Y03 Izveštaj o radu - yucom.org.rs fileY03 Izveštaj o radu Izdavač Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM Kneza Miloša 4, 11103 Beograd Za izdavača Milan Antonijević

Y03 Izveštaj o radu

Y03 Izveštaj o raduIzdavač Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM Kneza Miloša 4, 11103 Beograd www.yucom.org.rs

Za izdavača Milan Antonijević Uređivački odbor: Milan Antonijević, Katarina Golubović, Natalija Šolić, Jovana Spremo,Momčilo Živadinović

Priredili: Ana Janković JovanovićDanilo Ćurčić Dragan Ristić Jovana Spremo Katarina Golubović Kristina Todorović Kristina Tubić Marko MilenkovićMilan Antonijević Milan FilipovićMilena VasićMomčilo Živadinović Nataša Lukić Natalija Šolić

Lektura Ljiljana Korica

Dizajn i prelom Benussi and The Fish

Štampa Dosije studio

Tiraž 300

ISBN 978-86-83209-62-0

Publikacija „YUCOM 2015 – izveštaj o radu“ nastala je u okviru projekata „Institucionalna podrška radu Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOM“ i „Doprinos poboljšanju položaja izbeglica i migranata – od pravne pomoći do procene uslova“ koje realizuje Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji i Ambasade Finske u Srbiji. Stavovi izneti u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove Ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji i Ambasade Finske u Srbiji. Za sve što smo postigli u 2015. godini posebnu zahvalnost dugujemo onima koji su svojim radom doprineli i omogućili realizovanje mnogobrojnih aktivnosti kao i volonterima iz velikog broja zemalja.

BW_EPS

BW_N_EPS

CMYK_EPS

CMYK_N_EPS

PMS_EPS

PMS_N_EPS

Y03 Izveštaj o radu

00 Uvodnik 6

01 Besplatna pravna pomoć 1001 Program besplatne pravne pomoći 12

02 Pravo na poslovnu sposobnost 14

03 Odabrani slučajevi zastupanja 21

02 Zaštita ljudskih prava u 2015. godini – aktuelna pitanja 2801 Sloboda okupljanja u Republici Srbiji u 2015. godini 30

02 Izbeglička kriza - Srbija kao tranzitna zemlja 37

03 Promocija, zaštita i unapređenje ljudskih prava u 2015. godini 4801 Najznačajniji projekti 5002 Nova izdanja 6803 Ostale aktivnosti, saradnja i doprinos 72

SADRŽAJ

00 Uvodnik

00 UvodnikYU

COM

2016

/

I

zveš

taj

o ra

du

/

Bro

j 03

/

0

1 2

3 4

5 6

7 8

9 1

0 11

12

13 1

4 15

16

17 1

8 19

20

21 2

2 23

24

25 2

6 27

Pisanje uvodnika za godišnji izveštaj o radu YUCOM-a, i istovremeno, uvodnika u tekst koji predstavlja pregled stanja ljudskih prava u godini iza nas, stavljam u kon-tekst situacije u medijima i emisija koje su tokom pret-hodnih godina nestale, a ostavile su trag na medijskoj sceni Srbije. Na taj način, umanjena je mogućnost no-vinara da bez pritisaka otvaraju pojedine teme, sužen je prostor za dijalog, a novinari koji su usmeravali prve političke i manje političke korake mnogih od nas, sklo-njeni su sa scene. Često se nismo slagali sa njima, ali smo diskutovali, polemisali, ispravljali svoje i tuđe sta-vove. Stoga, priliku da vam predstavimo naš rad u pro-teklih godinu dana možete shvatiti kao priliku da damo predloge za utisak godine u oblasti poštovanja ljudskih prava. Utisak umesto Utiska.

U oblasti ljudskih prava pravimo presek i izveštavamo o radu YUCOM-a, organizacije koja već osamnaest godina pruža besplatnu pravnu pomoć, kojoj se obratilo više od šest stotina građana, sa zahtevom da se reši problem sa kojim se suočavaju, a kršenje ljudskih prava prestane ili se spreči.

Diskriminacija, nasilje u porodici, nedavanje izdržava-nja, zločin iz mržnje, suđenje van svakog, pa i razumnog roka, samo su neke od tema koje smo pokrili, zastu-pali pred sudovima i drugim državnim organima, pred Ustavnim sudom i Evropskim sudom za ljudska prava.

I ove godine primetno je povećanje broja građana koji nam se obraćaju zbog kršenja ekonomskih i socijalnih prava, što govori da je višegodišnja ekonomska kriza dovela do pomeranja fokusa kršenja prava ka osetljivim kategorijama građana.

Posebnu pažnju posvetili smo migrantskoj krizi, koja je zasigurno obeležila prethodnu godinu i dovela nas pred nove izazove, promišljanja i predviđanja budućih potresa sa kojima se sve zemlje na migrantskoj ruti su-očavaju.

Sud i tužilaštvo, čiji rad pratimo kroz posmatranje su-đenja za korupciju, ratne zločine i druge teme iz obla-sti ljudskih prava, daju nam dovoljno podataka da ar-gumentujemo svoje stavove i uključimo se u reformu pravosuđa, podržavajući strukovna udruženja tužilaca, sudija i sudskih pomoćnika, advokata.

Pratili smo i direktne izbore za Državno veće tužilaštva i izbore za Visoki savet sudstva krajem 2015. godine. Su-dije i tužioci predstavljali su svoje programe, najavljivali inicijative i na kraju ubacivali listiće u biračke kutije u celoj Srbiji.

Od novih saziva Državnog veća tužilaštva i Visokog sa-veta sudstva očekujemo da se izbore za samostalnost i podstaknu pravosuđe na reformaciju, bez velikih po-tresa, otpora i uz svest da se jedino ličnim primerom i integritetom može izmeniti postojeće stanje. Zakoni su tu da pokažu put, a zadatak onih koji ih sprovode je da im daju život, da oboje stvarnost i praksu.

Analizirali smo nove institute u pravu, često polemisali sa kolegama tužiocima, sudijama, stručnjacima iz obla-sti prava. Pisali smo analize zakona, predloge izmena zakona, a analizirali smo i praksu. Posebno se izdvaja Zakon o javnom okupljanju kome smo posvetili vreme, analizirajući nacrte, praksu, zabrane skupova. Zastupali smo one protiv kojih su pokrenuti prekršajni postupci, a oni su najčešće iz nevladinih organizacija.

Advokati YUCOM-a zastupali su građane i u slučajevima oduzimanja i vraćanja poslovne sposobnosti, gde smo u sudovima stvarali presedane u pravnom sistemu koji ne gradi pravo na presedanima. Pred Evropskim sudom za ljudska prava dobili smo privremenu meru kojom se na-laže obustavljanje raseljavanja iz neformalnih naselja. Štitili smo ugrožene, ali i pomagali državnim organima, lokalnoj samoupravi, Gradu Beogradu da stvore sistem koji poštuje ljudska prava.

Usavršavali smo svoja znanja, ali obučavali i druge. Neke od bliskih saradnika YUCOM-a ispratili smo na master studije u inostranstvo ili pratili pisanje njihovih master radova u Srbiji. Slavili smo i doktorate, čime smo značajno ojačali naše kapacitete i mogućnosti da se no-simo sa sve većim brojem slučajeva i aktivnosti.

Pisanje uvodnika o 2015. godini bez pominjanja evrop-skih integracija nije moguće. Evropska unija nije nova nada za zemlju koja je izašla iz socijalizma, samouprav-ljanja, nemira i ratova. Mi je vidimo kao šansu za ceo re-gion da uđe u analizu svega što država radi za građane, stvaranje kapaciteta za poštovanje visokih standarda ljudskih prava i unapređenje svih segmenata života, od pravične nadoknade za rad, do ekologije i kvaliteta hrane. Čekamo otvaranje Poglavlja 23 i 24 u narednim mesecima, tako da ćemo ubuduće značajno vreme po-svećivati analizi rada i unapređenju pravosuđa, osnov-nih prava i borbe protiv korupcije.

Pitanje - kako približiti promene na putu ka EU koje se već dešavaju onima kojih se promene najviše tiču, gra-đanima, ostaje otvoreno. Odgovore dajemo u medijima, u direktnom kontaktu sa građanima, kao i u obraćanju Narodnoj skupštini i drugim institucijama.

Imali smo živi dijalog sa predstavnicima države, premi-jerom, Narodnom skupštinom, lokalnom samoupra-vom. Iznosili smo predloge, a u konkretnim slučajevima zamerali ili ukazivali na uočene nepravilnosti.

Nezavisne institucije, kao najbliže saveznike u borbi za prava građana, podržavamo, razmenjujemo iskustva i toj saradnji posvetili smo deo ovog izveštaja.

Socijalni mediji su nam bili u fokusu jer se na taj način obraćamo mladim ljudima. Nekada poruka stane u 140 karaktera, a nekada nam je potrebno mnogo više. Ljud-ska prava teško mogu stati u tako mali broj karaktera, ali je poruka jasna - potrebni su nam saveznici i mladi koji razumeju vrednost ljudskih prava. Kako su u prethodnom periodu učestali natpisi u medi-jima o nevladinim organizacijama kao stranim plaćeni-cima, pomalo i izdajnicima, što podseća na retoriku iz perioda devedesetih, možda vam čitanje ovog izveštaja

YUCOM 2016 / Izveštaj o radu / Broj 03 / UVODNIK

YUCO

M 20

16

/

Izv

ešta

j o

radu

/

B

roj

03

/

0 1

2 3

4 5

6 7

8 9

10

11 1

2 13

14

15 1

6 17

18

19 2

0 21

22

23 2

4 25

26

27

pomogne da razbijete stereotipe o nama i objektivno sagledate naš rad. Otvoreni smo za sve komentare i kri-tiku, ali i za pohvale, naravno, samo iskrene.

I na kraju, kako je YUCOM napunio osamnaest godina i uspešno prevazišao sve pritiske u prošlosti, ne možemo da se ne setimo onih koji su doprineli da budemo ono što smo danas. Pre svih, Biljana Kovačević - Vučo, koja je osnovala YUCOM i sve nas motivisala da štitimo ljud-ska prava. Dugačak je spisak pravnica i pravnika, advo-kata i advokatica, kao i vrhunskih stručnjaka iz drugih profesija, koji su prošli kroz YUCOM i ostavili, da upotre-bim taj kliše – neizbrisiv trag.

Milan Antonijević

01 Besplatna pravna pomoć

01 Besplatna pravna pomoć

YUCO

M 20

16

/

Izv

ešta

j o

radu

/

B

roj

03

/

0 1

2 3

4 5

6 7

8 9

10

11 1

2 13

14

15 1

6 17

18

19 2

0 21

22

23 2

4 25

26

27

YUCOM 2016 / Izveštaj o radu / Broj 03 / BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, i tokom 2015. godine nastavio je sa pružanjem besplatne prav-ne pomoći građanima kojima su ugrožena ljudska prava. Pravna pomoć pružena je u preko 600 sluča-jeva, najčešće u vidu pravnih saveta (55% slučajeva) i informacija (18,38% slučajeva). U oko 15% slučajeva pružena je pomoć prilikom sastavljanja podnesaka ili urgencija. U određenom broju slučajeva (9%) naš pravni tim uzeo je u zastupanje tražioce pravne pomoći pred domaćim organima - sudom, upravnim organima ili Ustavnim sudom, kao i Evropskim sudom za ljudska prava.

U odnosu na lica koja se javljaju za besplatnu pravnu pomoć, i dalje dominiraju osobe iz kategorije ,,šira jav-nost” (53%). Od osetljivih društvenih grupa koje su se javljale izdvajaju se osobe sa invaliditetom (10% slu-čajeva), tražioci socijalne zaštite (9%), Romi (9%), ali i LGBT osobe, nacionalne manjine, raseljena lica, lica lišena slobode, kao i branitelji ljudskih prava. Ove godi-ne se može uočiti i nova kategorija - migranti, odnosno tražioci azila u Srbiji. Neretko se događa da se pojedi-na lica javljaju u više društvenih kategorija, na primer, osobe sa invaliditetom ili Romi su često istovremeno i tražioci socijalne zaštite, što ukazuje na višestruku ugroženost ovih građana i neadekvatan sistemski od-govor na potrebe ovih društvenih grupa.

Tražioci pravne pomoći su prilično ravnomerno pode-ljeni po polu, a što se tiče starosnih grupa, najbrojniji su građani koji pripadaju starosnoj grupi od 45-65 godina.U odnosu na ugroženo ljudsko pravo, najviše osoba se žalilo na povređeno pravo na pravično suđenje i pra-vo na suđenje u razumnom roku (35%), pravo na rad

01 Program besplatne pravne pomoći

YUCOM 2016 / Izveštaj o radu / Broj 03 / Besplatna pravna pomoć

(20%), pravo na socijalnu zaštitu (18%), pravo na mirno uživanje imovine (10%), prava deteta (7%), ali i pravo na dobru upravu, pravo na privatnost i porodični život, pravo na zdravstvenu zaštitu i kršenje zabrane diskrimi-nacije (10%). Evidentno je da se pojedini sistemski pro-blemi ponavljaju iz godine u godinu. Zakon o zaštiti pra-va na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine, ima ambiciju da na ovom planu nešto promeni. Videćemo da li će do nekih promena zaista i doći u 2016. godini.

U fokusu pravne pomoći i dalje je, pre svega, radno pra-vo (25%). Slede krivično (23%) i porodično pravo (20%). Veliki broj slučajeva obuhvata oblast upravnog (17%) i obligacionog prava (11%), a ostali slučajevi su iz nasled-nog i stvarnog prava (4%).

Kada su specifični slučajevi pružanja pravne pomo-ći u pitanju, građani i građanke se najčešće obraćaju YUCOM-u zbog nasilja u porodici i nedavanja izdržava-nja, a slede slučajevi mobinga i zločina iz mržnje. Kao posebna vrsta, ove godine se pojavila i zaštita uzbunji-vača, u skladu za Zakonom o zaštiti uzbunjivača koji je u junu 2015. godine stupio na snagu. Činjenica da su dominantni slučajevi nedavanja izdržavanja i nasilja u porodici, ukazuje na posebno osetljiv položaj žena i dece u našem pravnom sistemu.

Srbija ni u toku 2015. godine nije uspela da usvoji Za-kon o besplatnoj pravnoj pomoći, uprkos činjenici da je pravo na pravnu pomoć zagarantovano Ustavom Sr-bije još 2006. godine i izuzetnoj potrebi da se pružanje pravne pomoći reguliše zakonom i omogući najosetlji-vijim grupama stanovništva. Iz tog razloga, mnogobroj-

ni građani javljaju se YUCOM-u u potrazi za savetom ili informacijom, jer u nedostatku finansijskih sredstava nemaju kome da se obrate u ostvarivanju svojih pra-va. YUCOM-ov pravni tim je i ovim tražiocima pravne pomoći često izlazio u susret, ali je ovo jedna vrsta ad hoc rešenja u očekivanju odgovarajućeg zakona kojim bi država preuzela socijalnu funkciju u odnosu na gra-đane i omogućila pravnu pomoć i onim najsiromašnijim i najugroženijim građanima i građankama.

YUCOM-ov pravni tim trenutno čini osmoro pravnika: tri advokatice i petoro diplomiranih pravnika. Trudili smo se da odgovorimo na sve zahteve za besplatnu pravnu pomoć i na sva pitanja koja su nam građani postavljali, kako elektronskom poštom, tako i telefonom, ali i na sve ostale načine na koje su nas kontaktirali (facebook, twitter i sl.). Ukoliko Vi ili neko koga poznajete ima pro-blem i smatra da su mu ugrožena ljudska prava, može da se javi na naš telefon 0 700 400 700 radnim danima od 11 do 16 časova, ili na e-mail [email protected] i da razgovara sa nekim od naših pravnika. Pravni tim će, po potrebi, zatražiti dokumentaciju na uvid i posle konsultacije dobićete odgovor ili traženu informaciju.

/ 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7


02 Pravo na poslovnu sposobnost

Položaj osoba sa invaliditetom„Poslovna sposobnost je više od donošenja odluka. Ona ljudskom biću daje smisao. Naši životni izbori su deo onoga što jesmo. Nekoliko ljudskih prava je ustanovljeno u cilju zaštite pojedinaca od neprimerenog mešanja u životne izbore, kao što su na primer sloboda veroispovesti, misli i savesti, pravo na stupanje u brak i zasnivanje porodice i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Bez poslovne sposobnosti, mnoga, ako ne i sva ova prava, postaju besmislena. Kakva je svrha imati pravo na brak ili porodicu ako neko drugi, odnosno vaš staratelj jedini može da donosi pravno valjane odluke u toj oblasti.”

— Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, 2012. godine

Poslovna sposobnost predstavlja pravo osoba da sa-mostalno donose odluke o sopstvenom životu i na taj način budu aktivni i ravnopravni članovi društva i učesnici u pravnom sistemu. Poslovna sposobnost je ključni preduslov za ostvarivanje svih prava i ima veliki značaj za svakog od nas. Konkretno, ona podrazumeva mogućnost samostalnog odlučivanja o školovanju, za-poslenju, zdravstvenom tretmanu, mestu gde će osoba živeti i s kim će živeti, bračnom statusu i rađanju dece. Takođe, poslovna sposobnost daje pravo na posedova-nje i raspolaganje imovinom, pravo glasa i učlanjenja u određenu stranku, pravo na volontiranje i sl.


Dakle, potpuno poslovno sposobna osoba samostal-no – sopstvenim izjavama volje, preuzima određena prava i obaveze, odnosno stupa u različite pravne odnose. S druge strane, lica kojima je poslovna spo-sobnost ograničena ili oduzeta, ne mogu donositi od-luke samostalno, u celosti ili delimično, u zavisnosti od toga da li im je poslovna sposobnost delimično ili potpuno oduzeta. Njima se dodeljuje staratelj koji umesto njih odlučuje o životnim pitanjima. Prema Po-rodičnom zakonu RS, dužnosti staratelja obuhvataju: staranje o štićeniku, staranje o ličnosti, zastupanje šti-ćenika, pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika, upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika. Zakon polazi od pretpostavke da staratelj odluke donosi ima-jući u vidu najbolje interese štićenika, što u praksi naj-češće nije slučaj. U praksi, staratelj često nema uvid u svakodnevni život štićenika, tako da se dužnost izvrša-va samo formalno, podnošenjem periodičnih izveštaja rutinske prirode, bez individualizacije u skladu sa situ-acijom određenog korisnika. Ovakav pristup suprotan je Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom1, koja u članu 12 predviđa obavezu država ugovornica da obezbede potrebnu podršku u ostvarivanju poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom, a uz puno pošto-vanje prava, volje i prioriteta odnosne osobe. Podrška u odlučivanju podrazumeva poštovanje stvarne želje i volje osoba, umesto njihovog pretpostavljenog najbo-ljeg interesa.

Prema važećim propisima Republike Srbije, kao i ve-ćine drugih zemalja, poslovna sposobnost se stiče punoletstvom2, uz određene, zakonom predviđene izuzetke. Naime, u skladu sa Porodičnim zakonom RS, punoletna osoba može biti lišena poslovne sposob-nosti, u zakonom predviđenoj proceduri, ukoliko zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju nije sposob-na za normalno rasuđivanje, te zbog toga nije u stanju da se sama stara o zaštiti svojih prava i interesa (pot-puno lišavanje) ili ukoliko, iz istih razloga, neposredno ugrožava sopstvena ili tuđa prava i interese (delimično lišavanje poslovne sposobnosti).3 Potpunim lišavanjem poslovne sposobnosti punoletne osobe se izjednačava-ju sa mlađim maloletnicima (lica do 14 godina), a de-limičnim lišavanjem, sa starijim maloletnicima (lica od 14 do 18 godina).

Ustav Republike Srbije u članu 37 propisuje da svaka osoba punoletstvom stiče sposobnost samostalnog od-lučivanja o pravima i obavezama. S druge strane, odred-ba člana 20 Ustava RS propisuje da ljudska i manjinska prava mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava.4 Međutim, Ustav RS ne pro-pisuje mogućnost za ograničenje poslovne sposobnosti, te se s pravom otvara pitanje o osnovu lišavanja poslov-ne sposobnosti punoletnih osoba u Srbiji i izmene važe-ćih zakona koji regulišu ovu oblast.

S obzirom na podizanje svesti o neravnopravnom polo-žaju osoba lišenih poslovne sposobnosti, postepeno je dolazilo do reforme postojećih zakonskih mehanizama kojima je ova oblast uređena čemu su znatno doprineli napori i aktivnosti udruženja građana, posebno udru-ženja osoba sa invaliditetom, vršeći pritisak na zakono-davce da reformišu već zastareli sistem u kojem su lici-ma oduzimana prava isključivo na osnovu invaliditeta. Primera radi, u organizaciji Inicijative za prava osoba sa invaliditetom MDRI-S i Poverenice za zaštitu ravnoprav-nosti, tokom 2015. godine održano je nekoliko treninga za sudije osnovnih i viših sudova iz gradova širom Sr-bije. Advokati Komiteta pravnika za ljudska prava bili su pozvani da učestvuju i iznesu konkretne sugestije i zaključke do kojih su došli kroz zastupanja u ovim slu-čajevima. Tema treninga bila je „Poslovna sposobnost kao preduslov ravnopravnosti pred zakonom za oso-be sa invaliditetom”, a osnovni cilj razmena iskustava između sudija koji postupaju u procesima vezanim za poslovnu sposobnost; podizanje svesti o međunarod-nim standardima u ovoj oblasti, koji su obavezujući za našu zemlju, i osnaživanje sudija za primenu ovih stan-darda i međunarodnih dokumenata koji su usklađeni sa potrebama osoba sa invaliditetom. Na treninzima je ponovo ukazano na negativnu, zastarelu praksu institu-cija uključenih u procedure koje se odnose na poslovnu sposobnost, a kroz konkretne primere istaknut je zna-čaj prakse Evropskog suda za ljudska prava.

Položaj osoba sa invaliditetom u Srbiji uređen je broj-nim zakonskim i podzakonskim aktima. Pre svega, Za-

1. Zakon o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, „Službeni glasnik RS” – Međuna-rodni ugovori, br. 42/2009 od 29.5.2009.

2. Ustav Republike Srbije, „Službeni glasnik RS” br. 98/2006, član 37, stav 2.

3. Porodični zakon RS, „Službeni glasnik RS” br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015

4. Ustav RS, „Službeni glasnik RS” br. 98/2006

/ 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7


konom o sprečavanju diskriminacije osoba sa invalidi-tetom,5 kao i Zakonom o zabrani diskriminacije.6 Većina drugih zakona takođe sadrži bar jednu odredbu koja se odnosi na neko pravo osoba sa invaliditetom.

Pored nacionalnog zakonodavstva, položaj osoba sa invaliditetom uređen je međunarodnim konvencija-ma koje je Srbija ratifikovala čime su one postale deo unutrašnjeg prava i kao takve se mogu neposredno pri-menjivati. Najznačajniji međunarodni dokument u ovoj oblasti je Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom, koju je Srbija, kao jedna od prvih potpisnica, ratifiko-vala u maju 2009. godine. Ratifikacijom ove Konvencije, Srbija se obavezala da će obezbediti i puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invali-ditetom, kao i da će preduzeti sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavne, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji pred-stavljaju diskriminaciju osoba sa invaliditetom.

Srbija je takođe ratifikovala Evropsku konvenciju za za-štitu ljudskih prava i osnovnih sloboda; Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima; Međunarodni pakt o ekonomskim i socijalnim pravima; Konvenciju o pravima deteta; Konvenciju UN protiv mučenja i drugih okrutnih, nehumanih i ponižavajućih postupaka i kazni. Treba pomenuti i Svetski akcioni program za osobe sa invaliditetom7, usvojen od strane Generalne skupštine UN 1982. godine, kao i Standardna pravila o izjednača-vanju mogućnosti za osobe sa invaliditetom, koja su ta-kođe usvojena od strane Generalne skupštine UN 1993. godine.

