POZORI[NE NOVINE BROJ 102 28. FEBRUAR 2003. GODINA XI CENA 50 DINARA

Nela Mihajlovi}

JO[ ]UMNOGO

TOGA DAPOKA@EM

\or|eMarjanovi}

SVI SMO MIPOMALO

HIPOHONDRI

Anja Su{a

PREDSTAVAKOJA LI^I NA

BEOGRAD

Egon Savin

DRAMSKO^ITANJE

NOTA

Ana Sofrenovi}

LONDON MEJE NAU^IODA UZMEM

STVARI USVOJE RUKE

Stevi @igonu uru~en „Dobri~in prsten”

ZA TOTALNO POZORI[TE BUDU]NOSTIMiroslav Benka:Danas uz savremene medije,kada je Planeta postala„globalno selo”, mo`ete `i-veti i na pustom ostrvu araspolagati svim informacija-ma. I s pozori{tem je tako, alisamo do premijere. A kadanapravite predstavu moratekrenuti u susret svetu. Mo-`emo mi procenjivati svojuvrednost kako god ho}emo,ali ako za nas ne zna Evropai svet mi ne postojimo

U OVOM BROJU:Svetislav Jovanov: ZAMKA ZA FORTINBRASALjubica Ristovski: KAKO ODNEGOVATI ANSAMBLTema „Ludusa“: VELIKA DRAMA U SRPSKOM

NARODNOM POZORI[TUDejan Pen~i}-Poljanski: POZORI[TE JE SKUPA

ZABAVARadoslav Milenkovi}: NA PROBAMA U

ZRENJANINUKarlo Buli}: AVANTURA KAO @IVOTNikita Milivojevi}: GALEB U LJUBLJANIHajnc Klunker: RURSKI TRIJENALESarajevo: JAGO[ MARKOVI] RE@IRA ^EHOVA

((FFoottoo:: ZZoorraann @@eessttii}}))

2LUDUS 102

MI[OLOVKA ZA FORTINBRASA

Po~etak je februara, a na pozo-ri{nim scenama {irom nove Srbije(vidi: od Horgo{a do Bujanovca)

nije se, od po~etka sezone, dogodila veli-ka (zna~ajna, odli~na) predstava naosnovu savremene doma}e drame. Ovo je,isto tako, ve} tre}i februar uzastopce kojido~ekujemo bez gromoglasno najavlji-vanog (`u|enog? stra{nog?) zakona opozori{tu. Februar odmi~e, a nad glava-ma manjih i ve}ih pozori{nih ku}a viseDamoklovi ma~evi besparice: zakasnelo

finansiranje od strane dr`ave (op{tine,grada), rupe od grandomanskih hono-rara, samoupravlja~ke plate. Mart seprimi~e vrtoglavom brzinom, a oni kojisu ve} dostigli „maksimum svoje ne-sposobnosti” (V. Vojnovi~) jo{ su tamo gdesu i pre bili, ili su se premestili privre-meno na druge lokacije/projekte, dasvojom nesposobno{}u doprinesu op{tojtransparentnosti. Na sve to, pozori{nimilje odgovara, kao po uslovnom refleksu– poja~anim igranjem ^ehova, u svim

SMENE, PREMIJERE, GOSTOVANJA, NAJAVE…UNarodnom pozori{tu u Beogradu u

januaru je gostovao Mali teatar izMoskve s ^ehovljevim Galebom u

re`iji Jurija Solomina.Jo{ jedan Galeb, ali iz Slovenskog

mladinskog gledali{~a najavljen je zafebruar u Sava centru, gde }e SMG iz-vesti i Tri sestre, kao i inscenaciju dra-matizacije slavnog romana Umberta EkaIme ru`e.

Pozori{te „Zoran Radmilovi}“ izZaje~ara po~etkom februara skromno jeobele`ilo 55 godina rada, a kao slede}u,370. premijeru najavilo Bele ru`e u Dub-ljanskoj ulici Miodraga Zupanca u re`ijiBo{ka Dimitrijevi}a.

Pro{log meseca u Zaje~aru je izvede-na premijera predstave Putovanje saSvetim Savom, po tekstu Olgice Nesto-rovi} i u re`iji Mihajla Nestorovi}a.

Novosadsko pozori{te Ujvidek sin-haz obele`ilo je krajem januara 29. ro-|endan i to „sahranjivanjem“ Erdma-novog Samoubice, predstave koju jere`irao dana{nji upravnik ovog teatraLaslo [andor.

Prvak Kru{eva~kog pozori{ta MilijaVukovi} ulogom u predstavi Koreni obe-le`io je 30 godina profesionalnog rada.Od 1973. odigrao je vi{e od 120 uloga umati~noj ku}i, dokazuju}i „da i glumackoji ne radi u ‘velikom pozori{tu’ mo`epostati vrhunski umetnik“, kako je naveoupravnik Kru{eva~kog pozori{ta Bra-nislav Nedi} u monografiji posve}enojVukovi}evom radu.

Dobitnici nagrade „Predrag Pe|aTomanovi}“ za najbolje ostvarenje mla-dog glumca u 2002. godini na sceni Srp-skog narodnog pozori{ta su Slavica Baj-~eta (za ulogu Vladislave ^utukovi} upredstavi Ravangrad) i Jovana Stipi} (zaulogu @akline u predstavi Nakaze), od-lu~io `iri ~iji je predsednik bio Zoran R.Popovi}.

Upravni odbor Dana komedije (kojise 32. put odr`ava do 20. do 27. marta)odlu~io je da nagra|eni umetnici morajuli~no da prime nagrade. Ako to ne u~ine,priznanja im ne}e biti uru~ena, ve} }eostati u vlasni{tvu festivala.

Upravni odbor Narodnog pozori{ta„Sterija“ u Vr{cu ve}inom glasova doneoje odluku o razre{enju upravnika Miro-slava Benke, koji je pre dve godine an-ga`ovan po ugovoru. Du`nost privre-meno treba da obavlja predsednik UO

Milenko Gvozdi} koji obja{njava da jesmenu tra`io kolektiv (33 zaposlena). Vr-{a~ki ansambl u me|uvremenu pripremaNu{i}ev Svet u re`iji Pavla Lazi}a, sTihomirom Stani}em.

U Vr{cu je na sve~an na~in i s mnogogostiju obele`en i jubilej – 50 godinaumetni~kog rada dramskog umetnika,glumca Tomislava Pej~i}a.

U Narodnom pozori{tu u Ni{upremijerno je prikazana predstava Sutra}e biti bolje Evalda Flisara u re`ijiDejana Krstovi}a, a u Narodnom po-zori{tu „Bora Stankovi}“ u Vranju Kri-vovo Radoslava Stojanovi}a u re`iji JugaRadivojevi}a.

U Ateljeu 212 je premijerno izvedenapredstava Egzibicionista Du{ana Jova-novi}a (pod pseudonimom O. J. Traven) ure`iji Milana Karad`i}a, u Bitef teatruNo} Helvera poljskog autora IngmaraVilkvista u re`iji Nenada Proki}a, nasceni „Ra{a Plaovi}“ Narodnog pozo-ri{ta Bukefal Bo{ka Puleti}a u re`ijiMaje Milatovi}.

Novu predstavu u Plato kafe teatru– Stilske ve`be Rejmona Kenoa re`iraoje Petar Zec, a u pozori{tu Kult postavlje-na je komedija Kume, kume Bo`idaraLjumovi}a u re`iji Olivera Viktorovi}a.

Na Lutkarskoj sceni pozori{ta „To{aJovanovi}“ u Zrenjaninu premijerno jeizvedena predstavu Tigri} Tika po tekstui u re`iji Jovana Carana.

U „Buhi“ se priprema novi tekst zanajmla|u, pred{kolsku publiku Ljubav utravi Ljubivoja R{umovi}a u re`ijiMilana Karad`i}a.

Predstava Beogradskog dramskogpozori{ta D`ozefina, monobalet Aje Jungu re`iji Neboj{e Bradi}a, s uspehom jegostovala u Dakaru (Senegal). Gostova-nje je pomogao Me|unarodni savet zaigru pri UNESKO-u.

Gost Muzeja pozori{ne umetnostiSrbije, u ciklusu Feliksa Pa{i}a Razgov-ori s pozori{nim stvaraocima, bila jeBiljana Srbljanovi}, koja se upravo vra-tila iz SAD gde je predavala savremenuevropsku dramu na Univerzitetu u Nju-jorku. U Beograd je donela svoj novikomad Amerika, drugi deo, za koji Pa{i}ka`e da je „odli~na drama o usamljenim,bespomo}nim, ~emernim ljudima u dru-{tvu koje novcem uspostavlja sve vred-nosti“.

Svet is lav Jovanov

Uvodnik

Jelisaveta Seka Sabli} dramatizo-vala je prozu Uho, grlo, no` hrvatskeautorke Vedrane Rudan, a predstavu }e uAteljeu re`irati Tanja Mandi}.

Izdava~ka ku}a „Konras” i Centarza kulturu Smederevo objavili su knjiguRadoslava Lazi}a Nu{i}ev teatar ko-mike.

Udru`enje dramskih pisaca Srbijeorganizovalo je 19. januara, pomen po-vodom 65 godina od smrti BranislavaNu{i}a. Tradicionalni pomen odr`an jena Novom groblju u Beogradu, uz ~ino-dejstvovanje sve{tenika Srpske pravo-slavne crkve, a govorili su prof. dr Ra{koJovanovi}, predsednik Udru`enja Mio-drag \uki} i pisac Novica Savi}, dobitniknagrade „Branislav Nu{i}“ za 2002.godinu.

Predsedni{tvo Zajednice profesion-alnih pozori{ta Vojvodine apelovala je naministra kulture Branislava Le~i}a injegove saradnike da podnesu ostavkejer su „bombasti~nim izjavama i obe-}anjima, koja nisu realizovana, doveli uizuzetno te`ak polo`aj poslenike ukulturi“. U apelu je ministru i njegovimpomo}nicima zamereno {to su za „dvegodine praznih razgovora i ne~injenja“doveli u pitanje odr`avanje Sterijinogpozorja i {to „ni u naznakama ne postojeprelazni oblici transformisanja i reorga-nizovanja pozori{ne delatnosti“. Kaoprimeri ne~injenja Ministarstva navodese potpuno nedefinisana kulturna politi-ka, nepostojanje zakona o pozori{tu, neu-va`avanje specifi~nosti pozori{ne delat-nosti u Zakonu o radu...

Upravnici Narodnog pozori{ta Lju-bivoje Tadi} i Srpskog narodnog po-zori{ta Miodrag Petrovi} potpisali su uBeogradu Protokol o saradnji dva na-cionalna teatra u oblasti drame, opere ibaleta. Minisar Le~i} je tom prilikomistakao da je to veoma pozitivan po~etakprocesa reforme ukupnog pozori{nog`ivota u srbiji. „Evropski tend je inte-gracija i mi ve} za ovu godinu planiramopovezivanje doma}ih pozori{ta. Jezgro tenove mre`e bi}e Narodno pozori{te i SNP,koji imaju jak umetni~ki potencijal, ali jenu`no restruktuiranje u organizacionomsmislu“, rekao je minstar.

Pozori{te „Slavija” najavilo je Drugime|unarodni festival (od 9. do 16. mar-ta) na kojem }e biti dodeljena i nagrada„Don Kihot“. U okviru priprema odr`anje simpozijum na temu Pozori{te i festi-vali.

bojama i pakovanjima. A poznato je – iuglavnom ta~no – da „Srbi uglavnom neznaju da igraju ^ehova” (Jovan ]irilov).

„Zakonodavna re{enja, finansijskimodel, strategija razvoja (repertoar,vrednosti) i reedukacija kadra” – {to jesamo citat iz jedne od probu|enih pole-mika o onome {to nam u teatru fali – sveto, dakle, jo{ uvek ~eka pred vratima. Zarazliku od publike, koja ne voli da ~eka –te stoga odlazi, po instinktu, na ona retkamesta gde je iole uzbudljivo. A najve}ipozori{ni producent, ministarstvo kultu-re, prelazi dug i krivudav put: od prav-ni~ki intoniranog reformizma (zakon opozori{tu), preko magijskog iracionali-zma (finansiranje projekata, valjda kru-nisano Hazarskim re~nikom), do polue-tatisti~kih klasifikacija, to jest ~inovni~kiformalisti~ke teze o „prvoj pozori{nojligi” (Beograd, Novi Sad, Ni{, Kraguje-vac, Pri{tina). [ta, recimo, o ovom po-slednjem biseru misle pozori{tarci Som-

bora i U`ica? I, da li zaista nikoga nijesramota zbog ovakvih nesuvislosti?

Who will protect us from our protec-tors, who will judge our police? („Miste-rije organizma”).

Sve su to pozori{tarci, izgleda, ma-nje-vi{e zaslu`ili: kakvi smo mi Englezi,takvi su i na{i ministri ^er~ili. Jer, sasvoje strane, da li mo`emo i ovako dapogledamo dom svoj, an|eli. Recimo, bezobzira na uro|enu ube|enost svih po-zori{nih profesija da ba{ on (ona, ono,oni, da ne ka`em Mi) najbolje zna i mo`ekreirati repertoar – ne bi li makar i jedanod svestranih talenata obratio pa`nju na~injenice o broju, anga`manu i uticajuzaposlenih (u bilo kom obliku) dramatur-ga u teatrima? Naime, bez obzira na~injenicu da se glumci (a po~esto ireditelji), sa {kolovanjem u svojoj strucio~igledno automatski osposobljavaju zaupravnike, direktore drama i ministre –dramaturzi ipak jedini bivajuprevashodno {kolovani da ~itaju tekstovei promi{ljaju programe. ^ujem li ja toneki prosvjed kao daleki odjek pri~e oanga`ovanju eksperata?

U takvom kontekstu, konfuziji i bez-na|u koji se poput vidljivog a nedoka-

zivog otrova {ire na{im pozori{nim „mi-ljeom”, nemalo doprinosi i ~injenica da unjemu („miljeu”), nije ~ak ni poku{annajbla`i vid moralne samolustracije. Sjedne strane, oni koji su nezvani~no dr-`ali „samo” pozicije mo}i unutar u`egokru`ja struke – sada ih napla}uju izvani~no, sa kraljevskom ravnodu{no{}uprema novom re`imu i iznu|enom tole-rancijom naspram svojih mladih i ambi-cioznih juri{nika. S druge strane, pak,oni od kojih se naivno o~ekivalo da sebarem uvijeno pokaju za svoje mobiliza-torske i „koljektivne” ode Nacionu-@rtvi,jesu, istina, kleknuli – ali samo u svrhuzauzimanja niskog starta za trku u su-sret propu{tenim tezgama biv{eg „jugo-prostora”. U toj trci, eto, ne}e stradatisamo jedan Hamlet – no, na vidiku nemani Fortinbrasa koji bi ra{~istio transpar-ento bunji{te. U Fortinbrase su se, naime,ve} maskirali Rozenkranci/Gildensterni,koji pre par godina, na Klaudijevim me-dijskim dvorovima, behu prisutni tek isamo profesionalno, o mi{olovkama da ine govorimo. Ali, {ta }e biti – s njima inama – kada, na sve siroma{nijem re-pertoaru, preostane samo mi{olovka?Shit happens, kako bi rekao Predator.

Konfuziji i bezna|u koji se poput vidljivog a

nedokazivog otrova {ire na{im pozori{nim

„miljeom” doprinosi i ~injenica da nema ni

traga makar i najbla`eg vida moralne sa-

molustracije

Rektor Univerziteta umetnosti Mile-na Dragi~evi}-[e{i} najavila je prveme|unarodne multidisciplinarne speci-jalisti~ke studije novinarstva, koje orga-nizuju Fakultet politi~kih nauka i Fakul-tet dramskih umetnosti, u saradnji s nor-ve{kim Univerzitetom novinarstva izOsla. Studije New reporting poha|a}e po10 najboljih diplomiranih studenata FPNi FDU, a intenzivnu prakti~nu i teorijskunastavu vodi}e profesori FDU, FPN inorve{ki profesori.

U Narodnom pozori{tu u Leskovcu jepremijerno izvedena predstava za decuCrvenkapa Aleksandra Popovi}a, u re`ijiNenada Todorovi}a. Krajem januarapo~ele su probe komada Podvala ili Ad-vokat Patlen nepoznatog autora, u re`iji\or|a \uri~ka, a premijera se o~ekuje udrugoj polovini februara, kada bi rediteljDu{an Petrovi} trebalo da zapo~ne probepredstave na osnovu dramatizacije dru-gog toma romana Borislava Peki}a Zlat-no runo. Autor dramatizacije je SvetislavJovanov, a u autorskoj ekipi su i sce-nograf Marija Kalabi}, kostimograf Ma-rija Mihajlovi}, dok glavnu ulogu igraBoris Komneni}. Premijera je planiranaza po~etak aprila.

Jovan ]irilov, ovogodi{nji selektorDana Milivoja @ivanovi}a (31. III – 6. IV,Po`arevac) planira da Savetu Festivalapredlo`i slede}e predstave: Mera za meru

[ekspira, re`ija Dejan Mija~ (SNP, NoviSad), Skup Dr`i}a, re`ija Jago{ Markovi}(JDP, Beograd), Ukro}ena goropad [ek-spira, re`ija Milan Karad`i}, NP, Ni{,Vi{njik ^ehova, re`ija Aleksandar Po-povski, ili Neprijatelj naroda Ibsena,re`ija Boro Dra{kovi} (obe iz NP, Beo-grad), Poljubi me, Kejt Portera, re`ijaDimitrije Jovanovi} (Pozori{te na Terazi-jama). Van konkurencije }e biti izvedenaprodukcija doma}ina, Detektor la`i Si-gerova, re`ija Sa{a Latinovi}. TemaFestivala je, ka`e ]irilov, Kalsika i kla-si~ne teme.

U ~etvrtak, 20. u BDP-u su dodeljenegodi{nje nagrade: Gran pri TatjaniLukjanovoj, gluma~ka priznanja MileniPavlovi} i Pavlu Peki}u, kao i ~lanovimaKu}e Ratku Milovanovi}u, kroja~u iMihajlu Fejzulovskom, binemajstoru.

U petak, 21. februara u Narodnompozori{tu, pre predstave Galeb, dram-skom umetniku Stevi @igonu uru~en jeDobri~in prsten.

Pred sam ulazak u {tampu ovogbroja „Ludusa” stigla je tu`na vest: 15.februara je u Beogradu preminula Da-rinka \ura{kovi}, ro|ena 12. IX 1932.(Ljesnica, Berane), dramska glumicakoja je 15.2.2003. Beograd u Beograd, izSarajeva, do{la 1992.

(Servis „Ludus”)

Pozori{ni februar

funkcionisanje demokratije iz njih rotiraiz funkcionerskih fotelja. Ho}e li to~akpoliti~ke revalorizacije istorije i tada po-novo biti pokrenut? I ho}e li se neko, na-pokon, u Srbiji setiti da se glavna beo-gradska ulica u doba vladavine Kara-|or|evi}a zvala Bulevar kralja Aleksandra Obrenovi}a?

LUDUS 1023

H R O N I K A P O Z O R I [ N I H Z B I V A N J A

KAKO NADMUDRITI ISTORIJU

Istorija je u~iteljica i strogo ka`njavaponavlja~e. To bi bilo sasvim u redu,da nevolja nije u tome {to ponavlja~i

po pravilu pro|u s manjom kaznom odone koja zadesi ni krive ni du`ne.

Kakav nauk su mogli da izvukuaktuelni ~elnici {aba~ke op{tine kada suu novinama pro~itali da je Mira Stupica,glumica koja je deo svoje karijere vezalaupravo za njihov grad, inicirala dodelji-vanje nagrade „@anka Stoki}”? Da li ih jekosnula ~injenica da je @anka Stoki} svo-jevremeno bila ka`njena gubitkom gra-|anske ~asti, pa i prava igranja u pozo-ri{tu, na osnovu odluke poratnih revolu-cionarnih vlasti? Da li je {aba~kim op{ti-

narima palo na pamet da je inicijativaMire Stupice zapravo javna rehabilitacijali~nosti koja je zadu`ila na{u umetnost ikulturu, a koja je stradala blagodare}igluposti prethodnih vlasti, uverenih da }eistorija biti pisana samo njihovom ru-kom?

Ni{ta {aba~kim op{tinarima nije palona pamet, ni{ta ih nije kosnulo i nikakvzaklju~ak nisu izveli. A mo`da i ne ~itajunovine, ili barem stranice posve}enekulturi. A i za{to bi? Pozori{te u svomgradu su, uprkos ~injenici da je spadalome|u bolje i uspe{nije u Republici, za-tukli, nad njim sproveli lobotomiju seri-jom kadrovskih zahvata kojima su pot-

Aleksandar Mi losav l jev i¯

vrdili uverenje da istorija zapo~inje s nji-ma, da bi sada, kao svoj najnoviji dopri-nos povesti, iz nje poku{ali da izbacena{eg najve}eg glumca ro|enog u [apcu,velikana srpskog i jugoslovenskog glu-mi{ta – Ljubi{u Jovanovi}a.

Svojevremeno se u [apcu pri~alo daje Jovanovi}, koji je ina~e Drugi svetskirat proveo kao ~lan Kazali{ta narodnogoslobo|enja, okrvavio ruke u rodnomgradu, te da zato postoji inicijativa datamo{nje Narodno pozori{te „Ljubi{aJovanovi}” promeni naziv. U to ime jeprvo njegovo ime brisano iz naslovauglednog {aba~kog festivala koji je imaozavidan ugled u teatarskom `ivotu neka-da{nje Jugoslavije. Sada je Jovanovi}evoime skinuto i s pozori{ne table, mada jeostalo nejasno koja je zlodela, navodno,po~inio.

Ili }e pre biti da je greh Ljubi{e Jo-vanovi}a u tome {to je bio partizan i,docnije, komunista? Mo`da se radi samoo tome da i danas svaka vlast u ovojzemlji mora prvo da promeni nazive svihulica i institucija da bi bila sigurna da je– vlast. No to je lekcija za ponavlja~e.^emu se imaju nadati sada{nji {aba~kifunkcioneri kada uobi~ajeno, normalno

PROGLAS [AP^ANIMAProglas koji su uputili u~esnici Simpozijuma posve}enog doma}im

pozori{nim festivalima, odr`anog 28. januara u Pozori{tu „Slavija“

„Dragi [ap~ani, ne nasedajte politi~koj propagandi gradskog rukovodstvau [apcu da promena imena va{eg pozori{ta zna~i deideologizaciju. Ljubi{aJovanovi} nije bio komunisti~ki rukovodilac. Jo{ manje egzekutor za ra~unKomunisti~ke partije Jugoslavije ili Kominterne. Ljubi{a je bio veliki glumac.Verovatno najve}i glumac – [ap~anin. Ube|eni smo da bi svakom pozori{tubila ~ast da nosi njegovo ime.

[abac na to ima pravo. Nemojte mu ga oduzimati.“

Ili {ta je skrivio Ljubi{a Jovanovi}?

U`ica prikazalo je u Beogradu dve pred-stave: Odisej ne stanuje ovde mladogDejana Gligorijevi}a i Hasanaginicu„starog” Ljubomira Simovi}a. Siroti malihr~ki Gordana Mihi}a stigli su iz Skoplja,iz Dramskog teatra, u re`iji Ive Lau-ren~i}a. Kru{eva~ko pozori{te je gostova-lo u „Buhi” i igralo Divca. Beogradskodramsko gostovalo je u Crnoj Gori i Sene-galu: u Podgorici je igrana Pandorinakutija Gorana Markovi}a, a u Dakaru, uNacionalnom teatru, monobalet Aje JungD`ozefina, u re`iji Neboj{e Bradi}a.

Nekako ba{ s ve{}u da je Supermar-ket imao premijeru u Alfortvilu, nado-mak Pariza (u re`iji Kristijana Bendeti-ja), u Beograd je, na proputovanju odNjujorka za [tokholm, svratila BiljanaSrbljanovi}. Da ju je Amerika o~arala –nije. Da ju je ne{to zasenilo ameri~ko ibrodvejsko pozori{te – ni govora. Srbl-janovi}eva se vratila ku}i s novom dra-mom, Amerika, drugi deo, za koju upu-}eni tvrde da je najbolje {to je do sadanapisala.

Nenad Proki}, upravnik Bitef teatra idramski pisac, se pita za koga da pi{e.„Ovde nema spremnosti za suo~avanje sasopstvenim zlom, ~ak ni sa te{kim krimi-nalom. Nisam video ni jednu predstavukoja, na najpotrebniji na~in, raspravlja oSrebrenici ili... Bilo {ta! Nema oporavkaako se ne suo~imo sa tim. To ovde stvarnofali. Ljudi nisu hteli da gledaju ni Steri-jine Rodoljupce koji se bave su{tinommentaliteta iz kojeg se stalno proizvodi iregeneri{e nesre}a u narodu!”

Mira Erceg, pak, posle zavr{enogposla sa Geteovim Faustom, obja{njavarediteljsko dvojstvo u sebi: „U meni ~u~ireditelj koji mora da zaradi pare. Togreditelja mrzim, on nema nikakvih prob-lema. On uzme lo{ ameri~ki komad ukome je sve unapred izre`irano, dobreglumce i to uradi za~as. Ali, ja sam, presvega, reditelj-autor koji se dosta namu~idok ne postavi delo na scenu. Te mojere`ije podele publiku na onu sa kojom

DA LI JE GVOZDENA TREBALO STRELJATI?

Dan borbe protiv pu{enja, nedeljaborbe protiv jektike i drugih stra-{nih bolesti, a svih mesec dana

{aba~ke borbe protiv pokojnog glumcaLjubi{e Jovanovi}a. „Odluku o promeninaziva {aba~kog pozori{ta ne}emo povu}ijer Ljubi{a Jovanovi} nikada ne bi dobiotu ~ast da ova ustanova nosi njegovo imeda nije bio visoki komunisti~ki funk-cioner”, rekao je na konferenciji za {tam-pu Du{an Petrovi}, predsednik SO [abac.Petrovi} nije `eleo da komentari{e „te{kekvalifikacije koje su stigle na adresuop{tinskih funkcionera i odborni~keve}ine” koja je „duboko razo~arana ni-skim nivoom saop{tenja Saveza dram-skih umetnika Srbije”. Jo{ jednom jepodsetio da je „Ljubi{a Jovanovi} bioposlanik Savezne narodne skup{tine jo{1951. godine i da je nemogu}e da nijeimao saznanja o zlo~inima koje su komu-nisti po~inili kad su do{li na vlast, pogo-tovu u [apcu.” [aba~ki gradona~elnik iodborni~ka ve}ina nisu se izrazili okvalitetu saop{tenja Ministarstva kulturei javnog informisanja Srbije, u kojem seka`e da „ime velikana na{e glume, Lju-bi{e Jovanovi}a, predstavlja relevantandeo srpske pozori{ne tradicije koja moraostati utkana u savremeni kulturni pro-stor [apca i Srbije”.

Uzaludna su, po svemu sude}i, iuveravanja savremenika da je Ljubi{aJovanovi} bio ne samo veliki glumac negoi dobar, miran ~ovek koji je umeo da sena|e ljudima pri ruci, da je vi{e voleosvoje `ene nego {to su one volele njega, daje bio strasni fudbalski navija~ i da nijemogao da preboli skidanje sa scene pred-stave Kad su cvetale tikve u njegovom,Jugoslovenskom dramskom pozori{tu.Jedna od dve sporne re~enice bila je i onakoju izgovara upravo Ljubi{a, a upu}enaje komunistima, pobedni~koj vlasti: „Goriste od Nemaca!” Da li novi, {aba~ki, tran-skript te re~enice, {to bi rekli u Hagu,glasi: „Gori ste i od komunista”?

Dobri poznavaoci doma}ih prilikaskloni su da tvrde kako „{aba~ka pozo-ri{na ~ivija” (@ika Popovi} i Vera Blagoje-vi}, ~ija su imena, kao i Ljubi{ino, uklo-njena iz naziva najva`nijih gradskih

kulturnih ustanova, jedva da se pominju)mora da pokriva neka teku}a nepo~in-stva.

Oni zagledani u budu}nost, a katas-trofi~ari po prirodi, tresu se od pomisli da}e nekome pasti na pamet da menjanaziv Jugoslovenskog dramskog pozo-ri{ta i da sa susednog teatra bri{e imeBojana Stupice – Slovenca, levi~ara, ko-muniste... Ima li Dobrica ]osi} jo{ vreme-na da izbri{e svoju komunisti~ku pro-{lost? Ko }e se prvi setiti da otvoriraspravu o tome da li je Gvozdena trebalostreljati?

Kako }e Srbi bez kafane?

Ni{ki pozori{ni slu~aj je, izgleda, umirovanju. Ne javlja se da je izabrannovi upravnik, a izgleda da, u me|uvre-menu, nije bilo ni tu~a.

U zaje~arskom Pozori{tu „ZoranRadmilovi}”, reklo bi se, po~inje da te~emed i mleko i da cvetaju ru`e. Po{to je namesto upravnika do{ao reditelj VladimirLazi}, jedan od biv{ih upravnika, svemo`e da krene od biv{eg po~etka.

U SNP-u u Novom Sadu – „mir, mir,mir – niko nije kriv”! Miodrag Petrovi},upravnik, osna`en posle svih isku{enja,potpisao je protokol o saradnji s Ljubivo-jem Tadi}em, upravnikom NP u Beo-gradu. Potpisivanje je obavljeno podbudnim okom Branislava Le~i}a, mini-stra kulturnog, a pod „pokroviteljstvom”,ka`u novine, pokojnog Jovana \or|evi}a,osniva~a obaju pozori{ta u XIX veku.Le~i} je izrazio zadovoljstvo tim prime-rom o`ivljavanja kulturnog duha Srbije ipodsetio na projekat „umre`avanja kul-ture” koji se sprovodi pod sloganom„Srbija je na{ glavni grad”. Projekat ili,mo`da, kulturna akcija – u pro{lomveku je bila i jedna takva. Dakle, „akoSrbima damo dovoljno kulture, televizijai kafana ne}e vi{e biti nasu{na potreba”.Zna li ministar {ta govori? Ho}e Srbimada otme kafanu! Zaboravlja li on da segotovo sve zna~ajne srpske drame odi-

Zor ica Paš i¯

gravaju u kafani? Ho}e li on to da skinesa repertoara ^udo u [arganu?

O ~emu Protokol govori? O ve}oj idinami~nijoj razmeni „proizvoda” i bo-ljem i racionalnijem kori{}enju „finansi-jskih i organizacionih potencijala”.Premijere }e se ravnopravno odr`avati uoba grada, mogu se pripremati zajed-ni~ke predstave, razmena umetnika sepodrazumeva. Kad po~ne, bi}e sve belo-dano.

Ko }e biti selektor Pozorja?

U Beogradu, u pozori{tu „Slavija”,razgovaralo se o pozori{nim festivalima.Prema podacima pedantnog Dejana Pen-~i}a-Poljanskog, uvodni~ara na skupu, usvakoj pozori{noj sezoni 50-ak stalnihprofesionalnih pozori{ta i ad hoc okup-ljenih grupa „proizvede” izme|u 150 i200 novih predstava. Kad se premijera-ma pridodaju reprize, godi{nji zbir jeizme|u pet i {est hiljada predstava kojevidi do milion i po gledalaca. Tu produk-ciju „pokriva” 20-ak pozori{nih festivalana kojima se izvede oko 200 predstava ipodeli poprili~no nagrada. Pen~i} smatrada su svi festivali potrebni, a kao najz-na~ajnije izdvaja Sterijino pozorje uNovom Sadu, Jugoslovenski pozori{nifestival u U`icu, Festival pozori{ta zadjecu u Kotoru, Bitef, Me|unarodni festi-val pozori{ta za decu u Subotici...

Kad smo ve} kod festivala, {ta sedoga|a sa Sterijinim pozorjem koje jepre{lo u novosadsku nadle`nost? Ako nebude druga~ije, po~e}e krajem maja, aselektor bi svoj izbor trebalo da obnaro-duje do kraja aprila. Selektora jo{ nema,a Robert Kolar, ~lan Izvr{nog odbora

Skup{tine Novog Sada, ka`e da }e uskorobiti utvr|eni predlozi za novog direktora,umetni~kog direktora i ~lanove upravnogodbora. Kolar se, izgleda, ne sekira {tovreme izmi~e. On je sada{njem direktoru,koji ~eka da do|e novi, i sada{njemupravnom odboru dao saglasnost daimenuju selektora, i to samo za ovugodinu. Naknadno bi se odredilo koliko,zapravo, treba da traje selektorskimandat. Selektora, valjda tako odre|ujeneki akt, bira Upravni odbor Pozorja, apo{to novi UO nije izabran, odluku bitrebalo da donese stari UO ~iji je predsed-nik, profesor Bo`idar Kova~ek, jo{ pre dvegodine podneo ostavku!

Kolar tvrdi da se festival priprema,jedino {to „sada ne mo`e biti ba{ organi-zovan na onaj na~in i u onom svetlu”kako on o~ekuje, ali „za naredni to trebao~ekivati”. Ho}e li privremeni selektorbiti Ivan Medenica? Jedan dnevni list ob-javio je da je Medenica i{ao u Novi Sad narazgovore, ali da li se ne{to izdogovarao –ne zna se. Ako se niko ne prihvati ovogavanturisti~kog zadatka, mo`da bi iKolar mogao da zavr{i taj posao i „zapu{irupu”, po{to je iz pozori{ne bran{e (glu-mac).

Zbog krize koalicione vlasti u Budvi,kasne i pripreme za Grad teatar. MirjanaMaslovar, direktorka, priznaje da sunjeni planovi i razmi{ljanja o festivalu,za sada, samo njeni, budu}i da ih organiupravljanja jo{ nisu aminovali. Gradteatar }e sa~uvati me|unarodni renome,a selekciju direktorka najavljuje kao„multimedijalnu, sadr`ajnu i kvalitetnu”.Selekcije jo{ nema, ali ima ime: Imid`iMonte Negro. Mo`e li se tu provu}i ne{toi s ovih strana?

[ta ka`u, {ta ka`u?

Pravo gledaju}i, velikih pozori{nihnovosti i nema. Narodno pozori{te iz

Hronika pozori{nih zbivanja

UUvviijjeekk }}uu ssee vvrraa}}aattii:: PPaaoolloo MMaa||eellii,, iizzmmee||uu FFrraannccuusskkee,, NNeemmaa~~kkee,, HHrrvvaattsskkee ii CCrrnnee GGoorree

LUDUS 102 4

Susreti

Nataša An¨e lkov i¯

JO[ ]U MNOGO TOGA DA POKA@EMPosle vi{e od godine Nela Mihajlovi} pono-

vo sprema predstavu u Narodnom

pozori{tu, Molijerovog Uobra`enog bolesni-

ka u re`iji \or|a Marjanovi}a

Ve} od prvih proba moglo se videtida je za Uobra`enog bolesnikaanga`ovana odli~na ekipa glu-

maca me|u kojima se uspostavila veomadobra atmosfera koja gotovo po praviludaje dobar rezultat. Nela Mihajlovi},premda du`e nije radila ni{ta novo usvom pozori{tu, bila je spremna da ~ekane{to {to }e je zaista zanimati a {to }eraditi s dobrim saradnicima. Tu `elju jojje ispunio ovaj projekat, u kojem tuma~ilik slu`avke Toanete.

„To je ne{to {to je meni tako|e vrlova`no kad govorimo o ovoj predstavi.Posle 20-ak uloga u pozori{tu koje samodigrala – a to se odnosi i na period kojisam provela na Akademiji – najvi{e samvolela da igram u komedijama. Pa ipak,nakon ovih deset godina, smatram da seu tom `anru nisam do kraja oprobala, nitipokazala {ta mogu. A mislim da mogumnogo. Reditelji a, kasnije, i publika,do`ivljavali su me mnogo ozbiljnije.Nu|ene su mi i igrala sam sve nekedramske uloge, {to mi je smetalo jer sam`elela da probam ne{to novo, da se trans-formi{em – {to je najve}a ~ar na{eg poslai na~in da se glumac potvrdi.“

Zato je za Nelu rad na ovoj predstavipravo u`ivanje. Smatra da su uloge slu-`avki kod Molijera najbolje napisane.Njena Toaneta ima ogroman prostor upredstavi, bi}e debela, stara, fizi~kikarikirana ali, kako smatra glumica,najva`nija je njena psihologija, odnos suobra`enim bolesnikom, a naro~ito skri-vena uloga majke svojoj maloj gospodari-ci.

Prvo pa – [ekspir

Gluma~ku karijeru Nela Mihajlovi}je zapo~ela zaigrav{i zajedno sa svojomstudentskom klasom u [ekspirovojUkro}enoj goropadi, predstavi odigranojoko 120 puta. No, sve je zapravo po~elomnogo ranije. „Sve po~inje 1993. godine ujunu ispitom tre}e godine gde smo radiliupravo Molijera – @or`a Dandena, ukome sam igrala slu`avku Klodinu. Takosmo se i pojavili na velikoj sceni Naro-dnog pozori{ta. Zbog tog ispita tada{njiupravnik Ber~ek nam daje stipendiju, ana osnovu scene iz Ukro}ene goropadi

koju smo igrali Sergej Trifunovi} i ja, onpredla`e da se radi ceo komad. Tu jeskolopljena dobra energija mladih ljudi.Predstava je dugo igrana, uvek predprepunom salom.“

Za mnoge to je bila kultna predsta-va, a neki su je gledali i po 20-ak, pa i50-ak puta, glumcima se de{avalo dakatkad unapred ~uju tekst svojih ulogaiz publike. Nela priznaje da je godinamamislila da ne}e mo}i da se rastane od tepredstave.

Mandragola je bila tako|e predsta-va vezana za klasu profesora VladeJeftovi}a, ali Nela je u nju stupila ne{tokasnije kao zamena za Nata{u Nin-kovi}. Danas ka`e da joj nije bilo te{ko to„uskakanje“ jer su u predstavi igrale svenjene kolege i prijatelji, a i predstavu jeve} dobro poznavala i volela je, razumese iz perspektive publike. Iako je to bilasamo zamena, Nela je i ovu ulogu i ovupredstavu ose}ala kao svoje.

Na po~etku karijere imala je izlete iu Atelje 212. Bile su to uloge u vrlozna~ajnim prestavama Katarina i La-gum. „Katarina mi je posebno bilava`na zato {to sam imala tu ~ast daradim sa Sojom Jovanovi} koje, na`alost,nema vi{e me|u nama. To je ogromnoiskustvo koje sam kao veoma mladaiskusila. Bila je to prva uloga posleGoropadi. Mnogo sam nau~ila i upijalaod velike dame na{eg pozori{ta.Zanimljivo je da je ta predstava imalapremijeru u Valjevu, mom rodnomgradu, a tek posle u Beogradu.“

Videv{i je u toj ulozi, pozvali su je daigra u Lagumu Svetlane VelmarJankovi} u re`iji Alise Stojanovi}. I to jebila svojevrsna {kola glume i dragocenoiskustvo u Nelinim mladim godinama, aposebno rad sa Svetlanom Bojkovi} iPetrom Kraljem. „Tu knjigu sam ~itala ipre no {to su me zvali, i zaista je veomavolim. To mi je jedna od omiljenih knji-ga. Lik slu`avke Zore mi je bio jako za-nimljiv jo{ u romanu, prili~no je svedenu predstavi i pojavljuje se fragmentarno,kao {to je i kompletna predstava ra|enau fragmentarnoj dramaturgiji. Draga mije ta uloga. Razumela sam tu Zoru bezobzira na to {to nije pozitivan lik. Svegau njoj ima – taj kraj, taj krik na grobu juje opravdao.“

Laza Kosti} nam jeneophodan

Kasnije su se re|ale uloge u Tro-jankama, Don @uanu, a ve}i i zna~ajnijizadatak predstavljala je saradnja sNikitom Milivojevi}em. S njim je radilavelike projekte San letnje no}i i MaksimCrnojevi}. Iako je San dugo i s uspehomigran i u Beogradu i u Budvi, glumicaisti~e da se nikad do kraja nije stopila sulogom Titanije. „Niko tu nije bio kriv,jednostavno se nisam najbolje sna{la utoj ulozi. Nisam uspela sebe da otvorimdo kraja i komuniciram na najbolji na~inni s ulogom ni sa rediteljem. Tako ne{to –da ne budem zadovoljna time {to samuradila, prvi put mi se desilo.“

Predstava je godinama igrana iglumica je uspela da mnogo toga nadok-

metar, onda je to publika koja gleda ili negleda neku predstavu, a Maksim je imaopubliku. Mislim da je Laza Kosti} neop-hodan nacionalnom tatru i da je trebalona}i mesta za ovu predstavu, ali ne-razumevanje odre|enih ljudi je preo-vladalo.“

Kratkog veka bilo je i Putuju}epozori{te [opalovi} u re`iji KokanaMladenovi}a. U toj predstavi Nela je ig-rala eneri~nu ali pomalo tajanstvnususetku Simku. S druge strane, pred-stave kao {to su Majstor i Cijanid u petgodinama imaju lep pozori{ni `ivot.„Majstor je zapravo predstava Branisla-va Cige Jerini}a. On je sad najstarijageneracija u Narodnom. Divno je igrati snjim. Imala sam probleme na probamajer mi se de{avalo da se toliko zagledamu njega i najednom shvatam da uop{te neradim svoj lik ve} krajnje privatnoposmatram i gutam glumu velikog glum-

izdvaja rad s mladom Ksenijom Krnajskis kojom je lane realizovala predstavuPolaroidi. Zna~ajan je ne samo njen nov,druga~iji pristup, ve} i sna`na i sugestiv-na `elja da radi ba{ taj provokativankomad. Posebnu ~ar ovoj predstavi daje iokolnost {to je ona nastala na tada novojsceni Peti sprat. Po Nelinim re~ima to jeizuzetno inspirativan prostor, napravljenod probne sale, gde je publika na istomnivou s glumcima, {to ukida „rampu“karakteristi~nu za tzv. scenu-kutiju.

Saradnja s rediteljem joj je najva`nijisegment u nastanku predstave, put dounutra{njeg vezivanja za ulogu {to jejedini na~in na koji ona mo`e da jeodbrani i funkcioni{e. „Vezujem se i zareditelje, i za partnere i za uloge. Veomami je va`no da mi reditelj bude autoritet.Ako neko i nije u stanju da to bude, samanapravim takvu atmosferu da mi bude

sam na istoj talasnoj du`ini i na one sakojima nisam. S velikim delom se ose}amautorski, veliki pisci me inspiri{u. Mene,pre svega, interesuje klasika kao ogleda-lo, ne samo istorije ve} i sada{njeg trenut-ka.”

Dejan Mija~ ne pominje rediteljskodvojstvo, ali govori o novcima i poveravada je – siroma{an reditelj. Razmi{lja odva klasi~na teksta pralelno, zna da }e uoba komada igrati, manje-vi{e, isti glum-ci, ali da li }e se te predstave spremati, nezna. „Ja sam siroma{an reditelj koji nemo`e tek tako da radi a da ne naplati svojrad.”

Milan Karad`i}, reditelj koji mnogoradi a valjda i napla}uje, prime}uje:„Vremena nisu najbolja, ne pi{e se dobro.Ranije su pozori{ta, koliko god da supremijera planirala, nekako uspevala ida ih izvedu. Danas se te`e dolazi dopara za projekte, i kod osniva~a i kodsponzora. Pozori{ta }e sve vi{e zavisitiod blagajne, publika }e biti osnovnamera za ocenu projekta. Znam da sva{tamo`e da napuni salu, ali va`no je da seona puni, pogotovu ako je skupa.”

Dara D`oki} ne krije da se „lepihpara zaradilo” s M(j)e{ovitim brakomStevana Koprivice u re`iji Milana Ka-rad`i}a. S Mimom Karad`i}em je pro-putovala svet, a i isplatilo se!

Ko o ~emu, svi o novcima. MiodragKrivokapi}, posle povratka iz Italije gdeje u teatru „Di \enova” igrao u BrehtovojMajci Hrabrost, ka`e da Italijani neznaju {ta se kod nas u pozori{tu de{avalou poslednjih 10-ak godina. „Kad bi mepitali o tome, obi~no sam odgovarao danam fale pare. Oni slegnu ramenima ika`u da im to nije ni{ta novo, i njima falepare. Ali, to {to nama fale pare i njimafale pare, ni slu~ajno nije isto. Izgleda danjima ipak malo manje fale pare, pogoto-vo u onim teatrima koji su subven-cionisani. Naravno, druga~ije su organi-zovani, glumci su anaga`ovani poprojektu, pla}aju porez. Ono {to ne valja,to je da stranci pla}aju ve}i porez!”

A cenjeni glumac, prvak nacio-nalnog teatra, da mu ne pominjemo ime,ovih zimskih dana priznaje da mu jesvega dosta, da ga je sramota i {ta igra igde igra da bi zaradio crkavicu. Komadje jedan od onih „za kombi”, igra se ponedo|ijama, zapu{tenim, hladnim sala-ma u kojim ~esto nema ni stolica, padivna publika, `eljna duhovne a ne samoreformske hrane, sle|ena stoji ili cupkaod zime dok se glumac stidi samoga sebe.

Poslednja vest sti`e s „onijeh stra-na”: Paolo Ma|eli se stra{no naljutio istigao u Zagreb da proveri za{to glumciDramskog teatra „Gavela” ne}e da scrnogorskim kolegama nastave da igrajuGaleba i po~nu da rade Ivanova. „Ne}u

vi{e da radim u Hrvatskoj, bude li ukazali{tu fa{isti~kih ispada”, kategori~anje Ma|eli. On ne `eli da „u~estvuje ustrategiji mr`nje”, smatra da postoji„vampirizacija prostora” i prime}uje dase „ose}a kako se bli`i povratak namadobro znanih crnih ljudi”. Ka`e i dahrvatski teatar nazaduje, ljudi su u nje-mu dobri „u svom dvori{tu”, nemajupojma {ta se de{ava napolju. Zaklju~ak:re~ je o pogre{nom shvatanju dr`ave igra|enju kineskog zida oko nje. E, toMa|eli ne}e trpeti, kao {to ne}e dozvolitida njegova petnaestomese~na beba rasteu mr`nji!Ho}e li skoro bu|enje prole}a?

nadi kroz igru, a onda je do{ao MaksimCrnojevi} kao novi izazov u kome seostvarila savr{ena saradnja, {to je po-kazalo da to nije bio problem li~ne komu-nikacije s rediteljem. „Nikita je zanimljivi, mada po godinama mlad, zreo reditelj.Mislim da je vreme da ponovo radi ovde.Ne znam {to ga nema i ~ija je to gre{ka,ne verujem da je njegova.“

Maksim Crnojevi} je, me|utim, imaolo{u sudbinu, i predstava je brzo skinutas repertoara. [ta je bio pravi razlog nezna se ta~no, ali izgovori da su po sredibile lo{e kritike ne mogu biti na mestu.„Ako je ne{to u pozori{tu pravi para-

ca. Trebalo mi je vremena da senaviknem da ga ne gledam kao publikanego da mu budem parner.“

Reditelj mora da bude autoritet

S rediteljem Bobom \urovi}em poslepredstave Cijanid u pet Nela Mihajlovi}je pro{le godine uradila i duodramuDogodine u isto vreme (s MilanomGutovi}em) u pozori{tu „Slavija“. Odposebno uspelih saradnji s rediteljima,

autoritet. Moram da mu verujem. On je tajkoji mene vidi i govori mi da li je to dobro.Ako nemam tu vrstu poverenja, mnogomi je te{ko. Onda sam prepu{tena samojsebi.“

Probe Uobra`enog bolesnika sva-kako su dokaz uspe{ne, kreativne radion-ice u kojoj se dinami~nost reditelja, obiljenovih vizija koje na probama proizlazejedne iz drugih, njegova ustreptalost utoku rada i sigurno oko koje bdi nadsvojim glumcima, poklopilo s pozitvnomenergijom i optimizmom Nele Mihajlovi}.

VVeezzuujjeemm ssee zzaa rreeddiitteelljjee,, ppaarrttnneerree,, uullooggee:: NNeellaa MMiihhaajjlloovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

LUDUS 102

Doma}a scena

5

KAKO ODNEGOVATI ANSAMBL

Pre jedne decenije somborsko pozo-ri{te ustanovilo je nagradu po ime-nu svog legendarnog upravnika

Nikole Pece Petrovi}a, da bi bila dodelji-vana teatarskim upravnicima koji sunajvi{e doprineli napredku pozori{ta. Ovegodine, `iri u kome su bili reditelji DejanMija~, Ljubomir Dra{ki} i teatrolog Jovan]irilov, odlu~io je da nagrada pripadnemr Ljubici Ristovski, upravnici Naro-dnog pozori{ta u Subotici. Priznanje jeuru~eno na sceni doma}ina, somborskogNarodnog pozori{ta na otvaranju Desetogpozori{nog maratona. No, samo ne{to vi{eod mesec dana ranije na toj istoj pozorni-ci doma}ini su bili Suboti~ani, jer je ba{tu, budu}i da su od marta zbog bezbed-nosnih razloga ostali bez vlastite scene,

izvedena njihova premijera Dom Riorda-novih.

Tako se dogodilo da mr Ljubica Ri-stovski nagradu dobije u ~asu kad Subot-ica nema pozori{nu zgradu a ovda{njiteatar prolazi kroz period potpuneneizvesnosti {to se ti~e svoje budu}nosti.

