA ODBRANATre}e re{ewe, koje nudi grupacija Rheinmetall-DeTec, jo{ se

nalazi na konceptualnom nivou u okviru koga se predlaè inte-gracija {irokog spektra senzora i ”efektora“ pod kojima sepodrazumeva artiqerijsko i raketno naoruàwe sposobno daodgovori zahtevima korisnika u pogledu efikasne borbe protivnekonvencionalnih ciqeva.

Respektivnu familiju sistema za blisku za{titu brodovapod nazivom tajfun nudi i izraelska kompanija Rafael, ~iji jerazvoj zapo~eo sredinom devedesetih godina oslawaju}i se nare{ewe daqinski upravqane kupole OWS25, namewene zaugradwu na oklopna borbena vozila.

Svoju premijeru, tajfun je 1995. godine doìveo u varijan-ti sa topom 25 mm Bushmaster I na patrolnom brodu izraelskemornarice Super Dvora, kada je wegovo funkcionisawe testira-no u sprezi sa optoelektronskim sistemom MSIS kompanije El-Op. Do danas, sa tajfunom je integrisano vi{e razli~itih tipo-

63

li u pravcu velikih ameri~kih brodova, te wegove spremnostida za svoju bezbednost izdvoji znatna sredstva, posebna pa`waposve}ena je sistemu za blisku za{titu brodova.

Odbrana broda, zami{qena kao vi{eslojna, pored raket-nog sistema ESSM i topa 76 mm, u posledwoj liniji oslawa sena do tada malo poznati sistem Mod 584 u ~ijem su razvoju uze-ta u obzir mnoga savremena iskustva. Prema raspoloìvim po-dacima, sistem za blisku za{titu brodova Mod 584 moè da ko-risti dve varijante topova u kalibru 30 mm, i to Mauser Mk30i ATK Bushmaster Mk44 (varijanta koju je izabrala mornaricaUAE) sa borbenim kompletom od 140 metaka, dok je u varijantisa topovima 25 mm Oerlikon KBA ili ATK Bushmaster M242 bor-beni komplet pove}an na 200 metaka.

Sistem podràva vi{e radnih reìma, po~ev{i od daqin-skog upravqawa na osnovu podataka dobijenih od centralizova-nog sistema za komandovawe i kontrolu pa sve do upravqawana osnovu podataka dobijenih od elektroopti~kog senzorskog si-stema postavqenog na samom topu.

MODULARNI KONCEPTJo{ jedna potvrda o sveprisutnosti modularnog koncepta

jeste ~iwenica da korisnik u skladu sa doktrinarnim oprede-qewima, takti~kim, tehni~kim i finansijskim ograni~ewima bi-ra kona~nu konfiguraciju sistema, koji se sa velikih borbenihsredstava kao {to su avion, brod, tenk polako ”seli“ na nivopodsistema opreme i naoruàwa. To omogu}avaju softverskipaketi za virtuelno projektovawe u skladu sa zahtevima kori-snika, na osnovu ~ega se u relativno kratkom roku izra|uje pro-totip koji kre}e u testirawe i kona~no proizvodwu.

Proizvo|a~ nudi dodatno pove}awe vatrene mo}i ugradwomlansera za protivvazdu{ne rakete klase ”ispali i zaboravi“,~ime se dodatno oja~ava posledwa linija odbrane. MornaricaUAE je na svojim oru|ima ugradila po ~etiri lansera za ruskerakete igla-S, koje se od ranijih verzija odlikuju sposobno{}uda se uspe{no nose sa ciqevima kakve su krstare}e rakete.

U sklopu opremawa fregata nove generacije klase Formi-dable, koje se u Singapuru grade prema francuskoj licenci, lo-kalna kompanija ST Engg, odnosno wena filijala ST Kinetics,kao konkurenciju izraelskom sistemu tajfun, u ulozi posledwe

linije odbrane broda odkonvencionalnih iasimetri~nih pretwi,singapurskoj morna-rici ponudila je re-

{ewe pod oznakom NR-WS (Naval Remote Weapon Sta-

tion). Kao osnovno naoruàwe usvojen je top kali-

bra 30 mm, sa kojim se moè spregnuti koaksijalni mi-traqez 7,62 mm ~iji je efikasni domet do 2.500 metara,a brzina ga|awa do 200 metaka u minutu. Topom se upra-vqa daqinski, iz unutra{wosti broda. I tu je korisniku

ostavqena mogu}nost da sa topom spregne protivvazdu{nerakete klase ”ispali i zaboravi“, ~ime bi se znatno una-predila vatrena mo} i pove}ala zona dejstva.

Od ostalih re{ewa ovog tipa, prisutnih na svetskomtrì{tu, izdvaja se i koncept francuske kompanije GIATpromovisan pod oznakom NARWHAL (Naval Remote Weapon

Highly Accurate, Lightweight) koji omo-gu}ava ugradwu topova 20,

25 ili 30 mm, integri-sanih sa lakim posto-qem koji omogu}avaugradwu i na brodove

maweg deplasmana. Predrag MILI]EVI]

15. mart 2006.64

NAORU@AWE

va topova kao {to su: 20 mm GIAT M621, M693, 30 mm OerlikonKCB, Bushmaster Mk44, Mauser Mk30 Model F, te trocevni mi-traqez 12.7 mm GAU-19/A.

Kompanija Rafael nudi i integraciju sa topom koji ispaqujeprotivoklopne rakete dometa do 8 km klase NT-D (Neged Tank –protivtenkovski, Dandy), koji sada ima zvani~nu oznaku Spike-ER, i protivvazdu{nih raketa kratkog dometa sa pasivnim ICsamonavo|ewem klase strela, igla ili stinger. Sve neophodneprora~une izvodi balisti~ki kompjuter postavqen na samom to-pu, dok se osmatrawe i pra}ewe moè izvoditi ili preko siste-ma postavqenog na samom topu ili oslawaju}i se na brodskiosmatra~ki sistem (optoelektronski ili radarski).

Prema raspoloìvim podacima, pored izraelske mornaricekoja je finansirala razvoj tog sistema, me|u korisnike tajfunaubrajaju se i tradicionalni korisnici izraelskog naoruàwa kao{to su Indija, Singapur, Australija i [ri Lanka, koja je kao plat-formu za sistem tajfun izabrala ruski top kalibra 23 mm.

Poznati svetski proizvo|a~ brodskih topova, italijanskakompanija Oto Melara, oslawaju}i se na vi{edecenijsku tradi-ciju i iskustvo, kao odgovor na moderne pretwe ratnim brodo-vima, ukqu~uju}i i asimetri~no ratovawe, nudi re{ewe u for-mi hibridnog artiqerijsko-raketnog sistema koji nosi oznakuMod 584. Stru~na javnost je detaqnije obave{tena o tom siste-mu tokom razmatrawa arhitekture borbenog sistema novih kor-veta klase Baynunah mornarice Ujediwenih Arapskih Emirata,koji se u brodogradili{tu u Abu Dabiju grade prema francuskojlicenci.

Budu}i da se radi o korisniku koji je s jedne strane suo~ensa pretwom asimetri~nog ratovawa, {to je u regionu Zalivazabeleèno jo{ sredinom osamdesetih kada su se mali iranski~amci sa pripadnicima Garde – Pasdaranima neuspe{no zaleta-

65

Velika ameri~ka kompa-nija za Internet uslu-ge, popularni Gugl, neprestaje da nas bom-

barduje novim besplatnimsoftverima za razne ko-risne namene. Najnovijiproizvod zove se Gugl ert(Google Earth), a u probnoj,beta verziji, moè da seskine sa Guglovog sajta. Uspakovanom stawu teàk jesvega 11 megabajta. [ta-vi{e, Gugl nudi i verzijusvetskih mapa za mobilnetelefone.

U osnovi, Gugl ert je pro{irena verzija ranijeg softveraGugl maps, koja daje satelitsku ili avionsku sliku mnogih delo-va zemqe. Sa te velike visine moète da se spustite znatnobliè i da vidite mesto koje ste upisali u prozor~e. To, na-ravno, nije sve.

Sa strane imate komande za okretawe slike i promenuwenog nagiba, odnosno ugla gledawa. Tako moète da sagledate

teren u tri dimenzije, a uve}im gradovima da viditei zgrade. Slike su snimqe-ne iz satelita i aviona uposledwe tri godine, iGugl kaè da }e ih povre-meno obnavqati. Na sli-kama ve}ih mesta rezolu-cija je boqa od jednog me-tra, ali za wu je potrebnoimati dobru grafi~ku kar-ticu i procesor brzinenajmawe 500 megaherca.

Za korisnike vanSjediwenih Dràva, Ka-nade i Zapadne Evrope

ovaj softver bi}e koristan kao sredstvo za u~ewe geogra-fije. Uz wegovu pomo} oni mogu da, sede}i kod ku}e, lete iz-nad mosta Golden gejt ili Kawona reke Kolorado, da obleteoko Ajfelovog torwa ili iznad Venecije, da vide i saznaju{to{ta.

Na na{oj slici vidite Trg republike u Beogradu i sedi-{te magazina ODBRANA.

PONOVO NA MESECU

rajem pro{le godine NASA (National Aeronautics and SpaceAdministration) je objavila planove koji umnogome podse-}aju na Apolo program, i u wima se predvi|a da se 2018.godine ponovo ide na Mesec. Plan se oslawa na seriju

novih svemirskih letelica koje prili~no koriste dizajn Apolai spejs {atla. Za prevoz qudi predvi|ene su jednostavne lete-lice pod nazivom CEV (Crew Exploration Vehicle). Po izgledu CEVje skoro isti kao komandni modul iz Apolo misija. U wemu bibilo mesta za maksimalno {est astronauta. Na zemqu bi sevra}ao uz pomo} padobrana, a za poletawe bi se koristio po-gon koji trenutno koristi spejs {atl. Tako|e, CEV bi trebaloda bude automatizovan i robotizovan kako bi mogao bez qud-ske posade da donosi u orbitu zalihe za Me|unarodnu svemir-sku stanicu (ISS – International Space Station). Takvom robotizaci-jom letelice smawio bi se nepotreban rizik za qudsku posadukoja trenutno ~esto ima ulogu ”{ofera“.

Za put do Meseca NASA planira da upotrebi i novu jakuraketu koja bi bila u stawu da u orbitu podigne 106 tona. Taraketa bi bila bez qudske posade i pokretalo bi je pet glavnihmotora {atla uz jo{ dva pomo}na motora na ~vrsto gorivo. Uorbiti bi se sklapale letelice za let do Meseca ili Marsa.Kada su obelodaweni ti programi istovremeno je procurelavest da postoje planovi u vojnim krugovima da se za hitne in-tervencije mawe grupe ameri~kih marinaca (o~igledno do {estvojnika) lansiraju na taj na~in. Predvi|a se da im tako ne bitrebalo vi{e od dva sata da stignu na èqeno mesto. Vrlo jeverovatno i da bi wihova kapsula, nakon sletawa, bila osta-vqena na mestu spu{tawa.

I. V.

K

Internet

LETEWE PO SVETU

66

Pre vi{e odtrideset godina

grupa entuzijastau VelikojBritaniji

osnovala je tadamalu firmu Games

Workshop (GW),a glavni proizvod

su im igre. U po~etku suproizvodili

dru{tvene igre,ali su s vremenom

uvideli da imnajve}u zaradu

donose strategijei figure za wih.

Krenuli su sa projektom Warhammer (WH) i posle nekoliko godina stekli svetsku slavu i popularnost.Naravno, profit se podrazumevao. Igra WH je strategija na tabli sa figurama. Svet u kome se vo-de bitke je izmi{qen, ali neverovatno sli~an stvarnom. Nisu se preterano trudili ni da izmi{qa-ju imena gradova, poput Kisleva, koji se nalazi na mestu Kijeva. Komplikovana pravila uglavnomsu onemogu}ila da deca mla|a od 14 godina uìvaju u ovoj igri. Me|utim, genijalnost u nekim ele-mentima WH bila je razlog velike popularnosti me|u starijim generacijama. Ako uzmemo u obzir iumetni~ki deo te igre (figure se moraju farbati), onda ne moè da nas ~udi {to se igra~ka popula-cija meri desetinama hiqada igra~a {irom sveta (kod nas ih ima vi{e od stotinu). Na sre}u igra~a, i pravila i figure su se s vremenom mewali, pa je igra postajala sve boqa. Tre-

nutno je aktuelna {esta edicija, ali se ve} govori o sedmoj, koja bi trebalo da se pojavi do kraja na-redne godine. Games Workshop bar jednom godi{we predstavi neku novu armiju (za sada je oko 15 va-è}ih za {estu ediciju), a ukoliko i ne bude neka nova armija, pojavquju se nove figure i nova pravilaza te figure, pa tako i igra~i koji ve} poseduju figure i pravila redovno pune kasu te britanske firme.