Od regionalnih, evropskih dokumenata, naročito je zna-čajna revidirana Evropska socijalna povelja, koja osoba-ma sa invaliditetom garantuje pravo na samostalnost, socijalnu integraciju i uključenost u zajednicu.Međutim, i danas je veliki broj osoba sa invaliditetom lišen poslovne sposobnosti. Uprkos određenim refor-mama zakonodavnog okvira, praksa u ovoj oblasti je rigidna i prevaziđena. Usled toga, ova lica su često u neravnopravnom položaju prilikom uživanja svojih pra-va. Kasniji napori da se greške isprave veoma retko re-zultiraju uspehom. Naime, Porodični zakon RS propisuje i mogućnost da poslovna sposobnost bude vraćena, a

to je moguće ukoliko prestanu razlozi zbog kojih je lice bilo potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti. Prema podacima kojima raspolažu udruženja osoba sa invaliditetom i nevladine organizacije koje se bave ovom temom, broj postupaka koji se završe pozitivnom odlukom je zanemarljiv i svodi se na jedan do dva slu-čaja godišnje. Naime, ovo i nije iznenađujući podatak, imajući u vidu da su ova lica lišena poslovne sposobno-sti uglavnom zbog određene vrste invaliditeta, te je ne-moguće da dođe do „prestanka razloga.” Ova norma je zastarela i neodrživa i potrebno ju je izmeniti u pravcu pružanja adekvatne podrške i pomoći ovim licima, ume-sto da ona budu lišavana poslovne sposobnosti.

Skorašnjim izmenama Zakona o vanparničnom postup-ku (maj 2014. godine) ustanovljena je i obaveza revizije odluka u roku koji ne može biti duži od tri godine od dana donošenja. Ova izmena svakako predstavlja pozi-tivan pomak u domaćem zakonodavstvu, imajući u vidu da ranije nije postojala obaveza preispitivanja odluka koje su dovele do lišavanja poslovne sposobnosti. Za sada, ne postoje zvanični podaci o tome koliko je ovih postupaka pokrenuto, niti koliko ih je okončano pozi-tivnom odlukom. Međutim, kako se u postupku revizije traže isti uslovi kao i kod vraćanja poslovne sposobno-sti, ne može se očekivati značajan rezultat.

Postupak za lišavanje poslovne sposobnosti najčešće se pokreće od strane Centara za socijalni rad, kojima se lica obrate sa zahtevima za socijalnu pomoć. Pored toga, neretko se događa da ovaj postupak bude iniciran i od strane članova porodice odnosne osobe, iz pogreš-nog uverenja da će na taj način biti u mogućnosti da ostvare određenu novčanu ili neku drugu vrstu pomoći.

Na inicijativu ovlašćenog predlagača, postupak se vodi pred sudom po službenoj dužnosti. Važno je napome-nuti da je sam inicijalni akt – predlog za lišavanje po-slovne sposobnosti najčešće manjkav, jer ne sadrži uslove koje Porodični zakon propisuje kao obavezne, već se pukim navođenjem da osoba ima određenu vr-stu invaliditeta zahteva njeno lišavanje poslovne spo-sobnosti. U dokumentu ispod predstavljen je tipičan predlog, koji je, nažalost, i kao takav, prihvatljiv za sud te se po njemu i postupa.

5. „Službeni glasnik RS” br. 33/06 6. „Službeni glasnik RS” br. 22/09 7. Rezolucija Generalne skupštine UN br. 37/52 od 3.12.1982. godine


/ 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7


Ono što je takođe sporno u ovim postupcima je činje-nica da se po pokretanju postupka licu dodeljuje sta-ratelj, koji je najčešće zaposlen u nekom od Centara za socijalni rad. Ovo dovodi do apsurdne situacije – da se na strani predlagača u postupku javlja Centar za socijalni rad, a na strani protivnika predlagača neko od zaposlenih u centru. Dvostruka uloga u kojoj se po-javljuje organ starateljstva nedvosmisleno ukazuje na neadekvatno zastupanje lica protiv kojih se postupak vodi. Staratelji skoro nikad ne osporavaju navode iz predloga, nemaju kontakt sa odnosnim licem niti ras-polažu informacijama o njegovim životnim aktivnosti-ma i potrebama, ne podnose primedbe na nalaze ve-štaka i uglavnom imaju samo formalnu i pasivnu ulogu u ovim postupcima.

Problem je i u tome što sud često i ne sasluša osobu protiv koje se postupak vodi, pravdajući to mišljenjem veštaka da se „radi o bolesti koja je teška i sa ozbilj-nim posledicama, te ne treba očekivati da se ista bilo kakvim terapijskim metodama može poboljšati ili izle-čiti... Zbog toga ispitanik nije sposoban da bez štetnih posledica po svoje zdravlje bude saslušan od strane suda, niti se tako dobijeni podaci mogu uvažiti kao validni za sud.”8 Treba ukazati na stav koji je zauzeo Evropski sud za ljudska prava u pogledu saslušanja osobe pred sudom: „Obrazloženje sudske odluke se može posmatrati i kao elemenat prava da se bude sa-slušan. Iz obrazloženja sudske odluke treba da se vidi da li je sud sa potrebnom pažnjom saslušao argumente stranaka i razmotrio izvedene dokaze. U slučaju da se sud ne odredi jasno u odnosu na dokazni predlog stran-ke ostaje nejasno da li je reč o previdu ili o stavu da bi predlog trebalo odbiti.”9

Ovu proceduru karakteriše i obavezno veštačenje – pre-gled lica o čijoj se poslovnoj sposobnosti odlučuje, od strane najmanje dva veštaka odgovarajuće specijalnos-ti, koji bi trebalo da se obavi u prisustvu sudije. Među-tim, neretko se dešava da do pregleda uopšte ne dođe, već da se nalaz i mišljenje donesu samo na osnovu me-dicinske dokumentacije, koja može da datira i nekoliko godina unazad. Zanemarujući činjenicu da je sudski veštak saradnik suda, koji svojim stručnim nalazom i mišljenjem pomaže sudu da se utvrdi istina tako što

materiju veštačenja prezentira nepristrasno, stručno, na jasan i razumljiv način, veštaci često olako konstatu-ju da se „novom psihološkom i psihijatrijskom procenom predlagača ne bi dobili relevantno drugačiji rezultati procene njegove ličnosti...”10

Međutim, čak i kada se obavlja pregled osobe, sudija obično nije prisutan. Osim toga, nalazi i mišljenja vešta-ka u praksi su rutinski urađeni, slični i opet zasnovani na stanovištu da je invaliditet sam po sebi dovoljan da se licu oduzme, odnosno ne vrati poslovna sposobnost. Analize ovih nalaza i mišljenja pokazuju da se ne razli-kuju mnogo od postupka do postupka, da nisu individu-alizovani u skladu sa stanjem određenog lica već sadrže navode generalnog karaktera.

Uz objašnjenje da je licu dijagnostikovan neki oblik in-validiteta, veštaci retko u toku postupka odgovaraju na pitanje da li postoji drugi, kumulativno zahtevan uslov za lišavanje poslovne sposobnosti - da li predlagač, od-nosno protivnik predlagača svojim postupcima nepo-sredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica, odnosno da li je u stanju da se sam stara o sebi i o svojim pravima i interesima.

Veštaci izlaze iz okvira medicinske struke i ulaze u re-šavanje pravnih pitanja. Treba napomenuti da je ovo protivno i članu 259 Zakona o parničnom postupku, koji propisuje da će sud „da izvede dokaz veštačenjem ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice po-trebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.”

Takođe, u nalazima i mišljenjima veštaka često se navo-di da „predlagač nije u potpunosti sposoban za normal-no rasuđivanje i nije u stanju da se u potpunosti sam brine o svojim pravima i interesima, te je u povišenom riziku da svojim postupcima ugrozi svoja prava i intere-se ili prava i interese drugih lica...”

S druge strane, sudovi u potpunosti prihvataju ovakve nalaze i ne analiziraju dalje postojanje ili nepostojanje zakonom propisanih uslova za lišavanje poslovne spo-sobnosti, ignorišući potpuno činjenicu da se na ovaj način, olako donesenim rešenjem, odlučuje o životnim pitanjima određenog lica.

8. Slučaj iz prakse YUCOM-a, revizi-ja razloga za oduzimanje poslovne sposobnosti B.T, 2015. godina

9. ESLjP, Hiro Balani protiv Špa-nije, 9. decembar 1994. godine, § 28

10. Slučaj iz prakse YUCOM-a, postu-pak za vraćanje poslovne sposob-nosti Z.N, 2015. godina


Suprotno Porodičnom zakonu RS, koji u članu 147 propisuje kao uslov za delimično lišavanje poslovne sposobnosti okolnost da „lice svojim postupcima nepo-sredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i in-terese drugih” sud svoju odluku zasniva na obrazloženju veštaka da je lice „u povišenom riziku da određeno lice svojim postupcima ugrozi svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica”.11

U postupcima koje YUCOM vodi u ovoj oblasti, insistira se na uvažavanju prakse Evropskog suda za ljudska pra-va. Kroz niz odluka, ovaj sud je ukazao na nedostatke u praksi brojnih zemalja, uključujući i Srbiju, a koji se odnose na opisane nepravilnosti: isključenje lica koje vodi postupak/protiv koga se postupak vodi sa roči-šta, čime mu se onemogućava ulaganje prigovora na nalaz i mišljenje veštaka; neefikasnost zastupanja od strane radnika centara za socijalni rad; isključenje lica iz postupka samom konstatacijom da njegovo prisu-stvo ne bi bilo „svrsishodno”, bez adekvatnog dodatnog obrazloženja itd. Takođe, ovaj sud je ponovio da „ako se ograničavanje fundamentalnih prava odnosi na druš-tvene grupe koje su trpele diskriminaciju u prošlosti, kao što su to osobe sa mentalnim invaliditetom, onda je polje slobodne procene države znatno uže i moraju postojati jaki razlozi za ograničavanja”.12

Jedna od mogućih posledica lišavanja poslovne spo-sobnosti je i smeštanje u određenu instituciju socijal-ne zaštite – dom za decu, dom za stare i penzionere, dom za odrasla trajno nesposobna lica, ustanove za domski smeštaj dece i omladine sa smetnjama u men-talnom razvoju. Ni ovo rešenje nije u skladu sa duhom Konvencije, koja u članu 19 priznaje pravo na život u zajednici:

Države strane ugovornice ove Konvencije priznaju jednako pravo svim osobama sa invaliditetom da žive u zajednici, da imaju jednak izbor kao i drugi i preduzeće efikasne i odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom olakšaju potpuno uživanje ovog prava i njihovo potpuno uključivanje i učešće u zajednici, uključujući obezbeđenjem da:

a/ osobe sa invaliditetom imaju mogućnost izbora boravišta, kao i na to gde i sa kim će živeti, ravnopravno sa drugima, i da ne budu obavezne da žive u nekim konkretnim životnim uslovima;

b/ osobe sa invaliditetom imaju pristup većem broju kućnih, rezidencijalnih i drugih usluga za pružanje podrške od strane zajednice, uključujući ličnu pomoć koja im je potrebna za život i uključivanje u zajednicu, kao i sprečavanje izolacije ili izopštavanja iz zajednice;

c/ usluge i olakšice koje zajednica pruža stanovništvu u celini budu pod istim uslovima dostupne osobama sa invaliditetom i da zadovoljavaju njihove potrebe.

Smeštanje u instituciju zasniva se na pretpostavci da će se na ovaj način osobi obezbediti najkvalitetnija nega. Međutim, ovaj koncept je, kako se pokazalo, neefikasan i ostavlja negativne posledice ne samo na pojedinca, već i na društvo u celini. Osim što iziskuje znatna finan-sijska sredstva, pokazalo se da segregacija osoba sa invaliditetom u velike ustanove socijalne zaštite uma-njuje njihovo pravo na obrazovanje, zapošljavanje, ade-kvatnu zdravstvenu negu itd. Iz tog razloga, danas se ulažu veliki napori da se usvoji politika obezbeđivanja života u zajednici i izvrši reforma sistema socijalne za-štite u pravcu deinstitucionalizacije.

Deinstitucionalizacija podrazumeva politiku ravnoprav-nog učešća i uključenja OSI u društvo, što zahteva niz aktivnosti i korenite promene u društvu. Pored ukidanja velikih institucija za smeštaj OSI, neophodno je obezbe-diti alternativne modele, kao što su hraniteljska porodi-ca ili usvojenje (ako je reč o deci) ili stručno osposoblja-vanje/usavršavanje i stanovanje uz podršku, ako je reč o odraslim osobama. Izuzetno je važno i da postoji stručni kadar koji bi osobama sa invaliditetom pružao podršku pri donošenju odluka, ali i sarađivao sa članovima poro-dica ovih lica, nudeći i njima dodatnu obuku.

Država takođe treba da pokaže stvarnu nameru u spro-vođenju ovakve politike, tako što bi budžetska sredstva koja se ulažu u rekonstrukciju starih ili izgradnju novih institucija „zastarelog modela” preusmerila na osniva-nje pomenutih alternativnih modela.

11. Slučaj iz prakse YUCOM-a, postu-pak za vraćanje poslovne sposob-nosti K.R, 2015. godina

12. ESLJP, Alajos Kiss protiv Mađar-ske, 38832/06

/ 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7


Nažalost, faktičko stanje u Srbiji još uvek je daleko od ovakve politike. Poražavajuća je skorašnja izjava mini-stra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, Aleksandra Vulina, koju je zajedničkim saopštenjem oš-tro kritikovala grupa nevladinih organizacija, a odnosi se na ulaganje u ustanove. Naime, govoreći o planovi-ma ovog ministarstva, on je izjavio da će u ustanove so-cijalne zaštite tokom 2016. godine država uložiti 700 mi-liona dinara, što je najviše u istoriji tog ministarstva.13 Ovakav stav resornog ministarstva, a i time i države, suprotan je sa samom Konvencijom, kao i sa principom deinstitucionalizacije i socijalne inkluzije i ravnoprav-nog učešća OSI. Realizacija ovog plana predstavljala bi krupan korak unazad u uključivanju osoba sa invalidite-tom u društvo, te je neophodno preispitati ga i uskladiti sa usvojenim standardima u ovoj oblasti. Podsećamo da je Srbija izrazila opredeljenje da se zakonski okvir u ovoj oblasti uskladi sa međunarodnim standardima i sa načelima Konvencije o pravima osoba sa invalidite-tom, kako bi se u što većoj meri omogućilo poštovanje osnovnih ljudskih prava OSI, kao najčešće marginalizo-vane i stigmatizovane društvene grupe.

Na kraju navodimo podatak da danas u Srbiji živi sko-ro 800.000 osoba sa nekom vrstom invaliditeta koje su najčešće diskriminisane u radu i zapošljavanju, kao i prilikom ostvarivanja zdravstvene zaštite.

13. www.blic.rs/vesti/drustvo/vulin-nikad-veca-izdvaja-nja-za-ustanove-socijalne-zasti-te/7783dvd


03 Odabrani slučajevi zastupanja

Slučaj G.M. Zločin iz mržnje

G.M. je u dva navrata u toku 2015. godine, na ulici bio žrtva fizičkih napada koji su nedvosmisleno bili motivi-sani njegovom pretpostavljenom seksualnom orijenta-cijom i ostavili su ozbiljne posledice po njegovo psihič-ko i fizičko zdravlje. Komitet pravnika za ljudska prava

– YUCOM bio je uključen u ovaj slučaj od samog početka. Prijavili smo prvi napad i u roku od nekoliko nedelja bili prijatno iznenađeni brzom i efikasnom reakcijom MUP-a, koji je identifikovao učinioce ovog krivičnog dela i protiv njih je, u konsultaciji sa Prvim osnovnim javnim tužilaštvom, podneta krivična prijava.

Međutim, u oktobru 2015. godine, G.M. je primio obave-štenje od Prvog osnovnog javnog tužilaštva da je protiv jednog od njegovih napadača odbačena krivična prija-va, jer je izvršio obavezu naloženu naredbom tužioca. Reč je o načelu oportuniteta, prema kome je u pojedi-nim slučajevima, za pojedina krivična dela za koja je za-konom zaprećena kazna do 5 godina zatvora ili novčana kazna, moguće odložiti krivično gonjenje ako osumnji-čeni prihvati neku od zakonom propisanih obaveza. U slučaju da ta obaveza bude izvršena od strane osumnji-čenog, odustaje se od krivičnog gonjenja.

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM uložio je ustavnu žalbu protiv ovakve odluke Tužilaštva, polazeći od stanovišta da su krivična dela sa elementom mržnje zbog pretpostavljene ili stvarne pripadnosti rasi, verois-povesti, nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti, polu, sek-sualnoj orijentaciji ili rodnom identitetu nekog lica, na-ročito osetljiva krivična dela u kojima zaštitni objekat

/ 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7


nije samo pojedinac, već čitavo društvo. Smatramo da su svi državni organi u obavezi da se prilikom odlučiva-nja vode načelom javnog interesa i da Tužilaštvo nema pravo da svojevoljno odlučuje koje učinioce krivičnih dela će goniti, a koje ne. Mora se sagledati širi društve-ni kontekst u kome je pojedino krivično delo učinjeno, imajući u vidu, pre svega, element nasilja i posledice koje to krivično delo ima po čitavo društvo, a ne samo po ugroženog pojedinca. Takođe, treba uzeti u obzir i praksu međunarodnih institucija koje se bave zaštitom ljudskih prava, kao što je Evropski sud za ljudska pra-va u Strazburu. Ustavna žalba podneta je u novembru 2015. godine i sa nestrpljenjem očekujemo odgovor Ustavnog suda.

Slučaj D.B. Zločin iz mržnje

U septembru 2015. godine, LGBT aktivistkinja D.B. na-padnuta je u jednom kafiću u centru Beograda dok je sedela sa prijateljicama. Napala su ih dvojica nepozna-tih mladića, od kojih je jedan sa kapuljačom na glavi utrčao u kafić i nasrnuo na devojke uz povike: ,,Lezbej-ke!”, pritom ih gađajući stolicom. Drugi napadač, koji je sve vreme sedeo u kafiću je, nakon prvog napada, pri-šao ovim devojkama i počeo da ih udara uz homofobič-ne uzvike. Devojkama je u pomoć pritrčala konobarica koja je jednu od devojaka zaštitila svojim telom, a dru-ge dve zaključala u toalet. Dve od četiri devojke imale su lake telesne povrede, a sve napadnute devojke bile su u veoma teškom psihičkom stanju nakon napada.

Iako je policija odmah došla na lice mesta i obavila ne-ophodne istražne radnje, pet meseci nakon navedenog događaja, u momentu pisanja godišnjeg izveštaja YU-COM-a, istraga nije odmakla zbog nedostatka dokaza, odnosno svedoka. Od oko 40 lica koja su se nalazila u navedenom kafiću kritične večeri, niko nije želeo da svedoči, a policija nije uspela nikoga da identifikuje.Zločin iz mržnje zbog nečije seksualne orijentacije je specifično krivično delo u kome nije ugrožen samo po-jedinac, pripadnik ranjive grupe, već je ovom zločinu izloženo čitavo društvo, budući da su veoma česti napa-di motivisani mržnjom zbog pretpostavljenih svojstava

kao što je seksualna orijentacija. Svako može biti žrtva zločina iz mržnje, bez obzira da li poseduje određeno svojstvo ili ne.

Želeli bismo da apelujemo na sugrađane i na tužilaš-tvo da se posebno angažuju u krivičnim delima koja su očigledno motivisana mržnjom zbog nečije pripadnosti rasi i veroispovesti, nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, imaju-ći u vidu značaj i težinu koju ova krivična dela imaju po oštećene, ali i po čitavo društvo.

Slučaj I.S. Nasilje u porodici i zločin iz mržnje

Posle višegodišnjeg psihičkog i fizičkog maltretiranja koje se dešavalo u stanu u kojem nasilnik i žrtve zajed-no žive, inicirana su dva postupka radi zaštite od nasilja u porodici. Jedan je krivični postupak u kojem se od po-četka ističe da je uzrok problema nemogućnost oca da prihvati homoseksualno opredeljenje svog sina. Pošto insistiranje da se ova „bolest” leči na Vojnomedicinskoj akademiji nije urodilo plodom, očevo nerazumevanje Z.S. se pretvorilo u otvoreno nasilje prema sinu i supru-zi koja je štitila sina. Iz tog razloga, prilikom pokretanja krivičnog postupka, insistiralo se da se ima u vidu i član 54a, odnosno da se kao otežavajuća okolnost uzme či-njenica da se nasilje vrši isključivo iz mržnje zbog seksu-alnog opredeljenja I.S.

Do sada su tokom krivičnog postupka saslušani i ošte-ćeni i okrivljeni, koji je u tužilaštvu ponavljao da „on ne bi imao problem sa sinom ako bi on pristao na lečenje od bolesti.” Okrivljeni, otvoreno i pred državnim organi-ma tužilaštvom i Centrom za socijalni rad, priznaje da je isključivi motiv za nasilje koje vrši nad sinom njegova seksualna orijentacija. Ovaj postupak je još uvek u toku, ali s obzirom na do sada izvedene dokaze očekujemo da će se završiti podizanjem optužnice, a zatim i osuđu-jućom presudom.

Mržnja zbog ličnog svojstva, u ovom slučaju seksualne orijentacije, uvedena je u KZ RS kao otežavajuća okol-


nost još krajem 2012. godine. Međutim, Komitet prav-nika za ljudska prava do sada nije imao prilike da se sretne sa optužnim aktom ili presudom koja se na ovaj član poziva.

U parničnom postupku koji je iniciran posle krivičnog, u veoma kratkom roku doneto je rešenje o određivanju privremene mere. Međutim, sud se oglušio o zahtev pu-nomoćnika tužilaca, a koji je potvrđen od strane nadlež-nog Centra za socijalni rad, i odbio da odredi iseljenje tuženog iz porodičnog stana. Smatramo da je ovakva odluka suda vrlo opasna jer je navedenu privremenu meru iseljenja predložio i Centar za socijalni rad, i da dovodi žrtvu nasilja u opasnost da nasilje bude ponov-ljeno. Imajući u vidu da je protiv ovog rešenja uložena žalba, kao i da su tokom postupka saslušane i parnične stranke i svedoci, postupak će biti zaključen nakon od-luke Višeg suda po žalbi.

Ni posle dve i po godine od pravnosnažnosti presude nema rešenja za sudbinu “nestalih beba“ u Srbiji

Tokom 2015. godine Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM pratio je izvršenje presude u predmetu Zorica Jovanović protiv Srbije (predstavka br. 21794/08) ko-jom je Republika Srbija obavezana da u roku od godinu dana od nastupanja pravnosnažnosti presude preduz-me sve odgovarajuće mere, po mogućstvu putem lex specialis, kako bi osigurala uspostavljanje mehanizma s ciljem obezbeđenja pojedinačnog obeštećenja svim roditeljima koji su u situaciji u kojoj se našla Zorica Jo-vanović, jedna od majki koja sumnja da joj je novoro-đenče nestalo u porodilištu u Srbiji, ili u situaciji koja je dovoljno slična toj situaciji.

YUCOM je u nekoliko navrata ukazao nadležnom Mini-starstvu pravde na nedostatke predloženog zakonskog rešenja koje predviđa poseban vanparnični postupak za utvrđivanje istine o sudbini novorođenčadi za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Republici Srbiji. Osnovni nedostaci odnose se na nemogućnost kontro-lisanja sprovođenja ovog zakona od strane nezavisnog

tela (Zaštitnika građana), kako je predviđeno presudom Evropskog suda za ljudska prava, kao i na nepostojanje snažnih istražnih ovlašćenja koja su neophodna za utvr-đivanje istine u svakom konkretnom slučaju.

Tokom 2015. godine YUCOM je preuzeo zastupanje u jednom predmetu koji se vodi pred Evropskim sudom za ljudska prava, i to povodom okolnosti koje su slične onima u predmetu Zorica Jovanović protiv Srbije, kao i povreda prava na privatan i porodičan život iz čl. 8 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnov-nih sloboda.

Dosadašnje propuštanje da se u roku koji je ostavio Evropski sud za ljudska prava donese poseban propis kojim bi se regulisalo ovo pitanje, ukazalo je na nedo-statak kapaciteta nadležnih institucija za sprovođenje presuda u slučajevima koji iziskuju veće napore i an-gažovanje nadležnih tela, kao i na neophodnost bliže saradnje nadležnih institucija sa roditeljima nestalih beba i organizacijama civilnog društva koje zastupaju njihove interese.