Vratiti pozori{te sebi

„Mislim da smo skrenuli pa`nju nasebe ne samo sve boljim predstavama i,kako mi nedavno re~e na{ proslavljenireditelj, ansamblom koji je nakon svakepremijere sve kvalitetniji i uigraniji, ve} iodlukom da se ne mirimo i ne pristanemo

Aleksandar Isakov

Mr Ljubica Risovski, upravnica Narodnog pozori{ta/ Narodnogkazali{ta/ Nepsinhaz, Subotica: Skrenuli smo pa`nju na sebe nesamo zrelim i uigranim ansamblom, ve}i i nemirenjem sa tim danemamo pozori{nu zgradu

Kao neko ko je najvi{e „glavobolje”imao upravo oko stvaranja kolektiva, Ri-stovski smatra da novi zakon o pozori{tutreba da dozvoli razli~ite oblike anga-`ovanja i organizacije teatra. „Nama je,pre svega, neophodno da defini{emo {ta jenacionalno, {ta regionalno ili lokalnopozori{te, i omogu}imo svakom od njihnajbolju organizacionu formu. U su-boti~kom pozori{tu novi glumci su za-po{njavani na ugovor od godinu dana, aline smatram ni da je re{enje anga`ovanjeglumaca po projektima, ili samo na kra}irok, jer bi to moglo da se osveti teatrima.Pozori{te, naro~ito u manjim sredinama,mora da `ivi s gradom, a to nije mogu}eako glumac odmah posle odigrane pred-stave otputuje. Osim toga, teatri izvancentara, u takvoj situaciji mora}e da sebore da dovedu gluma~ke ili rediteljskezvezde, koji }e `isplatiti` predstavu, a utakvoj atmosferi zamire istra`iva~ki,kreativni rad, nema dovoljno prilika niza mlde i neafirmisane, re~ju to je surovotr`i{no orijentisano pozori{te koje nemo`e da bude sto`er ili nosilac umet-ni~kog `ivota jedne sredine”, smatra mr Ristovski.

na to da prekinemo rad, iako smo prak-ti~no bez svoje mati~ne zgrade. Istina,na{e stopedeset godina staro pozori{tenam bukvalno pada na glavu, ali mi idalje radimo i ne}emo da prestanemo dapostojimo”, ka`e Ristovski.

Dolaze}i pre nepune tri godine namesto upravnika ovog teatra mr LjubicaRistovski je znala da je ~ekaju dilemevezane za fizi~ku izdr`ljivost objekta, no,u tom trenutku, to je bio jedan od manjihproblema s kojima se ovo pozori{tesuo~avalo. Ve}i je bio u tome {to je teatarte{ko uspevao da uspostavi kontakt spublikom, ali i sa samim sobom, jer suu~estali sukobi u kolektivu, re{avani naSudu, a ~e{}e su povod za novinske na-pise bile polemike me|u glumcima nonove predstave. Stupaju}i na ~elo pozo-ri{ta u takvoj situaciji, mr Ristovski jemogla da ima samo jedan cilj: smiritikolektiv, stvoriti ujedna~en i dobaransambl i podi}i umetni~ki nivo predsta-

va. Teret zadatka podeljen je i s novimdirektorima drama – Du{anom Petrovi-}em, prvim ~ovekom Drame na srpskomjeziku, te i sinom ~uvenog Nikole PecePetrovi}a, i Fri|e{ Kova~em, kojirukovodi Dramom na ma|arskom.

Iz predstave u predstavu, pozori{te injegov ansambl se razvijaju i potvr|uju– pre nekoliko godine Heda Gabler, ure`iji samog Petrovi}a, na{la se narepertoaru u`i~kog festivala najboljihpozori{nih ostvarenja, a ove godine jeSluga dvaju gospodara u postavciKokana Mladenovi}a progla{ena zanajbolju predstavu u celini....

O ~emu zakontreba da vodira~una

„Stvoriti ansambl isto je {to i pa`ivoodabirati kami~ke koje treba sklopiti uskladan mozaik. Svaki ~lan treba daostane jedinka, ali i individua sposobnada se uklopi u celinu. Za to je potrebnovreme, da ansambl sazri, uigra se, ali ishvati i prihvati da je predstava, kaokolektivni ~in, mogu}a tek kad svipo{tuju pravila profesionalnosti”, veliupravniva.

PROVOKACIJA I ZA GLUMCA I ZA GLEDAOCA

Uprostoru nekada{njeg Britanskogkulturnog centra u Knez Miha-jlovoj sada je moderna knji`ara na

dva nivoa. Donji, u kojem je sme{tenaliteratura na stranim jezicima, ujedno je ipromotivni prostor, klub, kino sala i, presvega – pozori{te. Umetni~ki direktor,autor predstava i pokreta~ projekta, za-jedno s vlasnikom Branislavom Gojkovi-}em, je re`iser Petar Zec. On je ve} odpo~etka predvideo program za nekolikonarednih sezona. Ovogodi{nji ciklus zovese Dijalog sa tradicijom, {to podrazumevainscenacije dela doma}ih i svetskih klasi-ka.

Do sada su realizovane ~etiri premi-jere – Sme{ne precioze Molijera, Izbi-ra~ica Koste Trifkovi}a, Stilske ve`beRejmona Kenoa i O`alo{}ena porodicaNu{i}a. Do kraja juna na repertoaru }e sena}i i Plej ^ehov, Mandragola te Sanletnje no}i. Sve predstave re`ira PetarZec koji nagla{ava da mu je kao polazi{teza svaku re`iju neophodan kvalitetantekst, s dobro napisanim likovima i `ivomradnjom. Bitne karakteristike njegoverediteljske poetike u svim ovim projekti-ma su izra`ena konotacija s dana{njimdobom, spoj tradicionalnog i modernogizra`en kroz muzi~ke numere u komadi-ma, brza gluma~ka igra, akrobatskeve{tine, improvizacije i dijalog s pub-likom koja uglavnom postaje koautorpredstava, ~ime se posti`e da stvarala~kiproces neprestano traje, jer nijednarepriza nije nalik prethodnoj.

U narednim sezonama planirani sunovi ciklusi – poetski teatar, filozofskiteatar, kao i teatar kratke forme.

U predstavama igraju mladi glumci,diplomci Akademije lepih umetnosti, kaoi studenti zavr{ne godine. Tijana Baki}koja tuma~i naslovnu ulogu u Izbira~iciigra i u O`alo{}enoj potodici, pripremapredstavu Ljubav u Bitef teatru, a bi}e

anga`ovana i na ostalim projektima uPlato kafe teatru. Kao vrlo mlada dobilaje mogu}nost da igra glavnu ulogu, ali

Nataša An¨e lkov i¯

Sredinom decembra 2002. godine u okviru

knji`are Plato pokrenuta je nova pozori{na

scena Plato kafe teatar

strane, dobro je i za mlade glumce, jerznamo koliko je te{ko dobiti {ansu ipokazati se u velkom gradu, u ovakvojkonkurenciji dobrih, ali i lo{ih glumaca.Ovo je prava prilika da se poka`e mnogoa smelo je i ambiciozno zami{ljeno i ba{ uovako elitnoj ku}i kakva je Plato.“

Osim u`ivanja, ponekad i u~estvo-vanja u predstavama, publika gledaju}ipredstave mo`e i da pijucka pi}e, u`iva ulepom ambijentu kluba i dru`i se s glum-cima i autorima projekata.

ka`e da to nije bio veliki teret za nju ~akni kada je Izbira~ica pre nekoliko godinigrana u Kult teatru.

„Rad na tom projektu smo zapo~elijo{ 1999. kao ispitnu predstavu drugegodine u Kult teatru. Predstava je uvekdobro i{la, ali ovde smo je sasvim razi-grali. Nije mi bilo te{ko da odigramMal~iku. Ona mi je bliska, ima isto godi-na kolko i ja. Mnogo je te`e kad igra{ne{to s ~ime nema{ dodirnih ta~aka.Predstavu igramo ve} ~etiri sezone i pot-

puno smo se sa`iveli s njom. Neprestanone{to novo dodajemo, komuniciramo po-gledima, nemamo vi{e nikakvo optere-}enje.“

Njen kolega Vidan Bunu{evac upredstavi igra udvara~a To{icu. I onsmatra da je Beograd zaslu`io da dobijeovakvo mesto i ovkvu lepu kamernuscenu. „Dobro je da imamo ovakav alter-nativni prostor. To je u skladu sa svimsvetskim metropolama koje gaje ovakvuvrstu teatra bliskog kabareu. S druge

MINISTARSTVO RASPISALO KONKURSDragos lav Krna jsk i

Izve{taj o radu umetni~kih udru`enja

povodom aktuelnih problema

2002. Predstavnici udru`enja }e na tomsastanku insistirati da umetni~ka udru-`enja u~estvuju u procesu dono{enjanove Odluke, tj. u definisanju predloga inacrta teksta;

– predstavnici udru`enja su upoz-nati sa zaklju~cima Vanredne Skup{tineprofesionalnih umetni~kih udru`enjaVojvodine i s ovog sastanka uputili po-dr{ku kolegama u Vojvodini.

Ni{ta novo od ministra

Dugoo~ekivani sastanak u Ministar-stvu kulture odr`an je 5. II, a zapo~eo jenervozno zbog upornog insistiranjapredstavnika Ministarstva na smanje-nom broju predstavnika udru`enja. Rea-lizovan je u veoma sku~enom prostorukancelarije ispred kabineta ministra.Sastanku je, posle manjih nesuglasica,ipak prisustvovao i ministar za kulturu.U napetoj atmosferi ministar nije izneoni{ta novo ni preciznije (u vezi s trans-formisanjem umetni~kih udru`enja) uodnosu na prethodni sastanak. Po{toprisutnima prezentirane vizije „ambi-jenta“ i uslova vezanih za trensformaci-ju udru`enja nisu bile jasne, predstavni-ci udru`enja su insistirali na ~injenici dajedan od zaklju~aka s ovog sastanka, {toje i prihva}eno, treba da bude dostavl-janje teksta koji }e sa~initi Ministarstvo,a kojim bi udru`enja bila upoznata s

Na sastanku u Ministarstvu kultures ministrom Le~i}em 12.XII 2002.dogovoreno je odr`avanje na-

rednog sastanka za 7-10 dana, ali jesastanak kona~no zakazan za 5. II.2003. tek po{to smo predstavnicimaMinistarstva ukazali da se zbog nezado-voljstva udru`enja ovim odlaganjemzakazuje novi skup predstavnika umet-ni~kih udru`enja. U Ministarstvu suuslovili odr`avanje sastanka prisustvomdo 5 predstavnika umetni~kih udru-`enja, obrazla`u}i to efikasnijim radom iprostornim problemom.

Povodom problema pla}anja dopri-nosa beogradskih samostalnih umetnika,u telefonskom razgovoru s DragoljubomJovanovi}em, zamenikom sekretara zakulturu Beograda, povodom pitanja ve-zanih za realizaciju Zaklju~aka IOSkup{tine Grada kojim je bilo predvi|enoda gradski Sekretarijat za kulturu izvr{ireviziju spiskova samostalnih umetnikau roku od 30 dana, dobili smo odgovor dase priprema nova gradska Odluka kojom}e biti predvi|eno individualno kon-kurisanje svakog samostalnog umetnikaza ostvarivanje uplate doprinosa.

Povodom ova dva aktuelna proble-ma, predstavnici umetni~kih udru`enjasu se sastali 29. I 2003 u Paviljonu„Cvijeta Zuzori}“ i doneli slede}e odluke:

– povodom predstoje}eg sastanka uMinistarstvu odlu~eno je da se ne pri-hvati uslov u pogledu formiranja dele-gacije umetni~kih udru`enja u sman-jenom broju u~esnika i da na sastanakdo|u zainteresovani predstavnici, tj. popredstavnik iz umetni~kih udru`enja. Otoj odluci Ministarstvo je obave{teno 3. IIi tim povodom je Ministarstvu dostavljenMemorandum – Pitanje finansiranjarada umetni~kih udru`enja s 5 mogu}ihzakonskih re{enja koje se odnose nafinansiranje rada umetni~kih udru`e-nja;

– povodom Informacije iz Sekretari-jata za kulturu Beograda dogovoreno jeda se tra`i hitno zakazivanje sastanka sTanjom Petrovi}, sekretarom za kulturu,na kojem }e u~estvovati izabrani pred-stavnici umetni~kih udru`enja – SvetlaBojkovi}, Ljiljana Mi}ovi}, Pavle Aksen-tijevi}, Vladan @ivkovi} i Ilija Radulovi}.Na ovom sastanku }e biti tra`ene infor-macije o fazi u kojoj se nalazi spro-vo|enje Zaklju~aka IO Grada od 23. XII

uslovima, ambijentom i okvirima nu`netransformacije koja im predstoji.

Povodom predvi|ene rasprave ofinansiranju rada umetni~kih udru`enjai razmatranja 5 predloga iz Memorandu-ma, pored na~elnih primedbi, zaklju~enoje da }e Ministarstvo stati iza ovih predlo-ga i da }e oni biti razmotreni na nared-nom sastanku u u`em sastavu pred-stavnika umetni~kih udru`enja s pred-stavnicima Ministarstva kulture i Mini-starstva finansija. Odu~eno je da u na-rednim pregovorima s Ministarstvomu~estvovuju Sne`ana Kutri~ki, Vladan@ivkovi}, Ilija Radulovi} i DragoslavKrnajski.

Bez predstavnikaministarstva finansija

Slede}i sastanak s predstavnicimaMinistarstva odr`an je 13. II s jedinomtemom: Finansiranje rada umetni~kihudru`enja i razmatranje 5 mogu}ihre{enja definisanih u Memorandumuumetni~kih udru`enja.

Sastanak je po drugi put odr`an bezpredstavnika Ministarstva finansija. Slo-bodan Macura, pomo}nik ministra kul-ture zadu`en za finansije, potvrdio jepredstavnicima udru`enja da }e finan-siranje rada umetni~kih udru`enja bitinastavljeno u 2003. prelaznim re{enjem idogovoreno je da se udru`enjima iz

LUDUS 102 6

Tema „Ludusa“

VELIKA DRAMA U SRPSKOM NARODNOM!sna|emo’! A poslednju premijeru –Pravo na Rusa – imala sam 2001”.

Jovana Stipi} (glumica)„Neprilike koje potresaju SNP vrlo

me bole. Mislim da nastaju kada se naodre|enim mestima na|u ljudi spogre{nim motivima, a kako to nisu mojimotivi, ostajem po strani. Glumac delujena sceni – van nje ne mora ako ne}e – ito retko ima smisla. Osim toga, oni nisumoja generacija. S tim ljudima, osim nasceni, nemam dodirnih ta~aka”.

[ta se de{ava u najstarijem srpskom

pozori{tu? Ne, ne postavljaju komad Sini{e

Kova~evi}a, ve} se, opet, radi o istinskoj

drami, zapravo nastavku agonije najstari-

jeg srpskog pozori{ta. I {to je najgore,

drami bez ozbiljnog reditelja, producenta,

menad`era i glumca...

Sne¦ana Mi le t i¯

Nova uprava na ~elu s glumcemMiodragom Petrovi}em (stupio nadu`nost pro{log leta na osnovu

konkursa koji je raspisala Pokrajina) ~ijisu saradnici: zamenik Toma Kne`evi},direktor Drame Vladislav Ka}anski, di-rektor Baleta Erika Marja{ i direktorOpere Miodrag Milanovi}, odmah jenai{la na podozrenje. Nedoumice je inici-rala ve} i najava predsednika UO SNP-a\or|a Randelja, izre~ene u medijima ipre okon~anja konkursa, da }e upravniksigurno biti Petrovi}. Prve ozbiljne trza-vice, koje su prvo tinjale u kancelarija-ma, brzo su se preselile u medije {to jenagovestilo da ne postoji komunikacija unovom rukovode}em timu. Kulminacija„sukobljenih strana” dogodila se 27. XIIna lokalnoj TV u dok su na Kamernojsceni SNP-a premijerno igrane Nakaze.U d`erispringerovskoj atmosferi, gradskisekretar za kulturu Robert Kolar iVladislav Ka}anski izneli su niz primed-bi na Petrovi}ev rad, a Kolar i pogrdnere~i na ra~un njegovog zamenika, posle~ega je Petrovi} najavio da }e smenitiKa}anskog da bi uzavrele duhove diplo-matskim puj-pike-ne-va`i potom smiriosam Randenj. No, time nije potpisan imir u ku}i jer se u ~asu kad ovaj tekstnastaje i{~ekuje sednica UO na kojoj }eKolar, kako je najavio, zbog lo{eg rada„inicirati preispitivanje poverenja up-ravi”. Ulje na vatru dolila je i pri~a da jePetrovi} ukinuo pla}anje stanarine ~la-novima SNP zbog ~ega }e neki 1. martana ulicu.

[ta ka`u ~lanoviSNP-a

Sonja Josi} Stipi} (glumica)„Koliko bi Kolar da smeni ovu

upravu, toliko bih i ja smenila njega, sistim argumentom, ako mu je argumentnjegova izjava da je Toma Kne`evi}neostvereni glumac. Nisam ni za niprotiv, ali Kne`evi} je na FDU diplomiraoorganizaciju scenskih umetnosti. Po{tosam radila u vreme pravih uprava, ner-vira me to dana{nje baha}enje, spregali~nih ambicija, frustracija i politike jatebi – ti meni. Problem SNP-a ne mo`ese re{iti novom upravom, niti novimupravama, ve} konzilijarno – na nivoudr`ave, jer njoj mora da je stalo dokulture, zdravstva i prosvete, ina~e }e

sve biti u haosu kao {to jeste. Za upravl-janje SNP-om potrebno je visoko obarazo-vanje, ume}e i talenat, ali je problem {tomi nikome ne verujemo, {to o~ekujemo dasve profunkcioni{e za tri meseca, daodmah i plate budu hiljadu evra. Oz-biljnost mesta upravnika SNP-a zahtevavisoko moralnu li~nost, ali takvi morajubiti i oni koji upravnika postavljaju. SNPje sa Sini{om Kova~evi}em imao prilikuda vrati ugled, ali je problem bio dati~oveku stan. Pozori{tem, izgleda mo`e daupravlja samo onaj ko ima stan i ko je tuna licu mesta”.

Lidija Stevanovi} (glumica)„Nesre}no smo po~eli sezonu. Projek-

ti koji su ra|eni ne zadovoljavaju nirepertoarski, ni umetni~ki. Pare se ar~ena skupe projekte koji ne zadovoljavajuni publiku. Potvr|uje to njihova poseta –nekad se proda tek 15 karata, {to jesramota! U ku}i niko ne zna raspored, niplanove – jedne ima upravnik, a drugedirektor Drame. Onda nam jo{ saop{te danam vi{e ne}e pla}ati stanarinu, a potom~ujem da }e nam dati po 100 evra ‘da se

mogli, izgubili su svaku volju, be`e uSombor, Zrenjanin, Beograd i tamo zado-voljavaju svoje umetni~ke potrebe.Mo`da bi se ne{to i promenilo kad bi semanje politike vodilo u „Tremi“ i drugimpozori{nim klubovima, a vi{e se bavilopozori{tem”.

Radoje ^upi} (glumac i ~lan UO)„Stihija je najta~niji izraz za opis

trenutnog stanja u SNP-u. Ne postojipravi koncept, dalekose`na strategija,kao ni vidljivo postavljeni profil ku}e,mislim na Dramu. Reditelji odre|ujurepertoar i postavljaju uslove i zato nijemogu}e ni napraviti ~vrst finansijskiplan jer ne postoji pravi producent koji }eplanirati i kontrolisati tro{kove. U pitan-ju je kombinacija neznanja (nespremnostda se na savremen na~in vodi ku}a usvim njenim segmentima, da se {tedi napravim mestima, napravi nova sistem-atizacija radnih mesta i racionalizujebroj zaposlenih) i odre|enih privatnihanimoziteta koji pogor{avaju ve} poslo-vi~no lo{u komunikaciju u ku}i. Plan zaovu sezonu je kvantitativno ambiciozan,

poklopile. Ne}u se me{ati u njegove odlu-ke, niti odluke UO koji }e izabrati direkto-ra, menad`era i umetni~kog direktora.Tvrdim da ovogodi{nje Pozorje ne}e bititraljavao ura|eno jer }e novim ljudima,ako bude potrebno, pomagati i ljudi izstare uprave. Grad }e za naredno Pozorjeizdvojiti 5 miliona dinara, koliko }e, na-dam se, dati i Republika, a i Pokrajina }eobezbediti najvi{e {to mo`e jer se u pro-mene mora ulo`iti”.

„[to se, pak, SNP ti~e”, ka`e Kolar,„najavio sam da }u na slede}oj sedniciUO te ku}e predlo`iti da se glasa opoverenju upravi jer imam brojne za-merke na njen celokupan rad a pre svegana to da direktori radnih jedinica i up-ravnik nisu uspeli da ostvare saradnju.Kako je mogu}e da direktor Drame Ka-}anski za toliko meseci ne mo`e da seizbori da radi svoj posao, da zna kolikoko{ta neki projekat a da ne mo`e da seizbori da se te ogromne cifre smanje. Ontreba da pregovara o projektima, a drugiih ugovaraju umesto njega. Kne`evi}u,koji je Petrovi}eva gre{ka, mislim da nijemesto u pozori{tu. Svi zaposleni imajuprimedbe na njega, to mi ka`u mnogiljudi koji me zovu da pomognem ali ja nemogu nikog da smenjujem, to nije u mojojingerenciji. Zato }u na narednoj sedniciUO (~iji su ~lanovi: Radoje ^upi},Miroslav Radonji} – mla|i, Vera Kova~Vitkai, \or|e Randelj, Lidija Marko, VojaSoldatovi}, Du{an Beli} i Kolar (koji je naposlednjoj, zbog nedostatka kvorumaipak neodr`anoj, sednici UO imenovan zaRandeljevog zamenika, prim. S.M))tra`iti da se podnese izve{taj o radu, pro-gramskom i finansijskom ove uprave“.

Na pitanje ho}e li biti kakvih smenau drugim novosadskim teatrima o kojimabrine Grad, o ~emu se tako|e {u{ka,Kolar ka`e da u Ujvideki sinhazu „trebasamo popraviti gledanost predstava, {to}e se re{iti do kraja godine kada }e imGrad kupiti opremu za simultano titlo-vanje prevoda”, dok u Pozori{tu mladih„nije zadovoljan kvalitetom nekih pred-stava, {to }e se, dodaje, promeniti nakonpremijere Kengura. Kolar jo{ napominjeda Liga socijaldemokrata Vojvodine, ~ijije on kadar, nikog ne smenjuje, nitipostavlja u SNP-u, ve} da to ~ininadle`no IV AP Vojvodine: „Meni se jo{letos samo nije dopalo {to je \or|eRandelj, tokom celog leta, pravio malukampanju oko Miodraga Petrovi}a, zbog~ega sam tra`io da se konkurs obori alimi je nedostajao jedna glas”.

Pro et contra

\or|e Randelj (predsednik UO)„Na ovu upravu hu{ka se jo{ od

avgusta, {to nije u redu jer svaka upra-va/vlast dobije sto dana da poka`e {tazna. Robert Kolar je optu`uje a ne ka`eniti jednu konkretnu zamerku na njenrad a i komunisti kad su nekog proga-njali rekli bi mu za {ta ga konkretnoterete. Re}i za Kne`evi}a da je ‘karcinomi |ubre’, {to je Kolar izjavio u TV emisiji,vi{e govori o Kolaru no o Kne`evi}u.

Ministarstva dostave jedinstveni upitnicis pitanjima bitnim za sprovo|enje finan-siranja rada umetni~kih udru`enja.Ponovo je ukazano na konstruktivnepredloge umetni~kih udru`enja s pret-hodnih sastanaka na koje nije odgo-voreno:

– tekst okvira i uslova bitnih zatransformaciju umetni~kih udru`enjaMinistarstvo nije uputilo udru`enjima,nije je utvr|en rok za realizaciju teobaveze, iako smo ih na to podsetili dopi-

som odmah nakon sastanka odr`anog 5.II;

– ukazano je da zbog odsustva ovogdokumenta postaje jo{ va`nija funkcijaparitetne komisije sastavljene od pred-stavnika Ministarstva i umetni~kih ud-ru`enja koja treba da defini{e okviretransformacije udru`enja;

– preporuka, tj. tuma~enje Zakona odelatnostima od op{teg interesa u oblastikulture (~lan 10, stav 6), Ministarstvakoje treba uputiti op{tinama u Srbiji da bione preuzele obavezu pla}anja doprinosa

za samostalne umetnike koji na njihovojteritoriji `ive;

– formiranje Saveta pri Ministarstvukulture i zastupljenost predstavnikaudru`enja (do 4) po umetni~kim grupaci-jama;

– izmene aktuelnih zakonskih re-{enja koja se odnose na kulturu i predla-ganje novih uz konsultacije s umet-ni~kim udru`enjima;

Istog dana u Paviljonu „CvijetaZuzori}“ odr`an je sastanak predstavni-ka republi~kih umetni~kih udru`enja, a

prisustvovali su i predstavnici udru`enjaiz Vojvodine – Jovan Zivlak, predsednikKoordinacionog odbora umetni~kih ud-ru`enja Vojvodine i predsednik Dru{tvaknji`evnika Vojvodine te Milan Matavulj,predsednik Saveza likovnih umetnikaVojvodine. Zaklju~eno je da je neophodanzajedni~ki nastup u javnosti republi~kihi pokrajinskih umetni~kih udru`enja, iodr`avanje zajedni~ke naredne konfe-rencije za novinare nakon sastanaka uGradu i Republici. Dogovoreno je da se

pripremi i zajedni~ka deklaracija umet-ni~kih udru`enja.

Iz Ministarstva kulture su 14. IIudru`enjima dostavljeni upitnici koji seodnose na finansiranje rada umetni~kihudru`enja, a istog dana Ministarstvo jeraspisalo i Konkurs za sufinansiranjeprograma koji vrhunskim kvalitetomdoprinose razvoju kulture i umetnosti.

(Autor je koordinator 14 umetni~kih udru`enja Srbije)

Jugoslav Krajnov (glumac)„Ogor~en sam stanjem u Ku}i.

Sramota je da se u njoj u poslednjihnekoliko godina promenilo gotovo vi{euprava no {to smo imali premijera, a njihje nedopustivo malo. @ao mi je {to NoviSad ne mo`e da na|e pravog ~oveka i timkoji bi vodio SNP, a pokazalo se da niljudi iz na{eg okru`enja – a u sada{njojupravi glumci su direktor Drame,upravnik i njegov pomo}nik, nisu dobarizbor jer me|u njima nema saradnje.Glumci pate zbog toga i zato u pozori{tunema umetnosti, jer nije dovoljno igratitekstove ve} valja znati koje tekstove

igrati. Nije dovoljno imati dobru volju zaposao, potrebno je i znati raditi ga. Kriv-ci smo i mi u Ku}i jer smo skloni dasvakome koji do|e odmah na|emo manu.U ansamblu nema dobre volje da se onajko do|e i odr`i. Odmah se gleda kakvu bion korist mogao do tog posla da ima.Trenutno igram ~etiri predstave, arazmi{ljam da se povu~em i po~nem daradim monodramu da se nekakoza{titim. Dosta mi je da ~ekam jer ovdenema jezgra koje bi povuklo pri~u nadobru i zdravu stranu. Oni koji bi to

ali tro{kovi koje SNP dopu{ta da se na-prave, prvo s Ravangradom, a pogotovo snadolaze}im Vojcekom, prete da }e zaus-taviti sezonu pre njenog kraja”.

Zavrzlame

Ovih dana se po ko zna koji put re-{ava pitanje SNP-a ali i Sterijinog pozor-ja, gde se o~ekuju nova lica na mestuselektora, direktora (pominje se sve glas-nije Mirjana Markovinovi}), ~lanova UO,umetni~kog direktora (vi|en SvetislavJovanov) te menad`era. U obe pri~e ~estopominjano ime je Robert Kolar koji ka`e:„UO Sterijinog pozorja bi}e izabran najednoj od narednih sednica Skup{tineNovog Sada. Trenutno se konsultujemojer bismo `eleli da ga ~ine `estoka imena.Svestan sam da bi sve moralo da budebr`e, da kasnimo, ali da bi se neke stvariiz korena promenile treba ih detaljnosagledati. Sada o Pozorju brine stari UOkoji }e ovih dana imenovati novog selek-tora a to }e, verujem, biti Ivan Medenicas kojim sam razgovarao ovih dana. Pri-~ali smo o ingerencijama i nadle`nosti-ma, a Medenica je tra`io odre|ene uslovei obe}anja i na{e su se `elje otprilike

SSoonnjjaa JJoossii}} SSttiippii}},, ((FFoottoo:: RR.. HHaadd`̀ii}}))

JJoovvaannaa SSttiippii}}

LLiiddiijjaa SStteevvaannoovvii}},, ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

JJuuggoossllaavv KKrraajjnnoovv,, ((FFoottoo:: BB.. SSttoojjaannoovvii}}))

RRaaddoojjee ^̂uuppii}},, ((FFoottoo:: MM.. ^̂uubbrraannoovvii}}))

LUDUS 102

Tema „Ludusa“

7

Meni se ~ini da je Kolarovo tra`enjesmene uprave njegova privatna inicijati-ca u tiho februarsko popodne”. Na pitan-je, zna li UO za enormne honorare kojitreba da budu ispla}eni za Vojceka(600.000 dinara od ~ega je 330.000 zare`iju i po 90.000 za adaptaciju, kostimei scenografiju – {to je, kada se ura~una iporez, za SNP ukupan izdatak 720.000dinara, a Drama ve} duguje vi{e od700.000 na ime predstave Ravangrad, jersvoju tre}inu obaveza nije uplatilaRepublika, da ne pominjemo 15 milionadinara duga na ime komunalija),Randelj ka`e da je „SNP nacionalnaustanova a pozori{te oduvek skupastvar”, kao i „da su najbolji najskuplji”.

Vladislav Ka}anski (direktorDrame)

„Osnovni problem je {to je upravnikPetrovi} pogre{no shvatio ingerencijedirektora umetni~kih jedinica kao i {to jeza pomo}nika imenovao Tomu Kne`evi}akoji unosi pometnju i haos u Ku}u. Nemislim to samo ja, ve} i gotovo svizaposleni, posebno ~lanovi Drame.Nisam imenovan na ovo mesto da bihkomunicirao s Kne`evi}em, nego supravnikom i valjda treba da brinem otome {ta }e se raditi u Drami a ne on. No,jo{ od predstave Ravangrad Petrovi} sasvojim pomo}nikom ugovara poslove uDrami i stavlja me pred svr{en ~in. Na

kraju sam i ja potpisao ugovor o Ravan-gradu, iako je bila u pitanju enormnacifra, dok ugovor o Vojceku i cifru zanjega nisam mogao da potpi{em. Ne zato{to sumnjam u umetni~ke ambicijeprojekta, ve} zato {to ne mogu dadozvolim da rad na nekom projektu,organizaciono i finansijki, slomi Ku}u.Tim povodom }u se na prvoj narednojsednici obratiti UO. Treba pretresti ceoStatut a tra`i}u i da se vrate ingerencijedirektorima umenti~kih jedinica. Ina~e,do sada sam potpisao samo rad na pred-stavama @enski orkestar, Todor Mano-jlovi} i Nakaze a potpisa}u i Crnu rupu.

Miodrag Petrovi} (upravnikSNP-a)

„Smatram {tetnim javne istupe ljudikoji treba da pomognu rad SNP-a, iakonisam protiv konsturktivne kritike. Ka-}anskog sam postavio ja i nelogi~no mi jeda me izneveri ~ovek koji treba da igrasa mnom u timu, u trenutku kada trebada damo gol! Za{to ga ne smenim? Pa nezna~i da ne vidim {ta se radi i da to ne}uu~initi, ali ~ekam pravi trenutak. [to seti~e finansiranja preskupih projekata, odGrada smo dobili milion dinara za fi-nasiranje jedne predstave i to }emoutro{iti za Vojceka, a {to se ti~e duga kojije na~inio Ravanagrad, Republika jeobe}ala da }e nam isplatiti deo koji dugu-je”.

Na pitanje, {ta }e biti s glumcimakojima Ku}a od 1. marta ne}e pla}atistanarinu (raskidi ugovora sa stanodav-cima ve} su poslati), Petrovi} ka`e da }esvako dobiti po sto evra kao pomo}.

Tomislav Kne`evi} (pomo}nikupravnika)

^ovek koji se u najve}em delu pri~apominje kao sporna li~nost podse}a da je1992. na FDU s desetkom diplomiraoorganizaciju scenskih umetnosti na temuSNP pod prinudnom upravom a radilo seo peridu pod Ljubi{om Risti}em. On tvrdida je sve {to je ova uprava do sada uradi-la verifikovao UO: „Tvrdnja Roberta Ko-lara da se lo{e tro{e pare nije ta~na.Tvrdim da se u SNP-u nikada ~istijim

rukama nije upravljalo. Istovremeno sepitam za{to se povodom lo{eg tro{enjapara nikada ranije, iako je bio na tommestu, nije upitao kada su neki upravni-ci za aran`mane uzimali 3 – 4 hiljademaraka. Tako|e tvrdim da, ina~e odli~anglumac Ka}anski, ne zna posao direktoraDrame a morao bi da zna zakonskeokvire svojih ingerencija jer ina~e ne bitra`io da potpisuje ugovore”.

Ovako vi{e nemo`e

Miroslav Radonji}, mla|i (~lanUO, pozori{ni kriti~ar)

„Probemi su po~eli od trenutka kadaje sa zaka{njenjem formiran UO SNP-azbog ~ega on nije imao vremena da kakotreba raspi{e konkurs za upravnika pa jezato i pre zaklju~ivanja tog konkursabilo stvari kojih nije trebalo da budu.Pitanje poverenja upravi koje se pote`eovih dana posledica je toga {to trenutnauprava gre{i u oblikovanju repertoara zaovu godinu. Ne ulazim, pritom, u odlukuda on bude takav kakav je, ve} u na~infinansiranja tih projekata koji su pream-biciozni i preskupi. Mislim da se tunaopako misli: nekim rediteljima bi tre-balo da bude ~ast da u svojoj biografijiimaju re`iju u SNP-u, a ne dozvoliti imda oni tu samo dolaze zbog para. Na~inna koji oni saop{tavaju svoje honorare jeskandalozan. Konkretno, ako se za dra-matizaciju nekog teksta plati duplo vi{eod vrednosti Ninove nagrade za romangodine (nagrada je 2,5 hiljada evra,prim. S. M), to po meni nije normalno.Problem su zapravo ti autorski honorari,rediteljski pre svega. To pitanje hteo samda potegnem na pro{loj sednici, koja nijeodr`ana zbog toga {to nismo imali kvo-rum, a postavi}u ga na slede}oj. Pred-lo`i}u cenovnik honorara kojeg }e strikt-no svako morati da se dr`i. Reditelj vi{ene}e dobijati honorare desetine puta ve}eod plate prvaka Drame. Mo`e dobiti npr.

7-8 puta vi{e od plate – dogovori}emo seve} u skladu s okru`enjem koje su po-zori{ta u Somboru, Zrenjaninu, Subotici,Kikindi i NP u Beogradu. U skladu s timodredi}e se i cenovnik za kostimografa,scenografa... Ne `elim da imam i{ta sbestidnim tezgama koje su pojedini re-ditelji poku{ali da predstave UO kaosvoja originalna autorska dela. Toga vi{ene}e biti u SNP, niti }e to vi{e biti mestogde }e svoje bolesne sujete, tra`e}i ne-pristojne honorare, le~iti frustriranireditelji. Drugi veliki problem ove upraveje odsustvo komunikacije direktoraumetni~kih jedinica i upravnika koji ihje tu izabrao i to mora hitno da se po-pravi, a UO je tu da bude kontrolor tihodnosa. Tre}a bolna ta~ka SNP-a su,naravno, finansiranje. Spalo je naPokrajinu i na milost Grada i Republike.Zato sam na poslednjem sastanku, apostoji i zapisnik o tome, predlo`io da sepregledaju svi ugovori sa zakupcima uzgradi. Konsultovali smo i Poslovni pros-tor oko cene zakupa na toj lokaciji – cenazakupa npr. za Klub „Sterija“ je 140.000dinara mese~no, me|utim, po{to je zaku-pac renovirao nedavno lokal, dodu{emimo odluke prethodnog UO koji se nijesastajao, predlo`ili smo da mu se umanjizakup za 20 do 30% pa tako sada trebada pla}a 100.000 dinara. Pregleda}emougovore i s „Tremom“, restoranom uzgradi, Exitom, jer sve po Ku}u {tetneugovore treba poni{titi. Ne sme sedozvoliti da se neki prostori izdaju ubescenje a da se, s druge strane, nemapara za stanove ~lanova ku}e od kojihzavisi `ivot pozori{ta. Pla}anje stana-rine, dodu{e, po novom zakonu o finansi-jama nije u bud`etu ali se moraju na}imodusi kako da se to re{i. Jedan odna~ina je od zakupa prostora. I na kraju,pod hitno, SNP mora svoju Kamernuscenu da otvori Akademiji umetnosti, datu re`iraju mladi reditelji, da akademciigraju sve svoje predstave – ispitne idiplomske, a ne da to rade po bud`acimai u~ionicama gde ih prakti~no niko nevidi”.

Dragan Sre}kov (pomo}nikpokrajinskog sekretara za kulturu)

„Da bi neki problem bio re{en, onprvo mora da se locira, potom da serazmotre njegovi uzroci i izna|u najboljare{enja. To u SNP-u mora da uradi upra-va a ja, sem tog kuloarskog prepucava-nja, ne vidim da je to ona u~inila. Me-|utim, ako je problem u upravi, onda totreba da locira UO SNP-a i da hitno pred-lo`i korake za re{enje krize, od programado finansija. UO je tu da kontroli{e raduprave. UO brine, usvaja i odgovara zaono {to je usvojio. Ina~e, SNP }e odPokrajine za godinu dana – od januarado decembra – dobiti 13 miliona dinara: 7miliona za 7 dramskih premijera, 3miliona za 2 baletske i 3 miliona za 2operske premijere. Osim toga, nedavnosmo im na ra~un prebacili 3 milionadinara za razne popravke. Kada izra-~unamo da i Republika treba da im uplatijo{ 6,5 miliona dinara, zna~i da }e raspo-lagati s 19.500.000. Dakle, ne mo`emo

KAD SOMBOR SLAVI

Od Saleta Torlakovi}a sam pro{lejeseni prvi put ~ula da se uSomboru sprema velka fe{ta. Dva-

desettre}eg novembra gradsko mezim~e,Somborsko pozori{te, puni stodvadesetgodina. A mi razgovaramo mesec danapre toga, posle gostovanja Somboraca uAteljeu.

– I kako }e to izgledati? – pitamSaleta

– Do|i pa vidi!O, naravno da }u da do|em, ne samo

zato {to tamo zaista znaju {ta je slavlje,ve} i {to slavlje u Somboru podrazumevai dobru predstavu. Naj~e{}e.

I sledi poznati scenario – autobuskod Ta{a, Jelica spremna da nas sprovodiu Sibir (s obzirom na petosatno truckanjei stigli bismo do Sibira), a ipak, tu je ipoznati trg i na njemu zgrada. I svest dasa istim ovakvim, blago podignutimose}anjem, ljudi u nju ulaze ve} sto-dvadeset godina. Da ne pominjem orkan-ska uzbu|enja onih koji koriste zadnjiulaz. Pa, pamtili ova zgrada sve nas?

I veselo i melanholi~no

O se}anju je bila re~ ove melan-holi~no-vesele ve~eri. Vesele zahvaljuju}iigrokazu Kokana Mladenovi}a i glu-maca, a za melanholiju se ve} pobrinulovreme. Toliki svet zauvek skinut sa sce-ne, te no}i na kratko prizvan da naspodseti na svoja slavlja. Pa da uporedimo.Neki mladi Stefan Strel~evi}, na primer,ili njegovi drugari Lazar Alargi} iMaksim Raji}, koji u ki{ovito prole}e1849. sastavljaju Molbu srpske omladineVelikom `upanu Isidoru Nikoli}u „da bise ovde u Somboru na ovaj na~in temeljpolo`io, na kom bi se malo pomalo stalno‘srpsko pozori{te’ podiglo”.

Mo`da momci i nisu bili toliko zbu-njeni i upla{eni, kako ih je Kokan video.Mo`da su ba{ bili sigurni u svom cilju izahtevu, prepotentni ~ak, kao zanesenojmladosti i prili~i. Ali, zna Kokan, kao isvako ko svoju ko`u ostavlja po pozori{tu,da je su{tinski odnos takav. Pozori{temoli i preklinje za svaku crkavicu, avlast povremeno dobaci kesicu bombona

Aleksandra G lovack i

Slavilo se u Somboru, na na~in somborski, i

veselo i melanholi~no, uz tambura{e i vino,

ali pre svega – na sceni, s glumcima,

pozori{no

ve~eri sve nesre}ne upravnike, vladaresa rokom upotrebe. Obra}ali su nam sereditelji, ti istinski pozori{ni mo}nici. Ali,sa video-bima. Tu su, a nisu tu. Kao iodlomci iz starih predstava. Ali ono za {taje scena jedino otvorena, kao ve~nazavodljiva ljubavnica, to su `ivi glumci.Pa iako su o~i zasuzile na re~i ZoranaRatkovi}a, nedavno zauvek si{av{eg sascene, ipak je to bilo gluma~ko ve~e. OdVlade Amid`i}a, Katice @eli, DavidaTasi}a, Radoja ^upi}a, Biljane Kesken-ovi}, An|elike, Ivane, Kovjani}ke, najm-la|eg Trifunovi}a… I predstave, ah tedivne predstave! Dah lepote od pre deset,petnaest, dvadeset godina. Sve to zajed-ni~ko nepristajanje na neprijatnu `ivotnustvarnost uvek iznova u njima. U magli,vrte}i se u istom krugu, dozivaju}i – kozna {ta. I tu je bio kraj. A suze su bri-sane.

Dobro, ima i posle kraja. Posle su bilitambura{i, i vino, i ludilo… I uvek nekoiz Novog Sada ko bi da ide ku}i, daspava. Ne, izvini Jelice, slede}i put svojimkolima, pa do ujutro…

A ova bele{ka je pisana u prvom licuda se zna da je ono krivo {to tekst kasni.

da se deca zaslade. Pa tako i pomenutisomborski molioci zgradu ne}e dobiti, aposle dvanaaest predstava }e i bankroti-rati i od ideala odustati, te{ka srca – to jebarem izvesno.

Zezaju se ovi mladi glumci na sceni,poneseni Kokanovom duhovito{}u. Ba{ sedobro zabavljaju izigravaju}i davna{njediletante, i lepo se vidi na njihovim ~istimlicima da im na pamet ne pada da tapri~a ikakve veze s njima ima. Da im jeisti zanos, ista vera u to {to }e „pokazatisvetu”, ~ime }e mu otkriti „ono ne{to”, dotada neotkriveno. I tako vi{edecenijskaborba za zgradu,te davne nemo}i usudaranju sa nekim bogda{njim trgovci-ma, s onda{njim mo}nicima gluvim islepim za svet fantazije i duha, proti~e u{armantnom igrokazu sa sre}nimzavr{etkom. Zgrada je 1883. kona~no tu,mala sala sa baroknim elementima,parter, lo`e, pli{ana zavesa – pravopozori{te – ali za vi{e od {ezdeset godinatek privremeni dom raznim putuju}im idiletantskim dru`inama.

Glumcima u ~ast

Do|u periodi kad poneka vlast otvorikesu. Ne ba{ zato {to bi da se zajedno snarodom napaja na izvoru Magbetovogosve{}enja ili Lirovog pokajanja, ve}poveruje da }e tu {a~icu ludaka mo}i daiskoristi kao putuju}i plakat za sopstveniprogram. Gledamo te sre}ne novem-barske ve~eri, za{ti}eni vremenskom di-stancom, humorom otklonjeni od bilokakvog prepoznavanja, gledamo senipartizanske predstave, uranjaju}i uprijatnu golicavost smeha. Ali da, tu jepo~etak pravog pozori{ta, u naivnoj pro-mociji ideja jednog mnogo ve}eg utopi-jskog teatra. Aktom Okru`nog Narod-nooslobodila~kog odbora Sombor jesedmog septembra 1946. godine defini-tivno dobio profesionalno pozori{te.

A dalje, pri~a je ve} prepoznatljiva.Pozori{te je neukrotivo dete. Zna da morada jede, pa i nije gadljivo na ruku kojapru`a hranu. Ali naj~e{}e tera po svome.I dok upravnici mole, idu po ru~kovima izabavljaju one iste zadrigle trgovce, umra~nim salama se jure neke druga~ijeistine. Prizvala je sve~arska predstava te

govoriti da Pokrajina ne brine o najstari-jem srpskom teatru. O Sterijinom pozorjune da govorim jer je ono u nadle`nostiGrada, ali }e Pokrajina kao i pro{legodine pomo}i ovaj va`an pozori{ni festi-val. Pro{le godine smo dali 750.000dinara a ove }emo, verujem, duplo vi{e.”VVllaaddiissllaavv KKaa}}aannsskkii,, ((FFoottoo:: BBrraannkkoo LLuu~~ii}}))

GGlluummccii pprreedd ssoommbboorrsskkoomm ppuubblliikkoomm

DDrraaggaann SSrree}}kkoovv,, ((FFoottoo:: MM.. ^̂uubbrraannoovvii}}))

LUDUS 102 8

Intervju

SUTRA ]E BITI BOLJE

Slobodan Krs t i¯

Da li ve} i svojim naslovom Sutra}e biti bolje najnovija premijera uni{kom Narodnom pozori{tu po

tekstu Evalda Flisara u re`iji DejanaKrstovi}a nagove{tava dolazak boljihvremena? Ako je suditi po onome {to sureditelj, njegovi saradnici i glumci poka-zali na sceni s pravom treba o~ekivatibolje dane u ovoj ku}i. Sutra }e biti boljeprvi je projekat NP Ni{ posle skoro desetmeseci. Opravdanja za tako dugu pauzu– ako se samo za ~as zaborave sva|e,tu~e, uplitanje MUP-a, prebijanje glum-ca, sukobi za govornicom na sednicamaSkup{tine grada – vezana su za renovi-ranje zgrade. Pozori{te je ovih danadobilo lep enterjer, ali i sre|enu fasadu,mada svi radovi jo{ nisu zavr{eni, alipitanje je dana kad }e majstori napustitizdanje na Sin|eli}evom trgu.

U renoviranom i lepo ure|enomobjektu premijerno je izveden komad sa-vremenog slovenackog pisca Evalda Fli-sara, po drami koja se ti~e su{tastvenihegzistencijalnih pitanja u savremenomsvetu. Publika je videla lep stvarala~ki

Ni{ko pozori{te jo{ ~eka direktora, a pred-

stavu Sutra }e biti bolje mo`da valja razu-

meti i kao simboli~ni nagove{taj

iskorak Dejana Krstovi}a, koji je Flise-rovu, uslovno re~eno komediju, bogatuironijom, pomerio ka farsi s elementimagroteske. Time je reditelj jo{ bolje pri-kazao psihu, prirodu i `ivot trojice sudijaodse~enih od sveta u sudnici dalekogSibira, koji su zapravo odustali od onog{to im je prvenstveni zadatak – od sudst-va.

Junaci Krstovi}eve predstave nisupajace a ni marionete ve} misle}i ljudi,li~nosti koje na najbolji na~in reaguju i sdelaju u najboljim namerama u posvenesigurnom i izopa~enom svetu. A rea-guju po `elji i volji svoje prave prirode.Krstovi} je napravio promi{ljenu i pre-ciznu predstavu koja provocira gledaoceda razmi{ljaju i kada napuste pozori{nusalu.

Glumci Aleksandar Mihailovi},Dejan Cicmilovi}, Aleksandar Krsti} i,kao gost, Predrag Grbi}, delovali suskladno, uigrano i razigrano. U Krsto-vi}evoj saradni~koj ekipi bili su i Jugo-slav Er~evi}, kao scenograf, Milica Grbi},kostimograf, kompozitor Borivoje Mlade-

novi}, Ferid Karajica, autor scenskogpokreta, i Nijaz Memi{, autor maski.

Predstavu Sutra }e biti bolje }evideti i beogradska publika u Narodnompozori{tu, a ve} u martu Ni{lije s njomgostuju u Ljubljani i Kranju, da bi apri-la nastupili u Gracu, u jednoj od ovogo-di{njih kulturnih prestonica Evrope.Potom sledi put u Be~. Kolo sre}e se ipakokre}e, ima li se u vidu da su ni{ki ume-tnici s ovom predstavom bili pozvani nafestival u Kalkutu, ali zbog trzavica upozori{tu i izostanka materijalne pomo}ii Ministarstva kulture i grada Ni{a, nisumogli da putuju.

U ni{kom teatru trenutno nemanajava novih projekata, pa ni najavekako }e biti obele`en dan ku}e 11.mart,kao vid podse}anja na 1887. godinukada je formirano pozori{te „Sin|eli}”.O~igledno svi jo{ uvek o~ekuju ishodnovog konkursa za izbor direktora. Rokisti~e 12. III, ali valja biti oprezan jer supojedina sredstva javnog informisanjaobjavila tekst konkursa Komisije zamandatno-imunitetska pitanja Skup{ti-ne grada Ni{a razli~itih dana. Ranijaiskustva opominju da ~ak i o tome trebavoditi ra~una.

Ima, me|utim, nagove{taja da }eovoga puta konkurisati ljudi s bogatompozori{nom biografijom, kojima niko nemo`e da manipuli{e ili im osporavaumetni~ke kvalitete, a najbolji treba dase na|e na ~elu ni{kogNarodnog pozori{ta.

POZORI[TE JE VEOMA SKUPA ZABAVA

Aleksndra Jakš i¯

U`i~ko Narodno pozori{te je jedanod retkih teatara iz unutra{njostikoji aktivno gostuje. Posle Tuzle i

Sarajeva, nedavni nastupi u Teatru„Bojan Stupica” i Ateljeu 212 skrenulasu pa`nju na to da U`ice nema samoetablirani festival ve} i ozbiljnu pozo-ri{nu produkciju. O njoj se, osim uprav-nika Zorana Stamatovi}a, brine i umet-ni~ki direktor Dejan Pen~i} Poljanski.Posle tri godine selektorovanja za u`i~kifestival oku{ao se u novoj ulozi, koju jepre 10-ak godina obavljao i u Srpskomnarodnom pozori{tu u Novom Sadu, usvojstvu direktora Drame.

Kakva je Va{a koncepcija?Koncepcija je vi{e nego jasna –

gradi se prema glumcima. Mislim daU`ice u ovom trenutku ima vrlo za-nimljiv, mlad ansambl. Od 15 glumacanekoliko je uslovno re~eno starijih –srednje generacije, a ostali su veomamladi – naj~e{}e su zavr{ili pozori{nuakademiju u Pri{tini. S tom ekipom, od 9glumaca i 6 glumica, mo`e se napravitizanimljivi repertoar.