Igru genijalnom ~ini i sistem koji koristi samo dve tablice i osam karakteristika za jedinice iosobine li~nosti koje se pojavquju u igri. Tablice sluè za ra~unawe verovatno}e zadavawa udarca ubliskoj borbi (prsa u prsa) i verovatno}e da nekome nanesete povredu ako ste ga uspe{no udarili ili po-godili. Karakteristike koje se koriste jesu: ve{tina u bliskoj borbi, preciznost (za ga|awe), snaga, izdr-`qivost, brzina, moral itd. Vi{e detaqa o figurama i samoj igri na}i }ete na stranici http://www.war-hammer.com. Ovde, naravno, nije kraj pri~e. Ova pri~a se nastavqa daqe, u daleku budu}nost...

DALEKA, DDALEKA BBUDU]NOST

Nakon uspeha sa WH, firma GW je krenula u osvajawe novog trì{ta. Prema wihovom vi|ewu no-vo trì{te su novi igra~i. Ciqna grupa ovog puta bili su im qubiteqi nau~ne fantastike i svemirskihavantura. Nekoliko godina posle WH na trì{tu se pojavila igra Warhammer 40.000 (WH40K). Ako stepomislili da je re~ o zbivawima 40000. godine – u pravu ste. Naravno, zbog potreba igre neke rase suizba~ene, a neke su dodate. Mnoge od tih novih, dodatih rasa veoma podse}aju na robote iz filma “Ter-minator”, dok su druge nalik na rasu Alien (Osmi putnik) iz istoimenog serijala. U WH40K postoji mno-go vi{e armija nego u WH, ali je igra veoma pojednostavqena. Igra~i za WH40K su u proseku mla|i, ai borbe traju mnogo kra}e. WH40K koristi iste dve tablice i istih osam karakteristika kao i WH...

IZLET U SVETSTRATEGIJE

SIMULACIJE

15. mart 2006.

NA STOLUISTORIJA

67

Da bi bili zadovoqni i igra~i koji se èle oprobati uistorijskim bitkama, verovatno najpopularnija strategijskaigra na svetu Warhammer dobila je i mla|eg brata WarhammerAncient Battles.

bio je {to u prvoj kwizi nije bilo detaqnih opisa armija. Bilesu samo dve, i to generalizovana Rimska vojska i Varvari. Za nasje zanimqiva ~iwenica da se za igrawe WAB mogu koristiti imawe figure od 28 mm. Figure u razmeri 1:72 dostupne su sva-kome, jeftine i postoji poprili~an izbor. Druga kwiga za WAB jebila Armies of Antiquity, a izdata je sa ciqem da dopuni pravila idetaqno obradi veliki broj armija. Ona zapravo sadrì listearmija od vremena sumerske civilizacije do japanskih samuraja,tj. do upotrebe vatrenog oru`ja. Kada su promoteri iz GW vide-li da i u istorijskim strategijama leè pare, odmah su pruìlisvu ”podr{ku“ igri WAB i velikom brzinom krenuli u izdavawenovih kwiga. Tako su se pojavile kwige Chariot Wars (za periodTrojanskog rata), Fall of the West (pad Rimskog carstva), Army ofChivalry (sredwi vek), Shieldwall (Vikinzi i severna Evropa u ra-nom sredwem veku), El Cid, Alexander the Great, Spartacus, Byzanti-um: Beyond the Golden Gate, Hannibal and the Punic Wars... Sve de-taqe moète pogledati na sajtu http://www.ancientbattles.com.

DRUGI SSVETSKI RRAT NNEZVANI^NO

Nije bilo potrebno dugo ~ekati da se neki igra~i dosete i dapravila za WH40K preprave za igrawe borbi iz Drugog svetskograta. WH nikada nije osetio potrebu da podrì te napore, alinije ni spre~avao entuzijaste da koriste wihova pravila. Jo{ odranije mnogi nezavisni proizvo|a~i figura u WH razmeri (28 mm) imali su i figure za Drugi svetski rat. Kao {to sam re-kao, pravila su nezvani~na i sadrè mnoge gre{ke i nedostatke,ali su slobodna. Na Internetu posetite adresu http://mywebpa-ges.comcast.net/kpavlick/ww2/ww2rules.htm, na kojoj su data pravi-la.

Osim Interneta, kao izvora informacija za ovu verzijuWH40K veoma ~esto u ~asopisu Wargames Illustrated (specijalizovanje za istorijske bitke i strategije sa figurama) izlaze i opisi ra-znih ratova i bitaka. Primer je broj iz avgusta i septembra 2004.godine, gde je u dva broja obra|en rat izme|u Rusije i Finske. ZaCrvenu armiju je, izme|u ostalih jedinica, bila karakteristi~nauloga oficira NKVD-a, koji u igri imaju slede}u ulogu: ukoliko ne-ka ruska jedinica neuspe{no pro|e test morala, oficir NKVD-aomogu}ava ponovnu proveru, s tim {to se prethodno uklawa jednaod figura. U prevodu: oficir egzekutira jednog od vojnika da bipopravio stawe morala. Naravno, to je mogu}e uraditi samo dvaputa zaredom; u protivnom, cela jedinica se pobuni i lin~uje svogoficira. Ukoliko mislite da je tu kraj pri~e – varate se...

NOVA PPRAVILA

Nekolicini radnika GW nije bilo dovoqno zabavno daigraju igre iz wihove proizvodwe, pa su uradili ”solo“ izlet usvet istorijskih strategija. Pre sedam godina pojavila se prvojedna, a posle i druga kwiga koja je koristila pravila WH, ali udruga~ijem svetlu. Prva kwiga je nosila naziv Warhammer AncientBattles (WAB) i donela je neke ispravke i dopune pravila WH (na-ravno, magija kao elemenat igre je izba~ena). Jedini problem

Naravno, bez ve}ih problema mogu}e je odigrati bilo koju po-znatu ili nepoznatu bitku, ukqu~uju}i i Kosovsku. Ukoliko se u nekojborbi koriste armije sa istim brojem poena, ishod je neizvestan,ali ako poku{ate da koristite istorijski odnos snaga, verovatno }evam biti te{ko da promenite ishod neke bitke. WAB u kona~nom nisunajpopularnija pravila za istorijske bitke, ali vreme }e pokazatikoliko su ta pravila boqa ili lo{ija od ostalih na trì{tu.

Igor VASIQEVI]

34. beogradski filmskifestival odvijao se od 24.februara do 5. marta podsloganom FEST FORWORD.Taj najavqeni iskorak kanapred sadrào je zanimqivupotku u izboru filmova koji suove godine otvorili izatvorili Fest. Zajedni~ki imeniteqfilmovima Slomqeno cve}e i Kad pro{lost zakuca moèse prona}i u samo jednoj re~i – preispitivawe. Dakle, za Festovo velikonapred neophodno je i dobroodmeravawe pre|enog puta,zagledawe u sebe da bi se – iskora~ilo.

15. mart 2006.68

KU

LT

URA

DEKODIRAWE SSLIKE SA PPOVR[INE ZZEMQE

âst da ove godine otvori Fest pripala je filmu ”Slomqeno cve}e“Xima Xarmu{a. Potpuno dosledan sebi, a kako to Emir Kusturicare~e, i svojim godinama, Xarmu{ nam prepoznatqivim filmskim je-zikom, u savr{enoj formi, pripoveda naizgled malu pri~u o okore-

lom neèwi Donu, koji se jednog jutra, kako to biva, ve} u solidnim {e-zdesetim godinama ìvota, okre}e oko sebe ne bi li shvatio gde je, ko je i{ta nosi u srcu kao trag skoro ve} pre|enog puta. Inicijalna kapisla zatu vrstu preispitivawa je nepotpisano pismo koje stiè, sa informacijomda je wegov sin, za koga i ne zna da postoji, krenuo u potragu za ocem. Aonda sledi ponirawe u sebe, kretawe po rekama i rukavcima pro{losti,ne bi li se naknadnom sve{}u o bitnom i nebitnom osmislila sada-{wost. Takav zaplet, po povr{ini relativno mirnog toka odli~no nosiBil Marej, jedan od retkih glumaca sa neverovatnom sposobno{}u da fa-scinantno drì pa`wu dok ama ba{ ni{ta ne radi u kadru. Na wegov darse naslawa i Xarmu{eva filigranska reìja, grade}i od ”Slomqenogcve}a” onaj fini, mali-veliki film, koji vam preporu~ujemo.

Fest je sve~ano zatvorio film ”Kad pro{lost zakuca“ Vima Vendersa.”Ovo je film o qubavi i porodi~nim odnosima. Najvi{e od svega, ovo jefilm o propu{tenim {ansama i kajawu, koje dolazi kada shvatite da steih propustili“ – saèo je pri~u filma wegov rediteq.

Zaista neverovatno, ali zaplet ova dva filma je skoro isti. Narav-no, kada su u pitawu majstori poput Xarmu{a i Vendersa, to i nije potpu-no odre|uju}e za film. Svaki je u okvir pri~e uneo svoju poetiku, estetikui intelektualnost. Mo`da je upravo sam slu~aj ponudio zanimqiv ekspe-riment: mogu}nost da vidimo kako o istoj temi razmi{qaju dva velika re-diteqa.

Dakle, Vendersov film po~iwe u trenutku kada wegovom junaku Hau-ardu Spensu (Sem [epard), u sli~nim godinama kao i Don iz prve pri~e,”puca film“ na temu wegovog sopstvenog ìvota, prili~no utopqenog u al-kohol i besmisao. Dok poku{ava da pobegne iz svoje sada{wosti, saznajeod majke da mo`da ima dete. I, naravno, kre}e u potragu za wim. [ta je,kako i koliko Hauard propustio, da li se pre tridesetak godina desila ijedina qubav wegovog ìvota ili je potreba da ona postoji naknadno obo-jila pro{lost – ostaje vama da otkrijete. Ima}ete nesebi~nu pomo} Sema[eparda, i kao glumca u glavnoj ulozi, i kao pisca scenarija.

Dakle, oba filma, sa po~etka i kraja Festa, u procesu preispitiva-wa pokre}u}i istovetna pitawa – nude neobi~an put za dekodirawe fe-stivala. Tim putem bi trebalo po}i da bi se iskora~ilo napred. Tim pu-

tem se, ruku na srce, donekle i krenulo, ali ostaje utisak – ipaknedovoqno za zalet do istinskog iskoraka.

IZME\U SSTVARNOG I MMOGU]EGJednu novinu ovogodi{weg Festa svakako treba podràti. Na

sednici odrànoj 2. februara 2006. godine, Savet Festa usvojio jeodluku o izboru 10 projekata koji su predstavqeni na Pitching-u uokviru posebnog programsko-poslovnog fokusa 34. festa – ”B2B –Europe out of Europe“, koji je odràn zavr{nog vikenda sve~anostifilma. U kontaktu sa brojnim predstavnicima producentskih ku}a ifondova iz Evrope, koji su bili gosti ove manifestacije, filmskiautori su na svojevrsnoj berzi mogli da pokaù svoje projekte i do|udo sredstava za wihovu realizaciju.

Ovakvim iskorakom Fest se pribliìo velikim svetskim kine-matografskim revijama, sa ve} ustoli~enim industrijskim ogranci-ma tipa B2B, {to se moè ~itati i kao Business to business, ili Bel-grade to business.

Jo{ jedna prednost Festa ~ita se u stavu wegovog umetni~kog di-rektora Miroquba Vu~kovi}a da festival moè biti odgovor zaproblem preìvqavawa bioskopa u opasnom periodu nadolaèwarazli~itih nosa~a filmova za kod ku}e: ”Festival je uvek ubedqivuzorak ne~ega {to nije mogu}e proizvesti kod ku}e. Fest nastoji dasvojim programom i aktivnim sadràjima jo{ jednom u~ini direktnimput izme|u filma i gledalaca, da potvrdi da izme|u stvarnog i mogu-

69

}eg postoji samo jedan originalan doìvqaj koji je u su{tini filma:veliki ekran, zamra~en prostor, qudi okolo, usmeren pogled... i ne-zamewivo zadovoqstvo.“

Upravo takav originalni doìvqaj i jeste glavna odrednicaose}aja sa kojim smo desetak dana, koliko je festival trajao, moglida pratimo wegov glavni program tokovi, ali i izvestan pogled nafrancuski film, duhovne teritorije, ~iwenice i slagalice, svetio-nik i filmeur, kao poseban ogranak programa tokovi. Posveta glumi-ci Ani Karini i 68: seks, droga i rokenrol, kao posebni programi uJugoslovenskoj kinoteci samo su zaokruìli koncept.