Slučaj S.M. Socijalni stanovi

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM zastupao je S.M. u parničnom postupku protiv Grada Beograda u kojem je grad sudskim putem tražio iseljenje S.M. sa porodicom i stvarima iz stana koji je prethodno bio predmet ugovora o zakupu na pet godina između S.M. i Gradskog sekretarijata za socijalnu zaštitu, i to na osnovu Odluke o uslovima i načinu raspolaganja stano-vima izgrađenim prema projektu izgradnje 1100 stano-va u Beogradu (takozvani – socijalni stanovi).

Suština ovog slučaja, koji u naselju Kamendin nije usamljen, jeste da su socijalni stanovi, dodeljivani eg-zistencijalno najugroženijim građanima, pored zaku-pnine koja je vremenom rasla, imali i visoke troškove komunalnih usluga. Infostan je, u konkretnom slučaju, iznosio oko 19.000 dinara za sedmočlanu porodicu ko-lika su bila i njena ukupna primanja, tako da ova poro-dica nije mogla da namiri ni minimalne egzistencijalne

/ 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7


potrebe od svojih primanja. Našavši se u teškoj finan-sijskoj situaciji, kao i mnoge njihove komšije iz Kamen-dina, porodica S.M. nije bila u mogućnosti da izmiruje sve troškove. Grad Beograd je, umesto sagledavanja ovog problema iz šire perspektive i zanemarujući svrhu i smisao socijalnog stanovanja, pokušao da iseli S.M. sa porodicom iz navedenog stana. Kako je iseljenje traže-no po osnovu ugovora koji je u međuvremenu prestao da važi, a S.M. je zaključio novi ugovor na period od pet godina sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu, Treći osnovni sud u Beogradu odbio je tužbeni zahtev Gra-da kao neosnovan i time privremeno zaštitio pravo na stanovanje S.M. Presuda još nije pravnosnažna, ali oče-kujemo da će postati u 2016. godini. Međutim, u ovom i svim sličnim slučajevima, problematična je činjenica da gradske vlasti u potpunosti zanemaruju svrhu so-cijalnog stanovanja i ne traže rešenje za ovaj problem. Imajući u vidu da postoji više sličnih slučajeva, očigled-no je da socijalni stanovi ne ispunjavaju svoju svrhu, s obzirom na visoke troškove koje uzrokuju stanarima, tako da postoji ozbiljna pretnja da oni na kraju ipak za-vrše na ulici.

Pokušaj prinudnog iseljenja neformalnog romskog naselja Grmeč i obustavljanje prinudnog iseljenja direktnom primenom međunarodnih standarda ljudskih prava

U julu 2015. godine Gradska opština Zemun pokrenula je postupak prinudnog iseljenja neformalnog romskog naselja Grmeč u kojem stanuje preko trideset rom-skih porodica, uglavnom interno raseljenih sa Kosova. Stanovnici ovog naselja primili su rešenja o rušenju objekata u kojima stanuju od 1999. godine, bez ikakve prethodne najave, konsultacija i informacija o alterna-tivnom smeštaju. Rok za rušenje objekata u ovom na-selju, odlukom opštine Zemun, bio je samo jedan dan. Smatrajući da bi prinudno iseljenje, bez obezbeđivanja alternativnog smeštaja, u roku od samo jednog dana i bez ikakve podrške nadležnih službi, dovelo do be-skućništva Roma koji stanuju u ovom naselju, kao i do povrede zabrane nečovečnog i ponižavajućeg postupa-

nja iz čl. 3 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, povrede prava na poštovanje pri-vatnog i porodičnog života iz čl. 8 Konvencije, a u vezi sa zabranom diskriminacije iz čl. 14 Konvencije, Ko-mitet pravnika za ljudska prava podneo je Evropskom sudu za ljudska prava zahtev za izricanje privremene mere kojom bi se obustavio pomenuti postupak koji je pokrenula opština Zemun. Evropski sud za ljudska prava, smatrajući da bi u ovom slučaju moglo doći do povreda ljudskih prava stanovnika naselja i imajući u vidu ozbiljnost situacije u kojoj su se našli, pokrenuo je postupak za izricanje privremene mere i zatražio do-datne informacije od Republike Srbije u vezi sa ovim slučajem.

Ubrzo posle pokretanja postupka za izricanje privre-mene mere i u roku koji je ostavljen Republici Srbiji da se izjasni na navode YUCOM-a sadržane u predlogu za izricanje privremene mere, Gradska opština Zemun donela je nove odluke u postupku prinudnog iseljenja neformalnog naselja Grmeč. U ovim odlukama, opšti-na Zemun direktno je primenila Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i obustavila postupak prinudnog iseljenja naselja Grmeč do obezbe-đivanja trajnog stambenog rešenja za stanovnike ovog naselja. Ovo je prvi poznati slučaj u kojem je neka je-dinica lokalne samouprave u Srbiji direktno primenila ratifikovane standarde ljudskih prava i obustavila pri-nudno iseljenje.

Ovaj slučaj još jednom je ukazao na neusklađenost do-maćeg pravnog okvira sa ratifikovanim standardima ljudskih prava i obavezama koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom Međunarodnog pakta o ekonom-skim, socijalnim i kulturnim pravima i Evropske konven-cije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Slučaj J.M. solidarni porez za porodilje

Tokom čitave 2015. godine javnost je pratila slučajeve naplaćivanja takozvanog ,,solidarnog poreza” porodi-ljama po osnovu Zakona o umanjenju neto prihoda lici-ma u javnom sektoru, koji je važio do kraja 2014. godine.


Jedan od takvih slučajeva je i slučaj J.M. koja se Komi-tetu pravnika za ljudska prava - YUCOM obratila pošto je njena žalba odbijena u upravnom postupku. Radilo se o porodilji kojoj je više mesečnih naknada za poro-diljsko odsustvo uplaćeno odjednom, a s obzirom na to da su naknade kasnile, njeni prihodi prepoznati su kao mesečni prihodi veći od 60.000 dinara. Poreska uprava je ovo tumačila kao osnov za naplaćivanje solidarnog poreza, iako se radilo o kumulativno uplaćenim nakna-dama za nekoliko meseci.

Ovakva praksa, osim što je neosnovana, izuzetno je ne-pravedna prema porodiljama. Naknada im nije isplaći-vana blagovremeno, što ih je dovodilo u nepovoljnu fi-nansijsku poziciju u vrlo osetljivom životnom trenutku, a još su bivale i ,,kažnjene” jer im je od naknade od-bijan tzv. solidarni porez. Uz asistenciju YUCOM-ovog pravnog tima, J.M. je podnela tužbu Upravnom sudu, što je rezultiralo poništajem zaključka Poreske upra-ve kojim je određena obaveza plaćanja ovog poreza. Zaštitnik građana Republike Srbije se nekoliko puta izjašnjavao o ovom pitanju, a krajem 2015. godine, Vlada Srbije donela je zaključak da se prestane sa ova-kvom praksom i da se naplaćena sredstva refundiraju porodiljama.

Slučaj J.S. w Sloboda izražavanja

Parada ponosa održana 2015. godine je, pored mnogih pitanja koja se odnose na prava pripadnika LGBT zajed-nice, sasvim neočekivano pokrenula i pitanje prava na slobodu izražavanja. Zbog transparenta koji se pojavio na Paradi ponosa, a koji je sadržao sliku patrijarha Srp-ske pravoslavne crkve i tekst ,,Milion dolara dajem da budeš moj”, aktivista J.S. tužen je u privatnom krivič-nom postupku od strane patrijarha zbog krivičnog dela uvrede. Polazeći od javnih nastupa, saopštenja i ver-balnih napada koje je LGBT populacija trpela od Srpske pravoslavne crkve, činjenice da je sam patrijarh javna ličnost i da njegovo svojstvo poglavara verske zajedni-ce podrazumeva veći stepen tolerancije na javnu kritiku, ali i bogate prakse Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u sličnim slučajevima, advokatice Komiteta

pravnika za ljudska prava - YUCOM preuzele su odbranu okrivljenog u ovom slučaju.

Apsurd gonjenja fizičkog lica zbog iskazane kritike crkve je utoliko veći što i Krivični zakonik Republike Srbije propisuje da se za uvredu neće kazniti učinilac ovog krivičnog dela ako je uvredljiv iskaz dat u odbrani nekog prava ili zaštiti interesa bez namere omalovaža-vanja. Posle saslušanja okrivljenog, neposredno pred saslušanje patrijarha kao tužioca u nameri utvrđivanja subjektivnog elementa uvređenosti u konkretnom slu-čaju, i održanog samo jednog ročišta, tužilac je odustao od krivičnog gonjenja. Ostaje nedoumica u pogledu sudske odluke u jednom ovakvom postupku, kao i da li bi ovaj vid slobode izražavanja sud tumačio kao oprav-danu kritiku u odbrani prava ili nedozvoljeni čin uvrede.

Slučaj M.O. — Pravo na azil

Početkom juna 2015. godine Policijskoj stanici Savski venac obratio se M.O, državljanin i izbeglica iz Sirije, kako bi zatražio azil u prisustvu punomoćnika iz Beo-gradskog centra za ljudska prava.

Izlazeći iz okvira svojih ovlašćenja, službena lica ovog odeljenja odbila su da evidentiraju i izdaju tra-žene potvrde, zasnivajući ovu odluku na činjenici da je M.O. već jednom izrazio ovakvu nameru, nakon čega je bio smešten u prihvatilište za strance u Tuti-nu, a onda napustio zemlju. Ovakvo postupanje OSL protivno je Zakonu o azilu, koji jasno definiše postu-pak službenih lica u slučaju izražavanja namere za azil, i kojim je predviđeno da je Kancelarija za azil or-gan nadležan za odlučivanje o podnetom zahtevu. S druge strane, nijednim članom Zakona nije propisa-no diskreciono pravo OSL da u bilo kom slučaju odbiju evidentiranje, odnosno izdavanje ove potvrde. Dakle, OSL Odeljenja za strance su, suprotno citiranom čla-nu Zakona o azilu, odbili izdavanje ove potvrde i to na osnovu navodno usmeno izraženog stava Kancelarije za azil, i posredno odlučili o zahtevu preuzimajući ulo-gu Kancelarije za azil, usled čega je njihovo postupanje protivpravno.

/ 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7


Dodatno, službena lica su protiv njega pokrenula i pre-kršajni postupak zbog toga što nije postupio po rešenju Policijske uprave Kikinda i napustio zemlju u ostav-ljenom roku. U prekršajnom postupku angažovani su advokati Komiteta pravnika za ljudska prava.

Iako formalno nije bio lišen slobode, M.O. je tri sata dr-žan u odvojenoj prostoriji, nije mu bilo dozvoljeno da komunicira niti sa zastupnikom u postupku traženja azila niti sa advokatom. Nakon dolaska sudskog prevo-dioca, M.O. je uveden u kancelariju gde je odgovarao na pitanja OSL Ivana Novakovića. Advokatu je dozvoljen boravak u prostoriji gde je M.O. ispitivan, ali bez prava da se konsultuje sa branjenikom i daje primedbe i ko-mentare. Iako lice koje daje potrebna obaveštenja po-liciji ima pravo da se konsultuje sa advokatom, M.O. to nije odobreno, uprkos insistiranju.

Nakon pribavljanja obaveštenja, M.O. je u pratnji OSL upućen dežurnom istražnom sudiji Prekršajnog suda, gde je, u svojstvu okrivljenog, saslušan u prisustvu bra-nioca i pomenutog prevodioca. Pozivajući se na odred-be Zakona o azilu kao i Konvencije o statusu izbeglica koje isključuju mogućnost vođenja postupka protiv izbeglica i lica koja traže azil, insistirali smo da se po-stupak prema M.O. obustavi, jer je neosporno da je reč o licu koje dolazi sa teritorije zahvaćene ratom, gde su njegov život i sloboda u opasnosti, i koje je u zakonskoj proceduri izrazilo nameru da traži azil.

Uvažavajući argumente branioca, Prekršajni sud odba-cio je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Male pobede žrtava nefunkcionisanja pravosuđa

V.P, penzionerka iz Beograda je, nakon razvoda braka koji je okončan njenim nasilnim izbacivanjem iz poro-dičnog stana, povela postupak radi utvrđenja da je, po osnovu sticanja u vanbračnoj i bračnoj zajednici, vlasni-ca ½ pokretnih stvari koje su se nalazile u stanu. Muko-trpno dokazivanje postojanja i vrednosti svih stvari koje su se nalazile u porodičnom domu iz kojeg je izbačena, trajalo je preko 10 godina. Nažalost, V.P. je izgubila po-

stupak uz obrazloženje da nije uspela da dokaže posto-janje stvari. Može se reći da je ovaj postupak još jedna potvrda teškog položaja žena u Srbiji i neophodnosti promene zakonodavstva i prakse prema žrtvama nasi-lja u porodici.

Dugotrajno vođenje postupka imalo je za rezultat da sud odredi preko 165.000 dinara za naplatu sudskih taksi za 2 presude i žalbu. Opomene su V.P. stigle na kućnu adresu za vreme njenog odsustva. Kada se vra-tila u Beograd, sačekalo je rešenje Poreske uprave ko-jim se nalaže uplata od 250.000 dinara na ime sudskih taksi.

Komitet pravnika za ljudska prava pokrenuo je postu-pak pred Ustavnim sudom Republike Srbije za povredu suđenja u razumnom roku, kao i nekoliko postupaka radi umanjenja sudskih taksi.

Postupak pred Ustavnim sudom trajao je dve godine. Ustavni sud je 25. juna 2015. godine, doneo odluku kojom je usvojena ustavna žalba V.P. i utvrđeno da je u parničnom postupku koji je vođen pred Prvim osnov-nim sudom u Beogradu, povređeno pravo podnositelj-ke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku. Istovre-meno, utvrđeno je pravo V.P. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, i ova odluka je izvršena do-brovoljno u roku kraćem od 30 dana od donošenja. Mi-nistarstvo pravde kontaktiralo je advokaticu YUCOM-a i zatražilo podatke V.P. neophodne za uplatu.

Postupak pred Prvim osnovnim sudom za ispravku greške za obračun sudskih taksi trajao je godinu i osam meseci. U međuvremenu, da bi predupredio prinud-nu naplatu sudskih troškova preko penzije, YUCOM je uložio žalbu u upravnom postupku i pokrenuo upravni spor. Prvi osnovni sud u Beogradu je, u decembru 2015. godine, doneo novo rešenje o određivanju sudskih tak-si, kojim su ustanovljene greške, kao i da je V.P. duž-na da plati ukupno 10.000 dinara, umesto prethodnih 165.000 dinara. Na ovaj način, uz besplatnu pravnu po-moć, V.P. je ublažen višestruki status žrtve pravosuđa u Srbiji.


Inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe Zakona o porezima na imovinu koji uvodi “porez na siromaštvo”

U maju 2015. godine Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM podneo je Ustavnom sudu Srbije Inicijativu za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa ratifikovanim među-narodnim ugovorima odredbe čl. 2, stav 1, t. 2 Zakona o porezima na imovinu kojim je oporezovano socijalno stanovanje i stanovanje izbeglica.

Pomenutim izmenama Zakona o porezima na imovinu propisano je da se porez na imovinu, između ostalog, plaća i za pravo zakupa stana „u skladu sa zakonom ko-jim je uređeno socijalno stanovanje, odnosno zakonom kojim su uređene izbeglice, za period duži od jedne go-dine ili na neodređeno vreme.” Oporezivanjem socijal-nog stanovanja i stanovanja izbeglica, u pravni sistem Republike Srbije uveden je svojevrsni porez na siromaš-tvo jer građani koji su stambeno i socijalno ugroženi snose dodatni teret svoje ugroženosti.

U svojoj Inicijativi, YUCOM je pošao od toga da je pome-nuta odredba Zakona o porezima na imovinu u suprot-nosti sa jednim od najvažnijih ustavnih načela - načelom socijalne pravde i činjenicom da je ovo oporezivanje u suprotnosti sa čl. 91, stav 3 Ustava kojim je propisano da se obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina zasniva na ekonomskoj moći obveznika. Uvođenje poreza na siro-maštvo u suprotnosti je i sa načelom jedinstva pravnog poretka jer se zakonom koji uređuje pitanja poreza, me-nja priroda socijalnog stanovanja i stanovanja izbeglica koji su regulisani sistemskim zakonima – Zakonom o so-cijalnom stanovanju i Zakonom o izbeglicama.

Imajući u vidu krizu u oblasti stanovanja u kojoj se nala-zi Republika Srbija, oporezivanje socijalnog stanovanja i stanovanja izbeglica u uslovima izuzetno niskih izno-sa socijalne pomoći, kao i činjenicu da većina korisni-ka socijalnih stanova i izbeglih lica ima izuzetno niske prihode, njihovo dodatno poresko opterećenje suštin-ski ugrožava ostvarivanje garantovanih ljudskih prava, čime se obesmišljava sistem socijalnog stanovanja i stambenog zbrinjavanja izbeglica u Srbiji.

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, smatra da je osporena odredba čl. 2, stav 1, t. 2, Zakona o porezi-ma na imovinu u suprotnosti i sa čl. 11 Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koji garantuje pravo na adekvatno stanovanje što po-drazumeva da troškovi stanovanja ne smeju biti na ta-kvom nivou da usled njihove visine građani nisu u mo-gućnosti da zadovolje svoje osnovne životne potrebe i da neometano uživaju garantovana ljudska prava.

/ 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 1 1 1 2 1 3 1 4 1 5 1 6 1 7 1 8 1 9 2 0 2 1 2 2 2 3 2 4 2 5 2 6 2 7

02 Zaštita ljudskih prava u 2015. godini – aktuelna pitanja

02 Zaštita ljudskih prava u 2015. godini – aktuelna pitanja

YUCO

M 20

16

/

Izv

ešta

j o

radu

/

B

roj

03

/

28

29 3

0 31

32

33 3

4 35

36

37 3

8 39

40

41 4

2 43

44

45 4

6 47

YUCOM 2016 / Izveštaj o radu / Broj 03 / ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA U 2015. GODINI – AKTUELNA PITANJA

Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM se, od osni-vanja 1997. godine, zalaže za zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda. U svom radu YUCOM posebnu pažnju poklanja strateškim slučajevima, jer predstavljaju na-čin za pokretanje neophodnih promena u manjkavom sistemu zaštite ljudskih prava i sloboda.

Na neophodnost hitnih izmena u Zakonu o javnom okupljanju ukazao je Ustavni sud u nizu svojih odluka. Posebno se izdvaja odluka u slučaju organizacije „Žene u crnom” čije je strateško zastupanje preuzeo Komitet pravnika za ljudska prava.

Odlukom Ustavnog suda u martu 2012. godine, utvrđe-no je da je zabranom skupa Sto godina borbe, 8. marta 2008. godine, organizaciji „Žene u crnom” povređen niz ljudskih prava: pravo na slobodu okupljanja, pravo na pravično suđenje, pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na delotvorni pravni lek. Njihovo okupljanje tada je zabranjeno bez obrazloženja. U postupku koji je usledio pred državnim organima i sudovima, Direk-cija policije navela je da predmetni skup nije odobren jer je kritičnog dana na teritoriji grada Beograda odr-žano više sportskih, kulturnih i drugih manifestacija povišenog rizika, gde se osnovano moglo očekivati okupljanje neformalnih grupa i ekstremnih navijačkih grupa, što bi za posledicu imalo ugrožavanje bezbed-nosti i imovine.

Tadašnja odluka da se braniteljkama ljudskih prava zabrani održavanje skupa u pokretu predstavljala je arbitrarnu odluku zasnovanu na političkim motivima. Proces koji je Komitet pravnika za ljudska prava vodio do najviših instanci, pokazao je većinu nedostataka

01 Sloboda okupljanja u Republici Srbiji u 2015. godini

YUCOM 2016 / Izveštaj o radu / Broj 03 / Zaštita ljudskih prava u 2015. godini – aktuelna pitanja

koji se tiču regulacije slobode okupljanja, a pre svega nepostojanje delotvornih pravnih sredstava za njenu zaštitu. „Ustavni sud je ovako zaključio, imajući u vidu stanovište Evropskog suda za ljudska prava izneto u na-vedenom predmetu Baczkowski i drugi protiv Poljske. Taj sud je naglasio da je za efektivno uživanje slobode okupljanja važno da se zakonom propišu rokovi u kojima nadležni organi treba da donesu odluke. Za razliku od toga, ukoliko ne postoji obaveza konačnog odlučivanja pre planiranog datuma održavanja skupa, ne može se zaključiti da sredstva koja žalilac ima na raspolaganju – s obzirom na njihov post hoc karakter, omogućavaju adekvatnu zaštitu zbog ograničavanja slobode okup-ljanja.”14

Republika Srbija je još u avgustu 2014. godine uprvom Nacrtu akcionog plana za Poglavlje 23 notirala manjka-vosti važećeg Zakona o javnom okupljanju, te se oba-vezala da će raditi na nacrtu novog Zakona o javnom okupljanju kojim će se sloboda okupljanja regulisati u skladu sa pravnim tekovinama EU.

Ustavni sud RS je 9. aprila 2015. godine doneo odlu-ku kojom se utvrđuje da Zakon o okupljanju građana („Službeni glasnik RS” br. 51/92, 53/93, 67/93, 17/99 i 33/99, „Službeni list SRJ” br. 21/01 i „Službeni glasnik RS” br. 29/01 i 101/05) nije u saglasnosti sa Ustavom. Glavne zamerke Ustavnog suda RS odnosile su se na regulisanje ograničenja slobode okupljanja (uključu-jući i mesto održavanja skupa) i delotvornost pravnih sredstava.

U pogledu ograničenja slobode okupljanja istaknuto je da mirno okupljanje građana na otvorenom prostoru može biti ograničeno samo iz Ustavom utvrđenih osno-va, što znači da zakon kojim se propisuje način ostvari-vanja zajemčene slobode okupljanja ove osnove može predvideti kada uređuje pitanje zabrane prijavljenog javnog skupa. U odluci Ustavnog suda naglašeno je da pojedini ustavni osnovi ograničenja slobode okupljanja (na primer neophodnost zaštite prava drugih) mogu zahtevati bliže zakonsko uređenje, ali tada propisani razlog za zabranu javnog skupa mora biti doveden u neposrednu vezu sa ustavnim osnovom ograničenja. Ustavni sud je u svojoj odluci dalje naveo da je održa-

vanje javnih skupova načelno dozvoljeno svuda, te zato nema ustavnopravnog osnova za određivanje prosto-ra na kome održavanje javnog skupa jeste dozvoljeno, već može biti propisano samo izuzimanje određenog prostora na kome se može održati javni skup, i to zbog zaštite onih vrednosti koje su Ustavom utvrđene kao osnov ograničenja same slobode.

U pogledu delotvornosti pravne zaštite istaknuto je da nema ustavnopravnog osnova da se zakonom, u zavi-snosti od toga iz kog razloga se u konkretnom slučaju ograničava sloboda okupljanja, propiše različit postu-pak odlučivanja o zabrani javnog skupa. Ustavni sud je u svojoj odluci dalje naveo da je celokupan postupak ostvarivanja zajemčene slobode okupljanja uređen na način koji ne zadovoljava kriterijum delotvornosti. Ne-zavisno od razloga koji je osnov za zabranu prijavljenog javnog skupa, krajnji rok propisanih obaveza, kako za sazivača da skup prijavi, tako i za nadležni organ da donese odluku o eventualnoj zabrani, faktički ne omo-gućava da se delotvorno, dakle pre zakazanog vremena održavanja javnog skupa, sprovede i okonča postupak odlučivanja o zabrani javnog skupa, a koji obuhvata i korišćenje svih predviđenih pravnih sredstava za zaštitu prava sazivača.15

Obraćanje nadležnim organima u vezi sa donošenjem zakonaZajedničkim saopštenjem od 21. aprila 2015. godi-ne, Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM i Gra-đanske inicijative pozvali su organe vlasti da, u svetlu odluke Ustavnog suda kojom je utvrđeno da Zakon o okupljanju građana nije u saglasnosti sa Ustavom, što pre pokrenu proces izrade novog Zakona o okupljanju građana. Tom prilikom ukazano je da bi period od šest meseci, na koliko je Ustavni sud odložio objavljivanje obrazloženja odluke, „trebalo iskoristiti za izradu pred-loga novog zakona, u čije pisanje treba uključiti eksper-te/kinje i predstavnike/ce civilnog društva. Time ćemo

14. Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, „Izveštaj o radu - YU-COM 2013”, br. 1, Beograd, 2013, str. 21.

