Zakon o opstem upravnom postupku - notarrs.comnotarrs.com/propisipdf/ZOOUP_13_2002.pdf · Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konsti-tutivnih naroda u skladu sa Ustavom i

176Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav

Republike Srpske (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, broj 28/94), d o n o s i m

U K A Z

O PROGLA[EWU ZAKONA O OP[TEMUPRAVNOM POSTUPKU

Progla{avam Zakon o op{tem upravnom postupku,koji je Narodna skup{tina Republike Srpske usvojila nasednici odrànoj 28. februara i 1. marta 2002. godine.

Broj: 01-020-147/02 Predsednik5. marta 2002. godine Republike,Bawa Luka Mirko [arovi}, s.r.

Z A K O N

O OP[TEM UPRAVNOM POSTUPKU

PRVI DEO

OSNOVNE ODREDBE

G l a v a I

OSNOVNA NAÊLA

Vaèwe zakona

^lan 1.Po ovom zakonu du`ni su da postupaju dràvni

organi, kad u upravnim stvarima, neposredno primewu-ju}i propise, re{avaju o pravima, obavezama ili pravn-im interesima pojedinca, pravnog lica ili drugestranke, kao i kad obavqaju druge poslove utvr|ene ovimzakonom.

Po ovom zakonu du`ni su da postupaju i organi gradai op{tine kad na osnovu zakona obavqaju poslovedràvne uprave, kao i preduze}a, ustanove i druge orga-nizacije, kad u vr{ewu javnih ovla{}ewa, koja su im pov-erena zakonom re{avaju, odnosno kad obavqaju drugeposlove iz stava 1. ovog ~lana.

Poseban postupak

^lan 2.Pojedina pitawa postupka zbog specifi~ne prirode

upravnih stvari u odre|enim upravnim oblastima moguse posebnim zakonom urediti druk~ije nego {to suure|ena ovim zakonom, ako je to neophodno.

Supsidijarna primena zakona

^lan 3.U upravnim oblastima za koje je zakonom propisan

poseban postupak postupa se po odredbama tog zakona ite odredbe moraju biti u saglasnosti s osnovnimna~elima utvr|enim ovim zakonom. Po odredbama ovogzakona postupa se u svim onim pitawima koja nisuure|ena posebnim zakonom.

Upotreba izraza “organ”

^lan 4.Pod organom koji vodi postupak, odnosno re{ava u

upravnim stvarima podrazumeva se: organ uprave, drugidràvni organ, upravna organizacija, kao i preduze}e,ustanova i druga organizacija kojima je zakonom pov-ereno vr{ewe javnih ovla{}ewa (u daqem tekstu: organ).

Na~elo zakonitosti

^lan 5.Organi koji postupaju u upravnim stvarima re{avaju

na osnovu zakona i drugih propisa.U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ili

na zakonu zasnovanom propisu ovla{}en da re{ava poslobodnoj oceni, re{ewe mora biti doneseno u granica-ma ovla{}ewa i u skladu sa ciqem u kome je ovla{}ewedato.

Na~elo za{tite prava stranaka iza{tite javnog interesa

^lan 6.Pri vo|ewu postupka i re{avawu u upravnim stvari-

ma organi su du`ni da strankama omogu}e da {to lak{eza{tite i ostvare svoja prava, vode}i pri tom ra~una daostvarivawe wihovih prava ne bude na {tetu pravadrugih lica niti u suprotnosti sa javnim interesom.

Kad ovla{}eno slu`beno lice, sazna ili oceni dastranka ili u~esnik u postupku ima osnova za ostvarewenekog prava, upozori}e ih na to.

Ako se na osnovu zakona strankama nalaù kakveobaveze, prema wima }e se primewivati one mere pred-vi|ene propisima, koje su za wih povoqnije, ako setakvim merama postiè ciq zakona.

Na~elo efikasnosti

^lan 7.Kad organi re{avaju u upravnim stvarima, du`ni su

da obezbede uspe{no i kvalitetno ostvarivawe iza{titu prava i pravnih interesa pojedinaca, pravnihlica i drugih stranaka.

Na~elo istine

^lan 8.U postupku se mora utvrditi pravo stawe stvari, i u

tom ciqu moraju se potpuno i pravilno utvrditi sve~iwenice i okolnosti koje su od va`nosti za dono{ewezakonitog i pravilnog re{ewa.

Na~elo saslu{awa stranke

^lan 9.Pre dono{ewa re{ewa stranci se mora pruìti

mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama i okolnostimakoje su va`ne za dono{ewe re{ewa.

JP Slu`beni glasnik Republike Srpske,Bawa Luka, Vojvode Mom~ila 18Telefon/faks: (051) 311-532, 311-545

Ponedeqak, 18. mart 2002. godineBAWA LUKA

Broj 13 God. XI

Pretplata za 2002. godinu iznosi 330 KM- u cenu je ura~unat porez na promet

@iro-ra~uni: 562-099-00004292-34567-162-10000010-81

SLU@BENI GLASNIKREPUBLIKE SRPSKE

Re{ewe se moè doneti bez prethodnog saslu{awastranke samo u slu~ajevima kad je to zakonom dopu{teno.

Na~elo slobodne ocene dokaza

^lan 10.Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje

ovla{}eno slu`beno lice po svom uverewu na osnovusavesne i bri`qive ocene svakog dokaza posebno i svihdokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnogpostupka.

Na~elo samostalnosti u re{avawu

^lan 11.Organ vodi upravni postupak i donosi re{ewe

samostalno, u okviru ovla{}ewa utvr|enog zakonom ilidrugim propisom.

Ovla{}eno slu`beno lice samostalno utvr|uje~iwenice i okolnosti, i na podlozi utvr|enih ~iwenicai okolnosti primewuje zakone i druge propise.

Na~elo dvostepenosti u re{avawu(Pravo na àlbu)

^lan 12.Protiv re{ewa donesenog u prvom stepenu stranka

ima pravo na àlbu. Samo zakonom moè se propisati dau pojedinim upravnim stvarima àlba nije dopu{tena ito ako je na drugi na~in obezbe|ena za{tita prava ipravnih interesa stranke i za{tita zakonitosti.

Ako nema organa uprave drugog stepena, àlba protivprvostepenog re{ewa moè se izjaviti samo kad je tozakonom predvi|eno. Tim zakonom odredi}e se i organkoji }e re{avati po àlbi.

Pod uslovima iz ovog zakona stranka ima pravo naàlbu i kad prvostepeni organ u odre|enom roku nedonese re{ewe po wenom zahtevu, odnosno ne donesere{ewe u postupku pokrenutom po slu`benoj du`nosti, au interesu stranke.

Protiv re{ewa donesenog u drugom stepenu àlbanije dopu{tena.