Kako se dobar deo tih naslova ve} nalazi, ili }e se na}i nabioskopskim repertoarima, radost doìvqaja bi}e dostupna i svimaonima koji za vreme Festa nisu imali takvo iskustvo.

GLUMCI UU ULOZI RREDITEQAIzvan posebnog svetla koje je na neka filmove prikazane na

Festu bacila dodela ovogodi{weg Oskara, o kojima }e tako|e bitire~i, zanimqivo je pomenuti dva ostvarewa koja rediteqski potpi-suju glumci. ”Laku no} i sre}no“, drugi rediteqski film Xorxa Klu-nija (prvi je bio ”Ispovesti opasnog uma“ iz 2002) kriti~ar ”Wu-zvika“ ocewuje kao najzanimqiviji ameri~ki film pro{le godine.

I zaista, film je zanimqiv, kako zbog istinite pri~e na koju senaslawa, tako i zbog na~ina na koji je ona ispri~ana. Radwa je sme-{tena u {ezdesete godine pro{log veka i beleì sukob izme|u pio-

Ana Karina, specijalni gost Festa(gore desno)

”Kad pro{lost zakuca”, Vima Vendersa

”Laku no} i sre}no”, Xorxa Klunija

nira televizijskog novinarstva Edvarda Maroua i senatoraXozefa Makartija, lovca na komuniste. Obaveza novinarada mo}nicima govore istinu, moralna je okosnica ovog fil-ma, ura|enog u crno-beloj varijanti, {to savr{eno pribli-àva period u kome se radwa doga|a, televiziju tog vremenakao okvir pri~e, ali i jasnu podelu izme|u istine i laì.Insistirawe na istini, ali i na pravu da se druga~ije mi-sli, vodi poznatog novinara i wegovu ekipu iz emisije uemisiju, kroz neizvesnost, ~ak i optu`be da su komunisti,preko pritisaka sponzora, do pobede – Makartijeve laì itaktika zastra{ivawa kona~no su razotkrivene i on bivaizveden pred Senat i razvla{}en. Reìraju}i ovaj filmKluni odli~no koristi snagu autenti~nog doga|aja, dovode}iga na mahove na ravan dokumentarnog filma, ali samo naiz-gled, jer je pri~a znatno dubqa i slojevitija.

Svoj prvenac rediteqski je potpisao i Tomi Li Xons.”Tri sahrane Melkijadesa Estrade“ je neobi~an, lucidan film kojivas sna`no prodrma a da i ne primetite da vam se tako ne{to spre-ma. Ima tu i romanti~nog prijateqstva, ìvotnih lekcija, ironijesudbine, i one uobi~ajne – svakodnevne. Telo Melkijadesa Estradeprona|eno je plitko zakopano u teksa{koj pustiwi, gde je na brzinusahraweno posle ubistva. Lokalne vlasti ne poku{avaju da re{ezlo~in, jer je re~ o ilegalcu. Telo samo prebacuju na grobqe za si-roma{ne. Pit Perkins (Tomi Li Xons), nadzornik ran~a i Melkija-desov najboqi prijateq, preuzima na sebe odgovornost da istraìubistvo, a kada prona|e ubicu, primorava ga da telo wegovog prija-teqa transportuje u Meksiko, na tre}u sahranu. Neobi~no je ume}ekojim ovako morbidan scenario, uz pregr{t odgovaraju}ih scena,skoro da ne ostavqa o~ekivani ose}aj u èlucu. Film ~ak, verovaliili ne, obiluje vedrinom.

”Kapoti“ Beneta Milera, ispostavilo se, s razlogom je pri-vla~io posebnu pa`wu. Za glavnu ulogu u toj pri~i Filip SejmurHofman je dobio Oskara. Ovo je jo{ jedan film koji barata ise~-kom stvarnosti. îni se da je tu i najmawa mogu}nost za gre{ku.Truman Kapoti, autor romana ”Doru~ak kod Tifanija“, tragom vestiu novinama o zverskom ubistvu ~etvoro~lane porodice Klater, od-lazi da napi{e tekst za ”Wujorker“. Ta ideja se ubrzo mewa i onpo~iwe rad na kwizi. Kako su mu ispovesti ubica dragocene, on imu po~etku pomaè u angaòvawu advokata i produùje agoniju saprimesom nade. Me|utim, kwiga se polako pribliàva kraju... Nebi bilo uputno da daqe razvijem pri~u, sem {to }u napomenuti da jesam Kapoti traìo da mu na grobu bude zapisano da u ìvotu mnogovi{e suza prolijemo zbog èqa koje su nam se ostvarile nego zbogonih koje nisu...

Hofman je zaista dobar u nijansama lika koji tuma~i, a koji je,kaù savremenici, bio jedna od najneverovatnijih pojava svoga do-ba. Pri tom je u vreme kada je homoseksualnost bila anatemisana uAmerici, sasvim jasno stvaqao do znawa da je gej.

Upravo nas pomenuta Kapotijeva homoseksualnost vodi do sle-de}eg filma koji zasluùje va{u pa`wu. ”Planina Broukbek“ AngaLija je, pretpostavqam da ste to ve} ~uli – qubavna pri~a na temuhomoseksualnosti. Uvode}i apsolutno sve odlike dobre qubavnedrame, sme{tene u fantasti~an, izo{tren krajolik severnih plani-na, Li, ~ini se prvi na ovaj na~in, progovara o odnosu dva mu{kar-ca, ~ija }e veza trajati ~itav wihov ìvot.

[ta god mislili o ovoj temi, nakon filma }ete ostati prili~-no zami{qeni, jer kada je bolom i patwom potvr|ena, qubav nikogane ostavqa ravnodu{nim.

POETIKA ISTOKAU pravom maniru engleske {kole filma, ”Gospo|a Henderson

vam predstavqa“ Stefana Frirsa vas sigurno ne}e razo~arati,kao ni duhovita pri~a o pozori{tu u vreme Drugog svetskog rata,koje podiè na noge naciju u trenutku kad ju je rat skoro bacio nakolena. Naravno da }ete se odmah setiti nekih ruskih gradova podopsadom, a bogami i nekih na{ih, u kojima je pozori{te ìvelo,uprkos svemu.

Pomenuti filmovi, skoro bez ostatka, dolaze iz mo}nih pro-dukcija i kinematografija. Posebnu poetiku i sveìnu ideja Festusu doneli filmovi iz Irana ”Jedne no}i“, Kazahstana ”Lovac“,Gruzije ”Put za Karabah“...

Ju`noafri~ka ”Karmen“ Mark Darnfort-Meja, pro{logodi-{wi pobednik Berlinskog festivala, jeste film posebne poetike,kojom je istoimena opera @orà Bizea sme{tena u siroma{nu ~e-tvrt Seviqe. Egzotika pri~e o qubavi, poùdi i ludilu dodaje ovomfilmu sve potrebne elemente, koji }e vas, uz odli~nu muziku, pove-sti na neobi~no i opu{taju}e uìvawe.

Film ”4“ Iqe Hrànovskog, za koji je traèn i dodatni re-prizni termin u okviru festivala, prvenac mladog moskovskog re-diteqa, govori o mnogo ~emu. O laìma, identitetu, kazni, velikimruskim temama na savremen na~in. ”Qudi laù. Ponekad zbog do-sade, nekada zato {to èle promenu, a ponekad zato {to se stideonog {to jesu i èle da budu neko drugi. Mogu}nost da postanemisti kao svi drugi, ne samo po pona{awu, ve} po unutra{woj struk-turi, u~inila bi me nesposobnim da istinski ose}am i sve bi sepretvorilo u formalnost. To me toliko brine da se dogodilo damoj film delom govori i o tome”, ponudio je svoju verziju ~itawafilma Hrànovski, nakon {to je svojim neo~ekivanim odgovorimapotpuno zadobio novinare i gledaoce na projekcijama.

S QQUBAVQU II GGORÎNOMKako obi~no ono najboqe ostavqamo za kraj, posluì}u se

tim konceptom da sa nekoliko re~enica progovorim o filmu ”Man-derlej“ Larsa von Trira, upozoravaju}i da je u ovom delu teksta ne-{to izraènija nota subjektivnosti. Trir je ve} odavno filmovima”Protiv talasa“, ”Ples u tami“, ”Evropa“ podelio filmski svet naone koji ga oboàvaju i one koji ne mogu ni da ga odgledaju do kraja.Prethodni film ”Dogvil“ i najnoviji ”Manderlej“ kao drugi u naja-vqenoj trilogiji, postoje}e stawe samo su zao{trili do krajwihgranica. Neki mu prebacuju da je uni{tio su{tinu filma, posta-vqaju}i svoje filmove na ravan pozori{ne scene, drugi da je ugro-zio wegovu strukturu... Za pisca ovih redova Trir je na samom vrhureìje danas, a wegov novi film pokazateq da je ispod tog vrhajo{ nekoliko praznih mesta, do prvih slede}ih doga|awa. Wegovnovi film provokativnom i krajwe pro~i{}enom pri~om govori oqudskim slobodama. U stvari, Trir nas pita jesmo li mi zaistaslobodni, usput, dok nam obja{wava koliko mi i ne znamo {ta bi-smo sa eventualnom slobodom, za{ti}eni zavisno{}u od mnogihodgovornosti koje nismo u stawu da prihvatimo.

Vim Venders je na Berlinskom festivalu rekao da se filmzavr{ava u o~ima gledalaca. Mnogi filmovi ovogodi{weg Festasu jo{ zna~ajniji na toj unutarwoj projekciji, tamo gde odvajamo ja-ko i mlako, dobro i zlo, lepo i ru`no, i gde sami sa sobom razre-{avamo sudbine nekih naizgled dalekih junaka. Pa, izvolite. Bio-skopi vas o~ekuju. Naravno, tu je i preispitivawe.

Dragana MARKOVI]

15. mart 2006.70

KULTURA

”Slomqeno cve}e”, Xima Xarmu{a

Promocija kwige “Nesmrtonosno oru`je”

U

ETIKA IIZNAD SSVEGAU Centralnom domuVSCG Redakcijaposebnih izdawaNIC ”Vojska”predstavila jejavnosti kwigu”Nesmrtonosnooru`je” docenta drDaneta Subo{i}a

ime izdava~a promociju je vodio glavni i odgovorni urednikRedakcije posebnih izdawa pukovnik Novica Stevanovi}.Pored autora i predstavnika izdava~a na promociji su govo-rila dvojica uglednih recenzenata, prof.

dr Dragan Radenovi} i prof. dr Milan Mijalkovski. Oni su svojsud o kwizi preto~ili u inspirativnu besedu, koja je za potenci-jalne ~itaoce dobra preporuka.

Profesor Radenovi} je naglasio: ”Ova kwiga se razlikuje odsvih ostalih iz oblasti bezbednosti koje moète pro~itati una{oj literaturi”, zato {to se ”pojavquju pojedina~ni primerihumanista, koji u bi}u xelata prepoznaju ~oveka”. Sa mnogosimpatija i uvaàvawa Radenovi} je govorio o autoru koji je naosoben na~in do~arao kako izgledaju razmi{qawa pripadnikaslu`bi bezbednosti koji nisu pred licem javnosti, ali su postojaniu senci.

Profesor Mijalkovski naglasio je da su zemqe koje ozbiqnorazmi{qaju o vlastitoj bezbednosti, a uvaàvaju nauku,zaokupqene problemom predvi|awa opasnosti u narednomperiodu. Na osnovu takvih istraìvawa, nau~nici su do{li dozakqu~ka da }e do 2020. godine biti mnogo zemaqa koje ne}e mo}ida pruè sigurnost svom stanovni{tvu. Iako nesmrtonosno oru j̀enema onaj zna~aj koji zasluùje, Mijalkovski je ukazao na svemogu}nosti wegove primene, nude}i sugestiju mnogim subjektima i

snagama bezbednosti da radikalno naboqe promene svoj odnosprema wemu. Ubedqivo i dinami~no, on je govorio o nosiocimaterorizma i organizovanog kriminala, koji vi{e strepe od togoru j̀a nego od bilo kakve grube fizi~ke sile, zato {to su svesnida }e odgovarati za svoja nedela i da }e wihove organizacije bitirazotkrivene.