15. Katarina Golubović, „Analiza usklađe-nosti Nacrta zakona o javnom okupljanju sa Ustavom Republike Srbije”, 15. januar 2016. godine,str. 4-5, dostupno

na: www.ombudsman.rs/index.php/ lang-sr/2011-12-25-10-17-15 /4540-2016-01-15-08-19-55.

/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7


u participativnom procesu dobiti kvalitetan predlog novog zakona i omogućiti javnosti da učestvuje u pro-cesu izrade, pre nego se zakon nađe pred poslanicima Narodne skupštine Srbije.”16

Šest meseci kasnije, 9. oktobra 2015. godine, YUCOM je, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva, bio prinuđen da reaguje saopštenjem kada je postalo očigledno da nije načinjen vidan napredak u ovom po-gledu i da ova oblast može da ostane bez zakonskog normiranja. Tom prilikom ukazano je na potencijalnu opasnost po javni red, mir i bezbednost ljudi ali i ostva-rivanje slobode okupljanja. Naime, zbog nepostojanja zakonskog okvira, MUP gubi nadležnosti i mogućnost da preventivno deluje i zabranjuje skupove na kojima se podstiču nasilje i mržnja. Saopštenjem je posebno naglašeno da je ovo pitanje prepoznato kao bitno i u okviru Poglavlja 23 kao i OSCE/ODIHR smernica o slo-bodi mirnog okupljanja.17

Javna raspravaNevladine organizacije su 9. oktobra 2015. godine po-zvale da se hitno pristupi regulisanju slobode okuplja-nja. Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova objavljen je Nacrt zakona o javnom okupljanju18 i zaključak kojim je naloženo otvaranje javne rasprave, u periodu od 10. do 30. oktobra.

Ovaj Nacrt nije bio prosleđen Zaštitniku građana RS na mišljenje u toku javne rasprave. Istovremeno, Zaštitnik građana konstatovao je propust u radu Ministarstva unutrašnjih poslova zbog koga Republika Srbija, od 23. oktobra 2015. godine, nema zakon koji uređuje slobodu okupljanja građana.

U periodu od donošenja odluke Ustavnog suda 9. apri-la 2015. godine do njenog objavljivanja 23. oktobra iste godine, Ministarstvo nije blagovremeno pripremilo nacrt novog zakona niti ga prosledilo nadležnim orga-nima i javnosti na raspravu, a zatim i usvajanje. Nave-denim propuštanjem Republika Srbija dovedena je u situaciju da zakonom u ovom trenutku nije uređeno

ostvarivanje Ustavom zajemčene slobode građana na okupljanje. Takođe, onemogućeno je i ostvarivanje jav-nog interesa na ograničenje slobode okupljanja kada je to neophodno iz Ustavom propisanih razloga - radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bez-bednosti Republike Srbije.

Na zajedničkom sastanku o javnom okupljanju koji je 28. oktobra 2015. godine organizovao Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM u Kući ljudskih prava, ocenje-no je da bi Zakon o javnom okupljanju trebalo da pred-vidi spontana okupljanja, odnosno kraći rok za prijavu skupova kojima se reaguje na neku aktuelnost. Na sa-stanku je izneto mišljenje da rok za prijavu skupa od 8 dana praktično onemogućava spontano okupljanje. Na skupu je bilo predloga da se reguliše i kontramiting. Na sastanku su učestvovali, osim predstavnika YUCOM-a, i zamenik Zaštitnika građana Robert Sepi, predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava, Praxisa, Beograd-skog centra za ljudska prava i organizacije Ministarstvo prostora. Tom prilikom ocenjeno je da je ograničenje slobodnog okupljanja na period od 8 do 22 časa nepri-hvatljivo i da za organizatore skupa druga ograničenja predviđaju prevelike obaveze.

U skladu sa usvojenim zaključkom, Nacrt zakona o jav-nim okupljanjima prošao je javnu raspravu u vidu četiri okrugla stola koji su u kratkom roku organizovani u No-vom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Poslednji, četvrti okrugli sto održan je u Beogradu u prostorijama PU za grad Be-ograd. Na javnu raspravu u kojoj je učestvovao i Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, pozvani su tužioci, sudije prekršajnih sudova, predstavnici inspekcijskih službi, komunalne policije, stručna udruženja kao i predstavnici drugih nevladinih organizacija.

Na osnovu iznetih komentara i veoma preciznih zamer-ki na tada postojeći Nacrt, 17. novembra 2015. godine donet je novi Nacrt zakona o javnom okupljanju koji je prosleđen na mišljenje nezavisnim institucijama i to: Zaštitniku građana, Poverenici za zaštitu ravnoprav-nosti, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Asocijaciji slobodnih i ne-zavisnih sindikata i predstavnicima nevladinih orga-nizacija. Povodom novog Nacrta, 15. decembra 2015.

16. Saopštenje „Pokrenuti proces izrade novog Zakona o okupljanju građana”, YUCOM i Građanske ini-cijative; dostupno na: www.yucom.org.rs/pokrenuti-proces-izra-de-novog-zakona-o-okupljanju-gra-dana/.

17. Saopštenje „Vlada i Skupština neme na odluku Ustavnog suda”, Koordinacioni odbor OCD za mo-nitoring predsedavanja OEBS; dostupno na: www.yucom.org.rs/vlada-i-skupstina-neme-na-odlu-ku-ustavnog-suda/.

18. Nacrtzakonaojavnomokupljanju; dostupnona: www.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/161015-ЛАТ%20-%20ОКУПАЉАЊЕ%20ЗА%20ЈАВНУ%20РАСПРАВУ.pdf.


godine, održana je zajednička sednica Odbora za ljud-ska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove na kojoj su se članovi Odbora upoznali sa Nacrtom zakona o javnom okuplja-nju koji je dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Tokom diskusije, primedbe na Nacrt zakona o javnom okupljanju su, osim članova Odbora, izneli i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković, predsednica Asocijacije slobodnih i ne-zavisnih sindikata Ranka Savić, kao i predstavnici civil-nog sektora. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti izne-la je niz primedbi. Posebno je istakla da Nacrtom nije regulisano održavanje kontraskupova, a da su sponta-no okupljanje i okupljanje u pokretu nedovoljno defi-nisani. Poverenica je navela da je potrebno da se još jednom proveri da li su sve odredbe u Nacrtu zakona u skladu sa OEBS-ovim smernicama za javno okuplja-nje. Predstavnici sindikata ukazali su na činjenicu da mirno okupljanje na kojem se izražava socijalno neza-dovoljstvo nije odvojeno od sportskih, verskih i drugih okupljanja. Poverenik za informacije od javnog značaja izneo je primedbu na član Nacrta zakona kojim se ure-đuje vođenje evidencije nadležnog organa, istakavši da je odredba nejasna i da je njeno tumačenje široko. Zamenik Zaštitnika građana Miloš Janković naveo je da je pravni vakuum koji je nastao zbog nepostojanja Zakona vrlo neprijatna situacija. Predsednica Asoci-jacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kritikovala je odredbu kojom rešenje o zabrani skupa izdaje MUP, kao i to da policija skup može da prekine „naređenjem”. Istakla je da poseban problem pred-stavljaju i previsoke„ kazne za organizatore skupa koji skup održe na opasnom mestu ili bez izdate dozvole.”19 Svoje zamerke ponovili su i predstavnici nevladinih or-ganizacija, a YUCOM je naročito obrazložio nedostatke u regulisanju pravne zaštite.

Nakon zajedničke sednice Odbora za ljudska i manjin-ska prava i ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, donet je novi, finalni Nacrt zakona o javnom okupljanju građana, koji je usvojen kao Pred-log 31. decembra 2015. godine.

Saradnja sa institucijama - stručna pomoćKomitet pravnika za ljudska prava - YUCOM ostvario je dobru saradnju sa Zaštitnikom građana za čije potrebe je izradio analizu usklađenosti Nacrta zakona o javnom okupljanju sa Ustavom Republike Srbije.20 Ekspertkinja Komiteta pravnika za ljudska prava dr Katarina Golu-bović, u analizi je ukazala na dobra rešenja Nacrta koja treba primeniti u Zakonu ali i na nedostatke koje treba otkloniti i na taj način uskladiti Zakon sa Ustavom Sr-bije i sa međunarodnim standardima ljudskih i manjin-skih prava.

Zaštitnik građana je u svom mišljenju datom na Predlog zakona o javnom okupljanju, 18. januara 2016. godine, izrazio stav da se u Predlogu mora jasno naglasiti da će do propisanih ograničenja slobode okupljanja doći samo ako je to neophodno radi zaštite nekih od Usta-vom propisanih vrednosti koje je predlagač konkretizo-vao u samom Predlogu. Zaštitnik građana je naglasio da ograničenja mesta i vremena okupljanja predviđena Predlogom zakona nisu u skladu sa Ustavom budući da su postavljena in abstracto. Mesto i/ili vreme (pla-niranog) okupljanja građana, prema stavu Zaštitnika građana, mogli bi biti razlog za ograničenje te slobode, ali samo ako je to in concreto neophodno radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Analizom odredbi Predloga, Zaštitnik građana zaključio je da nisu otklonjeni nedostaci u pogledu uređivanja delotvornog postupka po donošenju rešenja kojim se ne dozvoljava održavanje okupljanja. U osvrtu na ka-znene odredbe, Zaštitnik građana napomenuo je da „visine kazni, kao i mogućnost kumulativnog kažnja-vanja pravnog lica, odgovornog lica u pravnom licu, organizatora, odnosno vođe okupljanja, mogu uticati odvraćujuće od organizovanja javnihokupljanja, a pre-kršajno sankcionisanje u pojedinim slučajevima može predstavljati neproporcionalno sredstvo reagovanja.”21

19. „Manjkavosti predloženog Zakona o javnom okupljanju”, Euraktiv; dostupno na: www.euractiv.rs/ljudska-prava/9455-manjakvo-sti-predloenog-zakona-o-jav-nom-okupljanju.

20. Nacrt je dostavljen na mišljenje Zaštitniku građana Repubike Srbi-je 17. novembra 2015. godine.

21. Mišljenje Zaštitnika građana na Predlog zakona o javnom okuplja-nju, januar 2016. godine; dostu-pno na: http://www.ombudsman.rs/attachments/4544_Misljenje%20na%20Predlog%20zakona%20o%20jav-nom%20okupljanju%20FINAL.doc.

/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7


Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM ostvario je značajnu saradnju i sa Delegacijom EU u toku komenta-risanja Predloga zakona o javnom okupljanju.

Stručna analiza nacrtaU analizi usklađenosti Nacrta zakona o javnom oku-pljanju sa Ustavom RS, Komitet pravnika za ljudska prava istakao je da tekst Nacrta zakona nije usklađen sa OSCE/ODIHR smernicama, jer uvodi sistem dozvole i prevelike obaveze za organizatore javnih okupljanja. Prekršajne sankcije nisu postavljene u skladu sa teži-nom prekršaja. U tom smislu, neophodno je, pre svega, proporcionalno regulisati novčane kazne u odnosu na različite vrste prekršaja.

Takođe, Nacrt propisuje kumulativno kažnjavanje prav-nog lica, odgovornog lica u pravnom licu i organizatora, odnosno vođe okupljanja, što predstavlja nesrazmerno zadiranje u slobodu okupljanja i utiče na odvraćanje od organizovanja javnih okupljanja. Neophodno je sprečiti postojanje mogućnosti istovremenog kažnjavanja or-ganizatora, vođe skupa, pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu.

Organizatore okupljanja ne treba smatrati odgovorni-ma za neizvršavanje dužnosti ukoliko su uložili napor da dužnosti izvrše. Organizatore ne treba smatrati od-govornima za postupke pojedinih učesnika, za postup-ke onih koji ne učestvuju ili agenata provokatora. Ume-sto toga, trebalo bi da postoji individualna odgovornost svake osobe koja je lično učinila prekršaj ili se nije pridr-žavala zakonitih naređenja pripadnika policije.22

Jedinice lokalne samouprave, u okviru vršenja svojih nadležnosti na koje ih ovlašćuje Zakon o okupljanju građana, mogu propisima ugroziti ostvarivanje OSCE/ODIHR smernica. Član 25 Nacrta ustanovljava nadlež-nost jedinica lokalne samouprave da aktom bliže odre-de prostor za održavanje okupljanja iz čl. 6 st. 1 Nacrta. Imajući u vidu da se jedino zakonom može propisati

način ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava, ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, po-stavlja se pitanje ustavnosti rešenja iz člana 25 Nacrta zakona o javnom okupljanju.

Prema članu 25 Nacrta „Skupština grada, odnosno op-štine, će u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona odrediti prostor za održavanje okupljanja iz člana 6 stav 1 ovog zakona.” Prvo, odredba člana 25 nije konzistentna sa odredbom člana 6 stav 1, u smislu da se odredbom člana 25 jedinicama stavlja u nadlež-nost određivanje prostora za održavanje skupova, a članom 6 stav 1 određuju mesta na kojima su skupovi zabranjeni. Drugo, ako je ostvarivanje slobode okuplja-nja posredovano aktom jedinice lokalne samouprave, onda se očigledno time krši ustavni princip neposredne primene zajemčenih ustavnih prava i sloboda građana.Radi usklađivanja ove odredbe sa Ustavom, kako u po-gledu nadležnosti, tako i u pogledu otklanjanja opštih ograničenja, potrebno je u potpunosti obrisati član 25, te ostaviti nadležnom organu - organizacionoj jedinici MUP-a da procenjuje bezbednost lokacije, odnosno po-stojanje neophodnosti zabrane skupa na određenom mestu usled neophodnosti zaštite utvrđenih osnova iz čl. 54 st. 4 Ustava RS.23

Jedinice lokalne samouprave nadležne su da donose odluke kojima se uspostavlja komunalni red, te u skla-du sa čl.9 st.4 Nacrta obezbeđuju komunalne usluge vezane za održavanje javnog okupljanja. Regulisanje komunalnog reda može imati uticaji na sistem prijavlji-vanja skupa. Organi jedinica lokalne samouprave mogu na taj način, pogrešnim tumačenjem svojih nadležno-sti, ometati slobodu okupljanja.

Usklađenost propisa i pravna sigurnost u ovoj oblasti je od velikog značaja, s obzirom da u praksi može doći do zlonamernih vođenja prekršajnih postupaka. Nisu retki primeri da je primena Zakona o javnom redu i miru ili Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima imala prioritet, dok je primena Zakona o okupljanju građa-na potpuno zanemarivana. U tom smislu, radi uskla-đivanja i omogućavanja pune primene novog zakona, neophodno je identifikovati sve propise koji bi mogli,

22. Katarina Golubović, „Analiza usklađenosti Nacrta zakona o javnom okupljanju sa Ustavom Re-publike Srbije”, 15. januar 2016. godine, str. 9-10, dostupno na:

www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/ 4540-2016-01-15-08-19-55.

23. Ibid, str. 10-11.


bilo u fazi prijave bilo u fazi naknadnog postupanja, da zadiru u uživanje ove slobode. U cilju sprečavanja me-đusobne kolizije zakona koji bi se mogli primeniti na učesnike prilikom ostvarivanja slobode, neophodno je da se Nacrtom zakona odredi status samog Zakona i odnos sa drugim zakonima kojima se posredno utiče na ostvarivanje slobode okupljanja, kako bi se izbegle naknadne izmene drugih zakona koje bi mogle da de-rogiraju sistemski zakon. Takođe, potrebno je povećati transparentnost rada Ministarstva unutrašnjih poslova i lokalnih samouprava prilikom ostvarivanja nadležnosti vezanih za ograničavanje slobode okupljanja.

Zagovaranje za uvažavanje evropskih standarda u okviru OEBS-aPrioritetni ciljevi predsedavanja Srbije OEBS-om u 2015. godini bili su unapređenje sprovođenja obaveza iz ljudske dimenzije OEBS-a, jačanje monitoring instru-menata u ovoj oblasti, jačanje veza sa organizacijama civilnog društva i promocija njihovog aktivnog učešća u radu Organizacije. U 2015. godini Srbija je donela odluku da nastavi postupak samoevaluacije koji je 2014. godi-ne pokrenula Švajcarska. Osnovni cilj je bio da aktuelno predsedavanje posluži kao primer objektivnog sagle-davanja sprovođenja obaveza u sferi ljudske dimenzije. Samoevaluacija je poverena nezavisnim institucijama i organizacijama civilnog društva među kojima je bio i Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM. One su sa-činile izveštaje na osnovu svojih analiza i ocena. Mini-starstvo spoljnih poslova izabralo je četiri teme, među kojima i slobodu okupljanja.

Organizacije civilnog društva su predstavile svoje izve-štaje na Paralelnoj konferenciji civilnog društva, koja je održana u Beogradu 1-2. decembra 2015. godine, nepo-sredno pre sastanka Ministarskog saveta OEBS-a. Komi-tet pravnika za ljudska prava je prilikom analize sprovo-

đenja obaveza iz oblasti slobode okupljanja ukazao na nedostatke Predloga zakona o javnom okupljanju ali i na neophodnost dublje analize svih pravnih normi ko-jima se ograničavaju OSCE/ODIHR smernice u pogledu slobode mirnog okupljanja. Takođe, YUCOM je skrenuo pažnju na mogućnost da lokalne samouprave donoše-njem podzakonskih akata na koje ih ovlašćuje zakon, mogu omesti primenu smernica, navodeći kao primer odluku grada Zaječara kojom se efektivno onemoguća-va okupljanje građana na gradskom trgu. Komitet prav-nika za ljudska prava naveo je i Odluku opštine Kraljevo o zaštiti od buke od organizatora javnih skupova zah-teva odobrenje organa nadležnog za ekološku zaštitu, kao još jedan primer odluke lokalne samouprave.24

Zakon o javnom okupljanju usvojen je u Narodnoj skupštini 26. januara 2016. godine. Uprkos mišljenju Zaštitnika građana, usvojeni Zakon je zadržao ograni-čenja predstavljena u Predlogu. Mišljenje Zaštitnika nije uvaženoni u delu koji se odnosi na mesta na koji-ma su javna okupljanja zabranjena. Naime, zabranjena su javna okupljanja u blizini zdravstvenih ustanova, škola, predškolskih ustanova, prostora ispred objeka-ta od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bez-bednost države. Uprkos mišljenju Zaštitnika građana i predstavnika nevladinih organizacija da su novčane kazne predložene u Nacrtu previsoke, u usvojenom Za-konu je u nekim slučajevima visina kazne čak i uvećana. Najdrastičnije uvećanje raspona kazni u odnosu na Na-crt predviđeno je u slučaju kazne za odgovorno lice u pravnom licu kao organizatoru okupljanja. U slučaju da odgovorno lice pokuša ili održi skup bez prijave, rizikuje da plati od 100.000 do 150.000 dinara umesto od 50.000 do 100.000 dinara, koliko je iznosila kazna predviđena u Nacrtu. Zakon je regulisao pitanje spontanih okup-ljanja, kao i kraći rok za prijavu skupova, u skladu sa stavovima iznetim na zajedničkom sastanku o javnom okupljanju koji je 28. oktobra 2015. godine organizovao Komitet pravnika za ljudska prava u Kući ljudskih prava. U usvojenom Zakonu o javnom okupljanju je, uprkos primedbama stručne javnosti, izostalo regulisanje kon-traskupova.

24. „Self-Evaluation Report - Serbian OSCE Chairmanship”, CSO Coalition for the Monitoring of Serbia’s OSCE Chairmanship; available at:

www.helsinki.org.rs/doc/Self-eva-luation%20report.pdf.

/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7


Dalje aktivnostiAktivnosti YUCOM-a propraćene su u većini medija.25 Zaključci koji su povodom usvojenog Zakona izneti u pogledu pravne zaštite, previsokih prekršajnih ka-zni, kao i lošeg regulisanja pitanja spontanih okuplja-nja, prezentovani su javnosti kroz medijske nastupe. O unapređenju uočenih problema razgovaraće se to-kom pregovora u okviru Poglavlja 23, a u 2016. godini pažnja će se posvetiti novim strateškim slučajevima i analizama praćenja skupova, što će takođe doprineti preciznijem definisanju potencijalnih rešenja.

25. „Neregulisano okupljanje građana”, Danas, 09. oktobar 2015. godine; dostupno na: www.danas.rs/dana-srs/ukratko/neregulisano_okuplja-nje_gradjana.83.html?news_id=99440 „NVO: Prijavljivanje skupova nije obavezno”, Radio televizija Voj-vodine, 09. oktobar 2015. godine;

dostupno na: www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/nvo-prijavljivanje-skupo-va-policiji-nije-obavezno_646968.html „Ubuduće bez mitinga ispred Skupštine?”, Novosti, 23. oktobar 2015. godine; dostupno na: www.novosti.rs/vesti/naslovna/politi-ka/aktuelno.289.html:573177-Ubu-

duce-bez-mitinga-ispred-Skupsti-ne# „Zakon o javnim okupljanjima restriktivan i pun nelogičnosti”, N1, 28. oktobar 2015. godine, dostupno na: www.rs.n1info.com/a104325/Vesti/Zakon-o-javnim-oku-pljanjima-restriktivan-i-pun-ne-logicnosti.html


Broj lica koja su prinuđena da napuste svoje domove zna-čajno se povećao prethodnih godina. Sa međunarodnog aspekta, smatra se da „izbeglice proizvode“ Sirija, Avga-nistan i Irak. Prema podacima Međunarodne organizaci-je za izbeglice (IOM), od početka 2015. godine do kraja ok-tobra, oko 250.000 izbeglica/migranata je ušlo u Srbiju. U septembru i oktobru, oko 4.300 izbeglica dnevno je ulazilo u Srbiju iz Makedonije, a između 250 i 550 iz Bugarske. Najveći broj zabeleženih ulazaka izbeglica/migranata u Srbiju u toku 2015. godine, desio se 18. ok-tobra, kada je 10.000 izbeglica/migranata registrovano u Prihvatnom centru u Preševu.

Većina izbeglica/migranata Srbiju i druge države na Balkanu doživljava samo kao tranzitne zemlje. U Srbiji provedu između nekoliko sati do maksimalno nekoli-ko dana, a potom nastavljaju put ka nekoj od zemalja željenog utočišta. Mađarska je 15. septembra zatvorila južnu granicu sa Srbijom, tako da su izbeglice/migranti bili prinuđeni da preusmere kretanje ka Hrvatskoj. Prvo-bitno, izbeglice/migranti su iz Srbije u Hrvatsku prelazili peške, preko neformalnog prelaza Berkasovo-Babska, da bi se potom promenio pravac kretanja preko Tovar-nika i to autobusima i vozom od Šida. Izbeglice/migran-ti koji su u Srbiju dolazili preko Makedonije, smeštani su u Prihvatnom centru u Preševu gde su se i prijavljivali nadležnima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, da bi potom mogli da nastave put ka Šidu i Hrvatskoj. Izbe-glice/migranti koji su u Srbiju dolazili preko Bugarske, smeštani su u okviru policijske stanice u Dimitrovgra-du, odakle su, nakon prijave nadležnima u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nastavljali prema Beogradu ili di-rektno ka Šidu. Oni koji su dolazili do Beograda, mogli su da budu smešteni u Centar za azil u Krnjači.