Na~elo kona~nosti i pravosna`nosti re{ewa

^lan 13.Re{ewe protiv koga se ne moè izjaviti àlba

(kona~no re{ewe), niti pokrenuti upravni spor (pravos-na`no re{ewe), moè se poni{titi, ukinuti ili izmeni-ti samo u slu~ajevima koji su zakonom predvi|eni.

Na~elo ekonomi~nosti postupka

^lan 14.Postupak se vodi brzo i sa {to mawe tro{kova za

stranku i druge u~esnike u postupku, ali tako da se prib-ave svi dokazi potrebni za pravilno utvr|ivawe~iweni~nog stawa i za dono{ewe zakonitog i pravilnogre{ewa.

Na~elo pruàwa pomo}i neukoj stranci

^lan 15.Organ }e se starati da neznawe i neukost stranke i

drugih u~esnika u postupku ne budu na {tetu prava kojaim po zakonu pripadaju.

Na~elo o upotrebi jezika i pisma

^lan 16.Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konsti-

tutivnih naroda u skladu sa Ustavom i Zakonom.Pripadnicima drugih konstitutivnih naroda u BiH

kao strankama ili drugim u~esnicima u postupku pripa-da pravo da se sluè svojim jezikom.

Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosnodrugih u~esnika u postupku, organ je duàn da imomogu}i da preko prevodioca prate postupak na svomjeziku, kao i da im pozive i druga pismena dostavqa nawihovom jeziku i pismu.

Stranka i drugi u~esnici u postupku koji nisudràvqani Republike Srpske, a ne znaju jezik na kome sevodi postupak imaju pravo da tok postupka prate prekoprevodioca.

G l a v a II

NADLE@NOST

1. Stvarna i mesna nadle`nost

^lan 17.Stvarna nadle`nost za re{avawe u upravnom postup-

ku odre|uje se po propisima kojim se ure|uje odre|enaupravna oblast ili kojim se odre|uje nadle`nost poje-dinih organa.

Mesna nadle`nost se odre|uje po propisima o teri-torijalnoj podeli i po propisima o organizaciji poje-dinih organa.

^lan 18.Za re{avawe u upravnim stvarima u prvom stepenu

stvarno su nadle`ni organi odre|eni zakonom ilidrugim propisom.

^lan 19.Organ ne moè preuzeti odre|enu upravnu stvar iz

nadle`nosti drugog organa i sam je re{iti, osim ako jeto zakonom predvi|eno i pod uslovima propisanim timzakonom.

Organ nadleàn za re{avawe u odre|enoj upravnojstvari moè na osnovu zakonskog ovla{}ewa prenetire{avawe u toj stvari na drugi organ.

Stvarna i mesna nadle`nost ne mogu se mewati dogov-orom stranaka, dogovorom organa i stranaka, ni dogov-orom organa, osim ako to zakonom nije dozvoqeno.

^lan 20.Mesna nadle`nost se odre|uje:1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokret-

nost-prema mestu gde se nalazi;2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz

nadle`nosti dràvnog organa prema sedi{tu organa;3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost

preduze}a ili drugog pravnog lica-prema sedi{tu pre-duze}a ili drugog pravnog lica;

4) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnostpreduzetnika ili drugog fizi~kog lica koje profesion-alno obavqa delatnost-prema mestu gde se delatnostobavqa;

5) u ostalim upravnim stvarima-prema prebivali{tustranke. Kad ima vi{e stranaka, nadle`nost se odre|ujeprema stranci prema kojoj je zahtev upravqen. Ako stran-ka nema prebivali{te u Republici Srpskoj, nadle`nostse odre|uje prema wenom boravi{tu, a ako nema niboravi{ta-prema wenom posledwem prebivali{tu,odnosno boravi{tu u Republici Srpskoj;

6) ako se mesna nadle`nost ne moè odrediti poodredbama ta~. 1. do 5. ovog ~lana, odre|uje se premamestu gde je nastao povod za vo|ewe postupka.

U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov,ili u kojima je povod za vo|ewe postupka nastao na broduili vazduhoplovu, mesna nadle`nost se odre|uje premamati~noj luci broda, odnosno mati~nom pristani{tuvazduhoplova.

^lan 21.Ako su prema odredbama ~l. 19. i 20. ovog zakona

istovremeno mesno nadle`na dva ili vi{e organa,nadleàn }e biti organ koji je prvi pokrenuo postupak.Mesno nadle`ni organi mogu se sporazumeti koji }e odwih voditi postupak.

Svaki mesno nadle`ni organ izvr{i}e na svompodru~ju one radwe postupka koje ne trpe odlagawe.

Strana 2 - Broj 13 SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Ponedeqak, 18. mart 2002.

^lan 22.Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadleàn

zadràva nadle`nost i kad u toku postupka nastupe okol-nosti prema kojima bi bio mesno nadleàn drugi organ.Organ koji je pokrenuo postupak moè ustupiti predmetorganu koji je prema novim okolnostima postao mesnonadleàn, ako se time znatno olak{ava postupaknaro~ito za stranku.

^lan 23.Organ pazi po slu`benoj du`nosti u toku celog pos-

tupka na svoju stvarnu i mesnu nadle`nost.Ako organ na|e da nije nadleàn za rad po odre|enoj

upravnoj stvari, postupi}e na na~in propisan u ~lanu54. st. 3. i 4. ovog zakona.

Ako je nenadle`ni organ izvr{io neku radwu pos-tupka, nadle`ni organ kome je upravna stvar ustupqenaceni}e da li }e neku od tih radwi ponoviti.

2. Stranke sa diplomatskim imunitetom

^lan 24.U pogledu nadle`nosti organa u stvarima u kojima je

stranka stranac koji uìva diplomatski imunitet uRepublici Srpskoj, strana dràva ili me|unarodnaorganizacija, vaè pravila me|unarodnog prava.

U slu~aju sumwe o postojawu i obimu diplomatskogimuniteta, obja{wewe daje republi~ki organ nadleànza poslove uprave.

Slu`bene radwe koje se ti~u lica koja uìvaju diplo-matski imunitet obavqaju se preko republi~kog organanadle`nog za poslove uprave.

3. Prostorno ograni~ewe nadle`nosti

^lan 25.Organ izvr{ava slu`bene radwe u granicama svog

podru~ja.Ako postoji opasnost zbog odlagawa, a slu`benu

radwu bi trebalo izvr{iti izvan granica podru~jaorgana, organ moè izvr{iti radwu i izvan granicasvog podru~ja. On je duàn da o tome odmah obavestiorgan na ~ijem je podru~ju tu radwu izvr{io.