Autor je na zanimqiv i originalni na~in predstaviostrukturu i sadràj kwige. Najpre je naglasio da je potreba zaupotrebom nesmrtonosnog oru j̀a posledica eskalacija svih oblikaugroàvawa bezbednosti, a posebno organizovanog kriminala iterorizma. Skrenuo je pa`wu da su teroristi, tokom izvo|ewakrivi~nih dela uvek naoruàni, ~esto izme{ani sa civilima ispremni da svoju slobodu i plen sa~uvaju ”ìvim {titom“sa~iwenim od gra|ana. Jedan od puteva za prevazilaèwe togproblema jeste primena nesmrtonosnih oru j̀a, kojima se, premami{qewima stru~waka, znatno smawuju rizici i neizvesnosti udono{ewu i ostvarivawu odluka za primenu sredstava prinude ure{avawu bezbednosnih problema.

Etika iznad svega. Ona je merilo i vrednost, u svimprotivteroristi~kim dejstvima u kojima se primewujunesmrtonosna oru j̀a koja zadovoqavaju stroge kriterijume etikeprevencije i etike borbe protiv terorizma u savremenim uslovimai okolnostima, poruka je koja se i{~itava sa stranica ove kwige.

Vera ZVONAREK-JOVANOVI]

Centralni dom VSCG

KWI@EVNI PROGRAM12. mart - Univerzalna sala u 18 satiPromocija kwigeKAD POBIJE\ENI POBIJEDE – autorMilosav Gagovi}

IZLO@BE16. mart – u 19 sati Otvarawe samostalne izlo`be slika VJEKOSLAVA ]ETKOVI]A i VLADIMI-RA ]URÎNAiz Beograda ~lanovi ULUS-aIzlo`ba traje do 2. aprila 2006. godine

MALA GALERIJA21. mart - u 18 satiOtvarawe samostalne izlo`be slikaDU[ANA GLU[CAlikovnog stvaraoca iz Beograda

KONCERTI23. marta - Velika sala u 20 satiKONCERT UMETNI^KOG ANSAMBLA VSCG”STANISLAV BINI^KI”

K U L T U R O S K O P

71

^15. mart 2006.

Pi{e Vlada RISTI]

Na{ slavni nau~nik

i pronalaza~ pripada

izuzetno retkim qudima

koji su svojim delom

obeleìli vreme u kome

su ìveli i svojim idejama,

vizijama budu}nosti i

prakti~kim ostvarewima

umnogome uticali na razvoj

nauke i tehnike. Bez obzira

na to {to u mladim godinama

nije bio dovoqno upu}en u

pojave elektriciteta i

magnetizma, predose}ao je

da su to dva ogromna nau~na

podru~ja koja tek treba

istraìvati i utirati put

ka mnogim tajnama fizike.

ak ni posle ne{to vi{e od {est decenija otkako je prekinuta ìvotnanit jednog od najblistavijih pronalaza~a i nau~nika u qudskoj istori-ji – Nikole Tesle – ne moè se staviti posledwi kami~ak u mozaik sve-kolikog istraìva~kog i pronalaza~kog dela ~oveka koji je, utiru}iput novim saznawima iz raznih nau~nih oblasti, posebno u elektro-tehnici, vazda i{ao ispred svog vremena, predvi|aju}i nau~nu budu}-nost ~ove~anstva. To kaèmo zbog toga {to su nedavno, ta~nije pro{le

FE

QT

ON

72

ISPRED SSVOG VREMENA

1 5 0 G O D I N A O D R O \ E W A N I K O L E T E S L E

kom, }erkom poznatog i vrlo uvaènog sve{tenika Nikole Man-di}a, prote iz Gra~aca. Milutin je, ne{to kasnije, postavqenza kapelana, odnosno sve{tenika po~etnika u Sewu, gde je pro-veo punih {est godina. Tu mu se rodilo troje dece, a kada jepreme{ten u li~ko selo Smiqan i postao smiqanski paroh,svet su ugledala jo{ dva wegova deteta – sin Nikola i }erkaMarica.

“Mene su od malih nogu odredili za sve{teni~ki poziv“,rekao je Nikola Tesla u razgovoru sa urednikom wujor{kog ~a-sopisa Electrical Experimenter, na osnovu kojeg je kasnije nastalawegova nevelika autobiografska kwiga naslovqena sa “Mojiizumi“.

Ali, kako je rastao i postepeno stasavao u lepog, pomalovi`qastog mom~i}a, Nikola je sve vi{e ~eznuo za tim da posta-ne inèwer. Naàlost, wegov otac Milutin, iako veoma obra-zovan i ugledan sve{tenik, nikako nije mogao da se sloì sa si-nom, {to }e se kasnije i videti zbog ~ega.

\AK KARLOVA^KE GIMNAZIJE

Nikola Tesla je osnovno {kolovawe zapo~eo u Smiqanu, anastavio i dovr{io u Gospi}u gde su se wegovi roditeqi, poslesmrti Teslinog brata, nastanili, uporno nastoje}i da odagnuse}awe na Smiqane u kome je stradao wihov stariji sin Dane.

Gimnaziju je Tesla upisao u Karlovcu.Wegovo odvajawe od ku}e te{ko je palo roditeqima, ali

su se relativno brzo svikli, jer Tesla u Karlovcu nije bio pre-pu{ten nepoznatim qudima, nego je bio sme{ten u domu jedne odo~evih sestara, udate za oficira.

Teslin otac je ostao uporan u pogledu budu}nosti sina Ni-kole i nije nikako odustajao od namere da ga usmeri ka pozivusve{tenika, kako bi se nastavila tradicija dveju uglednih poro-dica, jer je i wegova majka bila iz porodice vi|enog prote Man-di}a. A sve{tenikova }erka, Teslina majka \uka, prihvatala je ipodràvala muèvqevu odluku.

Karlova~ka gimnazija je u to vreme bila ugledna {kola, a uprofesoru fizike Nikola je imao izuzetnog pedagoga, koji jesvojim |acima umeo vrlo ve{to da do~ara ~ak i ono {to je u fi-zici te{ko razumqivo. Profesor je, predavaju}i o elektrici-

godine, prona|ena nepoznata pisma tog nenadma{nog genija ko-jeg je Xon O’ Nil, i sam nau~nik, uporedio sa ~uvenim Leonar-dom da Vin~ijem. Ispisuju}i prve stranice svoje obimne kwige oìvotnom putu Nikole Tesle, Xon O’ Nil kaè: ”Tesla je bio mi-slilac i pronalaza~ najvi{eg reda, onaj {to mi{qewem, a neslu~ajem, dolazi do otkri}a, dok mu eksperiment sluì samo zapotvrdu wegove teze. On je bio i matemati~ar, znao je bezbrojformula napamet, tako da se naj~e{}e nije morao sluìti pri-ru~nicima; osim toga, imao je najsolidnije tehni~ko obrazova-we, {to je, na primer, Edisonu nedostajalo“.

Nije, stoga, nimalo neobi~no {to ni danas Teslini sledbe-nici ne propu{taju da naglase kako je on svojim brojnim otkri-}ima na podru~ju nauke o elektricitetu i mno{tvom pronalaza-ka potvr|enih eksperimentima vezanim za prakti~no kori{}e-we elektri~ne energije ostvario velika dela.

No, pre nego {to na~inimo jo{ jedan korak kako bismo se{to boqe upoznali sa ìvotnim delom nau~nika ~ija su teo-rijska istraìvawa i eksperimenti utkani u same korene sa-vremene civilizacije, recimo da je Tesla bio enigma jo{ zaìvota, tako da, kako je jednom prilikom napisao na{ uglednipublicista Aleksandar Milinkovi}, ~ak ni wegovi najbliìprijateqi nisu mogli da se pohvale da ga poznaju i da mogu “daga objasne dovoqno dobro“. ôvek koji nije ìveo kao sviostali izazivao je posebno interesovawe, a jedna ameri~kaspisateqica koja mu je posvetila celu kwigu poku{ala je da gapredstavi kao “otelotvorewe superiornog lica sa planete Ve-nere!“

DETE UGLEDNOG SVE[TENIKA

Ko je bio Nikola Tesla?U “pribliàvawu“ tog nenadma{nog genija obi~nom ~itao-

cu, gotovo da nije bilo nijednog biografa koji bi zaobi{ao Te-slinog oca Milutina, koji je osnovnu {kolu zavr{io u Gospi}u.Zatim je, zajedno sa svojim bratom Josifom, vaspitavan u jed-nom vojnom zavodu. Bratu Josifu je, po svemu sude}i, sticawevojnog znawa vrlo brzo “priraslo za srce“, pa je kasnije po-stao i dobar oficir. Milutin, me|utim, nije imao smisla zavojni~ki poziv, posebno ne za krutu disciplinu onda{we au-strougarske vojske, pa je – nakon {to ga je wegov stare{inaozbiqno ukorio zbog nedovoqno o~i{}enih (izglancanih) me-singanih dugmadi na pitoma~koj uniformi – odlu~io da napustivojnu {kolu i krene drugim putem. Upisao je bogosloviju u Pla-{kom i zavr{io je kao najboqi |ak. Ubrzo potom se oènio \u-

73

TESLA O SVOJIM RODITEQIMA

U svojim autobiografskim zapisima (“Moji pronala-sci“) na{ veliki nau~nik i pronalaza~, veoma ponosan nasvoje roditeqe, izme|u ostalog, pi{e kako je wegov otac imaoizvanredno pam}ewe, znaju}i ~esto da ponavqa i duè tek-stove iz kwiga {tampanih na raznim jezicima. êsto je u {a-li govorio kako bi mogao ponovo da napi{e neko klasi~nodelo ako bi se izgubilo. Wegove re~enice su bile kratke ijezgrovite, pune dosetki i satire.

“Mada majci moram da zahvalim za sav izumiteqski darkoji posedujem“, pisao je Nikola Tesla, “ipak mi je vaspitawekoje sam dobio od oca bilo od velike pomo}i. Ve`be koje mije davao sastojale su se od svakojakih zadataka. Zadavao mije, na primer, da poga|am tu|e misli, da otkrivam nedostatkenekog oblika ili izraza, da poga|am duga~ke re~enice ili dara~unam napamet...“

Za svoju majku Nikola veli da je poreklom iz jedne odnajstarijih porodica u wihovom kraju i da je pripadala “lo-zi pronalaza~a“. Wen deda i otac izumeli su mnogobrojnaoru|a za doma}instvo, ratarstvo i druge svrhe. “Moja matije izumila i konstruisala svakojake naprave i alatke, tkalaje najlep{e {are od vune, koju je sama prela. I posle {ezde-sete prsti su joj bili jo{ toliko spretni da je mogla ono {tovidi o~ima, rukama da stvori“.

TAJANSTVENA BOLEST

Uzrok tajanstvene bolesti {to je Teslu spopala dok jeboravio u Budimpe{ti lekari nisu mogli da otkriju, ali susumwali da se razboleo zbog toga {to je bio neumoran u ra-du, {to je mnogo razmi{qao, malo se odmarao i spavao samodva-tri sata. A jedan od simptoma Tesline bolesti ogledaose u preosetqivosti wegovih ~ula. Kucawe ~asovnika, na pri-mer, dopiralo je do wegovog uha ~ak iz tre}e sobe. Svaki ot-kucaj sata ose}ao je kao da neko udara ~eki}em po nakovwu.Potres izazvan prolaskom gradskog saobra}aja ispod pro-zora wegove sobe izazivao je u Teslinom organizmu veomaveliku nelagodnost, a najobi~niji govor qudi pretvarao se u“paklenu dreku“. âk i mali dodir wegovog tela ose}ao jekao “èstoki udarac“. êlo mu je neprestano podrhtavalo, apuls mu je varirao od nekoliko slabih otkucaja u minuti dovi{e od 150. Ni najpoznatiji onda{wi lekari nisu mogli damu pomognu.

Sre}om, kako je ta tajanstvena bolest do{la – tako jei oti{la.