02 Izbeglička kriza - Srbija kao tranzitna zemlja

/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7


Prema važećem Zakonu o azilu, izbeglica jeste „lice koje se, zbog opravdanog straha od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uve-renja, ne nalazi u državi svog porekla i nije u mogućno-sti ili zbog tog straha ne želi da se stavi pod zaštitu te države, kao i lice bez državljanstva koje se nalazi izvan države svog prethodnog stalnog boravka i koje ne može ili zbog tog straha ne želi da se vrati u tu državu.”26

Lice koje je prepoznato kao izbeglica, ima pravo na azil u Srbiji. Azil je, shodno važećem Zakonu „pravo na bora-vak i zaštitu koje ima stranac kome je na osnovu odluke nadležnog organa koji je odlučivao o njegovom zahte-vu za azil u Republici Srbiji odobreno utočište ili drugi oblik zaštite predviđen ovim zakonom.”27

Prema raspoloživim informacijama, neke od izbeglica/migranata bili su prekršajno kažnjavani od strane sudo-va, kako u drugim tranzitnim zemljama, tako i u Srbiji, zbog nelegalnog ulaska i boravka na teritoriji Srbije. Iz-beglice/migranti prekršajno su kažnjavani u Srbiji upr-kos proklamovanoj zabrani kažnjavanja izbeglica koje se nađu na teritoriji određene zemlje, ukoliko se odmah jave organima vlasti i obrazlože svoj nelegalan ulazak i boravak, a sve shodno Konvenciji o statusu izbeglica.28

Prvobitno, prilikom prijave nadležnima u okviru Mini-starstva unutrašnjih poslova, izbeglica/migrant dobi-jao je Potvrdu o izraženoj nameri traženja azila u Srbiji, što u najvećem broju slučajeva nije bila iskrena, real-na namera, već jedini način da legalizuju svoj boravak na teritoriji Srbije. Dobijanje te Potvrde omogućilo je imaocu da 72h legalno boravi u Srbiji, i u tom periodu je mogao ili da napusti Srbiju ili da podnese Zahtev za azil. Krajem 2015.godine, način prijavljivanja boravka izbeglice/migranta na teritoriji Srbije je promenjen. Uvedena je takozvana tranzitna prijava boravka, od-nosno Potvrda o ulasku na teritoriju Republike Srbije za strane državljane koji dolaze iz zemalja u kojima su njihovi životi u opasnosti29, a koja ne žele da podnesu Zahtev za azil u Srbiji, već samo da prođu kroz Srbiju u cilju odlaska u zemlju željenog utočišta. Ova vrsta po-tvrde takođe omogućava imaocu 72h legalnog boravka na teritoriji Srbije. Osim toga, izbeglica/migrant u Srbi-

ji ima i pravo korišćenja bankovnih usluga, smeštaja, ishrane, adekvatne medicinske pomoći itd. Potrebno je naglasiti da imaoci ove potvrde ne stiču status tražioca azila u Srbiji, jer je u praksi postavljano važno pitanje - da li će usled izvršene registracije u Srbiji i davanja otisaka prstiju, izbeglica/migrant biti vraćen iz zemlje željenog utočišta u Srbiju.

Pravno gledano, veoma je zanimljivo pitanje statusa izbeglice/migranta koji se nalazi na teritoriji Srbije, a da nije prijavio svoj boravak nadležnima u okviru Mini-starstva unutrašnjih poslova, i mogućnosti eventualnog prekršajnog kažnjavanja takvog lica. Nakon prvobitne loše prakse postupanja, kada su izbeglice/migranti pre-kršajno kažnjavani bez obzira na odredbe Konvencije o statusu izbeglica, više ne dobijamo informacije o njiho-vom kažnjavanju.

Konvencija o statusu izbeglica proklamuje apsolutnu zabranu proterivanja izbeglica na „granice teritorije gde bi njegov život ili sloboda bili ugroženi zbog njegove rase, vere, državljanstva, pripadnosti nekoj socijalnoj grupi ili njegovih političkih mišljenja”.30

Važno je istaći da su mnogobrojne izbeglice/migran-ti koji prolaze kroz Srbiju, potpuno neinformisani o svom statusu, pravima i obavezama dok se nalaze na teritoriji Srbije. Izbeglice/migranti često postavljaju pi-tanje da li će biti vraćeni u Srbiju, ne žele da se prijave nadležnoj policijskoj stanici jer smatraju da će ili ući u azilarnu proceduru ili biti kažnjeni. Ne znaju da ima-ju pravo na smeštaj, ishranu, medicinsku pomoć itd. Veoma je vidljivo nepoznavanje osnovnih nacionalnih i međunarodnih pravila i načela koja bi im mogla biti od velike pomoći u konkretnoj situaciji.

Tokom boravka u Srbiji, malobrojne su izbeglice/mi-grantikoji su dobili neku vrstu pravne pomoći, što je veoma uznemirujuće, tako da je neophodno ustanoviti bolji sistem informisanja izbeglica/migranata o njihovim pravima i obavezama dok borave na teritoriji Srbije.

U pogledu kapaciteta i načina sprovođenja postupka prijavljivanja izbeglica/migranata organima vlasti, kon-kretno predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslo-

26. Zakon o azilu, član 2, stav 7, („Službeni glasnik RS” br. 109/2007).

27. Ibid, član 2, stav 2.

28. Konvencija o statusu izbeglica, ratifikovana Uredbom o ratifikaciji Konvencije o statusu izbeglica sa završnim aktom Konferencije

opunomoćenika Ujedinjenih nacija o statusu izbeglica („Službeni list FNRJ - Međunarodni ugovori i drugi sporazumi” br. 7/60)


va, primetan je nedovoljan broj zaposlenih, odnosno ukupno angažovanih lica. Najveći problem možda pred-stavlja nedovoljan broj angažovanih prevodilaca koji su neophodni radi precizne komunikacije u postupku pri-jave izbeglica/migranata predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova. Činjenica je da je u poslednje vre-me povećan broj prevodilaca u prihvatnim centrima, no i dalje je taj broj nedovoljan za efikasan rad nadležnih organa.

Tokom 2015. godine, YUCOM je bio veoma aktivan na polju pružanja pomoći izbeglicama/migrantima koji prolaze kroz Srbiju u cilju odlaska u zemlju željenog utočišta. U saradnji sa Zaštitnikom građana, pomogli smo petočlanoj porodici da napusti Srbiju u kojoj se nelegalno nalazila, i time joj omogućili da nastavi put ka Sjedinjenim Američkim Državama čiju su ulaznu vizu posedovali. Problem je predstavljao njihov nelegalni ulazak u Srbiju, odnosno nepostojanje ulaznog pečata u putnim ispravama, usled čega nije bilo moguće da le-galno napuste Srbiju. Efikasnom i dobrom saradnjom YUCOM-a, Zaštitnika građana i predstavnika Ministar-stva unutrašnjih poslova, omogućeno je petočlanoj porodici da napusti Srbiju, i to u roku od samo 3 dana od dana kada su nam se javili sa molbom za pružanje pravne pomoći. Pored brojnih humanitarnih aktivnosti u vidu hrane, odeće i obuće koju su delili izbeglicama/migrantima u Beogradu, aktivisti YUCOM-a su kontinu-iranim angažovanjem na usaglašavanju prakse postu-panja prema izbeglicama/migrantima, uspeli da izdej-stvuju veoma značajne promene. Konkretno, stalnim apelovanjem da Potvrda o izraženoj nameri traženja azila u Srbiji kojusu dobijali nije adekvatna, odnosno da je lažna, uspeli smo da izdejstvujemo da se uvede nova vrsta potvrde, Potvrda o ulasku na teritoriju Republike Srbije za strane državljane koji dolaze iz zemalja u koji-ma su njihovi životi u opasnosti, koju sada predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova izdaju onima koji kažu da ne žele azil u Srbiji.

Osim toga, stalnim javnim obraćanjima putem medija, YUCOM je apelovao na humanitarni pristup globalnoj izbegličkoj krizi i poštovanje osnovnih ljudskih prava i sloboda svih građana, a konkretno izbeglica/migranata koji prolaze kroz Srbiju.

29. Odluka o izdavanju Potvrde o ulasku na teritoriju Republike Srbije za migrante koji dolaze iz zemalja u kojima su njihovi živo-

ti u opasnosti („Službeni glasnik RS” br. 81/2015), tačka 1

30. Konvencija o statusu izbeglica, član 33, stav 1.

/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7


01 Prihvatni centar u Preševu

Krajem godine, YUCOM je počeo sa realizacijom projek-ta pod nazivom „Aid to refugees and migrants – from legal aid to conditions assessment”, finansiranog od strane Ambasade Finske u Srbiji. Aktivnosti koje su predviđene navedenim projektom obuhvataju česte posete mestima u Srbiji u kojima se nalazi najveći broj izbeglica/migranata, prikupljanje osnovnih podataka o izbeglicama/migrantima koji se odnose na njihovo izbegličkokretanje, kao i pružanje pravnih saveta i infor-misanje o pravima i obavezama dok se nalaze na teri-toriji Srbije.

02 Miksalište, Beograd

Sprovođenjem projektnih aktivnosti, YUCOM je posetio delove Beograda u kojima borave izbeglice/migranti. U parkovima u okolini Glavne železničke stanice, izbeglice provode nekoliko sati dnevno u potrazi za informacija-ma o daljem transportu. U Miksalištu mogu dobiti odre-đene vrste pomoći u vidu hrane, odeće, obuće i medi-cinske pomoći.


03 04 Centar za azil u Krnjači

U Centru za azil u Krnjači izbeglicama ili migrantima omogućen je smeštaj do 3 dana ukoliko su se prijavili nadležnima u Ministarstvu unutrašnjih poslova i po-seduju Potvrdu o ulasku na teritoriju Republike Srbi-je. U samom centru smeštene su ne samo izbeglice ili migranti sa istoka, već i izbeglice iz država bivše Jugo-slavije. Prema dobijenim informacijama, odvojeni su u različite smeštajne kapacitete. Izbeglice iz bivših jugo-slovenskih država su tu smeštene dok im se ne obez-bedi drugi adekvatniji smeštaj, dok izbeglice sa istoka ovde provedu 1-3 dana.

05 Prihvatni centar – Adaševci

U Adaševcima, motel je pretvoren u prihvatni centar, gde izbeglice/migranti mogu provesti nešto duži peri-od i dobiti više vrsta humanitarne pomoći. Centar je, uz neke manje propuste, prihvatljivo opremljen za bora-vak izbeglica/migranata. Prisutne su ekipe hitne medi-cinske pomoći, Crvenog krsta, kao i nekoliko međuna-rodnih organizacija. Postoji kutak za decu.

/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7


06 07 08 Prihvatni centar u Šidu

U Šidu, kod železničke stanice, postoji manji prihvatni centar jer izbeglice/migranti koji dođu dotle ubrzo i na-puštaju Srbiju. Uslovi u samom centru su u higijenskom smislu veoma neprihvatljivi. Toaleti nisu u funkciji, a sobe su u veoma lošem stanju.

09 10 Prihvatni centar u Preševu

Na južnoj granici Srbije, odnosno na granici sa Make-donijom, nalazi se kamp za prihvat izbeglica u Miratov-cu, koji je po pitanju uslova dosta poboljšan u odnosu na prethodno stanje, a koji predstavlja prvi kontakt sa predstavnicima naše vlasti. Prisutni su predstavnici MSF-a, IOM-a, UNICEF-a, UNHCR-a i Crvenog krsta. Sme-štajni kapacitet je oko 50 lica u kontejnerima koji pose-duju grejna tela. Generalno, uslovi su zadovoljavajući.


11 12 Prihvatni centar u Preševu

Potom, izbeglice/migranti odlaze u prihvatni centar u Preševu, do koga je obezbeđen prevoz za majke sa ma-lom decom i stara lica. Ostali moraju da idu peške oko 4-5 km a zatim ih autobusi voze direktno do centra. Uslovi u centru su generalno zadovoljavajući, imajući u vidu da je adaptiran i proširen po pitanju kapaciteta. UNHCR je donirao montažne kuće koje poseduju grejna tela. U prihvatnom centru u Preševu izbeglice/migranti mogu da se odmore, dobiju potrebnu medicinsku po-moć, hranu, vodu, odeću, obuću, kao i da se registruju, odnosno dobiju potrebnu potvrdu od policije. Prisutne su medicinske ekipe iz okolnih Domova zdravlja, UNI-CEF-a, UNHCR-a, Crvenog krsta i drugih organizacija. Postoji kutak za decu i kutak za majke i bebe.

13 14 Policijska stanica u Dimitrovgradu – privremeni prihvat izbeglica/migranata

Na istočnoj granici, odnosno na granici Srbije i Bugar-ske, izbeglicama/migrantima koji dolaze preko Bu-garske, na raspolaganju je privremeni prihvat u okviru policijske stanice u Dimitrovgradu. Prema dobijenim in-formacijama, u planu je da se otvori poseban prihvatni centar nezavisno od policijske stanice, no nema preci-znih podataka kada. Na osnovu informacija dobijenih od predstavnika MUP-a, raspolažu zadovoljavajućim kapacitetima, imajući u vidu da dnevno u Dimitrovgrad stigne između 50 i 450 izbeglica/migranata iz Bugarske. Prisutne su ekipe hitne medicinske pomoći koje pružaju razne vrste medicinske pomoći, pre svega, kako nam je rečeno, pomoć usled promrzlina, kao i ekipe Crvenog krsta koje pružaju pomoć u vidu hrane i pića. Postoji kontejner koji je donacija Fondacije Ane i Vlada Divca, sa neophodnom odećom, jaknama, čizmama i drugim stvarima, prema potrebama i raspoloživosti. Higijenski uslovi u kontejnerima u kojima borave izbeglice/migran-ti su zadovoljavajući. Kontejneri poseduju grejna tela. Mobilni toaleti koji su u upotrebi su higijenski veoma ne-adekvatni, a pojedini i zapušeni te nisu u upotrebi.

/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7


15 16 Prihvatni centar – Adaševci

Generalni utisak jeste da su uslovi u kojima borave izbe-glice/migranti u Srbiji u drugoj polovini 2015. godine do-sta poboljšani u odnosu na prvu polovinu godine, ali i da-lje higijenski uslovi u pojedinim centrima nisu adekvatni. U svim prihvatnim centrima se nalaze predstavnici Crve-nog krsta Srbije, kao i nacionalnih i međunarodnih orga-nizacija među kojima su predstavnici IOM-a, UNHCR-a, MSF-a i drugi, a koji pružaju humanitarnu pomoć na licu mesta. Na osnovu dobijenih informacija od predstavnika Komesarijata za izbeglice, Ministarstva unutrašnjih po-slova i Crvenog krsta, u centrima nije bilo većih problema sa izbeglicama/migrantima. Predostrožnosti radi, kako kažu, odvajaju ih po nacionalnosti u različite smeštajne jedinice. Primetno je veliko nepoznavanje prava i oba-veza koje izbeglice/migranti imaju, odnosno nedostatak informisanosti, što je od velike važnosti za preventivno delovanje u cilju suzbijanja eventualnih kršenja osnov-nih ljudskih prava izbeglica/migranata.


Statistički podaciPosete mestima gde borave izbeglice/migranti dok se nalaze na teritoriji Srbije, YUCOM je iskoristio i da oba-vi anonimne intervjue sa izbeglicama/migrantima, na osnovu kojih je urađena detaljna statistika dobijenih podataka. Razgovori su obavljeni sa ukupno 67 lica, i to sa 22 lica u Beogradu, 23 lica u Šidu, 7 u Preševu i 15 u Dimitrovgradu. 92,5% ispitanih lica su muškarci, dok su razgovori obavljeni sa ukupno 5 žena.

Pol Učestalost %

Muški 62 92,5

Ženski 5 7,5

Ukupno 67 100

Tabela br. 1 - Struktura po polu

Starosna struktura ispitanih lica je raznolika. Razgovori su obavljeni sa 10 maloletnih i 57 punoletnih lica. Najve-ći broj intervjua obavljeno je sa izbeglicama/migrantima iz Avganistana, njih 36, dok je postotak intervjua sa Si-rijcima 22,3%, sa Iračanima 18% i sa Marokancima 6%.

Zemlja porekla Učestalost %

Sirija 15 22,3

Avganistan 36 53,7

Irak 12 18

Maroko 4 6

Ukupno 67 100

Tabela br. 2 - Struktura zemalja porekla

Obrazovna struktura ispitanika je takođe različita: 11 lica, odnosno 16,4% ispitanika je bez obrazovanja; 24 lica, odnosno 35,8% ima završenu osnovnu školu; 23 lica, odnosno 34,3% završenu srednju školu i 9 lica, odnosno 13,5% je visoko obrazovano. Od ispitanih lica, njih 77,6% bilo je zaposleno u zemlji porekla, odnosno njih 15 nije bilo zaposleno u zemlji porekla. Na osnovu dobijenih informacija, 97% ispitanih lica je musliman-ske veroispovesti, jedno lice je reklo da je pobeglo upravo od vere, i jedno lice je reklo da više ne veruje ni u šta, odnosno da sada veruje u Sunce. Na pitanje kada su napustili zemlju porekla, dobijali smo različite odgovore: od „pre nekoliko dana” do „pre 6,5 godina.” Oni koji su davno napustili zemlju porekla većinom dolaze iz Iraka, dok oni koji su u skorije vreme napustili zemlju porekla većinom dolaze iz Sirije ili Avganistana. 34,3% ispitanih lica putuje sa porodicom, njih 44 putuje samo, dok su neki ostavili porodice u zemljama porekla ili su im porodice već u nekoj od država Evropske unije. Pozitivan je statistički podatak da su sva ispitana lica u Srbiju ušla tog dana ili nekoliko dana ranije, odnos-no da nismo razgovarali ni sa jednom osobom koja je u Srbiji provela duži period u nemogućnosti da nastavi put. Od ukupno 67 ispitanih lica, 71,6% u Srbiju je ušlo iz Makedonije, i na tom putu prošlo kroz Grčku i Tursku (neki i kroz Iran i Pakistan). Iz Bugarske u Srbiju ušlo je 28,4% ispitanih lica, prethodno prošavši kroz Tursku a neki i kroz Iran i Pakistan. Prema dobijenim informaci-jama, većina je koristila više različitih prevoznih sred-stava, i to: autobuski prevoz je koristilo 71,6% lica, 38% je koristilo auto-prevoz, voz 55,2%, brod 61,1%, dok je 32,8% lica reklo da je određene delove puta prelazilo peške. Prevoz do Srbije su platili između 1.500-7.000 EUR. Neki od ispitanika su rekli da još ništa nisu platili, već da će platiti kada stignu u zemlju željenog utočišta. Najveći broj ispitanih lica platilo je između 2.000 i 5.000 EUR, i to 37,3% njih.

/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7


Zemlja željene destinacije

Učestalost %

Nemačka 39 58,1

Italija 9 13,6

Belgija 6 8,9

Austrija 4 5,9

Velika Britanija 3 4,8

Francuska 2 2,9

Švedska 2 2,9

Srbija 2 2,9

Ukupno 67 100

Tabela br. 3 - Struktura po zemlji željene destinacije

Na osnovu dobijenih informacija, sa 58,2% Nemačka je najčešća zemlja njihove željene destinacije. Sledi Italija sa 13,6%, Belgija sa 8,9%, Austrija sa 5,9%, Velika Brita-nija sa 4,8%, Francuska i Švedska sa 2,9%, dok su dva lica rekla da žele da ostanu u Srbiji. Prijatelje ili rodbi-nu u zemlji željene destinacije ima 55,2% ispitanih lica, odnosno njih 37, dok 44,8% ispitanika nema nikoga u zemlji željenog utočista. Prema dobijenim podacima, 55,2% ispitanika nema važeća putna dokumenta kod sebe. Nekima su oduzeta od strane bugarske policije, a neki su ostavili dokumenta u zemlji porekla ili su ih već poslali u zemlju željenog utočišta. Većina ispitanika, njih 60, registrovalo se, odnosno prijavilo policiji u tran-zitnim zemljama. 85% ispitanih lica se već registrovalo u Srbiji, dok je preostalih 15% čekalo registraciju.

Pravna informisanost

Učestalost %

Da 8 12

Ne 59 88

Ukupno 67 100

Tabela br. 4 - Struktura po pravnoj informisanosti

Visok je procenat (čak 88%) ispitanika sa kojima su obavljeni razgovori, a nisu dobili nikakvu vrstu pravne pomoći u Srbiji niti su na bilo koji način informisani o svojim pravima i obavezama. Iz tog razloga, mnogobroj-nim izbeglicama/migrantima smo, prilikom razgovora, dali pravni savet i poučili ih o pravima i obavezama što su oni sa velikim oduševljenjem prihvatili. Što se tiče dobijanja druge vrste pomoći u vidu hrane, pića, odeće, obuće i medicinske pomoći, većina ispitanika je odgo-vorila pozitivno.

Budući da se jedan deo projektnih aktivnosti odnosio na zagovaranje poboljšanja položaja izbeglica/migra-nata i razmenu informacija o njihovim problemima sa vladinim i nevladinim predstavnicima, YUCOM je uče-stvovao na brojnim sastancima. Posebno se izdvajaju mesečni sastanci sa predstavnicima UNHCR-a na koji-ma su predstavljani mesečni prikazi situacije u vezi sa migrantskom krizom i međunarodna konferencija Za-štitnika građana na kojoj su takođe razmatrani proble-mi sa kojima se izbeglice/migranti suočavaju i dr.


/ 2 8 2 9 3 0 3 1 3 2 3 3 3 4 3 5 3 6 3 7 3 8 3 9 4 0 4 1 4 2 4 3 4 4 4 5 4 6 4 7

03 Promocija, zaštita i unapređenje ljudskih prava u 2015. godini

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM:

03 Promocija, zaštita i unapređenje ljudskih prava u 2015. godini

YUCO

M 20

16

/

Izv

ešta

j o

radu

/

B

roj

03

/

48

49 5

0 51

52

53 5

4 55

56

57 5

8 59

60

61 6

2 63

64

65 6

6 67

68

69 7

0 71

72

73 7

4 75

76

77 7

8 79

80

YUCOM 2016 / Izveštaj o radu / Broj 03 / KOMITET PRAVNIKA ZA LJUDSKA PRAVA YUCOM:

PROMOCIJA, ZAŠTITA I UNAPREĐENJE LJUDSKIH PRAVA U 2015. GODINI

01 Najznačajniji projekti

YUCOM 2016 / Izveštaj o radu / Broj 03 / Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM: Promocija, zaštita i unapređenje ljudskih prava u 2015. godini

Institucionalna podrška radu Komiteta pravnika za ljudska prava - YUCOMNaziv projekta: Institucionalna podrška radu Komiteta pravnika za ljudska prava -YUCOMTrajanje projekta: Jul 2015 – jul 2018. godineDonator: Ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu

Budući da se Komitet pravnika za ljudska prava pozicionirao kao jedna od vodećih organizacija u pružanju besplatne pravne pomoći ranjivim grupama građana, kao i da je poznat po različitim aktivnostima iz oblasti ljudskih prava, pripremanju predloga za izmene legislative, kampanjama zagovaranja, praćenju suđenja i orga-nizovanju treninga i seminara, Amba-sada Kraljevine Norveške u Beogradu dala je institucionalnu podršku radu ove organizacije u cilju održivosti nje-nog rada.

Projekat ima za cilj da ojača ka-pacitete za pružanje pravne pomoći i zastupanje u strateškim slučajevi-ma prilikom povrede ljudskih prava građana Srbije, posebno osetljivih grupacija. Takođe, YUCOM će sklapati nova partnerstva, kako u Srbiji

podržavajući druge inicijative koje se tiču zaštite ljudskih prava i pružanja besplatne pravne pomoći, tako i na regionalnom nivou. Tokom 2015. go-dine, YUCOM je postao članica mreže ESCR-Net kako bi i na međunarod-nom planu promovisao svoj rad, uče-stvovao u aktivnostima zagovaranja poboljšanja uslova u oblastima svog rada kroz primere iz ličnog iskustva, i prenosio zapažanja drugih organiza-cija civilnog društva u Srbiji.

Strateške oblasti kojima će se YUCOM i u narednom periodu baviti su:

1. Javno zagovaranje2. Pružanje besplatne pravne

pomoći3. Monitoring suđenja4. Komunikacija sa medijima5. Međunarodno umrežavanje i

„know-how” doprinos

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Posmatranje izbora za izborne članove Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstvaNaziv projekta: Monitoring izbora za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilacaTrajanje projekta: Novembar 2015 - januar 2016. Donator: Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji

Komitet pravnika za ljudska prava, kao organizacija koja se godinama bavi osnaživanjem predstavnika pra-vosuđa u Srbiji, sproveo je, u saradnji sa Misijom OEBS-a u Srbiji, monito-ring izbora za izborne članove Viso-kog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, koji su održani u decem-bru 2015. godine. Cilj projekta je da objektivni i nepristrasni posmatrači isprate izbore za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Osim što će biti prisutni na biračkim mestima i pratiti glasanje, posmatrači će spro-vesti i dubinske intervjue sa nasumič-no odabranim sudijama i tužiocima. Dobijene informacije će dati bliži uvid u proceduru nominacije kandidata i ispravnost postupka. Posmatrači su sastavljali individualne izveštaje o re-zultatima praćenja izbornog procesa, a te informacije, zajedno sa podacima dobijenim iz intervjua, deo su final-nog izveštaja.

