Srbija: Projekat reforme propisa i Analize Efekata PropisaObuka o analizi efekata propisa (AEP)

Zajednički projekat Svetske banke, Vlade Srbije i SIDA o reformi propisa i AEP u Srbiji

15. Netržišna dobra i AEP

2

Proces AEP: Ekonomska analiProces AEP: Ekonomska analizzaa

Problemi i potrebe koje treba rešiti

propisom

Ciljevi i očekivani rezultati

Regulativne i neregulativne opcije

Relevantne opcije: analiza kritičnih

pitanja i pretpostavki

Ekonomska analiza izvodljivih opcija

Najbolja opcija: zašto je najbolja

Podaci

Kon

su

ltacije

Šta je netržišno dobro i šta ono znači u ekonomskom smislu

Tehnike direktne i indirektne procene vrednosti

Vrednost života, životne sredine i vremena

Pregled

Netržišna dobraNetržišna dobra

Netržišno dobro jeNetržišno dobro je svako dobro koje se ne razmenjuje na tržištu i koje ne zavisi od

strukture tržišta (monopola, konkurencije, oligopola, itd.).

TTo znaći da ne možemo da o znaći da ne možemo da ustanovimo tržišne ceneustanovimo tržišne cene

Mogući razlozi zbog kojih se neko dobro ne razmenjuje na tržištu:- Vrednosni sudovi- Osobine dobra

Netržišna Dobra i ATK

Osnova za ocenu koja se koristi u ekonomskoj analizi se ne menja: društveno blagostanje se vrednuje koristeći procenu potrošačkog i proizvođačkog viška..

Vrednost netržišnog dobra odgovara

Spremnosti da se platiSpremnosti da se plati ( (SDPSDP))

kako bi se došlo do tog dobra

Metode ocene

DireDirektan metodktan metod: Ljudi direktno ocenjuju SDP kokontingentntingentnono vvrednovanjerednovanje

IndireIndirektan metodktan metod: SDP se zasniva na konceptu “otkrivenih preferencija”. Do SDP se dolazi na osnovu ponašanja potrošača metod analogije sa tržištem, metod utvrđivanja hedonističke cene, metod putnih troškova

Metod analogije sa tržištem

Ova tehnika omogućava ocenu netržišnog dobra poređenjem sa sličnim dobrima proizvedenim u privatnom sektoru koja se

prodaju na tržištima koja dobro funkcionišu.

Cena u senco netržišnog dobra jednaka je tržišnoj ceni dobra Cena u senco netržišnog dobra jednaka je tržišnoj ceni dobra sa kojim se upoređujesa kojim se upoređuje

Primeri: ocena smanjenja rizika kroz cenu sistema bezbednosti (vazdušni jastuk, protiv-požarni sistemi itd.)

Dva uslova: a) uporedljivostuporedljivost b) tržišna cena treba da odgovara prosečnoj količiniprosečnoj količini za koju bi korisnici tog netržišnog dobra bili voljni da plate

Metod utvrđivanja hedonističke cene (MHC)

Koristi se za svojstava čija je vrednost uključena u cenu dobra. Metodi utvrđivanja hedonističkih cena primenjuju se naročito za

utvrđivanje SDP da se unapredi kvalitet životne SDP da se unapredi kvalitet životne sredinesredine.

U osnovi ovoga stoji zamisao da je vrednost U osnovi ovoga stoji zamisao da je vrednost unapređenja kvaliteta životne sredine unapređenja kvaliteta životne sredine

uključena u cenu nekih dobara. SDP se često uključena u cenu nekih dobara. SDP se često primenjuje na tržišti stanova/nekretninaprimenjuje na tržišti stanova/nekretnina.

SDP uključuje sve promenljive koje doprinose da se odredi vrednost nekog dobra. Na primer: vrednovanje pogleda ili

blizina prodavnica, škola itd...

Metod utvrđivanja hedonističke cene (MHC)

Za izračunavanje hedonističke cene, neophodno je definisati funkciju hedonističke cene f (c) koja

predstavlja odnos između Cn i svih drugih relevantnih osobina (c) tog dobra:

CnCn = f (c) = f (c)

Promena Cn zbog promene jedne od osobina koje su uključene u c predstavlja hedonističku

cenu te osobine.

Metod za utvrđivanje hedonističke cene zasniva se na tehnikama ekonomske analize.

MHC: Nedostaci

Primer tržišta stanova:

Oslanja se na informisanosti korisnika

Pretpostavlja da je tržište stanova uvek u ravnoteži

Pretpostavlja da su korisnici spremni da menjaju dom kad se promene uslovi životne sredine

Pretpostavlja da se tržišne cene automatski prilagođavaju elementima koji utiču na ponudu i potražnju

Metod putnih troškova (MPT)

Zasniva se na proceni ukupnih troškova koje ljudi imaju da bi došli na neko mesto. Obično se koristi za utvrđivanje

vrednosti rekreacije ili istorijskih mesta.

Koje su komponente ukupnih troškova potrebnih

da se dođe do nekog rekreativnog masta?