FEQTON

15. mart 2006.74

tetu, obavezno izvodio oglede, i to prete`no na aparatima {toih je sam izumeo i konstruisao, pa je Tesla prosto “gutao svakuwegovu re~“. Na ~asovima fizike je, kako je napisao jedan od Te-slinih biografa, Nikola “dobio zna~ajan podsticaj za istraì-va~ki rad“. Bez obzira na to {to jo{ nije bio dovoqno upu}en utajne elektriciteta i magnetizma, predose}ao je da su to dva{iroka nau~na poqa koja tek treba istraìvati i otvarati pu-teve za prodor u mnoge tajne fizike, posebno u tajne elektrici-teta, {to je kod Nikole samo poja~alo re{enost da se posvetiizu~avawu tehnike. Za wega je to bila neka vrsta “~arobne nau-ke“, koja moè uveliko da promeni svet i ìvot qudi u~ini lak-{im i lep{im.

Osim fizike, Teslu je izuzetno privla~ila matematika i,kako je napisao, “i{la mu neverovatno lako“, pa je daleko od-skakao od svih u~enika u razredu. Tome su, nema sumwe, umnogo-me doprinosili wegovo izvanredno pam}ewe i neobi~na mo}predo~avawa.

Ako bi mu, na primer, zadali bilo kakav zadatak iz arit-metike ili algebre, bilo mu je sasvim svejedno da li }e iza}ipred {kolsku tablu ili }e ostati na svom mestu. Wegova neo-bi~na sposobnost omogu}avala mu je da pred sobom “vidi“ zami-{qenu tablu na kojoj je bio ispisan zadatak, dok su se na wojre|ale sve radwe i znaci potrebni da se dobije re{ewe. A re-{ewe je prosto stizalo brè nego {to je mogao rukom da ga is-pi{e na tabli. I zato jeNikola mogao da re{i za-datak, bezmalo, istom br-zinom kojom je matemati~-ki problem postavqen.

Nakon {to je maturi-rao, Tesla se vratio u Go-spi} pomiren sa neizbe-`no{}u da se “po o~evojèqi, a protiv svoje voqe,prihvati sve{teni~kog po-ziva“. Na wegovu sre}u,ako tako moè da se kaè,u Gospi}u je u to vreme (se-damdesetih godina pret-pro{log veka) besnelaepidemija kolere zbog ~e-ga su qudi masovno umira-li.

MESECI PROVEDENI U POSTEQI

Opaka bolest nijemimoi{la ni Nikolu. Me-secima je ostao u posteqipokraj koje su wegovi roditeqi provodili duge, besane no}i,utu~eni i veoma zabrinuti za svog drugog sina, stalno se prise-}aju}i neprebolnih trenutaka {to su ih proìveli nakon smrtiwihovog starijeg sina. Da bi ohrabrili Nikolu da se duhom ifizi~ki sna`nije odupre bolesti, a posebno onda kada im jemladi Tesla rekao da bi ozdravio ako bi mu dozvolili da u~itehniku, otac Milutin je jedne ve~eri prozborio: “Posla}u te unajboqu tehni~ku {kolu na svetu ~im ozdravi{...“

Tako je i bilo. Godinu dana je trebalo da se Nikola Tesla posle preleà-

ne kolere povrati u normalan ìvot i da, fizi~ki i duhovno

SPASAO UGLED VATROGASACA

U Gospi}u je Nikola Tesla poha|ao osnovnu {kolu. U tomnevelikom li~kom gradu je u to vreme osnovano vatrogasnodru{tvo. Nabavqen je novi {mrk, koji je moralo da povla~idesetak i vi{e qudi. Oni su povremeno ve`bali kako bi uslu~aju poàra spasli ono {to se spasti moglo. Jednoga da-na organizovana je sve~anost na kojoj je trebalo da se vidikoliko su gospi}ki vatrogasci uve`bani, a i kako funkcio-ni{e novi {mrk. Tom doga|aju prisustvovao je gotovo ceograd. Muzika vatrogasnog dru{tva sa predstavnicima vla-sti na ~elu uputila se ka obli`woj reci gde je {mrk ve} biopostavqen. Duga~ko gumeno crevo bilo je zaroweno u vodu,ali iz {mrka nije potekla ni kap vode. Qudi su se rastr~a-li na sve strane, a oni najstru~niji dugo su ne{to petqalioko same pumpe.

Na pomolu je bila neka vrsta “vatrogasne bruke“, kadase odnekud pojavio de~ak u kratkim pantalonama, u~enik dru-gog razreda osnovne {kole. Bio je to Nikola Tesla, kome jene{to najednom sinulo u glavi. Zagazio je u reku, zasukao ru-kave i po~eo da pipa cev koja je bila zagwurena u blato. Na-kon {to ju je podigao i ot~epio cev od blata, voda je na dru-gom kraju pumpe iznenada {iknula i poprskala ne samo va-trogasce, nego i vi|enije qude koji su se za tu priliku sve~a-no odenuli.

Dovitqivi osnovac, junak dana, dugo je no{en na rukamasvojih starijih drugova.

okrepqen, u jesen 1875. po|e u Politehni~ku {kolu u Gracu, ko-ju mu je otac izabrao “kao jednu od najstarijih i najuglednijihobrazovnih ustanova“, tako da mu se, najzad, ostvarila èqa dase posveti izu~avawu tehni~kih nauka. Visoka tehni~ka {kola,koju je po~eo da poha|a, uìvala je u ono vreme veliki ugled nesamo u Austriji, nego i u Evropi, jer je raspolagala najmoderni-jim u~ilima i pomagalima, a predava~i su bili vrlo ugledniprofesori. Zahvaquju}i wima iz te {kole su izlazili dobropripremqeni inèweri.

U slede}em broju: ODLAZAK U WUJORK

Zgrada Muzeja Nikole Tesle u Beogradu

Pripremio Radovan POPOVI]

Jedinice KNOJ-a u trci ”Pobedanaroda” naKalemegdanu 1946. godine

22. mart 1973.Na osnovu Re{ewa saveznog sekretara za odbranu 22. marta1973, Tehni~ki opitni centar (TOC) Kopnene vojske po~eo je saizvr{avawem zadataka u oblasti ispitivawa sredstava naoru-àwa i vojne opreme. Ovaj datum se od 1997. godine obeleàvakao Dan Tehni~ko opitnog centra KoV.24. mart 1999.Bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, u 20 sati, otpo~eo jenapad Natoa na SRJ. Nato je u po~etku angaòvao 700, a ubrzoi vi{e od 1.000 aviona i veliki broj krstare}ih raketa ”toma-havk”. Za 78 dana agresije, napadani su vojni, ali i civilni ci-qevi. Pored vojnih `rtava, poginulo je oko 2.000, a raweno vi-{e od 5.000 civila. 25. mart 1941.U Be~u potpisan Protokol o pristupawu Kraqevine JugoslavijeTrojnom paktu. Potpisnici su bili predstavnici vlada Nema~ke,Italije i Japana, s jedne strane, i predstavnici vlade Kraqe-vine Jugoslavije – Dragi{a Cvetkovi} i Aleksandar CincarMarkovi}.25. mart 1957.U Rimu su potpisani ugovori o osnivawu Evropske ekonomskezajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju.26. mart 1913.Padom Jedrena okon~ane borbe koje su vo|ene za taj grad u Pr-vom balkanskom ratu: Druga armija generala Stepe Stepanovi-}a, s jedne, i turske posade, s druge strane.27. mart 1941.Zavereni~ka grupa oficira, predvo|ena armijskim generalomDu{anom Simovi}em, zbacila vladu Cvetkovi}–Ma~ek i Name-sni{tvo kneza Pavla, a na presto dovela maloletnog kraqa Pe-tra Drugog Kara|or|evi}a.

18. mart 1850.Knez Aleksandar Kara|or|evi} odobrio Projekt ustrojewa ar-tiqerijske {kole. Ovaj datum je bio praznik vojnih {kola svedo po~etka Drugog svetskog rata. Danas je 18. mart Dan vojnog{kolstva. Reorganizacijom Artiqerijske {kole 1880. godinestvorena je Vojna akademija sa Niòm i Vi{om {kolom. 18. mart 1965.Iz kosmi~kog broda ”vashod-2” prvi put je ~ovek iza{ao u otvo-ren kosmi~ki prostor. Bio je to kosmonaut Aleksej Leonov, obu-~en u specijalni skafander koji je bio vezan kablom za brod.Leonid je van broda proveo 12 minuta i 9 sekundi. în izlaskau kosmos nazvan je “leonovawe“.18. mart 1975.Donesena odluka o osnivawu Evropskog fonda za razvoj regiona.19. mart 1920.Ameri~ki kongres odbio da ratifikuje odluke Versajskog mirov-nog ugovora, potpisanog 5. marta 1919. Iako je ameri~ki pred-sednik Vudro Vilson bio jedan od tvoraca Versajskog mira, od-luka Ameri~kog kongresa ne predstavqa presedan u me|unarod-nim odnosima. Takva odluka samo pokazuje da stav predsednikadràve ne mora da bude istovetan stavu drugih organa dràve.20. mart 1913.Kod Skadra je poginuo narednik Mihajlo Petrovi} (1884–1913),koji je postao prva `rtva u srpskom vojnom vazduhoplovstvu i je-dan od prvih pilota na svetu koji je poginuo u borbenim dejstvi-ma. Narednik Petrovi} se nalazio u sastavu Primorskog aero-planskog odreda od ~etiri aviona. Nesre}a se dogodila kada je,posle izvi|awa turskih poloàja oko opkoqenog Skadra, sna-àn termi~ki udar izbacio pilota iz aviona. U to vreme pado-bran nije bio standardni deo opreme pilota.

KAL E NDAR

FOTOAL BUM

VREMEPLOV

75

Pripremio Miqan MILKI]

76

LI^NOSTI

15. mart 2006.

MAJÎNA @@RTVA

Oknegiwi Milici, supruzi kneza Lazara i jednoj odnajzna~ajnijih èna srpske istorije, nedovoqno sezna. Povodom nedavne 600. godi{wice wene smrti(24. novembar 1405), vaqa se, ipak, podsetitina ono {to je poznato. Naime, proteklih {est ve-kova, knegiwa Milica je ostala u senci svoga ocaJug Bogdana, muà kneza Lazara i sina despotaStefana Lazarevi}a. Ali, ona nije mitska figu-ra. Naprotiv…

Posle sloma na Kosovu (1389) Milica je osta-la udovica sa te{kom ranom na srcu i sa troje malo-letne dece. Sa decom i ogromnim blagom mogla je daode u Dubrovnik i lagodnije proìvi ostatak ìvo-ta. Umesto toga, Milica je izabrala bitku za spassrpske dràve. Kada je umrla, wen sin je okru-wen u Carigradu, a Srbija je oslobo|ena odturskog vazalstva. Srbija je tada bila pro-stranija i od granica u kojima ju je ostavioknez Lazar.

Kako je to bilo mogu}e?U tada{wim istorijskim okolnosti-

ma, Milica se borila mudro{}u i `r-tvom. Svesno je prihvatila vazalni od-nos prema Turcima i zadatak da vazalskuvojsku predvode weni sinovi Stefan i Vuk.Tako se i dogodilo da sina Stefana, ve} u se-damnaestoj godini, isprati u rat (Rovine,1395) u kojem su poginuli turski vazali kraqMarko i Konstantin Dejanovi}, a u osamnae-stoj na Nikopoqe (1396) gde su Turci stra-hovito porazili krsta{ku vojsku. Kako je za-beleìo hroni~ar tog doba, Stefan je sasrpskim kowanicima “smelo juri{ao naugarsku zastavu” i taj barjak “oborio nazemqu”.

Knegiwa je svoju k}i Oliveru, sa ~etr-naest godina, poslala u harem sultanu Ba-jazitu, ubici svog supruga. Kao junak anti~-ke drame, mladi Stefan, jo{ de~ak, li~noje 1390. vodio Bajazitu, u Jedrene, svojusestru Oliveru. Za `rtve koje je prinela,knegiwa Milica je mirno primila osudunekih qudi. “Oliveri saàqewe, Stefa-nu qubav i po{tovawe, meni greh. Majkatako zna”, govorila je ona.

Knegiwa Milica je bila vladarka,èna koja voli svoga muà i majka. Od-lu~ivala je o svojoj deci nedovoqno si-gurna u ispravnost svojih odluka. Nekami{qewa da je bila “okrutna” nisuta~na. “Wu je pekao najstra{niji qud-ski bol – bol wene dece. Lomio ju jestrah za wih. Ona nije bila ni{ta ma-wa `rtva nego oni koje je `rtvovala”.