Slu`bena radwa u zgradama i drugim objektima kojekoristi Vojska Republike Srpske vr{i se po prethodnojprijavi nadle`nom vojnom stare{ini i po wegovomodobrewu.

Slu`bene radwe koje se obavqaju na eksteritorijal-nom podru~ju vr{e se preko republi~kog organanadle`nog za poslove uprave.

4. Sukob nadle`nosti

^lan 26.Sukob nadle`nosti izme|u republi~kih organa

uprave, izme|u republi~kih oragana uprave irepubli~kih upravnih organizacija kao i izme|u repub-li~kih upravnih organizacija re{ava Vlada.

^lan 27.Sukob nadle`nosti izme|u organizacionih jedinica

koje vr{e odre|ene upravne poslove iz nadle`nostirepubli~kog organa uprave, re{ava republi~ki organuprave iz ~ije nadle`nosti obavqaju poslove organiza-cione jedinice u sukobu.

^lan 28.Kad se dva organa izjasne kao nadle`ni ili kao nena-

dle`ni za re{avawe u istoj upravnoj stvari, predlog zare{avawe sukoba nadle`nosti podnosi organ koji jeposledwi odlu~ivao o svojoj nadle`nosti, a moè gapodneti i stranka.

Organ koji re{ava sukob nadle`nosti istovremeno}e poni{titi re{ewe koje je u upravnoj stvari doneonenadle`ni organ, odnosno poni{ti}e zakqu~ak kojimse nadle`ni organ izjasnio kao nenadleàn i dostavi}espise predmeta nadle`nom organu.

Protiv re{ewa kojim se odlu~uje o sukobunadle`nosti stranka ne moè izjaviti posebnu àlbu nivoditi upravni spor.

Odredba ~lana 21. stav 2. ovog zakona shodno seprimewuje u slu~aju sukoba nadle`nosti.

^lan 29.Ako organ u sukobu smatra da mu je re{ewem kojim je

odlu~eno o sukobu nadle`nosti povre|eno neko pravo,moè izjaviti àlbu.

Ako je o sukobu re{ila Vlada ili sud, àlba nijedopu{tena.

Ako organ nadleàn za re{avawe po àlbi izprethodnog stava utvrdi da re{ewe o sukobu nije zasno-vano na propisima, raspravi}e odnose koji su usled toganastali izme|u organa koji se àlio i organa koji jere{ewem o sukobu nadle`nosti ogla{en za nadle`nog,vode}i ra~una o pravima koja po odgovaraju}im propisi-ma pripadaju organu koji se àlio. Re{ewe doneseno poàlbi smatra se prvostepenim re{ewem.

5. Pravna pomo}

^lan 30.Za izvr{ewe pojedinih radwi u postupku koje treba

preduzeti izvan podru~ja nadle`nog organa, taj organ }ezamoliti nadle`ni organ na ~ijem se podru~ju radwa imapreduzeti.

Organ nadleàn za re{avawe u upravnoj stvarimoè, radi lak{eg i brèg obavqawa radwe ili izbe-gavawa nepotrebnih tro{kova, obavqawe pojedine radweu postupku poveriti odgovaraju}em drugom organuovla{}enom za preduzimawe takve radwe.

^lan 31.Organi su du`ni da jedni drugima ukazuju pravnu

pomo} u upravnom postupku. Ta pomo} se traìslu`benom zamolnicom.

Zamoqeni organ iz stava 1. ovog ~lana, duàn je dapostupi po zamolnici bez odlagawa a najkasnije u rokuod 30 dana od dana prijema slu`bene zamolnice.

Pravna pomo} za izvr{ewe pojedinih radwi u pos-tupku moè se traìti od suda u skladu sa posebnimpropisima. Izuzetno, organ moè traìti od suda da mudostavi spise koji su potrebni za vo|ewe upravnog pos-tupka. Sud je duàn postupiti po tom zahtevu ako se timene ometa sudski postupak. Sud moè odrediti rok u komemu se spisi moraju vratiti.

Za pravnu pomo} u odnosu sa inostranim organimavaè inostrane odredbe me|unarodnih ugovora, a ako tihugovora nema primewuje se na~elo uzajamnosti. U slu~ajusumwe o postojawu uzajamnosti, obja{wewe daje repub-li~ki organ nadleàn za poslove uprave.

Organi ukazuju pravnu pomo} inostranim organimana na~in utvr|en zakonom. Organ }e uskratiti pravnupomo} ako se traì obavqawe radwe koja je protivnajavnom poretku. Radwa koja je predmet molbe inostranogorgana moè se izvr{iti i na na~in koji zahteva inos-trani organ, ako takav postupak nije protivan javnomporetku.

Ako me|unarodnim ugovorima nije predvi|enamogu}nost neposrednog op{tewa s inostranim organima,organi op{te s inostranim organima preko republi~kogorgana uprave nadle`nog za poslove uprave.

6. Izuze}e

^lan 32.Slu`beno lice koje re{ava ili obavqa pojedine

radwe u postupku, izuze}e se ako je:1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka,

saovla{}enik, odnosno saobveznik, svedok, ve{tak,punomo}nik, ili zakonski zastupnik stranke;

2) sa strankom, zastupnikom ili punomo}nikomstranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobo~noj

Ponedeqak, 18. mart 2002. SLU@BENI GLASNIK REPUBLIKE SRPSKE Broj 13 - Strana 3

liniji do ~etvrtog stepena zakqu~no, bra~ni drug ilisrodnik po tazbini do drugog stepena zakqu~no, pa ionda kad je brak prestao;

3) sa strankom, zastupnikom ili pomo}nikom strankeu odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranioca;

4) u prvostepenom postupku u~estvovalo u vo|ewupostupka ili u dono{ewu re{ewa.

^lan 33.Slu`beno lice koje re{ava u odre|enoj upravnoj

stvari ili koje obavqa odre|enu radwu u postupku, ~imsazna da postoji neki od razloga za izuze}e iz ~lana 32.ovog zakona, du`no je da prekine svaki daqi rad na pred-metu i da o tome obavesti organ nadleàn za re{avawe oizuze}u. Ako slu`beno lice smatra da postoje druge okol-nosti koje opravdavaju wegovo izuze}e, obavesti}e o tomeisti organ, ne prekidaju}i rad.

^lan 34.Stranka moè zahtevati izuze}e slu`benog lica kad

postoje razlozi navedeni u ~lanu 32. ovog zakona, kao ikad postoje druge okolnosti koje dovode u sumwu wegovunepristrasnost. U svom zahtevu stranka mora navestiokolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razlogaza izuze}e.

Slu`beno lice za koje je stranka zahtevala izuze}e izbilo kog razloga navedenog u ~lanu 32. ovog zakona nemoè do dono{ewa zakqu~ka o tom zahtevu obavqatiradwe u postupku, osim onih koje ne trpe odlagawe.