Pre sprovođenja monitoringa, posmatrači su bili poučeni o relevan-tnim zakonskim i podzakonskim ak-tima, kao i o kodeksu ponašanja na biračkim mestima. Zajedno sa pred-stavnicima Misije OEBS-a u Srbiji i ODIHR-a, izrađen je upitnik za posma-tranje izbora i intervjue. Na radionici koja je održana 6. novembra 2015. go-dine predstavljena su pravila o radu posmatrača tokom praćenja izbora i finalizirani upitnici za posmatranje izbora i intervjue.

Izbori za izborne članove Držav-nog veća tužilaca održani su 1. de-cembra na 17 biračkih mesta, dok su izbori za Visoki savet sudstva održani 21. decembra 2015. godine na 49 bi-račkih mesta. Svi posmatrači bili su prisutni od otvaranja do zatvaranja biračkih mesta, kako bi stekli pot-

puni uvid u poštovanje procedure tokom glasanja. YUCOM je izradio izveštaj koji sadrži metodologiju istraživanja; nalaze o kandidatima, procesu nominacije i poštovanju iz-borne procedure, kao i preporuke za poboljšanje zakonske regulative i procedura. Rezultati analize biće predstavljeni u izveštaju koji će pri-premiti Misija OEBS-a u Srbiji.


Regional view 23 – REVIEW 23/Regionalni pogled na 23 – PREGLED 23

Naziv projekta: Regionalna mreža – unapređivanje vladavine prava, reforme pravosuđa i borbe protiv korupcijeTrajanje projekta: Jun 2015 – februar 2016. godineDonator: Partnership for Transpa-rency Fund - Metzger Rule of Law InitiativePartneri: Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM, Centar za građansko obrazovanje i Udruženje mladih pravnika Make-donije

Ideja o formiranju Regionalne mre-že za vladavinu prava na Zapadnom Balkanu javila se u cilju istraživanja mogućnosti kreiranja zajedničkih strategija za poboljšanje stanja vlada-vine prava i borbe protiv korupcije, i to kroz razmenu iskustava, poređenje napretka u pregovorima sa Evrop-skom unijom, a posebno u pogledu Poglavlja 23.

Svrha projekta je dvojaka – kori-šćenje mreže kao foruma za razmenu iskustava u cilju rešavanja sličnih pre-preka na evropskom putu sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suoča-vaju, ali i lakši pristup pravdi u slu-čajevima korupcije. S druge strane, mreža će podržavati napore svake od članica da doprinese procesu pristu-panja EU, kroz davanje jasnih predlo-ga za poboljšanje slabih tačaka nave-denih u Izveštaju o napretku Evropske komisije.

Mreža će se načelno voditi slede-ćim principima:

• Udruženo delovanje vodećih NVO u svakoj od zemalja;

• Definisanje specifičnih tema za svaku od zemalja sa specijalnim fokusom na oblasti pravosuđa koje su neophodne za članstvo u EU, posebno rad na Poglavlju 23;

• Rad na akcionim planovima za Poglavlje 23 u pristupnim prego-vorima zemalja;

• Identifikovanje problema u refor-mama i pronalaženje horizontal-nih tema, ali i isticanje onih koje su specifične za svaku zemlju;

• Uključivanje i konsultovanje sa ključnim akterima iz oblasti borbe protiv korupcije, pitanja pravosuđa, nezavisnosti institu-cija itd;

• Saradnja sa pravnim klinika-ma pri pravnim fakultetima u cilju osnaživanja studenata za sprovođenje praćenja suđenja sa koruptivnim elementom.

U septembru 2015. godine održan je inicijalni sastanak organizacija koje će biti vodeće u matičnim zemljama, u cilju osmišljavanja rada regionalne mreže za vladavinu prava – Review 23/Pregled 23 - i zajedničkog rada na pripremi materijala za pokretanje iste. Vodeće organizacije su Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM za Srbiju, Centar za građansko obrazo-vanje za Crnu Goru i Udruženje mla-dih pravnika Makedonije za Makedo-niju. Osim organizacija iz pomenutih zemalja, planirano je i proširivanje mreže na organizacije iz Albanije, a potom i iz Bosne i Hercegovine. Po-kretanje mreže očekuje se u prvom kvartalu 2016. godine.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Promena Ustava Republike Srbije iz 2006. godineNaziv projekta: Ustavne promeneTrajanje projekta: Jul 2015 – decembar 2015. godineDonator: Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji

Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM je tokom 2015. godine rea-lizovao projekat „Promena Ustava” pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Organizacije za ekonomsku bezbednost i saradnju - OEBS. Tokom realizacije projekta implementira-ne su sve predviđene aktivnosti koje obuhvataju: organizovanje i održava-nje šest okruglih stolova na teritoriji Republike Srbije (u Novom Pazaru, Bujanovcu, Nišu, Novom Sadu, Kra-gujevcu i Beogradu), raspisivanje kon-kursa za pisanje radova na temu „Pro-mena Ustava” i objavljivanje najboljih radova na sajtovima Komiteta prav-nika za ljudska prava i Moj Ustav. Cilj projekta odnosio se na unapređenje svesti i znanja novinara i studenata prava o amandmanima na Ustav, pru-žanje inputa i polaznih osnova za pra-ćenje debate i učestvovanje u istoj. Informacije koje smo dobili potvrđuju da su projektne aktivnosti opravdale sprovođenje projekta i realizovanje ciljeva.

Tokom organizovanja okruglih stolova, Komitet pravnika za ljudska prava iskoristio je svoju mrežu konta-kata kako bi došao do što većeg broja novinara, studenata prava i drugih aktera kojima je tema „Promena Us-tava” relevantna i vezana za područ-je rada. Takođe, Komitet pravnika za ljudska prava je, preko svojih konta-kata, obezbedio i prisustvo predstav-nika organizacija civilnog društva, profesora, asistenata kojima je nave-dena oblast polje ekspertize, kao i za-interesovane javnosti, što je doprine-lo da rasprave i diskusije budu znatno konstruktivnije.

Na okruglim stolovima diskutova-lo se o brojnim aspektima uticaja Us-tava na stvarni položaj građana. Je-dan od konstruktivnih predloga koji se može izdvojiti jeste da je potrebno izvršiti analizu poštovanja i funkcio-nisanja Ustava, odnosno sprovođe-nje ustavnog zakona u poslednjih 9 godina. Učesnici su se složili da treba proširiti i spektar pružalaca besplatne pravne pomoći, jer je lokalna samo-uprava često u sukobu interesa. Gra-đani takođe često imaju primedbe na rad lokalne samouprave, te ona kao takva ne može odgovorno i profesio-nalno da vrši ovu funkciju. Rasprava o Ustavu trebalo bi da traje što duže i da se u nju uključi što veći broj ak-tera. Takođe, ukazano je na veliki uti-caj medija na konstruisanje mišljenja javnosti o institucijama koje su Ustav-no kategorisane. Učesnici su tokom diskusija sugerisali da odgovornost treba da se spusti na mnogo niže ni-voe vlasti od ovih na kojima se nalazi danas, uključujući i tužilaštvo. Prema njihovom mišljenju, to je izvodljivo kroz „finansijsku decentralizaciju”, što je jedna od mogućnosti da se po-pravi situacija koja se tiče poštovanja Ustava. Generalni zaključak diskusije jeste da ustavne mogućnosti treba koristiti, kao i da treba vršiti edukaci-ju pravnika ne samo o tekstu Ustava, već i na koje oblasti Ustav upućuje i koji su to izvori prava koji se prime-njuju u našoj zemlji.


Jačanje kapaciteta Zaštitnika građanaNaziv projekta: Jačanje kapaciteta Zaštitnika građana za pokretanje zakonodavnih inicijativa kroz saradnju sa civilnim društvomTrajanje projekta: Oktobar 2015 - mart 2016. godineDonator: Zaštitnik građana Repu-blike Srbije

Od oktobra 2015. godine YUCOM je angažovan na projektu „Jačanje ka-paciteta Zaštitnika građana za po-kretanje zakonodavnih inicijativa kroz saradnju sa civilnim društvom.” U okviru projekta se, između osta-log, podstiče osnaživanje prava lica lišenih slobode i posebno osetljivih grupa (lica smeštena u psihijatrijske bolnice, ljudi u pokretu, stariji ljudi), prava na pristup pravdi, prava deteta i druga osnovna prava.

Ustavni sud je 9. aprila 2015. godine doneo odluku kojom se utvrđuje da Zakon o okupljanju građana nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije. Prva analiza koja je u okviru projekta urađena je upravo analiza usklađenosti Nacrta zakona o javnom okupljanju sa Ustavom Republike Sr-bije.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Nacionalni konvent o Evropskoj uniji za Poglavlje 23Naziv projekta: Nacionalni konvent o Evropskoj uniji u Srbiji – praćenje napretka i podrška reformama u okviru Poglavlja 23 i 24 od strane civilnog društvaTrajanje projekta: April 2015 – mart 2016. godineDonator: Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne IrskePartneri: Evropski pokret u Srbiji, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM

Nacionalni konvent o EU predstavl-ja inovativan model mreže kroz koju sarađuju nevladine organizacije sa ekspertizom iz različitih oblas-ti. Civilno društvo se, na ovaj način, uključuje i daje značajan doprinos pristupnim pregovorima Srbije i EU u svih 35 poglavlja i nadgleda ceo proces. Cilj projekta je postizanje efi-kasnih i kvalitetnih pregovora Srbije i Evropske unije i ostvarivanje održive reforme u oblastima koje su obuh-vaćene Poglavljem 23 – Pravosuđe i osnovna prava i Poglavljem 24 – Pra-vda, sloboda i bezbednost, kroz ukl-jučivanje i monitoring civilnog društ-va. Ostvarenje ciljeva ovog projekta biće tema sastanaka Radnih grupa NKEU za navedena Poglavlja sa pred-stavnicima pregovaračke grupe kao i radnih grupa angažovanih na izradi zakona u okviru ovih oblasti.

Partneri, kao koordinatori radnih grupa za Poglavlja 23 i 24, pripremiće pet publikacija sa konkretnim pred-lozima za poboljšanje zakonskih ili strateških rešenja. Komitet pravnika za ljudska prava koordinira rad Radne grupe za Poglavlje 23. U toku 2015. go-dine održano je pet sastanaka sa pred-stavnicima Ministarstva pravde i prego-varačke grupe za Poglavlje 23. Teme sastanaka odnosile su se na izradu teksta Akcionog plana za Poglavlje 23.

U oblasti pravosuđa veliki do-prinos dale su članice radne grupe NKEU za Poglavlje 23 iznoseći praktič-ne predloge za uređivanje pojedinih predviđenih aktivnosti, poput izme-na Zakona o Državnom veću tužilaca i Zakona o Visokom savetu sudstva. Nekoliko sednica imale su ekspertski karakter, a posebno treba pomenuti sastanak povodom izrade Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zlo-čina. Zaključci sa svih sednica formu-lisani su i u vidu preporuka i distribu-irani relevantnim institucijama. Rad radne grupe NKEU za Poglavlje 23, kao i sam Akcioni plan za Poglavlje 23 predstavljen je lokalnim organizacija-ma civilnog društva i drugim relevan-tnim akterima u Sjenici i Nišu. U toku 2016. biće predstavljene tri publika-cije sa preporukama iz relevantnih oblasti u okviru Poglavlja 23.


Pravna pomoć izbeglicama i migrantimaNaziv projekta: Doprinos poboljšanju položaja izbeglica i migranata – od pravne pomoći do procene uslovaTrajanje projekta: Novembar 2015 – februar 2016. godineDonator: Ambasada Finske u Beogradu

Jednu od glavnih aktivnosti u ovom projektu predstavljaju posete nefor-malnim mestima okupljanja izbegli-ca/migranata i pisanje pratećih izve-štaja o njihovom održavanju. Dodatni doprinos uključivanju i povećavanju zastupljenosti nevladinog sektora u ovoj oblasti, predstavlja prosleđiva-nje ovih dnevnih izveštaja svim zain-teresovanim organizacijama koje se bave izbeglicama/migrantima, a koje nemaju dovoljno znanja o moguć-nostima rešavanja pravnih proble-ma sa kojima se izbeglice suočavaju. Advokati i pravni zastupnici YUCOM-a su, kao stručnjaci u ovoj oblasti, na raspolaganju za dodatne informacije svim zainteresovanim predstavni-cima nevladinih organizacija iz ove oblasti. Takođe, YUCOM je rado izlazio u susret predstavnicima nevladinog sektora koji su želeli da se pridruže posetama izbeglicama/migrantima i na taj način se direktno angažuju u ovom procesu.

Generalni cilj ovog projekta je poboljšanje vladinog sistema za zbrinjavanje izbeglica i popravljanje njihovog položaja, kao i veće angažo-vanje organizacija civilnog društva. Konkretni ciljevi projekta su: (1) podi-zanje svesti državnih institucija i jav-nosti o položaju ciljne grupe; (2) ini-ciranje debate o mogućim izmenama u postojećem sistemu; (3) praćenje uslova boravka i tretmana izbeglica/migranata u formalnim i neformal-nim mestima na kojima se okupljaju u Srbiji, uključujući tu i medicinsku pomoć, dostupnost higijenskih sred-stava, hrane, vode, garderobe itd; (4) pružanje informacija izbeglicama o njihovim pravima i javnim uslugama koje su im dostupne tokom njiho-vog boravka na teritoriji RS – čime se

sprečava kršenje njihovih prava; (5) medijska kampanja za rano upozora-vanje o mogućoj nestabilnosti i nasi-lju; (6) pravna pomoć, a po potrebi i zastupanje.

Fokus projekta je na posmatranju formalnih i neformalnih mesta okup-ljanja migranata/izbeglica u Srbiji i pružanju informacija o njihovim pravi-ma i obavezama, što je postignuto kroz deset poseta tim mestima, intervjue sa izbeglicama/migrantima i drugim re-levantnim akterima i organizacijama civilnog društva. Iskustva stečena to-kom projekta sumirana su u završnom izveštaju zajedno sa preporukama za poboljšanje statusa i tretmana izbegli-ca/migranata u Srbiji.

Postoji zabrinutost da će u na-rednom periodu, sa novim talasom migracija, Srbija biti suočena sa sve većim buntom, nezadovoljstvom i besom izbeglica jer se očekuje da će ih sve više ostajati u Srbiji bez mo-gućnosti da nastave put ka zemljama EU. Srbija je suočena sa neadekvat-nom primenom postojećih zakona u ovoj oblasti, kao i sa nedostatkom informacija sa terena o potrebama i problemima migranata/izbeglica, tako da nije u mogućnosti da pos-peši efektivnost sistema za azil i migracije i obezbedi bolje uslove za migrante/izbeglice koji prolaze kroz Srbiju. Preko ovog projekta, Vladi RS i drugim institucijama prosleđene su relevantne informacije sa terena, a izbeglicama/migrantima koji se nala-ze u tranzitu kroz Srbiju pružena je i pravna pomoć.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Monitoring suđenja za ratne zločineNaziv projekta: Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva za preuzimanje monitoringa suđenjaTrajanje projekta: 1. avgust 2014 – 30. april 2016. godineDonator: Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OEBSPartnerske organizacije: Fond za humanitarno pravo, Beogradski centar za ljudska prava i Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM

Projekat „Jačanje kapaciteta organi-zacija civilnog društva za preuzima-nje monitoringa suđenja” sprovodi se pod okriljem Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji. Projekat će doprineti unapre-đivanju vladavine prava u Srbiji, po-sebno sistema krivične pravde i od-govornosti za ratne zločine, i to kroz evaluaciju harmonizacije standarda prema kojima se odvijaju nacionalna suđenja za ratne zločine sa međuna-rodnim standardima, izgradnju odr-žive mreže monitora suđenja za ratne zločine i mehanizma za razmenu in-formacija.

Cilj projekta je da se omogući bliži nadzor nacionalnih suđenja za ratne zločine u okviru mehanizama države kojim ispunjava međunarodne oba-veze, i da obezbedi krivične odgovor-nosti za ratne zločine kroz jačanje ka-paciteta organizacija civilnog društva u Srbiji za praćenje suđenja. U martu 2015. godine aktivistkinje YUCOM-a su uspešno završile set treninga na kojima su, kao monitori, osposobljeni za angažovanje na dodatnom podiza-nju svesti, promovisanju i pozivanju na odgovornost, kada je u pitanju ka-žnjavanje ratnih zločina.

Komitet pravnika za ljudska prava je, pored konstantnih aktivnosti za-govaranja poboljšanja kvaliteta rada svih uključenih u procesuiranju ratnih zločina, otpočeo sa praćenjem suđe-nja za ratne zločine. Pravnice i akti-vistkinje YUCOM-a pratile su suđenja u slučajevima „Lovas”, „Sotin”, „Gra-diška” i „Ćuška.” U decembru 2015. organizovan je ekspertski sastanak povodom predstavljanja Nacrta na-cionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina na kojem su predstav-nici Misije OEBS-a u Srbiji, Delegacije

EU, nevladinih organizacija aktivnih u ovoj oblasti, kao i eksperti iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava, mogli direktno da daju predloge za iz-menu teksta Nacrta članovima i člani-cama radne grupe za njegovu izradu.


Treninzi o nediskriminaciji za zdravstvene radnike i stručne radnike u sistemu socijalne zaštiteNaziv projekta: Treninzi o nediskriminaciji za odabrane lokalne stručnjake u dvadeset lokalnih samoupravaTrajanje projekta: Novembar 2014 – maj 2015. godineDonator: Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju – OEBS

Ovaj projekat realizovan je u okvi-ru šireg projekta „Tehnička asi-stencija za inkluziju Roma”, koji se finansira od strane EU, a spro-vodi ga Misija OEBS-a u Srbiji. Cilj projekta je osnaživanje zdravstve-nih radnika i stručnih radnika u siste-mu socijalne zaštite kako bi pomogli pripadnicima romske nacionalnosti da dobiju pristup zdravstvenoj zaštiti. Tokom realizacije projektnih aktivno-sti, fokus je bio na edukaciji zdrav-stvenih i socijalnih radnika iz sistema socijalne zaštite koji se primarno bave pružanjem zdravstvene nege i pomoći romskoj populaciji.

Projektne aktivnosti obuhvatale su 20 edukacija na teritoriji Republi-ke Srbije: dve u Beogradu (Zvezdara i Palilula), Pančevu, Novom Sadu, Odžacima, Somboru, Kragujevcu, Smederevu, Kovinu, Kruševcu, Knja-ževcu, Beloj Palanci, Valjevu, Koce-ljevi, Žitorađi, Prokuplju, Leskovcu, Bojniku, Vranju i Bujanovcu. Eduka-cije je prošlo oko 2.800 učesnika, što predstavlja znatno više od planiranih 400. Tokom realizacije projekta, pred-stavnici lokalnih samouprava izlazili su u susret i omogućavali prostorne kapacitete za održavanje edukacija. Takođe, sve vreme trajanja projekta, pravni tim Komiteta pravnika za ljud-ska prava pružao je pravne savete zdravstvenim radnicima i stručnim radnicima u sistemu socijalne zaštite. Edukacijama su prisustvovali advo-kati, te su učesnici u svakom trenutku mogli da se konsultuju sa ekspertima iz ove oblasti. Postojalo je mnogo ne-doumica i pitanja tako da je učesni-cima edukacija bio potreban savet, a ostavljen je kontakt i omogućena konsultacija sa pravnim savetnikom i posle edukacije.

Posle završetka projektnih aktiv-nosti, konstruisana je tematska tabe-la sa najčešće postavljanim pitanjima i odgovorima, koja je ažurirana na sajtu Komiteta pravnika za ljudska prava. Praćenje prisustva različitih oblika diskriminacije bilo je izuzetno važno, jer nam je omogućilo da defi-nišemo najčešće probleme s kojima se radnici suočavaju pri pružanju po-moći pripadnicima romske nacional-nosti. Advokati Komiteta pravnika za ljudska prava iskoristili su priliku da u razgovorima sa predstavnicima neza-visnih državnih institucija predstave rezultate do kojih su došli, kako bi skrenuli pažnju na probleme sa koji-ma se suočavaju pripadnici romske nacionalnosti.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Jačanje efektivnosti rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike SrbijeNaziv projekta: Milenijumski razvojni ciljevi posle 2015. godineTrajanje projekta: Decembar 2014 – septembar 2015. godineDonator: Fondacija za otvoreno društvo

Projekat je sproveden u okviru pro-grama „Razvoj i pouzdane institucije” Fondacije za otvoreno društvo. Cilj projekta bio je razvijanje tri grupe indikatora i izveštaja koji će omogu-ćiti jačanje efektivnosti institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije. Razvijeni indikatori bili su fokusirani na pitanja interne efikasnosti i produktivnosti Povereni-ka, stepen uspešnosti funkcionisanja institucije u okviru institucionalnog konteksta, kao i na percepcije građa-na o njoj. Izveštaj, osim analize indi-katora, sadrži konačnu ocenu efika-snosti tela i opšte preporuke.

U okviru projekta izrađena je me-todologija u cilju formulisanja indika-tora za efektivnost rada Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, identifikova-nje strukturnih prepreka za efikasno funkcionisanje institucije i ostvari-vanje optimalnih rezultata u oblasti prevencije diskriminacije i unapređi-vanja ravnopravnosti u društvu, kao i za izradu konkretnih preporuka za unapređivanje efikasnosti i efektiv-nosti institucije i otklanjanja identi-fikovanih prepreka. Projektni tim je prikupio neophodne podatke i izvršio analizu svih relevantnih dokumenata koji su korišćeni za formulisanje indi-katora. Takođe, kroz niz sastanaka sa predstavnicima institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, uspostav-ljena je i bliska saradnja sa samom institucijom.


Borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemuNaziv projekta: Jednaka prava u obrazovnom sistemu Republike SrbijeTrajanje projekta: Avgust 2014 - avgust 2015. godineDonator: Ministarstvo spoljnih poslova Holandije

Projekat „Jednaka prava u obra-zovnom sistemu RS” sproveden je u okviru programa borbe protiv diskri-minacije u školama. Cilj projekta bio je smanjivanje nivoa nasilja i diskrimi-nacije u školama i promovisanje višeg nivoa tolerancije i poštovanja ljudskih prava, posebno LGBT prava u oblasti obrazovanja na lokalnom, regional-nom i nacionalnom nivou. Primarne ciljne grupe bili su učenici, uprava i nastavnici u srednjim školama, kao i organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom prava manjina, sa po-sebnim osvrtom na LGBT prava.

U okviru projekta održano je četi-ri seminara za učenike srednjih škola širom Srbije kojima je prisustvovalo preko 100 srednjoškolaca. Takođe, seminare o borbi protiv diskrimina-cije, namenjene nastavnicima i struč-nim saradnicima, pohađalo je preko 80 nastavnika i stručnih saradnika, a održani su u Šapcu, Beloj Crkvi, Kra-gujevcu i Novom Pazaru.

Priređena su i dopunjena izdanja dva priručnika o borbi protiv diskrimi-nacije koja je izdao YUCOM: priručnik Diskriminacija? Ne u mojoj školi! Jed-na škola za sve! namenjen srednjoš-kolcima, roditeljima i široj javnosti, i priručnik Borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu, namenjen nastavnicima i stručnim saradnici-ma. U saradnji sa organizacijom La-bris kreiran je sajt Istopolna orijenta-cija u srednjoškolskim udžbenicima (http://labris-lgbt.ews.co.rs/sr/) koji je posvećen diskriminatorskim sadržajima u školskim udžbenicima. Na sajtu su predstavljene i opšte pre-poruke vezane za izmenu diskrimi-natorskog sadržaja srednjoškolskih udžbenika.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Civilni odgovor na klijentelizam u medijima – Medijski krugNaziv projekta: Civilni odgovor na klijentelizam u medijima (MEDIA CIRCLE)Trajanje projekta: Decembar 2013 – decembar 2017. godineDonator: Evropska komisija/IPA CSFPartneri: Partnerstvo za društveni razvoj (Hrvatska), Expert Forum (Rumunija), Vesta (BiH), BH Novinari (BiH), Institut za javnu politiku (Crna Gora), Centar za medijske aktivnosti (Makedonija), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (Srbija)

„Civilni odgovor na klijentelizam u medijima” je regionalni projekat koji traje već dve godine s ciljem us-postavljanja nezavisnog, održivog i višeslojnog međudržavnog meha-nizma za aktivno praćenje medijskih politika, zagovaranje i brzu reakciju na probleme medija u jugoistočnoj Evropi.