Prema Grigoriju Camblaku, godi-ne 1398, Milica se na{la u mu~nojmisiji koju je preduzela zajedno sa

monahiwom Jefimijom, ènom Ugqe{e Mrwav~evi}a.One su krenule na neizvestan i teàk zadatak, “da

opravdaju mladog Stefana Lazarevi}a, koji jebio na dvoru sultana Bajazita optuèn za never-stvo i planiranu izdaju”. Posle silnih muka, mi-sija im je uspela. Sultan mu je oprostio ìvot ipored dokaza o izdaji. Od sultana je izmolila imo{ti svete Petke, ”za{titnice zemqe i svih

zemaqskih plodova i useva” i iz Trnova prenelaih u Lazaricu. Uspostavqeni kult kneza Lazara,

uz mo{ti svete Petke, nadahwivao je Srbe rodoqu-bqem, “skrivenim u forme religijskog rituala” u ko-

ji Turci tada nisu dirali.Knegiwa je sa strepwom ispratila sinove

Stefana i Vuka i sestri}e \ura|a i GrguraBrankovi}a u bitku kod Angore, dana{we Anka-re (1402). Stefan je predvodio nekoliko hi-qada srpskih ratnika. Turski izvori kaù dase on na ~elu svojih oklopnika, spasavaju}iga, “tri puta probijao do opkoqenog Bajazi-ta” i da je “divqu hrabrost srpskog kneza iwegovih ratnika, zapazio i sam Timur-Lenk”, pitaju}i “ko su ti odva`ni dervi-{i”? Posle bitke kod Angore, knegiwaMilica je do~ekala da wen sin Stefan

u Carigradu, od cara Jovana Sedmog Paleo-loga, dobije titulu despota. U narednim go-dinama on }e pro{iriti i osnaìti svojuvlast.

U crkvi Lazarici u Kru{evcu, zadu-`bini kneza Lazara, me|u ikonama sveti-teqa, me|u kojima su i ~etiri ikone kne-za Lazara, nema knegiwe Milice. Ni saonim sa kojim je podelila ìvot i `rtvu,

knezom Lazarom, ni sa svetom Petkom, ~i-je je mo{ti izmolila od Bajazita.

Svoje posledwe dane ìvota, kaomonahiwa Jevgenija, knegiwa Milica jeprovela zajedno sa monahiwom Jefimi-jom, posledwom Nemawi}kom, prvomsrpskom pesnikiwom, koja je, uz ostalo,sastavila i “Pohvalu” knezu Lazaru.Prema kazivawu savremenika, ona jeimala veliki uticaj na knegiwu Mili-cu. @ivele su i sahrawene u manasti-ru Qubostiwi kod Trstenika, zadu`bi-ni knegiwe Milice, gde je, u godinamaposle Kosovskog boja, zamona{en ve-liki broj udovica, srpskih plemkiwa.Predawe kaè da je “samo u jednom da-nu zamona{ewe traìlo tri stotineèna”.

Duh, hrabrost, snaga, voqa i po-`rtvovawe knegiwe Milice bili su

vredni ovog skromnog pomena. Krsman MILO[EVI]

K N E G I W A M I L I C A

Knegiwa Milica, ktitorski portret, oko 1406. godine(iz kwige Manastiri Srbije Slobodana Mileusni}a)

77

VERSKI PPRAZNICI15–31. martPravoslavni22. mart – Svetih 40 mu~enika Sevastijskih– Mladenci30. mart – Sveti Aleksije ôvek Bo`ji

Rimokatoli~ki19. mart – Sveti Josip, zaru~nik BlaèneDjevice Marije25. mart – Navije{tewe Gospodinovo – Blagovijest

Jevrejski15. mart – [u{an - Purim

Svetih ~etrdeset mu~e-nika u Sevastiji bili suvojnici rimske vojske,ali iskreni i ~vrsti hri-{}ani. U vreme Likinijazapretili su im na suduoduzimawem vojni~ke ~a-sti, ali jedan od wih re-~e sudiji: “Ne samo ~astvojni~ku, no i tela na{auzmi od nas, ni{ta namnije draè i ~asnije odHrista Boga na{ega”.

Posle toga naredi voj-voda da ih kamenuju, ali se kamewe vra}alo na onekoji su ga bacali. Mu~iteqi su se zato silno naqu-tili i bacili uh u jezero, iako je bio veliki mraz…Na nebu se uskoro pojavi ~udna svetlost i zagrejajezero, a sa svetlo{}u se na glave izmu~enih mladi-}a spusti{e sjajni venci.

DUHOVNOSTRAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

PROTIVNIK

SV ET I H 4 0 MU^ E N I K A SEV A ST I JS K I H

[ U[ A N - P U R I M

Naziv za 15. adar, drugi dan Purima, dobi-jen po gradu [u{anu (Suza) prestonici Persije.Napadnuti Jevreji [u{ana borili su se protivsvojih napada~a 13. i 14. adara, a pobedu nad wi-ma slavili su 15. adara.

Vi{e od dve hiqade godina Jevreji slave Pu-rim, ili Esterin praznik, u znak se}awa na danekada je Estera, }erka {u{anskog Jevrejina Morde-haja, molila kraqa Aha{vero{a da po{tedi wennarod. Ime praznika poti~e od re~i kocka (ili`reb) po{to je kraqev doglavnik Aman bacao kockuda odredi najpogodniji dan za uni{tewe Jevreja.Purim je simbol borbe jevrejskog naroda za opsta-nak, svedo~i o tome da narod koji ̀ eli slobodu uvekmora da se bori za wu.

Ako ~ujem da neko govori kako bi se hteo “izbaviti” svog “pro-tivnika”, ni izbliza nisam siguran da je odista tako... “Te-{ko, bogme!” – {ap}em ja ispotiha, ali saose}ajno klimamglavom – iz qubaznosti. Lako je re}i: izbaviti se protivni-ka, to jest, svog “sopstvenog” protivnika... Pa on mi je potre-ban! Svakome od nas, za li~ne potrebe – u krajwem slu-

~aju – treba jedan. Bez wega se u ìvotu ne mogu sna}i. On mi ~i-ni ogromne usluge! Kakve?...

Od detiwstva u srcu nosim negativne afekte – rane srcakoje su se nizale iz neosve}enih uvreda, iz nepravednih kazni,iz te{kih zabrana i ponièwa, i koje su ostale u potpunosti ne-zadovoqene. [ta u~initi sa wima? One su povezane sa protiv-nikom; wemu se i pripisuju. U wemu se objektivi{u. On postajene{to poput ìvog garderobera moje mr`we. Neretko nenamer-no, bez i najmawih osnova za to, on tokom celog svog ìvota trpimoju antipatiju; za{to – ne zna niko, ni on, ni ja sam. Za wega jeto naj~e{}e breme ìvota; za mene – olak{awe. Siroti “pro-tivnik”! Dobri “protivnik”...

Drugo, on mi je potreban da bi “objasnio” mnogo moje neu-spehe i gre{ke. Pa ja sam uvek bio u pravu! Ja sam stalno istu-ren! Kad mi ne{to nedostaje, kada nastupa krah, za to je kriv on,on, sa wegovom nedobronamerno{}u, intrigama, otrovnom zavi-{}u. \avo sam! Raspu{ten jarac! Tako mi je potreban i dvostru-ko: on na sebe prima krivicu i te{ko}e; ja imam utehu i spokoj.

Tre}e, on mi je potreban kao odsko~na daska u takmi~ewi-ma. Bez wega bih, mo`da, zaspao; leào bih, uveo i podbuo, pro-fesionalna len~uga, sa kapom natu~enom na o~i.

I sama pomisao na wega prene me; izustim li mu ime – to jeza mene kao zvuk trubqi, kao “rzawe i topot kowa”. [ta? On jeispred mene? Ja sam – iza wega? On je na vrhu, a ja na dnu? Ni-kad! Napred! Hvala, hvala ti, moj verni protivni~e...

Dakle, ja imam u wemu, kao ~etvrto, ìvo merilo svojih za-dataka i dostignu}a. Zbog wega – èlim ka vrhu, u nadahwuju}izanos! Zar sam toliko zaostao? [ta sam postigao? Jesam li bo-qi nego on? Jesam li ve} osvojio wegovo ume}e? Poseduje li on,jo{ uvek, neku sposobnost koje u mene nema? Tada }u ga temeqnijeprou~iti, jer }u, mo`da, ne{to nau~iti, mo`da }u izvu}i poukuna wegovom primeru. Samo neka ostane tu negde, taj moj protiv-nik! Samo neka mi sluì kao protivnik!...

Javqa se isku{ewe, i ja mislim o wemu: on }e se obradova-ti ne~emu {to se dogodilo sa mnom! Ako se pokolebam, odmah }use podsetiti na wega: moja slabost je jednaka wegovoj pobedi. Ta-ko wegov porok podràva moje dobro~instvo. Tako mi on sluìkao nekakav parapet, da me ne zahvati nesvestica. Odricawekoje mu bacam u lice pomaè mi u samopotvrdi. Odri~u}i, ja tvr-dim. Prokletstvo za mene postaje otre`wewe i okrepa. Nekasvak radi svoj posao.

Napokon, on mi sluì kao ogledalo. Svojevrsno ogledalo:moji nedostaci su preuveli~ani, moje dobre strane su jako uma-wene. Ru`no izgledam u tom ogledalu neprijateqskog mi{qewa.Putem promi{qawa mog iskrivqenog lika odraènog u wemu,sti~em snagu karaktera i samopoznawa. O, samosavla|ewe! ôj-stvo i slobodo mog pogleda!...

Zar se moram “izbaviti” samog sebe, moj dragi protivni~e?Zar da te se li{im? Nikad. Ali, ako neko drugi govori o tome, javaspitano klimam glavom – da bih bio qubazan..

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

PROTIV VETREWAÂ

KAMP ZA TRENIRAWESPORTISTA VSCG

NA KOPAONIKU

78

SPORT

SPrvi put od u~lawewa na{ezemqe u Me|unarodnuorganizaciju za vojni sport(CISM), Vojska Srbije i CrneGore ispunila je obavezu koju jojto ~lanstvo name}e –sprovo|ewe priprema sportistaza u~e{}e na takmi~ewima. Nasmu~arskom poligonu Kopaonikodràne su zimske pripreme ukojima su u~estvovaliorijentirci, atleti~ari(dugopruga{i) i vojnipentatlonci. Dakle, u~iwen jeprvi korak, dodu{e veoma mali,ka ozbiqnijem iprofesionalnijem pristupurazvoju vojnog sporta.

vakome ko se malo ozbiqnije bavi sportom ili zanima za tu oblastpoznato je da su, kako im i samo ime govori, bazi~ne pripremeosnova na kojoj po~iva spremnost jednog sportiste za takmi~arskusezonu. One obi~no po~iwu tri do {est meseci pre takmi~ewa, sciqem da se iz spektra mogu}nosti sportista trenaòm napravi se-

lekcija i stigne do kvaliteta. Bazi~ne pripreme trebalo bi da se odr-àvaju dva puta godi{we po 21 dan. One su sli~ne za ve}inu sportova,po{to im je ciq da niskim intenzitetom, {to zna~i da puls ne prelazi130 do 140 otkucaja u minuti, sportista pre|e {to ve}u kilometraù.Na taj se na~in u wegovom organizmu akumulira energija na kojoj }e po-~ivati daqe pripreme.

Zbog toga je va`no da se posle povratka sa bazi~nih priprema do-bro isplaniraju daqi treninzi, prilago|eni sportu kojim se pojedinacbavi. Osnova bazi~nih priprema orijentiraca i atleti~ara na Kopao-niku bio je takozvani kros-kontri ili tr~awe, na skijama po{to se pritakvoj aktivnosti puls moè odràvati na optimalnom broju otkucaja, apri ve`bawu su angaòvani svi mi{i}i.

TRKA ZA NORMUNa na{oj najpopularnijoj planini u zimskom periodu razgovarali

smo sa potpukovnikom Slobodanom Stefanovi}em, trenerom najuspe-{nije ekipe Vojske SCG u 2005. godini – Pentatlon reprezentacije. Sa-znajemo da Kopaonik prekriven snegom ne pruà najboqe uslove za pri-preme pentatlonaca, po{to je suvi{e hladno, a staze su te{ke za treni-rawe. Uz to, rad dodatno oteàva oprema koju sportisti koriste za tre-ning, a koja je stara i pohabana.