^lan 35.O izuze}u slu`benog lica odlu~uje funkcioner koji

rukovodi tim organom.O izuze}u funkcionera koji rukovodi organom

uprave odlu~uje Vlada.O izuze}u se odlu~uje zakqu~kom.

^lan 36.U zakqu~ku o izuze}u odredi}e se slu`beno lice koje

}e re{avati u upravnoj stvari, odnosno obavqati poje-dine radwe u postupku u predmetu u kome je izuze}eodre|eno.

Protiv zakqu~ka kojim se odre|uje izuze}e nijedopu{tena posebna àlba.

^lan 37.Odredbe ovog zakona o izuze}u shodno se primewuju i

na zapisni~ara.Zakqu~ak o izuze}u zapisni~ara donosi slu`beno

lice koje vodi postupak.

G l a v a III

STRANKA I WENO ZASTUPAWE

1. Stranka

^lan 38.Stranka je lice po ~ijem je zahtevu pokrenut postupak

ili protiv koga se vodi postupak, ili koje radi za{titesvojih prava ili pravnih interesa ima pravo da u~estvu-je u postupku.

^lan 39.Stranka u upravnom postupku moè biti svako

fizi~ko i pravno lice.Dràvni organ, organizacija, naseqe, grupa lica i

drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu bitistranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ilipravnih interesa o kojima se re{ava u upravnom postup-ku.

Stranka moè biti i sindikalna organizacija, ako sepostupak odnosi na neko pravo ili pravni interes ~lanate organizacije.

^lan 40.Javni tuìlac, javni pravobranilac i drugi

dràvni organi kad su zakonom ovla{}eni da u postupkuzastupaju javni interes, imaju u granicama tihovla{}ewa prava i du`nosti stranke.

Organi iz stava 1. ovog ~lana ne mogu u postupkuimati {ira ovla{}ewa nego {to ih imaju stranke, osimako su im takva ovla{}ewa data zakonom.

2. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik

^lan 41.Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moè

sama obavqati radwe u postupku (procesna sposobnost).Za procesno nesposobno lice radwe u postupku

obavqa wegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik seodre|uje na osnovu zakona ili aktom nadle`nogdràvnog organa donesenim na osnovu zakona.

Pravno lice obavqa radwe u postupku preko svogpredstavnika, odnosno zakonskog zastupnika.Predstavnik, odnosno zakonski zastupnik pravnog licaodre|uje se op{tim aktom tog pravnog lica, ako nijeodre|en zakonom ili aktom nadle`nog dràvnog organadonesenim na osnovu zakona.

Dràvni organ obavqa radwe u postupku prekozakonom ili drugim propisom ovla{}enog predstavnika,organizacija koja nema svojstvo pravnog lica-preko licakoje se odre|uje prema op{tem aktu organizacije, a nase-qe, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica-preko lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisom nijedruk~ije odre|eno.

Kad organ ustanovi da zakonski zastupnik lica podstarateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu,obavesti}e o tome organ starateqstva.

^lan 42.U toku celog postupka organ }e po slu`benoj

du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao strankamoè biti stranka u postupku, i da li stranku zastupawen zakonski zastupnik, odnosno ovla{}eni predstav-nik.

Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosnoprestanak pravnog lica postupak se moè obustaviti ilinastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja jepredmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupakne moè da se nastavi, organ }e obustaviti postupakzakqu~kom protiv kog je dopu{tena posebna àlba.

3. Privremeni zastupnik

^lan 43.Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog

zastupnika, ili ako neku radwu treba preduzeti protivlica ~ije je prebivali{te, odnosno boravi{te nepozna-to, a koje nema punomo}nika, organ }e postaviti takvojstranci privremenog zastupnika ako to traì hitnostpredmeta, a postupak se mora sprovesti. Taj organ }eodmah izvestiti o tome organ starateqstva, a ako jeprivremeni zastupnik postavqen licu ~ije je prebi-vali{te, odnosno boravi{te nepoznato, objavi}e svojzakqu~ak na oglasnoj tabli organa.

Ako pravno lice, organizacija, naseqe, grupa lica idrugi koji nemaju svojstvo pravnog lica nemaju zakonskogzastupnika, ovla{}enog predstavnika ili punomo}nika,organ, pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana postavi}e tojstranci privremenog zastupnika i o tome }e je odmahobavestiti. Pravnom licu se privremeni zastupnikpostavqa, po pravilu iz reda slu`benih lica togpravnog lica.

Na na~in predvi|en u st. 1. i 2. ovog ~lana postavi}ese privremeni zastupnik i kad treba izvr{iti radwukoja se ne moè odloìti, a stranku, odnosno wenogzakonskog zastupnika, ovla{}enog predstavnika ilipunomo}nika nije mogu}e blagovremeno pozvati. O tome}e se stranka, zakonski zastupnik, ovla{}eni pred-stavnik ili punomo}nik odmah obavestiti.


Lice koje se postavqa za privremenog zastupnikadu`no se primiti zastupawa, a zastupawe moè odbitisamo iz razloga koji su predvi|eni posebnim propisima.Privremeni zastupnik u~estvuje samo u postupku za kojije izri~ito postavqen, i to dok se ne pojavi zakonski zas-tupnik ili ovla{}eni predstavnik, odnosno sama stran-ka ili wen punomo}nik.

4. Zajedni~ki predstavnik i zajedni~ki punomo}nik

^lan 44.Dve ili vi{e stranaka mogu, ako posebnim propisom

nije druk~ije odre|eno, u istom predmetu istupati zajed-ni~ki. One su u tom slu~aju du`ne da nazna~e ko }e od wihistupati kao wihov zajedni~ki predstavnik, ili }epostaviti zajedni~kog punomo}nika.

Organ moè, ako to ne zabrawuje poseban propis,odrediti zakqu~kom strankama koje u postupku u~estvujusa istovetnim zahtevima da u odre|enom roku nazna~e ko}e ih izme|u wih predstavqati, ili da postave zajed-ni~kog punomo}nika. Ako stranke po takvom zakqu~ku nepostupe, ovla{}enog predstavnika ili zajedni~kogpunomo}nika moè odrediti organ, u kom slu~aju zajed-ni~ki predstavnik, odnosno zajedni~ki punomo}nikzadràva to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog.Protiv tog zakqu~ka stranke imaju pravo na posebnuàlbu, koja ne odlaè izvr{ewe zakqu~ka.

I u slu~aju odre|ivawa zajedni~kog predstavnika,odnosno zajedni~kog punomo}nika, svaka strankazadràva pravo da istupa kao stranka u postupku i dadaje izjave, kao i da samostalno izjavquje àlbu ikoristi druga pravna sredstva.