U okviru projekta rade se istra-živanja medijskih sistema Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Ma-kedonije, Srbije i Rumunije. Istraži-vanja su prvi korak četvorogodišnjeg projekta čiji je cilj da se uspostavi međunarodni mehanizam merenja klijentelizma u medijima, odgovori na problem korupcije u medijskoj sferi i utiče na promenu neefikasnih i štet-nih medijskih politika. Istraživanjem je vrednovan i stepen u kojem vlade svih zemalja u kojima se projekat sprovodi, poštuju brojna međuna-rodno priznata ljudska prava, među kojima su sloboda izražavanja i slobo-da medija. Rezultati projekta MEDIA CIRCLE i merenja Indeksa klijenteliz-ma u medijima (MCI) predstavljeni su u decembru 2015. na konferencijama koje su istovremeno održane u svih 6 zemalja pokrivenih eksperimental-nim istraživanjem (Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedo-nija, Srbija i Rumunija). Prilikom predstavljanja rezultata u Beogradu, osim rezultata detaljnih merenja za Srbiju, prikazani su i komparativni rezultati drugih zemalja u regionu u kojima je sprovedeno merenje. Pre-ma Izveštaju o napretku Srbije za 2015. godinu, i dalje se radi na paketu zakona koji se odnosi na poboljšanje situacije u medijima i pojašnjavanje pravnog okvira, posebno kada je u pitanju kontrola nad medijima. Me-

đutim, još ne postoje uslovi za puno ostvarivanje slobode izražavanja.

U okviru projekta osmišljen je i portal www.fairpress.eu koji se na sistematičan i analitičan način bavi isključivo pitanjima koja su vezana za medije i javni interes. Uz početnu englesku verziju, portal objedinjuje još šest nacionalnih stranica na jezi-cima zemalja koje učestvuju u pro-jektu. Portal služi i kao platforma za objavljivanje kvalitetnih novinarskih tekstova koji su u drugim medijima cenzurisani zbog tema koje obrađuju.


Dani posle – aktivna pravna pomoć i podrška građanima ugroženim u poplavamaNaziv projekta: Dani posle – aktivna pravna pomoć i podrška građanima ugroženim u poplavamaTrajanje projekta: Novembar 2014 – jul 2015. godineDonator: Program direktne pomoći (DAP) Ambasade Australije

Srbija je u aprilu 2014. godine pogo-đena poplavama koje su izmestile na hiljade ljudi. Procenjuje se da je oko milion ljudi u Srbiji direktno ili indi-rektno pogođeno poplavama i klizišti-ma. Više hiljada građana Srbije ostalo je bez krova nad glavom i evakuisano iz svojih domova. Širom zemlje, ključ-ne infrastrukturne tačke uključujući mostove, puteve, zdravstvene i obra-zovne ustanove, oštećene su u mno-gim područjima koja su pogođena poplavama. Poljoprivreda, energeti-ka i rudarstvo su takođe bile u veoma lošoj poziciji.

Kao organizaciju koja se bavi pru-žanjem besplatne pravne pomoći, YUCOM su kontaktirali mnogobrojni pojedinci i grupe građana koji su po-gođeni poplavama. Najveći broj žalbi odnosio se na nedostatak informacija koje se tiču njihovog pravnog statusa, neizvesnosti u radnim odnosima, kao i postupka naknade štete prouzroko-vane poplavama. Takođe, građani su istakli i slabu transparentnost u po-stupcima Vlade, kao i nepoštovanje načela pravičnosti, što se pre svega odnosilo na radno pravo, ekološko pravo i imovinska prava. YUCOM je kontaktirao sa nekoliko institucija, ističući probleme koje su iznosili gra-đani pogođeni poplavama, tražeći od tih institucija da reaguju efikasno i pravično.

U okviru projekta, YUCOM je or-ganizovao pet fokus grupa i okruglih stolova u zajednicama koje su pogo-đene poplavama - u Obrenovcu, Nišu, Prokuplju, Valjevu i Banji Vrujci. Na fokus grupama, YUCOM je prikupio informacije o potrebama građana i pravnim problemima sa kojima se suočavaju pri ostvarivanju svojih pra-va. Fokus grupe vodile su advokatice

i pravnice YUCOM-a. Zajedno sa fo-kus grupama, članovi pravnog tima obezbedili su građanima neophodne informacije i savetodavnu pomoć. Dodatno, posteri sa informacijama o pružanju besplatne pravne pomoći u pogođenim područjima bili su po-stavljeni u Obrenovcu, Šapcu, Valje-vu, Prokuplju, Smederevskoj Palanci i drugim gradovima.

Konačni rezultati projekta pred-stavljeni su na završnoj konferenciji „Dani posle – aktivna pomoć i po-drška građanima ugroženim u popla-vama.” Konferenciji su prisustvovali predstavnici NVO i državnih institu-cija koje su povezane sa ugroženim područjima, kako bi se upoznali sa problemima sa kojima se mogu sresti u sličnim situacijama u budućnosti. U toku projekta, napravljen je priručnik Dani posle – Priručnik o vanrednoj si-tuaciji u slučaju poplava kao odgovor na pravne probleme uočene prilikom pružanja besplatne pravne pomoći ugroženim građanima, sa konkretnim rešenjima koja mogu biti iskorišćena u sličnim situacijama.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Trostruko A za građane: informacije, saveti i aktivna pomoćNaziv projekta: Trostruko A za građane: informacije, saveti i aktivna pomoćTrajanje projekta: Decembar 2012 – novembar 2017. godineDonator: Evropska komisijaPartneri: European Citizen Action Service (ECAS) – Belgija, Program građanskih prava – Kosovo, Asocijacija za demokratske inicijative – BiH, Nacionalna zaklada za razvoj civilnog društva – Hrvatska, Law Centres Federation (LCF) – Velika Britanija, National Association of Citizens Advice Bureaux – Rumunija, National Association of Citizens Information Services – Irska, Association of Civil Society Development Centre – Turska.

Projekat „Tri A za građane - pristup informacijama, savetima i aktiv-noj pomoći” je projekat podržan od strane Evropske komisije, koji se realizuje u okviru Programa par-tnerstva za organizacije civilnog društva. Projekat ima za cilj da pod-stakne nevladine organizacije Za-padnog Balkana i Turske da pružaju informacije, savete i aktivnu pomoć građanima u pogledu njihovih pra-va. Takođe, promoviše ulogu civil-nog društva u osnaživanju građana i pozivanju vlade na odgovornost. Prikupljanjem žalbi i dokaza, or-ganizacije koje informišu građane i pružaju pravnu pomoć, utiču na državnu politiku po pitanju ključ-nih reformi i njihovog sprovođenja. Neposredni cilj je unapređivanje koncepta savetovanja građana na Zapadnom Balkanu i u Turskoj. Iskustva stečena pri pružanju infor-macija, saveta i aktivne pomoći (TRI A) mogu biti analizirana i pretvore-na u dokument koji može da posluži kao osnova za zagovaranje izmena propisa i politika.

U martu 2015. godine, proje-kat je ušao u drugu fazu i proširio aktivnosti na još tri zemlje u regi-onu: Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru. U okviru druge faze, akcenat je na zagovaranju u svim zemljama

učesnicama u projektu. Glavni cilj je da se pokaže donosiocima odlu-ka značaj Triple A usluga i naglasi kako informacije prikupljene pru-žanjem usluga mogu voditi ka una-pređenju zakonodavnog okvira koji bi skrenuo pažnju na nedostatke u postojećem zakonodavstvu; po-boljšanju postojećeg zakonodav-stva u zemljama Zapadnog Balka-na i u Turskoj; povećanju sredstava namenjenih besplatnoj pravnoj po-moći u svim zemljama; podsticanju održivog okruženja za rad Triple A pružalaca usluga; objavljivanju dostupnosti besplatne pravne po-moći i drugih saveta, informacija i servisa aktivne pomoći građanima u svim zemljama.

U periodu od marta do novem-bra 2015. godine, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM posvetio je pažnju kampanji podizanja svesti o značaju zakonodavnog regulisanja pružanja besplatne pravne pomo-ći. Naime, YUCOM je organizovao nekoliko neformalnih sastanaka sa relevantnim akterima, uključujući predstavnike vladinih institucija, Delegaciju EU u Srbiji, međunarod-ne organizacije, predstavnike vlasti na lokalnom nivou i organizacije civilnog društva. YUCOM je pripre-mio Nacionalnu mapu smernica i


ažurirao nacionalni izveštaj i bazu o besplatnoj pravnoj pomoći. Pojedine preporuke iz prethodnog izveštaja su implementirane. Saradnja sa nekim od predstavnika lokalnih vlasti po-boljšana je uprkos činjenici da Zakon o parničnom postupku (u odsustvu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći) ne dozvoljava organizacijama civil-nog društva da na sudu predstavljaju stranke. Predstavnik YUCOM-a je ta-kođe učestvovao na međunarodnom sastanku Koordinacionog tela u Tirani, kao i na konferenciji „Pristup pravdi i uloge organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu i u Turskoj: od iskustva do uticaja na zakonodavstvo” koja je održana u Prištini. Sve svoje ak-tivnosti, YUCOM blagovremeno ažurira na veb-portalu YUCOM-a i Triple A.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Koalicija za ravnopravnost – KORAKNaziv projekta: Umrežavanje civilnog društva u zaštiti ugroženih ljudskih prava u Srbiji, Crnoj Gori i na KosovuTrajanje projekta: Oktobar 2012 – februar 2015. godineDonator: Evropska komisijaPartneri: Centar za građansko obrazovanje (Crna Gora), Fond za humanitarno pravo (Kosovo), Mreža odbora za ljudska prava CHRIS (Srbija), Gej strejt alijansa (Srbija), LGBT Forum progres (Crna Gora), Beogradski centar za ljudska prava (Srbija), Inicijativa mladih za ljudska prava (Kosovo)

Koalicija za ravnopravnost – KORAK formirana je s ciljem da sprovede regi-onalnu akciju za unapređenje stanja ljudskih prava u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu u sledećim oblastima: prava LGBT populacije, jačanje uloge žena u političkom i javnom životu, praćenje suđenja za diskriminaciju. Takođe, Koalicija se zalagala za uključivanje i umrežavanje velikog broja nevladinih organizacija i aktivista koji dele njene vrednosti.

Budući da projekat traje od 2012. godine, u 2015. su realizovane za-vršne aktivnosti. Partneri iz tri zemlje objedinili su svoja zapažanja, iskust-va, probleme i preporuke za njihovo prevazilaženje, u publikaciji „Tri po-gleda na borbu protiv diskriminaci-je” koja je predstavljena na završnim konferencijama u Beogradu, Pod-gorici i Prištini. Publikaciju čine tri celine, a svaka zemlja preuzela je po jednu tematsku oblast. Konkretno, Srbija je preuzela deo koji se odnosi na monitoring suđenja za diskrim-inaciju, Crna Gora deo koji se tiče unapređenja učešća žena u politič-kom životu, a Kosovo deo koji se bavi pravima LGBT populacije. Publikacija je urađena na četiri jezika i dostupna je na sajtu Komiteta pravnika za ljud-ska prava i sajtu Koalicije za ravno-pravnost KORAK.

Tokom projekta realizovane su brojne aktivnosti, a svakako treba pomenuti: kreiranje tri regionalne mreže koje će se i ubuduće baviti problemima zbog kojih je Koalicija i formirana; brojne regionalne, nacio-nalne i lokalne sastanke partnera sa relevantnim predstavnicima vlasti i donosiocima odluka; promocije aktiv-nosti Koalicije na 22 prezentacije koje su održane u tri zemlje; 7 publikacija; praćenje 36 slučajeva za diskrimi-naciju; 12 radionica i panel diskusija sa predstavnicima pravosuđa; 21 dodeljen individualni grant lokalnim i novoosnovanim organizacijama; 8 konferencija gde su predstavljeni re-zultati grantova; 3 kratkometražna filma o aktivnostima koje predstavl-jaju prioritete za svaku zemlju; sajt Koalicije za ravnopravnost; kreiranje Fejsbuk i Tviter naloga; više od 50 sas-tanaka sa predstavnicima vlasti; 100 članaka u novinama; javna obraćanja putem medija; brojna saopštenja itd.

Zbog mnogobrojnih aktivnosti Ko-alicije za ravnopravnost, kredibiliteta koji njene članice uživaju i utiska koji je ostavila u javnosti, ne samo u ze-mljama učesnicama na projektu već i u ostalim zemljama u okruženju, po-jedine organizacije civilnog društva iz Bosne i Hercegovine i Makedonije izra-zile su želju da se pridruže Koaliciji.


To su: Centar za razvoj civilnih resur-sa iz Niša (Srbija), Udruženje mladih pravnika iz Skoplja (Makedonija), Centar za postkonfliktna istraživanja iz Sarajeva (Bosna i Hercegovina) i Asocijacija Duga iz Šapca (Srbija). Ko-alicija trenutno ima 12 članica.

Govornici na završnoj konferenci-ji u Beogradu bili su stručnjaci iz na-vedenih oblasti: Yolanda San Hoze, predstavnica Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Kosana Be-ker, pomoćnica Poverenice za zašti-tu ravnopravnosti, Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine Republike Srbije i članica Ženske parlamentarne mreže, Jasna Plavšić, predstavnica Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije, Lidija Đukić, sudija Vrhovnog kasacionog suda i dr.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



02 Nova izdanja


Tri pogleda na borbu protiv diskriminacije

Jedna od aktivnosti na projektu „Umrežavanje civilnog društva u zaštiti ugroženih ljudskih prava u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu”, koji sprovodi koalicija organizacija ci-vilnog društva okupljena u okviru Koalicije za ravnoprav-nost KORAK, bila je i izrada publikacije gde su partneri iz tri zemlje objedinili svoja zapažanja, iskustva, probleme, preporuke za prevazilaženje tih problema. Publikaciju čine tri celine, od kojih je svaka zemlja preuzela po jed-nu tematsku oblast, konkretno Srbija deo koji se odnosi na monitoring suđenja za diskriminaciju, Crna Gora deo koji se odnosi na unapređenje učešća žena u političkom životu i Kosovo deo koji se odnosi na prava LGBT popula-cije. Publikacija je urađena na matičnim jezicima zemalja angažovanih na projektu i prevedena na engleski jezik. Dostupna je na sajtu Komiteta pravnika za ljudska prava i sajtu Koalicije za ravnopravnost KORAK.

Monitoring suđenja za diskriminaciju odnosi se na una-pređivanje praćenja suđenja za diskriminaciju i osniva-nje Judicial Monitoring Network-a na području Srbije, Kosova i Crne Gore. Mreža je nastala kao odgovor na slabu transparentnost suđenja za diskriminaciju i ne-dovoljnu zainteresovanost javnosti za njih. Iako postoji adekvatan pravni okvir koji se odnosi na zabranu dis-kriminacije i pravo na pravično suđenje (posebno na element javnosti suđenja), implementacija ovih zakona često je slaba i nepotpuna. Praćenje suđenja je nužno kako bi se uredio ovaj zakonski okvir i omogućila njego-

va puna implementacija, a posebno implementacija Zakona o zabrani diskriminacije. To bi se ostvarilo pris-ustvom na suđenjima i izveštavanjem sa njih, međusob-nom komunikacijom nevladinih organizacija u okviru pomenute mreže, kao i komunikacijom sa javnošću. U ovom izveštaju nalaze se smernice i preporučeni koraci za realizaciju monitoringa i umrežavanje NVO, uz posebne preporuke za medije i pravosuđe. U Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu praćeno je ukupno 36 slučajeva diskriminacije.

Na predstavljanju publikacije u Beogradu, jedna od govornica bila je Lidija Đukić, sudija Vrhovnog kasa-cionog suda, koja je istakla da je praćenje suđenja o diskriminaciji vrlo pozitivno. Zakon o zabrani diskrimi-nacije donet je pre 6 godina, ali to ne znači da je sud imao dovoljno vremena da izgradi praksu i da se sudi-je priviknu na taj zakon. Ona dalje navodi da će zakon da zaživi onoliko koliko bude bilo predmeta pred njim. Takođe, istakla je i da postoji nekoliko spornih tačaka kada je u pitanju Zakon o zabrani diskriminacije, kao što je nepostojanje roka za podnošenje tužbe ili visi-na naknade štete. Međutim, navela je da je pozitivno to što je predviđena mogućnost podnošenja žalbe, ali i revizije Vrhovnom kasacionom sudu, tako da, na taj način, i najviša sudska instanca ima mogućnost da se izjasni. Istakla je da je jedan od glavnih problema i to što same sudije imaju predrasude prema predmetima koji se tiču diskriminacije.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Diskriminacija? Ne u mojoj školi! Jedna škola za sve!

Priručnik je namenjen učenicima srednjih škola, njiho-vim roditeljima i svima onima koji žele da se bolje upo-znaju sa problemom diskriminacije koja predstavlja ozbiljan problem u društvu. Sreće se u svakodnevnom životu: na radnom mestu, u školi, tržnom centru, bio-skopu, javnom prevozu... Priručnik će čitaoce bliže upo-znati sa oblicima diskriminacije i načinima na koji se ovi problemi mogu rešiti.

Priručnik daje odgovore na brojna pitanja kao što su: šta je diskriminacija; zašto ona nastaje; kako su nasilje i diskriminacija povezani; ali i kome se treba obratiti u slučaju diskriminacije. Svaka tema u publikaciji obrađe-na je pažljivo i detaljno.

Borba protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu

Drugo i dopunjeno izdanje priručnika „Borba protiv dis-kriminacije u obrazovnom sistemu”, koji je izrađen uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Holandije u okviru projekta „Jednaka prava u obrazovnom sistemu Republi-ke Srbije” namenjen je prosvetnim savetnicima, prosvet-nim inspektorima, nastavnicima i upravama škola u Sr-biji. Ima za cilj da pomogne u borbi protiv diskriminacije u obrazovnom sistemu. Brojni treninzi za prosvetne rad-nike i stručne saradnike, bazirani su na ovom priručniku.

U priručniku su obrađeni pojam i primeri diskriminacije; standardi u borbi protiv diskriminacije; relevantni me-đunarodni i domaći propisi; predstavljene su institucije, uloge i odgovornost direktnih učesnika u obrazovnom sistemu, prosvetnih inspektora i civilnog sektora. Priru-čnik obrađuje procedure pomoću kojih bi se uspostavili škola i obrazovni sistem bez diskriminacije, inkluzija dece iz svih grupa u srpskom društvu i rešili slučajevi diskriminacije.

Takođe, priručnik omogućava da se učesnici u obrazov-nom sistemu sistematično upoznaju, sa međunarod-nim standardima u oblasti borbe protiv diskriminacije, ali i aktuelnim nacionalnim pravnim okvirom za borbu protiv diskriminacije. Obrađuje i pitanja odgovornosti i uloge učesnika u obrazovnom sistemu, kao i procedure za zaštitu prava.


Dani posle – Priručnik o vanrednoj situaciji u slučaju poplava

Priručnik je nastao kao deo projekta „Dani posle – aktiv-na pravna pomoć i podrška građanima ugroženim u po-plavama”, i kao odgovor na vanrednu situaciju i brojne pozive koje su primile organizacije civilnog društva to-kom poplava u regionu prošle godine. Komitet pravnika za ljudska prava, kao organizacija koja pruža besplatnu pravnu pomoć, organizovao je nekoliko fokus grupa sa građanima iz poplavljenih područja. Na osnovu priku-pljenih informacija o pravnim problemima sa kojima se suočavaju, pripremljen je priručnik za praktično rešava-nje ovih problema.

Publikacija se sastoji iz tri dela. Prvi deo odnosi se na pravne odredbe koje regulišu pitanja u toku opasnosti, odnosno objašnjava prava i obaveze građana i kome mogu da se obrate u vanrednim situacijama. Drugi deo pojašnjava pravne odredbe koje regulišu pitanja posle opasnosti: koje vrste pomoći su predviđene Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji; koji su uslovi za dodelu državne pomoći; šta se dešava sa regulacijom radnih odnosa, pitanjima naknade štete i osiguranja, i postupcima za sprečavanje širenja panike. U poslednjem delu navedene su sve adrese relevantnih ustanova kojima građani i građanke mogu da se obrate ukoliko su pogođeni poplavama.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Kuća ljudskih prava i demokratijeKuća ljudskih prava i demokrati-je, mreža pet organizacija civilnog društva iz Beograda, ušla je u četvr-tu godinu postojanja. U novembru 2011. godine, Građanske inicijative, Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Helsinški odbor za ljudska prava i Centar za praktičnu politiku, osnovali su Kuću ljudskih prava s ide-jom izgradnje demokratskog i otvore-nog društva koje se temelji na pošto-vanju ljudskih prava i vladavini prava.

Kuća ljudskih prava osnovana je s ciljem promovisanja, razvitka i una-pređenja zaštite ljudskih prava u Re-publici Srbiji kroz razvoj, monitoring i zagovaranje domaćih i međunarod-nih javnih politika koje se odnose na zaštitu i promociju ljudskih prava, s posebnim osvrtom na slobodu or-ganizovanja, slobodu izražavanja i zaštitu osoba koje se bave zaštitom ljudskih prava; sprovođenje istraživa-nja i pisanje izveštaja iz oblasti ljud-skih prava u Srbiji; osnaživanje i ne-

03 Ostale aktivnosti, saradnja i doprinos


formalno umrežavanje organizacija i inicijativa civilnog društva koje rade na promociji i zaštiti ljudskih prava na lokalnom, nacionalnom i među-narodnom nivou; pružanje direktne zaštite (pravne i psihološke) žrtvama različitih kršenja ljudskih prava.

Kao deo međunarodne Mreže kuća ljudskih prava čije je sedište u Oslu, Kuću ljudskih prava i demokra-tije u Beogradu podržala je Kraljevina Norveška i grad Beograd koji je Kući ustupio na korišćenje zgradu u uli-ci Kneza Miloša br. 4. U Kući ljudskih prava, renoviranoj sredstvima Kralje-vine Norveške, nalazi se specijalizo-vana biblioteka iz relevantnih obla-sti, a odvija se i niz aktivnosti, poput debata o aktuelnim pitanjima u vezi sa ljudskim pravima, predstavljanja istraživanja i publikacija itd. Mnogo-brojne aktivnosti koje je Kuća ljudskih prava ostvarila u prethodnim godina-ma kroz saradnju sa domaćim i me-đunarodnim organizacijama civilnog društva i institucijama, sa uspehom su nastavljene i u 2015. godini.

Dobru saradnju Kuća ljudskih pra-va ostvarila je i sa kancelarijom Po-verenika za zaštitu ravnopravnosti u okviru projekta „Neka ravnopravnost postane stvarnost”, u okviru kojeg je održana radionica za predstavnike Saveta nacionalnih manjina na temu „Uloga Saveta nacionalnih manjina u borbi protiv diskriminacije.” Dvogo-dišnji projekat, uspešno realizovan uz podršku Kraljevine Norveške, značaj-no je doprineo borbi protiv diskrimi-nacije i unapređenju ravnopravnosti u Srbiji. Aktivnosti su sprovođene na lokalnom nivou, u saradnji sa naci-onalnim savetima nacionalnih ma-njina, omladinskim grupama i orga-nizacijama civilnog društva koje se

bave mladima na području Severno-bačkog, Pčinjskog i Raškog upravnog okruga.

Povodom projekta „Jačanje ka-paciteta Zaštitnika građana za pokre-tanje zakonodavnih inicijativa kroz saradnju sa civilnim društvom”, u novembru 2015. godine u biblioteci Kuće ljudskih prava, održan je inicijal-ni sastanak Zaštitnika građana i pred-stavnika 19 organizacija izabranih na konkursu koji je sprovela Komisija Zaštitnika građana. Na sastanku su predstavnici potpisali ugovore sa Ku-ćom ljudskih prava i demokratije, koji su se obavezali da u narednih 18 me-seci, u postupcima izmene zakona, pružaju podršku Zaštitniku građana i to u vidu pravnih analiza.

Tokom 2015. godine Kuća ljudskih prava upozoravala je, putem broj-nih saopštenja, na moguća kršenja ljudskih prava i usporavanje procesa demokratizacije. U tom smislu, izda-ta su saopštenja o neispunjavanju obaveza Srbije i Hrvatske prema žr-tvama „Oluje”; pokretanju procedure za utvrđivanje odgovornosti i smenu ministara Bratislava Gašića, Nebojše Stefanovića, Nikole Selakovića i Alek-sandra Vulina; izuzetno niskom nivou poštovanja ljudskih prava u oblasti-ma slobode govora i udruživanja, po-sebno kada je reč o marginalizovanim i manjinskim grupama, a osuđena je izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića koju je dao na Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta.

