Vrste_Preduzetnistva

Osnovi preduzetnitva 55

VRSTE I ZNAAJ PREDUZETNITVA

Poglavlje

2

Generalno posmatrano, preduzetnitvo se pojavljuje kao ekonomsko i socijalno i realizuje se u okviru novih ili postojeih organizacija. Preduzetnitvo nije samo pokretaka snaga stvaranja novih radnih mesta, unapreenja konkurentnosti i ekonomskog rasta. Ono takoe doprinosi linom usavravanju i samoispunjenju, kao i ostvarivanju socijalnih ciljeva.

CILJEVI POGLAVLJA

Posle itanja ovog poglavlja trebalo bi da ste u stanju da:

1. Shvatite gde se sve preduzetnitvo moe javiti. 2. Definiete osnovne vrste preduzetnitva. 3. Shvatite i objasnite znaenje pojama interno, odnosno

korporativno preduzetnitvo. 4. Objasnite osnovne pristupe definisanja korporativnog

preduzetnitva. 5. Objasnite razlike izmeu preduzetnitva i

korporativnog preduzetnitva. 6. Opiete osnovne korake neophodne za unapreenje

internog preduzetnitva u organizaciji. 7. Definiite preduzetniku arhitekturu korporacija. 8. Shvatite i objasnite znaenje pojma socijalnog

preduzetnitva. 9. Jasno razgraniite domene socijalnog preduzetnitva. 10. Objasnite tipove socijalnog preduzetnitva. 11. Shvatite znaenje tvrdnje da danas ivimo u eri

preduzetnitva. 12. Definiete osnovne aspekte znaaja preduzetnitva. 13. Objasnite pojam i znaaj preduzetnike ekonomije.

Preduzetnitvo 56

14. Diskutujete model ekonomskog znaaja preduzetnitva.

15. Objasnite osnovne naine na koje preduzetnitvo doprinosi rastu i razvoju ekonomije.

Sve to je u prethodnom tekstu reeno o istrorijskom aspektu razvoja i teorijama, odnosno kolama i definicijama preduzetnitva, odnosilo se na nove poduhvate ekonomskog karaktera. To je u skladu sa izvornim poimanjem preduzetnitva i dominantnim tokom njegovog razvoja. Meutim, iako fascinirani ekonomskim znaajem preduzetnitva, danas govorimo o preduzetnikoj ekonomiji, potrebno je istai da se pojam preduzetnitva ne iscrpljuje osnovnim ekonomskim domenom. Naime, bazni principi preduzetnitva bili su veoma pogodni da se iz ekonomskog ivota preslikaju na sociijalni ivot. Na taj nain potvrena je univerzalnost baznih principa preduzetnitva i pojam preduzetnitva je znatno proiren.

VRSTE PREDUZETNITVA

Da bi se danas odgovorilo na pitanje ta je preduzetnitvo u najirem smislu tog pojma treba u stvari dati odgovore na sledea dva pitanja:

1. Ko ili ta moe nositi epitet preduzetniki? 2. Gde se sve preduzetnitvo moe javiti?

Preduzetniki mogu biti: ljudi, biznis, industrije, socijalna sredina i celokupno drutvo, pri tome ih preduzetnikim ine kljuni elementi preduzetnitva navedeni u definicijama, kao to su: specijalne osobine, korienje prilika, nove (inovativne) ideje, odnosno proizvodi i usluge, visok rast aktivnosti, korienje ljudskih potencijala, svaranje novih trita i ekonomskih sektora.

Preduzetnitvo se moe javiti u bilo kom sektoru biznisa, u bilo kojoj vlasnikoj strukturi, u obrazovanju, kolstvu, neprofitnim organizacijama, socijalnim ustanovama. Prisutno je u proizvodnji i u uslugama, u svim fazama ivotnog ciklusa organizacije od priprema za start, preko rasta transfera i izlaska, do ponovnog starta; u malim i velikim kompanijama, u porodinim firmama, u brzo rastuim i sporo rastuim firmama, u firmama baziranim na novim, ali i firmama baziranim na starim tehnologijama; u firmama u privatnom, javnom ali i neprofitnom sektoru.

Da bi se uveo red u ponuene odgovore potrebno je napraviti odgovarajuu sistematizaciju, tj. definisati osnovne vrste preduzetnitva. U tom smislu veoma je ilustrativan prikaz na slici 6, koji vizualizuje strukturu preduzetnitva u njegovom najirem savremenom znaenju. Vidi se da preduzetnitvo sainjavaju dve osnovne vrste preduzetnitva:

1. ekonomsko preduzetnitvo i 2. socijalno preduzetnitvo.

Vrste i znaaj preduzetnitva 57

Ova podela napravljena je na osnovu dve mogue svrhe preduzetnikog poduhvata ekonomske i socijalne. Dok je u prvom sluaju svrha poduhvata ekonomska, tj. pojednostavljeno reeno stvaranje profita, u drugom sluaju svrha je ostvarenje socijalne koristi, odnosno, dobrobiti u socijalnom sektoru.

Na dijagramu treba uoiti da linija podele deli ukupni obim preduzetnitva na dva nejednaka dela. Vei deo pripada ekonomskom preduzetnitvu, ime se ukazuje na injenicu da se radi o predominantnom obliku preduzetnitva, koji se uglavnom u praksi i tretira kao jedini vid preduzetnitva.

Slika 6. Vrste preduzetnitva [53]

Novi poduhvatiPostojei poduhvati

PREDUZETNITVO

Sve organizacije

Eko

nom

ski d

omen

Soc

ijaln

i dom

en

Ilustracija ukazuje na postojanje i drugog kriterijuma za definisanje vrste

preduzetnitva. Naime, u oba sektora ekonomskom i socijanom, mogu se uoiti skupovi novih organizacija (poduhvata) i ve postojeih organizacija. Nove organizacije koje nastaju u procesu preduzetnikog poduhvata same po sebi predstavljaju preduzetnitvo. To se odnosi na ekonomske poduhvate to i jeste uobiajeno prihvaeno znaenje preduzetnitva, ali i na nove socijalne organizacije koje poivaju na baznim preduzetnikim principima to predstavlja uobiajeno shvatanje socijalnog preduzetnitva.

Meutim, saglasno savremenom shvatanju, preduzetniki poduhvati mogu se realizovati, osim izvan postojeih organizacija (to kroz proces preduzetnitva rezultira novim organizacijama), ve i u okviru postojeih organizacija (to predstavlja tzv. interno preduzetnitvo), o emu e biti vie rei u okviru narednog teksta.

Preduzetnitvo 58

Dakle, generalno posmatrano, preduzetnitvo se pojavljuje kao ekonomsko i socijalno i realizuje se u okviru novih ili postojeih organizacija. Imajui ovo u vidu potpunija verzija ranije predloene radne verzije definicije preduzetnitva mogla bi da ima sledei oblik:

Preduzetnitvo je prepoznavanje prilike za kreaciju nove vrednosti i proces delovanja na njenoj realizaciji nezavisno od toga da li to podrazumeva formiranje novog organizacionog entiteta, ili ne.

Ovakav nain definisanja uspeno pokriva celokupan opseg savremenog preduzetnitva.

Interno preduzetnitvo (korporativno preduzetnitvo)

Tokom poslednjih trideset godina desio se fundamentalni iskorak u odnosu na dominantno shavatanje preduzetnitva kao individualnog ina preuzimanja rizika i inovacije prema mogunostima i potrebi da se postojee organizacije ponaaju inovativno, tj. preduzetniki [52, 53, 55, 59, 60]. U skladu sa savremenim shvatanjem preduzetnitvo nije vie ogranieno samo na osnivanje zapoinjanje malog biznisa, ve postaje realnost u veim oraganizacijama. Danas preduzetniko inovativno ponaanje unutar ve postojeih organizacija postaje kritini faktor njihovog opstanka i rasta, ali i ekonomskog prosperiteta cele nacije [52].

Pojam i definisanje preduzetnitva Za oznaavanje preduzetnikih aktivnosti zasnovanih na preduzetnikom

inovativnom duhu unutar ve uspostavljenih organizacija generalno se koristi termin interno preduzetnitvo. Meutim, s obzirom na to da korporacije predstavljaju najznaajnije legalne oblike biznisa u razvijenom svetu, u savremenoj literaturi sve je dominantniji termin korporativno preduzetnitvo.