Koji naslovi }e da ga ~ine?Na{a ideja, odnosno htenje, bilo je

da kompletna ova sezona, a mo`da i sle-de}a, bude posve}ena savremenom do-ma}em dramskom tekstu, tj. na{em au-toru. Cilj nam je da najve}i broj tihizvo|enja budu praizvedbe, komadi kojiiz raznoraznih razloga do sada nisu jo{prikazani, ili koji su upravo nastali tenisu ni mogli biti izvedeni. Jedan odtakvih komada je i ovaj Odisej vi{e nestanuje ovde Dejana Gligorijevi}a, koji jetrebalo da posle mnogih peripetija budepremijerno izveden u Ateljeu, u sezoni1995/96, ali nije. Uspeli smo da ga reali-zujemo, dodu{e uz dosta napora i s ma-lim materijalnim sredstvima. Vi{e bihvoleo da smo mogli da pravimo predsta-vu uz manje odricanja, da se nismo osla-njali na fundus koji ima potpuno drugozna~enje od fundusa nekog beogradskogpozori{ta. U`i~ko pozori{te nije teatarvelikog broja predstava niti prevelikeistorije, nema tu mnogo toga {to bi semoglo iskoristiti.

Osim Odiseja tu je HasanaginicaLjubomira Simovi}a kao i duodrama nakamernoj sceni – Slobodne `ene Balka-nske Ljiljane La{i}, odnosno u na{ojverziji Stanica Brodarevo, jer se radnjade{ava na toj granici izme|u Srbije iCrne Gore.

Va`no je podr`atidoma}eg pisca

U`i~ka Hasanaginica se razlikujeod prethodnih postavki.

Ova devetnaesta inscenacija je naneki na~in i skra}ena i produ`ena – sa-dr`i ono {to ranije postavke nisu imale.Nedavno je iza{la Simovi}eva knjigadrama u kojoj je Hasanaginica skra}enaza scenu s ba{tovanima koju je ve}inareditelja {trihovala misle}i da odvala~ipa`nju od glavnog toka radnje. U u`i-

Mislio sam da nema nezgodnijeg vremenaza pozori{te od onog 1992. i 1993. godine, aispostavilo se da ne samo da mo`e biti, no ida }e izgleda biti jo{ gore

~kom pozori{tu smo se odlu~ili za „novu”verziju. Tako|e smo „omogu}ili” autoruda neke od prizora u ovom komadu prviput vidi. Reditelj Branko Popovi} je kori-stio literarne delove koje se obi~no izba-cuju (iako spadaju u red najboljih prizo-ra). Pisac je bio izuzetno zadovoljan {toje izgovoren monolog u finalu, kada Ha-sanaga zamera `eni {to se tako doterala,govori o nakitu, |in|uvama. Ovaj, psi-holo{ki vrlo zanimljiv monolog, izgovo-ren je mehani~ki, uop{te se ne odnosi nakonkretne predmete ve} je upu}en `enikoju ho}e da ocrni, proglasi je bezose-}ajnom...

Za{to ste se odlu~ili za doma}i tekst?Mislim da je najva`niji posao teatra

da dâ podr{ku savremenom piscu. Pro-teklih decenija ve}ina repertoara i jestedoma}i tekst ali poslednjih godina svitekstovi koji imaju vi{e od pet aktera nemogu da dobiju mesto na sceni. A na{aambicija je da poka`emo ceo ansambl.Na{i glumci su relativno slobodni i svi bivoleli da igraju u svakom projektu. U`i~-ko pozori{te je igralo i [ekspira, i Ibzena,i Molijera, tako da nismo du`ni klasiciali jesmo na{em tekstu. Po~eli smo sLjubomirom Simovi}em, najve}im `ivimautorom, koji je uz to U`i~anin. Pritom,ovda{nja publika voli doma}eg pisca.Odavno nije igrana ni doma}a klasika, aNu{i} je u U`icu najizvo|eniji autor.

Kakvi su repertoarski planovi zadrugu polovinu sezone?

Kada je re~ o drugoj polovini pojavi-le su se vrlo ozbiljne materijalne te{ko}etako da sumnjam da }emo biti u stanjuda realizujemo planove. Sredstva koja jeovo pozori{te dobilo toliko su mala, aupravnici podnose ostavke i s mnogo ve-}im bud`etom. Odavno je trebalo dapo~nu probe glavnog projekta – Ljutetrave Veljka Radovi}a. Ova drama jenapisana pre mnogo godina i govori oludaku koji umi{lja da je Vasa Pelagi},politi~ar i stvaralac, a bavio se i narod-nom medicinom. Pelagi}a su hapsili, ju-rila su ga tri cara... Narodni u~itelj VasePelagi}a je, uz Bibliju i Deobe Dobrice]osi}a, jedina literatura koju je srpskiseljak prihvatio. Hteli smo i Svetog |a-vola Raspu}ina Aleksandra Popovi}a...Mnogo tekstova je u opticaju. Do sad smopraktikovali da radimo onaj koji nam seu tom trenutku ~ini najubojitiji. No, mo-gu}e je da }emo obustaviti rad i nastavitida igramo stare predstave, a za meneonda ne}e biti posla. Mislio sam da trebada do|em u U`ice da pomognem da glu-mci dobiju prave zadatke, a ne da se pra-ve predstave za mali novac, za nekakvekonkurse. Takvim starima ne treba da sebave ozbiljni teatri, ili ako se ve} bave, tomo`e biti samo uz redovnu produkciju.

Nije li paradoks da u`i~ko pozori{teostaje bez sredstava a U`ice je doma}inprvorazrednog festivala?

Grad ima velike ambicije, ima festi-val na kojem u~estvuju najbolje predsta-ve, ima i ambicije da svojim komadimau~estvuje na smotri. No, da bi se u~estvo-valo moraju se imati relevantne pred-stave a ovaj ansambl mo`e da iznese ta-kve zahteve. I festival se organizuje za

mali novac ali ima pomo} i sa strane.Sponzori daju jer dolaze zvezde. Poku-{ao sam da ubedim ljude da produkcijapredstave nije jeftinija ovde nego uBeogradu. ^ak je i skuplja, jer morateplatiti saradnike sa strane. U Beograduje ansambl predstava dobijala miliondinara, a celokupni bud`et u`i~kog po-zori{ta je ne{to vi{e od toga. Stalnogovorim da ne mogu da verujem da jeU`ice siroma{nije od Zrenjanina (~ija susredstva sedam puta ve}a), ili da manjevoli pozori{te kad ne mo`e da ula`e unjega. Imali smo sme{an sastanak kojije organizovao predsednik op{tine srukovodiocima svih ustanova kulture.Re~eno je sa koliko sredstava raspola`ui kako su ih raspodelili, te sugerisali daako imamo ideju predlo`imo kome da seskine da bi se drugom dalo. Tu se svevreme porede babe i `abe, jer se tro{kovipozori{ta ne mogu porediti s tro{kovimagalerije, arhiva ili biblioteke. A mi smosamo tra`ili da se pozori{te poredi sdrugim pozori{tim u unutra{njosti.

Treba u~initi sve dase pozori{ta odr`e

Dr`avne ustanove uporno poku-{avaju da nametnu novi model poslova-nja te da ne dotiraju pozori{ta.

Dok sam kratko bio direktor Drameu SNP-u mislio sam da nema nezgodni-jeg vremena za pozori{te od onog ‘92/93,a ispostavilo se da ne samo da mo`e biti,no da }e izgleda biti jo{ gore. Pozori{te jeskupa zabava i te{ko je o~ekivati da mo-`e da posluje po tr`i{nim uslovima.Mogu mo`da predstave s dva, tri glum-ca, koje mogu da budu ispla}ene pri-hodom s blagajne, ali tzv. bulevarskapozori{ta mogu da posluju jer je ljudima

koji tu rade to neka vrsta dopunskogposla. Oni mogu da rade u takvim uslo-vima jer im doprinose, tj. plate pla}ajudr`avna pozori{ta, {to zna~i da je bule-varski teatar kod nas, na neki na~in,izdr`avan od dr`ave. Svi misle da jekomercijalno pozori{te pravi model a to}e se svesti na puku „tezgu”, s jedne, a sdruge strane njihovo postojanje }e bitineizvesno. Honorari bi morali biti znatnove}i, prodata karta ne bi mogla danadokandi tro{kove. A realnu cenu kartegledaoci ne}e mo}i da plate.

Trebalo bi u~initi sve da se pozori{taodr`e. Imam utisak da je pred namakratkovida politika koja stalno govori opromenama, svetskim modelima. AEngleska i Nema~ka jedine imaju pristo-jne teatre; u ostalim zemljama mimo pre-stonice nema ni{ta. I mi }emo se svesti naBeograd, eventualno Novi Sad, ostalo }ebiti domovi kulture. Pre 50 godina, kad jeukinuto vi{e od 20 pozori{ta, ra~unalo seda }e se tako formirati ja~i teatri koji }e

gostovati svuda. Danas imamo ogromnecentre koji su prazni, a gostovanja je svemanje. Takav sistem nas vodi do toga da}e od ovog posla mo}i da `ivi nekolicinaljudi, dok }e produkcija biti sve manja ilo{ija. Sre}om, bar festivali nadomestenekada{nje razmene.

Da li ste imali slobodu u kreiranjurepertoara i {ta }e se de{avati s Va{imanga`manom, s obzirom na to da se up-ravnik, Zoran Stamatovi}, prijavio nakonkurs za direktora ni{kog Narodnogpozori{ta?

Upravnik se umorio, a i ja ne vidimda }u imati posla. Mi odgovaramo za re-pertoar, za to da li je ne{to dobro ili ne, anemate mogu}nosti da ostvarite optimal-na sredstva da bi se i{ta stvaralo. Vi{e bihvoleo da imam stege a ne da re{avamkvadraturu kruga. Ovako nemate novcaa sve ko{ta. Lepo je imati odvezane rukeali to ni{ta ne zna~i kad su prazne. Kadbi bile vezane a pune, na{li bismo na~ina da se izvu~emo.

KKrriittii~~aarr ssuuoo~~eenn ssaa ppoozzoorrii{{nnoomm pprraakkssoomm:: DDeejjaann PPeenn~~ii}}--PPoolljjaannsskkii ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

LUDUS 102

Intervju

9

SVI SMO MI HIPOHONDRI

Nataša An¨e lkov i¯

Na sceni „Ra{a Plaovi}“ Narodnogpozori{ta u Beogradu teku probeUobra`enog bolesnika Molijera u

re`iji \or|a Marjanovi}a. U predstaviigraju Boris Komneni}, Marko Nikoli},Nela Mihajlovi}, Milenko Pavlov, ZlatijaOcokolji}, Bane Vidakovi}, Sena ]orovi},Mihailo La|evac, Du{ko Premovi}... Bo-jana Nikitovi} kreira kostime, JasnaDragovi} je autor scenografije. Ovaj da-roviti reditelj pre {est godina je na istojsceni postavio predstavu Sakati Bili, apamtimo ga i po predstavama Smrtono-sna klopka, Rekviziter, Kaput mrtvog~oveka. Posle jedne od proba razgo-varamo o Molijerovom komadu, ovojpostavci, radu na predstavi.

U`eleo samse komedije

[ta Vas je privuklo Molijeru, ovomtekstu posebno?

Nije tol’ko u pitanju Molijer kolkokomad Uobra`eni bolesnik. Ta pri~a je

\or|e Marjanovi}: Izuzetno je zanimljivodanas raditi Uobra`enog bolesnika, jer to jeizuzetno zabavna i dobro napisana komedi-ja

i{la spontano. Razgovarao sam s mojimprijateljima – lekarima i zubarima i onisu mi otkrili da kod nas ima sve vi{ehipohondrije. I ~itao sam pone{to o tomete otkrio da se hipohondrija u psihijatrijidefini{e kao nemogu}nost da se ljudiodupru stresu; to je, dakle, bolest kojanastaje kao posledica stresa. I kako isam `ivim u stresu, ba{ kao i svi ostalidanas i ovde, to me je zainteresovalo;ponovo sam pro~itao Mojirov komad i tome je delo ponovo odu{evilo svojomduhovito{}u i precizno{}u. S druge stra-ne, jo{ odavno sam `eleo da ponovosara|ujem s Borisom Komneni}em sakojim sam radio svoju diplomsku pred-stavu Smrtonosna klopka. Osim toga,pri`eljkivao sam i da posle nekoliko „te-{kih“ dramskih tekstova napravim ko-mediju.

Va{ rediteljski pristup je sasvimrealisti~ki?

Da, definitivno. Zato {to je tema bo-lest, i mislim da bi bilo pogre{no ne{to{to je u sferi psihijatrije raditi nereali-sti~nim sredstvima. Moj stav je da su to

jeftini trikovi, raditi imrovizacije na da-na{nje vreme. ^ovek mora da se prepoz-na. Ako je komad dobar i ako je pisacta~an, ako je tema valjano realizovana,savremeni gledalac se uvek mo`e u tomeprepoznati. Stilski predstavu radimokao pseudoepohu. Tu ima elemenata ibaroka ali i savremene i rekvizite.

Da li je bilo intervencija na tekstu ukojima kao {to znamo postoje odre|enipastoralni pasa`i. Kako ste to re{ili?

Adaptirao sam tekst i prili~no gaskratio. Konkretno, te elemente samizbacio. Zanimalo me je samo ono {to jedramsko. To je bio Molijerov ustupakonda{njoj publici, ili jo{ ta~nije: kraljuLuju XIV, jer je on vi{e voleo ples negodramu, pa su mu u pozori{tu doziralidramu izme|u plesova. U na{oj pred-stavi sve }e biti pomalo bajkovito. Likovi}e biti malo pomereni u smislu fizi-onomije, bi}e istaknuti neki delovi tela.

ZADACI GLUME I DRAME

Milorad Popovi} [ap~anin (1842-1895), pesnik, pripoveda~, dra-mski pisac, svojevremeno je bio

popularan i cenjen knji`evnik, a danasje gotovo zaboravljen. Svoje napise o te-atru objavio je u tri knjige manjegobima (Javna predavanja, 1873; Pozo-ri{te i drama, 1888; Dve nadgrobne be-sede, 1893). Manje je ocenjen njegovdoprinos razvoju Narodnog pozori{ta uBeogradu, na ~ijem je ~elu kao upravnikbio od 1880. do 1893, a u radu Pozo-ri{nog odbora u~estvovao od 1868. kaosekretar i u tom svojstvu odr`ao Besedupre prve predstave 10. novembra 1868,iz koje donosimo odlomke.

Beseda opozori{tu i glumi

Mi nalazimo da ovo nije ku}a ukojoj se kupe ljudi iz sveta da zabave ilinasmeju i napla~u sve koji se u nju sti-~u; nije ovo ku}a koja izgleda samo nabesposli~are, pa da ih na ra~un njihovekratkovidosti zabavlja i uspavljuje: ovoje velika {kola za ceo narod...

Ovo je javna, najjavnija {kola, pri-stupa~na za svakoga koji ne{to malo{kolarine plati pri ulasku, gde ima na-uke i za siromaha i za bogatoga, i zaslugu i za gospodara. Pa i godine ovdene staju na put: slu{aoci mogu biti istotako starci s jednom nogom u grobu, kao

Dva su ~inioca du{a pozori{ta kao velike

{kole: drama i glumaci mlade` koja je tek prvim korakomstupila na klizavu stazu javnog `ivota.

Dva su ~inioca du{a ovoj velikojnarodnoj {koli: jedno je drama, drugo jeglumac. Oni rade zajedni~ki od po~etkado kraja i jedno i drugo popunjuje, a ceotok te njihove radnje zovemo predstava...

U drami su povr{nije nacrtanikarakteri {to su snimljeni sa `ivih slikau `ivotu. Za to se podhva}a gluma~kaumetnost da im svojom radnjom dadepravoga `ivota – da ih o`ivotvori. Glu-mac uzme na se sasvim drugi vid patako preobra`en odrekne se samogasebe, te se trudi da postane `iva slikaonih potpunih li~nosti {to rade u drami.On iznosi pred nas sve one lepote koje semogu pojaviti kod ~oveka u svakomnjegovom radu, pokretu, u crtama na li-cu, u pona{anju itd, tj. sve lepote koje miu `ivotu ili zaboravljamo ili slabo nanjih pazimo...

Mnogo se i{te talenta od onoga kojiho}e da bude glumac... Kod glumca valjada su ose}anja toliko `iva i nadra`ljiva,da `ivotom prevuku svaku njegovu re~,pokret u licu i telu i uop{te ceo izraz. Pai to jo{ nije sve. Dobar glumac valja daraspola`e tolikim talentom da je u svakodoba kadar popuniti sve ono {to pesnikne mo`e da nam pripoveda u drami. Kodnekih su pesnika sve li~nosti {to rade udrami suvi{e vazdu{ne ili idealne –glumac treba da im dade vi{e telesnosti,vi{e prirode... Sve je {to mu ostaje inajte`e je to da tuma~i verno pesnika, da

njegova lica predstavi u dlaku onakokako ih je pesnik u svojoj `ivoj du{izamislio.

I gluma i drama re{avaju, dakle,zadatak golemog zna~aja: i u~e i za-bavljaju i iznose pred nas lepotu umetni-~ku i pru`aju nam prste na moral. Jer uvaljanoj pozori{noj predstavi mi }emovideti ~oveka u onakvoj `ivoj slici kakavse pojavljuje u `ivotu. Skinu}emo s njegaobrazinu {to ga ~ini tajnim i prikriva ga,pa }emo ga videti kakav je i u strasti i uvrlini, i u dobru i u zlu, i u istini i u la`i,i u mudrosti i u ludosti... [ala i satiraismeja}e sve slabosti ljudske i obna`itizanesenost na{u, pa i ako ne}e vre|atisujetu pojedinoga, opet }e nam skinutiobrazinu, te }emo se zastideti pred namasamima, ako doista treba da se stidimo.

Razlo`iv{i ove dobre strane po-zori{ta, gospodo, ko od nas ne}e `ivoustati da pomogne i re~ju i delom i`rtvom pozori{te, tu {kolu punu praktikeza celo ~ove~anstvo, {kolu koja nas u~ida svoju sudbinu trpeljivo snosimo; daimamo srca i spram onih koji stoje umoralu daleko ispod nas; da providimouzrok njihova pada i u njemu osetimoslabost koja nije samo njihova nego senalazi u svima nama kao prirodna sla-bost ljudstva; da istinu ne uvijamo ni ukakvo laskanje nego da je svakom kazu-jemo ~istu i onakvu kakva je, na kratko:koja nas u~i slobodi i jednakosti, i svemuonome za {ta je uprav ~ove~anstvo opre-deljeno.

(…) Uzdajmo se da }e Narodnopozori{te pobuditi na{e knji`evnike da izpro{loga i dana{njeg `ivota iznesu napozornicu sve one karaktere kojizaslu`uju da budu uzor svemu Srpstvu,a kroz njega i celome ~ove~anstvu.Priredio: Z. T. Jovanovi}

P o z o r i š n a p o e t i k a u S r b a ( 2 )

Igor Kostu{ki pi{e muziku, pa }e sve bitiprili~no razigrano.

Nemam ni{taprotiv eskapizma

^ime ovaj komad mo`e da zaintrigi-ra dana{njeg gledaoca?

Zanimljiva je ve} i sama tema. ^aksam na{ao neki ameri~ki psihijatrijskiupitnik za obolele od hipohondrije. Nekaod tih pitanja su: imate li problema naposlu, imate li finansijskih problema, dali se lako rastu`ite, da li se lako opu-{tate… Ja sam isto to danas pitao glum-ce s kojima radim predstavu i svi suodgovorili – pozitvno!

Hipohondrija je danas ~esta pojava iona se javlja kao posledica nemogu}nostida se izbori{ sa stresom; strah od smrti je

i ina~e tema polovine svih dramskihkomada do danas napisanih. A mene suoduvek zanimale te grani~ne situacije.Argana posmatram kao ludaka, premdanjegovi uku}ani nisu svesni da mu jepotrebna pomo} i da mu se ne trebapotsmevati. To je zanimljivo raditi danas,jer takvim se ljudima uistinu ne trebasmejati. Oni su, naime, klasifikovani kaobolesnici. Hteo sam da i{~a~kam kako seprema njemu pona{aju bli`nji, kako seprema njima ophodi lekari, a kako dru-{tvo, te da se uverim da hipohondar za-pravo nigde nema upori{te, a pri tom nijenimalo kriv. S druge strane, to je komedi-ja izuzetno zabavna i dobro napisana, aupravo je to ono {to je meni u ovom mo-mentu potrebno. Jer, da budem po{ten:nemam ni{ta protiv eskapizma, spadamu one koji misle da treba pravitikomedije.

ZZaanniimmaallaa mmee jjee tteemmaa:: \\oorr||ee MMaarrjjaannoovvii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

DRAMA SNP-A BEZ DIREKTORA O razlozima ostavke i nesporazumima koji potresaju Ku}u, Ka}anski ka`e: „U

razgovorima koje sam letos vodio s upravnikom Petrovi}em i predsednikom UORandeljom nije pomenuto ime Tomislava Kne`evi}a kao Petrovi}evog zamenika.Naknadnim imenovanjem Kne`evi}a, Petrovi} je uneo pometnju u Ku}u. Tokomrada na predstavi Ravangrad nije me ~esto bilo u kancelariji direktora Drame jerigram u predstavi pa sam mislio da je to razlog {to me upravnik zaobilazi uposlovima ugovaranja projekata. Docnije sam video da nema ni{ta od saradnje,komunikacija je bivala sve lo{ija i svela se na slu~ajne susrete i vi|enje samo kadaje bilo ba{ neophodno, a osnovni sukob je nastao zbog Vojceka. Taj ugovor nijemoralan u odnosu na platu zaposlenih (prvak prima 17.000 dinara, prim. aut.), ani druge zahteve u Ku}i, jer }e ta predstava SNP ko{tati vi{e no {to se mo`einkasirati od nje. Pregovore o Vojceku je vodio Petrovi} a od mene je tra`io dapotpi{em ugovor tek kad je sve dogovorio s Borom Dra{kovi}em. Probe su po~ele ibez mog potpisa, mimo mog ali i odobrenja UO, ~iji su ~lanovi, ~ujem, i to ne svi,zvani telefonom da aminuju rad na toj predstavi. Rad na Vojceku ugro`ava ipo~etak rada na predstavi Todor Manojlovi} koju re`ira Marko Cveji}, jer mu jeVojcek uzeo pola podele”, ka`e Ka}anski.

Ka}anski napominje da su njegovim razre{enjem dovedeni u pitanje i skorokraju privedeni pregovori s rediteljem Zlatkom Slavenskim koji je trebalo da re`iraCrnu rupu Stefanovskog, za {ta je pare dala Pokrajina. Ka}anski ne zna nisudbinu dogovora s Kokanom Mladenovi}em koji je trebalo da radi San letnje no}i,i Egonom Savinom.

„De{avalo se da odbijem neke projekte a da njihovi predlaga~i, posle ponovodo|u kod mene na ube|ivanje, ali sada s Petrovi}em. Kulminacija nesporazuma jebio moj i zahtev direktora umetni~kih jedinica – Opere, Miodraga Milanovi}a, iBaleta, Erike Marja{, da se izmeni i dopuni statut po kojem nemamo nikakvaprava, ve} samo obaveze. Hteli smo da predlo`imo da svaka jedinica ima svojra~un, stimulacije za vredne... To nije bilo mogu}e izvesti jer do pre dve nedeljenismo imali kolegijume. Upravnika nije bilo u Ku}i kada su ostali zaposleni tu, alije tu bio njegov pomo}nik Kne`evi}.”

Na pitanje, {ta zamera Kne`evi}u, Ka}anski ka`e: „Kne`evi} se pona{a kaopartijski sekretar, sklapa pogre{ne poslovne ugovore, izdaje prostor SNP-a nena-menski, da ne pominjem projekat Sto violina ugovorenim s TV Novi Sad pod sumn-jivim uslovima (kada je TV Novi Sad videla da vlada veliko interesovanje, pokupi-la je s blagajne sve rezervisane karte koje su ko{tale po 600 dinara i prodavala ih,navodno, za 3.000 din, prim.aut.), koncert Radeta [erbed`ije ([erbed`ija nijedozvolio snimanje, iako je SNP obe}alo da }e TV Novi Sad mo}i da snima, prim.aut.), te prodaju predstave Sumnjivo lice firmi „Krka”, na koju je do{lo i 250 |akaiz unutra{njosti, zbog ~ega je Kne`evi} smenio v.d. direktora marketinga i postaviosebe na to mesto. Upravnik Petrovi} umesto da stimuli{e zaposlene u radnimjedinicama, o ~emu je tako|e trebalo da se dogovorimo na sastancima kojih nijebilo, te anga`ovanju dramaturga, koga ovakva Ku}a nema, stimuli{e marketing(koji proda 15 karata za drugu reprizu dramske predstave, prim.aut.)”.

„Petrovi} se”, misli Ka}anski, „okru`io ljudima koji su oduvek bili u drugomplanu a peridi~no se pojavljuju u SNP-u”. Stoga i ne ~udi {to je skinuo s repertoaraO`alo{}enu porodicu. „Pismeno me obavestio da to ~ini uz saglasnost reditelja iglavnog glumca Brstine, a isto je napisao i za predstavu Kazanova. Kada sam mupismeno odgovorio da te predstave imaju publiku, a sli~no pismo Drami je uputio iglumac Aleksandar Gajin, upravnik se predomislio i vratio je na repertoar.

Sne`ana Mileti}

novi}) izraz smiren, jasan, kriti~ki subli-miran. U tekstovima nevelikim po obimupobrojane su karakteristike poetike ugle-dnih reditelja: Belovi}ev uravnote`enirealisti~ki stil, klasi~an a scenski pro-vokativan. „Pozori{te dinamizma, uski-pelosti, mladosti, otvoreno pozori{te,otvoreno prema publici, `ivotu, premacirkusu, varijeteu, mjuziklu: demokra-ti~no, ali ne vulgarno, esteti~no, ali ne ipozori{te radi pozori{ta, pozori{te ritma,pokreta, plesa, mimike, {arenila, pozo-ri{te koje u sebe uklju~uje sve elementespektakla” – tako opisuje model teatraSoje Jovanovi}. U re`iji Milenka Mari~i}aautor ceni to {to nije „tvrdi realista, ali nipuki egzbicionist“, valjano ose}anje pros-tora, bri`ljivu analizu dramskog teksta.

Posveta Popovi}u

Najsadr`ajnije i poetski najsna`nijestranice ispisane su u eseju o smeho-tvornom pogledu na svet AleksandruPopovi}u, ~ija dramaturgija obele`avadrugu polovinu XX stole}a, o piscu koji seopire ma kakvom svsrtavanju u sistem i~ija poetika izmi~e teorijskom opisivanju.A vrednosti te dramaturgije su: „ubita~nakonkretnost koja uzima obrise fanta-sti~nog“, „krpljeni jezik“ njegovih juna-ka, stil „`ivotan, otvoren, slobodan, so~an,i kako padne, ili bla`e re~eno, svesnoneumiven i neformalan“, „sro|enost sasmehotvornim tradicijama“. Eseju autordodaje i svoje kriti~ke prikaze Popovi}e-vih drama kao dokument, argumentacijui ilustraciju svog esejisti~kog mi{ljenja.Mogu}e je da su s istom namerom uknjigu uvr{tene i tri dnevne pozori{nekritike predstava nastalih na osnovudrama Du{ana Kova~evi}a, koje stilomodudaraju od celine, ali omogu}avaju sa-gledavanje dramskog opusa SlobodanaStojanovi}a te pore|enje Beketovog Godoai drame @arka Komanina.

U ovoj knjizi skladno deluje i esejPozori{te danas i ovde, razmi{ljanje o

LUDUS 102 10

Pozori{te i knjige

Mil ivo je Mla¨enov i¯

GUSTINA @IVOTA, MISLI , GLUME

Pre ~etvrt veka, prikazuju}i knjiguPremijera, Deana Leskovar je ne-zlobivo primetila da „jedan od

na{ih najboljih pozori{nih kriti~ara“,Muharem Pervi}, „ne voli da pi{e o glu-mcu“. Danas, ~itaju}i njegovu novu knji-gu, ~italac ima utisak da se pisac upravonamerio da demantuje tvrdnju Leskova-reve: portreti glumaca Ljube Tadi}a,Petra Kralja, Danila Stojkovi}a i ZoranaRadmilovi}a ispisani su ljubavlju i ~inedominantu ove esejisti~ke knjige. ^ak se~ini da su i druge pojave teatarskog feno-mena koje Pervi} analizira vi{e u slu`bicelovitog osvetljavanja li~nosti umetnikao kojima pi{e. Ovu knjigu, sazdanu od~etiri dela, ujedinjuje naslov Glumac injegova bra}a kojim se sugeri{e jedno-rodnost onih koji tvore teatar: glumaca,pisaca, reditelja, publike.

Tra`e}i su{tinu pozori{ta Pervi}, kaoi ve}ina kriti~ara i teoreti~ara, pita:„Za{to je pozori{te nezamenjivo i ne-izbe`no“. Skepti~an prema „nekom goto-vom i dovr{enom Re~niku pozori{nogjezika i termina“, autor nastoji da de{i-fruje pozori{ni jezik skriven „iza sedambrava“, da defini{e presudno teatarsko u`ivotu i `ivotno u teatru. To podrazume-va i govor o dru{tvu i pozori{tu, doticanjerazli~itih pozori{nih formi i njihovihmena kroz istoriju i stalno vra}anjeglumcu kao sredi{njoj i najvitalnijoj~injenici teatarskog `ivota. Pritom jeuvek prisutno pitanje odnosa knji`evnos-ti i teatra („ne, nije pozori{te pretvaranje,preno{enje ili prevo|enje knji`evnog uscenski, teatarski znak i re~nik“),dejstvu pozori{ta na gledaoca („verujemda se ljudi koji odlaze u pozori{te bitnorazlikuju od ljudi koji u pozori{ta nezalaze“), pozori{tu i ideologiji („delo-

stvarnosti uobli~enoj ideologijom, tePohvala komediji, o jagodinskog festi-valu. Zanimljivo, provokativno, uzbu-dljivo kao dramski dijalog, deluje inter-vju koji je s Pervi}em vodio Feliks Pa{i}.Razgovor se doti~e svih pitanja na{e po-zori{ne stvarnosti i uloge pozori{nogkriti~ara. Pri~u u tom smeru nastavlja iRadoslav Lazi}, zaokupljen temeljnimpitanjima poetike pozori{ne kritike.Tako u neo~ekivanoj formi, kroz inter-vju, ~italac eseja i portreta dobija iportret autora.

Ocena o Pervi}u kao tuma~u i zastu-pniku literature u teatru, izre~ena nejednom, nakon ~itanja ove knjige morabiti revidirana, a autora prepoznajemo

tvornost teatra je u valjanosti njegovedramske istine“)...

Portreti

Pi{u}i o glumcima Pervi} nastoji dabude sveobuhvatan portretist te prika`e ifizi~ke odlike, pokret, na~in hoda, ali iduhovno ustrojstvo, emotivni sklop, glu-ma~ki postupak, shvatanje glume, pozo-ri{ta i stavove o umetnosti, odnos premajavnosti, politici, publici, a ponekad i nji-hove sitne ljudske slabosti. Sve je to „gu-stina `ivota, gustina misli, glume“ kojuPervi} nastoji da zahvati. S velikom ose-tljivo{}u i po{tovanjem on ispisuje hro-niku duboke ostvarenosti u glumirazlo`no i strasno vo|enog Ljube Tadi}a,o njegovoj gluma~koj dubini i tananosti,`estini i ne`nosti, `ivotvornosti itragi~koj uznesenosti. Tako je intoniran iogled o gluma~koj praksi Danila Stojko-vi}a, njegovom lomatanju do sredi{njegmesta u glumi{tu, njegovom artizmu,protivre~jima umetni~ke i javne li~nosti,o neobi~noj obi~nosti Petra Kralja, nje-govoj podesnosti za sve uloge, ose}anjuscenskog vremena; o ~udesnom glumcu i~oveku Zoranu Radmilovi}u koji u svojegluma~ke zamke lovi publiku i pisce,sugestivnom sentimentalizmu i zatam-njenoj ose}ajnosti, apsurdnom i epskom,te`nji da se bude druga~iji i od samogsebe.

Pa`ljivi }e ~italac uo~iti promene ustilu Pervi}evom – dok o glumcima pi{etemperamentno, zahuktalo, zapenu{ano,smesom jezika kritike, salona i foajea, ukojoj svaki ~as blesne i novoskovana re~,dotle je u esejima o rediteljima (MiroslavBelovi}, Milenko Mari~i}, Soja Jova-

Muharem Pervi}, Glumac i njegova bra}a,

Dani komedije, Jagodina, 2002.

ku}a u kojima su zaposleni, ili su opetzbog popularnosti izuzetno tra`eni. Zarazliku od histriona, reditelji i drama-turzi, pisci mnogo te`e reguli{u status.Malobrojna su pozori{ta koja imaju naplati reditelja, jo{ re|a ona koja vodera~una da taj „zaposleni” redovno radikvalitetne projekte. Naj~e{}e su u pitanjupredstave koje bi trebalo da „popune”repertoar. Slobodnjaci u ovoj struci dele sena tri kategorije: one koji mogu da biraju{ta }e da rade, one koji ~ekaju da ih sesete i one koji pre`ivljavaju uz TV spotoveiscrpljuju}i se u potrazi za {ansom. Dra-maturzi sa druge strane, naj~e{}e zavr-{avaju u sporednom sobi~ku nekog te-atra, ~itaju}i tu|e tekstove, bez prave mo-gu}nosti da iska`u svoje mi{ljenje, zaistauti~u na repertoar ku}e, ili konkretno natok proba. S tre}e strane su pisci, koji kaoi dramaturzi, zavr{e u nekoj potpunodesetoj struci, od koje ‘leba jedu. Dovoljnoje setiti se da profesionalnih dramskihpisaca u ovoj zemlji ima koliko prstijujedne ruke.

Istovremeno, nekada{nji sadapotpuno uni{teni, ali kakav takav socija-listi~ki pozori{ni sistem imao je regu-lisane cenovnike, kadrovsku obavezuanga`ovanja i edukacije mladih i nego-vanja karijere etabliranih, popularnih, dopo~etka 70-ih postojala je i nacionalnakulturna politika koja je omogu}avalarazvoj talenata, sve u skladu s veli~anjemudarni~kog, mladala~kog entuzijazma.

Maša Jeremi¯

POTREBA ILI PREVARA

Od ~asa kad sam se upisala naAkademiju i sro~ila prvi tekst kojije mogao da bude ponu|en pozori-

{tima uvek me morilo pitanje: za{to bihse baktala s tim. I danas imam sli~anproblem. Kad nudite svoje miljen~e –prvo ili stoprvo, svejedno – uvek seose}ate kao da molite za uslugu, poza-jmicu, milostinju. Uostalom, upravo nastranicama „Ludusa”, Petar Gruji~i} jekroz „dnevnik dramskog teksta” opisaosve morije pisca. Sli~ne su i mukeglumaca, neki put i gore – ima ih vi{e,pogotovu uz tolike {kole na ovako malomprostoru. Reditelji se podjednako pate, anije lako ni scenografima, kostimografi-ma. ^injenica nije jednostavno ni onimakoji ih anga`uju – kako od tolikih kojiobilaze pragove potrefiti d`ek-pot.

Upravo zato u „velikom” svetu posto-je posrednici – agenti koji zastupajuumetnike, trude se da shodno njihovimsposobnostima omogu}e prave anga`ma-ne, {tite njihova autorska i izvo|a~kaprava, trude se da obezbede najbolje us-

Jesu to bili „strogo kontrolisani vozovi”,a teatar se borio izme|u direktive iuravnilovke, podobnosti i disidentstva,ali je postojao prividan red. Poslednjih15-ak godina `ivimo u brisanom pros-toru: svedoci smo nezaja`ljivog tra}enjatalenata kroz neosmi{ljene repertoare,tezge da bi pre`iveli ili nemogu}nosti dase probiju ili razviju.

Uloga zastupnika

Agencije za kreativno zastupanjemogle bi da popune taj prazan prostor,balansiraju}i izme|u umetnika i pozo-ri{nih uprava. Dobra foto i video preze-ntacija predstavljala bi mlade glumce ireditelje u najboljem izdanju, sva{tare-nje ne bi dolazilo u obzir po{to bi zadu-`eni agent precizno nadgledao koje suponude od zna~aja za razvoj karijere,vodilo bi se ra~una o promociji umetnikau medijima… Pregovori oko honorara iuslova anga`mana bili bi specifikovaniugovorima koji {tite ali i obavezuju, te bise tako izbegli problemi iscrpljuju}ih ce-njkanja, proveravanja `iro ra~una, osi-guranja i za{tite tokom proba i predsta-va, realizacije dekora i kostima s jedne,ali i dupliranja proba i termina igranja,ka{njenja, memorisanja teksta, pripre-me… Za pisce bi to zna~ilo da uz pomo}„urednika” srede i opreme svoj tekst, daisti bude na odgovaraju}i na~in i uz pre-

love, honorare, i {to je najbitnije –poslove. To je poenta tzv. kreativnogzastupanja. Svejedno da li agent zastupapo~etnika ili ve} afirmisanog profesiona-lca, on je du`an da vodi ra~una o njego-voj karijeri, da pomogne razvitku iste iprosperitetu. Agent je savetnik, putokaztalentu koji se uobli~ava, ali i smernicauspe{nima kako da nastave dalje.

Na brisanomprostoru

Za{to mi se ~ini da kod nas postojesvi uslovi, ali i velika potreba za ovomvrstom delatnosti? Hteli ili ne, bojali gase ili ga odbijali, neformalno kod nas ve}godinama funkcioni{e slobodno tr`i{tetalenata. ^ine ga reditelji, pisci, i posle-dnjih godina sve vi{e glumaca – {to mla-dih koje fabrikuju privatne i dr`avneakademije, {to etabliranih koji zbog ni-skih plata pristaju na anga`mane van

Ili koliko su nam potrebne agencije zakreativno zastupanje u potpuno neregu-lisanom, jo{ bolje – nepostoje}em pozo-ri{nom sistemu

poruke predstavljen pozori{tima, po mo-gu}stvu objavljen u specijalizovanim~asopisima ili posebnom izdanju, i {to jenajva`nije preventivnu za{titu autorskihprava – tj. monitoring po{tovanja origi-nalnog teksta tokom inscenacije uz sa-glasnost pisca. (~isto kao podse}anje: Ju-goslovenska autorska agencija {titiautorska prava tek ako su naru{ena)

Mi kao narod, na`alost, ne cenimo ine volimo previ{e zastupnike. To odmahmiri{e na prevaru. No, ako se uzmu uobzir svi navedeni poslovi koje bi agenci-ja obavljala za klijente, i me|unarodnoprihva}ena provizija od 7% po ugovoru,a imaju se u vidu neke srednje vrednostihonorara dramskih umetnika razli~itihprofila, jasno je da ako bi agencija zaistaispunjavala sve pomenute uslove, njenrad bi bio na granici pozitivne nule. Za-pravo na istoj granici na kojoj se nalaziteatarski rad sve do trenutka kad ne bu-du porastom standarda mogle da senapla}uju ekonomske cene ulaznica.

U situaciji kad ne postoji konsolido-van sindikat dramskih umetnika, kadadr`ava ne omogu}ava regulisanje teatar-skog sistema i ograni~ava rad SDUS-a,agencije ovako zami{ljene mogle bi daprevazi|u postoje}i jaz i pomognu da sekreativnim zastupanjem regeneri{e isa~uva potencijal i kvalitet doma}egteatra.

(Nastavi}e se)

kao zastupnika teze o bratinstvu umetni-ka koji jedino u sadejstvu tvore pozori{ni~in. I na kraju, „esej se utapa uknji`evnu kritiku”, opominje Jovan Hri-sti}. Takvo odre|enje ovog knji`evnogoblika osloba|a esejistu isklju~ivog ru-kovanja instrumentarijem pozori{neanalize, kako to o~ekuju teatrologija isemiologija pozori{ta. To, naravno, nezna~i da je Pervi}evo esejisti~ko razmi-{ljanje li{eno kriti~ke konkretnosti. Onaje, u besprekorno lepom spoju s poetskimjezikom, karakteristi~nim zaPervi}ev stil.

LUDUS 102

Intervju

11

Ol ivera Mi lošev i¯

LONDON ME JE NAU^IO DA UZMEM STVAR U SVOJE RUKEAna Sofrenovi}: Od-

lazak u London je

bio potraga za pro-

storom koji }e od nas

tra`iti vi{e. Ose}ala

sam da sam ovde

dala tek 20 odsto

svojih mogu}nosti,

niko nije ni tra`io vi-

{e, ~ak su po~eli da

tra`e manje. To me je

u`asnulo. London me

je naterao da shva-

tim {ta mogu da ura-

dim, da otkrijem no-

ve stvari o sebi. Ovde

sam bila izgubljena,

vukli su me poslovi, a

nisam u tome imala

mnogo udela, kari-

jeru su mi diktirali

telefonski pozivi za

projekte, dobijala

sam pohvale i dobre

kritike, ali mi to nije

mnogo zna~ilo. Bila

sam uljuljkana i ne-

zadovoljna. Zato ne

mislim da je odlazak

u London bio hra-

brost

Pre vi{e od tri godine su glumicaAna Sofrenovi}, njen suprug, glu-mac Dragan Mi}anovi} i njihova

}erka Iva otputovali na neko vreme u Lo-ndon. Njih dvoje su se profesionalnodobro sna{li i prolaze}i mnoge audicijedobijali uloge u pozori{tu, na filmu i TV.Sada su se, oboga}eni novim iskustvom,na neko vreme vratili u Beograd.

Kako poredi{ dve pozori{ne sredine?Mislim da je svojevrsna kriza za-

hvatila britansko pozori{te. U krizi je,posle 11. septembra, Vest End. Izgleda dasu ameri~ki turisti bili najzna~ajnijapublika Vest Enda, {to je ~udno, jer isto toimaju i na Brodveju. Glumci Vest Endasu napravili reklamu, a to se nikada nijedesilo, i saop{tili neverovatnu stvar: da}e predstave igrati za ulaznice po ceni odsamo 10 funti, {to je sme{na suma u od-nosu na donedavnu cenu ulaznica. Sdruge strane je Nacionalni teatar kojiizvodi klasi~an repertoar, mada je njiho-va poslednja premijera bila My FaireLady. Oni su otvorili i ekperimentalnistudio, tragaju}i za novim pozori{nimformama, tu je i Royal Court koji seisklju~ivo bavi novim savremenim tek-stovima i ima veliki broj radionica. Kad

Pojavili smo se u vreme burnihde{avanja u zemlji i bilo je onih koji suhteli da nam daju prostor da se iska`emo.Sad tog prostora nema mnogo. Neki iz tegeneracije su pali u zasenak, sklonili se.Ovo je mali prostor, a s obzirom na velikibroj gluma~kih {kola koje postoje mnogonovih glumaca se svake godine pojavi isvi bi isklju~ivo da igraju u Beogradu, aon nije veliki {to se pozori{ta ti~e. @ao mije {to ljudi nemaju prostora da se poka`u.Mnogo glumaca iz moje generacije radimnogo manje ili ne radi uop{te, a nekirade i izvesne stvari koje pre pet godinane bi uzeli ni u razmatranje. Sve sepome{alo, kriterijumi su se promenili.Ali, ne mogu da ih osu|ujem, jer da to nerade ne bi radili ni{ta, a tu`no je kadradi{ ne{to {to je objektivno ispod tvogkvaliteta. Mnogo zavisi i od repertoara, anejga naj~e{}e ne prave glumci. Kad seoni ovde organizuju da sami napravepredstavu to je zbog para i to obi~nozovemo – tezga. Ovde nikome ne pada napamet da napravi veliku predstavu iponudi je pozori{tima. To se kod nasnikada nije dogodilo, a mogu}e je. UBritaniji to glumci rade. Tamo je velikakonkurencija i oni se na sve na~ine dovi-jaju. Edinbur{ki festival, izme|u ostalog,slu`i i za takvu vrstu ponude. Ovde je svekomplikovanije i mo`da tra`i vi{e tr~a-nja naokolo. Mislim da bi ovde glumcimogli malo vi{e da preuzmu kontrolunad svojom karijerom.

ophodno za glumce koji malo rade. Na{posao je veoma te`ak jer zavisi od dru-gih. Sa tim bih da se ovde izborim, dauradim i neke stvari koje su meni va`ne,a ne samo da ~ekam da me neko pozove.Trenutno radim predstavu sa mojim bra-tom Milo{em Sofrenovi}em koji je u Lon-donu zavr{io zna~ajne igra~ke {kole.Predstavu pravimo za Berlinski festival,imamo i kontakte u Londonu. Radi}u,naravno, ovde i druge projekte, ako mebudu zvali, jer imam i tu potrebu. Ose-}am potrbu da se potpuno izrazim, dabudem potpuno – ja, pa i da se malopomerim u autorstvo, da iniciram ideje,jer mislim da kroz to mogu da rastem.Uvek sam imala tu potrebu i mislim daje ona posle ovih 12 godina rada kona~nosazrela.

Novi talas bunta

[ta konkretnije mo`e{ da ka`e{ oprojektu koji planira{ autorski da pri-ka`e{?

To je komad koji sam napisalaonako kako umem. To je za sada vi{eskica ideje, realizovana kroz songove.Sve je u songovima, tu sam se poigralasa `anrovima. Bio bi to spoj neke vrstekabarea i izraza kroz pokret, daklemultimedija. U Londonu smo pro{logleta ve} izveli polusatnu verziju tog delai dobili pozitivne reakcije. Moja `elja jeda taj projekat sada odvedem dalje, dapostane prava predstava. Ideja je, rekoh,da to pripremimo za Berlin, aponudi}emo je i svima koji to budu `elelida vide u svom pozori{tu. To je moj prvi

normalnim ljudima i oni su prosto ko-ntrirali okru`enju u kojem su bili. Alikada se to promenilo, ljudi su se ugasili.No, mislim da je to samo trenutak i da bisada moralo da do|e do novog talasa bu-nta, usmerenog protiv letargije. Sve se,naime, pome{alo i ljudi su postali pomaloparanoi~ni, ~ini im se da se stvari u istimah i jesu i nisu promenile. Ali, sobzirom na to kroz {ta smo pro{li, ~ini seda i nije mogu}e druga~ije. Verujem dastvari idu na bolje, to i prime}ujem svuda,pa i u kulturi. Nadam se da je ovo tekneminovna faza. Sada su ljudi poputizduvanog balona, dok ne na|u novimotiv.

To je samo geografija

Bilo je veoma hrabro oti}i u ~asuizuzetnih profesionalnih uspeha. Sadaste ovde s novim iskustvom?

Mo`da je to {to smo bili na vrhuncu ibio razlog {to smo oti{li. ^ak i da za mo-menat stavim na stranu bombardovanje,postavilo se pitanje {ta dalje i ima li {tadalje? Na`alost, uverila sam se da nemamnogo dalje. To je mo`da i odgovor napitanje o na{oj generaciji: dostigli smovrh u svom poslu, napravili velike stvari,radili dobre predstave i filmove, a ondapo~eli da radimo manje dobre tekstove,scenarija i sve je po~elo da se srozava. IDragan je imao taj problem – kako dalje,a ni ja nisam znala {ta je slede}i korak,osim da stalno variram istu temu kojusam ve} obradila. Istovremeno samose}ala da nisam mnogo uradila i da u

uporedim na{a pozori{ta s tamo{njim,`ao mi je {to ovde nema tih radionica.Pomo}u njih glumci dobijaju mnogo, bezobzira na to {to su zavr{ili {kole, jer radezaledno, stvaraju nove krugove, istra-`uju i dobijaju nove ideje. Tradicija po-zori{nih radionica je tamo duga i uspe-{na. Pozori{te ovde sve vi{e postaje samosebi svrha, sve se vrti u krug, isti ljudistalno rade na isti na~in, a tamo u radi-onice dolaze ljudi iz sveta i donose ne{tonovo. U Londonu su mi najzanimljivijepredstave koje dolaze iz inostranstva. Oni[ekspira i dalje rade kako su ga radilipre 20 godina, samo moderno dizajnira-no i minimalisti~ki. Sve izgleda bajkovi-to, ali je pristup tekstu isti.

Strahujem…

Kakav je tamo odnos pisac – reditelj– glumac?

Druga~iji nego ovde. Tamo glumcivole da sa~ekaju da im reditelj ka`e {tada urade, mnogo vi{e no {to }e da ponudene{to svoje, to je iskustvo koje sam imala,a i Dragan je rade}i bio iznena|an kolikoglumci tamo dopu{taju da im reditelj ka-`e {ta da rade. Ve}ina reditelja radi podiktatima produkcije i ima prili~no limi-tiranu slobodu u radu. Tamo su piscimnogo ve}i vladari u pozori{tu od redite-lja, a glumci samo izvr{avaju ono {to seod njih tra`i, ne kreiraju ni u okviru pro-stora koji im je zadat ulogom. U na{empozori{tu bi trebalo da se ne{to promeni, ito }e se desiti, ali sve ide sporo. Ovdeose}am prazan hod – ima mnogo pred-stava, ali su mnoge problemati~nog kva-liteta. Nije mi jasan ni izbori tekstova,repertoarski potezi. Predstave mi delujupomalo rutinski, kao da su izgubile ono{to je u predstavama iz 90-ih postojalo.Mo`da je to normalno s obzirom natrenutak u kojem nam je zemlja. Bojimse, me|utim, onoga {to se dogodilo uEngleskoj – primili su mnogo od Ame-rike, pre svega kroz spolja{ni efekat suusvojili njihov na~in razmi{ljanja i oti{lidaleko od evropskog na~ina razmi{ljanjau pozori{tu. Strahujem da se to ne dogodii ovde. Na{em pozori{tu je uvek nedosta-jalo novca, ali ne i ideja. Njih imate ilinemate. Ideje su ovde sada problem. Slu-tim to na osnovu predstava i tekstova.Kod nas je velika koncentracija talenata.Ne govorim to jer volim ovu zemlju, ve}{to mislim da je tako; kad uporedim sonim {to sam videla napolju zaista jetako. Ovde odmah i definitivno mora dabude podr`an talenat. To je najve}i prob-lem ovde i va`i za sve umetnosti. Talenatmora biti podr`an, glumcima se ne mogudavati uvek iste vrste uloga, iz istogmiljea i „fioke“, va} im mora biti ponu-|en prostor da u sebi otkriju ne{to novo.Oni s velikim talentom ne treba da sespu{taju na nivo koji va`i za ostale ve}da se puste da isko~e. Ovde se, me|utim,nikom ne dozvoljava da poleti i poka`e u~emu je izuzetan.