5. Punomo}nik

^lan 45.Stranka, odnosno wen zakonski zastupnik moè

odrediti punomo}nika koji }e je zastupati u postupku,osim u radwama u kojima je potrebno da sama stranka dajeizjave.

Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima ugranicama punomo}i imaju isto pravno dejstvo kao da ihje preduzela sama stranka, odnosno wen zakonski zastup-nik.

I pored punomo}nika, sama stranka moè davatiizjave, a one se mogu od we i neposredno traìti.

Stranka koja je prisutna kad wen punomo}nik dajeusmenu izjavu, moè neposredno posle date izjave izmeni-ti ili opozvati izjavu svog punomo}nika. Ako u pis-menim ili usmenim izjavama koje se ti~u ~iwenica pos-toji nesaglasnost izme|u izjava stranke i wenogpunomo}nika, organ }e ceniti obe izjave u smislu ~lana10. ovog zakona.

^lan 46.Punomo}nik moè biti svako lice koje je potpuno

poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripis-arstvom.

Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavinadripisarstvom, organ }e takvom licu uskratiti daqezastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku inadle`nog javnog tuìoca.

Protiv zakqu~ka o uskra}ivawu zastupawa moè seizjaviti posebna àlba koja ne odlaè izvr{ewezakqu~ka.

^lan 47.Punomo} se moè dati pismeno ili usmeno na zapis-

nik. Ako se u toku postupka ne sastavqa zapisnik ousmenoj punomo}i stavi}e se zabele{ka u spisu predmeta.

Stranka koja nije pismena ili nije u stawu da sepotpi{e stavi}e na pismenu punomo} umesto potpisaotisak kaìprsta.

Izuzetno, slu`beno lice koje vodi postupak iliobavqa pojedine radwe u postupku moè dopustiti da u

ime stranke, kao wen punomo}nik, izvr{i odre|enuradwu bez priloène punomo}i ~lan wene porodice ilidoma}instva ili lice koje je u radnom odnosu sa wom, akonema sumwe u postojawe i obim punomo}i. Ako takvolice postavi zahtev za pokretawe postupka ili u tokupostupka da izjavu suprotnu ranijoj izjavi stranke, odwega }e se zatraìti da u odre|enom roku naknadno pod-nese punomo}.

^lan 48.Punomo} se moè dati u obliku privatne isprave.Ako je punomo} data u obliku privatne isprave, pa se

posumwa u wenu istinitost, moè se narediti da se pod-nese overena punomo}.

Pravilnost punomo}i ispituje se po slu`benojdu`nosti, a nedostaci pismene punomo}i otklawaju seshodno odredbi ~lana 56. ovog zakona, pri ~emu slu`benolice moè dopustiti punomo}niku sa neurednompunomo}i da izvr{i hitne radwe u postupku.

^lan 49.Za obim punomo}i merodavna je sadrìna punomo}i.

Punomo} se moè dati za ceo postupak ili samo za poje-dine radwe, a moè se i vremenski ograni~iti.

Punomo} ne prestaje smr}u stranke, gubitkom weneprocesne sposobnosti ili promenom wenog zakonskogzastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno wennovi zakonski zastupnik moè opozvati raniju punomo}.

Na pitawa u vezi sa punomo}i koja nisu ure|enaodredbama ovog zakona shodno se primewuju odredbezakona o parni~nom postupku.

^lan 50.Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke, shod-

no se primewuju i na wihove zakonske zastupnike,ovla{}ene predstavnike, punomo}nike, privremene zas-tupnike, zajedni~ke predstavnike i zajedni~kepunomo}nike.

^lan 51.Stranci }e se dozvoliti da u upravnim stvarima za

koje se traì sru~no poznavawe pitawa u vezi sa predme-tom postupka dovede stru~no lice koje }e joj davatiobave{tewa i savete (stru~ni pomaga~). To lice ne zas-tupa stranku.

Stranka ne moè dovesti kao stru~nog pomaga~a licekoje nije poslovno sposobno ili koje se bavi nadripis-arstvom.

G l a v a IV

OP[TEWE ORGANA I STRANAKA

1. Podnesci

^lan 52.Podnescima se podrazumevaju zahtevi, obrasci koji

se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, pri-jave, molbe, àlbe, prigovori i druga saop{tewa kojimase stranke obra}aju organima.

Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili{aqu po{tom pismeno, ili se usmeno saop{tavaju nazapisnik, a mogu se, izjavqivati i telegrafski, odnosnotelefaksom. Kratka i hitna saop{tewa mogu se dati itelefonom, ako je to po prirodi stvari mogu}e.

^lan 53.Podnesak se predaje organu nadle`nom za prijem pod-

neska, a moè se predati svakog radnog dana u tokuradnog vremena. Za usmene podneske koji nisu vezanirokom ili nisu neodlo`ni, moè se odrediti da sepredaju u samo odre|ene sate u toku radnog vremena,odnosno u odre|ene dane. Vreme za predaju takvih podne-saka objavquje svaki organ u svojim prostorijama na vid-nom mestu.


^lan 54.Organ koji je nadleàn za prijem podneska, duàn je

primiti podnesak koji mu se predaje, odnosno uzeti nazapisnik podnesak koji mu se usmeno saop{tava.

Slu`beno lice koje primi podnesak du`no je nausmeni zahtev podnosioca da mu potvrdi prijem podnes-ka.

Ako organ nije nadleàn za prijem podneska,slu`beno lice tog organa }e upozoriti na to podnosiocai uputiti ga organu nadle`nom za prijem. Ako podnosi-lac i pored toga zahteva da se wegov podnesak primi,slu`beno lice je du`no da primi takav podnesak. Akoorgan na|e da nije nadleàn za rad po takvom podnesku,done}e zakqu~ak kojim }e odbaciti podnesak zbog nena-dle`nosti.

Kad organ po{tom dobije podnesak za ~iji prijemnije nadleàn, a nesumwivo je koji je organ nadleàn zaprijem, posla}e podnesak bez odlagawa nadle`nomorganu, odnosno sudu i o tome }e obavestiti stranku. Akoorgan koji je dobio podnesak ne moè da utvrdi koji jeorgan nadleàn za rad po podnesku, done}e bez odlagawazakqu~ak kojim }e odbaciti podnesak zbognenadle`nosti i zakqu~ak odmah dostaviti stranci.

Protiv zakqu~ka donesenog po odredbama stavova 3.i 4. ovog ~lana dopu{tena je posebna àlba.

Ako organ po{tom dobije tu`bu za pokretaweupravnog spora, dostavi}e je bez odlagawa nadle`nomsudu, o ~emu }e obavestiti podnosioca tu`be.