Iako se, prema onome to je ranije reeno, interno preduzetnitvo moe identifikovati u oba generalna tipa preduzetnitva (ekonomsko i socijalno), sasvim je normalno da kada se govori o internom preduzetnitvu u stvari govorimo o ekonomskom internom preduzetnitvu. Ovo je u skladu sa istorijom razvoja i primarnim znaajem ekonomskog preduzetnitva, koje se najee i podrazumeva kao preduzetnitvo u generalnom smislu.

Kao i u sluaju koncepta preduzetnitva moe se govoriti o nepostojanju konsenzusa oko definisanja koncepta internog, odnosno korporativnog preduzetnitva. Shvatajui ga veoma iroko, istraivai tokom poslednje dve decenije XX veka su ga videli kao generisanje, razvoj i implementaciju novih ideja ili ponaanja [52].

Zahra [52] define korporativno preduzetnitvo kao formalne ili neformalne aktivnosti usmerene na kreiranje novog biznisa u uspostavljenim kompanijama kroz procese inovacije u oblasti proizvoda, procesa ili trita. Ove


aktivnosti se mogu odvijati na nivou korporacije ili dela korporacije, na funkcionalnom ili projektnom nivou, sa jedinstvenim ciljem unapreenja konkurentske pozicije i finansijskih performansi cele firme.

Guth i Ginsberg smatraju da se koroprativno preduzetnitvo manifestuje kao dva osnovna fenomena:

1. uspostavljanje novog biznis poduhvata pod okriljem postojee organizacije i

2. transformisanje kljune ideje na kojoj se zasniva biznis u postojeoj organizaciji.

Jednu od novijih definicija razvili su Covin i Miles [61]. Po njoj, korporativno preduzetnitvo ukljuuje:

1. ulazak postojee organizacije u novi biznis, 2. borbu individue, ili individua, za nove korporativne ideje u okviru

korporativnog konteksta, 3. preduzetniku filozofiju utkanu u izgled i funkcionisanje cele

organizacije.

Sharma and Chrisman [62] definu korporativno preduzetnitvo preko tri tipa fenomena koji se deavaju unutar korporacije:

Raanje novog biznisa unutar postojee organizacije, koju oni oznaavaju kao korporativni poduhvat.

Transformacija postojee organizacije kroz obnovu ili preoblikovanje kljunih ideja na kojima je graena, koju su oni nazvali strategijska obnova i

Inovacija. Slino ovome, na bazi trenutnog stanja istraivanja u ovoj oblasti Kuratko

definie korporativno preduzetnitvo kao proces u kome pojedinac (ili grupa pojedinaca) kreira novu organizaciju, ili podstie obnovu, tj. inovacije unutar postojee organizacije [52]. Ovakva definicija podrazumeva sledee osnovne elemente procesa:

strategijska obnova uvoenje organizacione obnove koja ukljuuje glavne strategijske i/ili strukturne promene,

inovacija uvoenje neega novog na trite i korporativni poduhvat korporativni preduzetniki napor koji vodi

stvaranju nove biznis organizacije unutar korporativne organizacije.

Slinosti i razlike izmeu preduzetnitva i korporativnog preduzetnitva

U literaturi posveenoj preduzetnitvu postoji prilino izraena konfuzija u pogledu slinosti i razlika izmeu osnovnog vida preduzetnitva koje podrazumeva osnivanje novog biznisa (start-up preduzetnitva) i preduzetnitva u postojeim (ve uspostavljenim) organizacijama.

Preduzetnitvo 60

U cilju otklanjanja te konfuzje Kuratko i Morris [46] definiu sledee slinosti izmeu ovih vrsta preduzetnitva:

Obe ukljuuju prepoznavanje prilike. Obe zahtevaju jedinstven biznis koncept koji ima formu proizvoda,

procesa ili usluge. Obe pokree borba pojedinca koji radi u timu da bi realizovao ideju. Obe zahtevaju sposobnost preduzetnika da ostvari balans vizije,

menaderskih sposobnosti, strasti, pragmatizma, proaktivnosti i strpljenja.

Obe baziraju na konceptima koji su najranjiviji u ranoj razvojnoj fazi i koji zahtevaju adaptaciju tokom vremena.

Oba iziskuju otvoren prozor prilike za kapitalizaciju koncepta. Oba se zasnivaju na stvaranju vrednosti za kupce. Oba podrazumevaju rizik i zahtevaju odgovarajui menadment

rizikom. Oba zahtevaju da preduzetnik razvije kreativne strategije za

korienje resursa. Oba zahtevaju strategiju etve rezultata poduhvata. Takoe, oni definiu i osnovne razlike: U start-up preduzetnitvu rizik preuzima preduzetnik, a u

korporativnom preduzetnitvu kompanija (taj rizik nije rizik vezan za karijeru).

U start-up preduzetnitvu preduzetnik kao pojedinac je vlasnik koncepta i biznisa, dok je u korporativnom preduzetnitvu kompanija vlasnik koncepta i intelektualnih prava sa preduzetnikom koji nema nikakvo, ili ima malo, uee u vlasnitvu nad poduhvatom.

U start-up preduzetnitvu nagrada za individualnog preduzetnika je teorijski neograniena, dok je u korporativnom ograniena i ima karakter zarade zaposlenog.

U start-up preduzetnitvu strategijski promaaj najee direktno rezultira kao neuspeh, dok korporativno preduzetnitvo obezbeuje vie fleksibilnosti u odnosu prema grekama u menadmentu.

U start-up preduzetnitvu preduzetnik je veoma osetljiv na spoljanje utiicaje, dok je korporativno preduzetnitvo u organizaciji izolovanije u odnosu na spoljanja dejstva.

Unapreenje preduzetnike klime u organizaciji Unapreenje internog preduzetnitva je snaan imperativ koji pred

korporacije u novom veku postavljaju: 1. brz rast broja novih sofisticiranih konkurenata, 2. oseaj nepoverenja u tradicionelne metode korporativnog

menadmenta i


3. odlazak najboljih ljudi iz korporacija u cilju pokretanja sopstvenih preduzetnikih poduhvata.

U cilju stvaranja klime povoljne za razvoj internog preduzetnitva korporacije treba da obezebede slobodu i podrku preduzetnicima potrebnu za razvoj ideja unutar organizacije. To je u tradicionalnim korporativnim uslovima esto veliki problem jer top menaderi ne veruju da se preduzetnike ideje mogu generisati i razvijati u korporativnom okruenju. Pored toga, oni doivljavaju kao posebno veliki problem implementaciju politike koja ohrabruje slobodu i aktivnosti koje se ne uklapaju u strogu organizacionu strukturu.

Tabela 7. Izvori prepreka korporativnom preduzetnitvu i njihovo reavanje

Tradicionalna menadment praksa Negativan uticaj Preporuene mere

Insistiranje na standardnim procedurama u cilju predupreenja greaka

Blokiranje inovativnih reenja

Uvoditi utemeljena pravila za svaku situaciju

Upravljanje resursima sa ciljem povraaja investiranog kapitala

Gubitak konkurentskog vostva, mala penetracija trita

Fokusirati napore na kritine aspekte (kao to je udeo na tritu)

Kontrola na osnovu plana

Ignorisanje potrebe za promenom pretpostavki

Promeniti plan u skladu sa novim saznanjima

Dugoroni planovi Neodrivi ciljevi i veliki trokovi eventualnih promaaja

Predvideti cilj a zatim definisati meuciljeve i vriti preispitivanje posle svakog od njih

Funkcionalno upravljanje

Neuspean preduzetnik i/ili neuspean poduhvat

Podravati sa menaderskim i multidisciplinarnim vetinama

Izbegavanje poteza koji su skopani sa rizikom baznog biznisa

Izgubljene prilike Preduzimati male korake nakon prikupljanja snage

Zatita baznog biznisa po svaku cenu

Prekid poduhvata kada on postane pretnja osnovnom biznisu

Pratiti osnovni tok poduhvata preuzimajui podnoljivi rizik

Procena novih koraka na bazi prethodnog iskustva

Pogrene odluke o konkurenciji i tritu

Koristiti strategiju uenja i testirati pretpostavke

Uniformno nagraivanje Smanjena motivacija i Usklaivati rizik i nagraivanje, uvoditi

Preduzetnitvo 62

efikasnost specijalne nagrade

Promovisanje kompatibilnih individua Gubitak inovatora

Prihvatiti one koji ljuljaju amac

Da bi se stvorila klima koja pomae inovativnim ljudima unutar organizacije da potpuno iskau svoj puni inovativni potencijal potrebno je potovati sledee preporuke [52]:

1. postavljati eksplicitne ciljeve, 2. kreirati sistem povratne sprege, 3. isticati individualnu odgovornost i 4. obezbediti nagraivanje prema rezultatima.