CiljCilj: napraviti, na uzorku podataka, krivu krivu potražnje za datim mestompotražnje za datim mestom kako bi se

došlo do relativne SDP

MPT: Nedostaci

• Nekada se na jednom putovanju može doći do različitih mesta

• Posledična procena SDP odnosi se na mesto kao celinu, a ne na njegove delove

• Koristan je samo ako se razdvoje troškovi polaska iz različitih zona

• Mogućnost zamene mesta

• Zanemaruje vrednosti dobra koje postojo nezavisno od toga da li koristi ili ne

Kontingentno vrednovanje (KV)

Ankete na uzorcimaAnkete na uzorcima omogućavaju utvrđivanje SDP kroz definiciju “hipotetičkog tržišta”, gde nema

konkretnog plaćanja

Koraci:

- Izbor dobra koje se vrednuje;

- Uzimanje uzorka;

- Izbor načina anketiranja (poštom, telefonom itd.);

- Opis hipotetičkog tržišta i izbor tehnike;

- Sprovođenje ankete.

Moguće su sledeće tehnike: pitanja tipa “da-ne”; dihotomni izbor; upisivanje odgovora; platna

kartica.

Moguće pristrasnostipristrasnosti:

- Pristrasnost početne tačke;

- Neutralnost;

- Efekat uključivanja i efekat reda;

- Strateško ponašanje.

- Pristrasnost neopredeljenja;

Kontingentno vrednovanje

AAnaliza naliza tritri

netržišnanetržišna ddoobrabra

Propisi se često bave trima čudnim dobrima:

Životom, vremenom, Životom, vremenom, životnom sredinomživotnom sredinom

Zato je u okviru AEP često teško proceniti njihovu vrednost

Analiza tri netržišna dobra

Vrednost života

•Uloga vrednosnog suda

•Zašto vi vrednovanje života moglo da bude korisno

•Različiti kriterijumi vrednovanja

Vrednost života

1) 1) SDPSDP – je jedini kriterijum koji je dosledan ATK.

• Ovim vrednovanjem se uzima u obzir SDP za marginalmarginalno no snižavanje fizičkog rizika, uključujući anksioznost i bol.

•Moguće tehnike: analogija sa tržištem; hedonističke cene (različite plate); kontingentno vrednovanje.

•Osnovni koncept: statistički život.

U francuskoj svake godine umre 3.000 ljudi u drumskim saobraćajnim nesrećama

Francuska ima 60 miliona stanovnika. Rizik svakog lica da svake godine umre je 5 prema 100.000 (3000/60miliona, ili 0,00005)

Koliko biste platili svake godine za auto koji je 10% bezbedniji (da smanjite rizik od smrti na 5 prema milion)?

Ako svake godine izdvajate €10, vi smatrate da jedan statistički život vredi € 2.000.000 (€10/0,000005) (onaj koji se uštedi u saobraćajnoj nesreći).

Statistički život

Kriterijumi usvojeni u praksi

1) 1) Neformalni sud donosioca odlukeNeformalni sud donosioca odluke: ovim rešenjem se izbegava definisanje nekog konkretnog metoda, međutim, on međutim, on nije transparentannije transparentan i izbegava kvantifikaciju

2) 2) Kriterijum prihodaKriterijum prihoda: Ovaj kriterijum se primenjuje u nekim sudovima. Brojna su moralna pitanjaBrojna su moralna pitanja

3) 3) OsiguranjeOsiguranje: vrednost života/zdravlja = premija osiguranja. Njome se ne uzima u obzir to da i ljudi koji ne uzimaju polisu osiguranja smatraju da im žuivot vredi više od nule! Osim toga, izbor može da zavisi od razmatranja ostavine.

4) 4) Analiza rentabilnostiAnaliza rentabilnosti: Ovaj kriterijum je pogodniji od prethodnih, ali se može primeniti samo ako od različitih alternativa ima iste koristi.

Vrednost vremena

Obično se koriste cene u senci: plataplata

U teoriji, društvena vrednost dodatnog sata rada jednaka je stopi zarade. Osim toga,

kada ljudi mogu da biraju koliko će sati raditi (i nema nezaposlenosti), stopa zarade je jednaka

marginalnoj vrednosti njihovog vremena.

MeđutimMeđutim::

Stopu zarade treba tako postaviti da se uzmu zu obzir različite osobine različitih poslova (na primer: stepen opasnosti određenih poslova)

Vrednost vremena

• Vreme koje kompaniej odvoje za poštovanje propisa može da se utvrdi preko cene radnog sata

• Pazite prilikom sabiranja malih dobitaka u vremenu: u u stvari, ljudi bi mogli male dobitke manje da vrednujustvari, ljudi bi mogli male dobitke manje da vrednuju

• Neki ljudi vole da putuju 1 sat putovanja koji se uštedi u korist rekreativnog putovanja predstavlja deo prosečne stope zarade

• Primena stope zarade pretpostavlja fleksibilno tržište rada. Međutim minimalne zarade i druga pravna ograničenja

Vrednost životne sredine

Ovde se fokusiramo samo na konkretne delove životne sredine: mesta za rekreaciju.

= korist od potrošnje nekog dobra životne sredine

Vrednost egzistencijeVrednost egzistencije

Vrednost opcijeVrednost opcije

Vrednost zaveštanjaVrednost zaveštanja

Upotrebna vrednost

Upotrebna vrednost

Neupotrebnevrednosti

Neupotrebnevrednosti

PrPrednosti i mane ovih tehnika vrednovanjaednosti i mane ovih tehnika vrednovanja::

MPT je realtivno jednostavan, ali zanemaruje neupotrebne vrednosti

MHC je kompletniji od MPT, ali je i teži. Osim toga, njegova pogodnost zavisi osobina tržišnog dobra čija se cena koristi.

KV omogućava vrednovanje i upotrebnih i neupotrebnih vrednosti. Postoji opasnost od nesigurnosti i nemogućnosti poređenja ako ga sastavljaju enstručnjaci.

Vrednost životne sredine