^lan 55.Podnesak mora biti razumqiv i da bi se po wemu

moglo postupati treba da sadrì: ozna~ewe organa komese upu}uje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosnopredlog, ko je zastupnik, punomo}nik ili predstavnikako ga ima, kao i ime i prezime i prebivali{te, odnosnoboravi{te (adresa) ili firmu i sedi{te podnosioca,zastupnika, punomo}nika ili predstavnika.

Podnosilac je duàn da svojeru~no potpi{e podne-sak. Izuzetno, podnesak moè umesto podnosioca pot-pisati wegov bra~ni drug, jedan od wegovih roditeqa,sin ili k}i, ili advokat koji je po ovla{}ewu strankesastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesakdu`no je da na podnesku potpi{e svoje ime i stavi svojuadresu.

Ako je podnosilac nepismen ili nije u stawu da sepotpi{e, potpisa}e ga drugo pismeno lice, koje }e pot-pisati i svoje ime i navesti svoju adresu.

^lan 56.Ako podnesak sadrì neki formalni nedostatak koji

spre~ava postupawe po podnesku, ili ako je nerazumqivili nepotpun, organ koji je primio takav podnesaku~ini}e sve {to treba da se nedostaci otklone i odre-di}e podnosiocu rok u kome je duàn da to u~ini. To semoè saop{titi podnosiocu telefonom ili usmeno akose podnosilac zatekne kod organa koji saop{tava da pod-nesak sadrì nedostatke. O u~iwenom saop{tewu organ}e staviti zabele{ku na spisu.

Ako podnosilac otkloni nedostatke u odre|enomroku, smatra}e se da je podnesak bio od po~etka uredan.Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odre|enomroku, pa se usled toga ne moè po podnesku postupati,organ }e zakqu~kom odbaciti takav podnesak kaoneuredan. Na ovu posledicu podnosilac }e se naro~itoupozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv togzakqu~ka dozvoqena je posebna àlba.

Kad je podnesak poslat telegrafski, odnosno tele-faksom ili je primqeno saop{tewe telefonom, pa seposumwa da je podnesak podnelo lice ~ije je ime ozna~enona telegrafskom podnesku, odnosno telefaksom, odnosnoda poti~e od lica koje je u saop{tewu telefonom dalosvoje ime, organ }e pokrenuti postupak za utvr|ivawe tih~iwenica, pa ako se one utvrde, odnosno ako se nedostacine otklone postupi}e se na na~in propisan u stavu 2.ovog ~lana. Protiv zakqu~ka organa kojim se podnesakodbacuje moè se izjaviti posebna àlba.

^lan 57.Ako podnesak sadrì vi{e zahteva koji se moraju

re{avati odvojeno, organ koji primi podnesak uze}e ure{avawe zahteve za ~ije je re{avawe nadleàn, a saostalim zahtevima postupi}e u smislu ~lana 54. stav 4.ovog zakona.

2. Pozivawe

^lan 58.Organ je ovla{}en da poziva lice ~ije je prisustvo u

postupku potrebno, koje ima prebivali{te, odnosnoboravi{te na wegovom podru~ju. Po pravilu pozivati sene moè radi dostavqawa re{ewa i zakqu~aka, ili radisaop{tewa koja se mogu uputiti po{tom ili na drugina~in pogodniji za lice kome se saop{tewe trebadostaviti.

Na usmenu raspravu moè biti pozvano lice koje imaprebivali{te, odnosno boravi{te izvan podru~jaorgana koji vodi postupak, ako se time postupak ubrzavaili olak{ava, a dolazak ne prouzrokuje ve}e tro{koveili ve}i gubitak vremena za pozvanog.

Pozivawe se vr{i pismenim pozivom, ako posebnimpropisima nije predvi|en drugi na~in.

^lan 59.U pismenom pozivu ozna~i}e se naziv organa koji je

izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva,mesto, dan, a kad je to mogu}e i sat dolaska pozvanog,predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stran-ka, svedok, ve{tak itd.), i koja pomo}na sredstva i dokazepozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu semora navesti da li je pozvano lice du`no da do|e li~noili moè poslati punomo}nika koji }e ga zastupati iupozori}e se da je u slu~aju spre~enosti da se odazovepozivu du`no da izvesti organ koji je izdao poziv.Pozvani }e se isto tako upozoriti na posledice ako se neodazove pozivu, ili ne izvesti da je spre~en da do|e.

U pozivu na usmenu raspravu stranka se moè pozvatida podnese pismene i druge dokaze, a moè se upozoriti ida moè povesti svedoke na koje namerava da se pozove.

Kad to dopu{ta priroda stvari, moè se ostaviti navoqu pozvanom licu da umesto li~nog dolaska preda doodre|enog dana potrebnu pismenu izjavu.

^lan 60.Prilikom pozivawa organ }e voditi ra~una o tome

da se lice ~ije je prisustvo potrebno, pozove da do|e uvreme koje }e najmawe ometati pozvanog u obavqawuwegovog redovnog posla.

Niko ne moè biti pozvan da do|e u toku no}i, osimako je re~ o hitnim i neodlo`nim merama.

^lan 61.Pozvano lice du`no je da se odazove pozivu.Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog oprav-

danog razloga spre~eno da do|e, du`no je odmah po prije-mu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, aako je razlog spre~enosti nastao kasnije odmah po nas-tanku razloga.

Ako se lice kome je poziv li~no dostavqen (~lan 75.)ne odazove pozivu a izostanak ne opravda, moè bitiprivedeno, a pored toga i ka`weno nov~anom kaznom do50 KM. Ove }e se mere primeniti samo ako je u pozivubilo ozna~eno da }e se one primeniti. Ako su usled neo-pravdanog izostanka pozvanog lica nastali tro{kovi upostupku, moè se odrediti da te tro{kove snosi licekoje je izostalo. Zakqu~ak o privo|ewu, o izricawu kazneili pla}awu tro{kova, donosi slu`beno lice koje vodipostupak u saglasnosti sa slu`benim licem ovla{}enimza re{avawe upravne stvari, a kod zamoqenog organa usaglasnosti sa stare{inom tog organa, odnosno saslu`benim licem ovla{}enim za re{avawe u sli~nimupravnim stvarima. Protiv tog zakqu~ka dopu{tena jeposebna àlba.


Ako se pozivu ne odazove pripadnik Vojske RepublikeSrpske, organ }e se obratiti nadle`noj komandi toglica sa zahtevom da se ono dovede, a moè ga kazniti postavu 3. ovog ~lana, odnosno odrediti da snosi tro{kovekoje je svojim nedolaskom prouzrokovalo.