Na putu unapreenja internog preduzetnitva neophodno je na prvom koraku suoiti se sa unutranjim preprekama. Prepreke preduzetnitvu unutar korporacija obino proistiu od tradicionalnih menadment tehnika koje se primenjuju u razvoju novih poduhvata. Njihov uticaj moe biti destruktivan do te mere da se unutar organizacije gui svaka pojava preduzetnikog ponaanja.

Pregled ovih tehnika, njihovog negativnog uticaja (u sluaju rigidne primene) i preporuenih mera dat je u tabeli 7.

Razumevanje ovih prepreka koje potiu od primene tradicionalnih menaderskih tehnika od krunskog je znaaja za podrku korporativnom preduzetnitvu. Njihovo eliminisanje je poetni korak napora da se obezbede uslovi za motivisanje preduzetnikog ponaanja.

Sledei korak podrazumeva usvajanje principa uspenih inovativnih kompanija. To podrazumeva potovanje sledeih faktora:

Atmosfera i vizija: inovativne kompanije imaju jasno definisanu viziju i prepoznatljivu podrku inovativnoj atmosferi.

Trina orijentacija: inovativne kompanije vezuju svoju viziju za realne uslove trita.

Male i ravne organizacije (organizacije sa malim brojem hijerarhijskih nivoa): veina inovativnih kompanija zadravaju ravnu organizaciju i mali projektni tim.

Viestruki pristup: inovativni menaderi ohrabruju paralelni razvoj nekoliko projekata.

Interaktivno uenje: u okviru inovativnog okruenja uenje i neposredno preispitivanje ideja se odvija izvan tradicionalnih funkcionalnih linija u organizaciji.

Korienje grupe ljudi koji rade van tradicionalnih linija auroriteta i van uobiajenih pravila (skunk work): svaka visoko inovativna organizacija koristi ovakve grupe sa visokim oseajem grupnog identiteta i lojalnosti pripadnika, kojima se eliminie birokratija i omoguavaju brzi preokreti ka postizanju cilja.


Klasifikacija organizacija prema stepenu internog preduzetnitva Herbert i Brazeal su izvrili klasifikaciju organizacija prema stepenu

zastupljenosti preduzetnike kulture [63, 64]. Za te potrebe formirali su skalu preduzetnike arhitekture koja pokriva sledee nivoe:

1. Organizacije izloene preduzetnikim izazovima: ove organizacije ne prihvataju normalno nove metode ili proizvode, odnosno usluge. One imaju strukturu koja nije otvorena za nove ideje i preuzimanje rizika.

2. Povremeno inovativne organizacije: ove organizacije, iako nemaju preduzetnike tendencije kao deo unutranje kulture, kada se suoe sa sluajnim otkriem prilike za radikalnu inovaciju one je prihvataju i predano rade na njenoj eksploataciji.

3. Preduzetniki orijentisane organizacije: kod ovih organizacija preduzetnitvo je deo kulture. One nisu orijentisane na radikalne inovacije, ve preferiraju lukrativnim rezultatima kroz uspenu eksploataciju brojnih inkrementalnih inovacija, koje zahtevaju manja inicijalna ulaganja i manju interakciju izmeu organizacionih jedinica.

4. Preduzetnike organizacije: preduzetniki duh je integralni deo njihove kulture. Celokupna organizacija je posveena stvaranju uslova za kreaciju i implementaciju inovativnih procesa, proizvoda ili tehnologija. Pri tome ovaj tip organizacija je ozbiljno usredsreen kako na radikalne, tako i inkrementalne inovacije.

Slika 7. Matrica preduzetnike arhitekture organizacija [64]

Preduzetnikiorijentisaneorganizacije

Preduzetnikeorganizacije

Povremenoinovativne

organizacije

Inovativne promene

Inkrementalne Radikalne

Pred

uzet

nka

kul

tura

Nis

kaV

isok

a

Organizacije izloenePreduzetnikim

izazovima

Preduzetnitvo 64

Prethodno prikazana preduzetnika arhitektura moe se ilustrovati odgovarajuom matricom koja prethodne vrste organizacija razvrstava u funkciji preduzetnike zasnovanosti njihove kulture i orijentisanosti prema inovacijama (slika 7).

Socijalno preduzetnitvo

Socijalno preduzetnitvo je nastalo kao rezultat primene baznih preduzetnikih principa, razvijenih i poznatih u sferi ekonomije, na reavanje socijalnih problema. Smatra se da je ovo proirenje granica preduzetnitva na socijalnu sferu nastalo relativno lako, jer se preduzetnike osobine i preduzetniko ponaanje mogu manifestovati na bilo kome mestu i sa razliitim svrhama. U tom smislu socijalno preduzetnitvo je najlake shvatiti kao rezulat poduhvata preduzetnika sa socijalnom misijom misijom usmerenom na reavanje socijalnih problema [53].

Socijalno preduzetnitvo danas dobija veliku panju u literaturi posveenoj socijalnoj brizi i socijalnom blagostanju. Meutim, sa porastom panje i svesti o njegovom znaaju raste i problem nepostojanja konsenzusa oko toga ta u stvari socijalno preduzetnitvo znai [53,54]. Tako se danas tvrdi da je socijalno preduzetnitvo jedna od odomaenih fraza oko koje vlada najvee nerazumevanje [55] i da, izgleda, svako ima svoju sopstvenu definiciju onoga to ona znai. Smatra se da tome doprinose kompleksnost pojma, kao i injenica da se radi o relativno novom podruju istraivanja na kome nije bilo vremena da se ostvari potrebni konsenzus [56].

U cilju smanjenja postojeih nerazumevanja treba istai da iako se radi o novom konceptu i o novoj terminologiji u sutini socijalno preduzetnitvo i nije neto novo. Uvek je bilo socijalnih preduzetnika, samo ih tada nismo tako zvali [53], jer su oni prethodili teoriji. Tako, na primer, inicijative da se iskoriste preduzetniki kapaciteti u cilju reavanja socijalnih problema nisu ni u kom sluaju nita novo [57]. Takvih poduhvata je mnogo posebno onih koji se odnose na probleme siromanih i marginalizovanih socijalnih grupacija, kojima je unapreivan ivot hiljada ljudi u svetu.

Generalno posmatrano, u praksi su poznati mnogi vidovi poduhvata sa socijalnom svrhom koji u sutini predstavljaju socijalno preduzetnitvo. Pri tome, osim istih neekonomskih obeleja, kakva recimo imaju neprofitne organizacije, socijalni poduhvati mogu imati i obeleja meavine biznisa i socijalne svrhe, ili istog biznis poduhvata sa socijalnom svrhom, to unosi konfuziju u pogledu korienja pojma socijalnog preduzetnitva.

Na osnovu postojeih shvatanja razliitih oblika socijalnog preduzetnitva Dees [54] je ponudio svoju u sutini bihejvioristiki baziranu definiciju, koja ima kompozitnu formu. Prema njoj socijalno preduzetnitvo ukljuuje:

usvajanje misije stvaranja i podravanja socijalnih vrednosti,


prepoznavanje mogunosti i nepopustljivo istrajavanje na njenom korienju u cilju ostvarivnja usvojene misije,

angaovanost na kontinualnom procesu inovacije, prilagoavanja i uenja,

hrabro delovanje, bez obzira na ogranienja trenutno raspoloivih resursa i

iskazivanje povienog oseaja odgovornosti prema socijalnim korisnicima i rezultatima koji se ostvaruju.

Ovo je definicija idealizovanog socijalnog preduzetnitva, odnosno preduzetnika koji je realizuje. Realni socijalni lideri pokazuju pomenute karakteristike na razliit nain i u razliitom stepenu. Prirodno, oni koji iskazuju veu inovativnost u ovom sektoru i koji ostvaruju znaajnija socijalna unapreenja prepoznaju se kao vei socijalni preduzetnici.