Tamo to postoji, oni su ushi}enitalentom, vole da ga podr`e i mnogi `eleda ga podr`e – finansijski ili tako {to }eobezbediti prostor za rad. Ovde mi se ~e-sto u~ini da neki gotovo u`ivaju da uklo-ne talentovane.

[ta se desilo s va{om generacijomkoja je 90-ih unela sve`inu u na{apozori{ta?

Pretpostavljam da si se vratila sidejama {ta bi ovde mogla da radi{?

Priznajem da trenutno oslu{kujemkakve su mogu}nosti da se proture izve-sne ideje. Dobila sam, za sada, ponudu odDejana Mija~a da u maju u Atelju 212igram u Tri sestre ^ehova, i to bih volelada uradim, jer davno nisam igrala u kla-si~nom komadu. @elim i da se samorga-nizujem, na na~in koji sam nau~ila uLondonu, pa da uzmem stvar u svojeruke. To je put koji bih volela i ovde daistra`im, da ponudim izvesne ideje ividim koji }e se ljudi priklju~iti, a uvek }eneko hteti da mi se pridru`i. To je ne-

izlet u vlastiti izraz, malo je boja`ljiv, alisu me neki ljudi u Londonu, do ~ijegmi{ljenja mi je stalo, podr`ali i ohrabrilida nastavim dalje. Velika mi je `elja dato poka`emo i Beogradu, recimo unekom alternativnom prostoru.

Kako ti izgleda Beograd danas?Beograd se promenio. Imam utisak

da je posle 5. oktobra i talasa radosneeuforije usledio pad pozitivnog morala ivolje. Nastala je ~udna letargija i mono-tonija, kao da su se ljudi prepustili spo-lja{njim okolnostima. Devedesete, kolikogod su bile te{ke, ratne i stra{ne za pre-`ivljavanje, kao da su probudile bunt u

ovom prostoru ne mogu dalje. I to je pri~ao na{em odlasku u Englesku, u potraguza prostorom koji }e od nas tra`iti vi{e.Ose}ala sam da sam ovde dala tek 20odsto svojih mogu}nosti i do{la u fazu daniko nije tra`io vi{e, ~ak su po~eli datra`e i manje od toga. To me je u`asnulo.Englesku smo odabrali jer je to prostorkoji sam mislila da poznajem, mada jeLondon ne{to sasvim drugo u odnosu naEnglesku, {to tada nisam znala. Londonje, me|utim, napravio mnogo pozitivnogs nama, mada je bilo naporno i te{ko. Biloje i raznih lomova. Imali smo malo dete,{to je zna~ilo da umetni~ke porive

BBeeooggrraadd ssee pprroommeenniioo:: AAnnaa SSooffrreennoovvii}}

PANTO, DOBI]E[ JO[ TEKSTA!S Radoslavom Milenkovi}em u Zrenjaninu

na probama [ume i Ru~nog rada

[ta o svom anga`manu, statusu glumca,pozori{nom `ivotu u Leksovcu, ali i Srbiji,vlastitim perspektivama, `eljama i ambicija-ma ka`e sedmoro mladih akademaca izleskova~kog teatra

LUDUS 102 12

Doma}a scena

Sne¦ana Mi le t i¯

Bio je ponedeljak, mrazan februars-ki a sun~an be~kere~ki, dve vredneekipe u zrenjaninskom Narodnom

pozori{tu ”To{a Jovanovi}” spremajupredstavu, svaka svoju. U ekipi [umeOstrovskog (premijera 28. II): SanjaRisti} Krajnov, Jovica Ja{in, PrvoslavZakovski, Selimir To{i}, Goran Stanisa-vljevi}, Ljubi{a Mili{i}, Jovan Tora~ki,Dragan \or|evi}, Mirko Panteli}, An|e-lka Davidovac i go{}a iz Novog Sada Li-dija Stevanovi}. U drugoj – tri mlade da-me Nata{a Na|a Ilin, Jelena [nebli} iSne`ana Kova~ev po Danou vezu smeho-tresno zabavan Ru~ni rad. Sve ih optimi-zmom i rado{}u spaja reditelj, u du{iglumac, Radoslav Milenkovi}. Na probine histeri{e, ne vi~e na glumce, dodu{ekatkad „preti” da }e podeliti jo{ teksta.

Glumci s neskrivenim simpatijamagovore o susretu s njim. Samo ga Lidijazna od ranije. Igrala je u njegovoj MurlinMurlo jednoj od najboljih predstavaSrpskog narodnog pozori{ta uop{te. Osta-li glumci ka`u da odavno nisu radili s ta-kvim rediteljem – strpljivim, ma{tovitimi odgovornim. A da je on takav, ka`u ima|arski prijatelji koji odlaze u kapo-{varsko „^iki Gergelj” pozori{te, u kojemje Milenkovi} nedavno postavio svojupetu predstavu – Amadeusa koji je oce-njen kao jedna od najboljih tamo{njihpredstava u poslednje vreme. Zato }e muopet biti ukazano poverenje, naredne se-zone re`ira}e [ekspirovu Meru za meru.

Kafa u„Zelenom zvonu”

Sve po~inje u pozori{nom klubu „Ze-leno zvono”. Glumci se raspevavaju ka-fom, a kad raditelj odjednom „raspali”razbu|uju}u }irilicu, Lidija Stevanovi}mu ozbiljno u~iteljski ka`e da }e ceoslu~aj „prijaviti ministru Le~i}u”!

Proba. Danas je definitivno Pantin(Mirka Panteli}a) dan! S mizanscenomje na „vi”. Rale preti: „Panto, dobi}e{ jo{teksta!” Isto obe}anje ne{to kasnije sti`e iAksiniju Danilovnu, glumicu Sanju Ri-sti} Krajnov, s kojom je ekipa na po~etkuprobe po celoj probnoj sali tra`ila vol{e-bno nestalu trenerku. Sanja ka`e da nevoli kada ima prvu scenu u komadu, ali„da je ovoga puta lak{e jer je i po~etnascena emotivno aktivna”. „Likovi iz [u-me vo|eni su instinktima i kada se pro-na|e ta osnova, sve ide lako, scene tekuprirodno”, ka`e. Dodaje da je rad s Rale-tom u`ivanje jer svaku scenu sa svimemocijama i unutra{njim stanjima pre-do~i svakom glumcu daju}i mukonkretne gluma~ke zadatke.

U jednom ~asu Panta se opet posva-|ao s mizanscenom. „Mi}o, ti si mi {la-gvort, ako tebe nema – sve mi ode”, redje na Lidiju da za~ikava Pantu. Dok po}o{kovima probne sale, ~ekaju}i svojuscenu, na daskama iskusniji podse}ajuteksta, mladi Goran Stanisavljevi}, stu-dent Neboj{e Dugali}a, koji igra Petra,

zaspao je na kau~u. Dremka na jednooko, a na drugo uho slu{a tekst, ska~e nanoge lagane ~im ima scenu. Njemu jelako, on je s tekstom na „ti”, samo {to nje-ga i Sanju povremeno hvata neobuzdansmeh, ali pri samoj pomisli da bi rediteljmogao da ubaci jo{ teksta odmah seuozbilje! „Ajmo deco, nema ni{ta od sme-ha! Niste mi zanimljivi kad se smejete,samo kad glumite”. A onda negde oko po-podnevne dvojke reditelj daje voljno: „Zadanas – dosta, vidimo se ve~eras u 7,radimo 1. ~in i to ne ceo...”

Antifeministi~kiouvrage de damme

U me|uvremenu, na popodnevnojprobi Ru~nog rada, kao na smehotresnojolimpijadi. Milenkovi} vileni po sali, for-{piluje, pri~a gluma~ke anegdote i vicevekoji mogu da prouzrokuju unutra{njastanja junakinja koje treba igrati, a zajednu scenu prise}a se i svojihzagreba~kih dana. [nebli, koja je trebaloda mili scenom, pri~a kako je njegova za-greba~ka kom{inica Josipa Lisac svojihsto metara od stana do radnje meditiralacelo prepodne! E, tako, kao ona, lagano,jo{ lak{e. Tek za atmosferu, a negde usredNa|inog teksta lepo su ~u~nule i neke tresfrancais re~i: le voila, ah, oui, pa oui,oui… Sne{ka ima ulogu u kojoj }e seprepoznati i ne samo Zrenjaninke. Ve} senaziru redovi `ena koje }e s rado{}ugledati predstavu. Mu`evi }e biti ka`enjnitako {to }e morati da ih vode i na reprize.Kako li }e emancipovane Zrenjaninkereagovati na ovaj krajnje antifeministi~kitekst, vide}e se premijerno na krajnjenefeministi~ki datum 8. mart.

Razne`en `enama, koje su, lepo sevidelo, u`ivale vezu}i ovaj ru~ni rad,Milenkovi} ih neumorno filuje duhovitimindikacijama a one ne prestaju da sesmeju i op~injeno slu{aju. Na|a Ilin ka`eda ne pamti da je tako lepo radila snekim rediteljem a valjda }e se zalomitijo{ koji takav.

Lidija Stevanovi}, uo~i ve~ernjeprobe priznaje da se obradovala pozivuda ponovo radi s Raletom: „Bila sam unesre}noj kreativnoj fazi kad me pozvaoda igram u [umi. Ve} sezonu i po ni{ta

~estito mi u SNP-u nisu ponudili i sigur-na sam da u narednih 150 godina, kakosada stvari tamo stoje, a stoje vrlo lo{e, nebih dobila ulogu Raise Pavlovne Gru-mi{ske. Raleta dobro znam kao glumca,stari smo drugari, radila sam s njimVo|u i Murlin. Sazreo je u me|uvremenukao reditelj, ta~no zna {ta ho}e predsta-vom da ka`e, zna kako se vode glumci.^ast rediteljima koji ovde rade, ali tek petodsto njih zna {ta ho}e, {ta da rade sglumcima, ostali sednu u salu i~ekaju da se ne{to desi”.

ZADOVOLJNI STATUSOM, ALI…

Vel imi r Huba÷

Ambiciozna zamisao vra}anjaleskova~kog Narodnog pozori{tau porodicu zna~ajnih profesional-

nih teatarskih ustanova u Srbiji, podra-zumevala je obnovu ansambla mladim i{kolovanim glumcima. Pro{le sezone,nakon {est premijera, ansamblu je suk-cesivno i uz precizan odabir, pristupilonekoliko mladih i izrazito talentovanihglumaca. Nikad u stogodi{njoj istoriji

ovog pozori{ta nije u profesionalnomanga`manu bilo toliko mladih akadema-ca. Rezultati nisu izostali: mladi su unelisve`inu ve} i pokazali zna~ajne umetni-~ke kvalitete, a reditelji u Lekovac dolazes mnogo vi{e entuzijazma i ambicija.

Stanislav Gruji} je postao ~lan ovogteatra nakon zavr{ene srednje {kole, a1996. upisuje glumu u Pri{tini. Kao stu-dent igrao je u Ljubinku i Desanki, a i

diplomirao je na ovoj sceni ulogom upredstavi Tramvaj zvani `elja. Isti pro-fesionalni put imala je i Suzana Mati}koja je od avgusta 2001. u stalnom anga-`manu. Aleksandra Cuci} je studiralaglumu na BK akademiji, a od septembra2002. je ~lan leskova~kog teatra. MilanVasi} je studirao u Pri{tini, a u ovom te-atru je od septembra 2002. Svetlana Ve-li~kovi} studije zavr{ava u Beogradu a uLeskovcu je od novembra 2002. BojanStoj~etovi} se {kolovao u Beogradu, a ustalnom anga`manu je od juna 2002.

Svi oni su profesionalna iskustvasticali jo{ kao studenti, neki se i sami ba-vili pedago{kim radom, karijere gradilina TV, i u pozori{tima {irom Srbije. Izra-zite su individualnosti, ali im je zajedni-~ko {to pozori{te shvataju kao kolektivni~in i vrlo su realni u oceni i proceni i

svojih i sposobnosti sredine u kojoj delu-ju.

Sve zavisi…

Kako ste primljeni u kolektivu, da liste zadovoljni svojim statusom?

Suzana: Svi su bili vrlo otvoreni ipozitivni u odnosu na mene i za sada samzadovoljna svojim statusom.

Stanislav: Po{to mi je i otac glumac uovom pozori{tu, ansambl znam a i onimene, pa nisam imao problema s prila-go|avanjem.

KKaadd jjee gglluummaacc rreeddiitteelljj:: RRaaddoossllaavv MMiilleennkkoovvii}} ((FFoottoo:: MMiiooddrraagg GGrruubbaa~~kkii))

moramo da stavimo na stranu. Iva je bilamnogo mala i bila sam u nedoumici:kako biti i glumica i majka? Gluma tra`icelog ~oveka, ba{ kao i to meleno bi}e.London je uradio ono {to sam pri`eljki-vala da mi uradi, {to sam i tra`ila –naterao me je da shvatim {ta sve mo`e dase uradi, kuda sve mogu da idem, daotkrijem nove stvari o sebi i svojemogu}nosti, na|em odgovor na pitanjegde sam. Nikad ne bih menjala ove trigodine u Londonu. Sad mi je jasno gdemi je put, a to ovde ne bih saznala.

Naprotiv, bila sam sve izgubljenija, vuklisu me poslovi, a nisam u tome imalamnogo udela, karijeru su mi diktiralitelefonski pozivi za projekte, dobijalasam hvalospeve, pohvale i dobre kritike,ali mi to nije mnogo zna~ilo. Bila samuljuljkana, ali i nezadovoljna, jer samose}ala da nisam pokazala skoro ni{ta odonog {ta mogu. Zato i ne mislim da jeodlazak bio hrabrost, ili mo`da nisamsvesna te hrabrosti. To je bila organskapotreba. Hrabrost je kada ste svesni daidete u ne{to nepoznato pa se ipak

odlu~ujete da krenete. Ja sam, me|utim,ose}ala da je odlazak ne{to dobro, veomabitno – i za na{ `ivot i za na{ posao.

Kako ljudi reaguju na to {to da ste sevratili?

Jo{ uvek su svi u neverici i kao da neveruju da smo ovde. Pitaju me: zna~i,vratili ste se i sad }ete zauvek biti ovde?Kao da ako nismo zauvek tu ne}emo mo}iovde da radimo. To mi je neverovatno. Alito je stav koji ljudi trenutno imaju.Shvatila sam koliko se ovde kao baukposmatra to pomeranje ljudi iz prostora u

prostor. A to je u`asno mali korak, tapromena prostora, to me je London nau-~io, samo je geografija. Bitno je {ta vamse de{ava profesionalno. To mo`e da sede{ava u Beogradu, Londonu, bilo gde.Tu je bitan trenutak i ljudi kojima steokru`eni. Ovde je te{ko to objasniti akada to poku{am ponovo me pitaju: jesi lise vratila ili nisi? Odavde je te{ko pomer-iti se. Na{i ljudi idu u ekstrem: ili zauvekostaju ili zauvek odlaze, nema varijanteda odu i vrate se kad osete da je to potreb-no. Potrebno je, me|utim, sa~uvati sve

ovda{nje prednosti – stalno biti svestan~injenice da ljudi tamo nisu isti kao ovde,da su nam ovde koreni, prijatelji, porodi-ca… Treba u~initi sve da to {to je pozi-tivno i dobro uvek radi za nas, ali inedozvoliti da nas ti koreni udave. Trebaprobati sve {to nas ispunjava, bilo gde. Tosam ra{~istila i dala sebi slobodu datra`im ono {to mi treba, gde god da je to,ali i slobodu da se uvek vra}am ovde. Alite povratke vi{e ne do`ivljavam kao teg,ve} kao lep ose}aj i zadovoljstvo.

MMllaaddii ii aammbbiicciioozznnii:: VVaassii}},, CCuuccii}},, VVeellii~~kkoovvii}},, SSttoojj~~eettoovvii}}

LUDUS 102

Doma}a scena

13

Da bi se razumeo nastavak do-ga|aja u Beskona~noj atrofiji, zapo~etak treba objasniti jedinstvenu

situaciju koju sam tamo zatekao. Tokom90-ih, naime, ionako simboli~an broj po-zori{ta u Beogradu, uprkos logici, neza-dr`ivo je da opadao, usled ~ega su se nji-hove uprave suo~ile s neo~ekivanim pro-blemom: komadi odbijeni pod izgovoromda su „kao stvoreni” za neko drugo pozo-ri{te, po~eli su da se, umesto dotada{njihgodinu-dve, ve} posle nekoliko mesecivra}aju s istovetnim obrazlo`enjem, nosada od strane istih pozori{ta kojima suprvobitno bili „toplo preporu~eni”.

Ne bi li stala na put ovoj zabrinjava-ju}oj pojavi, uprava je ovde do{la do re-{enja da umesto jednog, zaposli ~ak ne-koliko dramaturga (u praksi beograd-skih pozori{ta, podsetimo se, dramaturgje osoba kadra da u~tivo i stru~nim jezi-kom ubedljivo odbije svaki, ba{ svakikomad – osim ako g. Upravnik ne `elidruga~ije). Re{enje se pokazalo kao vrloefikasno. Tako, recimo, ako odete kod ne-kog od ovih dramaturga da ponuditekomad na ~itanje, o~ekuje vas odgovorza~injen komplimentima, ali s dodatkomkoji glasi: „Dragi prijatelju, ovde samobi~an dramaturg i osoba li{ena svakoguticaja. Ali, budi ljubazan, popni se natre}i sprat i pokucaj na sobu 348 – tamoje na{ kolega od mnogo ve}eg uticaja, iobrati mu se za pomo}.” Ako odnesetekomad u doti~nu kancelariju, tamo }ete,posle mesec-dva, ~uti istovetan odgovor,ali s izmenom: „Dragi prijatelju, ti si ste-kao sasvim pogre{an utisak o momovda{njem uticaju, jer sam obi~an dra-maturg, tj. skoro niko i ni{ta, nalik obi-~noj muvi. Ali, budi ljubazan, si|i na

si se upravo vratio iz inostranstva gde siprodao filmski scenario napisan po mo-tivima tvoje nove drame. Naslov drame,budi siguran, ve} slede}eg meseca }e bitiu predlogu za repertoar. No, opasnost ovetehnike je u tome da njeni korisnici naj-posle redovno poveruju u sopstvene la`i.

c) Nu|enje droge. S obzirom na toda, u odsustvu svakog cilja poput tzv. „re-pertoarskog” ili „umetni~kog profila” okoneke teme, ideje ili forme, pona{anje ljudiu pozori{tu isklju~ivo opredeljuju njihovemane i sulude nastranosti, ovde je potreb-no zamoliti ili naprosto platiti nekog odpripadnika obi~nog osoblja da animiraupravnika za tvoj tekst tako {to }e usred,na primer, nekog razgovora o politici,

iznenada sniziti ton i nastaviti dijalog uslede}em pravcu: „Imam ne{to”, „[ta?”,„Uf, ne pitaj!”, „Ozbiljno?”, „Ma ozbiljno,kad ti ka`em”. Posle kra}e pauze: „Je li, agde to mo`e da se nabavi?”, „Pa, ako teba{ zanima”, „Naravno da me zanima.Uostalom, ti zna{ {ta ja najvi{e volim”,„Onda – do|i tad-i-tad, tamo-i-tamo, iroba }e da te ~eka”.

Shodno okolnostima, @. se odlu~io zaposlednju opciju. I zaista, po{to je obi{aokancelarije brojnih kolega, ve} poslenedelju-dve, usledio je opipljiv rezultat,tj. mom zlosre}nom piscu je zakazan slu-`beni sastanak u upravi Drame Besko-na~ne atrofije.

(Nastavi}e se)

FOLIRANJEIli kako komunicirati s „ljudima od uticaja”

Petar Gr u j i÷ i¯

drugi sprat i pokucaj na sobu 276 – tamoje na{ kolega od Upravnikovog najve}egpoverenja, pa se njemu obrati za pomo}”.

Penjane i sila`enje

I tako, u penjaju i sila`enju sa spra-ta na sprat, u obila`enju jednog po jed-nog „uticajnog kolege”, prolaze meseci igodine, a vi i va{ komad postajete objektitzv. „ubijanja volje” u meri prema kojojprozni opisi osobe po imenu Kafka izazi-vaju utisak strasne pustolovine i emana-cije najve}eg `ivotnog optimizma iradosti.

E, sad, mo`ete li zamisliti pred ka-kvom se nemogu}om misijom u savla|i-vanju tzv. „beogradskog foliranja” na{aoonaj nesre}ni @, slu~ajni svedok maltre-tiranja moje malenkosti na ko{marnomKongresu i, sude}i po njegovoj dobroj vo-lji u mom plasmanu, o~igledni novajlija?

Jer, {ta je zapravo to foliranje, gra-ndiozna bolest br.1, pod ~iju se dijagnozubez ostatka mogu podvesti i sve one, uovim neslavnim memoarima ve} opisaneanomalije? Ukratko, ona se manifestujekao navla~enje na lice maske s izrazimapoput „arogancije”, „srpske semiotike”,„neopro{tenog uspeha”, „an|eoskihmoralnih i politi~kih uvrenja”, „kurtoaz-ije”, „burazerskog pona{anja”, itd, a svezarad ispunjenja svesnih i nesvesnihegoisti~nih ciljeva koji vremenom pret-varaju u paru i najsna`niju po~etnu `e-lju i talenat. Ova bolest, zavisno od profe-sije i psiholo{kog tipa, nu`no uzrokuje itzv. „neurotske simptome”. Kada je o po-zori{nim upravnicima re~, na primer,oni se prepoznaju kao „stres”, „razdra`-

ljivost”, „opadanje kose”, „ko~enje ruke”,„`miganje oka”, i sl.

Stupiti u istinski kontakt s ovimljudima – a @. je to o~igledno ve} dobroznao – zna~ilo je poku{ati dovesti ih ustanje opu{tenosti i relaksacije u koje oni,ako to namerno `ele, mogu do}i jedinoako bi, recimo, pristali da legnu u kadupunu mrzle vode i tamo se posle nekolikominuta upitali: „Gde se nalazim? [ta isti-nski `elim? Koji je smisao mog `ivota?”

Tri tehnike

U tom smislu, plasman teksta ubeogradskim pozori{tima zavisi od ovla-davanja tri tehnike u komunikaciji satzv. „ljudima od uticaja”:

a) ^arapa na glavu. Ova tehnikapodrazumeva da stavi{ ~arapu na glavu,uvreba{ osobu po izlasku iz pozori{ta i,pod pretnjom oru`ja, natera{ je da pro-~ita prvih nekoliko stranica tvog teksta.U {oku, nesre}nik }e tako i da postupi, alipre no {to podigne pogled, ti }e{ ume|u-vremenu da se ne~ujno udalji{ s lica me-sta. Kada shvati da je sam, on }e pomisli-ti da mu se ne{to samo pri~inilo, a s obzi-rom da ovi ljudi smatraju zlata vrednimsve na {ta, makar i za tren, obrate treznupa`nju, uskoro o~ekuj prispe}e prve ako-ntacije na `iro-ra~un.

b) Vrhunski blef. Izuzetno opasnatehnika. Sastoji se u slede}em: zaklju~a{se u stan i pobrine{ se da te u intervaluod najmanje 6 meseci ne vidi niko od tzv.pozori{nih ljudi. Zatim, svu crkavicu odu{te|evine potro{i{ na kupovinu ko`nejakne i crnih, firmiranih nao~ara za su-nce. Tako obu~en, la-ga-no i bez uz-ru-ja-va-nja iza|e{ na ulicu i pro{eta{ se napotezu izme|u Kalemegdana i Slavije u„manekenskoj pozi”, tj. uspravno, naprstima i s nosom podignutim u visinioblaka. Iako je ovakav hod krajnje ne-ugodan (ne vidi se ni{ta ni na metar okosebe), ubrzo }e se dogoditi ~udo, tj. usledzakonitosti da se sli~nosti, pa makar tobile i dve kapljice u okeanu, kad-tadprona|u – ups! – sudari}e{ se s nekimod ovda{njih upravnika i, dok budeteustajali sa plo~nika, ispri~a}e{ mu kako

Aleksandra: Nisam navikla na ma-nje sredine pa sam o~ekivala veliku „tu-~u“, ali ovo stvarno nije bolelo jer je prio-ritet u svemu posao. Zadovoljna sam.

Milan: Nisam imao problema jersam 1999. i 2000. ovde igrao u predstaviTramvaj zvani `elja i tada upoznao svekolege.

Svetlana: Jo{ se nisam upoznala sasvima, kolege su OK.

Bojan: Trebalo je malo vremena dase upoznamo, ali sada ve} sve funcioni{ekako treba. [to se ti~e statusa veoma samzadovoljan s obzirom na konkurenciju.

Za{to ste profesionalnu karijeruvezali za leskova~ko pozori{te?

Suzana: Pre svega dobra volja lesko-va~kog NP da iza|e u susret studentimaglume na Fakultetu umetnosti u Pri{tini,tako da je sa jo{ troje kolega s klase po-stajem stipendista ovog pozori{ta, asamim tim i njegov uposlenik.

Stanislav: Uticalo je to {to samLeskov~anin i {to mi je bilo prirodno dakarijeru zapo~nem ovde sa `eljom daleskova~ko pozori{te vrati staru slavu ikvalitet predstava koje je imalo sve do90-ih, kao i to {to sam bio stipendistaovog teatra.

Aleksandra: Nisam mogla da biram,najva`nije je bilo da se bavim svojim po-

slom i steknem dovoljno iskustva nasceni.

Milan: S upravnikom Todorovi}emsam vi{e puta razgovarao o prelasku,svi|ale su mi se njegove ideje o radu ovdei to je bilo presudno, a i rekao je da dovo-di mlade glumce koje poznajem.

Svetlana: Nakon predstave Ku}i…ponudili su mi anga`man.

Bojan: Ponajvi{e `elja da leskova~koPozori{te ponovo zauzme mesto u pozo-ri{nom `ivotu Srbije koje je ranije imalo.

Planirate li da du`e ostanete u ovomteatru?

Suzana: Planiram da ostanem svedok me de{avanja u pozori{tu ne buduli~no ugro`avala. Nikad nisam bilatoliko ambiciozna da po svaku cenu`elim Beograd, jer mislim da se mladiglumci tamo gube i nikad ne dobijajupriliku koju imaju u manjim pozori{timau Srbiji. Dopada mi se sigurnost kojuimam ovde i to ne bih menjala.

Aleksandra: Sve zavisi od daljeg`ivotnog puta, okolnosti i kvaliteta.

Milan: Ako se ideje o kojima upra-vnik pri~a realizuju (a po~elo je) ostajem.

Svetlana: Ne planiram ni {ta }usutra da ru~am, otkud znam…

Bojan: Osta}u sve dok se planiramnogo dobrih projekata, a to svakommladom glumcu odgovara.

Da li biste i za{to napustili ovajansambl i pre{li u drugi?

Stanislav: Ako se prilike u lesko-va~kom pozori{tu drasti~no promene nagore, ili se uka`e mogu}nost da re{im ne-ka `ivotna pitanja.

Aleksandra: Ipak se borim za sebe isvoje mesto u umetnosti, pa }u o odlaskurazmi{ljati ako mi po isteku ugovora bu-du ponu|eni bolji uslovi.

Milan: Mlad sam glumac i volimpuno da radim. Ako ovde ne do|u dobrireditelji i ne prave dobre predstave, ovdenemam {ta da tra`im.

Svetlana: Verovatno zbog boljih uslo-va {to je i logi~no.

Bojan: Postoji negativna struja unu-tar pozori{ta koja preti da pokvari dobruatmosferu i slobodni duh. Ina~e je svedobro, pa ne nameravam skoro da odem.

Treba vratitientuzijazam

[ta mislite o aktuelnom pozori{nomtrenutku u Srbiji.

Stanislav: Trenutno je situacija upozori{tima neizvesna. Govori se o ugo-vorima, anga`manu po projektu ili nagodinu – dve, {to }e, mislim, dovesti do

potpune nesigurnosti na{eg statusa.Nikada ne}emo biti sigurni da li }emosutra raditi, gde i, {to je najgore, ni{tane}e zavisiti od nas, na{eg truda i talen-ta, ve} tu|e dobre volje. Nadam se da dotih ugovora ne}e do}i jer ne `elim da pos-tanem gra|anin drugog reda.

Aleksandra: Ne mo`emo o~ekivati dau Srbiji, posle op{teg haosa i letargijepozori{ni `ivot cveta, ali su vidni znacida su ljudi u Srbiji po~eli da obra}ajupa`nju i na stvari koje `ivot ~ine lep{im,pa je i situacija u pozori{nom `ivotu svekvalitetnija.

Milan: Ne svi|a mi se trenutno stanjepozori{ta u Srbiji.

Svetlana: Ista muka mu~i svapozori{ta u Srbiji.

Bojan: Ne de{ava se ni{ta spektaku-larno. Film napreduje iz godine u godinu,a u pozori{tu gledamo predstave koje suradili i glumci pre 50 godina.

[ta bi trebalo u~initi da se pobolj{astanje u pozori{nom `ivotu Srbije?

Suzana: Treba vratiti entuzijazam i`elju da se posao uradi kako treba, kva-litetno. Na`alost, taj po~etni i osnovnimotiv zbog koga svi u po~etku ulazimo uovaj posao sada izgleda tako nedosti`no.

Stanislav: Da bi mogli da rade nasebi i svom usavr{avanju mladim glum-cima je potreban rad na kvalitetnim

predstavama, s dobrim rediteljima, a zasada nismo imali puno prilika za takone{to, uglavnom zbog nedostatka novca.

Aleksandra: Pre svega svi pozori{niradnici se moraju prisetiti za{to se baveovim poslom, pa kada se izbegnu li~niinteresi i u prvi plan do|e umetnost ne}ebiti ni problema oko prelaska na ugovorei drugih logi~nih poduhvata.

Milan: Da se {to manje igraju tzv.tezge (kojih u Beogradu ima na pretek) ipo~nu da rade dobre i kavlitetne pred-stave.

Svetlana: Manje veza, vi{e audicija,manje li~nih interesa, da svako radi svojposao i da nestanu nesposobni ljudi.

Bojan: Neka nam BITEF bude pri-mer.

@elje vezane za profesionalni rad?Aleksandra: Nadam se da }u istrajati

i ostati u ovom poslu ceo `ivot, a samimtim i biti zadovoljna.

Milan: Da nastavim kako sam po~eo,snimim koji film i radim s dobrim redi-teljima.

Svetlana: Holivud! Bojan: Rad s dobrim glumcima i

rediteljima u velikimprojektima.

M e m o a r i j e d n o g d r a m s k o g t e k s t a ( 2 1 )

BO@IDAR SAVI]EVI](1925-2003)

U Beogradu je krajem januara umro glumac Bo`idar Savi}evi},Kru{evljanin, na teatarskom radu u Ni{u od 1955.do 1970. godine, Bata Bo`a,kako su ga zvale Ni{lije, do{ao je u teatar na Sin|eli}evom trgu zajedno sasuprugom Radmilom, ali i sa Zoricom i Budimirom Stefanovi}em i Du{anom\or|evi}em Sondom, u ~asu kada je kru{eva~ko pozori{te prestalo s profe-sionalnim radom. Bio je i ostao nezaboravni Kal~a u Ivkovoj slavi. Prvi put jetu veliki ulogu odigrao 1965. godine, da bi 1981. usko~io umesto obolelogkolege Radisava Dimitrijevi}a Bokija. U Ni{u je debitovao kao Loristan upredsatavi Madam San-@an, tuma~io je potom Hasanagu u Hasanaginici,Gunar Harzea u Pohodu na sever, Matiju Kumala u Pla~i voljena zemljo,Otela u [ekspirovoj tragediji. Bio je Klif u Osvrni se u gnevu, Toma u Ne`nojptici mladosti, Otac u Nu{i}evoj Autobiografiji, Sava u Ve~itim studentima,Husa u Stanoju Glava{u, Disetol u Idem u lov, pa Milidija u Taocu, Matija uVelikom no`u, Baron u Na dnu…

Voleo je pozori{te, kafane, boemski `ivot, boks i fudbal, Ni{ i Ni{lije. Avoleli su i oni njega. Ose}ao je to na svakom koraku i u svakoj prilici. Poslesvake predstave s kolegama je obilazio „biblioteke”, kako bi govorio, a glavnesu bile „Galija”, „Stara Srbija”, „Kod Srbe Pa{e”, kasnije „Amerikanac”, gdeje voleo da „~ita”, kako je kazivao, do zore. Uvek je bio vedar, nasmejan,raspolo`en i kada mu je bilo najte`e. Sa suprugom Radmilom bio je drag iuvek rado vi|en gost u sva~ijem domu, a njihov dom u Beogradu bio je mestookupljanja Kru{evljana, Ni{lija, Beogra|ana.

Supruzi Radi sada se u Aleji velikana, na beogradskom Novom grobljupridruzio Bo`idar. Zajedno su po~eli u kru{eva~kom „Abra{evi}u” po~etkom50-ih godina minulog veka, zajedno su radili u Ni{u i, evo, zajedno }e po~ivatiu Beogradu.

Slobodan Krsti}

I n m e m o r i a m

14

„Ludus“ razgovara

Miroslav Benka (1956), reditelj,glumac, primenjeni umetnik,nagra|ivan u zemlji i inostra-

nstvu, re`irao je oko 50 predstava, doku-mentarnih filmova, TV emisija, muzi~kihspotova, radio drama, multimedijalnihprojekata, posebno poznat po predstava-ma S.O.S. i Meki snovi, u~esnik BITEF-a,sarajevskog MES-a, Sterijinog pozorja,Jugoslovenskog pozori{nog festivala uU`icu, Susreta profesionalnih pozori{taVojvodine, Vr{a~ke pozori{ne jeseni, ~e-sto, kao autor total-dizajna svojih proje-kata izlagao scenografije na Svetskojizlo`bi scenskog dizajna, Pra{kom kva-drijenalu, Bijenalu scenskog dizajna Yu-stat, Me|unarodnom trijenalu pozori{nescenografije i kostmografije u Novom Sa-du, stvaralac postmodernih tendencija usavremenom jugoslovenskom teatru ~ijesu predstave gostovale i u Austriji, Nor-ve{koj, Slova~koj, Finskoj, Rumuniji, donedavno je bio na ~elu vr{a~kog NP„Sterija”. Sada, me|utim, Benka napu{taVr{ac.

S kakvim ose}anjem odlazi{ s mestaupravnika NP „Sterija”, i da li je misija skojom si do{ao u Vr{ac bar donekle bilauspe{na?

Svako od nas, pogotovo u pozori{tu, ujednom ~asu ima priliku da se izrazi,poka`e {ta zna i ume, ali postoji i vremekad se treba povu}i. Nikad sebe nisamvideo kao upravnika pozori{ta, ve} samokao umetni~kog direktora, uvek spremanda premustim mesto rukovo|enja mu-drom menad`eru. Na insistiranje osniva-~a, SO Vr{ac, pristao sam na upravniko-vanje, {to je bila moja gre{ka. Op{tina jeprihvatila moj plan i program, ali nijeispunila moj osnovni zahtev: dovo|enje10-ak mladih, akademski obrazovanihglumaca. A bez njih, kao osnovnog oru|aza rad, na{i renomirani reditelji, kojesam pozivao na saradnju, isticali su da jeosnovna prepreka za njihov anga`man –umetni~ki ansambl vr{a~kog pozori{ta.

Regionalizacijakao re{enje

Kako vidi{ model funkcionisanjapozori{ta u gradovima srednje veli~ine?

Sva na{a pozori{ta u gradovimasrednje veli~ine imaju s problem publike.Ti gradovi broje od 30.000 do 50.000 sta-novnika, te je svaku predstavu mogu}eodigradi tek 5 do 8 puta pred punomsalom. Otuda su gostovanja potencijalnamogu}nost za pre`ivljavanje predstava.Od pomo}i bi mogla biti me|uop{tinskaintegracija, tj. regionalizacija pozori{ta.Tako bi se skupila i sredstva za nove

ZA TOTALNO POZORI[TE BUDU]NOSTI

predstave, a i obezbedila mogu}nostznatnijeg broja izvo|enja.

Da li je inostrane modele upravniko-vanja pozori{tem, s obzirom na tvojaiskustva, mogu}e primeniti i ovde?

Nisam siguran da se mo`e govoriti oodre|enim modelima jer su druga~ijidru{tveno-politi~ki i kulturno-istorijskikonteksti. Osnovna je razlika u imposta-ciji kulture, u odnosu dru{tva premainstitucijama i funkcionisanju institucijau odnosu na postavljenu misiju. Dru-ga~iji je i odnos prema poverenom za-datku umetnika u projektu. Putovao samod Skandinavije do Male Azije i Afrike, isvuda se interesovao za tamo{nju kultu-ru i pozori{te. Razlike su, dabome, ogro-mne. Radio sam i `iveo u Slova~koj,obi{ao mnoga njihova pozori{ta, radio i uNárodenom divadlu u Bratislavi nanjihovom dr`avnom radiu i TV, re`irao iu Bojnicama, jednom od najlep{ih nji-hovih zamkova. U gradu @ilina, u Mest-ské divadlo, bio sam umetni~ki direktor,reditelj, selektor i umetni~ki rukovodilacme|unarodnog festivala Dni Slovanskejkultúry. U njihovom nacionalnom teatru,na osnovu zdrave selekcije i vrednosnihkriterijuma, su sve same umetni~ke veli-~ine. U takvoj instituciji sa~uvati statuspravi je podvig. Kad je tamo{nji glumacpola godine ranije tra`io odobrenjepozori{ta za odlazak na snimanje u SAD,odbijen je kao nosilac repertoara; proce-njeno je da bi bez njega bio ugro`en pro-ces rada u teatru. Sli~nu pri~u sam ~uo iod Miodraga Krivokapi}a, koji je zbogserije Ma~ak pod {ljemom izgubio anga-`man u HNK-a u Zagrebu. S druge stra-ne, kada sam u Narodnom pozori{tu uBeogradu re`irao dramu Grace Mirkovi-}a Milena Pavlovi} Barilli, projekat s 27glumaca, posle dve nedelje napornograda glavna glumica je dobila ulogu ufilmu i napustila projekat. Pitam se kakoje mogu}e da li~ni interes ugrozi vi{e-mese~nu pripremu tima saradnika, pa ifunkcionisanja plana ~itave institucije?Interes nacionalne kulture neminovnomora da bude postavljen iznad li~nog.

U to vreme si me|unarodne uspehepostizao autorskom predstavom Mäkkésny (Meki snovi ), nastalom u Slova~koj,za koju si nagra|en Dr`avnom nagra-dom Udru`enja dramskih umetnikaSlova~ke.

Predstava je van konkurencije, uvreme sankcija, izvedena na Vr{a~kojpozori{noj jeseni, Beogradu i drugimgradovima Srbije. Na premijeri i gosto-vanju su je pohvalili kriti~ari, a publikaje reagovala ovacijama, bila je i na neko-liko festivala, pa i Divadelná Nitra, uozbiljnoj selekciji, uz predstave Jarockogi Nekro{ijusa. Za predstavu je bila zain-

teresovana i En Elizabet Vulf, direktorkalajpci{kog festivala Euro scene, a mojmenad`er je spremao turneju po Japanu.Tada sam bar jednu predstavu godi{njere`irao u Srbiji, ali me je na turneji posrpskim gradovima uhvatila nostalgija imorao sam da se vratim ku}i.

Zakonodre|uje pravila

Ovde se zamera upravnicima kojire`iraju u mati~nim teatrima. Da li jekod nas mogu} koncept rediteljskogteatra kakav postoji na Zapadu?

U svetu je mnogo primera tzv. redi-teljskog pozori{ta. Po pravilu velike stva-rala~ke li~nosti, pisci ili reditelji, rade}ina svojim projektima, popt matica okosebe okupljaju istomi{ljenike i bliskeumetni~ke senzibilitete, a ne strana~kedrugove, {to je ~esto obi~aj kod nas. Seti-mo se Roberta ]ulija i njegovog Teatra adRuhr u Milhajmu, zatim Tomasa Oster-majera u Berlinu, zanimljivog Min Tana-ku u Japanu i druge pozori{ne stvaraoce-reditelje, koji u najplemenitijem smislu

Miroslav Benka: Danas uz savremene medi-

je, kada je Planeta postala „globalno selo”,

mo`ete `iveti i na pustom ostrvu a raspola-

gati svim informacijama. I s pozori{tem je

tako, ali samo do premijere. A kada

napravite predstavu morate krenuti u susret

svetu. Mo`emo mi procenjivati svoju vred-

nost kako god ho}emo, ali ako za nas ne

zna Evropa i svet mi ne postojimo

sagovornik: Aleksandar Milosavljevi¯

LUDUS 102

u na{im pozori{tima u unutra{njosti.Menad`eri tih projekata, pou~eni isku-stvom, ~esto se direktno obra}aju op{ti-nskim funnkcionerima, a nepozori{tima, pa se ta gostovanja realizu-ju po direktivi, ~esto uz prepravljanjeranije {tampanih mese~nih repertoara.To je rezultat odsustva ozbiljneprogramske politike.

U kojoj meri su problemi na{egteatra posledica odsustva preciznezakonske regulative?

Zakon odre|uje pravila igre. Zatokod nas u kulturi nema dugoro~ne ka-drovske i programske politike. Kulturanam je zasnova na entuzijazmu pojedi-naca koji jo{ zavise od miga politi~ara injihovog uplitanja u program, repertoar,kadrovska pitanja… bez svesti i savestio posledicama. Zato, pre svega, trebadefinisati zakonsku regulativu, depoliti-zovati pozori{ta, pre}i na ugovor, {to jenajavilo Ministarstvo kulture. Mora seznati {ta su ~ije obaveze i ko je za {taodgovoran, valja prekinuti s praksomsamoupravljanja, kada svako dizanjemruke mo`e da uti~a na relevantneodluke. Va`no je pomo}i da se u instituci-

zavisi od volje lokalnih vlasti i lokalnihprivrednika?

Lokalna samouprava mora dapodrazumeva i svest o potrebi da se nad-ma{i lokalno i dosegne univerzalno.

Bio si direktor i selektor Vr{a~kepozori{ne jeseni. S kojim si se poblemimana tom planu susreo?

Nisam imao gotovo nikakvih proble-ma. Kao selektor sam pozivao sve za {tasam smatrao da je najbolje, a Festivalskiodbor bi to prihvatio. I sve je to prikazanozahvaljuju}i osniva~u, SO Vr{ac, Pokra-jinskom sekretarijatu za kulturu, Mini-starstvu kulture Srbije, koncernu „He-mofarm” i dobrom timu saradnika. Oku-pili smo najeminentnije pozori{ne ikulturne stvaraoce. Nadam se da }e tako iostati.

Moramo u svet...

Da li gradovi poput Vr{ca mogu daimaju zna~ajne festivale?

Da, ako festival postane deo osve{}e-ne kulturne politike, strate{ki va`no ~vo-ri{te, za {ta je potrebna odluka lokalnihvlasti, ali i dr`avni interes koji vo|ira~una o me|unarodnoj kulturnoj sara-dnji. Zalagao sam se da festival postaneme|unarodni, da okuplja ono najbolje uteatru jugoisto~ne i srednjevropske regije,kao i najzna~ajnije teatrologe i kriti~ara,da postane mesto susreta stvaralaca.@eleo sam da 10. Jesen zatvori ChikagoTheatre iz SAD, koji vodi ameri~kireditelj, biv{i student i profesor na be-ogradskom FDU, @eljko \uki}. Ve} 2006.se navr{ava 200 godina od Sterijinogro|enja. Uz festival sam razmi{ljao i ootvaranju Sterijinog instituta, koji }e sebaviti teatrologijom, izdava{tvom iprou~avanjem Sterijinog stvarala{tva. Tobi otvorilo i prostor za lociranje Festivalau atraktivnu turisti~ku sferu.

Kako komentari{e{ zamerke izre~enena nedavnom simpozijumu o Pozori{nimfestivalima u Pozori{tu „Slavija“ nara~un promene koncepcije vr{a~kepozori{ne manifestacije od festivala kla-sike ka festivalu klasike i nove klasike?

Mislim da je podnaslov festivalaKlasika i nova klasika sre}no i pametnosmi{ljen jer omogu}ava okupljanje naj-boljih predstava ra|enih po klasi~nimtekstovima, dela najeminentnijih dram-skih pisaca, kao i uspe{ne dramatizacijeklasi~ne literature. Podnaslov je nastao ukad je na na{im scenama bilo malo dra-mske klasike, a ako se ne varam, tupametnu formulaciju je smislio RadomirPutnik.

Za kakvo se pozori{te zala`e{?Za moderni, autohtoni totalni teatar u

kojem su glumac, reditelj, kompozitorautori total-dizajna ravnopravni kreatoripredstave, sau~esnici koji rade za osno-vnu ideju. Za{to se scenografija ne bi po-krenula, ugibala, otvarala, menjala,transformisala, {okirala, prestala da bude„mrtav dekor” i postala `iv, aktivan sau-~esnik. Za{to pomo}u najnovijih dosti-gnu}a u oblasti svetlosnih inovacija da nepostignemo utisak jutarnje magle, svetlo-snih zavesa, lebdenja? Za{to da se zvukne kre}e po sali, ne kru`i oko gledalaca?Za{to muzika, generalno zvuk ne bi po-stao neraskidivi deo celine. Ovakvo Total-no pozori{te u oviru centralne pi{~eve, tj.rediteljeve ideje, zahteva slo`enu organi-zaciju dramaturgije ljudskog-glum~evogglasa, organizaciju glum~evih kretnji-mizanscena, dramaturgije scenskog pro-stora, dramaturgije likovnih elemenata,dramaturgije muzike, zvuka, {umova,dramaturgije ti{ine i dramskih pauza.Ovakvo totalno pozori{te zahteva sistemorganizacija kreativnih dramaturgijakoje bi trebalo da se rukovode istra`i-

promovi{u svoju poetiku teatra. Da negovorimo o velikanima poput Stanislav-skog i Nemirovi~ Dan~enka, Rajnharta,ili na{ima – Du{anu Kova~evi}u i Zvez-dara Teatru, {to je u na{im uslovima pri-mer dobro vo|enog teatra. Ube|en samda }e na tom principu u budu}nosti bitizasnovane mnoge umetni~ke institucije.

Pribojava{ li se da }e pozori{ta, po-gotovo u manjim gradovima, postatineka vrsta domova kulture koji servisir-aju gostovanje pozori{ta iz ve}ihteatarskih sredina?

To je ozbiljno pitanje, pogotovo jersmo u poslednje vreme svedoci najezde„tezgi” koje su, kao po specijalnom za-datku, krenule iz metropole u pohode naprovinciju, prete}i da ugroze sve vredno

jama uspostavi kriti~na masastru~njaka.

Da li politika uti~e i na ulaganje upozori{ne projekte?

I zbog toga je neophodno doneti Za-kon o pozori{tu, jer ni najbogatija dru{vane mogu sebi dozvoliti luksuz da pla}ajunepofesionalan i nekvalitetan rad. Trebadefinisati prioritete od dr`avnog zna~aja,postaviti novi model funkcionisanja, za-snovan na dugora~noj kadrovskoj i pro-gramskoj plitici, definisati novu poslovnupolitiku zasnovanu na korporativnojkulturi, efikasnom marketingu, mena-d`mentu i uklju~ivanju u evropske isvetske integracije.

Koliko insistiranje na lokalnoj samo-upravi otvara mogu}nost da pozori{te

LUDUS 10215

Doma}a scena

„Kad sam se latila ovog posla, imala samideju da poku{am da ne{to i uradim,kompletno bivstvovanje u ovom poslushvatila sam kao kreativni izazov a ne kaoprotokolarnu funkciju”, ka`e Anja Su{a,direktor Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}”nakon prvih meseci rada na tomposlu

PREDSTAVA KOJA LI^I NA BEOGRAD

Sonja ¬ i r i¯

U izdanju Muzeja pozori{ne umetnosti Srbi-

je pojavila se monografija posve}ena Karlu

Buli}u, koju je pripremio Feliks Pa{i}

AVANTURA KAO @IVOT

Branka Kr i lov i¯

[ta ta~no misli svojom izjavom izpodnaslova ovog teksta, Anja je po-kazala ve} prvim projektom nasta-

lim u ovom pozori{tu pod njenim rukovo-dstvom. Predstava Seks za po~etnike (poknjizi Jasminke Petrovi}, izdanje Kreati-vnog centra, dramatizovala je Jelena Mi-jovi}, a re`irala Alisa Stojanovi}) dru-ga~ije je od svega {to je do sada pravljenou ovom teatru, ali i u ma kom drugomovda{njem pozori{tu za decu, i nema su-mnje da je to projekat ~iji }e se efekti tekvideti.

„Drago mi je {to svoj boravak u„Radovi}u“ zapo~injem ovakvim projek-tom”, ka`e Su{a.” Mislim da su pozori{taza decu dobila ne{to originalno, {to se dosada nije moglo videti na njihovom re-pertoaru. Ekipa predstave je uspela dadelikatnu temu obradi na pristojan, ni-malo vulgaran na~in, {to je predstavljalopotencijalnu opasnost. Sve zamke suizbegnute, a dobili smo pozori{no kvali-tetnu predstavu, pri tom i edukativnu jerobavlja socijalnu misiju u dru{tvu, na-menjenu adolescentima, kriti~nom uzra-stu, onima koju su odrastali u dramati-~nim vremenima. Vreme je tranzicije,ljudi su zbunjeni a naro~to deca, pa jeba{ sad potrebno redefinisanje postoje}egsistema vrednosti. Smatram da je obave-za ovog pozori{ta hvatanje u ko{tac s ta-biuziranim temama. Pozori{te, ~ija jenajve}a prednost `ivi kontakt s publi-kom, a naro~ito pozori{te za decu, morada iskoristi tu prednost, ili makar poku{ada stvara – Ljude.”