– Ipak, mi u tome ne traìmo opravdawe i poku{avamo najprofesi-onalnije da odradimo ono zbog ~ega smo ovde do{li. Treninzi pentatlo-naca po~iwu u 9.30 i zavr{avaju se u 17 sati. Dnevno imamo ~etiri tre-ninga razli~itog intenziteta, od kojih je ve}ina namewena razvoju op{te

15. mart 2006.

fizi~ke pripreme. Tako da su sportisti za petnaestak dana pre-tr~ali oko 200 kilometara – kaè potpukovnik Stefanovi}.

Pripreme na Kopaoniku samo su uvod u daqi naporan radkoji o~ekuje sportiste posle povratka, a prvu zna~ajniju prove-ru ima}e u maju, na Sportskom prvenstvu VSCG u Ni{u, da bikrajem juna nastupili na regionalnom prvenstvu u Hrvatskoj. Bi-}e to ujedno kvalifikaciono prvenstvo na kome }e ~lanovi Pen-tatlon reprezentacije poku{ati da postignu normu za nastup naSvetskom vojnom prvenstvu u pentatlonu, koje }e u avgustu bitiodràno u Austriji.

Pentatloncima u Zagrebu ne}e biti nimalo lako, jer nor-ma iznosi 4.800 bodova i da bi se za wu izborili neophodni suvrhunski rad, dugotrajne pripreme i velika borba sa {toperi-com i sopstvenom izdr`qivo{}u.

– Moèmo re}i da je reprezentacija VSCG u vojnom penta-tlonu jo{ mlada, po{to iskustva svetskih takmi~ara pokazuju dase najboqi rezultati postiù izme|u 30. i 32. godine ìvota, ka-da minuli rad dolazi do izraàja. Zbog toga prave rezultate teko~ekujemo, a na{ osnovni ciq u predstoje}em periodu, uz svako-dnevne treninge, bi}e da u aprilu odemo na planirane pripremeu Sombor, kako bismo se {to boqe pripremili za takmi~ewe uHrvatskoj i tamo ispunili uslov za na{e prvo u~e{}e na Svet-skom prvenstvu, koje }e okupiti takmi~are iz vi{e od 20 zemaqa– zakqu~uje trener reprezentacije VSCG u pentatlonu.

KAD ]E SPORTSKA ÊTASvakako treba naglasiti da bi plasman te reprezentacije naSvetsko prvenstvo bio pravi podvig, budu}i da u na{oj zemqi je-dino u Somboru postoji staza za petoboj, koja nije u potpunostiprilago|ena pravilima CISM-e, te da na{i reprezentativci jo{uvek nemaju obezbe|ene pu{ke iz kojih }e ga|ati na takmi~ewu.

Ekipa u pentatlonu trenutno broji dvanaest qudi, a {esto-rica od wih izlaze na takmi~ewe. Ve}ina je na slu`bi van Beo-grada, tako da se posle povratka sa Kopaonika wihov daqi radsvodi na individualne treninge, naj~e{}e posle radnog vreme-na. Tako|e, na{ sagovornik nagla{ava da u reprezentaciji VSCGu pentatlonu uvek ima mesta za sportiste koji svojim radom po-kaù i dokaù da zasluùju da budu u woj.

Za trening orijentiraca i atleti~ara na Kopaoniku bio jezaduèn poru~nik Dragan Ja}imovi}. Pitamo ga koliko }e ba-zi~ne pripreme imati efekta ukoliko sportisti zbog redovnihobaveza u svojim jedinicama, odlazaka na terene i deùrstva,ne budu mogli da nastave trenirawe potrebnim intenzitetom.

– Jo{ jedno vreme sve ovo ima}e efekta zato {to te qudenosi jak entuzijazam, ali treba imati na umu da ova dràva svevi{e tro{i wihovu qubav prema sportu. Ve}ina tih mladih qu-di trenira posle osmo~asovnog radnog vremena, tro{e svoj no-vac za nabavku opreme, a onda drugi od wih traè rezultate. Zaove pripreme postojala je naredba kojom su qudi petnaest danaoslobo|eni svakodnevnih obaveza, ali niko ne razmi{qa o to-me da se, recimo, u orijentiringu takmi~ewa odràvaju svakogvikenda. Da bi u~estvovali u wima sportisti ulaù svoj novac,znoj i muku da i ne ra~unamo, a tek kada postignu uspeh niotkudase pojavquju mnogi da prisvoje wihove rezultate. Zbog toga sesve ovo na{e zalagawe moè porediti sa borbom Don Kihota ivetrewa~a. Tako su stvari do sada funkcionisale, ali ne}e mo-}i jo{ dugo. Zbog toga insistiramo na sistemskim re{ewima iformirawu sportske ~ete.

Iako se ve} odre|eno vreme govori o formirawu sportske~ete koju retko koja armija sveta nema, na papir jo{ nije stavqe-na skica kako bi ona trebalo da izgleda. Kako saznajemo, ideja je

79

SVETSKO VOJNO PRVENSTVO U SKIJAWUNa Kopaoniku se trenutno priprema grupa skija{a koji

krajem marta treba da u~estvuju na Svetskom vojnom prven-stvu u skijawu u [vajcarskoj. Me|u wima je i Igor Vukovi},koga smo sreli na Kopaoniku jo{ dok se pripremao sa ori-jentircima. On }e u [vajcarskoj biti na{ jedini predstav-nik u nordijskom skijawu. Ta~nije, takmi~i}e se u dve disci-pline: kros-kontri, slobodni stil na 15 kilometara i bia-tlon na deset kilometara. Kako bi se {to boqe pripremioza takmi~ewe koje mu predstoji, Igor je izdvojio svoja sred-stva i kupio skije, po{to su one sa kojima su trenirali spor-tisti VSCG stare vi{e od trideset godina. Pitamo ga {tao~ekuje od nastupa u [vajcarskoj.

– Kao i na ve}ini me|unarodnih vojnih takmi~ewa, i u[vajcarskoj }e na{a reprezentacija biti jedna od retkih ~i-ji su ~lanovi profesionalni vojnici, koji se gotovo rekrea-tivno bave sportom. Zbog toga ne moèmo da o~ekujemo mno-go. Nameravam da rezultatom opravdam dosada{we treningei da nau~im ne{to novo kako bih prokr~io put momcima kojisu jo{ u Vojnoj gimnaziji ili na Akademiji, a koji }e u budu}-nosti, nadam se, biti u prednosti u odnosu na nas koji se sa-da sami snalazimo i borimo – kaè Igor.

da u sportskoj ~eti, koja bi bila stacionirana na Vojnoj akademi-ji, sportista provede najmawe jedan olimpijski ciklus, dakle, ~e-tiri godine, a u zavisnosti od rezultata posle tog perioda osta-jao bi u ~eti ili bi se vratio u jedinicu iz koje je do{ao.

Stru~ni koordinator priprema na Kopaoniku prof. drDragan Streli} kaè da je u po~etku ne samo u Ministarstvu od-brane i General{tabu ve} i u Vojnoj akademiji postojao negati-van stav o formirawu sportske ~ete, da bi kasnije u toj visoko-{kolskoj ustanovi dali pre}utnu saglasnost.

– Mnogima nije jasno da su posle brojnih ratova, sport iu~e{}e na{ih oficira u mirovnim misijama jedina poqa gdena{a vojska sada treba da se dokazuje. Tako se ne shvata ni dau~lawewe u Me|unarodnu organizaciju za vojni sport CISM zah-teva aktivno ukqu~ewe svih vojnih struktura i wihovu pomo} uorganizovawu takmi~ewa. Zato nam se i dogodilo da ve} prvegodine posle u~lawewa ne platimo na vreme ~lanarinu. Na{avojska je sportsku ~etu imala znatno pre mnogih zemaqa koje susada na sportskom planu boqe od nas. Neposredno pre organi-zovawa kampa za trenirawe na Kopaoniku, iz sedi{ta CISMskrenuli su nam pa`wu da ni{ta do sada nismo uloìli u edu-kaciju stru~nih kadrova, te da bi na tom planu trebalo da sepo~ne raditi upravo na Kopaoniku, u vidu edukacije sportista.Paradoksalno je i tu`no {to sada od wih dobijamo uputstva ka-ko da u vojsci “pravimo” vrhunske sportiste, a mi smo ih imalijo{ pre ~etrdeset godina. Ali problem nije u wima ve} u nama –isti~e Streli}.

U kontekstu svega do sada re~enog napomenu}emo da je na{azemqa jedna od retkih koja nije sa~inila i usvojila plan aktivno-sti sportista do vojnih Olimpijskih igara, koje }e biti odràne uIndiji 2007. godine. Ve}ina armija je odavno isplanirala u~e-{}e svojih sportista na kqu~nim kontrolnim takmi~ewima i svet-skim prvenstvima do 2007. godine, koncentri{u}i se ve} sada napojedine sportove i prilago|avaju}i formu sportista za to naj-ve}e vojno takmi~ewe. Dakle, zarad razvoja i napredovawa spor-ta u na{oj vojsci, neophodno je da to~ak, koji se ovih godina pola-ko pokre}e – nastavi da se okre}e. Kako sada stvari stoje, ni tajminimum ne}e biti lako posti}i, ali nadamo se da }e neki noviklinci i mladi qudi koji }e se ve} na sportskom prvenstvu VSCG umaju ista}i svojim sportskim rezultatima dati jo{ ve}i zamajactom to~ku koji vi{e niko ne}e mo}i da zaustavi.

Sawa SAVI]Snimio Radovan POPOVI]

15. mart 2006.80

Vojni gimnazijalci na Kopaoniku

OBUKA U SKIJAWUU~enici 32. klase Vojne gimnazije boravili su krajem fe-

bruara na Kopaoniku, gde su, prema utvr|enom nastavnom pla-nu i programu, pro{li osnovnu obuku u skijawu.

Podeqeno u trinaest grupa, 140 u~enika savladalo jeosnovne elemente u alpskom skijawu. Kako smo saznali od pu-kovnika Milana Stevi}a, zamenika na~elnika Vojne gimnazije,koji je na Kopaoniku bio u ulozi komandanta poligona, svi u~e-nici savladali su osnovne elemente skijawa, bez nezgodnih pa-dova i povreda.

Kako dugogodi{wa tradicija nalaè, pretposledweg danaboravka vojnih gimnazijalaca na Kopaoniku odràna je trka uveleslalomu, u kojoj je ubedqivo trijumfovao Milo{ [umaracsa vremenom 38 sekundi 91 stotinka. Drugi je bio SlobodanQe{evi} (46:38), dok je tre}e mesto zauzeo Nemawa Drobwak(46:58).

S. S.

OBAVE[TEWA

VASKRS U SVETOJ ZEMQIPripadnici Ministarstva odbrane i VSCG koji su zain-

teresovani za putovawe u Jerusalim i poklowewe grobu Go-spodwem u Svetoj zemqi za vreme vaskr{wih praznika mogu seprijaviti organizatoru Haxi Risti Puri}u, civilnom licusa Aerodroma “Batajnica” na telefone: 011/3106-168 i064/1363-658.

SUSRET 36. KLASE SV[ KoVOkupqawe 36. klase SV[ KoV zakazano je za 8. april

2006. godine u 11 ~asova u Vojnoj akademiji, u ulici Pavla Ju-ri{i}a - [turma 33 (Ivana Luki}a - Kurjaka). Kontakt tele-foni: 011/2350-595 (35-595), 063/70-88-797 kIk. Aleksan-dar Mili} i 064/614-8218 stv. Ivan Stankovi}.

81

ZBORNIKRADOVAO JOVANUCVIJI]U

Jovan Cviji} (1865–1927), svestrani nau~nik svetskogglasa, nadaleko poznat geograf i geolog. Priznat i slavan zaìvota, wegovo delo trajno ostaje za nauk svim poslenicima unau~nim disciplinama, kojima je na Beogradskom univerzitetupostavio temeqe.

Zbornik, u redakciji akademika Mihajla Markovi}a iprof. dr Dragana Simeunovi}a, obuhvata 27 stru~nih i nau~-nih radova sa skupa “Dru{tveno-politi~ka delatnost JovanaCviji}a” (Beograd, 2002) koji je organizovalo Odeqewe dru-{tvenih nauka SANU u nameri da obuhvati, osvetli i iznovaoceni veoma va`no, a skoro zaboravqeno teorijsko nasle|eJovana Cviji}a, najzna~ajnijeg mislioca iz druge polovine19. i spo~etka pro{log veka.