Osnovne diskusije u literaturi u ovoj oblasti danas se u sutini i dalje vode oko toga gde je mesto na kome se odvija socijalno preduzetnitvo: da li je socijalno preduzetnitvo primarno domen neprofitnih organizacija, koje primenjuju preduzetnike vetine, ili je to domen profitnih poduhvata iji se profit stavlja u slubu socijalnog napretka, ili se pak tie razlivanja odgovornosti preko javnog, privatnog i neprofitnog sektora. Doprinos razjanjenju ovih dilema bie dat u narednom tekstu kroz razmatranje postojeih pristupa konceptu socijalnog preduzetnitva.

Socijalno preduzetnitvo kao neprofitni poduhvati Danas, uglavnom, postoji saglasnost oko toga da se socijalno

preduzetnitvo ne moe nekritiki izjednaavati sa neprofitnim poduhvatima. S tim u vezi postavlja se pitanje kriterijuma koje neprofitni poduhvati treba da zadovolje da bi se kvalifikovali kao preduzetniki u socijalnoj sferi.

Tvrdi se da se socijalno preduzetnitvo razlikuje od tradicionalnih neprofitnih organizacija po svom preduzetnikom izgledu, relativnoj autonomiji od drave i svom fokusu na obezbeivanje inovativnih usluga koje idu u susret potrebama na koje javni i privatni sektor ne obraaju dovoljno panje [55].

The British Department of Trade and Industry (DTI) ukazuje na autonomiju u odnosu na dravu kao bitnu karakteristiku koja opisuje socijalno preduzetnitvo. Iznosi se da dok su neke organizovane socijalne inicijative nezavisne od samog poetka, veina se u stvari nalazi u tranziciji od neprofitnih organizacija jako zavisnih od drave, prema socijalnom preduzetnitvu, ostvarujui svoju nezavisnost kroz pojaavanje sopstvenih profitnih aktivnosti. DTI veruje da zrele socijalne organizacije imaju za cilj da 100% svog dohotka obezbede iz ekonomskih aktivnosti, a ne da se oslanjaju na grantove i donacije.

Socijalno preduzetnitvo kao primena biznis tehnika u neprofitnom sektoru

Preduzetnitvo 66

Neki autori koriste termin socijalnog preduzetnitva za primenu preduzetnikih principa i vetina na neprofitni sektor sa ciljem unapreenja efikasnosti i odrivosti institucija za socijalnu brigu. Primeri takvog koncepta socijalnog preduzetnitva ukljuuju: neprofitne organizacije koje vode i svoje profitne biznise zbog podmirivanja dela trokova, ili investiranje u reavanje socijalnih problema, kao i neprofitne organizacije koje su usvojile menadment tehnike svojstvene biznisu sa ciljem boljeg korienja postojeih resursa. Drugim reima, socijalno preduzetnitvo vide jednostavno kao primenu biznis tehnika u neprofitnom sektoru, bez obzira da li te tehnike u svetu biznisa imaju karakter preduzetnitva.

Meutim, dominantno shvatanje teoretiara je da se ekonomsko preduzetnitvo znaajno razlikuje od biznis aktivnosti u optem sluaju. Dakle, svaki biznis ne predstavlja istovremeno i preduzetniki poduhvat. U skladu s tim i socijalno preduzetnitvo mora reprezentovati neto vie, nego to je to pozajmljivanje menadmenta iz sfere biznisa i njegova primena u neprofitnim organizacijama. One bi trebalo da pozajme najmanje neki od konceptualnih sadraja preduzetnitva u ekonomskom domenu, kao to su prepoznavanje prilike, implementacija ideja i stvaranje vrednosti. Primena biznis tehnika u neprofitnom kontekstu sama po sebi to svakako ne iskljuuje, ali ga i ne garantuje.

Socijalno preduzetnitvo kao poduhvat sa socijalnom svrhom Drugi autori smatraju da se socijalno preduzetnitvo odnosi na svaki

poduhvat kojim se generie profit, koji se zatim koristi (u ukupnom ili znaajnom iznosu) za ispunjavanje socijalne svrhe. Dakle, radi se o vienju socijalnog preduzetnitva kao biznisa voenog sa primarnim socijalnim ciljevima koji ostvareni viak reinvestira sa tom svrhom u biznis ili u zajednicu, nasuprot biznisu voenom sa ciljem maksimiranja profita za akcionare i vlasnike. Za socijalne preduzetnike socijalna misija ima primarno znaenje.

U ovoj koncepciji socijalnog preduzetnitva socijalni poduhvat je najpre preduzetniki biznis koji se od ekonomskog razlikuje po tome to se profit koristi za dobrobit drugih. Pri tome, za ovakvu koncepciju nema znaaja ko osniva i vodi biznis. To moe biti i neprofitna organizacija. Jedino je bitno da on ima preduzetniki karakter i da je usmeren na ostvarivanje javnog dobra. Ovaj pristup je koherentniji od prethodnog. On socijalno preduzetnitvo diferencira u odnosu na ekonomsko na bazi osnovne svrhe, dok vlasnitvo ne igra nikakvu ulogu. Takoe, treba primetiti da, iako nije bitan za razumevanje socijalnog preduzetnitva, maksimiranje profita nije tako znaajno kao u sluaju istog ekonomskog preduzetnitva. U praksi neki socijalni preduzetnici tee da ostvare to vei profit kako bi obezbedili vie resursa koje mogu iskoristiti za ispunjenje njihove filantropske svrhe, dok drugi prihvataju nii profit dajui prednost voenju biznisa sa maksimalnom socijalnom odgovornou. Drugirm reima, neki socijalni preduzetnici su vie fokusirani na korienje biznisa radi stvaranja vrednosti sa kojom mogu ostvarivati socijalnu korist, dok drugi ele ostvarivanje socijalne koristi kroz samo voenje biznisa.


Dominantan pristup razjanjenju prirode socijalnog preduzetnitva bazira na generalnom stavu da se ono ogleda u razvoju i implementaciji inicijativa koje imaju pozitivan socijalni rezultat. U skladu sa njim, esto autori socijalno preduzetnitvo vide kao hibridni model koji ukljuuje istovremeno i neprofitne i profitne aktivnosti, kao i meu-sektorsku saradnju [54,57]. Ovakva koncepcija dozvoljava da socijalno preduzetnitvo u praksi ima mnotvo inovativnih formi, kao to su inovativni neprofitni poduhvati, profitni poduhvati sa socijalnom svrhom (npr. banke za razvoj zajednice) i hibridne organizacije koje meaju profitne i neprofitne aktivnosti. Dakle, socijalno preduzetnitvo deli sve karakteristike preduzetnitva uopte, ali se manifestuje u ostvarivanju socijalnih, a ne ekonomskih ciljeva.

Pristup baziran na svrsi u sutini prua priliku za bihejvioristiku koherentnu konceptualizaciju preduzetnitva uopte, kao i socijalnog preduzetnitva. Meutim, u praksi se pojam socijalnog preduzetnitva koristi veoma iroko i bez preciznosti. Tako, na primer, mnogi autori ovaj termin koriste za pokrivanje veoma razliitih aktivnosti, kao to su:

dobrotvorno delovanje kroz obuku ljudi vetinama potrebnim za obavljanje odreenih poslova, a ne kroz novane priloge, robu ili hranu,

obezbeivanje finansijske podrke siromanim ljudima da osnuju svoj biznis,

svaka vrsta inovacije i preuzimanja rizika unutar neprofitnih organizacija.

Kada se rastegne tako mnogo da izgubi svaku slinost sa ekonomskim kontekstom, socijalno preduzetnitvo, u stvari, rizikuje da izgubi svoje preduzetniko znaenje. To znaenje u principu podrazumeva osnovu svakog preduzetnitva i ogleda se u kreiranju vrednosti na bazi prepoznate prilike za poduhvat. Kod ekonomskog poduhvata kreirana vrednost se valorizuje na tritu roba i usluga i za preduzetnika rezultira kao finansijska dobit. Socijalno preduzetnitvo, pak, kreira socijalnu vrednost na bazi korienja profita za te svrhe i, veoma esto, na bazi sopstvenog ekonomskog poduhvata.

Vrednost ostvarenu u ekonomskom preduzetnitvu lako je odrediti. U tu svrhu se mogu koristiti brojni indikatori, kao to su profit, veliina kompanije, vrednost deonica, sposobnost pribavljanja resursa i sl. Nasuprot tome, veoma je teko izmeriti vrednost socijalne koristi, kao to su unapreenje socijalnih uslova, javna dobra i tete i koristi za socijalno ugroene grupacije.