Kakonapraviti Gra|anina

Na tragu takvih poku{aja je ada-ptacija romskih bajki s Kosova i MetohijeBo`e pretvori me u mrava, izdanje Cen-tra za stvarala{tvo mladih, a pregovori spoznatim evrpskim rediteljem porkelomiz ovih krajeva su u toku. „Predstavu }e-mo raditi uz pomo} Ministarstva prosvetei nacionalnih manjina, ali i drugih insti-tucija. O~ekujemo da se predstavasuprotstavi predrasudama i poka`emobogatstvo romske kulture o ~emu se malozna. Nameravamo da s tom predstavomputujemo po Srbiji i poka`emo je i malimRomima. Za sada, dok je projekat u pri-premnoj fazi, govorim samo o eduka-tivnoj dimenziji nove, omladinske scene,{to smo najavili ve} premijerom Seksa zapo~etnike. Osim do edukacije, stalo namje i do socijalne dimenzije repartoara.Namera nam je, a i obaveza, da uti~emo

na socijalnu osve{}enost, razvijamo gra-|ansku svest tinejd`era.”

To ne zna~i da „Radovi}” vi{e ne}eigrati predstave za najmla|e, samo }euvek biti anga`ovano u pravcu odgajan-ja budu}ih Gra|ana.

Najnovijom premijerom, Anja naja-vljuje scenu za mlade. „Beogradu ne-dostaje pozori{te koje bi bilo i za decu i zamlade, za one od 11 do 17 godina, pre-stare za de~je predstave a premlade zapozori{ta za odrasle”, ka`e. Bi}e to ve-~ernja scena za mlade autore, za pra-izvedbe, i teme koje se ti~u mladih. Su{ao~ekuje „da se nekima ne}e dopasti {tode~je pozori{te, nalik na ostala, pretva-ramo u ne{to {to nije samo de~je” i te re-akcije smatra razumljivim jer je izabralada radi stvari koje se ne pokoravaju i nepodr`avaju uobi~ajena pravila, naravnopogre{na, pona{anja i shvatanja.

„^ekam protivre~ne reakcije, ali to sam ihtela. Za sada su sve pozitivne, javljajunam se profesori, dobili smo podr{kupsihologa Ministarstva prosvete.” Da lirizikuju, s obzirom na pravilo da je potre-ban period, mo`da i cela sezona, dapublika prihvati novu koncepciju? AnjaSu{a ka`e da su svesni vremenapotrebnog da se ideja ustali, ali se i pita:„Da li zato ne treba ni{ta da menjamo?”

Kako razbitipredrasude

Alisa Stojanovi}, reditelj predstaveSeks za po~etnike smatra da je „u pozori-{nom jeziku Beograd slobodan i otvorengrad, da se bavi temama koje su ekstre-mne, pitanjem homoseksualizma, pome-renih stvari u dru{tvu, nasiljem, dro-gom”, pa nije neobi~no {to de~je pozori{tegovori o seksu. Predstavu smatra ekspe-rimentom – ne samo zbog teme neu-obi~ajene za decu. „Knjiga koju je JelenaMijovi} transponovala u predstavu jere~nik. Napravila je duhovitu mogu}upri~u na osnovu karaktera iz knjige. Tusu dve tetke, dva principa sukobljena okona~ina pri~e o seksu, jednog koji bi da osvemu razgovara, i drugog koji tvrdi dazbog mra~ne strane seksa ne treba go-voriti o tim stvarima. Zna~i, to je ono {toimamo i u `ivotu. Oba principa su u pra-vu, svaki ima opravdavaju}e argumenteza svoj stav.”

Osim dve tetke (Cvijeta Mesi} i Vladi-ca Milosavljevi}) ostali likovi su deca.„Moj zadatak je bio da prona|em {ta je tou glumljenju dece {to glumci razli~itihgodina mogu da igraju, a da nije beke-ljenje. Igrali smo karaktere, tako da jerazlika u godinama bila neva`na. U tomenam je pomogao kostim Zore Mojsilovi};nije pratio de~je u likovima ve} njihovekaraktere.” Me|u mladim glumcima, ~et-voro je studenata: Sofija Juri~an, MarkoJanji}, Milutin Milo{evi} i @ivko Grubor,a ostali su „Radovi}evi” glumci: Du{icaSinobad, Aleksandra An|elkovi}, Mari-jana Vi}entijevi}, Sandra Rodi}, BojanLazarov, Jovo Maksi}, Goran Balan~evi} iIvan Tomi} kao gost.

Na generalnim probama izba~eni sudelovi koji govore o mra~nim stranamaseksa, poba~ajima, sidi, polnim bolesti-

ma. Rediteljka ka`e da su ostale na-zna~ene: „Ta tema je otvorila nove, pasam te delove izbacila jer smatraju}i daprvo treba savladati zdrave a tek ondamra~ne strane. I u privatnom `ivotu lakoispri~ate stra{ne stvari, a ono {to je lepo –to je te{ko. Kad ka`e{ orgazam, to jete{ko, a u knjizi je taj pojam obja{njenlepom re~enicom: ‘Da nema orgazma nebi bilo ni nas’. Ljudi prepri~avaju lo{estvari a dobre su dosadne za pri~u, to jeporeme}aj u dru{tvu.” Po Alisi, predsta-va upu}uje na razgovor, a ovaj na knjige.Ne boji se negativnih reakcija jer jesigurna u predstavu. Ka`e da u njojnema ni~eg vulgarnog, naivnog, nije be-basta, ne izvrgava ruglu seks, a veselaje. Predstava, ka`e rediteljka,li~i na Beograd.

va~kim stvarala{tvom kao vrhunskimna~elom svih u~esnika. U na{em total-nom pozori{tu mora sve da bude aktivi-rano do paroksizma – reditelj u svojojideji, glumci u svojoj igri, dizajneri usvojim predlozima, u vizuelnom, u audi-tivnom, u svakom pogledu savremenopozori{te mora da ponudi i stvori

kosmogoniju ~ovekove ma{te i njegovogunutra{njeg bi}a, u ~ijem sredi{tu, kaosto`er, mora da ostane glumac sa svimsvojim izra`ajnim sredstvima.

Kako u {irim kulturnim i teatarskimokvirima na~initi pozori{te relevant-nim?

Ne postoji model, niti je to uslovljenogeografskom lokacijom. Dobro pozori{teje mogu}e napraviti svuda gde se steknupozitivni uslovi. ^esto van metropola igradske vreve, ali je potrebno veliko str-pljenje i asketska posve}enost. Uz savre-mene medije, kada ~itava planeta postaje„globalno selo”, mo`ete `iveti i na pustom

ostrvu a raspolagati svim informacijama.I s pozori{tem je tako, ali samo do premi-jere. A onda, kada je predstava napravl-jena, morate krenuti u susret svetu. Sobzirom na to da imamo dobre glumce ireditelje, pozori{te je jedna od potencijal-nih mogu}nosti da se u najlep{em smisluprika`emo svetu. A da bismo u tome

uspeli neophodno je da svi elementi mak-simalno budu uklju~eni u stvaranje novepozori{ne stvarnosti, jer za uspe{nupromociju moramo imati dobar kulturniproizvod. Mo`emo mi sami procenjivatisvoju vrednost kako god ho}emo, ali akoza nas ne zna Evropa i svetmi – ne postojimo!

Ostane li i tamo gde je, vedar kao {toje bio za `ivota, Karlo Buli} }e zasigurno biti vrlo sre}an. Ima glu-

ma~kih veli~ina koje jo{ nemaju mono-grafiju, a voljom i neizmernim trudomFeliksa Pa{i}a, Karlo biva ponovo me|unama – detaljno, sistematski, privatno ipozori{no, po~asnim na~inom, {to mu iprili~i, ako ne po veli~ini uloga a ono ponjihovom i danas razgaljuju}em dejstvu.Ima ne~eg, mimo svega i svih histriona,u Karlu {to i na{eg naja`urnijeg pozo-ri{nog hroni~ara Feliksa Pa{i}a, motivi{eda mu se posveti druga~ije i prisnije noprilikom “ulaska“ u `ivote drugih glu-maca. Ne{to ho}e sile, a ne{to se dogodi isklopi samo od sebe, te i ova knjiga izlaziuz ponovni osvit Jugoslvenskog dram-skog pozori{ta (zamislite, ono }e se i daljezvati tako) i izlazi u danima kad svemujugoslovenskom isti~e rok. Sre}om, para-grafi nemaju prilaz ose}anjima, umet-ni~kom nadahnu}u, nostalgiji... te knjigao Karlu, upravo u najta~nijm trenutku,

sa`ima istoriju voljenog pozori{ta i zeml-je, tako|e voljene – ma koliko se tonekome ne dopadalo.

Tako se sve ukr{ta i kontrira jednodrugom, kroz politi~ko vreme; Karlo Bu-li} je u Beograd do{ao kad se partzansko-socijalisti~kim odlukama najbolje uumetnosti ~uvalo, sjedinjavalo, udru`i-valo; a sad je, recimo, sezona rasprodaje iagencijskog rasitnjavanja. Nema zemlje,ima agencije. Blago Karlu, ne preti muopasnost da ka`e: odakle sam? Ja sam izagencije SiCG. Ili samo iz agencije S.

Sa Karlom je bilo ovako: “Godinal947. ^eka me brzojav. Otvorim, pogle-dam. Ma {to je ovo! Ovo je neka ludost,pogre{ili su! Bio je to poziv Elija Fincija iBojana Stupice da sudelujem u stvaranjuJugoslovenskog dramskog pozori{ta. Japoludeo. Sko~io sam do sre}e. Asti Boga,samo {to me nije kap udarila...“

Feliksu i Zorici Pa{i} u detaljisanjuKarlovog `ivota i umetnikovanja poma`unjegova }erka Ma{a i brat Bruno Buli},~ija epistola zauzima dobar deo mono-

grafije. Po Ma{i, omiljena Karlova re~e-nica bila je “Sloboda narodu“, a iz stoti-njak Brunovih pisama bratu nazire sepre svega mediteranska, vickasta pri-snost uzajamna briga i ponos familijeumetnikom Karlom.

Dolazak u Beograd l946, prvi susretu Evangelisti~koj crkvi na Bajlonijevojpijaci i stasavanje beogradskog KarlaBuli}a opisuje profesor Miroslav Belovi}.„Njegov nesvakida{nji dar, smisao zabizarnost, duboko poznavanje dalamati-nskog `ivota, kumovali su njegovim kre-acijama... Buli} nije ostao zato~enikkolorita tih karaktera, on je preko njihgovorio o univerzalnim pojavama. Umet-nost Karla Buli}a je u Beogradu i svimgradovima na{e zemlje prihva}ena obo-ru~ke. Kada je sedamdesetih odigraoDoktora Lui|ija u TV seriji DanijelaMaru{i}a Na{e malo misto, milionskogledali{te je bez rezerve prihvatilo glu-ma~ku me{triju Karla Buli}a.“

U Jugslovenskom dramskom odigraoje 45 uloga, u Ateljeu 2l2 jednu, u BanjaLuci (Narodno pozori{te bosanske kraji-ne) l4, u Hrvatvstkom dra`avnom kaza-li{tu Dubrovnika – tri, u Hrvatskomnarodnom kazali{tu u Zagrebu jednu, uSplitu devetnaest, na Dubrova~kim igra-ma bio je Knez Luco i Biskup, bilo ga jena filmu, televiziji, radiju.

Prvih, zajedni~kih dana u Jugoslo-venskom dramskom se}a se Mira Stupi-ca; “[to se elegancije ti~e, svi smo biliprili~no dronjavi, osim Sonje Hleb{, Mire

Gli{i}, Save Svereove, Karla Buli}a i Bo-jana“.

“Nije li~io na ljude koji su se u to do-ba socrealizma kretali ulicama. Kao da jedolazio iz nekog filma iz devetnaestogveka, takav mi je utisak ostavljao“, ka`eLjubomir Dra{ki}.

Godine l949, kao istaknuti trud-benik-stvaralac socijalizma dobijamedalju rada: “Stvarni rad u teatru, to jemoj rad posle oslobo|enja. [ta sam ranijebio? Obi~an mali {mirant. Sada se tekose}am glumcem-~ovekom“, izjavljujetada. Majstor scenskih minjona umro jel9 listopada l986. Kad je do{ao na svet, l2maja l910, prvi ga je u naru~je od “pape“primio tada sedmogodi{nji brat Bruno.Primalja, gospo|a Brin~i} je rekla: ‘Do|i,Brunetto, u sobu kod mame, ne{to ti jeStella Cometa donijela’. Zatim je uzelaplavi fagoti} i oprezno mi ga stavila naruke. Iz njega su me gledala dva kava-marinska nasmijana oka nemirnog iveselog djeteta. Bio si to Ti,dragi brate.“

OOrriiggiinnaallnnoo:: AAnnjjaa SSuu{{aa ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

DDookkttoorr LLuuii||ii:: KKaarrlloo BBuullii}}

LUDUS 102 16

Susreti

Debitant u operi, reditelj Egon Savin o

premijeri opere Ero s onog svijeta u SNP-u

DRAMSKO ^ITANJE NOTA

Sne¦ana Mi le t i¯

Egon Savin, reditelj zavidne po-zori{ne biografije, debitovao je kaooperski reditelj, 8. februara na

sceni Srpskog narodnog pozori{ta. Radna operi Ero s onog svijeta Jakova Gotov-ca, za koju je libreto po motivima naro-dne pri~e napisao Milan Begovi}, prizna-je Savin, veliko je iskustvo za njega. Pri-preme su se mnogo razlikovale od nje-govog dosada{njeg rada u SNP-u. „Dvesu mogu}nosti da se reditelj spremi zaoperu – ili da ~ita partituru i delo, libretou kontekstu notnog zapisa, ili da ~ita dokslu{a delo na kaseti, Muzika je zadatostunutar koje svaka pojedina situacijamora da bude re{ena. I scenska akcija, isituacija moraju da budu realizovane umuzi~kom okviru, ne sme da se naru{a-va imperativ da sve bude otpevano,odsvirano i da se sve dogodi u okviru togvremenskog intervala koji muzika odre-|uje. S druge strane, opersko pevanje,pogotovo kad su u pitanju te{ki tonovi,smene tempa, izmene muzi~kih motiva,gde se unapred mora znati da peva~mora da ima kontakt s dirigentom te daima poziciju u prostoru koja mu omogu-}ava da ima miran dah i otpeva sve {to jemuzi~ki zahtev, a da se istovremeno sveto ne bude upadljivo, da se uradi s lako-}om, da se protuma~i lik i odigra scenskasituacija. To operu ~ini vrlo kompliko-vanom strukturom, pa pripreme morajuda po~nu savr{enim poznavanjem muzi-~kog materijala. Neki operski rediteljikoji imaju vi{e operskog obrazovanja odmene, sede za klavirom, sviraju}i ~itajumuzi~ku partituru i upisuju takozvanarediteljska mesta gde }e biti promenapozicije u prostoru, reakcija, akcija, iz-mena situacije. Ali, ako kao ja ne vladajudobro klavirom i muzi~kom partiturom,

onda moraju delo da nau~e maltene na-pamet, da ga toliko puta ~uju da zapamtesve {to tu muzi~ki pi{e i, naravno, da naodre|eni na~in odgovore svojim senzi-bilitetom na taj muzi~ki zahtev, da ondaizma{taju, i smisle {ta da urade i sve topostave u odre|enu rediteljsku koncepci-ju. U ove partiture je ve} upisano kad, koi gde stoji, ali ja to nisam po{tovao, nisamni pogledao snimke. Operske re`ije se~esto prenose, {to je nepotrebno i pred-stavlja u{tedu na pogre{nom ~oveku.Veoma je va`no da opera ima profesi-onalne i iskusne dramske reditelje i da,{to je posebno zna~ajno, ima neuporedivovi{e re`ijskih proba no {to to operske ku-}e rediteljima omogu}uju, i {to smo ih mi,recimo, imali.”

Porodi~no nasle|e

O tome da li je na njegovu odluku dare`ira operu uticala i ~injenica da je izporodice s bogatom muzi~kom tradici-jom, Savin ka`e: „Imam ne{to malo mu-zi~ke {kole i ljubav prema muzici, a to{to sam iz operske familije dalo mi jesamo neko razumevanje muzike, nekadela su mi poznata jer je moj tata pevaomnoge uloge, pa je bio i gazda Marko usarajevskoj verziji Ere. Va`no je da se zaoperu ima motiv, ljubav i potreba da seona afirmi{e, a ne da se dovede u pitanje.Vrlo je va`no da njen reditelj od nje nepravi ne{to {to ona nije ve} da po{tuju}injen muzi~ko-scenski zahtev prona|e {tovi{e slojeva u tim libetima koji su tek tu itamo jasni, nekad veli~anstveni, jer supreuzeti od dramskih velikana, a pone-kad veoma problemati~ni. Otuda uloga

reditelja nije samo da pokrene peva~a,uvu~e ga u glumu i pomogne mu dashvati za{to mu je gluma potrebna. A onaje svakako potrebna, i svaki bi peva~morao da razume da je lik taj koji peva ane peva~. Mnogi operski peva~i nisushvatili da bi glumom podigli kvalitetsvog operskog izvo|enja. S druge strane,reditelj mora {to slojevitije da pro~ita li-breto, u~ini ga verovatnim i mogu}im, jersu libreta ponekad puna nesuvislosti ikonvencija zbog ~ega su nepodno{ljivoneuverljiva. Potrebno je veliko majstorst-vo da se izvesna libreta, na osnovu kojihje pisana sjajna muzika, o~vrsnu i u~inesmislenim, da se u inscenaciji uzdignuiznad pukog kostimiranog koncerta uodre|enom dekoru.

Jesu li mu se peva~i otimali? „Ne uglumi. Re`ijske probe bile su odli~ne, alionda u kontaktu s dirigentom i orke-strom, kad se re`ija morala spojiti s mu-zi~kom strukturom, dolazilo je do ruini-ranja i ceo postupak se vra}ao na po~e-tak. Zbog tog nu`nog kontakta s dirigen-tom i usagla{avanja sa orkestrom, iluzijapada. Ponovo stvar postaje vi{e-manje uinterakciji opera, umesto da se doga|a uinterakciji aktera, dirigent postaje akter ipeva~ po~inje da funkcioni{e u interakcijis dirigentom, umesto sa partnerom. Tu jeproblem koji se te{ko i retko prevazilazi, imeni je sad jasno {ta }u tra`iti ako pono-vo re`iram operu. Nisam bio potpunosvestan do koje se mere re`ija mo`e razo-riti u momentu kad se partitura po~nesvirati. Dok su i{le re`ijske probe s klavi-rom, sve je funkcionisalo, a sada je tone{to {to je na pola puta – niti je oepra ulo{em smislu, niti je dovoljno savladanamuzi~ka partitura da se mo`e nesmetanoigrati; a teatar bez igre nije teatar”.

Nisamjugonostalgi~ar

Na pitanje da li mu se omakla poneka peva~ka indikacija, Savin veli da niu dramskoj predstavi ne for{piluje ~esto,

a pogotovo se ne bi usudio da „muzi~kifor{piluje”. „Nije bilo ni potrebe da toradim, jer su peva~i to radili s korepetito-torom. Problem je nastajao kad je sve tre-balo spojiti i posti}i da se re`ija i muzi~kapartitura sjedine. To su nezaboravni do-ga|aji, ali samo za ljude koji vole operu,kao mo`da najgenijalniju duhovnu gra-|evinu zapadne civilizacije.

Kako Savin kometari{e op{ti zaklju-~ak da je Ero najpopularnije delo doma}eoperske ba{tine. „Za mene to jeste do-ma}a ba{tina; ne pitam jesu li Hrvati iliSrbi, jer ja tu jo{ nisam primetio razliku ine dozvoljavam sebi da je primetim. Tosu: ovo podneblje, ovaj mentalitet s Bal-kana, dinarski tipovi, karakterologija…Ero, to je Hercegovina, a mo`e da bude iu`i~ki kraj, Dalmatinska zagora. U delunema jasnih pokazatelja da li je to zajed-nica srpska ili hrvatska, je li to Hecegovi-na ili Crna Gora. To su delovi u kojimaSrbi i Hrvati, ako ne `ive zajedno, ondasu veoma blizu i tu granicu niko ne mo`epovu}i. Gotovac je bio inspirisan narod-nim motivima, uzimao ih je kao iz d`aka– svakojake, i u muzi~om smislu to jebalkanska muzi~ka ba{tina, a {to se ti~e

libreta, Begovi}, koji je najeminentnijidramski pisac izme|u dva rata i da nijeKrle`e bio bi broj jedan, bio je inspirisanna{om narodnom poezijom kao veli~an-stvenim umetni~kim sadr`ajem. On jebriljantno sro~io libreto da se mo`e igratikao odli~na pu~ka komedija s elementi-ma fantastike.

O mogu}nosti da ovaj Ero bude koraku zbli`avanju dve nacionalne ku}e –Hrvatskog narodnog kazali{ta i SNP,reditelj podse}a da Spli}ani imaju svojuverziju ove opere, ali da je uveren da }e oeventualnim kontaktima izme|u dvepozori{ne ku}e odlu~iti politika i poli-ti~ari, a da saradnja i razmena predstavanije problem jer je su{tina {to razumemojezike koje govorimo, i dodaje: „Nisamjugonostalgi~ar, niti mi je gostovanje uZagrebu jako va`no. Vi{e bih voleo damoja predstava ode u Pe{tu, Pariz, Be~, au Zagrebu sam bivao i nemam ludu `eljuda idem tamo jer mislim da se ne razli-kuje od Beograda. Voleo bih da letujemna Jadranu, ali ako ne mogu, jo{ ve}ezadovoljstvo mi je daletujem u Gr~koj”.

Olivije, Velika Britanija

DOK NE NAI\E MU[TERIJALjub iša Mat i¯

Taksi (Jitney) je jedan od 10 komadakojima ameri~ki dramati~ar OgastVilson (r. 1946) namerava da, po

principu „jedna drama – jedna deceni-ja”, ocrta mapu `ivota crnaca u AmericiXX veka. Taksi se bavi 70-im godinama.Iako je napisan jo{ 1979. i ameri~ku pra-izvedbu imao 3 godine kasnije, pro{le jegodine prvi put prikazan na britanskojsceni, gde je zatim, pomalo paradoksalno,dobio i presti`nu nagradu „Lorens Olivi-je” za najbolji novi komad. Vilsonovodramsko delo ne krije velike tajne i ~akse na trenutke ~ini i konzervativnim. Pi-sac dokumentuje ljudske `ivote, pri~apri~e, uvek je jasan i otvoren, nikadanedoku~iv, ~ak ni okoli{an, tera gledaoceda `ude da saznaju {ta }e se na sceni da-lje dogoditi. Ali, pri izvo|enju, tekstpokazuje radikalnost: jezi~ki idiom, stru-ktura i premise njegovih komada pripa-daju samo njemu. Na primer, junak Ta-

ksija nije lik ve} grupa ljudi. Komad pra-ti nekoliko dana iz `ivota taksista pitsbu-r{ke taksi-stanice. (Vilson ~esto pi{e oodnosima izme|u mu{karaca koji seznaju godinama i njihovim borbama ubela~koj Americi.) Njihovo taksi-udru-`enje ima zapu{tenu kancelariju, uzapu{tenom je kraju i preti mu zatva-ranje jer gradske vlasti nameravaju daporu{e taj deo grada. Komad ima jedin-stven razvoj, ne kroz pozama{ni drams-ki lûk, ve} niz malih scena koje vijugajui od kojih nijedna nije nadre|ena drugi-ma. Gledaju}i predstavu gledalac imautisak da slu{a niz solisti~kih d`eznumera: momci ubijaju vreme igraju}idru{tvene igre (i pomalo se kockaju),tuku se zbog tri~avih pozajmica, piju,sva|aju se, otpu{taju i te{e se ali, najbol-je od svega, dok ~ekaju da zazvoni tele-fon i da na smenu odu po mu{teriju,u`ivaju da pri~aju pri~e. Nije ni va`no

ko pri~a, po{to se Pri~a svejednoneprestano pomalja kao da je lik za sebe,ispri~ana, kao {to se peva pesma, da bi seprekratilo vreme. Svi Vilsonovi komadiposeduju drevnokeltsku muzikalnostza~injenu ameri~kim d`ez rifovima.Stavovi i li~nosti likova mogu da se

grani~e s karikaturom, ali je zato snagaVilsonovog dijaloga direktna i dubokoemocionalna (on je jedan od retkih savre-menih pisaca ~ija je strategija izgleda dasvesno izbegavaju ironiju ali i tananost).Jo{ osobenije, ovde kao i u drugimVilsonovim komadima, pleni naklonostkoju on ose}a prema gre{nim likovima;bili alkoholi~ari, povratnici s rati{ta,lenjivci, siled`ije ili miro|ije u svakoj~orbi, oni su ljudska bi}a na koje mora dase obrati pa`nja. Mo`da je ovde jedinisi`ejni tok u uobi~ajenom smislu te re~iodnos izme|u {efa stanice i njegovog sinakoji je posle 20 godina robije na slobodi(po{to je pre 5 godina odbio uslovnootpu{tanje jer van }uze nikome nije `eleoda odgovora). Biv{em zatvoreniku suo~ajni~ki potrebni i posao i o~ev opro{taj,ali mu ovaj ne nudi ni jedno ni drugo.Kada se sin vrati s maj~inog groba ipoku{a da dirne starog, ovaj mu vratazalupi, na {ta publika kolektivno ostanebez daha. (@ene imaju sporednu ulogu ukomadu iako ne i u `ivotima mu{karaca:smrt {efove `ene kad im je sin oti{ao uzatvor presudan je trenutak u njegovom`ivotu.) Slu~ajna smrt jednog od ovedvojice na kraju komada kao da ozna-~ava neoborivu istinu da se i smrt, kao iuspeh, ili propast, de{ava naposve proizvoljan na~in.

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne

novine.

„Ludus“

uzvra}a s

blagodarnoš}u.

JJeeddnnaa ddrraammaa –– jjeeddnnaa ddeecceenniijjaa:: OOggaassttVViillssoonn,, aauuttoorr TTaakkssiijjaa

S t r a n a s c e n a

DDeebbiittaanntt uu ooppeerrii:: EEggoonn SSaavviinn ((FFoottoo:: MMiilljjaann ^̂uubbrraannoovvii}}))

LUDUS 102

EX YU / Strana scena

17

Utisci posle najnovije premijere u DramiSlovenskog narodnog gledali{~a u Ljubljani

GALEB U LJUBLJANI

Ol ivera Mi lošev i¯

ULjubljani pod snegom ledeno je-danaesto januarsko ve~e. U toplojljubljanskoj Drami okuplja se pre-

mijerni krem. U publici srda~an i veseopozori{ni svet, glumci pisci, reditelji. Tusu i Du{an Jovanovi}, Dragan @ivadinov,Livia i Toma` Pandur, pa za tu priliku uneformalnom izdanju politi~ari – Dimi-trije Rupel, Janez Jan{a, Ivo Viskovi}, na{ambasador u Ljubljani, ruski ambasador,novinari, kriti~ari, Beogra|ani – AnitaMan~i}, Svetozar Cvetkovi}, Branko Cve-ji}, Zoran Eri}. Premijera je ^ehovljevogGaleba u re`iji Nikite Milivojevi}a. Na-kon mnogo godina se tako i na ovaj na~inobnavlja saradnja dve pozori{ne sredine.

Imaju}i pred sobom izvanredanansambl, izuzetne glumce svih generaci-ja koje je upravnik SNG-a Janez Pipangodinama okupljao u tom pozori{tu,daju}i svakom mogu}nost da se poka`e unajboljem izdanju, na{ reditelj je, blago-dare}i ^ehovu, svoj pozori{ni senzibilitetovde u potpunosti mogao da ostvari.Predstava Galeb puna je istan~anih emo-cija, senzibilnih likova, suptilne atmo-sfere, anliza ljudskih karaktera, stanja iodnosa, a svemu doprinosi i muzika Zo-rana Eri}a.

Dva meseca je trajao proces u kojemsu reditelj i glumci tragali za ovim Gale-bom i, ako je suditi po aplauzima premi-jerne publike, njihovo traganje uspe{no jezavr{eno.

Prijatnaiznena|enja

Na pitanje {ta mu je, daleko odBeograda, u Ljubljani, bilo va`no da ka`eposredstvom ^ehova, Milivojevi} ka`e:

tako dobro slovena~ki, pa ni oni srpski.^itava generacija Slovenaca nikada nijebila u Beogradu, mnogi su prvi put do{likod nas tek na gostovanje pro{le godine.Sve je to sad novi spoj. Prepoznao samnove spone koje su mi bile veomazanimljive. U pozori{tu je, u ostalom,svuda sli~no, ono svuda funkcioni{e nasli~an na~in.“

Milenin~etvrti ^ehov

^ehovljeve nesre}no zaljubljene ju-nake, koji `ele ne{to vi{e od provincijske~amotinje i ~ekaju da se dogodi ne{to {tose nikada ne}e dogoditi, dramu u kojoj seni{ta ne menja ~ak ni posle tragedije, uovoj rediteljskoj interpretaciji ubedljivoigraju svi glumci iz podele. NinuZare~nu mlada Barbara Cerar, koju jeposle ove uloge Pipan pozvao u ansabl,Trepljeva Marko Mandi}, Ma{u PolonaJuh, [amarejeva Dare Vali~, MedvedenkaBojan Emer{i~... Milena Zpan~i~ igraArkadinu i to je njen ~etvrti ^ehov ukarijeri. Na pitanje {ta je bila specifi~nostu saradnji s na{im rediteljem odgovara:„Mnogo se radujem {to je Nikita do{ao daradi s nama jer je ovde doneo svoju poe-tiku. Bilo je prijatno raditi s njim, jerdo{ao je sa gotovim konceptom i jasnomslikom o celini predstave. Lepo smosara|ivali. A, od ^ehova se, ako gaozbiljno radi{, nikada ne mo`e pobe}i“.

S obzirom na njeno bogato iskustvo,kako je Milena Zupan~i~ gluma~kirazgrtala ono {to ^ehov nudi svojomdramom?

„Kod ^ehova nema radnje koja uprvi mah i sama za sebe bi uzbu|ivala.Veoma volim tog pisca, jo{ sam ugimnaziji maturski rad pisala o njemu,jer mi je i tada bio blizak. Kada sam gadocnije radila svaki put sam na po~etkuose}ala strah, pa i kad sam znala {ta likkoji tuma~im treba da bude. Ti koracikoje kao glumac prema liku iz ^ehovl-jeve drame treba da napravi{ te{ki su ispori. Nekada se u samo jednoj re~eniciotvori sve, pa koraci postaju br`i. Tako jebilo i sada. Nikita nam je mnogo u tomepomogao. Prili~no teksta je {trihovao pasam u po~etku mislila: Bo`e, {teta! Ali

„To je isti ili sli~an krug ideja koji samotvorio kod nas, jer ovaj Galeb se misanonastavlja na moju predstavu Ivanov. Tanemo} da se neke stvari u `ivotu promenei ovde me je zanimala. Naime, sve pobunese zavr{avaju tako {to stradaju oni koji sebune. Ali, tu su jo{ i dve velike teme – lju-bav i umetnost. Trepljev je zaista u pravukada ima potrebu da ne{to promeni uumetnosti, jer ona uvek mora da idekorak napred. S druge strane, tu je ishvatanje da je ono {to `elite da pro-menite u stvari nepromenljivo, jer mnogosu ja~e sile oko vas koje spre~avaju dabilo {ta pomerite makar i za korak. Dragomi je {to sam s ovakvim ansamblom radioGaleba. Ve} je op{te mesto u pozori{tu dabez dobrih glumaca ne mo`ete raditi^ehova, a ne mo`ete ni bilo koji drugikomad, no Anton Pavlovi~ je mo`danajte`i pozori{ni test i za reditelje i zaglumce. To je provera delikatnosti, togakoliko smo u stanju da proniknemo usu{tinu nekih problema. Tu se razlikujescenski egzibicionizam od suptilnoprona|enih i promi{ljenih re{enja, a togaje u pozori{tu sve manje“.

[ta je reditelj svoje doneo u Ljub-ljanu, a ~ime ga je tamo{nja sredina ople-menila? „Bio sam prijatno iznena|enpromenom u slovena~kom pozori{tu. Tusu sada izvanredni mladi glumci kojiigraju razli~it repertoar, vredni su i dobripa je u`ivanje raditi s njima. Mene supripremali na to da je Drama SNG-anajzna~ajniji ovda{nji teatar, u {ta sam seuverio rade}i. Tu su i veliki glumci – veli-ki i za nekada{nju domovinu: MilenaZupan~i~ koja me je odu{evila velikomprofesionalno{}u. Bilo je va`no da seponovo sretnemo, jer mi se vi{e ne pozna-jemo dobro. Sada su nam i jezici udaljeni.Shvatio sam da, u stvari, i ne razumem

ne, to je bilo pametno, jer se sla`em s njimda je danas zna~ajnije da svoja ose}anjaizrazi{ u {to manje re~i, da ti one neuzimaju ose}anja i stanja.“

Na pitanje da ^ehov u Galebu otvaradilemu da li su potrebne nove forme, Mile-na Zupan~i~ {ta ka`e: „Uvek su nampotrebne nove forme. Mislim da kada se uovom vremenu radi klasika, nije re{enjesamo kostimirati glumce u savremenekostime i na taj na~in izmisliti ne{to novo.Misao treba da bude savremena. ^esto sute nove forme samo forma radi forme.Galeb se doti~e i problema u pozori{tu, tuje re~ i o glumici koja ide ka kraju kari-jere, pa me se otuda tekst i li~no ti~e.Problem Arkadine i Trepljeva je i danasistinski i stra{an. Vidim decu svojih kole-ga koja su po{la istim putem kao njihoviroditelji i jasno mi je da im nije lako. I otome govori Galeb“.

Dobar spoj

Igor Samobor je na gostovanju uBeogradu pobrao velike aplauze za uulogu u predstavi Ritter, Dene, Woss, a uGalebu igra Trigorina – maestralnojednostavno i uverljivo. Za{to glumci voleda igraju ^ehova vi{e no druge pisce? „Jer^ehov u svojim dramama na inteligentanna~in sme{ta sve o svakom ~oveku, asvaki lik posmatra iz razli~itih uglova.Tako ulogu u njegovom komadu glumacnikada do kraja ne mo`e da zavr{i. Uvek

je ponesem sa sobom ku}i jer imam jo{ne{to da razmislim i dodam. ^ehov jesecirao sve ~ovekove osobine i zato jezanimljivo istra`ivati s njim, jer kodnjega je kao u `ivotu: nikada ni{ta nijena crno – belo, sve je pome{ano. Zato jezanimljiv. Rade}i ovu predstavu posebnomi je bilo interesantno da profesionalnosretnem ~oveka iz druge sredine.Slovenija je mala i svi smo navikli jednina druge, znamo kako ko radi i sve jepostalo predvidivo. Ali kad sretne{ neko-ga ko razmi{lja druga~ije to te oplemeni.Zato ovakve saradnje treba da budu {to~e{}e. Lepo je upoznati nekog ko pliva udrugom moru.“

Gostu iz Beograda se ~ini da ^ehovpripada ansablu Drame SNG-a,njihovom na~inu glume, oslobo|enomspoljnih efekata, suptilnom, zasnovanomna onom „iznutra“.

Na ovu konstataciju Samobor ka`e:„Razmi{ljam o tome da se u na{oj pred-stavi desio sre}an spoj nema~ke teatrskeekspresivnosti i slovenskog pogleda nasvet, a to je za ^ehova dobro. Da, na{ansambl neguje specifi~an na~in glume,pa smo se dobro na{li – ^ehov, Nikita imi glumci“.

A kada }e Slovenci ponovo zaBeograd? U Drami ka`u da su u tokudogovori za ponovno gostovanje kojetreba da bude pre leta, i to ba{ s ovimGalebom, ali i nekim novim predstava-ma. I, dodaju, raduju se tom gostovanju, jedva ga ~ekaju.

NEKO DRUGI @IVI MOJ @IVOTLjub iša Mat i¯

Pitanje postmodernog ~oveka u epohikoju u Nema~koj ve} nazivaju„turbokapitalizmom” moglo bi da

glasi: da li ja `ivim ili `ivot samootelovljujem, izvodim (perform), njimeupravljam (manage) u svojoj „egzistenci-ji preduzimanja do`ivljaja”? Ovim pita-njem sveprisutnim na savremenom Za-padu tokom cele pro{le sezone bavio seRene Pole{ (r. 1962), dramati~ar, reditelj iumetni~ki rukovodilac scene u Prateruberlinske Folksbine. Njegovu dramskutrilogiju, proisteklu iz tog rada, kriti~arinema~kog govornog podru~ja, okupljeniu tradicionalnoj anketi ~asopisa „TeaterHojte” proglasili su najboljim dramskimtekstom praizvedenim protekle sezone. Usvom poslovi~nom stilu sociolo{kih isocio-ekonomskih tirada kojima na videloizlaze svakodnevna teskoba i gnev pros-tog ~oveka, Pole{ je koliko zbunjenojtoliko i zabavljenoj berlinskoj publicisru~io u lice probleme grotesknog ljud-skog otu|enja u epohi globalizacije. Prvideo trilogije, pod naslovom Grad kao plen(Stadt als Beute), inspirisanim istoime-

nepostoje}om engleskom re~ju insour-cing). Ne samo profesionalna ve} iprivatna sfera mo`e da se simulira: iose}anja postaju uslu`ne delatnosti i dajuse u serijsku proizvodnju, a `ene, kaoradnice takvog sektora usluga,zapo{ljavaju se na ku}na radna iproizvodna mesta. Usled ovakve komer-cijalizacije subjektivnosti, tri `enska likakomada gube pojam o tome da li su jo{uvek one same ili su samo vlastitireplikanti, ili stvorenja kakve vanze-maljske sile. Lajtmotiv Prater-trilogijemogao bi da bude aktuelna sintagma„seks i grad” i to postaje o~igledno utre}em delu, koji nosi naziv Seks i nastao

nom nedavno objavljenom teorijskomknjigom Ronerbergera, Lanca i Jana,imao je za temu „grad-preduze}e” i nje-gove stanovnike, koji su svi preduzetnici ipre`ivljavaju stres izazvan „kreativnimsamomenad`menom”: proizvod s kojimoni konkuri{u na tr`i{tu su oni sami.Postali su roba za nekog drugog, i kaotakvi postaju tu| plen, i to odve} lak. I uradu na drugom delu, koji nosi te{koprevodiv naslov Stavljanje ku}ne radi-nosti u promet – Ljudi u usranom hotelu(Insourcing des Zuhause – Menschen inScheiss-Hotel), Pole{ je krenuo od re-centnog teorijskog predlo{ka, knjige Tro-{kovi reprodukcije se krivotvore! He-teroseksualnost, rad i ku}na radinostautorki Lorenc, Kuster i Boudri. Ako se usavremenom biznisu za realizaciju nekedelatnost koja firmi nije osnovna anga-`uje neko drugo, specijalizovano pre-duze}e iz sektora usluga ({to se u moder-nom `argonu menad`menta naziva out-sourcing), onda se i, obratno, li~na, „ku}-na radinost” pretvara u hotel-bordel ({toPole{ ironi~no naziva za sada jo{ uvek

je po istoimenom komadu (1926)ameri~ke glumice i seks-ikone Mej Vest.Ona je po Pole{u, pojam iz sladostrasnognaslova „preuzela iz klini~kog diskursa iprenela ga direktno u ekonomiju”. Ovdetako|e tri `enska lika (od kojih jedan igraberlinska zvezda Zofi Rojs) razmatrajuiritiraju}i vezu izme|u kupovnihose}anja i iz njih proisteklih nus-produkata – „pravih ose}anja”. Svepostaje artikal na tr`i{tu pa i sâm `ivotpostaje {oping-centar, u kojem se inepatvorena ose}anja i druge intimnostikupuju, prodaju i preprodaju. Pole{ je iovaj put napisao veoma zabavan tekst oerotizovanoj isprepletenosti novca iljubavi, samosvesti i samomanipulacije.Ovog 41-godi{njeg pisca i reditelja u Ne-ma~koj nazivaju „zvezdom postdra-maturgije”. Pro~uo se po insistiranju naneverovatno brzom govoru glumaca kojinarasta skoro do kolabiranja izvo|a~a, alii gledaoca. To stanje na ivici kolapsa(posle ~ega sledi kratka pauza ispunjenaneodoljivo komi~nim „neuroti~nim slep-stikom”) tretira se kao normalno stanjepoznokapitalisti~kog „turbo-bivstvova-nja”. Ovaj metod brzopotezne dikcije nekiporede sa {tektanjem kala{njikova adrugi nazivaju „orgijama mi{ljenja”, alivalja znati da on verovatno poti~e odPole{ovog rada s glumcima amaterima navrlo specifi~nom Institutu za primenjenuteatrologiju (Institut für angewandte

Theaterwissenschaft), koji je pre 20 godi-na osnovan u Gisenu, i gde je Pole{ 80-ihre`irao i slu{ao predavanja kod And`ejaVirta, Hajnera Milera i Hans-Tisa Le-mana (autora knjige Postdramsko pozo-ri{te). Pozori{te se, naime, tamo posma-tra prevashodno u slu`bi mi{ljenja istvara tako {to se svesno odstupa od makakvih profesionalnih gluma~kih trikova i sredstava.

Teater Hojte, Nema~ka

KKoommeerrcciijjaalliizzaacciijjaa ssuubbjjeekkttiivvnnoossttii:: iizz pprreedd--ssttaavvee SSeekkss RReennee PPoollee{{aa

PPoozznnookkaappiittaalliissttii~~kkoo ttuurrbboo--bbiivvssttvvoovvaannjjee::RReennee PPoollee{{,, rreeddiitteelljj bbeerrlliinnsskkee PPrraatteerr--ttrriillooggiijjee

S t r a n a s c e n a

UUzzbbuuddlljjiivvoo:: lljjuubblljjaannsskkii GGaalleebb

LUDUS 102 18

Strana scena

NOVORO\ENI FESTIVAL U CENTRU PA@NJERurski Trijenale u pateti~nom industrijskompejsa`u

Hajnc K lunker

KROZ REPERTOARE PARISKIH POZORI[TAPismo iz Pariza

Eleonora Proh i¯

Nebo je ovde dim. Dim koji svepovezuje. On je siva kupola nadkrajem koji ga je i rodio i koji ga

bez prestanka ra|a. Proizvodi ga marlji-vo, s neverovatnom odano{}u. Svi su nji-me opsednuti – i veliki grad koga ~inesvi gradovi Rurske oblasti, grad sazdanod malih i velikih grupa, {ina, `ica,

koksara koji je UNESCO stavio na listusvetskih kulturnih dobara). Sada je toogromni i bogati kulturni centar za ug-led. Zanimljivo je da se prakti~ni nepro-vincijalni mentalitet ovog meltpota odr-`ao uprkos svih prevrata. Rurska regijaje ostala kreativni `ivotni prostor za te-atar u svim kriznim vremenima, u {ta se

bert-~udom Lepom mlinaricom, gorkomelanholi~nom proro~kom opomenom.

Jedan od festivalski problem bilo jeuklapanje i suigra mesta izvo|enja ipredstave. Bilo je nekoliko sre}nihdoga|aja, kao Holivudska elegija HansaAjslera (Hollywood Elegien, HannsEisler) i reditelja [or{a Kameruna(Schorsch Kamerun) u nepristupa~nojfabrici soli esenske koksare te Martalero-va novopostavljena produkcija Zalcbu-r{kih igara, sna`na, upe~atljiva, potres-na kombinacija [enbergovog (ArnoldSchönberg) Pierrot Lunaire i Mesien-ovog (Olivier Messiaen) Quatuor pour lafin du temps u hali za hla|enje kova-~nice u Duisburgu. S manje fantazije jeostvaren projekat Nema~ka, tvoje pesme(Deutschland, deine Lieder) (jo{) mladihdramskih pisaca Morica Rinkea i D`onafon Difela (Moritz Rinke, John vonDüffel), tekst Albert Ostermajer (Oster-meier) kojim je 31. VIII otvoreno Rajnskotrijenale. Predstava je igrana u hali ~e-li~ane u Esenu. To je zanimljivi istorijskorefleksioni divertimento u re`iji. Reditelji koproducent je Matijas Hartman(Matthias Hartmann) iz Bohuma.

Ka najve}emkulturnomdoga|aju Evrope

Predstava „koja bi u Njujorku iParizu bila rasprodata“ u Botropu –mestu koje nema ni pozori{te ni orkestar,u aglomeraciji bez sjaja, u kojoj `iverudari koji gaje golubove – do`ivela jekatastrofu. Tako je Mortije prokomen-tarisao highlight igara koji nije prihvationi deo kritike. U ekspresivno-konstruk-tivisti~kom ambijentu zastakljenog dvo-ri{ta retko igrana izbegli~ka dramaEuripidova Heraklova deca delovala jeeksplozivno. Peter Selars (Sellars) jekomad re`irao politi~ki ubedljivo i sa-`eto. ^inilo se da se koncepcija nekon-vencionalnog Festivala u toj neobi~nojsredini zaista uzdigla i potvrdila. Komadje ugra|en u dru{tveno kriti~ki sadr`aj.Ve~e su otvorili poznati politi~ari i autorikoji su govorili o kompleksu izgnanstva iazila, a zatim su kurdski imigranti izno-sili svoja li~na iskustva. Heraklidi surealizovani kao trezveni, ali ipak emo-tivno obojeni tribunal o{tre inteligencije igoru}e aktualnosti, savremeni teatar

najvi{eg ranga. Na kraju su prikazanifilmovi s euripidskim motivima koji suproblem poetski i savremeno produbili. Utoku ove duge ve~eri slu`eni su kurdskispecijaliteti i razgovaralo se i diskutovaloneusiljeno.

„Ono {to ostaje je dobitak lepote,posre}enog iskustva nepotro{ene, dodu{eprofesionalne, ali ne i rutinske umetnos-ti. To va`i i za predstave koje nisuispunile `eljena o~ekivanja. Principnemira uostalom zahteva daleko rigo-rozniju upotrebu“ rezimirao je kriti~arminhenske „Sueddeutsche Zeitung”. U 8gradova je na 13 pozornica igrano 83predstave s kapacitetom od 75%. Prodatoje 23.000 ulaznica, mladi su imali popust.Za novu sezonu se planira prodaja28.000 karata. No, „30.000 bi bilo sjaj-no“, veli Mortier.

Prva godina Rurskog trijenala bila jemnogoobe}avaju}a proba. Uvezeni nemirpokazao se kao blaga ki{a koja je povre-meno prekidana burama u ~a{i vode.Veliki tvorac nemira i zainteresovanosti,Mortije je istakao zastavu i postavioznake, a njegov osvaja~ki {arm je ru{iozidove. On se radije oslanja na dijalek-tiku no na popularnost dijaloga koji vodikonsenzusu. „Tra`im kontrast, dakleprotivuigru intimnih komada u monu-mentalnim prostorima. A to zna~i posta-vljati najvi{e zahteve u pejza`u koji se~esto zadovoljava prose~nim, to zahtevarad na detalju i s prostodu{nom, ali i nepreterano obrazovanom publikom. Na-dam se da }u sanjati o cve}u, iako je zi-ma“, ka`e direktor. Ali dodaje: „Razo-~aran! Ne, veoma sam ljut jer nas je ve-leindustrija ostavila na cedilu. Oni jo{nisu shvatili da se ovde utire put zanajve}i kulturni doga|aj Evrope.“

(Prevod Vera Konjovi})

A sad jo{ jedan veli-ki festival

„Osetio sam mnogo emotivnosti,inteligencije, visok nivo obrazovanosti iizuzetnu i neverovatnu radoznalost isposobnost za odu{evljavanje kulturom“,veli~ao je ovogodi{nji probni festiva Rurs-ki trijenale @erar Mortije (Gerard Morti-er). On je posle uzbudljivog anga`mana uZalcburgu, pozvan za direktora.„Zalcburg je bio ve{ta~ki raj i ogromankontrast. Rurska oblast je {ansa, sre}nislu~aj“. Mortije je blanko ~ek na kreativninemir, dobro formulisan i ofanzivno pred-stavljen, estetski faktor nemirnog mira,uklju~uju}i i konflikte na najvi{em nivou.

Interdisciplinarni (prevazi|eni `a-nrovi se me{aju i pronalaze novi) i inter-kulturalni (s one strane geografskih blo-kova i mentalnih kli{ea) projekat imablagoslov vlade Severna Rajna-Vestfalija,crveno-zelene koalicije, koja joj je za2004. dala 40 miliona evra, plus 50 mili-ona za adaptaciju industrijskih gra|e-vina i njihovo osposobljavanje za „proi-zvodnju kulture”. Ove investicije sunaravno propra}ene sumnji~avim pogled-ima {tedljivih komunalaca i tradicional-nih rajnskih festivala i pozori{ta.

Onaj ko je iz Kelna na Rajni zako-ra~io u {estonedeljnu jesenju teritorijuTrijenala izme|u Duisburga, gde je pri-kazano Zimsko putovanje Franca [uber-ta, (Winterreise, Franz Schubert) u re`ijiOlivera Hermana, pod dirigentskom pali-com Irvina Gejd`a (Herrmann, IrwinGage) a u superinteligentnoj interpretacijisoprana Kristine [efer (ChristinaSchäfer), koja je pred poro|ajem, u bo-kserskom ringu uz mo}nu podr{ku videoprojekcija) i Reklinghauzena, mestatradicionalnih Rurskih Festivalskih igara(s iritantnim nespektakularnim Don@uanom Klausa M. Gribera (Grüber) uscenskoj opremi Eduarda Aroja (Arroyo),s dirigentom Hans Cenderom (Zender) imladala~ki anga`ovanim Mahler Cham-ber Orchestrom) ako je bio redovni poseti-lac, morao je da savlada oko 1.000 kilo-metara da bi se probio do no}u magi~noosvetljene industrijske arhitekture. Takvaje i r|om nagrizena livnica Phönix West uDortmundu, gde je triumfovao KristofMartaler (Christoph Marthaler) osavre-menjenim novootkrivernim ciri{kim [u-

Opisati parisku pozori{nu scenuskoro da je nemogu} poduhvat,naravno, zbog velikog broja po-

zori{ta – 120 ih je u samom gradu, a sonima u predgra|ima cifra se penje na142, ne ra~unaju}i kafe teatre, s kojimasti`emo do broja 170. Ako tome dodate iuobi~ajenu repertoarsku politiku koja usvakom od pozori{ta podrazumeva igra-nje komada non-stop, u relativno malim,dvomese~nim intervalima, te ~injenicuda veliki broj pozori{ta ima po nekolikoscena i da se razli~ite predstave igrajudvaput dnevno, poduhvat postaje apso-lutno neizvodiv.