3. Zapisnik

^lan 62.O usmenoj raspravi ili drugoj va`nijoj radwi u pos-

tupku, kao i o va`nijim usmenim izjavama stranaka ilitre}ih lica u postupku, sastavqa se zapisnik.

O mawe va`nim radwama i izjavama stranaka itre}ih lica koja nemaju bitnog uticaja na re{avawe uupravnoj stvari, o upravqawu tokom postupka, osaop{tewima, slu`benim opaàwima, usmenim uput-stvima i nalazima, kao i okolnostima koje se ti~uunutra{weg rada organa kod koga se vodi postupak, ne}ese, po pravilu, sastavqati zapisnik ve} }e se u samomspisu staviti zabele{ka, koju potvr|uje slu`beno licekoje ju je stavilo, uz oznaku datuma. Ne mora se sas-tavqati zapisnik ni o onim usmenim zahtevima strankeo kojima se odlu~uje po skra}enom postupku, a kojima seudovoqava, ve} se takvi zahtevi mogu samo evidentiratina propisan na~in.

^lan 63.U zapisnik se unosi: naziv organa koji obavqa radwu,

mesto gde se obavqa radwa, dan i sat kad se obavqa, pred-met u kome se ona obavqa i imena slu`benih lica,prisutnih stranaka i wihovih zastupnika, punomo}nikaili predstavnika.

Zapisnik treba da sadrì ta~no i kratko tok isadràj izvr{enih radwi u postupku, kao i datih izjava.Pri tom zapisnik treba da se ograni~i na ono {to seti~e same upravne stvari koja je predmet postupka. Uzapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhuupotrebqene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, teisprave se prilaù zapisniku.

Izjave stranaka, svedoka, ve{taka i drugih lica kojau~estvuju u postupku, a koje su od zna~aja za re{avawe uupravnoj stvari, upisuju se u zapisnik {to ta~nije, aprema potrebi i wihovim re~ima. U zapisnik se upisujui svi zakqu~ci koji se u toku izvr{ewa radwe donesu.

Ako se saslu{awe vr{i preko tuma~a ili prevodio-ca, ozna~i}e se na kom je jeziku saslu{ani govorio i ko jebio tuma~ ili prevodilac.

Zapisnik se vodi u toku vr{ewa slu`bene radwe. Akose radwa ne moè istog dana zavr{iti, une}e se svakogdana posebno u isti zapisnik ono {to je tog dana ura|enoi to }e se propisno potpisati.

Ako se radwa o kojoj se vodi zapisnik nije moglaizvr{iti bez prekida, u zapisniku }e se ozna~iti da jebilo prekida.

Ako su u toku radwe izra|eni ili pribavqeniplanovi, skice, crteì, fotografije i sli~no, overi}e sei prikqu~iti zapisniku.

Propisima se moè odrediti da se zapisnik uodre|enim stvarima moè voditi u vidu kwige ilidrugih sredstava evidencije.

^lan 64.Zapisnik mora biti vo|en uredno i u wemu se ne sme

ni{ta brisati. Mesta koja su precrtana do zakqu~ewazapisnika moraju ostati ~itqiva i overena potpisomslu`benog lica koje rukovodi radwom postupka.

U ve} potpisanom zapisniku ne sme se ni{ta doda-vati ni mewati. Dopuna u ve} zakqu~enom zapisnikuunosi se u dodatak zapisnika.

^lan 65.Pre zakqu~ewa zapisnik }e se pro~itati saslu{anim

licima i ostalim licima koja u~estvuju u postupku. Talica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stavesvoje primedbe. Na kraju zapisnika }e se navesti da jezapisnik pro~itan i da nisu stavqene nikakve primedbe,

ili ako jesu, ukratko }e se upisati sadràj primedbi.Zatim }e zapisnik potpisati lice koje je u~estvovalo uradwi, a na kraju }e ga overiti slu`beno lice koje jerukovodilo radwom kao i zapisni~ar ako ga je bilo.

Ako zapisnik sadrì saslu{awe vi{e lica, svako }ese od wih potpisati ispod onog dela zapisnika gde jeupisana wegova izjava.

Ako su vr{ena suo~ewa, deo zapisnika o tome pot-pisa}e lica koja su suo~ena.

Ako se zapisnik sastoji od vi{e listova, oni }e seozna~iti rednim brojevima, svaki list }e na kraju svojimpotpisom overiti slu`beno lice koje rukovodi radwompostupka i lice ~ija je izjava upisana na kraju lista.

Dopune ve} zakqu~enog zapisnika ponovo }e se pot-pisati i overiti.

Ako lice koje treba da potpi{e zapisnik nije pis-meno, ili ne moè da pi{e potpisa}e ga pismeno licekoje }e staviti svoj potpis. To ne moè biti slu`benolice koje rukovodi radwom postupka, niti zapisni~ar.

Ako neko lice ne}e da potpi{e zapisnik, ili seudaqi pre zakqu~ewa zapisnika, to }e se upisati u zapis-nik i navesti razlog zbog kojeg je potpis uskra}en.

^lan 66.Zapisnik sastavqen u skladu sa odredbama ~lana 65.

ovog zakona jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o tokui sadrìni radwe postupka i datih izjava, osim onihdelova zapisnika na koje je saslu{ano lice staviloprimedbu da nisu pravilno sastavqeni.

Dozvoqeno je dokazivati neta~nost zapisnika.

^lan 67.Kad u postupku re{ava kolegijalni organ, o ve}awu i

glasawu sastavqa se poseban zapisnik. Kad je u postupkupo àlbi jednoglasno odlu~eno, ne mora se sastavitizapisnik o ve}awu i glasawu, ve} se o tome moè stavitisamo zabele{ka na spisu.

U zapisnik o ve}awu i glasawu upisuju se, poredpodataka o li~nom sastavu kolegijalnog organa,ozna~ewe predmeta o kome se radi i kratak sadràj onoga{to je re{eno, kao i izdvojena mi{qewa ako ih je bilo.Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedava izapisni~ar.

4. Razgledawe spisa i obave{tavawe o toku postupka

^lan 68.Stranke koje imaju pravo da razgledaju spise pred-

meta i da o svom tro{ku prepi{u, odnosno fotokopira-ju potrebne spise. Razgledawe i prepisivawe, odnosnofotokopirawe vr{i se pod nadzorom slu`benog lica.

Pravo da razgleda spise i da o svom tro{ku prepi{e,odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako tre}elice koje u~ini verovatnim svoj pravni interes.

Zahtev za razgledawe i prepisivawe, odnosnofotokopirawe spisa moè se staviti i usmeno. Organmoè traìti od lica iz stava 2. ovog ~lana da pismenoili usmeno na zapisnik obrazloì postojawe svogpravnog interesa.