Zbog svoje teorijske, nau~ne i prakti~ne vrednosti Zbor-nik preporu~ujemo naj{iroj stru~noj i nau~noj javnosti, istotako, u vidu {ire nastavne literature u vaspitno-obrazov-nim ustanovama na svim nivoima {kolovawa.

Kwiga je obima 300 strana, formata B-5, a {tampana jeu tiraù od 500 primeraka.

NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,

ìro ra~un: 840-49849-58

N A R U X B E N I C A

Naru~ujem ______________ primeraka kwige ”ZBORNIK RADOVAO JOVANU CVIJI]U” po ceni od 486,00 dinara.

Kupac ______________________________________________________/ime, o~evo ime, prezime/

Ulica i broj ___________________________________________________

Mesto i broj po{te______________________telefon________________

Datum____________________ Potpis naru~ioca

________________________

Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz o up-lati celokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100 di-nara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo u rokuod 30 dana.

NIC “Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/ 3241-026, telefaks: 011/ 3241-363,

ìro ra~un: 840-49849-58

N A R U X B E N I C A

Naru~ujem ___________ primeraka kwige “ETIKA RATOVAWA”po ceni od 540,00 dinara.

Kupac ___________________________________________________/ime, o~evo ime, prezime/

Ulica i broj ________________________________________________

Mesto i broj po{te_____________________telefon______________

Datum____________________ Potpis naru~ioca

_____________________

Naruxbina se pla}a unapred. Uz naruxbenicu poslati dokaz ouplati celokupnog iznosa uve}anog za po{tarinu u iznosu 100dinara. Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwige/a primamo uroku od 30 dana.

ETIKA RATOVAWAIlija Nikezi}, general u penziji, dugogodi{wi nastavnik

i ~ovek koji je svojim delom ostavio zna~ajan trag u moralnomoblikovawu brojnih generacija oficira Vi{e vojne akademi-je, Ratne {kole i postdiplomskih studija vojnih nauka, autor jekwige ”Etika ratovawa”.

Kao stru~wak za oblast ratovodstva i ratne ve{tine po-novo se osvrnuo na eti~ku stranu rata i ratovawa.

Rukovode}i se svojimube|ewima i ~ove~no{}u, du-boko uvre|en na~inom prime-ne sile u drugoj polovini 20.veka, posebno propagandom iagresijom Natoa na Jugosla-viju, uloìo je celog sebe ukwigu i digao glas protiv sa-vremenog varvarstva mo}nih.

Obradio je istorijskinastanak i razvoj etike kaonauke, moralnih principa inormi, obi~aja i pravila ra-ta, navode}i primere vite-{tva, humanizma, ~ove{tva ine~ove{tva u ratu u davnoj ibliskoj pro{losti, u nas i

svetu. Znatan deo kwige odnosi se na etiku ratova i ratovawau Vijetnamu, Iraku i Jugoslaviji, koje su vodili SAD i Nato,kao najja~a svetska sprega danas. Osvr}u}i se na tradicio-nalnu etiku, posebno na usvojene me|unarodne dokumente izetike rata i ratovawa, Povequ Ujediwenih nacija, ènevske iha{ke konvencije i protokole, podrobno i dokumentovano od-slikava tragove zlo~ina, ne~ove{tva i povrede me|unarodnogratnog i humanitarnog prava.

Na kraju su dati kodeks etike ratovawa, izraèn etikomvojni~ke ~asti, op{tepriznata na~ela me|unarodnog ratnogprava, op{ta ograni~ewa i zabrana zlo~ina u ratu.

NOVE KWIGE

82 15. mart 2006.

UK

R[

TE

NE

RE

ÎA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. U~inci, rezultati, 2. Vrsta maweg jedrewaka, 3. Barski gas, 4. Ure-|aj za kolimaciju, 5. Dvocifren broj, 6. Reka u Nema~koj, 7. Obarin,Avar, 8. Ptica iz porodice gwuraca, 9. Starac, starina, 10. Imenica(skr.), 11. Crkvena vi{eglasna vokalna kompozicija, 12. Zapaqeweuha (med.), 13. Zoran odmila, 14. Ime glumice Gardner, 15. @iteq Ku-manova, 16. Pasti u ne{to, 17. Drugi naziv za Gale, 21. Sobne kolegi-nice, 22. Trì{te novca i akcija, 24. Trigonometrijska funkcija, 25.Koje je tanke kore, 27. Glavni grad Gane, 28. Grad u [vajcarskoj, 30.Pregrada, septum, 31. Simbol aktinijuma, 32. Inicijali ruskog piscaêhova, 33. Pe{terska visoravan, 34. Mu{ko ime, 35. Veliki grad uSibiru (brana ”Bratskaja“), 36. Mali plac, 37. Reka u Francuskoj,38. Prili~no, dosta jaka, 39. Miraz (lat.), 40. Opati, 42. Uzvik za ve-liku studen, 43. Dràvna blagajna, 44. Onomatopeja pse}eg laveà,46. Indijska novinska agencija, 47. @ensko ime, Italina, 50. Akade-mija nauka (skr.).

VODORAVNO:18. Popularni naziv za kompjuter, 19. Vrsta povrtarske biqke (beli icrni), 20. Crte` prestupnika napravqen na osnovu izjave o~evidaca,21. @ivopisni gradi} u Istri, 22. Izgovor slova “P”, 23. Pristalicaegalitarizma, nasilnog ujedna~avawa, 24. Francuski fudbaler, Lili-jen, 25. Sve~ana igranka, 26. Kenejev potomak iz starogr~ke mitologije,27. Retkosti, retke stvari, 28. Potvrda, atestat, 29. Oznaka za teku}ira~un, 30. Moja (lat.), 31. Vu}i, trzati, 32. Prastanovnici Potisja, 33.Saksonija, 34. Biv{i nema~ki fudbalski stru~wak, Helmut, 35. Vrstaindoneànskih haqina, 37. Stihovi od pet slogova, 38. Oznaka za crve-no-zeleno-plavo (u TV), 39. Ptica iz porodice vrana, 41. Krasota, divo-ta, 42. Rok-muzi~ari, 43. U~iteq, u~a, 44. Ime glumca Pa}ina, 45. Brit-ko, resko, 46. Umetni~ka manifestacija koja se odràva na dve godine,47. Luka u Jordanu, 48. @ensko ime, Atanasija , 49. Grad u [vedskoj, 50.Interesna sfera numizmati~ara, 51. Simbol renijuma, 52. Prepreka,prepona, 53. Igrati sporednu ulogu (kao statista), 54. Arhitekta (skr.),55. Na{a glumica.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

KOMBINACIJA[tajnic - Mongredien

London, 1863.

Beli: Kc1, De2, Td1, Th1, Lc4, Le3,Sd2, Sg5, a2, b2, c3, e4, f2, g2Crni: Kg8, Dd8, Ta8, Tf8, Lb7, Lg7,Sf6, Sg6, a6, b6, c5, e5, f7, h7

Beli na potezu.1.Sh7! Sh7 2.Th7!Na 2.Dh5 Sf6 3.Dg6 Dc8 4.Th7!2…Kh7 Na 2…b5 3.Dh5! bc4 4.Tg7 Kg7

5.Dh6 Kg8 6.Th1 Te8 7.Lc5 Te78.Sc4 Dc7 9.Sd6! Dc5 10.Sf5 + -

3.Dh5 Kg8 4.Th1Na 4.Dg6 Df6 5.Dh5 b5 6.Th1

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

: sam

otar

, @ar

ko P

aspa

q,

prep

orod

, Sko

pas,

adu

t, A

qo{

a Vu

~kov

i}, o

kate

, Epi

nal,

Bea

, ate

ntat

or, l

,ne

k, S

olin

, ino

k, O

ta, E

sen,

otk

ivak

, ina

t, RS

, VA,

tup

a, k

ugli

ca, E

tna,

AM

S,

suro

, kai

sa, o

ro, s

, tri

oksi

di, R

NK,

Ara

rat,

otrt

i, V

esna

Tri

vali

}, R

a}a,

bi-

otit

, Ada

~ani

n, N

eda

Arne

ri},

Avi

cena

.

Tfc8 7.Lg5! bc4 8.Lf6 Lf6 9.Dh7Kf8 10.Sc4 + -

4…Te8 5.Dg6 Df6 6.Lf7! Df7Na 6…Kf8 7.Lc8 Te8 8.Th8! Lh8

9.Lh6 Ke7 (9…Lg7 10.Df6) 10.Lg5+ -

7.Th8! Kh8 8.Df71:0

STUDIJAV. Pahman

1938.

Beli: Kh1, Ta5, Sf4Crni: Kh4, b3, c2, h2Beli na potezu.1.Sg2 Kg3 2.Ta1 b2 3.Se1 c1DNa 3…b1D 4.Tb1 cb1L 5.Sf3

Le44.Tc1 bc1DRemi!

MA[INANE GRE[I!

Adams - Hidra (kompjuter)London, 2005.

1.e4 c5 2.Sc3 e6 3.Sf3 Sc64.d4 cd4 5.Sd4 Dc7 6.g3 a6 7.Lg2d6 8.Sc6 bc6

Nemilosrdna ”Hidra ~es kompju-ter” namrtvo je isprebijala jednogod vode}ih velemajstora dana{wi-ce! U me~u od {est partija za na-gradu od 150. 000 dolara Englez jepostigao samo jedan jedini remi, aostalih pet izgubio. Mi prikazuje-mo upravo tu jedinu remi-partiju,koja je pokazala da beli najmawerizikuje u Sicilijanskoj odbranipotezom 2.Sc3, koji je ovde prime-wen.

9. 0-0 Sf6 10.Sa4 e5 11.c4 Le712.Le3 Le6 13.Tc1 0-0 14.b3 Db715.De2 Tfe8 16.h3 Tab8 17.Tfd1

Lf8 18.Kh2 h6 19.Tc2 Le7 20.Lc1Dc7 21.Lb2 Sd7 22.Lc3 Sf8 23.De3c5 24.Lb2 Ld7 25.Sc3 Se6 26.Sd5

Beli: Kh2, De3, Tc2, Td1, Lb2, Lg2,Sd5, a2, b3, c4, e4, f2, g3, h3Crni: Kg8, Dc7, Tb8, Te8, Ld7, Le7,Se6, a6, c5, d6, e5, f7, g7, h6

26…Dd8 27.f4 Sd4 28.Tf2 Lc629.fe5 de5 30.Ld4 cd4 31.Df3Tf8 32.Dh5 f6 33.h4 Le8 34.Df3Lf7 35.Lh3 Tb7 36.h5 a5 37.Kg2De8 38.Lg4 Lc5 39.Th1 Dc6 40.Tb2Tfb8 41.Lf5 Kh8 42.Thb1 De843.g4 Dc6 44.Dd3 Lg8 45.Dd1 Da646.Td2 a4 47.Tdb2 Da8 48.Kh2Lf7 49.Kg2 Lf8 50.Kh2 Le8

Remi u 65. potezu.

NIC ”Vojska”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3201-765,

telefaks: 011/3201-808. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA

Naru~ujem ..................... primeraka kwige: ”ZEMQA @IVIH”

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC ”Vojska”) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA@IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan napisali su

tekst za reprezentativno izdawe "ZEMQA@IVIH" koji je dat u dvojezi~nom slogu na

srpskom i engleskom jeziku. Pisan je na temequpotvr|enih ~iwenica i potkrepqen do sada

neobjavqivanim istorijskim dokumentima kojipoja{wavaju sloènost teme. Re~ je o genezi

srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku.Koreni sada{wih (ne)prilika duboki su vi{e od

dve stotine godina i neophodno je dobro ihizu~iti kako bi neke aktuelne pojave bile mnogo

jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasnametodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslov za {tampawe kwige dao je

Patrijarh srpski gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC "Vojska", Bra}e Jugovi}a 19,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

– u Beogradu, Vasina 22

Novinsko-izdava~ki centar

”VOJSKA”

PREPORUÛJE

KAPITALNO

IZDAWE

310116

Sni

mio

Dar

imir

BA

ND

A

Documents

VOJSKA U 2005. SUO^AVAWE SA ISTINOM - odbrana.mod.gov.rs Odbrana.pdf · Godina II Broj 12 15. mart 2006. cena 100 dinara 1,20 evra Intervju VOJSKA U 2005. Dr Dragan R.Simi}, profesor