Pod pretpostavkom da je takva iscrp-nost potrebna, ili da ste nesre}ni selektornekog festivala pa morate da tr~ite naodre|ene predstave za koje ste ~uli, znate

ili ba{ odgovaraju onome {to vam treba –onda ste tek, pretpostavljam, u bezna-de`nom polo`aju. Kako potpisnica ovihredova ima sre}u da mo`e da luta povlastitom ukusu, bi}e ovo dakle izvod iztromese~ne zimske {etnje kroz nekolikopozori{ta, uz uvid u brojne kritike i infor-macije u kojima ova sredina svakako neoskudeva.

Odani klasicima

Pre svega, Francuzi naravno igraju,puno igraju, svoje pisce. Prema informa-cijama iz „@urbana”, najnovijeg i vrlo umodi kulturnog sedmi~nog vodi~a krozPariz, u ovom trenutku u Parizu se dostaigraju klasici: Molijer (Tvrdica u teatru

Silvija Monfor, Tartif u teatru Muftar),Rasin (Fedra u re`iji Patrika Seroa, poz-natog pozori{nog reditelja, koja se rekla-mira kao doga|aj sezone, a izvodi negdena rubu Pariza, na Klisiju, u maloj salikoja privremeno treba da zameni ~uvenopozoriste Odeon koje }e dve godine biti urekonstrukciji). Igra se i Viktor Igo, ~ijase 200-godi{njica ovde pompezno slavi,Fejdo i Labi{, naravno, ali i mnogimoderni autori, od kojih posebnu pa`njusigurno privla~i Erik Emanuel [mit sasvojim Oskarom i ru`i~astom damom, gdenastupa i osamdesetpetogodi{nja DanijelDarije, kako ka`u u punoj formi.

No, pored klasi~nih dramskih oblikapredstavljanja sopstvene tradicije kao isavremenih autora, ~este su i uvek dobropose}ene dramatizacije, ili pak scenskaizvo|enja poznatih pisaca sredine pro{logveka. Tako se u pozori{tu Liserner (Lu-cernaire) na Monparnasu, s uspehom ipred punom istina vrlo malom salom,izvodi presek kroz `ivot i delo @aka Pre-

vera Prema Preveru za koji brojni kriti-~ari ka`u da nije prosto citiranje stihova,ve} uhva}en deo `ivota i rada anga`o-vanog intelektualca i svestranog poete.

Na malom proscenijumu, izme|uogromnih fotografija koje nas uvode upredmet Preverove poezije tri li~nosti:Pisac, Smrt i @ena variraju teme Preve-

rove poezije, njegovih scenarija i inter-vjua. Gorki humor ove jednosatne pred-stave, za koju francuski kriti~ar karak-teristi~no veli da je dobro provesti sat i pona njoj pred ve~eru, jedna su slika tog`ivota.

Nekoliko ulica dalje, tako|e naMonparnasu, u teatru Guichet Montpar-

zajedni~kih interesa nadsvo|enih di-mom, grad odse~en od sveta. Stanovnicidesne strane uobra`avaju da su Vestfalci,a oni na levoj ka`u da su Rajnlan|ani.Ko su oni? Oni su stanovnici zemlje di-ma, velikog dimnog grada, vernici dima,radnici dima, deca dima.“

Patos kojim se ovde opisuje Rajnskaoblast pre`iveo je mada dim vi{e ne po-vezuje gradove. Pesnik Jozef Rot (JosephRoth) koji je bio i veliki novinar, 1925. jeovako opisao danas plavim nebom pre-kriveno „rudarsko srce nacije“, kako jeRurski revir nazvao savremeni pisac.Strukturalna kriza uglja i ~elika je odnajmo}nijeg evropskog industrijskogkonglomerata napravila pejza` parkovas monstruoznim spomenicima – napu-{tenim rudarskim tornjevima, pogonimai ~eli~anama koji su postali svetskakulturna ba{tina. Takav je, recimo, iCehe Colferajn u Esenu (Zeche Zollverein– nekada mo}ni rudarski pogon i

razvio posle Drugog svetskog rata.[au{pil Bohum (Schauspiel Bochum) kojije profilisao Saladin [mit u prvoj polovinipro{loga veka, kasnije je bio sjajna posta-ja Peteru Cadeku i Klausu Pajmanu(Schmitt, Zadek, Claus Peymann), adanas Matiasu Hartmanu (MatthiasHartmann), uvek u vrhu teataranema~kog govornog podru~ja {to je ujed-no i potvrda kvaliteta tamo{njih gradskihpozori{ta. Na isti na~in je suverena iAalto Opera pod vladavinom Ma|ara[tefana [oltasa (Stefan Soltasz) u Esenu,^ulijev Teater an der Rur je nedavnoproslavio svoju dvadesetogodi{njicu, aElfrida Jelinek je 2002. dobila milhajm-sku nagradu za najbolju dramu (Festival„Komadi” je tad odr`an 27. put). U svetuproslavljeni plesni teatar Pine Bau{(Bausch) rezidira u Vupertalu na pu{ko-met od Rurskog revira.

FFrraannccuuzzii mmnnooggoo iiggrraajjuu ssvvoojjee ppiissccee:: MMoolliijjeerr

EEuurriippiiddoovvaa HHeerraakklloovvaa ddeeccaa,, iiggrraa ii UUlliikkss FFeehhmmiiuu

JJeeddnnoo oodd mmeessttaa ggddee ssee ooddrr`̀aavvaalloo TTrriijjeennaallee

LUDUS 102

Strana scena

19

NIJE TO ONAJ PAS – A O PRODUCENTIMA DA I NE GOVORIMOPismo iz San Franciska

Branko Dimi t r i jev i¯-Bahus

Poslednji put sam Dva viteza izVerone gledao u dvori{tu KapetanMi{inog zdanja i se}am se da mi se

najvi{e dopao pas koji je statirao u pred-stavi ali je imao sjajan instikt zapravovremene poglede upu}ene publici ustilu: {ta je ovoj dvojici i ko je ovde lud?San Hoze Rep je tako|e imao psa nasceni, ali nije to onaj pas, mada je i ovajodradio svoje bez uspona ali i padova.Autori su se dosetili da radnju premeste uvreme nemog filma, pa je komedija tre-balo da bude u znaku slepstika. Smehaima na momente ali ne dovoljno za prekodva sata trajanja, a najgore je {to su, iakosu tekst uzeli samo za povod, ostaviliipak dovoljno monologa da se nesre}niglumci zlopate poku{avaju}i da ga izgo-vore, mada niko ne zna ~emu sve to.

Neki malo iskusniji glumci takouspevaju i ne{to razumljivo da ka`u, dokostali izlomi{e jezike pentametrom. Sce-nografija i kostimi su bili izvrsni, pa sumoji saputnici u kolima, dok smo se vra-}ali, hvalili vizuelni deo predstave, aonda krenuli da hvale psa. Mislio sam seda li da im pri~am o onom psu iz beo-gradske predstave, ali na kraju sam odtoga odustao. Mo`da bi mislili da sam

lokal patriota, ali ja objektivno mislimda je ono bio pas koji bi ovog psa(gluma~ki) pojeo za doru~ak.

Ispri~ana, a neodigrana bajka

Salman Ru`di je bio na premijeripredstave po svom romanu Harun imore pri~a (Harun and the Sea ofStories) u Berkli Repu, uz vrlonediskretno obezbe|enje. Gledao samjednu od repriza pa ga nisam video. Neznam kako se njemu dopala predstava,meni nije mnogo, mada je i ovde vizuel-ni deo bio najbolji, sa sve lebde}im plat-formama i ogromnim mesecom. Volimbajke u teatru; neke su, kao komedijeMarivoa, me|u najteatralnijim drama-ma u istoriji, ali ovde je problem u pojed-nostavljenju s jedne i davanju nepotreb-ne te`ine s druge strane. Ispalo je da jeono {to sam gledao zapravo adaptacijaadaptacije romana. Prvu su uradili uLondonu za Royal National Tim Sapl iDejvid Ta{ingem (Supple – Tushing-ham) a onda su Do.minik Seran i Luan

San Francisku) i Produceneti Mel Bruk-sa. E pa, kao {to je op{te poznato, poovom poslednjem je u me|uvremenu na-pravljen mjuzikl na Brodveju koji je za-radio silne pare, pa su onda napravili idve verzije za provinciju (on the roadproductions) i jedna je na svu nesre}uzavr{ila i u San Francisku.

Brodvej menja sve

Pretpostavljam da je ona brodvejskaverzija bila bolja, siguran sam da suMetju Broderik i Nejtan Lejn (Broderick– Lane) odli~ni, naro~ito volim ovogdrugog, ali mislim da je film bio najbolji.A nije tako izgledalo. Mel Bruks se pri-se}a (a ko kupi DVD s filmom, mo`e da~uje njegovu pri~u o istoriji filma) da supremijeru organizovali u Filadelfiji 1968.i zakupili salu s 3.000 mesta, ali je ne{tos reklamom zapelo pa je u sali bilosedmoro ljudi u drugom redu, dok je iz-me|u njih sedam kru`ila fla{a nekogalkohola, pa je jedna dama i zaspala, dabi se probudila u vreme pesme Prole}e zaHitlera i Nema~ku. Producenti (onipravi) filma su se izgubili u no}i nejaviv{i se nikome. Bruks ka`e da mu je tobila najgora no} u `ivotu.

Ali, eto, ova pri~a je imala sre}anzavr{etak. Po{to su u Njujorku neke kri-

tike bile dobre, a glumac Piter Selers jeplatio oglas da reklamira film, po~elo jeprikazivanje u bioskopu u Njujorku i ta-mo se film davao godinu dana, Bil Vajderje bio nominovan za oskara, ali ga jedobio Bruks – za scenario.

Bruks tvrdi da je ideju za scenariodobio se}aju}i se brodvejskog impresarijaza koga je radio kad mu je bilo 16 godinai koji je imao dame u godinama kaoinvestitore, ali je za uzvrat morao s njimada bude u vrlo bliskim odnosima. Prvo jehteo da napi{e knjigu, ali po{to je bilomnogo dijaloga, napisao je dramu, a ka-da ju je dao na ~itanje prijateljima, oni sumu rekli da bi scenario bio bolji. Origi-nalni naslov je bio Prole}e za Hitlera, aliniko nije smeo to da stavi kao reklamu naulazu u bioskop, pa su prepravili naslov.

Sla`em se s Bruksovim prijateljimakoji su mu rekli da bi scenario bio bolji.Znam da se od naknadne predstave obo-gatio. Ali film je suptilniji (ako se tajizraz mo`e upotrebiti u istoj re~enici simenom Mel Bruksa) i uzdr`aniji. Upredstavi se {mira, preteruje, pa ondapreteruje na preterivanje i sve tako.Mo`da je problem i u tome {to je vremedruga~ije? Mo`da je sve bilo bolje naBrodveju?

Kako li se zvao onaj beo-gradski talentovani pas?

Skuler (Serrand – Schooler) adaptiralitaj tekst za ovu priliku.

Ru`di je pisao tekst pre 12 godina, aza svog sina od 11 godina. Pisao je dok semnogo vi{e skrivao no danas zbogpoznate pretnje koju mu je uputio Ajato-lah zaradi Satanskih stihova. Prematome, ovaj je roman-bajka zapravo od-brana umetni~ke slobode, malo ^arob-njak iz Oza a malo Alisa u zemlji ~uda,sve kroz odnos oca i sina.

Za one koji ne znaju, na drugomzemljinom satelitu, mesecu broj dva, na-lazi se more pri~a, odakle se crpe svepri~e, a mali Harun odlazi tamo da bipovratio inspiraciju svome ocu koji je biopoznati pripoveda~. Problem je {to sedosta radnje ispri~a a ne odigra, tako daje efekat nepovratno oslabljen, predstavatraje samo 90 minuta, {to zna~i da suautori na umu imali decu kao publiku,ali deci ovo nije intelektualno dostupno apredstava nas nikako ne uvodi u svetbajke iako to stalno poku{ava. A nigde~ovekovog najboljeg prijatelja da vadistvar.

Se}am se da sam svojevremeno pri-~ao nekim ameri~kim pozori{nim rad-nicima o filmovima koji su poznati uEvropi a (iako su ameri~ki) za njih seovde malo zna, pa sam naveo i Formano-vo Svla~enje, film O jagodama i krvi(koji je zapravo sniman u mom kraju u

AUSTRALIJSKI MODEL POZORI[NE PRODUKCIJEMilovan Zdravkov i¯

Australija kao nova dr`ava koja jeu svom modelu organizovanjakoristila tradicionalna iskustva

Evrope (oslanjaju}i se uglavnom na En-glesku) i iskustva ameri~kog modelaorganizovanja, stvorila je jedan novimodel.

Po istom principu su se koristila is-kustva i u stvaranju pozori{nog modela.

zna~ajni biznismeni i uspe{ni pozori{niproducenti.

KOMPANIJU operativno vode: – GENERALNI MENAD@ER, koji se

bavi organizacijsko operativnim poslovi-ma i

– UMETNI^KI MENAD@ER, koji jezadu`en da vodi umetni~ki deo poslova.

Njihova funkcija je izborna, tj. birajuse na odre|eno vreme.

KOMPANIJA priprema PROJEKATPOZORI[NE PREDSTAVE.

Sa tim projektom konkuri{e kodDR@AVNOG BUD@ETA.

DR@AVNI D@UD@ET neke KOMPA-NIJE za projekte finansira 100% u tra-janju od 3 godina. Nakon ovog periodaKOMPANIJE moraju ponovo da konku-ri{u sa novim projektima.

Postoje i KOMPANIJE koje BUD@ETdelimi~no finansira.

Ove KOMPANIJE po prihvatanjuprojekta i odobrenju sredstava IZ BU-D@ETA, ako su im potrebna dodatnasredstva za produkciju prilazi PROMOCI-JI svog POZORI[NOG PROJEKTA –DONATORIMA i SPONZORIMA.

POZORI[NA PREDSTAVATR@I[TEKOMPANIJA, je hejerarhiski najvi{i

oblik produkcijske pozori{ne organizaci-je.

Nju sa~injava operativni stru~ni timkoje postavljaju dr`avne istitucije (dr-`ava, regija, grad).

Pripada NEPROFITABILNIM IN-STITUCIJAMA.

Na ~elu kompanije je BORD.BORD sa~injavaju predstavnici,

uslovno re~eno, dr`avne politi~ke elite,

nasse, jedan glumac svako ve~e igra,govori, stvara na teme NedosanjanogSpava~a Borisa Viana. Od 11. XII do 1. IIsjajni glumac i pantomimi~ar DominikRatona govori Vianove tekstove u vlastit-om izboru. U najavi predstave stoji ka-rakteristi~an paradoks Borisa Viana:„Poslovice su klju~ sveta. To je nepotreb-no, jer svet nije zaklju~an, a klju~ jesamo lep dekorativni predmet” (Pismo omudrosti naroda).

U poznatom Gradskom Pozori{tuPariza, na Satleu, uz veliku najavu izve-deno je klasi~no Pirandelovo delo [estlica tra`e pisca. Kao i sve predstave, iova je neka vrsta koprodukcije, u re`ijiEmanuela Demarsi Mote, umetni~kogdirektora Komedije u Remsu. Na velikojsceni Gradskog teatra Pirandelo je izve-den rekla bih doslovno u smislu teksta,ali bez groteskne paradoksalnosti ivrcavog duha po kome se ovaj pisac iprepoznaje.

Kad budni sanjaju

Kako nisam imala volje da gledamHamleta (opet!), i to na francuskom, pamakar ga re`irao i slavni Piter Bruk, oti-{la sam u malo bulevarsko pozori{te Delo(L Oeuvre) osnovano iznad trga u Klisijujo{ koncem XIX veka. U njemu se sada

igra druga re`ijska postavka PiteraBruka – Kostim, prema tekstu ju`no-afri~kog crnog pisca Kana Tembe. Ko-stim je neka vrsta igrane bajke o bra-~nom trouglu u predgra|u ju`noafri~kogSoveta. Predstavu briljantno igraju ~etiricrna glumca: mu`, ljubavnik, `ena ikomentator – prijatelj mu`a. Muzika jeMirijam Makebe i Ele Ficd`erald, a re-`ija velikog majstora Pitera Bruka vidise upravo u minimalizmu njegovihintervencija i podvla~enju naivnejednostavnosti same naracije. Prosto,zaokru`eno delo, slika koja se ogledasama u sebi.

Pre nekoliko dana, u pozoristu Bli-zanci (Gemeaux), u predgra|u Pariza, uSou, po~ela je da se igra pozori{naadaptacija celokupnog AleksandrijskogKvarteta Lorensa Darela, u re`iji Stjuar-ta Sajda, ameri~kog reditelja koji ve}vi{e od 30 godina `ivi i radi u Fran-cuskoj. Predstava traje skoro ~etiri i posata (vra}ate se u centar Pariza posebn-im autobisima jer podzemna `eleznicane radi), s kratkim predahom od 20minuta. Ulogu Baltazara izuzetnouspe{no igra sam reditelj. U uvodnomtekstu, Izlet inicijacije, on }e sam re}iosnovne odrednice svog rediteljskogpostupka i svojih odluka u tom smislu.Aleksandrijski kvartet je roman, i

nikako druga~ije ni ne `elimo da gatuma~imo... Ovo delo je mnogoobli~no.Pozori{te to mo`e da bude. Ali, ovo delo jei nepregledno, a teatar ima svoje granice.Ova predstava bi}e dakle inicijacija, pe-njanje na breg, s kojeg se mogu videti le-pota i bogatstvo koje se mogu na}i naprostranstvu Aleksandrijskog kvarteta.Sigurno je da je i Darel, ali i izvrsnaekipa pod palicom Stjuarta Sajda uspelada nas pred tim {irokim bogatstvomostavi da budni sanjamo tako dugo isre}no.

Na kraju, mora se pomenuti da seovih dana u malom pariskom pozori{tuTeatar Studio u Alforvilu igra i predstavaSupermarket po tekstu Biljane Srblja-novi}. Ka`u da su predstavu dobro prim-ili i publika i kritika, a sama spisateljicaje tim povodom dala intervju za januars-ki broj pozori{nih pariskih novina„Ateras”

Zanimljivo je da je i tom intervjuu,kao i u onom koji je Katarina Jovanovi},mlada mecosopranistica s izgledima nauspe{nu karijeru dala za prilog „LeMondovog” „Adena”, bilo nezaobilaznopostavljeno pitanje o stvarnosti Srbije.Mora se dodati da su mlade `ene daleodgovore u duhu ovda{njih medijskiho~ekivanja.

(Pariz, 9. II 2003)

Sledi prikaz australijskog modelapozori{ne produkcije:

KOMPANIJADR@AVNI BUD@ET - DONATORI- SPONZORI PRODUKCIJSKI TIMAUTORSKI TIMPOZORI[TE

KKoossttiimm:: PPiitteerr BBrruukk

LUDUS 102 20

Strana scena

Ana Tas i¯

Finansiranje i organizacija pozori{ta u

Velikoj Britaniji

NA TRAGU AMERI^KOG MODELA

Ufunkciji jednostavnijeg snala`-enja po okeanu razli~ito oprede-ljenih scenskih umetnika iz Ve-

like Britanije, a prema na~inu njihovogosnovnog finasiranja, mo`emo napravitigrublju podelu na pozori{ta Vest Enda, tj.komercijalni teatar (1), institucije odnacionalnog zna~aja (2) i tzv. „frind`“(fringe) pozori{ta (3).

Londonsko pozori{te Vest Enda(Piccadily, Strand, Adelphi, Criterion,Haymarket, Shaftesbury...), kao pandanBrodveju, funkcioni{e bez dotacija. Is-klj~ivo je upu}eno na tr`i{te, a produkci-ja je svedena na postavljanje dela ~iji jeprincipalan motiv privla~enje {to ve}eginteresovanja publike, dok ~esto anga-`uje filmske i sportske zvezde za nosioceglavnih uloga. U ovom pozori{nom mo-delu najzna~ajnija osoba je producent,koji odre|uje umetni~ko osbolje, nabavljasredstva za realizaciju projekta, vodira~una o njihovoj raspodeli, i globalnomposlovanju pozori{ta. Njegovi primarniafiniteti su komercijalni i poslovni do-bitak, ~emu je podre|en estetski aspektdela. Ovaj tip pozori{ta mo`e da opstanesamo u metropolama, tj. na prostoru gdesu tr`i{te i turizam najbolje razvijeni.Predstave se daju svakodnevno, dok zanjih postoji interesovanje publike. Glum-ci, igra~i i peva~i se vezuju kratkoro~nimugovorima. Repertoar mahom sa~injava-ju mjuzikli i pseudoistorijski spektakli.

Pozori{ta koja nisu isklju~ivo tr`i{noorjentisana (2, 3) subvencioni{e dr`ava,distrikti, grad, brojne fondacije (JerwoodFoundations, Forward Festival Comis-sion, MAC New Works Trust) i sponzori,oni kojima odgovara da se pro~uje dastimuli{u razvoj umetni~kog kvaliteta.Dodatni prihodi sti`u s blagajne, od izna-jmljivanja opreme i probnog prostora,kao i, sve vi{e, iz „edukativnog” sektora

koji organizuje dobro napla}ivane~asove i radionice.

Zadaci dr`ave

Opstanak pozori{ta od nacionalnogzna~aja (Royal National Theatre, RoyalShakespeare Company, Royal Lyceum...)osiguran je jer o njima dobro brine dr-`ava, dok im reputacija nacionalno rele-vantnih ustanova obezbe|uje postojanasponzorska ulaganja, jer se privrednici-ma isplati da investiraju u tako velikeku}e. Kao institucijama ~iji je glavni cilj~uvanje kulturnog identiteta i odr`avan-je tzv. elitisti~ke opcije umetnosti, njihovrepertoar je manje-vi{e ograni~en naklasi~na dramska, operska ili baletskadela.

S druge strane, sudbina frind` tru-pa, sklonih nestandardnom, istra`iva~-kom izrazu, znatno je nesigurnija. Oneuglavnom nemaju svoju scenu. Prostori-je za probe naj~e{}e iznajmljuju, dokpredstave izvode u „nezavisnim”scen-skim prostorima (londonskim RiversideStudios, Institute Of the ContemporaryArts, Hampstead Theatre, Bush Theatre,kardifskom Chapter Arts Centru, glaz-govskim Tramway i Citizens Theatre), skojima ~esto ulaze u koprodukcije, ili sepublici predstavljaju na manje konven-cionalnim mestima (sale op{tina, crkvi,bioskopa, muzeja, galerija, {kola, trgovi iulice...). Od izuzetnog zna~aja je dr`avnapodr{ka ovim „putuju}im trupama“, ko-ja je postala u~estala 90-ih godina XXveka, usled slabljenja uticaja konzerva-tivaca u politici vlade. Iako nije prevelikai ne pokriva vi{e od 50% scenskih umet-nika, ona im daje legitimitet i skre}epa`nju na njih, te tako podsti~e eventu-alne sponzore i fondacije da ih finansira-ju.

Subvencije koje daje vlada VelikeBritanije hijerarhijski se kanali{u, po-~ev{i od Sektora za kulturu, medije isport (Department for Culture, Media andSport), koji je odre|en kao strogo apoli-ti~an i nezavistan, ali odgovoran za svojeodluke prema dr`avi, javnosti i umet-ni~kim institucijama. On, izme|u osta-log, pojedina~no finansira Umetni~kesavete Engleske, [kotske, Velsa i SeverneIrske, koji vr{e raspodelu novca popozori{tima, a tako|e raspodeljuje i fondNacionalne lutrije, formiran novembra1994. Deo (28%) prihoda od igara nasre}u jednako se deli na finansiranjeumetnosti, sporta, kulturnog nasle|a idobrotvornih dru{tava. Bud`et Umet-ni~kog saveta Engleske za sezonu2002/2003 je 297, 3 miliona funti, nera~unaju}i novac od Nacionalne lutrije(oko 200 miliona funti godi{nje).

Organizacijapozori{nih grupa u VB

Umetni~ki saveti koji su direktnozadu`eni za finansiranje pozori{neumetnosti, napravili su kategorizacijuteatarskih ku}a koje figuriraju na teri-toriji Velike Britanije:

1. Pozori{ta koja imaju svoju zgradu 2. Putuju}a pozori{ta srednjeg obima 3. Putuju}a pozori{ta manjeg obima i

samostalni umetnici Pripadnost kategorijama determi-

ni{e veli~inu sredstava koja }e grupedobijati od Saveta i upu}uje na na~inorganizacije grupe. Kompanije sa svojomzgradom, u personalu moraju imati ljudekoji konstantno vode ra~una o njihovomopremanju, odr`avanju i obezbe|ivanju.U stalnom ansamblu nalazi se minimal-no 50 ljudi. Grupe koje nemaju sopstveniscenski prostor moraju, s druge strane,imati menad`ere koji }e regulisati nala-`enje mesta za probe, te prostor za izvo-|enje predstava za publiku, koji orga-nizuju turneje, odnose s magacinima ko-stima, scenografije i scenskih rekvizita.

Putuju}a pozori{ta „srednjeg obima” sugrupe bez sopstvenog scenskog prostora,ali sa stalnim ansamblom glumaca,reditelja, kostimografa, scenografa, kom-pozitora, koreografa, menad`era, tehni-~ara (15-50). Putuju}e trupe „manjegobima” su najbrojnije, nemaju stalniansambl i fleksibilno su organizovane.Za njihovu egzistenciju va`an je Nezavi-sni pozori{ni savet (Independent TheatreCouncil), najve}a asocijacija koja ihokuplja i registruje, poma`e im u dobi-janju sponzorstava, podsti~e koprodukci-je, olak{ava organizaciju turneja, arhivi-ra i dokumentuje projekte.

Modeli unutra{njeorganizacije

Pozori{ni sistem je tradicionalnopodeljen na tri sektora: umetni~ki, op{ti(administrativno-operativni) i tehni~ki.Na po~etku svog institucionalnog posto-janja, pozori{ne ku}e su prevashodno~inili glumci i pisci, koji su po potrebiobavljali i poslove organizacione prirode.S razvojem tr`i{ta, rastom konkurencije iutemeljenjem marketin{kih metoda udomenu umetnosti, obim op{teg sektorase znatno pro{irio, a ma{inerija izvanumetni~kog dela je postala ve}a: plani-ranje, promi{ljanje i organizovanje po-stali su fundamentalni zadaci pozori{neprodukcije.

Unutar britanskog pozori{nog si-stema postoje dva osnovna modela orga-nizacije individualnih grupa, koja egzi-stiraju na suprotnim polovima. Oni suekstremni, a izme|u njih figuriraju ni-janse, polutonovi i me|uoblici organizo-vanja grupa, karakteristi~ni za drugugrupu pozori{nih umetnika (putuju}apozori{ta srednjeg obima).

Prvi model je institucionalni (konz-ervativni) tip organizacije koji je na{ojsredini najpoznatiji, a reprezentativan jeza pozori{ta-gigante (Royal ShakespeareCompany) i sve se re|e primenjuje upraksi. U ovom slu~aju je sistem priorite-tan i unapred dat, odnosno forma i struk-tura su iznad konkretnih potreba izadataka. Ljudi su tra`eni i zapo{ljavaniprema zahtevima koje name}e glomazna{ema. Royal Shakespeare Company je,

kao pravi predstavnik tog modela, hiper-organizovani gigant koji ima preko 700zaposlenih, minuciozno i fiksno raspo-deljenih po sektorima. Organizacija je, podefiniciji, niz aktivnosti s ciljem opti-malnog funkcionisanja sistema, a to ho}ere}i: treba da bude vrlo prakti~na. Ipak, uprodukciju je retko uklju~eno vi{e od 50%stalno zaposlenih (umetnika, kao i ~lano-va op{teg i tehni~kog sektora), {to donosifinansijske gubitke koje pokriva dr`avauz pomo} sponzorskih donacija, a nau{trb manjih i inventivnijih projekata –sve zarad podr`avanja diskutabilneodrednice Nacionalnog teatra kao ne-prikosnovenog ~uvara kulturnog dobra.

Drugi tip je model projektnog me-nad`menta, karakteristi~an za manjeku}e, a koji se sve vi{e koristi zbog prak-ti~nosti, fleksibilnosti i ekonomi~nosti. Unajve}em broju slu~ajeva, u grupi jepostojano samo „jezgro” koje ~ini umet-ni~ko-administrativni par (umetni~kidirektor i menad`er grupe), koji vodifinansije i osnovne pravne poslove, obez-be|uje prostor za probe i prostor zaizvo|enje predstava pred publikom, orga-nizuje pojedina~na mgostovanja i ve}eturneje predstava, odre|uje repertoar,vodi ra~una o umetni~kom kvalietetuprojekata, nalazi i anga`uje ostale sarad-nike projekata. Izvan jezgra, ansambluglavnom ~ine umetnici (glumci, peva~i,scenografi, kostimografi...) anga`ovanipo projektu, i po jedno ili dva tehni~ka iadministrativna lica vezanih ugovorimana 2 ili 4 godine. Ove trupe u prosekugodi{nje realizuju 4 predstave koje seprikazuju dok postoji interesovanje, pri~emu je fokus uvek na brojnim i ra{iren-im turnejama. Ovakva organizacionastruktura prilago|ava se potrebama indi-vidualnih projekata, i kao takva je opti-malna.

* * *Organizacija pojedina~nih pozori-

{nih grupa u Velikoj Britaniji u procesutransformacije, tj. pribli`avanja ameri~-kom tr`i{nom modelu umetnosti i pro-jektnog scenskog menad`menta kojipostepeno smenjuju konzervativni modelumetni~ke produkcije a koji ~uva institu-ciju, na ra~un freelance umetnika ~iji ne-vezani anga`man ima ve}e {anse da po-pravi umetni~ki pejza` sredine.

PROMOCIJA POZORI[NOG PRO-JEKTA podrazumeva dostavljanje odgo-varaju}ih materijala, finansijske kalku-lacije, informacije o predlo`enoj pred-stavi, informacije o mogu}im umetnici-ma u~esnicima, odre|ene skice, video ikompjuterske animacije i sl. – mogu}imDONATORIMA i SPONZORIMA.

DONATORI ako prihvate donacijuponu|enog pozori{nog projekta, ulo`enasredstva im se, po zakonskoj regulativi,ra~unaju i odbijaju iz dela za porez (npr.DONATOR treba da plati 100.000 dolaraporez, ako uplati KOMPANIJI 20.000dolara na ime donacije, {to zna~i bezobavezivanja KOMPANIJE za povratneusluge, on uz dokaz o uplati KOMPANIJI,dr`avi upla}uje 80.000 dolara za porez).

SPONZORU se po zakonskoj regula-tivi upla}eni iznos ra~una u umanjenjeosnovice za porez (npr. ako je u tokuposlovanja u jednoj kalendarskoj godiniimao tro{kova na koje se pla}aju porezi uvisini od 500.000 dolara, a uplatio je zasponzorisanje KOMPANIJI 20.000 dolara,njemu se od osnovice za porez odbija ovajiznos tako da ona sada iznosi 480.000dolara, na koji }e SPONZORU bitiobra~unat porez.

Nakon formiranja BUD@ETA ZAPREDSTAVU – KOMPANIJA formiraPRODUKCIJSKI TIM, koji je u obavezi dasprovedi ~itavu produkciju predstave usmislu stvaranja ogovaraju}ih predu-

slova (administrativnih, operativnih,tehni~kih, finansijskih, marketin{kih isl.).

Po formiranju PERODUKCIJSKOGTIMA prilazi se formiranju kona~nogAUTORSKOG UMETNI^KOG TIMA, kojisa~injavaju svi neposredni kreativci upredstavi (reditelj, scenograf, kostimo-graf, koreograf, kompozotor, izvo|a~i:glumci, peva~i, igra~i i dr.), sa kojima sesklapaju ugovori koji se odnose samo naovaj projekat, tj skalpaju se UGOVORI OANGA@OVANjU PO PROJEKTU, koji dodetalja defini{u obostrane obavezeKOMPANIJA – UMETNIK.

Kada se zavr{i formiranje PRODUK-CIJSKOG i AUTORSKO UMETNI^KOGTIMA, prilazi se tra`enju ogovaraju}egPOZORI[TA, sa kojim se sklapa ugovor okori{}enju prostornih, tehni~kih i admin-istrativnih usluga.

POZORI[TE funkcioni{e kao odgo-varaju}i stu~ni servis za realizacijupredstave, nema stalno zaposlene umet-nike, oni se anga`uju samo po projektu.Stalno zaposleni su samo UPRAVA,ADMINISTRACIJA i TEHNIKA, a orga-nizuje ih i vodi GENERALNI MENA-D@ER. (U manjim pozori{tima je to ~estolice tehni~ke stru~nosti).

Neka pozori{ta funkcioni{u i kaoKOMPANIJE, tj. bave se i produkcijompredstava, po ovom istom principu, samo

{to imaju prednost u smislu posednovan-je svoje zgrade i stru~nih slu`bi.

Nakon zavr{etka projekta tj. postav-ljanja predstave na sceni pozori{ta, fina-lizira se MARKETIN[KA AKTIVNOST,koja je usmerena ka potencijalnoj publicii zapo~eta je po~etkom rada na projektu.

U KOMPANIJAMA sa sigurnim BU-D@ETOM i trogodi{nje utvr|enim pro-gramom, predstave se rasprodaju i prezavr{ene produkcije, ~ak i godinamaunapred.

Prikazivanju predstave se pristupapo principu ameri~kih bulevarskih po-zori{ta ili londonskog vest enda – pred-stave se igraju iz ve~eri u ve~e.

Prikazivanje predstave traje dok tra-je va`nost ugovora o zakupu POZORI-[TA, tj. pozori{nih termina.

Ako postoji interesovanje publike iako predstava ostvaruje odgovaraju}ufinansijsku dobit, predstava mo`e da senakon nekolko godina vrati na scenu.

Manje i pokretljivije trupe mogu svo-je uspe{ne predstave da igraju na drugimscenama (van scene gde je izvr{enaprodukcija), ali se za to potpisuju posebniugovori i idu posebne obaveze (autorske,zakonske i sl.). Ovakve trupe mogu daigraju predstave dok imaju publike i dokse finansijski isplati, ako jedna od ovedve funkcije nije zadovoljena predstavase skida sa prikazivanja.

Pretplatite se na

L U D U SGodišnja pretplata za SRJ - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EUR.

Devizni `iro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

LUDUS 102

Strana scena

21

Pantomima Marsoa, Endi Vorhol i Robert

Vilson, i na{i na kulturnoj sceni Los

An|elesa 2002.

Bran is lav Unkov i¯

Da bi se bavili kulturom u LosAn|elesu, morate biti finansijskidobro obskrbljeni. Da bi ostali na

kulturnom nivou iz pre|a{njeg `ivota(`ivota u Novom Sadu) i pratili {ta sede{ava u kulturi velikog grada velikedr`ave, a i u svetu, morate se snalaziti narazne na~ine da bi sebi ipak obezbedilipristup koncertima, izlo`bama, pred-stavama. Kako se cene ulaznica za takvemanifestacije i performanse kre}u u pro-seku oko 50$ (za pristojna, ali zaba~enamesta) to polako ulazite u „ameri~kukolote~inu planiranja” {ta vredi videti, sobzirom na to da se repertoari uglavnomznaju po godinu, dve unapred. Kako smomi navikli da `ivimo od danas do sutra,to ova planiranja imaju smisla samo akozaista ne{to neizostavno `elite da vidite,pa sebi zabele`ite taj doga|aj u kalendar,a, i po~nete mesecima da {tedite. Drugina~in da ostanete informisani o trenut-nim kulturnim doga|ajima je da plani-rate posete muzejima i galerijama onog

ili konzerve Campbell (Kembel supe)), ilipak u inkarnaciji samog Endija sa svebelom perikom na glavi! Na otvaranjuizlo`be je pevala Merijen Fejtful (se}ate lise filma Mister Montenegro i predivneBalade o Lusi D`ordan).

Izlo`ba sadr`i retke primerke crte`akoji datiraju iz 40-tih. Njegovo ranointeresovanje za originalnost i reproduk-ciju je evidentno u svim radovima iz togperioda. Tako|e je eksperimentisao sareprodukcijom slike umno`avaju}i jenekoliko puta upotrebljavaju}i pe~ate odbalsa drveta izra`avaju}i simboli~nikarakter izabranog subjekta. Posle smrtiMerilin Monro 1962, napravio je bezbrojnjenih portreta, koje je indentifikovaokao slike jedne tragedije. U ovim kao i useriji portreta Liz Tejlor, D`eki Onazis iElvisa Prislija, idolizacija popularnihli~nosti je postala stereotip, slika ame-ri~kog na~ina `ivota i njegove mas-medi-ja kulture. Impresivan je i portret Mao CeTunga koji dominira salom kao u nekoj

(Batist). Dok je bio ~lan ove trupe kreiraoje lik BIP koji je postao njegov alter-ego.

U prvom delu programa Pantomimestila uklju~eni su njegovi sad ve} kla-si~ni radovi: Kavez, Maska, GradskiPark i nadasve poznati Mladost, Zrelodoba, Starost i Smrt, u kome je Marso„ispri~ao” u pet minuta vi{e no nekipripoveda~i u bezbroj tomova! Drugi deoprograma Pantomime Bipa sastoji se odscena u kojima Bipove avanture podse-}aju na borbe Don Kihota protiv vetre-nja~a; njegove avanture su konstantnaborba za opstanak u svetu koji nije nima-lo lak!

Kontinuirano prisustvo na svetskimpozori{nim scenama vi{e od 55 godina, isvetska slava nisu umanjili Marsoovumogu}nost da se koncentri{e na jednos-tavan a tako komplikovan zadatak da idalje komunicira s publikom – bez glasa,bez re~i! On komunicira sa publikomindividualno, kao du{a s du{om. I dok jepantomima ispunjena emocijama, ona nepresu|uje emocijama, tako da u rukamapravog majstora, poput Marsoa, panto-mima omogu}ava da sagledamo sebe isopstvene emocije.

Iako u 79-oj godini `ivota, Marso je`eljan putovanja i svaki dan je spremanda „odigra” jo{ jednu predstavu vi{e!

Umetni~ki doga|aj ne samo 2002.ve}, mo`e se re}i, i decenije je predstavaVojcek u re`iji Roberta Vilsona i izvo-|enju Betty Nansen Teatra iz Danske(cena karata 75$), predstava koja jeodu{evila i publiku i `iri 36. Bitefa. ^estonazivan Da Vin~ijem modernog pozo-ri{ta, re`iser Robert Vilson, i ameri~kirok pesnik i muzi~ki vagabund TomVejts, zajedno sa svojom `ivotnom saput-nicom Ketlin Brenan, transformisali sudramu Georga Bihnera Vojcek u sureal-isti~ki, karnevalski mjuzikl! Svetlo kojeje centralni elemenat u Vilsonovim pro-dukcijama, postalo je primarno sredstvoekspresije u jednoj od najtamnijih dramau istoriji pozori{ta zapadnog sveta.Osvetljenje je besprekorno u nagla{avan-ju svake emocije.

Na{i u Los An|elesu

Pored raznovrsnih pozori{nih pred-stava na scenama Los An|elesa, polakopo~inju da se zapa`aju i pronalaze svojemesto i pod ovim suncem, umetnici izna{e zemlje, me|u kojima i nekoliko biv-{ih u~enika novosadske Akadamijeumetnosti.

Nenad Neno Pervan se pojavljuje ikao glumac i kao reditelj. Tokom leta jenastupao u Bartokovoj operi Duke Blue-beard’s Castle u re`iji Vilijama Fridkina(re`iser filmova Isteriva~ |avola i Fran-cuska veza), na sceni Muzi~kog centraLos An|eleske opere. Posle rada na filmukoji }e iza}i tokom 2003. Fridkin je pono-vo pozvao Pervana na saradnju. Ovogaputa poverena mu je uloga Barda, uPrologu, koji je obi~no izostavljan priizvo|enju ove muzi~ke jedno~inke. Vise}ina sceni, {to je izgledalo potpuno nad-realno kao i sam zamak, svojim kaziva-njem je dao ton bajke koja bi po~ela s„bilo jednom...”!

Tokom snimanja filma, Neno se spri-jateljio sa Zoranom Radanovi}em da bipotom zajedno osnovali El Dolce Theatrei napravili Emigrante Slavomira Mro-`eka, u Pervanovoj re`iji; Zoran se po-javljuje u ulozi XX. Predstava je bila nakamernoj sceni Coronet Teatra u zapad-nom Los An|elesu. U dahu je ispri~ana`ivotna ispovest intelektualca, politi~kogazilanta AA, i obi~nog smrtnika XX, na„privremenom radu u inostranstvu” kojise ne{to odu`io i pretvorio opet u nekuvrstu ~ekanja.

Neprestanim dijalogom izme|u ovadva lika saznajemo o njihovim `ivotima,~e`njama i nemogu}nosti da pobegnu odsebe i svoje nepriznate svakodnevice.Jednostavna ali nagla{ena u detaljimascenografija, kao i dobro izabrana muzi-ka do~arali su `ivot u suturenu, podvodovodnim i kanalizacionim cevima, nesamo zgrade ve} i njihovih `ivota, i pono-vo nas podstakli na razmi{ljanje o ve-~itom pitanju „Ostati, ili oti}i?”

Nedaleko odatle, u Holivudu je na-stupala @eljka Cvijetan-Gortinski u pred-stavi Supreme Beings (Nad~ovek). Se-}ate li se TV serije Dom za ve{anje.

Nastala po tekstu Ri~arda Formana,predstava je totalna avangarda, i upotpunosti izra`ava i predstavlja njegovrad i vi|enje `ivota kako se on reflektujena nama. Njegov rad je spoj filozofskog ili~nog, provociraju}i intelektualnu de-batu, dok simultano otkriva tamnu opse-

siju i paranoju! Takve su mu i predstave!^etiri glumice skladno i elokventno izra-`avaju njegove pome{ane fraze i pesme,dok se veoma uhodanim pokretima kre}ukroz konstruktivisti~ku scenu koju jepostavila Sne`ana Petrovi} (Zlatna puls-ka Arena za scenografiju u filmu Slu~ajHarms 1988).

Potrebno je ipak da pro|e izvesnovreme posle predstave da bi se sabraliutisci i povezale scene. Veoma zanimljivspoj glume, igre, pevanja, muzike i scene;tip pozori{ta u kome pozori{te ne mora dabude ono {to smo navikli na tradicionalnispoj teksta i glume, jer se ovde to nedoga|a; tekst ba{ i ne prati glumu ipokrete.

Na kraju, ali ne i poslednje vrednopomena, predstava koja je ostavila tragana svima nama i podstakla nas narazmi{ljanje je Lysistrata-Sex Strike...

KULTURA(N) U LOS AN\ELESU

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 400 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}

cena: 400 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 400 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 400 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 400 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 400 dinara

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:1. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . . primeraka 2. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . . primeraka 3. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . . primeraka4. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka5. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka6. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . . primeraka7. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . . primeraka8. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . . primeraka9. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanja

Naru~ilac:

Adresa:

Telefon:

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 631 464, 631 522, 631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 400 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 400 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 400 dinara

dana u mesecu kada se ulaznice nenapla}uju, a pozori{ne predstave gledatevikendom u ranim popodnevnim satimakada su ulaznice upola jeftinije odredovnih ili da oku{ate sre}u i do|ete dokarata 5-10 minuta pre podizanja zavesekad se unapred prodate, a nepodignutekarte prodaju ponovo po ni`im cenama({to je zaista redak slu~aj za LosAn|eles!? Nije ovo Njujork ili London!).

Fascinantni Vorhol,Marso i Vilson

Od bezbroj koncerata muzi~kihgrupa, letnjih festivala, muzi~kih ipozori{nih, kojih bukvalno ima preko stona dan, izdvajam nekoliko doga|aja kojisu obele`ili 2002.

Endi Vorhol – retrospektiva u Muze-ju savremene umetnosti MOCA jedina uAmerici (posle, i u postavci Berlinskogmuzeja) od 25. V do 25. VIII (cena ulaz-nica 16$ tokom sedmice i 21$ vikendom).Uglavnom sva najpoznatija njegova delapredstavljena su na jednom mestu;interesanto je da je na dan moje posetebila proslava njegovog ro|endana te sufanovi do{li obu~eni kao na njegovimplatnima (u kostimima u obliku banane

kongresnoj dvorani socijalisti~ke arhi-tekture! Tokom 70-tih Vorhol je pro{irioseriju portreta na tada{nje ameri~kepopularne li~nosti, poput Lajze Mineli,Mik D`egera, Denis Hupera i ostalihsvojih prijatelja iz sveta umetnosti.

Sutradan u „Los An|eles Tajmsu”~itam da je Liz Tejlor posetila izlo`bu toisto ve~e ali kad su kapije muzeja bilezatvorene za obi~ne smrtnike. Verovatnoda bi se sama (ako ne u pratnji MajklaD`eksona i njegovog majmuna Mehu-ri}a) divila sebi i svojim portretima!?

Drugi doga|aj pro{le godine bio jenastup pantomimi~ara Marsela Marsoa uPozori{tu Gefen (Gefen) u Vestvudu (cenakarata 50$), u okviru UCLA Univerziteta(verovali ili ne Marso je jos `iv!). Njegovointeresovanje za pantomimu je po~elo jo{u ranom detinjstvu kada je bio inspirisanglumcima nemog filma – ^arli ^aplin,Baster Kiton, Laurel i Hardi. 1944. seupisao u Charles Dullin (^arls Dalin){kolu dramskih umetnosti pri SarahBernhardt (Sara Bernar) pozori{tu uParizu, gde je studirao kod EtienneDecrouxa (Etjen Dekru). Posleoslobo|enja Pariza mobilisan je u prvufrancusku armiju i zajedno s ameri~kimvojnicima u~estvovao u zavr{nim opera-cijama rata. Demobilisan 1946. pristupioje Barrault (Baro) trupi gde je dobioulogu Arlekina u pantomimi Baptiste

FFaasscciinnaannttaann:: BBoobb VViillssoonn ((FFoottoo:: VVeessnnaa PPaavvlloovvii}}))

LUDUS 102 22

Strana Scena

Duška Radosav l jev i¯ Heaney

Ah, februar! [to se pozori{ta u Britaniji ti~e –

ono je ovih dana svuda na ulicama i u mas-

medijima, bar u formi sentimentalne,

romanti~ne pri~e. Naime, slavi se sveti

Valentin

NEVIDLJIVI TEATAR NA DAN SVETOG VALENTINAkoja je pre nekih pola sata demonstra-tivno napustila svoga mu`a. Gospo|a,dakle, ulazi u restoran, prilazi poznatomstolu, i srda~no razmenjuje pozdrave sasvojom suparnicom, uz izlive `enske so-lidarnozti. Iznuren, zanemaren i svestanda je ovu igru ipak izgubio, gospodin seubrzo povla~i i napu{ta restoran.

Incident je nesumljivo ostavio jakutisak na prisutne, ma koliko taj utisakbio prolazan. Jedan od gostiju te ve~eri,i{av{i ulicom nekoliko dana kasnije,prepoznao je me|u prolaznicima gospod-ina iz restorana. Ne mogav{i da suzbijesvoju radoznalost, pri{ao mu je i rekao:„Izvinite, i kako se sve ono zavr{ilo?”„[ta?” „Pa, ono sa suprugom i ku}nompomo}nicom?” „A to!?” razdragano jeuzviknuo gospodin i izvadio iz d`epavizit karticu na kojoj je pisalo imeodre|ene pozori{ne trupe koja se bavitakozvanim „nevidljivim teatrom”.

Izum brazilskog reditelja i aktivisteAugusta Boala, „nevidljivi teatar” ustvari ima za cilj da isprovocira i pokrenedebatu na javnim mestima. Jedan odnajpoznatijih primera ove vrste je scenaiz brazilskog restorana odigrana ranih70-tih pri kojoj odre|eni „nevidljivi”glumac naru~uje najskuplje jelo na

Pre nekoliko godina kru`ila jeslede}a pri~a. Bra~ni par sedi urestoranu me|u mnogim sre}nim

parovima, za stolom sa sve}om, cve}em i{ampanjcem. Odjednom, zapo~nu ras-pravu. Postepeno postaje izvesno da je`ena ljubomorna na ku}nu pomo}nicu, aprepirka brzo prerasta u sve glasnijusva|u. Ostali parovi se prave da ni{ta neprime}uju, a ustvari ve} im je verovatnopotajno i drago da ima i nesre}nijih odnjih samih. Nakon odre|enog vremena,uzbu|ena gospo|a demonstrativno na-pu{ta restoran ostaviv{i za sobom zbu-njenog i tu`nog „`ivotnog pratioca”. Pri-sutnima po~inje da biva `ao, ali usaml-jeni gospodin se ubrzo ma{i mobilnog

telefona, bira broj i daje adresu datogrestorana svom sagovorniku. S mi{lju da}e se ubrzo pojaviti taksi, odvestidoti~nog u nepoznatom pravcu, te da je toi kraj tu`ne pri~e, ostali gosti se vra}ajusvojoj ve~eri. Atmosfera se polako vra}ana normalan – za tu priliku – roman-ti~ni solipsizam. Nakon dvadesetak mi-nuta u restoran ulazi nova, nepoznatagospo|a i seda za sto sa ve} odavnonapu{tenim gospodinom. Nakon kratkoguvoda, novoformirani par kre}e da slavisvoju ljubav uz jo{ po jedno pi}e i iznovanaru~enu ve~eru. Oni koji su usled togpreokreta do`iveli malo iznena|enjeostaju bez teksta i vidljivo {okirani kadase u restoranu ponovo pojavi ista gospo|a

meniju pretvaraju}i se da ne zna kolikoono ko{ta, te pri dolasku ra~una nudi daopere sudove po{to nema dovoljno novcada ra~un plati. Ispostavlja se, me|utim,da bi prema satnici pera~a sudova uistom restoranu nesre}ni gost trebalo dapere sudove nekih desetak sati da bi svojra~un otplatio. Sli~na je situacija i uslu~aju {i{anja trave ili konobarisanja –{to mnogi od prisutnih gostiju nisu niznali dok se pomenute scena nijeodigrala i pokrenula ~itavu debatu urestoranu na temu izrabljivanja radnesnage.