Tipovi socijalnog preduzetnitva U literaturi su prisutni pokuaji da se izvri klasifikacija raznovrsnih vidova

ispoljavanja socijalnog preduzetnitva. Tako je Fowler ponudio sistematizaciju sa tri osnovna tipa socijalnog preduzetnitva [53]:

1. Prvi tip preduzetnitva u socijalnoj sferi on je identifikovao kao integrisano socijalno preduzetnitvo. Pod njim se podrazumevaju ekonomske aktivnosti koje su dizajnirane primarno radi ostvarivanja

Preduzetnitvo 68

pozitivnih socijalnih rezultata, gde se ekonomski i socijalni efekti meusobno pojaavaju. Kao primer mogu posluiti banke namenjene razvoju zajednice.

2. Drugu formu socijalnog preduzetnitva oznaio je kao reinterpretacija, u kojoj se postojei neprofitni kapaciteti koriste na nain koji obezbeuje samo podmirivanje trokova organizacije, ili rast i diversifikaciju izvora finansiranja organizacije.

3. Trea forma socijalnog preduzetnitva po Fowler-u je tzv. komplementarno socijalno preduzetnitvo. Ono se odnosi na neprofitne organizacije koje organizuju dodatne profitne sektore iji se profit koristi za potporu osnovne neprofitne, odnosno socijalne misije. Ovakve organizacije koje predstavljaju kombinaciju neprofitnog i profitnog delovanja G. Dees naziva hibridnim [54]. Tipian primer ovakvog preduzetnitva danas u svetu su organizacije za prihvat i smetaj beskunika, koje se bave i biznisom u cilju obuke i zapoljavanja tienika.

Ova podela uglavnom pokriva osnovne vidove socijalnog preduzetnitva. Meutim, njome se svakako ne iscrpljuje raznovrsnost vidova stvaranja socijalnih vrednosti koji se opravdano, a ponekada i neopravdano, svrstavaju u socijalno preduzetnitvo. Tako se, recimo, eko-preduzetnitvo danas moe smatrati aspektom socijalnog preduzetnitva u kome se doprinosom u sferi odrivosti i reavanja problema zatite ivotne sredine postiu ogromne koristi za zajednicu. Pored eko-preduzetnitva, kao vid socijalnog preduzetnitva danas se izdvaja i preduzetnitvo u javnoj sferi, koje se javlja unutar javnih organizacija i institucija.


ZNAAJ PREDUZETNITVA

Interesovanje za preduzetnitvo nikada nije bilo tako veliko, kao to je to poetkom novog milenijuma. Tvrdi se da mi danas ivimo u eri preduzetnitva [65], a najnovija istraivanja pokazuju opta oekivanja da e preduzetnitvo nesumnjivo biti trend tokom XXI veka.

Prema procenama etvrtog GEM (Global Entrepreneurship Monitor) izvetaja podranog od strane dve vodee akademske institucije u oblasti preduzetnitva London Business School i Babson College, vie od 460 miliona ljudi na zemljinoj kugli bilo je angaovano oko preduzetnikih aktivnosti u 2002. godini [66]. Ovaj dramatian i neoekivan zakljuak je ekstrapoliran na osnovu obimnog istraivanja na nivou 37 obuhvaenih zemalja u kojima se nalazi vie od dve petine svetske populacije i koje stvaraju 92% svetskog bruto proizvoda. Ovih 37 zamalja imaju 286 miliona aktivnih u preduzetnitvu. Ostale dve petine svetske populacije verovatno sadre ostatak od 174 miliona preduzetniki aktivnih stanovnika od ukupno procenjenog broja od 460 miliona. Sliku preduzetnitva kao globalnog fenomena upotpunjavaju i noviji GEM izvetaji. Tako, rezultati estog godinjeg GEM izvetaja (izvetaj za 2004. god.) pokazuju da 73 miliona ljudi irom sveta ili aktivno pokuavaju da postanu preduzetnici (nascent entrepreneurs), ili su vlasnici ili upravljaju sasvim novim preduzetnikim firmama [67].

Razvojem preduzetntva ostvaruju se znaajne i raznovrsne koristi, kako na ekonomskom, tako i na socijalnom planu. Preduzetnitvo nije samo pokretaka snaga stvaranja novih radnih mesta, unapreenja konkurentnosti i ekonomskog rasta. Ono takoe doprinosi linom usavravanju i samoispunjenju, kao ostvarivanju socijalnih ciljeva. Dakle, tajna preduzetnike revolucije lei u znaaju preduzetnitva koji se, u skladu sa njegovom prirodom, moe razmatrati na nivoima od linog, preko lokalnog, nacionalnog, pa sve do globalnog. On se generalno moe iskazati s aspekta doprinosa u tri osnovne oblasti:

1. ekonomija, 2. personalni potencijal i 3. socijalni interesi.

Pri tome, kljuni aspekt svakakao je ekonomskog karaktera i moe se sagledavati pre svega kroz doprinos ekonomskom rastu, otvaranju novih radnih mesta i poveanju konkurencije. Ekonomski doprinos preduzetnitva predstavlja predmet analize u okviru koncepta koji se danas oznaava kao preduzetnika ekonomija [68], a o emu e kasnije biti vie rei.

Preduzetnitvo 70

Odluka o izboru preduzetnitva kao karijere obino nije motivisana samo profitom, odnosno novcem. Motivacija proistie i iz niza drugih specifinih intencija i ciljeva psiholoke i socijalne prirode, kao to je elja za sigurnou, samopotvrivanjem, nezavisnou, veim oseajem kontrole nad svojim ivotom i budunou, slobodom ispoljavanja kreativnosti i promenama, odreenim socijalnim statusom itd.

Istraivanja pokazuju da je meu preduzetnicima stepen zadovoljstva svojim poslom vii u odnosu na zaposlene. Prema dobijenim podacima 33% meu samozaposlenima bez onih koje su zaposlili preduzetnici, odnosno 45% samozaposlenih sa zaposlenima iskazuju svoje zadovoljstvo radnim uslovima, nasuprot samo 27% zaposlenih [69]. Sedam od deset studenata danas u SAD iskazuje elju da zaponu sopstveni biznis. Preduzetnitvo je pokreta linog unapreenja sa aspekta preduzetnikih performansi u irem smislu koje obuhvataju i personalne karakteristike i nain ponaanja i niz znanja i vetina. To se pozitivno manifestuje i izvan ekonomskog domena, na irem socijalnom, pa i politikom i kulturnom planu.

Razvoj preduzetnitva danas rezultira osvajanjem novih podruja (socijalno preduzetnitvo, preduzetnika kultura, preduzetnitvo velikih multinacionalnih korporacija, odnosno korporativno preduzetnitvo i eko-preduzetnitvo) ima veoma veliku ulogu u oblikovanju dananjeg procesa globalizacije, pa se moe govoriti o globalnom preduzetnitvu.

Preduzetnika ekonomija

Prve tri etvrtine dvadesetog veka moe se opisati kao period akumulacije, tokom koga su velika preduzea bila dominantna poslovna organizaciona forma. To je bila era hijerarhijskih industrijskih firmi koje su rasle progresivno eksploatiui ekonomiju obima i irine u oblastima kao to su proizvodnja, marketing i R&D. Za identifikovanje kapitala i rada kao kljunih faktora ekonomskog rasta u takvoj proizvodnji velikog obima Robert Solow 1956. godine dobija Nobelovu nagradu.

U svetu u kome dominiraju eksportne gigantske firme, i globalna trita i globalni proizvodi u fokusu interesa nalaze se globalni ekonomski akteri. Male firme sa aspekta globalne ekonomije nosile su niz nedostataka vezanih za fiksne trokove izuavanja stranih okruenja, komuniciranja na velikim daljinama i pregovaranja sa nacionalnim vladama.

Ekonomisti SAD i Zapadne Evrope u svojim radovima tvrdili su da: Mali biznis je generalno manje efikasan u odnosu na veliki. Mali biznis ima mali nivo kompenzacije u zapoljavanju. Mali biznis je marginalno ukljuen u inovativne aktivnosti. Relativni znaaj malog biznisa opada tokom vremena. Vremenom je meu ekonomistima postajalo vidljivo da kapital i rad, kao

tradicionalni faktori proizvodnje, nisu dovoljni da objasne ekonomski rast i da


znanje postaje vitalni faktor u endogenom rastu modela. Znanje se tipino iskazivalo u smislu R&D, ljudski kapital i patentirane invencije. Mnogi istraivai su predviali da e pojavljivanje znanja kao znaajne determinante rasta i konkurentnosti na globalnom tritu dovesti do daljeg smanjenja znaajnosti malih firmi.