Saopštenja Kuće ljudskih prava pokrenula su i pitanje reakcije in-stitucija Republike Srbije povodom navoda istraživačke mreže BIRN, u vezi sa mogućom povredom javnog interesa u slučaju tendera za ispum-pavanje vode iz kopa Tamnava. Kuća

ljudskih prava reagovala je i povo-dom incidenta na Paradi ponosa za-htevajući od Vlade Republike Srbije i svih nadležnih organa da prestanu sa praksom kršenja zakona i uruša-vanja institucija i da obezbede demo-kratsku i civilnu kontrolu svih služ-bi bezbednosti, uključujući i vojne. U reakciji na zatvaranje srpsko – hr-vatske granice u jeku izbegličke kri-ze, Kuća ljudskih prava Beograd i Kuća ljudskih prava Zagreb, izdale su zajedničko saopštenje koje poziva Vlade Srbije i Hrvatske da hitno uki-nu sve mere ograničenja slobodnog kretanja ljudi i robe, uspostave nor-malnu komunikaciju i razgovorima rešavaju probleme. Takođe, tom pri-likom upućen je i poziv svim vlada-ma u jugoistočnoj i istočnoj Evropi da hitno uspostave saradnju i ko-munikaciju na dnevnom nivou, kako bi zajednički pomogle izbeglicama. Poslednje saopštenje u 2015. godini, u kojem upozorava da je trend ugro-žavanja ljudskih prava i razaranja demokratskih institucija u 2015. na-stavljen, Kuća ljudskih prava izdala je povodom Međunarodnog dana ljud-skih prava, 10. decembra.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



Zvanična poseta stažistkinja i stažista Kancelarije za ljudska i manjinska prava Kući ljudskih prava i demokratije

Kuća ljudskih prava i demokratije i YUCOM bili su, u saradnji sa Kance-larijom za ljudska i manjinska prava, u februaru, domaćini stažistkinjama i stažistima, čija je poseta organizo-vana u saradnji sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava. Prisutne je pozdravio Milan Antonijević, direktor YUCOM-a, i predstavio im aktivnosti i ciljeve organizacija koje čine Kuću ljudskih prava. Učesnici su imali prili-

ku da razgovaraju sa predstavnicima iz pet organizacija, i da se upoznaju sa projektima i trenutnim izazovima koji se tiču unapređenja položaja i zašti-te ljudskih prava. Postavljajući pita-nja vezana za aktivnosti organizacija Kuće ljudskih prava, stažisti su uzeli učešće u dijalogu i upoznali domaći-ne sa programom stažiranja i dosa-dašnjim iskustvima.

Saradnja sa nezavisnim državnim institucijama

U skladu sa dosadašnjim pozitivnim iskustvima, YUCOM je i u 2015. godini nastavio da ostvaruje blisku saradnju sa državnim nezavisnim institucija-ma: Zaštitnikom građana, Povereni-kom za zaštitu ravnopravnosti i Po-verenikom za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Održan je niz sastanaka u ci-lju pronalaženja rešenja za efikasniju primenu preporuka, za unapređenje

prava izbeglica i poštovanja ljudskih prava u Srbiji, a posebno prava na slobodu okupljanja.

YUCOM je bio jedna od organiza-cija koja je ukazivala na činjenicu da postoji opasnost od zloupotrebe voj-ske i vojnih službi bezbednosti koja preti poretku i razvoju demokratije u Srbiji, nakon što je Zaštitnik građana podneo krivičnu prijavu protiv pri-padnika Vojnobezbednosne agenci-je koji su učestvovali u incidentu na dan održavanja Parade ponosa u Be-ogradu. Zaštitnik je saopštio i veoma uznemiravajuće podatke da je VBA vršila neovlašćenu istragu, oduzima-la snimke i na kraju protivzakonito onemogućila Zaštitnika da radi svoj posao. U tom smislu, nadležni držav-ni organi pozvani su da pokažu da im je zaista stalo do vladavine prava, te da hitno razreše odgovorne, pokrenu odgovarajuće istrage i omoguće Za-štitniku građana da radi svoj posao. U junu 2015. godine učestvovali smo na konferenciji „Godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2014. godinu – ključni nalazi Zaštitnika grđana u očima civilnog društva.” Saradnja sa Zaštitnikom građana formalizovana je, uz podršku Ambasade Velike Bri-tanije u Srbiji, kroz projekat „Jača-nje kapaciteta Zaštitnika građana za pokretanje zakonodavnih inicijativa kroz saradnju sa civilnim društvom”, tako da YUCOM može direktno da priprema analize, daje preporuke i deli svoja iskustva sa ovom institu-cijom.

Sa Poverenikom za zaštitu rav-nopravnosti nastavljena je bliska saradnja, takođe kroz održavanje konsultativnih sastanaka. YUCOM je učestvovao na godišnjoj konferenciji povodom 16. novembra, Međuna-


rodnog dana tolerancije, „Srbija na putu ravnopravnosti i tolerancije: Iskustva Poverenika za zaštitu rav-nopravnosti” na kojoj je sumiran rad na polju tolerancije i borbe protiv diskriminacije i zaštite ljudskih prava u Srbiji. Takođe, YUCOM je učestvo-vao u razvijanju indikatora za praće-nje efikasnosti rada ove institucije u okviru projekta „Milenijumski razvoj-ni ciljevi posle 2015. godine.”

YUCOM je, i u 2015. godini, kao mehanizam za održavanje transpa-rentnosti i odgovornosti državnih organa, koristio mogućnost slanja zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Najveći broj zahteva upućen je sudovima i tužilaštvima za dobijanje optužnica za predmete koje YUCOM prati pred sudovima. Nekoliko zahteva upućeno je i jav-nim preduzećima u cilju otkrivanja nezakonitih naplata dobrovoljnog osiguranja građana, pri čemu je ostvarena i bliska saradnja sa Po-verenikom za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. YUCOM je, zajedno sa SHARE fondacijom, učestvovao u izradi ko-mentara na predloženi Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji je znatno odstupao od Modela zakona koji je predložio Poverenik. Stekao se utisak, zbog kratke rasprave i po-menutih odstupanja, da Nacrt najvi-še odgovara državnim organima koji dobijaju ovlašćenja da u određenim situacijama sami procene da mogu obrađivati podatke građana bez nji-hove saglasnosti, a ponekad i bez njihovog znanja.

Slučajevi nezakonitih naplata dobrovoljnog osiguranja građana

Komitet pravnika za ljudska prava po-krenuo je pitanje nezakonite naplate dobrovoljnog osiguranja putnika kroz prodaju autobuske karte, od strane Beogradske autobuske stanice (BAS), i naplate dobrovoljnog osiguranja imo-vine građana uvećanjem računa za komunalne usluge Javnog komunal-nog preduzeća Infostan. Septembarski računi za komunalne usluge građana u Beogradu bili su uvećani za iznos do-brovoljnog osiguranja od 200 RSD, bez prethodne saglasnosti za zaključivanje

ugovora o dobrovoljnom osiguranju, odnosno, bez ikakvog pravnog osnova za isto. Takođe, BAS je prilikom proda-je autobuskih karata putnicima napla-ćivao i dobrovoljno osiguranje po ceni od 30,00 RSD. Navedeno osiguranje vodilo se kao dobrovoljno, ali kupci autobuskih karata nisu bili obavešteni o njegovoj neobaveznosti niti su davali saglasnost na isto. Navedeni iznos na-plaćivao se automatski uz cenu svake karte, te je putnicima uvećana cena prezentovana kao cena karte. Komi-tet pravnika za ljudska prava oštro je osudio ovakve zloupotrebe od strane JKP Infostan i Beogradske autobuske stanice i apelovao da se hitno prestane sa takvom praksom. YUCOM je uputio JKP Infostan i Beogradskoj autobuskoj stanici zahteve za pristup informaci-jama od javnog značaja, u kojima je zatražio dostavu dokumentacije na osnovu koje su ugovorena navedena dobrovoljna osiguranja i sprovedena naplata istog.

JKP Infostan je, u odgovoru na zahtev, odbilo da dostavi dokumenta dok ne dobije saglasnost druge ugo-vorne strane – Generali osiguranje Srbija a.d.o. jer su ista ugovorom pred-viđena kao poslovna tajna. Kako se poslovnom tajnom ne mogu smatrati informacije koje se tiču građana koji imaju pravo na pristup tim informaci-jama, uputili smo žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koja je rezultirala donošenjem Rešenja kojim se JKP In-fostan nalaže da bez odlaganja, najka-snije u roku od 5 dana od dana prijema Rešenja, dostavi Komitetu pravnika za ljudska prava tražene informacije u vezi sa dobrovoljnim osiguranjem koje je kao stavka iskazano u septembar-skim računima JKP Infostan. Nakon

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



što je JKP Infostan dostavio tražena dokumenta, ustanovljeno je grubo kršenje pozitivnih propisa koji jasno i nedvosmisleno regulišu način ugova-ranja usluge dobrovoljnog osiguranja. Rezultat YUCOM-ovih aktivnosti bio je raskid ugovora između JKP Infostan i Generali osiguranja Srbija a.d.o. S dru-ge strane, brzom reakcijom Povereni-ka za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, poništeni su sporni računi, a građanima dostav-ljene nove uplatnice bez uvećanog iznosa za dobrovoljno osiguranje.

U slučaju Beogradske autobuske stanice, nikada nije dobijen odgovor na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Iako do kraja 2015. godine nije primljeno rešenje Pove-renika za informacije od javnog zna-čaja i zaštitu podataka o ličnosti po YUCOM-ovoj žalbi, rezultat je vidljiv, jer se više ne vrši naplata dobrovoljnog osiguranja putnika bez prethodne sa-glasnosti kupca autobuske karte.

Nacionalni preventivni mehanizam (NPM)Tokom 2015. godine YUCOM je, kroz Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, posetio niz mesta na kojima se nalaze ili se mogu naći lica lišena slo-bode. Nakon poseta, pravnice i advo-katice YUCOM-a učestvovale su u sa-stavljanju izveštaja kao i preporuka za otklanjanje nedostataka i nepravilnosti u radu državnih službenika, usled kojih

je dolazilo ili je moglo doći do slučajeva torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka.

Advokatica YUCOM-a koja prati ispunjenost standarda u pritvorskim jedinicama, posetila je pritvorsku jedi-nicu Okružnog zatvora u Beogradu, 20. avgusta 2015. godine. Tom prilikom, primećeno je da su, u odnosu na pret-hodne godine, uslovi u kojima zatvore-nici borave poboljšani, što se posebno odnosi na uslove za posete supružnika.

U saradnji sa Beogradskim cen-trom za ljudska prava, a u okviru Na-cionalnog preventivnog mehanizma, pravnice YUCOM-a pratile su postupa-nje prema migrantima i posetili više policijskih stanica, stanica granične policije, kao i centre za azil u Preše-vu, Dimitrovgradu, Somboru, Kanjiži, Tutinu, Sjenici, Kikindi itd. Tom prili-kom, NPM je doneo određene prepo-ruke koje su deo Godišnjeg izveštaja o praćenju postupanja prema izbeglica-ma i migrantima u 2015. godini.31

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji – Poglavlje 23

Pregovori Republike Srbije sa Evrop-skom unijom otvoreni su 21. januara 2014. godine Međuvladinom konfe-rencijom u Briselu, kada je otpočeo i proces usklađivanja legislative sa pravnim tekovinama Evropske unije, podeljen u 35 poglavlja. Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava i Poglav-lje 24 – Pravda, sloboda i bezbednost odnose se na oblasti koje moraju pre-cizno da se urede u cilju dostizanja visoko postavljenih standarda, tako da se ova poglavlja prva otvaraju a poslednja zatvaraju.

Koja je uloga civilnog društva u ovom procesu? Po uzoru na model preuzet iz Slovačke, koji funkcioniše od 2001. godine, obrazovan je Na-cionalni konvent o Evropskoj uniji, stalno telo u okviru kojeg se vodi tematski strukturirana debata pred-stavnika državne administracijw, poli-tičkih partija, nevladinih organizacija, stručnjaka, privrede, sindikata i pro-fesionalnih organizacija, o budućem pristupanju Srbije evropskoj uniji.

Otvaranjem pregovora o pristupa-nju sa EU, Konvent predstavlja poseb-nu platformu koja treba da omogući:

• redovne konsultacije tela, orga-na i institucija Republike Srbije sa zainteresovanim stranama: civil-

31. Godišnji izveštaj o praćenju postupanja prema izbeglicama i migrantima, Zaštitnik građana Republike Srbije; dostupno na: http://ombudsman.npm.rs/atta-chments/600_Izvestaj%20NPM%20azil%202015.pdf


nim društvom, lokalnim samou-pravama i predstavnicima privre-de u procesu pregovora i njegovim različitim fazama,

• definisanje preporuka i mišljenja na pregovaračke pozicije Srbije, kao i praćenje ispunjavanja meri-la i uslova za članstvo u različitim sektorima po pregovaračkim po-glavljima,

• transparentan i otvoren dijalog tokom analitičkog pregleda (skri-ninga), izrade pregovaračkih pozi-cija, pregovora, kao i tokom praće-nja sprovođenja reformi i preuzetih obaveza tokom pregovora,

• bolje i kvalitetnije informisanje javnosti o procesu pristupanja, pregovorima i posledicama (oba-veze različitih grupa, privrede, građana, itd.)32 Treba posebno naglasiti da se, pri-

likom izrade zakonskih i strategijskih dokumenata koji je propisala Vlada Republike Srbije, ovaj model zasniva na principu obaveznosti konsultova-nja civilnog društva, Vlade i njenih tela zaduženih za pregovore o članstvu sa EU (Pregovarački tim, pregovaračke Radne grupe). Osnova za primenu ovog principa nalazi se u Deklaraciji Komiteta ministara Saveta Evrope o Kodeksu dobre prakse za učešće gra-đana u procesu donošenja odluka.

Komitet pravnika za ljudska prava koordinira rad Radne grupe Nacional-nog konventa o EU33 za Poglavlje 23, koju čini 50 nevladinih organizacija.34 Poglavlje 23 sadrži jasno podeljene ce-line – pravosuđe, borba protiv korupci-je i osnovna prava. Ovu godinu obeleži-li su procesi konsultacija pregovaračke grupe i Radne grupe NKEU za Poglavlje 23 u cilju usvajanja konačnog teksta Akcionog plana za Poglavlje 23. Svaka

verzija Akcionog plana dostavljana je članicama Radne grupe na komenta-re koji su naknadno razmatrani. Osim konkretnih predloga i preporuka sa redovnih sednica koje se održavaju u Narodnoj skupštini, konstantno se isti-če značaj NKEU u kontroli rada prego-varačke grupe. Rad NKEU predstavljen je u Nišu i Sjenici.

Evropska komisija dala je, 25. oktobra 2015. godine, pozitivno mi-šljenje o Nacrtu akcionog plana za Poglavlje 23 kojim se definišu mere i rokovi za reforme koje Srbija name-rava da ispoštuje u ovim oblastima u cilju harmonizacije i standardiza-cije sa tekovinama EU. Krajem okto-bra otpočeta je izrada pregovaračkih pozicija za Poglavlja 23 i 24, dok se dokument “Akcioni plan za Poglavlje 23” nalazi pred Komitetom za proši-renje i za zemlje u procesu pregovora o pridruživanju Saveta EU (COELA). Otvaranje ovih Poglavlja očekuje se u drugom kvartalu 2016. godine.

Sednice Radne grupe NKEU za Po-glavlje 23 održane su:

• 15. jula 2015. godine - sastanak posvećen unapređenju Akcionog plana za Poglavlje 23;

• 03. septembra 2015. godine – sa-stanak posvećen nezavisnosti javnog tužilaštva i neophodnosti izmene Zakona o Državnom veću tužilaca i Zakona o Visokom save-tu sudstva;

• 28. oktobra 2015. godine - radni sastanak povodom završetka pri-prema za otvaranje pregovora o Poglavlju 23;

• 25. decembra 2015. godine - radni sastanak u vezi sa Nacrtom naci-onalne strategije za procesuiranje ratnih zločina.35

Monitoring predsedavanja Srbije Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Komitet pravnika za ljudska prava uključen je u monitoring predsedava-nja Srbije OEBS-om u pogledu ljudske dimenzije OEBS-a, a s ciljem aktiv-nog doprinosa unapređenju ljudske bezbednosti građana Srbije. Ljudska dimenzija odnosi se na šire shvatanje bezbednosti u okviru OEBS-a, koje uključuje zaštitu i promociju ljudskih prava i demokratskih normi.

YUCOM je bio među pet NVO odabranih za učešće na Paralelnoj OEBS konferenciji civilnog društva. Na konferenciji su predstavljeni pro-blemi sa kojima se Srbija suočava u

32. Internet prezentacija Nacional-nog konventa o Evropskoj uniji; dostupno na: http://eukonvent.org/o-nacionalnom-konventu/.

33. Dalje u tekstu – NKEU.

34. Detaljan spisak organizacija do-stupan na: http://eukonvent.org/pravosude-i-osnovna-prava/.

35. Izveštaji sa sastanaka dostupni na: http://eukonvent.org/rad-na-grupa-12/.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0



ovom domenu na koje je bilo potreb-no posebno obratiti pažnju tokom predsedavanja. Tokom diskusije, kao ključna pitanja za nevladin sektor izdvojili su se: diskriminacija; zašti-ta boraca za ljudska prava, posebno prava LGBT populacije; položaj naci-onalnih manjina, kao i sloboda me-dija i sloboda izražavanja.

Iz tog razloga, YUCOM je potpi-sao Memorandum o saradnji sa Hel-sinškim odborom za ljudska prava, Centrom za istraživanje javnih poli-tika, Fondom za humanitarno pravo i Forumom za etničke odnose, kojim se utvrđuje zajedničko delovanje to-kom predsedavanja Srbije OEBS-om, uključujući i izveštavanje o oblasti-ma odabranim za samoprocenu po-štovanja preporuka OEBS-a u Srbiji. Ove organizacije obavezale su se da redovno i temeljno prate ključne oblasti i zagovaraju poboljšanja istih tokom 2015.

Cilj ove šire mreže bio je da, kroz saradnju sa domaćim strukturama i OEBS-om u okviru predsedavanja, utiče na rešavanje pitanja koja su identifikovana kao prioriteti tokom predsedavanja, i da iskoristi moguć-nost koju pruža predsedavanje Orga-nizacijom, kako bi primenila obaveze iz ljudske dimenzije OEBS-a u Srbiji. Članovi koalicije, eminentne nevladi-ne organizacije iz Srbije, doprinele su, na ovaj način, procesu samoevaluaci-je primene svih obaveza i preporuka koje je Srbija u ovom procesu morala da ispuni i ispoštuje.36

Članstvo u European Association of Lawyers for Democracy and World Human Rights (ELDH) mreži

Na sastanku Izvršnog odbora Eu-ropean Association of Lawyers for Democracy and World Human Rights (ELDH), koji je održan 18. oktobra 2015. godine u Madridu, YUCOM je primljen u punopravno članstvo ove mreže. ELDH je asocijacija pravničkih organizacija iz 18 država koje se bore za zaštitu ljudskih prava širom Evro-pe. Članice ELDH mreže se zajednički zalažu i bore za:

• ljudska prava i građanske slobode• socijalna i ekonomska prava• demokratske vrednosti• prava izbeglica i migranata

• pravo svih zemalja sveta na razvoj• mir• jednakost žena i muškaraca• manjinska prava• pravo naroda na samooprede-

ljenje• procesuiranje izvršilaca ratnih

zločina i kršenja ljudskih prava

ELDH se, u okviru zajedničkih ak-tivnosti članica, bori protiv diktatura, represije nad građanima, diskrimi-nacije, rata i kršenja ljudskih prava. YUCOM je bio domaćin godišnje kon-ferencije ELDH pod nazivom „Human Rights and Democracy in the context of EU Enlargement – Western Balkan perspectives” koja je održana 6. juna 2014. godine u Beogradu, nakon čega je usledio poziv da se YUCOM pridruži ovoj panevropskoj mreži.

Članstvo u ESCR-Net mreži

Tokom 2015. godine Komitet prav-nika za ljudska prava postao je član ESCR-Net mreže, međunarodne mre-že za ekonomska, socijalna i kultur-na prava. Mreža okuplja preko 270 nevladinih organizacija, društvenih pokreta i pojedinaca koji se širom sveta bore za unapređenje ostvariva-nja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava širom sveta.

Misija mreže ESCR-Net je da po-drži kolektivne i strateške napore ka ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i

36. Detaljan izveštaj o predseda-vanju Srbije OEBS-om dostupan je na: http://helsinki.org.rs/doc/Self-evaluation%20report.pdf


kulturnih prava, ojača međunarodne standarde i mehanizme odgovornosti u ovoj oblasti, kao i da unapredi zna-nja drugih nevladinih organizacija, pokreta i pojedinaca o ovim pravima. ESCR-Net mreža deluje kroz globalnu kampanju za ratifikaciju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o eko-nomskim, socijalnim i kulturnim pravi-ma; strateško zastupanje u slučajevi-ma povreda ljudskih prava; monitoring javnih politika u oblasti ekonomskih i socijalnih prava, i kroz umrežavanje sa drugim akterima u ovoj oblasti.

Komitet pravnika za ljudska prava - YUCOM je, u okviru ESCR-Net mre-že, deo radne grupe za promovisanje Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kul-turnim pravima, a u planu je i uključi-vanje u druge radne grupe, pre svega one koje se odnose na strateško zastu-panje u oblasti ljudskih prava i zaštitu branitelja i braniteljki ljudskih prava.

Razmena iskustava i učešće u radu radnih tela ove mreže unapre-diće kapacitete YUCOM-a za bavljenje ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, i pomoći u pripremi novih programa i pristupa u borbi za unap-ređenje onih prava zbog čijih povreda nam se u poslednjih nekoliko godina najčešće obraćaju građani za pruža-nje pravne pomoći.

Volonterski programKomitet pravnika za ljudska prava od samog osnivanja ima program volon-terske prakse za studente i studentki-nje i mlade aktiviste i aktivistkinje iz

Srbije i iz inostranstva. U toku prakse volonteri i volonterke se bliže upo-znaju sa radom u ovoj nevladinoj or-ganizaciji, i to kroz program pružanja besplatne pravne pomoći i rad na pro-jektnim aktivnostima i istraživanjima.

Tokom 2015. godine na praksi u YUCOM-u bili su: Lena Hoffman, uče-nica Međunarodne škole Nelson Man-dela u Berlinu, Stefanija Savić, diplo-mirana politikološkinja i studentkinja prava na Univerzitetu u Otavi, Na-tasha Rivera Cordero, studentkinja katedre za međunarodne studije sa fokusom na međunarodne odnose i političku antropologiju na Univerzite-tu Severne Floride i Jana Todorović, studentkinja prava na Univerzitetu Panthéon - Assas u Parizu. U okviru Duke engage programa, praksu u YU-COM-u završila je Carmen Cox, stu-dentkinja Duke univerziteta.

Alumnisti/kinje volonterskog pro-grama iz Srbije u 2015. bili su: Jovana Spaić, diplomirana pravnica, Stefan Stefanović, diplomirani pravnik i stu-dent master studija Međunarodnog javnog prava, Aleksandra Stojanov, apsolventkinja Pravnog fakulteta u Beogradu, Ognjen Todorović, stu-dent Pravnog fakulteta Univerziteta Union, Luka Jovanović, diplomira-ni pravnik, Đorđe Vuković, student psihologije na Fakultetu za medije i komunikacije i Ksenija Tomović, diplomirana pravnica i studentkinja master studija Ekološkog prava.

/ 4 8 4 9 5 0 5 1 5 2 5 3 5 4 5 5 5 6 5 7 5 8 5 9 6 0 6 1 6 2 6 3 6 4 6 5 6 6 6 7 6 8 6 9 7 0 7 1 7 2 7 3 7 4 7 5 7 6 7 7 7 8 7 9 8 0

Documents

Y03 Izveštaj o radu - yucom.org.rs fileY03 Izveštaj o radu Izdavač Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM Kneza Miloša 4, 11103 Beograd Za izdavača Milan Antonijević