Izumev{i svoj Teatar podjarmljenih(Theatre of the Oppressed), Boal je ~akzavr{io i u jednom od brazilskih zatvoraza politi~ke zarobljenike. Mnogo godinakasnije, kada se privremeno preselio uEvropu, Boal je do{ao do iznena|uju}egotkri}a da uprkos vrlo civilizovanim idemokratskim na~inima `ivljenja u ev-ropskim demokratskim zemljama, [vaj-carska na primer, ima mnogo ve}e stati-stike samoubistva nego Brazil u kom suosnovni `ivotni uslovi u ruralnim oblas-tima bili ispod svakog standarda. Zapotrebe „podjarmljenih” Evropljana,Boal je skovao novi prilaz teatru – Duga`elja (The Rainbow of Desire) – koji u

mnogo ~emu podse}a na Morenovu„Psihodramu” – a gde se odre|eni prob-lemi iz privatnih `ivota „glumaca” stavl-jaju na scenu kako bi im se na{li odgo-varaju}i ventili i mogu}a re{enja. Onikoji pamte seriju za decu Kolari}u pa-ni}u seti}e se da se i u toj seriji koristilajedna od Boalovih omiljenih tehnika –Forum teatar – problemi mladih gledala-ca opisani u pismima emisiji re{avali suse tako {to bi mladi u~esnici u emisijinudili svoje brojne predloge u oblikuraznih mogu}ih odigranih scenarija.

Dakle, kakve veze imaju AugustoBoal i Sveti Valentin u Engleskoj? Uzemlji u kojoj se na~elno po{tuju platniminimum i prava zaposlenih nema mno-go smisla pokretati debatu o izrabljivan-ju radne snage. Me|utim, u zemlji u kojojse tako strastveno i na sva zvona na-javljuje dan ljubavi, restorani se farbajuu roze, fabrike ~okoloada, pli{anih igra-~aka i prodavnice cve}a naprasno utro-stru~avaju svoje zalihe – ima smisla upi-tati se za{to se svaki tre}i brak zavr{avarazvodom? A me|u narodom koji uglav-nom gleda svoja posla ne iznose}i svojli~ni privatni `ivot u javnost – ima ite-kako smisla pozabaviti se „nevidljivim teatrom”.

Ljub iša Mat i¯

Milhajmska nagrada, Nema~ka

NE ZABORAVITE „GLUMICU VEKA“istinom se vi{e nije nosila tako lagano, paje ~itavu Austriju opisivala kao gomilufa{isti~kog |ubriva, u kojoj su svi, odu~itelja skijanja i penzionera do sportistai naru~ilaca {nicli – fa{isti. Automati-zam ovakve kritike ima naro~ito privla-~no dejstvo ali se mnogim autorima omi-lila serijska tehnika preterivanja i preu-veli~avanja.

Ponovo se pokazuje da smrtno ozbilj-na gor~ina onih {to se se}aju ne prijagotovo ni{ta vi{e no „med i mleko” onih{to zaboravljaju. Novi tekst JelinekoveNema veze (Macht nichts), za koji jepro{log leta na Milhajmskim pozori{nimdanima dobila nagradu za najboljegdramskog pisca, nosi podnaslov Malatrilogija smrti i predstavlja opor koncen-trat, esenciju njene pre|a{nje kritikeAustrije i ~itavog sveta, datu u tesnodoziranoj formi i ponekad kondenzovanuu zloslutnu zagonetku. Re~ je o monolo-zima zlo~inaca i `rtvi, koji se prote`u odzuckanja mrtve glumice do brbljanjaumobolnika. Monolozi su, kako je zapi-sala autorka, „zami{ljeni za pozori{te, aline i za pozori{nu predstavu” (jer „likoviu dovoljnoj meri predstavljaju samisebe”), dakle, vi{e prozni no dramski,namenjeni su govoru ili ~itanju, {to strp-ljenje mo`e da stavi na najte`u probu.Enigmati~no odjekuju lanci asocijacija i,zamr{ene, kroz sada{njicu i pro{lost jed-ne o druge zapinju slike i igre re~i, hra-maju}i po „dr`avi ve~no mrkoj kaomulj”. Ovde „banku dr`e” mrtvi, ali nijeuvek jasno gde retori~ka magla pripadaovim figurama a gde po~inje mehani~kakritika same Jelinekove. Jer utisak tlapn-je preti i njenim re~ima pa se pro{lost jo{gu{}e zaogr}e opskurnim nanosima. Aopet ova „naizgled bljutava ~orba odre~i”, kako je dramu nazvao nema~kikriti~ar, predstavlja „sasvim opravdanlek protiv ~iljenja se}anja” pre svegapred popustljivim zaboravom i nostalgi-jom za po~iv{om „glumicom veka”, ve~-nom i ve~no milom ju~era{njom umet-no{}u. Prvi monolog pod naslovom Vilin-

Bitka koju biju se}anje i zaborav-ljanje ne gubi na svojoj okorelosti.Kada je nedavno be~ka glumica

Paula Veseli (r. 1907) umrla, u mnogimje vestima zjapilo milosrdno pre}utki-vanje njene uloge u nacisti~koj epohi i„zlobni i uglavnom namerno neznala~kinapadi” na njenu li~nost bili su iz pijete-ta izbrisani. No, koliko god da na jednojstrani kulturno-kriti~kog rova ovaj poriv

zaboravljanja deluje avetinjski, tolikogrozovita mo`e biti i monotonija se}anja.Kako se nemilice kritikuje, pokazala jeaustrijska dramati~arka Elfride Jelinek(r. 1946) jo{ u svom komadu Burgteater(1985), jezovitoj lakrdiji o pro{losti glu-ma~ko-bra~nog para Veselijev i AtilaHerbiher. Ljutito je i nemilosrdno treti-rala umetnost, ali je istina bila na njenojstrani. U svojim kasnijim dramama s

ska kraljica (Erlkönigin) je neka vrstaepiloga komada Burgteater i od njegapreuzima „~uvenu glumicu Burgteatra,koja je umrla” (sada kada je i zaistamrtva) i koja se po starom obi~aju u kov-~egu „tri puta pronosi oko zgrade Bur-gteatra”. Ova `ena govori kako je u na-cisti~ko doba sara|ivala s onda{njompropagandnom ma{inerijom i na svojna~in imala mo} nad masama. Njenzbrkan govor je delom samoodbrana ali izaba{urivanje greha, iskazan nekada{-njim re~nikom pome{anim sa `argonomdana{njih medija. Paulu Veseli Jelineko-va i posle stvarne smrti ozna~ava kao„ratnu profiterku”, „naci-sirenu”, prip-isuju}i joj u ki~ ogrezle, arijevske, na-cionalsocijalisti~ke re~i i narodsku,otad`binsku ideologiju koja je bila nasnazi u nema~kim otad`binskim filmovi-ma 50-ih a prote`e se i do danas.

Drugi deo nosi naziv Smrt i devojka(Der Tod und das Mädchen) i predstavljadijalog Sne`ane i Lovca, koji razmenjujute{ko prohodne re~i o Istinitom, Dobrom iLepom, Zlo~incu i @rtvi. Sne`ana, `rtvasmrtonosne ljubomore tra`i istinu a vaz-da upada u zamke – na kraju je Lovacustreli. I tre}i deo nosi naslov [ubertovesolo-pesme. Putnik namernik (Der Wan-derer) je monolog u kojem je Jelinekova

ukrstila Hajdegera, Jevrejina lutalicu isopstvenog duhovno poreme}enog oca,koji je, naime, pre`iveo nacisti~ku epohujer je bio izumeo pronalazak koji je bio odkoristi za nema~ku industriju oru`ja, alinakon toga je bio sposoban samo daputuje i luta. U drami je predstavljen kaoprimer „`rtve, koja to nikada nije htela toda bude”. U njegov je govor, me|u haj-degerovske solipsizme i blebetav `argonmase, Jelinekova uvila jezi~ku shizo-freniju modernog sveta. Ovde je njenasklonost ka zamr{enosti najve}a, ali jenonsens i privatljiv zbog stanja duha ukojem se govornik nalazi. Mrtvi junaciJelinekove zapravo nisu mrtvi ve} upravobesmrtni. Veruju}i da su{tinski krajanema, da ljudi produ`uju da `ive i po{toumru i da istorija ne poznaje zatvorenapoglavlja, ve} je ve~no opetuju}a ma{inamitskih brljotina, Jelinekova u svomposlednjem tekstu, koju }e mnogi nazvati„postdramskim esejom”, skre}e pa`njuna i{~ezavanje razlike izme|u zlo~inca i`rtve, onog koji je `rtva stvarno bio ionog koji je to tek mogao da bude. Ulogu`rtve neki sebi naknadno pripisuju jernjena vrednost na kursu ume i da sko~i.

LUDUSMO@ETE KUPITI...

UU BB ee oo gg rr aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

Beopolis (Makedonska 22),Na{ dom, (Knez Mihailova 40),„Pavle Bihali“, (Srpskih vladara 23),Plato (Akademski plato 1),Stubovi kulture, (Trg Republike 5),„[koligrica“, (Gospodar Jevremova 33),Zadu`bina Ilije M. Kolarca (Studentski trg 5),

UU NN oo vv oo mm SS aa dd uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr aa mm aa ::

„Solaris“ (Sutjeska 2),Most (Zmaj Jovina 22);

UU VV rr {{ cc uu uu kk nn jj ii `̀ aa rr ii ::

KOV ”Knji`ara kod Sterije” (Trg Save Kova~evi}a 11)

S t r a n a s c e n a

IIzzmmee||uu ssee}}aannjjaa ii zzaabboorraavvlljjaannjjaa:: aauussttrriijjsskkaa ddrraammaattii~~aarrkkaa EEllffrriiddee JJeelliinneekk

LUDUS 102

EX YU

23

MARKOVI] RE@IRA U SARAJEVUBosanskohercegova~ke pozori{tarije

Od 7. II do 21. III u prestonici BiHtraje 19. Me|unarodni festival Sa-rajevska zima 2003. pod sloganom

Made in the World of Art. Niz umet-ni~kih doga|aja otvorio je 45-minutniperformans Mit o Evropi Faruka Lon-~arevi}a, koji je tematizovao pri~u oZevsu i Evropi, k}eri feni~anskog kraljaAgenora. Jedan od prvih pozori{nihdoga|aja festivala bi}e predstava ^e`njai smrt Silvije Plat u izvo|enju SARTR-a,po dramskom materijalu Safeta Plakala iu re`iji mladog slovena~kog rediteljaJerneja Lorencija. U glavnoj ulozi na-stupi}e Selma Alispahi}. Plakalov tekst,ta~nije tekst koji na osnovu njegovihskica nastaje na probama, obuhvataodlomke iz dnevnika, romana (Staklenozvono), pisama i pesama poznate ame-ri~ke pesnikinje. Od doma}ih predstavaSarajlije }e tokom festivala mo}i da videkomad Feliks je izgorio uzalud SafetaPlakala u re`iji Dubravka Bibanovi}a iZaljubljeni oblak u re`iji Tanje Mileti}-Oru~evi}, a od stranih Bihnerove Leonsai Lenu u re`iji ma|arskog rediteljaArpada [ilinga, dok }e se bugarski re-ditelj Galin Stoev predstaviti delom IvanaViripaeva Arheologija sanjanja.

Prva ovogodi{nja premijera na scenisarajevskog Pozori{ta mladih je PedalinaNenada Veli~kovi}a u re`iji mladerediteljke iz Zenice Lajla Penji}. ^etvoroSarajlija koji godi{nji odmor provode naJadranskoj obali, a iza kojih je ve} odav-no iskustvo `ivota u „Si-En-En-ovskomSarajevu”, autor kroz iskustvo s obi~ne,naizgled bezopasne i zabavne morskepedaline, vra}a u ratno Sarajevo. Ali, ratse ne}e na sceni pojaviti u uniformama i~izmama, uz pra{tanje pirotehni~kih efe-kata i s pateti~nim frazama, ve} u naj-stra{nijem obliku, po mi{ljenju autora, sljudskim licem nesposobnim da izraziljubav. Predstava Pedalina, u kojoj glav-ne likove tuma~e Enis Be{lagi}, BelmaLizde-Kurt, Ajla Frlju~ki} i Milan Pav-lovi}, nagla{ava da rat ne ~ini ljude se-bi~nim, tvrdoglavim, glupim, agresivnimi bezose}ajnim, no takve osobine stvarajui hrane ratove. Nakon premijere Peda-line, Pozori{te mladih u planu ima noveprojekate: tekst Govori mi o Augusti LukePaljetka re`ira}e Faruk Lon~arevi}, dok}e se glumac Zoran Be~i} poduhvatitipredstave Srce jednog boksera po istoi-menom tekstu nema~kog pisca Lica Hib-nera. To je komad koji kroz pri~u o susre-

tu starog boksera i mladog prestupnikagovori o sukobu generacija.

Dugo najavljivan projekat, predsta-va Tvr|ava Me{e Selimovi}a u re`ijiSulejmana Kupusovi}a, kona~no }e bitirealizovan. Probe predstave, za koju seprognozira da bi mogla biti ovosezonskihit, zapo~ele su nedavno na sceni Naro-dnog pozori{ta u Sarajevu. „Tvrdjavusmatram svojim najzna~ajnijim radom u`ivotu. To ka`em naro~ito zbog na{egbosanskog postratnog iskustva, svogiskustva i najnovijih isku{enja. Naime,danas se, kao pojedinac, umjetnik, osje-}am upravo kao Me{a kada je pisao ovufenomenalnu dramu, i na`alost, na svo-joj ko`i mogu potvrditi Me{ine rije~ikada je govorio o karakteru bosanskoga~ovjeka: ’Sve ti on mo`e oprostiti, aliuspjeh nikada ne}e’, kazao je nedavnoreditelj Kupusovi}. Vrlo zna~ajan deoovog projekta predstavlja i scenografijakoju radi Safet Zec, a koju reditelj, za ~ijesu ranije predstave dekore radili velikilikovni stvaraoci kao Mersad Berber iAfan Rami}, najavljuje kao posebnolikovno-scensko iskustvo koje bosansko-hercegova~ka publika do sada nije vi-dela. U predstavi }e igrati Izudin Baj-rovi}, Miralem Zup~evi}, Zoran Be~i},Josip Pejakovi}, Nada \urevska, Amra

Kapid`i}, Mirvad Kuri}, Tahir Nik{i},Mirsad Tuka, Ermin Sijamija, RiadLjutovi} i Miraj Grbi}. Adaptaciju Seli-movi}evog romana uradili su Kupusovi}i Darko Luki}.

Upravnik NP-a u Sarajevu GradimirGojer i umetni~ki rukovodilac DrameDino Mustafi} za nastavak sezone na-javljuju i [ekspirovu Meru za meru, koju}e re`irati Ale{ Kurt, te ^ehovljev Vi{njiku re`iji Jago{a Markovi}a. Do krajagodine bi}e izvedena i premijera pred-stave I konje ubijaju, zar ne?, u adap-taciji i re`iji Harisa Pa{ovi}a, kao i Go-goljevog Revizora u re`iji Drita Ka-sapija, Makedonca koji `ivi u [vedskoj.Na Maloj sceni pozori{ta igra}e se SvilaAleksandra Barika i Almira Im{irevi}a,Top Girls Keril ^er~il, Vaginini monoloziIv Ensler, Sarajevo na crnom moru Zlat-ka Top~i}a i Predgra|e Hanifa Kurei{ija.

U Bosanskom narodnom pozori{tu uZenici uskoro }e biti praizveden komadBijelo autorke Ivane Veli}, koji govori ojednom od najaktuelnijih problema da-na{njice – problemu zavisnosti od droge.(Pre tri sezone ansambl BNP-a je izveodramu na istu temu – To je tvoja propastrije~kog autora @arka Mileni}a.) Bijelore`ira Slobodan Stojanovi}. Glavna ulogaje poverena studentu sarajevske ASU,Sa{i Hand`i}u, a u predstavi igraju iFaketa Salihbegovi}-Adagi} i MuhamedBahonji}. U mostarskom Narodnom po-zori{tu pripremaju komad Hotel Majna

Vlade Dijaka. Reditelj Ratko Orozovi} ve}je re`irao ovaj tekst pri sarajevskomSrpskom prosvjetno-kulturnom dru{tvu„Prosvjeta”, a da se predstava ne bi uga-sila, po{to nije bilo novca za reprize,odlu~io je da je ponudi NP Mostar. Ovulirsku tragikomediju igra}e Serif Alji},Mirna Mufti} i Maja D`elilovi}. To jestorija biografskog karaktera o ponovnojljubavi izme|u mu{karca i `ene koji suprekinuli vezu i zasnovali dve porodice.

Dramski program Prvog programaBosanskohercegova~kog radija uru~io jepo~etkom godine priznanje „Glumac go-dine” Belmi Lizde-Kurt, sarajevskojglumici koja je diplomirala ulogom upredstavi Kvartet na sarajevskoj ASU, uklasi prof. Aleksandra Jev|evi}a. Od2001. zaposlena je u Pozori{tu mladih uSarajevu. Ostvarila je uloge u brojnimpredstavama, a dobitnica je nagrade zanajbolju `ensku ulogu na Teatarfestu zaulogu u predstavi Medeja, te nagrade„Mravac” za najbolju `ensku ulogu naDanima teatra mladih u Mostaru. „Glu-mac godine” je priznanje ustanovljeno70-ih u tada{njoj redakciji Radio Saraje-va. Dramski program BiH radija u `eljida o~uva tradiciju, a podstaknut izu-zetnim anga`manom mladih bosanskihglumaca, pro{le godine uru~io je ovopriznanje Edhemu Husi}u.

LJUDI KOJE SRE]EMO SVAKI DANLjubljanski „Galeb” Nikite Milivojevi}a

Na Velikoj sceni ljubljanskog SNG-a premijerno je prikazan ^ehovl-jev Galeb u re`iji Nikite Milivoje-

vi}a. Predstava se igra u novom slove-na~kom prevodu Milana Jesiha, sceno-grafiju potpisuje Branko Hojnik, kosti-mograf je Bjanka Ad`i} Ursulov, a kom-pozitor je Zoran Eri}. Arkadinu igraMilena Zupan~i~, Trepljeva Marko Man-di}, Trigorina Igor Samobor, Ninu Bar-bara Cerar, Ma{u Polona Juh, PolinuSa{a Pav~ek, Sorina Brane Grubar,[amrajeva Dare Vali~, Medvedenka Bo-jan Emer{i~ a Dorna, kao gost, JanezHo~evar.

U intervjuu koji je dao ljubljanskom„Dnevniku”, Milivojevi} zapa`a da jedanas uglavnom dve vrste predstavakoje nastaju po ^ehovljevim delima –koje se njima bave na osavremenjenna~in, pri ~emu uop{te vi{e ne mo`e dase prepozna da je re~ o drami ovog auto-ra, i druge ~iji je pristup izrazito kla-si~an i anahron. „Poku{ao sam da pro-na|em ravnote`u obe krajnosti. Uprav-nik Pipan je `eleo ba{ ne{to tako, ^ehovakoji nije suvi{e moderan da ni{ta vi{e nerazumete, ali ni isuvi{e klasi~an da vamse ~ini da ste se na{li u muzeju – dakle,predstavu, u kojoj je mogu}e prepoznati iprobleme na{eg vremena. Kada se odlu-~im za postavku teksta, za njega se veo-ma ve`em. U njemu na|em ne{to svoje iglavni junak u odre|enom trenutku uvekpostane moj dvojnik. Smatram da jepozori{te ne{to veoma intimno. Tako ikod Trepljeva, u svemu {to ga okru`uje,prepoznajem svoj polo`aj iz razdobljakada sam se bavio razli~itim eksperi-mentima i uglavnom dobijao kritike. Uonome {to ovaj mladi} radi ima tolikoli~nog, a istovremeno u njegovom likuprepoznajem polo`aj mlade generacije uBeogradu, brojne nadarene ljude, kojeniko ne podr`ava, koji uop{te nikog nezanimaju i nemaju nikakva sredstva zastvaranje. Ba{ kao Trepljev – nema nov-ca, niko ga ne razume a kada poku{a dane{to uradi, to mu poru{e. U takvom supolo`aju kod nas cele generacije. Zato tonije pri~a koja bi bila zastarela i pre-vazi|ena, takve su pri~e ve~ne. Novi, koji

dolaze i tra`e prostor za sebe, i drugi, kojiim ga ne daju.”

Na molbu da uporedi svoje iskustvo uljubljanskoj Drami s radom u srpskimpozori{tima, reditelj odgovara da se uSloveniji „stvari odvijaju pouzdanije,organizovanije i temeljnije. Ali u radu saglumcima nema posebne razlike, svudase susre}ete s istim zadacima: poku{a-vate da ustanovite ko stoji pred vama, ka-ko razmi{lja i kakve podsticaje morate damu ponudite kako biste iz njega izvuklinajvi{e. No, ovda{nji su glumci izvrsni ito je tako|e uticalo na izbor teksta. Ako jenekad va`ilo da srpsko glumi{te predn-ja~i u nekada{njem zajedni~kom pros-toru, sada mo`emo da vidimo da je do{lodo promene; barem za mene je sasvimo~igledno da su ovda{nji glumci bolji.Godine izolacije su u na{im pozori{timaostavile ogromne tragove, ali otkako je unjima do{lo do izrazite komercijalizacije,i u najve}im institucijama je po~elo dapreovla|uje lako, vulgarno pozori{te, kojedonosi novac. Od glumaca, pa i najboljih,posle nekoliko godina igranja takvih

predstava ne mo`ete da o~ekujete da se ume|uvremenu razvijaju.”

U kritici pod naslovom Ilustrovani^ehov, kriti~arka mariborske „Ve~eri”Anja Golob pi{e da je jedna od osnovnihosobina ^ehovljevih dramskih tekstovato {to su doga|aji u njima dati tako da ihtreba pre naslu}ivati no stvarno izvoditi,obja{njavati ili problematizovati, odnos-no, da su stavljeni pod masku zabavnihslu~ajeva ili dosetki o kojima se ~estodaje tek neko obave{tenje, dok je u aktu-elnoj postavci na Velikoj sceni ljubljan-ske Drame re~ o tako eksplicitnoj ilustra-tivnosti da se duh izvornog teksta gubi umeri koja sadr`inu krnji do jednoslojnos-ti. A po{to je re~ o ^ehovu, ova je utolikoproblemati~nija. Kriti~arka zamera {tri-hovanje ili nenagla{enost velikog delateksta (npr. ljubavnih trouglova i pri-prema za odlazak u drugom ~inu), kao imenjanje redosleda scena (samoubistvoTrepljeva preme{teno je u prvi deo pred-stave) bez jasne namere, a pohvaljujeHojnikovu scenografiju koja nadgra|uje„o~igledno zao{travanje pogleda naproblematiku pozori{ta (u pozori{tu)”,kao i scensku metaforu dvostruke smrti

Trepljeva u rupi pozornice – najpre je unjoj izgorelo sve {to je ovaj napisao azatim u njoj i sâm skon~ava.

Milivojevi} ka`e da nije stavio ta~kuna svoju pozori{nu avanturu s ruskimpiscem. „^ehov mi je kao autor veomablizak i jedan od mojih planova – mogure}i jedan od najozbiljnijih – je da po-stupno postavim celokupan njegov opus,odnosno, 5 njegovih velikih drama, koje}u na kraju sve da objedinim u jednupredstavu. Ona bi dakako trajala neko-liko sati, ali je glavna ideja u tome da biceo ^ehov mogao da se objedini u jednupredstavu.”

U svojoj postavci [ekspirovih Troilai Kreside, ~ija je premijera odr`ana uceljskom SNG-u, Du{an Jovanovi} poten-cira lakrdiju a da je u isto vreme odr`avau srazmerno strogoj formi. Nju najpreodre|uje podijum, tj. kvadratna pozorni-ca unutar pozornice po kojoj paradiraju[ekspirove i Jovanovi}eve vojskovo|e.Podijum je u celini, minimalisti~ki i si-metri~no, pro{aran palicama, koje nesamo da simboli{u bojno polje, ve} se ubojnoj nameni, istina stilizovano, i upo-trebljavaju. Palice, kao i drugi metalnipredmeti prouzrokuju prili~nu buku.Maske i kostimi Bjanke Ad`i} Ursulov(ura|eni temeljno i bogato), gestovi,mimika, govor i uop{te pona{anje likovaje izrazito parodirano, pa i grotesknosen~eno. Slovena~ki gledalac }e se naovoj predstavi skoro nu`no prisetitiKasandre Borisa A. Novaka u Jovano-vi}evoj re`iji (koju je pre godinu danavidela i beogradska publika), jer ove dvepredstave povezuje sli~na formalno sa-

vr{ena preteranost, ekscesivnost postav-ke, pa i poruka: i jedna i druga drama suna svoj na~in anti~ke skandaloznehronike, gr~ka `uta {tampa.

Ugledna glumica ljubljanskog Mla-dinskog Olga Kacjan, koje se beogradskapublika se}a po ulogama u predstavamaKPGT-a ili Cementu Ateljea 212 i Ljubi{eRisti}a, izvela je premijeru svoje duho-vite monodrame Zrnce soli u re`iji VarjeMo~nik, ~iji bi podnaslov mogao biti „igreu kuhinji”. Kacjanova u kuvanju pro-nalazi metaforu kojom kroz fragmen-taran pozori{ni diskurs povezuje njojo~igledno drage realne i fiktivne situacijei osobe. Ovde se pred gledaocem odvijatobo`nja monodrama upu}ena nevid-ljivom sagovorniku, s vremena na vremeprikazanom na kakvoj {oljici (D`ejmsBond, Alisa iz Zemlje ~uda, Ruso, PipiDuga ^arapa, itd.) ili drvenom Pinokiju{to se klati u korpi nad kuhinjom. Kao {toje poznato, kuvanje je obaveza koja, uvidu argatluka, danas uglavnom pada nagrba~u savremene `ene. Ali i ova ima svemanje vremena za dostojno kuvanje, kojesve vi{e zamenjuju razne brze i smr-znute hrane i raznobojni pra{kovi u vre-}icama. Igara u kuhinji, dakle, u stvar-nosti sve vi{e nestaje pa se one u ovojpredstavi uzimaju zdravo za gotovo.[tavi{e, izme|u `ivotnog prostora ikuhinje povla~i se znak jednakosti. Nadtosterom se nalaze debele knji`urine à laDostojevski, koje alter ego Kacjanove ~ita~iste}i luk: plakati ili ne plakati, to vi{enije pitanje. Ukratko, hrana za telo i hra-na za du{u, li~no spravljena u njenoj kuhinji.ZZrrnnccee ssoollii iillii iiggrree uu kkuuhhiinnjjii:: OOllggaa KKaaccjjaann,, gglluummiiccaa lljjuubblljjaannsskkoogg MMllaaddiinnsskkoogg

LLjjuubblljjaannsskkii GGaalleebb NNiikkiittee MMiilliivvoojjeevvii}}aa

24

EX YU

LUDUS 102

GLORIJA SA HEPIENDOMCrtice iz hrvatskog pozori{ta

Teatar Hrvatskog kulturnog doma uRijeci proslavio je svoju desetogo-di{njicu (14 predstava, 15 zna~aj-

nih nagrada) premijerom Glorije RankaMarinkovi}a u re`iji Larija Zapije, neka-da{njeg studenta beogradskog FDU-a iprofesora Dejana Mija~a. Podse}aju}i daje mirakul u 6 slika u ~asu objavljivanjapre 50 godina izazvao burnu reakcijutada{njeg komunisti~kog sistema, ali iKatoli~ke crkve, koja ga i danas tuma~i sogra|ivanjem, Zapija je utvrdio da upra-vo Katoli~ku crkvu u poslednje vreme po-tresaju mnogo ve}e afere – od homosek-sualizma i pedofilije do ostavke ame-ri~koga biskupa – te da Glorija nije samoljubavna pri~a, niti pri~a u kojoj su na-gla{ena neslaganja s Crkvom, ve} sudar~oveka i ideje, ~oveka i institucije i velikeigre koja ~oveka gazi. Aktuelna Glorijagovori o tome koliko svima nama danasneko manipuli{e.

Glavnu ulogu u predstavi tuma~i is-taknuta splitska glumca Bruna Bebi}Tudor, a veliki zadatak imao je i student3. godine glume Jerko Mar~i}, koji je donJeri utisnuo mladala~ku iskrenost ineposrednost. Interpretacija @arka Ra-di}a u ulozi Rikarda Kozlovi}a bila je,kako zapa`a kritika, „ekpresivna dogranica kada svaki gledalac osje}a svupuninu kazali{na u`itka”. Vredna inter-vencija u komadu je i nastup vokalnegrupe „Rivers”, koja komentari{e, obo-ga}uje i nagla{ava pojedina du{evnastanja protagonista. U klju~nim trenuci-ma oni se javljaju kroz ljupke prozor~i}ecrkve kao glas sveta, savesti, javnosti,sna`no se suprotstavljaju}i glasu pojed-inca unutar sakralnog mundusa.

U kamernoj postavci {trihovanje jebilo nu`no (praizvedba Bojana Stupice sMirom Stupicom u naslovnoj ulozi trajalaje 5 sati), pa je ova instant Glorijagledaocima oduzela neke od najbolje na-pisanih dijaloga drame, ponajpre onajizme|u Sestre Magdalene ili Glorije i

dona Jeronima. Njihova ljubavna pri~atime je izgubila na fatalisti~koj uslov-ljenosti i odre|enoj filozofi~nosti. Sceno-graf Dalibor Laginja osmislio je beluranohri{}ansku kapelicu i u nju u neko-liko redova postavio gledali{te, dok seradnja odvija u brodu crkve a klju~nidoga|aji u apsidi. Zapijino ~itanje do-padljivo zaobilazi tragi~an kraj dramezaodevaju}i ga u melodramski zavr{etaku stilu ameri~ke kinematografije 50-ihgodina XX veka. Zaljubljeni se rastajubez pateti~nosti i direktnih slutnji defini-tivnog kraja. Moglo je da bude sre}e, alinije, i sada }e svako svojim putem. To {toje jedan od njih smrt, za ovu Gloriju jemanje va`no. Gotovo da je ovo Glorija spomalo i{~a{enim hepiendom.

Po zimskom vremenu, poljski rediteljJanu{ Kica poveo je publiku i dramskiansambl zagreba~kog HNK na letovanje.Pribli`io im je, uz dramatur{ku pomo}Lade Ka{telan, neobuzdane strasti i ne-mogu}e ljubavi likova Goldonijeve Tri-logije o letovanju i njihovu nezaustav-ljivu potrebu za odlaskom iz grada. No,ono {to je u ovoj postavci najzna~ajnije jeto {to je, u luku od histeri~ne pripreme dotraumati~nih posledica letovanja, Kicapoku{ao da Goldonijevu komediju (iz1761) prika`e u turobnoj atmosferitragedije. Ritam izvo|enja se pribli`a-vanjem kraju sve vi{e usporava – prvi~in se igra u ~ehovljevskoj belini, drugi uvilsonovskom plavetnilu i po geometri-jskim linijama, a tre}i je obojen tamnijimtonovima i najavljuje rasulo na mestuzavr{etka komedije. U atraktivnoj mini-malisti~koj scenografiji Slavice Radovi},s duhovitim re{enjima poput paravanakoji razre{uju prostorne nedoumice, Lju-bomir Kereke{ predstavio je neuroti~nogmlado`enju, njegovu budu}u suprugu{armantno je ocrtala Ivana Boban, OlgaPakalovi} do~arala je histeri~nu Leonar-dovu sestru, a Livio Badurina dao portretzaljubljenog Guljelma.

D`ambo-plakati koji su ovih danaosvanuli u Zagrebu obe}avaju publici

Dramskog kazali{ta „Gavela” Tvingo,putovanje u Gr~ku i niz drugih atrak-tivnih nagrada ako strpljivo prate pred-stave. Tako }e svako ko do juna pogleda 6razli~itih predstava s Gavelinog reper-toara dobiti kupon i priliku da osvojiauto, poklon sponzora, hrvatska ekspozi-ture Renoa. Kriti~arka zagreba~kog „Vje-snika”, Dubravka Vrgo~ se u osvrtu naovu pojavu pita da li ovaj, gotovo o~aj-ni~ki poziv publici ~ini sliku hrvatskogpozori{ta jo{ `alosnijom. „I ho}e li nakonnagradnih igara kojima se dnevni listovinatje~u u pove}anju naklade, a {opingcentri u pove}anju broja kupaca, sadana{i teatri krenuti u borbu za gledateljeoglasima u novinama ili plakatima naulicama s fotografijama zavodljivih arti-kala koji }e im biti dodijeljeni kao nagra-da {to su odgledali predstavu? Te ne bi lipublika sama trebala osjetiti potrebu zaodlaskom u kazali{te, onu potrebu koju jeimala desetlje}ima prije kada jo{ nije bila’privo|ena’ u gledali{te putovanjima uinozemstvo, mobitelima ili automobili-ma?” Iznena|uje i ~injenica da nije re~ oprivatnom pozori{tu, ve} o onom kojefinansira dr`ava. Ho}e li gledaoci inakon odgledanih 6 predstava, ~ime imse nudi prilika da postanu vlasnici Tvin-ga, i dalje `eleti da idu u pozori{te?

Od 1985. kada je do{ao u Hrvatsku,reditelj Paolo Ma|eli je – predstavamaFeni~anke, Elektra, Ludi dani, Vi{njik,Tri sestre, Ujka Vanja, Cigla, Mesec da-na na selu, Pti~ice – privla~io tamo{njupubliku i kritiku. Najava predstave Iva-nov, koju je trebalo da re`ira kao kopro-dukciju „Gavele” i podgori~kog CNP-a,izazvala je burne reakcije dela „Ga-velinog” ansambla i postala skandal kojije obele`io kraj pro{le godine. Kako ka`eu skora{njem intervjuu, Ma|eli je bioiznena|en, „prije svega zbog prili~nojednostavne stvari. Za mene Crna Goranije ni{ta posebno, smatram je dijelomobale bitnoga hrvatskog naslje|a ukulturolo{kom smislu, a pod tim mislimna Kotor, Perast, Boku, Tivat – te bo`an-stvene prostore kulturnog preplitanja. NaCrnu Goru gledam kao {to bih gledao na

Filipine, Nizozemsku, SAD, na sve dobreprilike koje bi omogu}ile da se hrvatskokazali{te malo otrese od sebe i krene odimobilisti~kog stanja nekamo dalje. Idejanije bila ni{ta drugo no iskoristiti kopro-dukciju u umjetni~kom i organizacij-skom smislu kako bi se putovalo po svije-tu i tako do{lo do umjetni~kih razmjenarazli~itih iskustava. Prestati se skrivatiiza Hrvatske kao alibija i u~initi odHrvatske normalnu zemlju – druga jedimenzija te ideje.”

Ma|eli smatra da je razlog prili~no`alosnog stanja u hrvatskom pozori{tupogre{no shvatanje dr`ave. „Mislim davrijedi ovaj koncept – imamo Hrvatsku,’ajmo sjediti u njoj i pu{iti. Time se okoHrvatske stvara kineski zid. Mi pu{imo,a oko nas nastaje ogroman, ali nevidljiv,~vrst i debeo zid. A ja mislim – imamoHrvatsku, ’ajmo je u~initi poznatom svi-jetu, ’ajmo otvarati prozore i napravitipropuh, ’ajmo zvati ljude da nam budupoligon, ’ajmo u~iti od tu|ih tragi~nihiskustava – vidjeti gdje su drugi pogri-je{ili. ’Ajmo nastojati biti bolji, a ne ’ajmonastojati da {to manje postojimo.”

Bez obzira na to {to je nekoliko putado sada odlazio iz Hrvatske i ponovo se unju vra}ao, Ma|eli ka`e da }e se uvekvra}ati. „Nitko nikamo ne mo`e oti}i.Valjda smo nau~ili od ^ehova da nemaodlaska. Idem samo putem radoznalosti,sada na put svile s Robertom ^ulijem s

~ijim teatrom sam potpisao ugovor.” Ma-|eli, koji po sopstvenim izjavama, ka`e’ne’ partitici ali ne ka`e ’ne’ politici i ni-kada nije menjao svoje politi~ke stavove,ali nikada nije bio niti }e biti ~lan nijednepartije, nema nameru da odustane odnajavljenog Ivanova. Ivanov }e govoriti otome kako se ubiti na sme{an na~in –samoubistvo ne kao osveta, ve} oslobo-|enje, vrhunska ^ehovljeva ironija sasamim `ivotom. Ma|eli trenutno radi uFrancuskoj, u Nacionalnom pozori{tuBretanje u Renu, gde re`ira nov tekstfrancuskog dramati~ara Ser`a ValetijaUtopija umara pu`eve. U predstavi o 5-6fe{ti, a „fe{ta je dijalog sa sm}u, jer akone{to slavimo, slavimo zato {to smo `ivi”,Ma|eli igra i jednu ulogu.

Teatar ITD je proslavio dvostrukijubilej – 35 godina postojanja i 35 godinaizvo|enja predstave Stilske ve`be, najs-tarije od svih predstava koje se trenutnoigraju na hrvatskim pozornicama (pre-mijera je bila 19. I 1968). Hrvatski pre-vod i adaptaciju na~inili su Tonko Ma-roevi} i Tomislav Radi}, koji je i reditelj.Zasluga za njenu trajnost pripada i PeriKvrgi}u te Leli Margiti}. Kvrgi}, ve} 55godina prisutan u hrvatskom pozori{tu,ka`e da se nije zamorio igraju}i u ovoj predstavi.

UMRLA NADA GE[OSKAPozori{ne vesti iz Makedonije

Umakedonskoj pozori{noj istoriji~esto se isti~e ~injenica da je Pri-lepski naroden teatar 50-ih godi-

na XX veka bio sredi{te pozori{nih do-ga|anja i novina. Jedan od nosilaca iu~esnika tih zvezdanih trenutaka ovogteatra bila je i Nada Ge{oska (1930-2003), koja je svoju profesionalnu glu-ma~ku karijeru zapo~ela upravo na tojsceni daleke 1951, tuma~e}i glavnu ulogeu predstavi Put u zlo~in Mi{ka Kranjecau re`iji Du{ka Naumovskog. U Prilep-skom narodnom teatru osta}e do 1958. Toje bilo vreme sazrevanja i njenog kalje-nja kao dramske umetnice s neospornimtalentom i retkim stvarala~kim tempera-mentom. To je bila njena {kola ili Aka-demija, kao {to je u monografiji po-sve}enoj ovoj istaknutoj makedonskojglumici, objavljenoj pro{le godine ijednostavno naslovljenoj Nada, napisaonjen autor, pozori{ni kriti~ar Ivan Iva-novski. Od 1958. do 1964. bila je ~lanicaDrame skopskog MNT-a, a ujedno i ~lani-ca prve alternativne scene u Makedoniji,„Estrade 59”. Zahvaljuju}i turneji popozori{nim centrima tada{nje SFRJ nakoju se Drama MNT-a uputila posle zem-

ljotresa u Skoplju 1963, Ge{oska se afir-misala kao izuzetna glumica nesvaki-da{njeg senzibiliteta o kojoj su pisalatada najpoznatija kriti~arska pera (Vid-mar, Finci, Luka Pavlovi}...) Od 1964. dopenzionisanja 1986, Ge{oska je bila ~lanansambla skopskog Dramskog teatra. Utom periodu izrasla je u vanrednu dram-sku umetnicu tuma~e}i i najslo`enijedramske role, koje su joj donele i najve}apriznanja i nagrade. Njen gluma~kianga`man nastavio se i posle penzion-isanja. O tome svedo~i monodrama U~ite-ljica B. Varo{lija, za koju je dobila na-gradu za najbolju gluma~ku kreaciju naFestivalu monodrame u Zemunu.

Zoolo{ki uvid u antropologiju osnov-no je polazi{te predstave Homo erektus,koju je u skopskom Dramskom pozori{ture`irao Sa{o Milenkovski, poznat beo-gradskoj publici po predstavama Zlo~in ikazna i Bra}a Karamazovi, koje su sepre 10-ak godina igrale u KPGT-u, ali ipredstavama suboti~kog KPGT-a. Ovde jere~ o poku{aju da se prika`e civilizacijs-ki razvoj ~oveka od rane faze primata dorenesanse, pri ~emu je osobenost pred-stave odsustvo konkretnog dramskog

teksta. Ta~nije, predstava je nastala naosnovu ideje vezane za razvoj i su{tinuhomo sapiensa i potkrepljena je citatimaiz nekolicine vrhunskih dela [ekspira(koji je najbolje prikazao univerzalnastanja ljudskog duha) i knjige Goli maj-mun Dezmonda Morisa. „Logi~no je mo-`da da se po~ne od homo sapiensa,umnog ~oveka, ali mi smo ipak po~eli odonoga {to je vidljivo, a to je ~ovekova

uspravnost. Mi po~injemo sa homo erek-tusom”, veli reditelj. Po njemu, predstavase kre}e izme|u dve krajnosti utemeljeneu celokupnom razvoju ~ovekovog bi}a,izme|u njegovog izbora progresa i regre-sa, tj. izme|u dobra i zla.

„Pri~a o pozori{tu XX veka”, smatraMilenkovski, „u su{tini je ontolo{ki krikza smislom. Ve} je XXI vek a mi `ivimood recidiva XX. Ono {to me zanima uposlednjim projektima je ogoljen smisao,{to je u su{tini donkihotovoska pozicijajer je u vreme inflacije smisla ’neophod-no’ devalvirati re~. Takozvano podra-zumevanje naj~e{}e vodi nerazumeva-nju. Nas u su{tini ~eka ozbiljno prevred-novanje stvarnosti.” Milenkovski se nezadr`ava na jednostavnom predstavljan-ju [ekspira, ve} gradi sopstvenu univer-zalnu ideju koriste}i op{tepoznate motivei likove u formi citata. „[ekspir je glavnopribe`i{te i inspiracija pozori{nih ljudi,ali se, na`alost, ponekad tretira kao kor-pa za sve. U na{oj predstavi [ekspir jebio putokaz samo za vreme proba, ali ukona~nom obliku nije posebno nagla{en inije potrebno poznavati celog [ekspira dabi se pratila predstava.” Milenkovski,koji budu}nost tra`i pre svega u pro{losti,podse}a nas na to da isuvi{e o~ekujemood ^oveka i da naj~e{}e zaboravljemo daje ljudska vrsta u stvari veoma mladapojava.

Bra~ni obra~uni, dileme i ograni-~enja koje donosi srednje `ivotno doba,

potka je na kojoj se zasniva predstavaBra~na igra Olbija, koja je u re`iji Ljup-~a Tozije nedavno premijerno izvedenana sceni skopskog Dramskog teatra. Ovukamernu predstavu, koju u beogradskomAteljeu 212 igraju Svetlana Bojkovi} iPetar Kralj, u Skoplju igraju KaterinaKocevska i Blagoja ^orevski. Iako je Olbibio od presudnog uticaja za razvoj drameapsurda u ameri~koj dramaturgiji, umakedonskoj predstavi se ne igra sdistancom ve} realisti~ki.

Novi upravnik Dramskog teatra jeglumica Liljana Veljanova (u ovom po-zori{tu radi 30 godina), a od 11 make-donskih profesionalnih pozori{ta, novirukovode}i kadar dobilo je i strumi~ko,{tipsko, vele{ko i prilepsko pozori{te. No-vi direktor pozori{ne ku}e u [tipu tako jedramski pisac Traj~e Kacarov, a u Stru-mici je na ~elo pozori{ta „Anton Panov”do{ao Van~o Melev, ve} 17 godina ~langluma~kog ansambla tog teatra. BlagojaStefanovski, novi makedonski ministarza kulturu, ranije upravnik Bitoljskogteatra i kreator njegove repertoarskepolitike tokom poslednje dve decenije,va`i za odli~nog poznavaoca pozori{nihprilika u zemlji i uspe{nog menad`era ukulturi, tvrdi da je novo kadrovskoprestrojavanje isklju~ivo posledica lo{egstanja makedonskog pozori{ta, „niskogkvaliteta i malog broja izvedenih pred-stava” (trenutna dugovanja skopskogDT-a iznose 9 miliona denara, u Strumi-

NNeemmiirraann ssvveett iizzaa ssaammoossttaannsskkiihh zziiddiinnaa:: JJeerrkkoo MMaarr~~ii}} ii NNeennaadd [[eeggvvii}} uu pprreeddssttaavvii GGlloorriijjaaRRaannkkaa MMaarriinnkkoovvii}}aa ii LLaarriijjaa ZZaappiijjee

PPeett ddeecceenniijjaa nnaa sscceennii:: nneeddaavvnnoo pprreemmiinnuullaaNNaaddaa GGee{{oosskkaa

LUDUS 102

Strana scena

25

[etnja kroz nema~ka pozori{taZAUVEK MURX

Vera Konjov i¯

Uberlinskoj Volksbühne slavlje. Pre10 godina, 16. I 1993. na velikojsceni bila je premijera bestselera

Evropejci, crkli dabogda! Kristofa Mar-talera (Murx den Europäer, murx ihn,murx ihn ab; Christoph Marthaler –nagrada 32. BITEF-a). Ove je godine naisti dan i na istom mestu odr`ano Patri-otske ve}e – kako glasi podnaslov koma-da i patriotsko slavlje. Igrano je, kaouvek, u rasprodatoj sali.

Jedina produkcija i autor u istoj ku}ikoja ugro`ava slavljenika su SartrovePrljave ruke po Franku Kastorfu (Ca-storf), reditelju i direktoru tog pozori{ta(Bitka/Pansion [eler –nagrada 30.BITEF-a). Kastorf je uz Sartrov komad,kako to naj~e{}e ~ini, koristio i drugetekstove, na primer Handkeovu Pravduza Srbiju, optu`nice za Radovana Ka-rad`i}a i Ratka Mladi}a i zapisnike srasprava u Me|unarodnom sudu za rat-ne zlo~ine, pesme i govore RadovanaKarad`i}a, knjigu Turizam u BiH i dru-go. Premijera je bila u sezoni 1997/98.Posle Murxa ta predstava je najizvo-|enija (60 puta).

Dvadesetprvi vek je anti~ka drama

U me|uvremenu je i Marthaler po-stao direktor pozori{ta – u Cirihu, te po-zvao dvostrukog kolegu da gostuje unjegovom [au{pilhausu. Izabrali suO’Nilovu (O’Neill) Elektra mora nositicrninu ~ija je premijera bila krajemjanuara. Komad je napisan 1931, a rad-nja se de{ava 1865, po zavr{etku Ame-ri~kog gra|anskog rata. Naravno da Ka-storf opet nije odoleo isku{enju da origi-nalnom tekstu doda jo{ pone{to, ovogaputa, izme|u ostalih i omiljenog autoraHajnera Milera (Heiner Müller), ali igovore gospo|e Olbrajt o Kosovu.

Predsava pokazuje da su mu{karci,dodu{e, pobedili u ratu, ali po koju cenu?Porodi~ni `ivot je razoren, svudaprevare, rivalstva, osvete, ubistva... „[tasve ~ovek mora da u~ini za porodicu”, suzdahom ka`e k}er Lavinija osvr}u}i sena tri le{a. U zemlji je ve} po~eo raspad,ali je patriotska du`nost slaviti pobedu.Kriti~ar je prokomtarisao: „Skoro da jenemogu}e pri}i bli`e sada{njosti”.

U Hanoveru je istovremeno prikazanjo{ jedan komad inspirisan antikom –Mama Medeja Toma Lanojea (Lanoye).

Prvi deo trilogije autor je nazvao Kodku}e/u tu|ini. Kod ovog pisca pri~a oMedeji ne po~inje u Korintu kao kodEuripida ve} na Kolhidi, gde se glavnajunakinja dosa|uje. Odmah se zaljublju-je u Jasona, izda oca i `rtvuje brata.Otimanje zlatnog runa igra se kao gang-sterska akcija, a kad sre}ni dani pro|ubrak prevarene Medeje i njenog mu`apo~inje da li~i na soap operu. Dok tetkaKirka sedi za kuhinjskim stolom i listailustrovani ~asopis, bra~ni par se ga|akuhinjskim potrep{tinama, a porodi~natragedija se zavr{ava tako {to decuubijaju i Medeja i Jason. U re`iji Se-bastijana Niblinga (Nübling) sve je sve-deno na nivo me|ususedskih tra~eva, atragika Medeje je u gubitku njene tajne.

Minhenskapozori{ta ratujuprotiv rata

„Ne}emo rat u Iraku”, napisano jecrvenim slovima u na novoj zgradi min-henskog teatra Kammerspiele. Minhen-ska pozori{ta zauzela su vrlo odre|enstav u odnosu na ovaj problem. I ba-varsko pozori{te Staatsschauspiel de-monstrira protiv opasnosti koja pretiIraku i svetu. Svoje negodovanje njegovi~lanovi izrazili su natpisom: All theWay To Baghdad koji je prepisan s topajednog tenka u vreme Zalivskog rata,danas ve} nazvanog Prvi zalivski rat.Foaje strogih linija teatra dobio je jo{nekoliko stubova od {pera na kojima suizlepljene fotografije tenkova, bombi,vojnih aviona i marinaca iza bodljikave`ice. Ispod njih su zlobno izabrani citatiiz govora i izjava Bu{a juniora, tj.„glupoga belca - stupid white man:Najve}i deo na{eg uvoza dolazi izdrugih zemalja“, ili „Verujem, da je,kada se zna ono u {ta se veruje, lak{eodgovoriti na pitanja. Na va{e pitanje neumem da odgovorim”.

„Kammerspiele ve} od jeseni neu-morno upiru prstom svoga repertoarana konflikt SAD – Irak. Tu su glasnaOrestija s Bu{om, Ramsfeldom i drugimsavremenim akterima, KoltesovSelind`er je arherologija ameri~kihmitova, a sredinom februara bila jepremijera Svetoga rata Rajnalda Geca(Heiliger Krieg, Rainald Goetz). Zarazliku od njih Residentztheater je anti-ratnu akciju izbacio u foaje. Tamo upra-

vo te~e serija predavanja koja po~inje 20minuta pre po~etka predstave. ^lanoviansambla ~itaju najnovije tekstove protivrata. Jedno ve~e je to Papino Ne ratu!Drugo ve~e izjava druge relevantneli~nosti. Ali, sasvim druga~ije je zvu~aoBu{ov govor od pro{loga leta upu}endiplomcima Vojne akademije u Vest-pointu: „Vanredni uslovi, zahtevajuvanredne metode, ali ne i vanrednemoralne stavove”. Sve se to prezentira sastra{}u, a publika... ? Ona ne zna da li datap{e, da odobrava... Neprijatnoose}anje!