Podaci pokazuju da je u zapadnim zemljama broj samozaposlenih opadao sve do sedamdeset godina XX veka. Tada se ovaj trend zaustavlja i menja karakter. Broj vlasnika firmi u okviru OECD zemalja u periodu od 1972. do 1998. godine raste od 29 miliona na 45 miliona. Mnoge od velikih i starih firmi gube utakmicu sa svojim malim, novim i vie preduzetnikim duplikatima, tj. imitatorima. Ta pojava koja se deava u svim modernim ekonomijama krajem sedmadesetih i pojaava osamdesetih godina oznaena je kao prelazak sa upravljane na preduzetniku ekonomiju [70]. U meuvremenu, informacione i komunikacione tehnologije (ITC) obezbeuju raanje novih trita, kao to su personalni komjuteri, softveri i ICT bazirani servisi koji su napravili revoluciju u proizvodnim procesima mnogih industrija i doveli do rasta sektora usluga.

Da bi objasnili vidljivu pojavu oivljavanje malih preduzea teoretiari su razvijali odgovarajue teorijske modele. Tako se u literaturi koristi 6 hipoteza koje se tiu uloge malih firmi:

1. Tehnoloke promene smanjuju znaaj ekonomije obima u proizvodnji. 2. Porast globalizacije, a s tim u vezi i konkurencije od strane velikog

broja inostranih konkurenata, uinile su trite nestabilnijim. 3. Promena sastava radne snage u pogledu veeg uea ena i

imigarnata u SAD i ostale zapadne zemlje, kao i poveanog uea mladih i starih radnika lake se prelivala u manje i fleksibilnije, nego u velike kompanije.

4. Umnoavanje zahteva potroaa koji odstupaju u odnosu standardizovanu i masovnu ponudu u pravcu roba i koja su personalizovana, omoguilo je malim proizvoaima da opsluuju odreene trine nie.

5. Deregulacija i privatizacija u ekonomiji omoguili su ulazak novih i malih firmi na trita koja su bila zatiena i nepristupana.

6. Narasli znaaj inovacija u ekonomijama sa visokim nadnicama redukovao je relativni znaaj proizvodnje velikog obima i umesto toga doveo do forsiranja preduzetnikih aktivnosti.

Iza tih revolucionarnih promena stoje preduzetnici. Oni otvaraju kompanije koje kreiraju nove tehnologije i koriste nove tehnologije da redukuju trokove i unaprede kvalitet svake industrije. Nova ekonomija bila je preduzetnika ekonomija. Gurui visokih tehnologija tvrde sa pravom da je Internet promenio sve. I stvarno, komjuteri i Internet predstavljaju mamuze velikih u proizvodnji, trgovini, finansijama, medicini, naunim istraivanjima i jo dugom nizu ljudskih delatnosti.

Veoma visoki stepen nesigurnosti u dananjoj ekonomiji koja se brzo kree otvara prozore prilika za preduzetnike. Tehnologije i trita esto dobijaju neoekivane obrte na koje uspostavljene kompanije ne mogu da se prilagode.

Preduzetnitvo 72

Visok nivo nesigurnosti takoe je veliki problem za sve one koji su bili ubeeni da se moe planirati ekonomska budunost. Velike tehnoloke strategije koje su bile popularne pre samo deset godina postale su prevaziene i nevane u sudaru sa brzo promenljivim i neoekivanim tritem. U isto vreme bum devedesetih godina osvetlio je ulogu preduzetnika u obaranju nesigurnosti zahvaljujui razliitim konkurentskim strategijama.

Mlade i brzo rastue, tzv. gazela kompanije, kao to su CISKO, AMAZON, SUN, QUALCOMM, YAHOO, bile su pioniri koji stoje iza mnogih novih proizvoda i industrija. Tako se iznivelisao takmiarski teren izmeu novih preduzetnikih firmi i velikih postojeih firmi koje su smatrale da je prednost trajno na njihovoj strani.

Od uvoenja svog personalnog komjutera 1982. godine IBM je, tako se inilo, zauzeo trajnu dominaciju na PC tritu. Meutim, poziciju IBM pomraila je nova COMPAQ kompanija, osnovana tek 1982. godine od starne tri menadera iz industrije kompjutera. Inovacije na njihovim kompjuterima omoguile su im da zarade 111 milona dolara u prvoj godini prodaje, to je predstavljalo biznis rekord u SAD. Tako je COMPAQ 1993. godine premaio IBM u pogledu prodaje personalnih komjutera, a 1995. godine postao dominantan na svetskom tritu.

Ovakva vrsta smelog (ak i drskog) izazova i rapidni rast hranjen obilnim kapitalom za ulaganje u rizik postaje zatitni znak nove preduzetnike ekonomije. Uspene prie, kakva je COMPAQova dovela je preduzetnike u iu interesovasnja i na prve strane svih vanijih magazina i pokrenule hiljade Amerikanaca da zapoinju svoj biznis i brojne istraivae da istrauju ekonomski znaaj preduzetnitva.

Model ekonomskog znaaja preduzetnitva Istraivaki rad na ovoj temi dramatino se intenzivirao u poslednjoj

deceniji XX veka. Pri tome, postala je jasna promena fokusa na preduzetnitvo kao na glavni izvor ekonomskog razvoja. U razmatranjima tokom polovine devedesetih godina u SAD dolo se do zakljuka da samo firme mlae od godinu dana predstavljaju izvor novih radnih mesta. U kompanijama starijim od jedne godine dolazi do smanjenja broja radnih mesta. Naime, porast zaposlenosti u starijim firmama, koji nastaje kao posledica ekspanzije, manji je od gubitaka radnih mesta koji nastaje zbog smanjenja i gaenja firmi.

Na bazi takvog prilaza, sumirajui glavne kauzalne mehanizme koji utiu na nacionalni ekonomski rast razvijen je GEM model, prikazan na slici 8 [71]. Centralni argument ovog modela je taj da nacionalni ekonomski rast predstavlja funkciju dva paralelna toka meuzavisnih aktivnosti: a) aktivnosti u domenu velikih postojeih firmi (tzv. primarne ekonomije) i b) aktivnosti u domenu preduzetnike ekonomije. Pri definisanju modela polo se od osnovne pretpostavke da se ekonomski procesi odvijaju u relativno stabilnim politikim, socijalnim i istorijskim okolnostima. U modelu to je skup karakteristika koje su stabilne ili se sporo menjaju.


U modelu uticaja velikih firmi pretpostavlja se da je generalni nacionalni okvir uslova adekvatno razvijen, zatim da e se njihova internacionalna konkurentska pozicija unapreivati, te da e ovakve firme biti u stanju da obezbede napredak u sektoru mikro, malih i srednjih firmi na nivo nacionalne ekonomije. Dobro odvijanje ovakvih procesa mogue je samo u stabilnim uslovima sa aspekta trita i tehnologija.

Slika 8. GEM konsolidovani model rasta nacionalne ekonomije [71]

Socijalni, kulturnii politiki aspekt

Okvir generalnihnacionalnih uslovaOtvorenost (spoljanja trgovina)Vlada (stepen uticaja, uloga)Finansijsko trite (efikasnost)Tehnologija, R&D (nivo,intenzitet)Infrastruktura (fizika)Menadment (vetine)Trite rada (fleksibilnost)Institucije

Okvir preduzetnikihuslovaFinansijski usloviDravna politikaDravni programiObrazovanje i treningR&D transferZakonska infrastrukturaOtvorenost tritaPristup fizikoj infrastrukturiKulturne i socijalne norme

Velike postojeefirme

(primarna ekonomija)

Mikro, male i srednje firme

(sekundarna ekonomija)

Preduzetnike prilike

Preduzetniki kapaciteti

Rast nacionalneekonomije

Nove preduzetnike

firme

Kao to se vidi, drugaiji je set nacionalnih karaktristika koje se odnose na

socijalni, kulturni i politki kontekst relevantan za pojavljivanje preduzetnike ekonomije. Pored toga, u modelu su izdvojena dva specifina aspekta preduzetnikog sektora pojava prilika i kapacitet ljudi da pozicioniraju nove firme.