A zatim? Zatim se odlazi na pred-stavu, ovoga puta jo{ uvek bez diskusije.Daje se [ekspirov Tituts Andronikus –krvava drama osvete.

Berlinska [aubine i na obali Hale i na trgu Lenin

Sve je po~elo pre 40 godina – 1962.Nekoliko berlinskih studenata entuzijas-ta, nezadovoljnih nema~kim pozori{nimpejza`om, odlu~ilo je da osnuje pozori{teu kome bi mogli da promovi{u svojeumetni~ke, dru{tvene i politi~ke ideje.Smestili su se u ku}i na obali reke Hale.Prva predstava bila je Testament jednogpsa.

Tako je ro|en teatar [aubine amhali{en ufer (Schaubühne am HallischenUfer). Ubrzo je on u Berlinu, gde se s obestrane Zida nalazilo mnogo dobrih tea-tara, probio u vrh. Slava mu se pro{irilapo Nema~koj i svetu. Krajem 60-ih i u70-im [aubine je bila vode}e evropsko inajomiljnije nema~ko pozori{te u Jugo-slaviji, na BITEF-u, odakle se ansambl

skoro nikada nije vra}ao bez grand pri-a, u njoj su igrali Edit Klever, JutaLampe, Bruno Ganc, re`irali su Peter[tajn, Lik Bondi, Klaus Mihael Griber, tusu praizvo|eni komadi Bota [trausa...

Po~etkom 80-ih ansambl se preseliou centralni deo Berlina, na Kurfirsten-dam, ili Ku-dam kako Berlinci od milo{teka`u. Du` te, jedne od najdu`ih ulicaBerlina, ima nekoliko trgova, a jedan jeLeniner plac, gde je sada [aubine amLeniner plac (Schaubühne am LehninerPlatz). Trg se ne zove po Lenjinu ve} pomalom mestu i ~uvenom manastiru u bli-zini Berlina. U novu zgradu se, odnekud,nisu preselili i slava i uspeh. Iz teatraodlazi Peter [tajn. „On je onima koji suiza njega ostali ostavio renome koji ih jete{ko optere}ivao”, konstatuje analiti~ar.

U Berlinu je 90-ih po~elo da radinekoliko grupa mladih, prkosnih, soci-jalno-aktivnih i borbenih umetnika. Nji-hovo prisustvo je bilo sve osetnije, osve-`ili su i uneli `ivost u berlinsku scenu.Jedan od retkih preostalih osniva~anekada{nje [aubine na obali Hale, Jirgen[ithelm (Jürgen Schitthelm) odlu~io je dadve grupe, dve scene pozove u svojeposustalo pozori{te. Godine 1999. [au-bine am Leniner plac preuzeli su Sa{aValc (Sasha Waltz: Tela – Grand prix BI-TEF 1999), Tomas Ostermajer (ThomasOstermeier: Disko pigs – BITEF 1999),Johen Sandig i Jens Hilje (Jochen Sandig,Jens Hillje). Otada je pozori{te opet in!Sve je vi{e publike i gostovanja u zemlji iinostranstvu. No, za ozbiljniju ocenu jo{je rano. Treba im po`eleti sve najbolje isa~ekati.

Izme|u Kelna i Sarbrikena

Nada Kokotovi}, koreograf i reditelj,u CzKD zavr{ila je svoj tre}i projekat uovoj sezoni, Hajner Milerovu Hamletma{inu. Prvi je bio junk opera Jankoras~upanko \ulijana Krou~a i FilimaMekDermota prema Dr. Hanjrihu Hof-manu (Julian Crouch, Phelem McDer-mott, Heinrich Hoffmann) za teatar uSarbrikenu, Nema~ka, gde Kokotovi}redovno gostuje. Deset pri~a o nevaljalojdeci i drakonskim kaznama koje ih zatosti`u, povezuje narator, direktor pozo-ri{ta. U ovom komi~no-tragi~nom poro-di~nom mikrokosmosu svi su i krivci i`rtve: i deca i roditelji. Muziku koju jekomponovao Martin @ak (Martyn Ja-ques) pi{te}i je o{tra. Osim instrumenatakoje predvi|a kompozitor – klavira, har-monike, bend`a, buzukija, balalajke,flaute i saksofona – Nada je, da bi pot-krepila radnju, ubacila i junk instru-mente –metle, plehane kutije, kuhinjskepredmete i sl. Kritika je veoma pozitivna,a svi su nagla{avali da je predstavapou~na i za roditelje. Za razliku odsvetske premijere (London 1998) u kojojje pevao samo direktor, kod Nade Koko-tovi} svi ple{u i pevaju.

U sopstvenoj ku}i, TKO – TheaterKokotovic/Osman, Keln, nedavno je bilapremijera Zebre (Zebrasteifen), re`ija ikompilacija Nada Kokotovi}. Pe{a~kiprelaz je za autorku {ansa da se stignena drugu stranu, prilika ali i opasnostkomuniciranja, jer ljudi nisu uvek spo-sobni za taj, tako va`an ~in.

ci je pro{le godine odigrano tek 27 pred-

stava) te da se njegov izbor ne temelji na

partijskoj pripadnosti ve} verovanju usposobnosti imenovanih. Preuzimanjadu`nosti usledi}e ubrzo i u drugimmakedonskim pozori{tima. No, Vele{kiteatar }e osim smene rukovodioca unarednom periodu morati da se suo~i i sproblemom nala`enja novog prostorazbog denacionalizacije dosada{njegobjekta. Ina~e, povodom stogodi{njiceIlindenskog ustanka, makedonskoMinistarstvo kulture }e naro~ito stim-ulisati projekte vezane za ovu tematiku.

„Knjiga koje imaju enciklopedijskikarakter obi~no se poduhvate velike in-stitucije s ogromnim arhivama. RistoStefanovski po tre}i put uspeva da za-meni celu instituciju, da bude ~ovek in-stitucija.” Ovako pisac Venko Andonovs-ki komentari{e objavljivanje knjige Ste-fanovskog Pozori{te u Makedoniji –savremene tendencije, tre}e po redu

koju je ovaj istaknuti pozori{ni delatniknapisao u domenu razvoja makedonskogteatra. Na sistemati~an, iscrpan i pro-verljiv na~in, najnovija knjiga bavi serazdobljem od 1958. do 1962. Knjigu jeizdao Makedonski narodni teatar afinansiralo makedonsko Ministarstvo zakulturu.

U skopskom Omladinskom kultur-nom centru odr`an je Drugi romski ama-terski pozori{ni festival Garavde muja(Skrivena lica), odr`ana su predavanja oromskoj pozori{noj umetnosti u Make-doniji (i multietni~kom i multikulturnomdru{tvu), promovisane publikacije Udru-`enja ljubitelja romske kulture Romanoilo (Romsko srce) i odigrane predstaveTerd`an i Merd`an, D`D`D` i Bizo agor(Bez kraja) romskih pozori{nih trupaRomano tagar i Ciriklja (Ptice).

Pretplatite se na

L U D U SGodišnja pretplata za SRJ - 500,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92

(Privredna banka Beograd A.D.)

NOVO!PRIMAMO PRETPLATE IZ INOSTRANSTVA

Godi{nja pretplata - 15,00 EUR.

Devizni `iro ra~un:

5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

NNaaddaa GGee{{oosskkaa

NNoovvii uupprraavvnniiccii [[aauubbiinnee:: JJoohheenn SSaannddiigg,, SSaa{{aa VVaallcc,, TToommaass OOsstteerrmmaajjeerr,, JJeennss HHiilljjee

PPeettaarr [[ttaajjnn

LUDUS 102 26

Dnevnik

PRIRODA MO]I

DOBITNICI „DOBRI^INOG PRSTENA”

Ana Vujanov i¯

L jub iša Mat i¯

Intertekstualna falsifikacija teorijskog

dnevnika beogradskih izvo|a~kih

umetnosti

SEN^ENJE AUSTROUGARSKOG TEATRA SENKI

Pro{logodi{nju Pulicerovu nagraduza dramu dobila je duodrama Do-btnik/gubitnik (Topdog/Underdog)

crne dramati~arke Suzan-Lori Parks,premijerno igrana u Pablik teatru na Of-Brodveju a zatim preba~ena na ve}u iunosniju brodvejsku scenu. Poslednji ko-mad Parksove (r. 1967), poznate po dra-mama Komad o Americi, Venera ili Ukrvi, opisuje odnos dvojice bra}e crnacaiz rasturene porodice (u tuma~enju D`ef-rija Rajta i Dona ^idla), od kojih se nezna koji je ve}i „luzer”. Stariji radi kaopokretna meta u zabavnom parku (obu-~en kao biv{i ameri~ki predsednik Lin-koln) a mla|i je sitan lopov koji ~ezne zakarijerom u uli~noj kocki. Iako se starijisvojevremeno slu`io upravo kockom dabi iz bede izvukao i sebe i brata kada suih u pubertetu napustili roditelji, za njuje vremenom izgubio interesovanje. Sadamla|i u kartanju vidi san o uzdizanju sdna i na~in da se postigne uspeh zakojim obojica ve} predugo tragaju. Pro-gonjeni zajedni~kom pro{lo{}u i rival-stvom, a primorani da u bednom stanu`ive zajedno (starijeg je na ulicu izbacila`ena), oni svakim danom saznaju svevi{e jedan o drugome i svojoj porodici,postaju svesni prave prirode svojih egzi-stencija i donose te{ke odluke o me-|usobnom odnosu. Kuda vodi radnja ove{epardovske, jezi~kom energijom nabi-jene i visceralne drame o bratskoj ljubavii porodi~nom identitetu, mo`da i nijete{ko naslutiti ima li se u vidu da je

bra}i, {ale radi, otac svojevremeno daoimena Linkoln i But. (D`on Vilks But bioje ameri~ki glumac koji je 1865. ubioAbrahama Linkolna.) Parksova se ovdepre svega bavi prirodom mo}i – ko koga„zavr}e”? ko je na vrhu, ko na dnu? i kozna gde je dobitna karta? „U`asavaju}eotkri}e”, kako je zapisao ameri~ki kriti-~ar, „koje le`i u srcu ovog komada je to{to vam se ameri~ki ideal demokratijeposle ove predstave u~ini zabludom veli-kom koliko i karte koje Linkoln takoume{no baca: neko je uvek na vrhu iupravo zato je neko uvek na dnu.Zamenite, recimo, Linkolna i Buta belci-ma i crncima i dobi}ete prili~no ta~nusliku dobrog dela ameri~ke istorije. I nesamo to; zamenite bilo koga ko ima mo}– medijske konglomerate, `Majkrosoft`,SAD – bilo kim ko za njom `udi idinamika komada osta}e ista. U komaduDobitnik/gubitnik dva u osnovi dobra~oveka ~ine zlodelo. Parksova poku{avada shvati kako ova dihotomija vodi ljud-sku vrstu u greh. Ona na neprocenjiv iveoma promu}uran na~in, pokazujemomente pritiska: kako to da se dobar~ovek prepu{ta porivu za sticanjemprednosti nad nekim, porivu koji gazatim ~esto pretvara u tiranina i tla~itel-ja ~ak i onih koje najvi{e voli, i kako toda se drugi, potla~eni, predaje besu kojiu njemu klju~a i koji }e ga pretvoriti unepovratno izgubljenu `rtvu `eljnu daubije da bi povratiladostojanstvo.

04.01. D`evad, po~asni pisar gradaGraca, sedi u pletenoj naslonja~i. Prekokolena je prebacio }ebe, a na njemu otvo-rio veliki Atlas. Mo`da bi neko, dok gagleda tako iz profila kako se ljulja unaslonja~i i prou~ava debelu knjigu, po-mislio da se radi o Goetheu ili… No, ubr-zo se na prizor spu{ta zavesa i osvetljavaga kontraliht te postaje jasno da je re~ ohladnijoj varijanti teatra senki i da je upitanju pisac poreklom „jugoisto~no odGraca“. Pored njegovih nogu senka da-ske na kojoj ~u~i senka majmuna kojojna ramenu stoji senka velikog papagaja.Svuda oko njih ispeletena gusta i krhkasenka konstrukcije ose}anja. Ose}anja,naravno, nisu izrazi. Naprotiv, uvek jere~ o konstruktima. Mada, re~ uvek jestesumnjiva, mada… Senka papagaja pri-~a senci D`evada: „…I po{to je putova-nje bilo dugo, vru}ina velika, a na{abrodska kabina prazna i izdvojena,majmun mi predlo`i da igramo igru‘skriva~a’, koju je, re~e, ~esto igrao s

drugim majmun~i}ima u sretna vreme-na svoga detinjstva. Pravila koja mi jeobjasnio bila su prosta: on za`muri ibroji do 100, ja se u me|uvremenusakrijem, kad zavr{i brojanje on vikne:‘Kre}em!’ i po~ne da me tra`i. I ja, nanesre}u, pristanem. Majmun je po~eo dabroji, a ja sam na{ao odli~an zaklon ugrudnjaku jednog oklopa. Kad je izbro-jao do 100, ovaj kreten je uzviknuo:‘Kre}eeem!’ I u tom trenutku – zatutnja-la su tri plotuna sa engleskog gusarskogbroda i, jaooo, doslovce rasturila ceo na{brod. Zamisli! Zamisli to!?“ Senka D`e-vada po~e grohotom da se smejeneo~ekivanom obrtu, senka majmunazavrte glavom, a senka papagaja i daljeozbiljna nastavlja: „…Ja se nekim~udom spasem i sletim na jednu daskukoja je plutala na povr{ini mora, kad sena nju pope i majmun, mokar i jadan. Jaga pogledam u`asnut i s negodovanjempromrmljam: ‘Phhh, glupe li igre’…“Senka D`evada se na taj papagajev

komentar odjednom jako uozbilji, asenka majmuna nervoznim pokretomruke otera senku papagaja s ramena ikroz zube promrmlja: „Phhh, glupe lipri~e…“

12.01. Iza{ao je „TkH” broj 4.Stra{niji od prethodnog. Glavni blok jeposve}en i nazvan Novi ples/Nove teori-je. To bi nekog ovde sada moglo i da zani-ma; bar se nama koji smo ga pravili tako~ini. Blok Rasprave je o jednoj-novoj-britanskoj-drami: 4.48 Psychosis, aljubazno{}u gospodina Albahari i JDP-au bloku je objavljen i prevod drame.Pored bloka Teorija na delu, koji jemetastazirao do takvih razmera da jejedan njegov deo morao na kraju bitiostavljen za naredni broj, u ovom brojuse, kao posebna egzotika, pojavljuju iStranice profesora Carlsona. Nekim ~ud-nim igrama, TkH je u kontaktu s ~uven-im teatrologom Marvinom Carlsonom,koji nam osim tekstova za ~itanje {alje itekstove za objavljivanje u „TkHu”. Upraznom periodu, dok ~ekam pohvale ilida mi neko u prolazu lako}e `ivota otki-ne glavu, prelistavam ga s u`ivanjem,zadovoljna i ponosna {to u~estvujem idoprinosim ovakvom ~udu, i {to dok gagledam znam da je jedino re{enje, akonema re{enja, stvoriti ga ili – ga izmisli-ti. Da, ovo ‘li~i ali nije’ propaganda,jer… jer „TkH” na kraju – i ne postoji,

moglo bi se odahnuti, da svet samo nemarazne, bolne ili radosne, naprsline.

13.01. Mi{ko [uvakovi} upisuje: Da, proizvodnja teksta jeste klasna

borba i to je borba u kojoj sam 100% tu isada. Klasna borba u teatru je danasborba za teoriju.

Da ili ne? Ja se mogu upisati samo tu i ponudi-

ti jo{ jednu varijantu borbe za teatar iz-van teatra – tu usred teorije jezika kojiizneverava u`ivanje u teatru i konfronti-ra ma{ine ~ulnog i ma{ine ideologije, tj.koncepta. To je borba i ona se odigravaizme|u nesvesnog i klasnog – ja nemogu da je izvedem do kraja, ali moguda poka`em gde je skrivaju, gde je zatu-raju. To je borba za teoriju usred nemo}iteatra koji danas jeste jos jedna identi-fikacija nove klase… mada… umestonadgradnje, pitanja identiteta. Teorijapokazuje naprsline. U va{im/na{imidentitetima… na{im iluzornim klasnimpozicijama.

Borba je totalna. Teorija je pokrenu-ta.

21.01. Kraj Salome u Narodnompozori{tu. Beogradska publika je na no-gama. Aplauzi. Pale se svetla. Odu{e-vljenje. Po{to se ka`e da se u muzici u`i-va celim telom, moglo bi se dodati: ‘orga-zmati~no odu{evljenje’. Graja. Izvo|a~i ugra|anskim odelima iz 30-ih zajapurenistoje ispred mermernog belog stepeni{tana sceni i klanjaju se publici. Cve}e! ah,da, cve}e. Potpuna sve~anost. Srpskagra|anska klasa u nastajanju. U novom,postsistorijskom nastajanju. Mesto inte-gracije i identifikacije. Razmi{ljam oAdornovom komentaru da ne mo`e u`i-vati u operi onaj ko na to nije nau~en do~etvrte godine. To je kao nekakva socijal-

na psihoanaliza. Prise}am se nekih scenaiz svoje prve ~etiri socijalisti~ke godinekrajem 70-ih na uglu 27.marta iTakovske ulice. Mi{ko, po{to je ~uo mojprikaz, ka`e: „Srbi su civilizacijskidaleko od u`ivanja u operi“. Me|utim, onpuno gre{i. Beogradska publika je u`i-vala ili se tako pona{ala (ali to je isto zasocijalnu psihoanalizu) i to joj ne trebaosporavati. Kao jedno od ona dva gun|alas balkona Mapetovaca, cok}em iz lo`e nagaleriji. Da, verovatno se mogu slo.`iti daliberalni kapitalizam nije idealnodru{tveno ure|enje, ali je ipak najboljekoje postoji… Mada, tako ga je neprijat-no gledati u ovim nezgrapnim trapavimpo~ecima. Do|e mi da parafraziram Krle-`u koji parafrazira Balzaka: Oh, kako jebio lep liberalni kapitalizam pod poznimsocijalizmom!

26.01. Po{to smo izmislili i definisalinovi interdisciplinarni oblik ‘teorijskiradio-dramski performans’, ve~eras smou bazi TkHa napravili probu radio-dram-skog performansa Zasto Keti Aker nika-da nije srela Markiza de Sada? Perfor-mans se snima u Radio Beogradu, tekstsmo napisali Mi{ko i ja, performans re-`ira Bojan \or|ev, asistira mu Vlatko Ili}(„momak kojem je TkH upropastio mla-dost”), a izvode ga na{ih 11 glasova. Ovegodine se posve}ujemo teorijskim inter-vencijama u razli~ite, naro~ito tehni~ke,medije. Po~injemo od starog radija, a zav-r{etak bi krajem godine trebalo da budepotpuno virtuelan.

02.02. Ne znam, χ je negdenestao… Izgleda… Nazire se jo{ nazadnjoj korici „TkHa”… Ali, ipak, ovo jepotpuno neo~ekivan kraj. …Ali, otkudzna{ da je tokraj?

S t r a n a s c e n a

U k r š t e n e r e ~ i

Pulicer, SAD

Na slici je Dobrica Milutinovi}(1880-1956), glumac Narodnogpozori{ta u Beogradu, popularni

umetnik velikog temperamenta, posled-nji i najve}i glumac-romanti~ar srpskogpozori{ta, po kome je ustanovljena na-grada glumcima za `ivotno delo„Dobri~in prsten”.

VODORAVNO: 1. Glumac i reditelj uJugoslovenskom dramskom pozori{tu,dobitnik „Dobri~inog prstena” 1994; 8.Ime novosadskog glumca, dobitnika„Dobri~inog prstena” 1999. (Putuju}epozori{te [opalovi}); Ratna mornarica(skr); 11. Ime ruskog pisca Tolstoja, 13.Glumica, dobitnica „Dobri~inog prstena”1995. (Majka Hrabrost); 17. Simbol zatantal; 18. Insekt sli~an p~eli, zolja; 19.Ime dve glumice, dobitnice „Dobri~inogprstena” – 1981. (Dundo Maroje) i 2000.(Kore{podencija); 21. Prvak, {ampion;23. Reka u Rusiji, kod I`enska; 24.Simbol za neon; 25. Savet za nau~ni rad(skr); 27. Glumac, dobitnik „Dobri~inogprstena” 1980. (Sumrak); 29. Konjskasnaga (skr); 30. Pu` bez ku}ice; 31,Lekoviti ~aj od varenih trava; 33. Fabri-ka duvana (skr); 34. Ugriz; 35. Glumac,dobitnik „Dobri~inog prstena” 1988.(Razvojni put Bore {najdera); 36. Inici-jali italijanske glumice Martineli; 37.Ko{arka{ki klub „Borac” (skr); 38.Glumica, dobitnica „Dobri~inog prstena”1992. (Klara Dombrovska); 40. Zaliv iluka u severo-isto~noj [paniji; 42.Izvr{ni komitet (skr); 43. Jednako(franc); 44. Pokazna zamenica; 49. Kojije kao taj; 48. Vazdu{na banja u Pirineji-ma; 49. Zaperak na kukuruzu, 50.Simbol za erbijum; 51. Koji mo`e bitiranjen; 53. Osamnaesto i dvadesettre}eslovo azbuke; 54. Ime francuskog glum-ca Montana; 55. Glumac, dobitnik„Dobri~inog prstena” 1996. (@iveo `ivotTola Manojlovi}); 57. Glumac, dobitnik„Dobri~inog prstena” 2001. (Gran Pri).

USPRAVNO: 1. Glumci, dobitnici„Dobri~inog prstena” 1997. (Ma~ka nausijanom limenom krovu) i 1998. (Pan-dorina kutija); 2. Auto oznaka za Lesoto;3. Na silu uzet; 4. Poslednje i sedmo slo-vo azbuke; 5. Eventualno (skr); 6. Talas;7. Prkos; 10. Mesto u op{tini Kraljevo;12. Auto oznaka za Valjevo; 14. Predlog(s), 15. Naziv; 16. Dvadesettre}e i desetoslovo azbuke; 20. Rukometni savez Srbi-je; 22. Glumac, dobitnik „Dobri~inog pr-stena” 1990. (Profesionalac); 23. Stu-panje `enske osobe u brak, udaja (pokr);24. Ime glumice, dobitnice „Dobri~inogprstena” 1983. (Tetovirana ru`a); 26.Glumac, dobitnik „Dobri~inog prstena”1983. (Ahmet Hurudin); 28. Glumac, do-

bitnik „Dobri~inog prstena” 1982. (Ste-nica); 29. Vrsta morskog raka (mn); 30.Geodetska uprava (skr); 31. Germanskomu{ko ime; 32. Mu{ko ime odmila (Alek-sandar); 33. Glumica, dobitnica „Dobri-~inog prstena” 1986. (Dibuk); 35. Poslo-vni centar (skr); 39. Vatra, plamen; 40.Pokretni deo elektromotora; 41. Ime glu-mca i reditelja, dobitnika „Dobri~inogprstena” 2002. (Otelo); 46. Mera za povr-{inu zamlji{ta; 47. Ostaci la|e stradale uburi, olupina; 52. Mu{ko ime odmila(Aljo{a); 54. Inicijali pijaniste i direktoraBeogradske filharmonije, sina poznatogglumca; 55. Auto oznaka za Kikindu; 56.Dvadeseto i ~etrnaesto slovo azbuke.

Sastavio Branko Poli}

LUDUS 10227

Dnevnik

Mar i ja Crnobor i -Fotez

Jovan ¬ i r i lov

Dnevnik sa gradili{ta Jugoslovenskog

dramskog pozori{ta

Sreda, 13. novembar 2002. Pa da, mi~e se, a to je ipak plus, jer

mic po mic... Uglavnom, sve je ~as ovako,~as onako, kao dana{nji dan: vjetar, sun-ce, ki{a, toplo, hladno... Premijera [inabiti }e 25. ovog mjeseca, a ne kako je pla-nirano 20. Biva to tako! Ve~eras samgledala Pacijent doktora Frojda, gosto-vanje Somboraca. Idem ~esto u pozori{te.To je meno dobro za zdravlje.

Subota, 16. XINekako se ba{ ne osje}am dobro.

Spava mi se. Mjenjala sam kaput jer muje u njemu bilo suvi{e vru}e, i ostavilaklju~eve u d`epu. Ba{ glupo! Da ne bu-dim Ivanu oti{la sam do Kapo~ke. Ka`e:„Pre mi je Perica ~esto telefonirao, a sadtelefon }uti i sre}na sam kad zazvoni, pamakar i pogre{no!” Samo}a...

Bila sam i na gradili{tu. Nema mno-go radnika, ali se ipak sve mi~e. Poslajo{ ima onoliko. Kad bude – bi}e.

Utorak, 19. XIHvala vremenskoj prognozi {to se i

danas ispunila njena objava. Ba{ lijepovrijeme. Malo zamorno od ljepote. Sva{tase de{ava. Eto, mislim svi ti djelovi, kao

u slagalicama ~ine sliku jednog dana.Danas su svi na{i na okupu i [ine idupremijeri. ^ujem da tamo, visoko iznadfontane, netko lupa. „[iju” i taj deo. I nasceni iskrice lete. Gledali{te je osvetljenoi rade oko sjedi{ta. Pita me jedan radnik:„[to hodate po toj pra{ini, Marija?”Odgovaram: „Hodate i vi.” „Ja moram”,ka`e. „A ja ho}u”. Nisam rekla „mo-ram”, ali znam da moram.

Nedelja, 24. XIBila sam sa Petrom u „Bo{ku Buhi”.

Gledale smo Da l’ bi bilo fino. Ba{ divno.Petra reagira na ono {to se de{ava napozornici. Imam veliki smrtni grijeh!Nisam stigla ni do na{ih, niti sam pro{e-tala gradili{tem. Bog zna kako su bezmene pre`ivjeli?!

Utorak, 26. XISve se od jutra spremam da odem

kod \okovi}a na slavu. Malo sam jo{smu{ena od sino}ne premijere, kao dasam ja igrala. Sve mi je vrijeme predo~ima slika te omladine kako se u velikojsobi spremaju za izlaz, i kako ve} nisuoni iz obi~nog „privatnog”, njihovog`ivota, ve} dio predstave. To me je dirnu-

lo do suza... Ne znaju ljudi tok je glumac,a i nije va`no, neka ga samo gledaju islu{aju...

Sreda, 27. XIDa ne zaboravim: sjedne do mene na

slavi Mrgud Radovanovi}, sjed i on. Janjemu „ti”, on meni „vi”, kao iz na{emladosti. I pitam ga: „Radi{?” A on: „A{ta drugo da radim, nego da radim”. Tomi se, eto, jako svidjelo, i neka ostane napapiru.

Nedelja, 1. XIIZgodno! Nekad davno 1. decembar

se slavio kao Dan ujedinjenja na{ih na-roda, danas je to dan borbe protiv side?Ba{ mnogo toga do`ivjeh u svom dugombitisanju!!! Ki{a, pa ki{a. Zaustavi jeako mo`e{. Tako je to! I to treba shvatitina vrijeme, pa se onda sve mirno prati ilisabrano sudjeluje... Naravno, na gradi-li{tu nema nikog, osim ki{e.

Ponedeljak, 2. XIIPa {ta! Pada! Neka pada! Na gradi-

li{tu ima ljudi i mi~e se, mi~e. U gleda-li{tu stavljaju cemenet na `icu. To sunaslage, a na kraju dolaze fotelje!!! Odna{ih je Cveja tu, i do{ao mu Jago{ Mar-kovi}. Zna~i, dogovor za predstavu!

Ponedeljak, 9. XII„Hladno, zar ne, majko? Pa to joj je i

zadatak u decembru!” I prolaze radnicitamo na scenu, neki pribijaju vratnice, aneki se jo{ mu~e. Bla`ene svete muke.Ve~eras sam gledala Galilejev `ivot pozo-ri{ta iz Kragujevca. Danas na{i poma`u

gostima. Ba{ volim gledati predstave. Ipozori{te iz Sombora neki dan, i ovove~eras iz Kragujevca, razveselili su midu{u. Znaju {to rade.

Utorak, 10. XIIBila sam u Udru`enju i zamolila za

jo{ koju moju monografiju da mogu ne-kom pokloniti. Jer tko }e to kupiti!? Stiglasam i do gra|evina. Ima dosta ljudi. Neki~ak ~iste {ut i metlu upotrebljavaju! „Vidi,vidi, i metla ima posla”, rekoh.

Utorak, 24. XIIKatoli~ki Badnjak. Kapa mi ve} rano

~estita! Stari drugar! Tako je to! Umorilasam se u`asno, ali sam odli~an bakalar

POZORI[TE JE MENI DOBRO ZA ZDRAVLJE

Vojvo|anski dnevnik

Kanji`a, 3. januar 2003.Nenad Proki} i ja putujemo njego-

vim kolima u Kanji`u da se sretnemo sJozefom Na|om radi dogovora o gostova-nju predstave Filozofi na 37. Bitefu. Na-|ov drug iz detinjstva Zoltan Bi~keji uKanji`i ve} ima veoma lep Centar umet-nosti u koji }e se Na| vratiti, mislim,2005. ili }e pak osnovati svoj centar.Zoltan je intelektualac veoma `iva duha ipreuzmiljiv. Pomo}i }e svom drugu da ses razlogom vrati u rodnu varo{icu. [to dane, u tako malom mestu radi Barba uHolstebrou, a Grotovski je po~injao uOpolu.

Posetili smo ku}u u kojoj Na| pri-prema prostor za `ivot i svoju umetnost.Tipi~na gra|anska ku}a iz doba Austro-ugarske u Lenjinovoj br. 6. ve} dobijaobrise budu}eg Na|ovog sveta. Mipri~amo dosta, a Jo`ef na svoj na~in }utii prozbori tek po koju re~. Pitam ga {to sevra}a. Odgovor nije precizan, kao {tosam i o~ekivao, a svodi se na to da ho}enovi izazov, jer se mu se formula uFrancuskoj donekle iscrpla. Bi}e 2004.koselektor u Avinjonu u postfabrdasri-jevskoj eri s novim mladim selektorom.

Pose}ujemo i Na|ovu rodnu ku}u.Li~i na skromni ku}erak moje bake ukikindskom tre}em „frtalju”. Grli svojustaru majku. U ku}i haos knjiga, stvari,sitnica i name{taja, u njegovoj spava}ojsobi tesno kao i u njegovim predstava-ma, gde se svi prepli}u i tra`e mesta podkapom nebeskom. Po zidovima po nekanjegova slika iz ranog perioda dok jestudirao slikarstvo u Budimpe{ti.

Sombor, 14. IS rediteljem Kokanom Mladenovi-

}em, kompozitorom Zoranom Hristi}em,kostimografom Dragicom Pavlovi} imladom glumicom Dubravkom Kovjani}putujemo za Sombor. Prihvatio sam dabudem dramaturg predstave Majstor iMargarita po Bulgakovu. Dramatizacijaje Kokanova. Ja sam mu neka vrsta spa-ring partnera za proveru ideje. Tokomdosada{njih sastanaka skretao sam mupa`nju da je va`no da fabula bude jas-na. Predstave na istu temu koje sam gle-dao imale su manu {to su bile haoti~ne.A gledao sam Majstora i Margaitu Lju-bimova, Kor{unovasa i nedavno Lupe.Najjasnija je bila Lupina, ali trajesedam sati. Ovaj slavni poljski reditelj,koji na naredni 37. Bitef dolazi s pred-

stavom Brisanje po Bernhardu, Bulga-kov roman je ispri~ao scenu po scenu.

Glumcima pri~amo o Bulgakovu,njegovom mestu u sovjetskoj literaturi,njegovoj sudbini, direktnim odnosima saStaljinom koji ga nije ubio, iako ga jejako intrigirao.

Kikinda, 17. IPosle vi{e od godinu dana ponovo

sam u svojoj rodnoj Kikindi. Otkako mi jemama umrla, tamo nerado odlazim. Ov-og puta sam do{ao da se dogovorim s mo-jim zemljacima oko legata koji `ele da mi

radni~ka porodica, koji tu godinamastanuju, spremili su ru~ak. Predla`emoim da ostanu kao domari, ali ka`u da suzaposleni i ne mogu toliko obaveza daprime. Seli}e se u ku}u koju sebi ve} du`egrade.

Milo{ je kandidat za NIN-ovu na-gradu sa svojim postmodernisti~kim ro-manom iz pozori{nog `ivota, s na{imnajve}im {ekspirologom sa svetskomreputacijom Jocom Savi}em kao akteromjednog od tokova romana. A drugi tok je osavremenom reditelju. Latinovi} je svo-jevremeno napisao i dramu o poznatomkikindskom gradona~elniku Luki Ma-jinskom, zbog koga se ubila moja baka pomajci, jer nije dobila saglasnost svojemajke, moje prababe, da se razvede od

Upravnik Sr|an Aleksi} i Kokanzamenili su glumce koji su vratili ulogejer su im bile suvi{e male. Nova~no suka`njeni zbog tog gesta. Do{li su u podeludrugi sa strane. Sr|an, i sâm glumac,prihvatio je, za primer, malu ulogu.

Op{ta atmosfera u ansamblu je odli-~na, {to je prvi uslov da pozori{te napre-duje i pravi dobre predstave.

Novi Sad, 6. IIPosle du`e vremena sam u ovoga

puta snegom obu~enom Novom Sadu. Sti-gao sam posle dva sata i oti{ao do Steri-jinog pozorja da popunim svoju bibliotekubrojevima „Scene” koje nemam i go-di{njacima koji mi nedostaju. Ali nisamih vi{e zatekao. Mora}u ponovo do}i.

Po podne provodim sa svojim dragimprijateljaima Miroslavom i Marijom Ra-donji}. Ne znamo o ~emu }emo pre, uzpoznate Marijine ~ajeve sa Zlatibora.Saznajem od njih da postoji nova antik-varnica na domak Vladi~inog dvora kojudr`i Vasilije. @urim na predstavu uUjvideki sinhaz, ali ipak skoknem doknji`are. Brinu se da }e morati da se iselezbog pro{irenja Gradske biblioteke. [teta!

Na predstavi u Ujvideki tetaru. Pac,predstava po Hamva{u. Pitam upravnikaLacija {ta zna~i, da li {to i pac za zeca. Uovom slu~aju pac zna~i ne{to kao kaofrka, zbrka, zabuna. Predstava s odli-~nim glumcima. Ima ne{to od Na|a ufizi~koj spremi mladih i u sredstvimaglumaca, me|u kojima nema nikoga sta-rijeg od 30 godina. Tako dobro pevaju da}e uskoro spremati mjuzikl ^ikago. Kosaim je jo{ na repertoaru. Uvek prepuna.Na predstavi je i Rale Milenkovi}. Do{aoje iz Zrenjanina gde kod Mi{e Jagodi}are`ira [umu Ostrovskog.

Posle predstave na mrazu ~ekamautobus za koji mi je pozori{te obezbedilokartu. Dolazi tek posle gotovo sata zaka-{njenja. U busu me mladi student eko-nomije, koji je do{ao da poseti svoju devo-jku, ispituje o mojim putovnjima. @eljanje da slu{a o svetu, jer je on, sa svojih 20godina, kao i cela njegova generacija, pu-tovao samo do Ma|arske iRumunije.

NA\ SE VRA]A KU]I

Ministarstvo za kulturu

Srbije mo`da mo`ebez „Ludusa“, ali

„Ludus“ ne mo`e bezprilo`ni{tva

Ministarstva za kulturu Srbije.

„Vrednost dara nijemera dara; njegova

mera vrednostije vrednost koju ima

za darivanoga“, ka`estara tamilska

mudrost.

napravila. Ipak sam na ~as odjurila dogra|evine kad je svuda ti{ina bila. Zavi-rila sam i kod na{ih, da ne propadne dan.Ivanica je na putu sa priredbom za djecu.^eka}emo je na ve~eru. Sa{a }e sa Petromokititi bor.

Sreda, 25. XIIMrtva sam umorna, a jo{ imamo

mnogo toga uraditi. Ba{ su praznici na-porni. Ali neka, jedanput je godi{nje.Poslje ru~ka, gdje su se skupili, sada ve}matorci, Sa{ini drugovi jo{ iz {kole, oti{lasam na promociju stotog „Ludusa” u Ate-lje. Sjela sam i odmarala se. A onda smoCeca, Feliks, Sa{a i ja duvali sve}ice natorti. Sjela sam u taksi i oti{la do gradi-li{ta. Gledala sam kako se u mraku nji{ukrpe na fasadi ogromne gra|evine.Bi}e kad bude...

naprave u mojoj ku}i. Tu bih ostavio do-sta svojih knjiga i li~nu arhivu sa zbir-kom mojih pozori{nim fotografija, kao ionih koje sam snimio na svojim puto-vanjima po svetu za Bitef. U toj ku}i jo{za mog `ivota odr`avala bi se predavan-ja. A Gradska biblioteke bi tu na{la pros-tor da se pro{iiri, jer kod njih vi{e nemamesta. Srednja soba bi ostala onakavakakva je bila u mojoj roditeljskoj ku}i sasecesionisti~kom trpezarijom. Tako se etodesilo da nisam „prodao svoje detinjst-vo”, {to mi je bila moja sentimentalnaformula da ne prodajem ku}u.

Tu sam s Novicom Anti}em i Milo-{em Latinovi}em. Moji stanari Kara~onj,

mog dede. Milo{ ka`e da mu je `ao {to tuepizodu nije znao kad je pisao dramu, vi-{e oslonjenu na dru{tevni i politi~ki plan.Moja baka bi u toj drami bila neka AnaKarenjina.

Sombor, 29. IAutobusom odlazim u Sombor na

poslednju ~ita}u probu Majstora i Ma-ragarite. Posle probe govorim o svojimutiscima. Govorna partitura je na dobromkoloseku. Kokan ima nameru da u veli-koj meri stilizuje grupe i roman na sceniprika`e kao zauman, kakav i jeste. Visokstepen stilizacije Kokan je ve} imaoprilike da ispita rade}i s glumcima ovogpozori{ta prethodne predstave.

NNaa „„LLuudduussoovvoomm““ rroo||eennddaannuu:: MMaarriijjaa CCrrnnoobboorrii ((FFoottoo:: \\.. TToommii}}))

PPrrvvaa pprroobbaa:: uu SSoommbboorruu

28

Kalendar

LUDUS 102

Pre 330 godina@an Baptist Poklen Molijer (Jean-

Baptiste Poquelin Molière) umro je 17. II1673, ubrzo po{to mu je pozlilo na pozor-nici. Komediograf, glumac, pozori{ni up-ravnik, Molijer je vrh francuskog klasici-zma i jedan od svetskih pozori{nih klasi-ka. Njegovi komadi Tartif, Mizantrop,Don @uan, Tvrdica, Gra|anin plemi},[kola za `ene, Uobra`eni bolesnik,Skapenove podvale, U~ene `ene jo{ suna repertoaru mnogih pozori{ta. Osnovaoje Slavno pozori{te u Parizu, oterao ga udug a sebe u zatvor. Zatim je 12 godinavodio putuju}u dru`inu. Vratio se u Parizi od Luja XIV dobio status tre}eg pariskogpozori{ta. Igrali su u Pti Burbonu, PaleRojalu (danas Francuska komedija).Ro|en je 1622.

Pre 210 godinaU Parizu je 6. II 1793. umro Karlo

Goldoni, reformator talijanske komedije.Izuzetno produktivan pisac, zalagao seda se glumci pridr`avaju napisanogteksta (nasuprot imenjaka Gocija koji jepodr`avao improvizovanu i maskiranukomediju del arte). Prvi komad sastavioje u 11. godini. Danas se jo{ izvodeMomolo Kortesan, Kafeterija, Gosti-oni~arka, Ljubopitljive `ene, Miran-dolina, [krtac. Pisao je za dru`inuAntonija Saccoa, Gilolama Medebacha,Teatar Vendramina u Veneciji, Talijan-sku komediju u Parizu. Ro|en je 25. II1707.

Pre 195 godinaU Vranjevu je 2. II 1808. ro|en Luka

Popovi}, rodona~elnik velike gluma~keporodice. Njegove k}eri bile zna~ajneglumice, ~esto udate za glumce: KatarinaPopovi}, Draginja Ru`i}, Ljubica Ko-larovi}, Jelisaveta Dobrinovi}, SofijaMaksimovi} (supruga kapelnika Aksen-tija), a sinovi glumci: Lazar i Paja. Unucisu ostajali u svetu teatra – EmilijaPopovi}, Ljubica Todosi}, Milka Mar-kovi}, Mihailo Markovi}, te praunuk, sinMilkin, Dimitrije-Mitica Markovi}. Pra-deda Luka bio je sve{tenik koji je voleopozori{te. Umro je u Ivandi 1854.

Pre 145 godinaBrat pesnika Vojislava, Milutina i

@arka i sin Jove Ili}a, Dragutin J. Ili}ro|en se 14. II 1858. Nemarom kritike,pesnik je zaboravljen jo{ za `ivota. Pisaoje pripovetke, romane i drame istorijsketematike – Kraljica Jakvinta, tragedijuZa veru i slobodu, Vuka{in, Saul,Pribislav i Bo`ana, Vi|enje Kara-|or|evo, Neznani gost, ~arobnu igru@enidba Milo{a Obili}a, komedije Lih-varka i Otmica. Dela su mu izvo|ena uNarodnom pozori{tu krajem XIX veka.Umro u Beogradu 1. III 1926.

Pre 140 godinaU naporima da Beograd dobije

nacionalni teatar, Pozori{ni odbor jeobjavio 16. II 1863. poziv gra|anima za

prikupljanje dobrovoljnih priloga zapodizanje i unapre|enje pozori{ta.

Ve} 24. II Omladinsko pozori{te senastanilo kod Kne`eve pivare. Nikola\urkovi}, pozori{ni entuzijasta i inicija-tor, uradio je posrbu Siroticu iz NovogSada ili Nevin mo`e da strada, te otvoriopozori{te u novom prostoru.

Pre 135 godinaMinistar prosvete, Dimitrije Crno-

barac tra`io je mi{ljenje ministra gra-

Pozori{te u palanci. Ro|en je pre 14. II1873. Umro je u 35. godini, 4. VIII 1908.

Pre 120 godinaU palati Vendramin u Veneciji, 13. II

1883. je od posledica sr~anog udara umroRihard Vagner (Richard Wagner). Oper-ski kompozitor iz Lajpciga ostvario jesvetski uspeh operama, tzv. dramamare~i i muzike (worttondrame) Loengrin,Majstori peva~i, Parsifal, Nibelun{kiprsten, Rajnsko zlato, Valkira, Zigfrid,Sumrak bogova, Tanhojzer, Tristan iIzolda, Holan|anin lutalica. U Bajrojtuje otvorio Festivalsku zgradu poku-{avaju}i da ostvari svoju teoriju o sve-obuhvatnom umetni~kom delu. Njegoveopere su Worttondrame (drame re~i imuzike). Ro|en je 22. V 1813.

zam namesto pateti~ne deklamacije ukreacije Hljestakova, [ajloka, Otela (uZagrebu uz Mandrovi}a kao Jaga),Magbeta, Fausta. ^esto bi posle velikihdramskih scena jecao iza kulisa. Umrood grudobolje u Beogradu, u 46. godini 5.II 1893.

Pre 95 godinaSimo Matavulj je preminuo u

Beogradu 20. II 1908. Plodan pripoveda~i romanopisac dalmatinskih i beograd-skih motiva, nije imao uspeha s dram-skim ostvarenjima: Zavet (izvedeno uBeogradu 1896. i Novom Sadu 1998) i Naslavi (1904). Ro|en u [ibeniku 1852.

Pre 80 godinaNa Drugom kongresu slovenskih

pozori{ta, februara 1923. prisustvovalisu samo predstavnici iz Sofije, Beograda iZagreba. Razgovaralo se o pokretanjuvelike slovenske revije. Sadr`aj Almana-ha ~inio bi umetni~ki deo, administra-tivno-statisti~ki i gluma~ki. Donosio biinformacije o pozori{tima iz Sofije,Beograda, Zagreba, Ljubljane, Praga,Brna, Var{ave, Krakova, Lavova, Poz-nanja. Planirano je da se objavljuje uPragu a da svako pozori{te snosi svoj deotro{kova. Jezik Almanaha trebalo je dabude po izboru svake sredine. Bugari iJugoslveni usvojili su redakciju na ru-skom, a uz fotografije i priloge i tekst nafrancuskom. Pretresano je i pitanje po-zori{nog zakonodavstva koje je bilo uprocesu reformisanja u obe dr`ave.

Pre 75 godina\or|e Lebovi} je ro|en u Somboru

27. II 1928. S Aleksandrom Obrenovi}emnapisao Nebeski odred, a samostalnodrame Haleluja, Viktorija (Sterijinenagrade), Svetlost i senke, Srebrno u`e,Lutka sa kreveta br.21, Dolnja zemlja,Sentandrejska rapsodija, Malj za ve-{tice, radio-drame, TV drame, filmskascenarija. Nedavno je Dolnju zemlju uSrpskom narodnom pozori{tu postavioDejan Mija~. Lebovi} je Drugi svetski ratproveo u Au{vicu, Saksenhauzenu iMathauzenu. Posle rata zavr{io je Filo-zofski fakultet u Beogradu. I otac mu jebio dramski pisac, k}eri Gordana jepozori{ni, a Selena TV reditelj.

Pre 65 godinaVode sa planine Ra{e Plaovi}a i

Milana \okovi}a je s uspehom premijer-no izvedena 8. II 1938. u beogradskomNP. Plaovi} je re`irao a Sta{a Belo`anskibio scenograf. Izvedena je samo te sezone20 puta.

Od nepoznate bolesti rano je umropisac Mom~ilo Nastasijevi} (14. II 1938).Visoko hermeti~an, cenio je re~ i pomaloobjavljivao: Pet lirkih krugova, pripo-vetke Iz tamnog vilajeta, drame Nedoz-vani, Gospodar-Mladenova k}i, Kod„Ve~ite slavine“ i muzi~ke drame \ura|Brankovi} i Me|ulu{ko blago. @iveo sbra}om i sestrama, a u njihovom be-ogradskom domu okupljali su se umetni-ci i intelektualci. Ro|en u GornjemMilanovcu5. XI 1894.

UMRO MOLIJER, RO\EN LEBOVI]Je lena Kova÷ev i¯

F E B R U A R 2 0 0 3 .Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 2000 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/631-522,631-592 i 631-464; fax: 629-873http://www.sdus.org.yue-mail: sdus@net.yuTeku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikBranislav Mili}evi}

Glavni i odgovorni urednikAleksandar Milosavljevi}aleksmil@eunet.yu

RedakcijaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov,Ivana Dimi}, Aleksandra Jak{i} (operativni sekretar), Ma{a Jeremi}(zamenik glavnog i odgovornog urednika), Svetislav Jovanov, JelenaKova~evi}, Branka Krilovi}, IvanMedenica, Olivera Milo{evi}, DarinkaNikoli}, Tanja Petrovi}, Gor~inStojanovi}, Anja Su{a, Petar Tesli},\or|e Tomi} (fotografija), MajaVukadinovi}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: axisst@eunet.yu

WEB administratorVojislav Ili}

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Trebevi}ka 17

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnog informi-sanja pod brojem 1459Na osnovu Mi{ljenja Ministarstvakulture Republike Srbije pozori{nenovine Ludus oslobo|ene su poreza napromet

Todor Manojlovi}, sin imu}nog ocaiz Velikog Be~kereka, ro|en je 17. II1883. Z avr{io je Filozofski fakultet uBazelu. Prijavio se u dobrovoljce u I svet-skom ratu i bio prevodilac. Pisao za„Srpske novine“ i „Zabavnik“, Objaviovi{e zbirki poezije, a drame su muizvo|ene u Narodnom pozori{tu: Centri-fugalni igra~ (1930), Katinkini snovi(1935), Op~injeni kralj (1936), NahodSimeon (1938), San zimske no}i (1942),Comedia dell arte (1963). Bio je sekretarOpere 1920-24, sekretar Matice srpske iurednik „Letopisa“, profesor istorijeumetnosti na beogradskoj Umetni~kojakademiji. Pozori{ni esejista, kriti~ar iprevodilac, svestrano je uticao na na-stanak beogradskog modernizma.

Pre 110 godinaIz Velikog Be~kereka je i To{a

Jovanovi} (21. V 1846). Gluma~ki seoblikovao kroz uloge ljubavnika a publi-ka ga je obo`avala. Igrao je Beogradu(Narodno pozori{te od 1869. i 1879) i uZagrebu (1872-78). Afirmisao je reali-

|evine Blaznavca o planu za stalno poz-ori{te na Zelenom vencu po~etkom febru-ara 1868, no ovaj nije usvojio plan zboglo{e lokacije. Knez je dekretom odredionovu lokaciju – plac iza Stambolkapije,do ku}e I. Kolarca. Zadr`an je planzgrade na Zelenom vencu arh. Kasana,ali ga je prepravio Aleksandar Bugarski.

Pre 130 godinaU Pragu je 1. II 1873. umro Aksenti-

je Maksimovi}, kompozitor i kapelnikSrpskog narodnog pozori{ta u NovomSadu. Sagorevaju}i u radu komponovaoje pevljive i sad rado slu{ane pesme zapozori{te. Pan~eva~ka op{tina poslala gaje na usavr{avanje u Prag gde umire. Bioje suprug glumice Sofije Maksimovi} iotac jo{ ~uvenije Milke Markovi}. Ro|enje u Dolovu u Banatu 13. II 1947.

Iako poznatiji kao pripoveda~ isatiri~ar, Radoje Domanovi} je u~estvo-vao i u pozori{nom `ivotu. Slu`buju}ikao profesor ni`e gimnazije u Leskovcu1896-98, osnovao je diletantsku trupu

GGlluummaacc,, aallii ii ppiissaacc:: RRaa{{aa PPllaaoovvii}}