Ova dva procesa primarne i sekundarne ekonomije u modelu se smatraju komplementarnim. Svakako, velike firme mogu obezbediti prilike za nove biznis inicijative. Nove i rastue firme esto su dobavljai vodeih nacionalnih firmi, i ukoliko one obezbeuju da se trokovi odravaju na niem nivou, a kvalitet na visokom, one postaju konkurentska prednost velikih etabliranih firmi na globalnom tritu. U slinom maniru, neke od ovih biznis inicijativa su esto finansijski sponzorisane, u celini ili delimino, od strane postojeih velikih firmi. Ostaje, meutim, pitanje koje se tie doprinosa korporativnog preduzetnitva

Preduzetnitvo 74

koje ovakvim modelom nije obuhvaeno, a koje bi se moda moglo ukljuiti u optu sliku doprinosa preduzetnitva ekonomiji.

Postavlja se pitanje kako preduzetnitvo doprinosi ekonomskom rastu. Sutinu tog uticaja, u stvari, predstavljaju pet osnovnih poluga, koje se mogu definisati kao [72]:

1. radikalne inovacije, 2. rastue male nie u okviru velikih industrija, 3. generisanje konkurencije, 4. prihvatanje uloge gvinejskih prasia i 5. pretvaranje invencija u inovacije.

Radikalne inovacije

Kako je ve pomenuto, svaka industrija ima iskustvo povremenih zaokreta uzrokovanih novim tehnologijama, novim biznis modelima i drugim inovacijama. Razvoj just-in-time metoda proizvodnje i eksplozija Internet servisa predstavljaju primere ovakvih promena, koje predstavljaju radikalne inovacije. Radikalne inovacije su po pravilu neoekivane i jako remete postojee proizvoae i trine relacije.

Ekonomska istraivanja pokazuju da su preduzetnike firme upravo izvor najradikalnijih inovacija u ekonomiji. Dobro je poznat primer pionirskog poduhvata u oblasti personalnih raunara koji je nainio APPLE. Taj poduhvat nije uinio nijedan vodei ameriki proizvoa komjutera, niti neka od svetskih velikih firmi. Znatno kasnije, sa radikalnom inovacijom trgovine preko interneta pojavila se firma AMAZON.

Nasuprot ovim primerima, ve uspostavljene velike kompanije predstavljaju glavni izvor inkrementalnih inovacija, koje unapreuju efikasnost tehnologije i proizvodnje na mnogo mirniji nain. INTEL-ov uspeh u unapreenju brzine i drugih performansi mikroprocesora tokom tri decenije predstavlja dobar primer ovakvih inovacija. Ovakve inovacije se ostvaruju kao ciljani rezultati R&D aktivnosti podranih zamanim budetima koje obezbeuju velike kompanije.

Karakteristino je da velike firme uglavnom previde radikalnije inovacije koje koristi sektor preduzetnike ekonomije. Industrija komjuterskih tvrdih diskova razvijala je diskove razliitih standarda (14, 8, 5.25, 3.5, 2.5 i 1.8 ina). Tokom tog perioda industrija je bila veoma dinamina sa preko sto firmi koje su otvorene i zatvorene. Svaki novi standard za disk drajv bivao je previen od strane dominantne firme u toj industriji i uvoen od strane novih firmi. To svakako nije rezulat loeg menadmenta postojeih firmi. Velika nova trita obino ne nastaju izvan velikih postojeih trita. Umesto toga, ona obino nastaju kao male nie i trude se da ostanu neprimeena. Takoe, koroprativni menaderi su trenirani da ostaju blizu postojeih potroaa i ispunjavaju njihove potrebe, a ne da tragaju za tritima koja jo ne postoje. I konano, menaderi u stabilnim uspostavljenim kompanijama preferiraju njima familijarnim


investicijama sa efektima koji izgledaju predvidljivi. Nove trine nie obeavaju manji i neizvesniji povraaj investicija.

Male rastue nie u okviru velikih industrija

Neke od najveih firmi novih tehnologija danas, kao to je Microsoft, startovale su u trinim niama sa specijalizovanim proizvodima. Trine nie Chris Edwards [72] metaforino opisuje kao linije rasedanja koje se vremenom mogu iriti i prouzrokovati zemljotres. Naalost, niko ne zna koja linija rasedanja e prerasti u zemljotres. S obzirom na to, nezavisni preduzetnici imaju najvie ansi da pobede velike firme ukoliko uspeju da iskoriste prednosti trinih nia. Kada male preduzetnike firme jednom startuju i posluju u okviru trinih nia, njihova fleksibilnost i adaptabilnost daje im prednost nad velikim konkurentima.

Bill Gates je zapoeo svoju karijeru sredinom sedamdesetih godina prolog veka piui softver za beznaajan kuni komjuter poznat pod imenom MITS Altair. To svakako nije ni izbliza liilo na put prema apsolutnom vrhu komjuterske industrije. Bila je to samo trina nia softvera u trinoj nii kunih komjutera u vreme apsolutnog primata industrije mini i mainframe kompjutera. Vodee kompanije su prirodno previdele ovakvu niu, koju je zapoeo eksploatisati autsajder kakav je bio B. Gates, ve godinama prvi na listi najbogatijih ljudi na svetu.

Generisanje konkurencije

Svuda tamo gde na postojeim tritima postojee firme ne zadovoljavaju na kvalitetan nain potrebe potroaa (nekvalitetni proizvodi i usluge, visoke cene, nepotovanje rokova isporuke i sl.) otvara se prozor mogunosti za preduzetnike da ostvare profit. Formiranje novih preduzetnikih firmi predstavlja u takvim sluajevima fundamentalnu korektivnu ili disciplinujuu meru nad starijim firmama kod kojih se stvorio oseaj sigurnosti na tritu [73] i otupio oseaj za promene i konkurenciju.

Kao ilustrativan primer moe posluiti primer trita za telekomunikacije u SAD. Od ezdesetih godina prolog veka trajao je pola veka monopol nad longdistance telefonskim komunikacijama uvene firme AT&T u uslovima regulisane strukture ove organizacije. Cene su bile visoke, a uvoenje inovacija veoma sporo. U tim uslovima firma MCI vodila je borbu da ue u takmienje na ovom tritu. Njihov konani uspeh uslovio je pad cena na bazi uvoenja tehnologije optikih kabala, na koju se AT&T sporo prilagoavao. Kako je izgledao poetak preduzetnike prie? Kasnih ezdesetih godina prolog veka prodavac radio aparata John Goeken dolazi na ideju da se mikrotalasna tehnologija moe koristiti kao alternativa za AT&T business-to-business long distance veze. Da bi prodro na AT&T trite potrebno je bilo dobiti odobrenje

Preduzetnitvo 76

Federal Communications Commission (FCC), to je podrazumevalo finansijsku i ekspertsku podrku.

Uspeo je da ubedi William McGowan-a samoproizvedenog milionera da podri njegovu ideju i MCI poinje deceniju dugu borbu da ue na eljeno trite. FCC je dozvolio ovoj firmi 1969. godine delimian ulazak. McGowan je nastavio sa pritiskom, pa je ak vodio i jedan antitrust sluaj protiv AT&T tokom 1974. godine. Za konaan uspeh MCI je imao ono to je svim preduzetnicima sa velikim idejama potrebno dovoljno dugorono orijentisanih investitora spremnih da preuzmu rizik.

U posledice borbe koju je MCI vodio za deregulaciju telekomunikacija u SAD moe se ubrojati i eksplozija Interneta. Hiljade preduzetnika je bukvalno skoilo na nove mogunosti smanjenja neefikasnosti u svim industrijama koje su stvorene Internet tehnologijama.

Prihvatanje uloge gvinejskih prasia

Za opisivanje jedne od uloge preduzetnitva u ekonomskom rastu koristi se metaforino poreenje sa gvinejskim prasiima. Gvinejski prasii su veoma pogodna vrsta poludivljih sisara pogodnih za gajenje u ruralnim predelima, jer to zahteva mali kapital, primitivnu opremu, mali prostor i rad, a kao rezultat se dobija jeftino i veoma kvalitetno meso. Pored toga, gvinejski prasii su irom sveta poznati po tome to se koriste kao pogodne laboratorijske ivotinje za sprovoenje naunih eksperimenata, posebno u razvoju farmaceutskih sredstava. Ovaj aspekt njihove uloge je i osnova za metaforu.

Velika neizvesnost je dominantna karakteristika savremene tehnoloke ekonomije. Nijedan ekonomista, ukljuujui najbrilijantnije umove, nije ekspert za predvianje buduih ekonomskih dogaaja. ta u takvim uslovima ini jedinstvenom ulogu preduzetnika? To je svakakao njihovo delovanje uprkos neizvesnosti i riziku. Moda bi se uveni reklamni slogan NIKE koropracije JUST DO IT, koji se odnosi na sportsku opremu ovog globalnog svetskog proizvoaa, ili jo bolji, kakav je JUST TRY IT, mogao primeniti na ispravnu logiku preduzetnikog odnosa prema neizvesnosti. Naime, izleda da nema vie mnogo vremena za analizu inovativnih ideja. Potrebno je preuzimati rizik eksperimenta. U farmaceutskoj industriji rizik neuspelog eksperimenta sa novom idejom, odnosno proizvodom, prevaljuje se na gvinejsko prase, a u ekonomiji nose ga voljno preduzetnici, kojima dominantno vlada duh nade, optimizma i ubeenosti u uspeh. Tako se danas i eksperti u oblasti rizika kakvi su vlasnici kapitala za ulaganje, oslanjaju na intuiciju, a ne na tako detaljnu analizu, pre donoenja odluke o tome u koji start-up investirati.

Dakle, sve vie se uvreuje kao ispravno stanovite da jedini put da se utvrdi da li e se nova ideja pokazati kao ispravna, jeste preuzimanje rizika da se to proba. U tom smislu moe biti ilustrativan primer biotehnoloke firme Celera Genomics iz Marzlend-a. Njen osniva dr Craig Venter oamutio je svet najavom da e privatno realizovati veliki cilj sekvenciranja ljudskog genoma. On je tvrdio da e to uiniti sa deset puta niim trokovima i pet godina pre u


odnosu na budetski podrani projekat pod nazivom Human Genome, koji se realizovao.

Veina vodeih naunika je tvrdila da je takav poduhvat osuen na propast, ili e dati pogrene rezultate ukoliko bude uopte realizovan. Meutim, juna, 2000. godina Celera je zavrila sekvenciranje ljudskog genoma i udruila snage sa javno finansiranim projektom koji je bio blizu zavretka. Ovaj sluaj je razbio postojei skepticizam i danas veina naunika misli da privatna konkurencija moe biti veoma korisna za dravne projekte.

Federal Express (Fed Ex) sa revolucionarnom idejom o isporuci poiljke u toku jednog dana, osnovan je 1973. godine i prvi dan poslovanja zavrava isporukom samo 186 paketa. Relativno dugo vremena kompanija se borila da stane na svoje noge, nosei se sa tekim problemima izbegavanja bankrota, kanjenja kredita, nalaenja sveih fondova, dravne regulacije i sigurnosti korisnika. Tek 1976. godine Fed Ex je konano ostvario profit, a osamdesetih godina postao kompanija vredna milijardu dolara.

Ovakvi, kao i niz drugih primera, koji se mogu nai u preduzetnikoj praksi, pokazuju opravdanost danas prihvaenog shvatanja da preduzetnika ekonmija u stvari predstavlja sistem koji sam ui (learning machine). Rizik tog uenja, poput gvinejskih prasia, nose preduzetnici.

Pretvaranje invencija u inovacije Uobiajeno je shvatanje da su se tokom istorije nauni progres i

pronalasci automatski iskazivali kroz vii ivotni standard. Ovakvo razumevanje ekonomske istorije moe se tretirati kao science push teorija ekonomskog rasta. Iako ovakvo gledanje ima odreeni stepen istine treba imati u vidu da je to delovanje samo jedne strane makaza [74]. Druga strana makaza su zahtevi trita demand pull trita.

Ulogu povezivanja izmeu strane invencija (koja gura rast ekonomije) i strana zahteva trita (koja vue rast ekonomije) imaju preduzetnici. Oni spajaju nove proizvode i usluge sa potrebama potroaa kroz proces probanja i pravljenja greaka (trial-and-error process). Ova uloga moe biti vanija za ekonomski rast od inicijalnog generisanja invencija. Takoe, to moe biti tee, jer se preduzetnici esto sueljavaju sa ogranienjima, rovovskim monopolima i drugim barijerama pri uvoenju novih proizvoda i procesa.

Postoje i mnogi primeri koji govore o tome da invencije nisu dovoljan uslov za ekonomski napredak. To se moe uoiti i na nivou drutava u kojima je mnotvo invencija zakrljalo, jer nije bilo uslova da ih preduzetnici prevedu u inovacije koje su dostupne obinom graaninu. To se odnosi i na stare civilizacije, kakva je bila drevna kineska za koju se vezuje duga lista pronalazaka (papir, barut, kompas, itd.), islamska od 750. do 1100. godine, ali i na moderna drutva sa socijalistikim drutvenim sistemima.

Preduzetnitvo 78

1. Rezime Prilika (mogunost)Problem koji treba reiti ili potreba za proizvodom/uslugom koju treba zadovoljiti

Opis poslaKako predloeni biznis reava problem ili zadovoljava potrebu

Konkurentska prednostOpis biznis modela

Ciljno triteMenadment timKratak rezime finjansijskih projekcijaOpis potreba biznisaIznos kapitala, za ta e se koristiti, da li je plan namenjen potencijalnim investitorima

Izlazna strategija za investitore (ukoliko je plan namenjen investitorima)

2. BiznisPrilika (mogunost)Problem koji treba reiti ili potreba za proizvodom/uslugom koju treba zadovoljiti

Opis poslaKako predloeni biznis reava problem ili zadovoljava potrebuKratka istorija kompanije, ili njen begraundMisija i ciljevi kompanije

Konkurentska prednostOpis biznis modelaKako e biznis ostvavrivati odrivu konkurentsku prednost

Tekui status i potrebeOpis trenutne pozicije firmeOpis onoga to je potrebno za pokretanje biznisa napred

3. Menadment timMenadment timIskustvo menadment timaSposobnost menadment timaTehnike vetine

Upravni odborBroj lanovaSastav upravnog odbora

Odbor savetnikaBroj lanovaSastav Kako se koristi

Davaoci kljunih profesionalnih uslugaPravne firmeRaunovodstvene firmeBiznis konsultanti

4. Struktura kompanije, intelektualno vlasnitvo i vlasnitvoOrganizaciona strukturaOrganizaciona kartaOpis organizacione strukture

Pravna strukturaPravna forma organizacijeVlasnika struktura biznisa

Intelektualna svojinaPatenti, robne marke, zatita od umnoavanja

5. Analiza industrijeOpis industrijeTrendovi u industrijiVeliina industrijePrivlanost industrije (rastua, stara, u opadanju)Prifitni potencijal

Ciljno triteOpis ciljnog tritaKonkurentska pozicija unutar ciljnog tritaOpis konkurencije

6. Marketing planIzvodljivost proizvoda i strategijaStrategija proizvodaTestiranje konceptaTestiranje korisnosti

Strategija cenaKanali distribucijePromocija i reklamaMetod proizvodnje ili izvrenja uslugaRaspoloivost kvalifikovane radne snagePartnerski odnosiTip partnerskih odnosaSvrha partnerstva

Kontrola kvalitetaPodrka kupacaStrategija podrke kupacaObligacije u podrci kupaca

8. Finansijski planKapital potreban za naredne tri, ili narednih pet godinaIzvori i korienje fondova

Pregled finansijskih projekcijaObjanjenje kako su finansijske projekcije pripremljene

Obraun dohotkaProjekcija toka gotovineBilans uspehaOtplata dugova i izlazna strategija (ukoliko je biznis plan namenjen potencijalnim investitorima

9. Kritini faktori rizikaMenadmet rizikMarketing rizikOperativni rizikFinansijski rizikKrenje prava intelektualne svojineOstali rizici

10. DodatakDokumenti podrke

[11] Austrian School, www.wikipedia.com[23] Biography of Frank Hyneman Knight (1885-1972), The Concise Encyclopedia of Economics, http://www.econlib.org/library/Enc/Entrepreneurship.html[24] Parker S. C., The Economics of Self-Employment and Entrepreneurship, Cambridge University Press, Cambridge, 2004.

Documents

Vrste_Preduzetnistva