Ne mogu se razgledati, prepisivati, odnosnofotokopirati: zapisnik o ve}awu i glasawu, slu`benireferati i nacrti re{ewa, kao ni spisi koji se vode kaopoverqivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postup-ka, ili ako se protivi javnom interesu ili opravdanominteresu jedne od stranaka ili tre}ih lica.

Stranka i svako tre}e lice koje u~ini verovatnimsvoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovanidràvni organi, imaju pravo da budu obave{teni o tokupostupka.

Protiv odbijawa zahteva iz st. 1. do 5. ovog ~lanadopu{tena je posebna àlba i kad zakqu~ak nije donesenpismeno. @alba se moè izjaviti odmah po saop{tewu, anajkasnije u roku od 24 sata od saop{tavawa. O àlbi semora odlu~iti u roku od 48 sati od sata izjavqivawaàlbe.


G l a v a V

DOSTAVQAWE

1. Na~in dostavqawa

^lan 69.Dostavqawe pismena (poziva, re{ewa, zakqu~aka i

drugih slu`benih spisa) vr{i se po pravilu, tako {to sepismeno predaje licu kome je nameweno.

Dostavqawe se vr{i po{tom, odnosno telefaksomili ga vr{i organ preko svog slu`benog lica. Lice komese pismeno treba dostaviti moè biti pozvano radidostavqawa samo izuzetno kad to zahteva priroda ilizna~aj pismena koje se treba uru~iti.

Na~in dostavqawa odre|uje organ ~ija se pismenadostavqaju.

^lan 70.Dostavqawe se vr{i radnim danom i to dawu.Organ ~ije se pismeno treba dostaviti moè iz

naro~ito va`nih razloga odrediti da se dostavqaweizvr{i i u neradne dane, a i no}u ako je to neodlo`nopotrebno.

Dostavqawe po{tom moè se vr{iti i u neradnedane.

^lan 71.Dostavqawe se vr{i, po pravilu, u stanu ili na rad-

nom mestu, a advokatu u wegovoj advokatskoj kancelariji.Dostavqawe se moè izvr{iti i izvan prostorija

navedenih u stavu 1. ovog ~lana, ako lice kome se pismenodostavqa pristane da ga primi, a ako tih prostorijanema, tom licu se moè izvr{iti dostavqawe gde god seono zatekne.

2. Posredno dostavqawe

^lan 72.Kad se lice kome se dostavqawe treba izvr{iti ne

zatekne u svom stanu, dostavqawe se vr{i predajom pis-mena nekom od odraslih ~lanova wegovog doma}instva, aako se ni oni ne zateknu, onda nastojniku zgrade ili suse-du, ako oni na to pristanu.

Ako se pismeno dostavqa na radnom mestu, a lice nakoje se odnosi tu se ne zatekne, dostavi}e se licu koje jena istom mestu zaposleno, ako ono pristane da ga primi.Dostavqawe advokatu moè se izvr{iti i predajom pis-mena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.

Dostavqawe po st. 1. i 2. ovog ~lana ne moè seizvr{iti licu koje u istom postupku u~estvuje sa suprot-nim interesom.

^lan 73.Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno treba

dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 72. ovogzakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno }e sevratiti organu koji ga je izdao, uz nazna~ewe gde seodsutni nalazi.

Ako se prebivali{te, odnosno boravi{te lica komese pismeno dostavqa, ne moè utvrditi, organ koji jeizdao pismeno postavi}e tom licu privremenog zastup-nika u smislu ~lana 43. ovog zakona i wemu }e dostavitipismeno.

^lan 74.Ako se dostavqawe ne moè izvr{iti ni na na~in

propisan u ~lanu 72. ovog zakona, a nije utvr|eno da jelice kome se pismeno dostavqa odsutno, dostavqa~ }epredati pismeno nadle`nom organu na ~ijem se podru~junalazi prebivali{te, odnosno boravi{te lica kome sepismeno dostavqa, ili po{ti u wegovom prebivali{tu,odnosno boravi{tu, ako se dostavqawe vr{i po{tom.Na vratima stana ili poslovne prostorije lica kome sepismeno dostavqa, dostavqa~ }e pribiti pismenosaop{tewe o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra

da je dostavqawe izvr{eno. Na saop{tewu i na samompismenu koje se dostavqa dostavqa~ }e ozna~iti razlogtakvog dostavqawa kao i dan kad je saop{tewe pribio navrata i potpisat }e ga.

O dostavqawu izvr{enom na na~in propisan u stavu1. ovog ~lana obavesti}e se organ koji je odrediodostavqawe.

3. Obavezno li~no dostavqawe

^lan 75.Dostavqawe se mora izvr{iti li~no licu kome je

pismeno nameweno kad je takvo dostavqawe odre|enoovim zakonom ili drugim propisom, kad od danadostavqawa po~iwe te}i rok koji se ne moèproduàvati, ili kad to odredi organ. Smatra se da jeizvr{eno li~no dostavqawe advokatu i predajom pisme-na licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.

Kad lice kome se pismeno treba li~no dostaviti nezatekne u stanu, na radnom mestu ili se u advokatskojkancelariji ne zatekne ni lice koje je u woj zaposleno,dostavqa~ }e saznati kad i na kom mestu ga moè na}i, pa}e mu kod nekog od lica navedenih u ~lanu 72. ovog zakonaostaviti pismeno obave{tewe da u odre|eni dan i satbude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi pri-mawa pismena. Ako i posle toga dostavqa~ ne zateknelice kome se pismeno dostavqa postupi}e na na~inpropisan u ~lanu 74. ovog zakona i tada se smatra da jedostavqawe izvr{eno.

Dostavqawem pismena zakonskom zastupniku,punomo}niku ili punomo}niku za primawe pismena(~lan 77.), smatra se da je dostavqawe izvr{eno samojstranci.

4. Posebni slu~ajevi dostavqawa

a) Dostavqawe zakonskom zastupniku i punomo}niku

^lan 76.Dostavqawe zakonskom zastupniku ili punomo}niku,

vr{i se na na~in propisan u ~l. 69. do 75. ovog zakona.Ako vi{e stranaka ima zajedni~kog zakonskog zastup-

nika ili punomo}nika u istom predmetu, pismeno za svewih dostavqa se tom zakonskom zastupniku, odnosnopunomo}niku. Ako stranka ima vi{e punomo}nika, dovo-qno je da se dostavqawe izvr{i samo jednom od wih.

b) Dostavqawe punomo}niku za primawe pismena

^lan 77.Stranka moè ovlastiti odre|eno lice kome se

dostavqaju sva pismena za wu. Kad stranka obavesti otom ovla{}ewu organ, taj organ }e sva dostavqawavr{iti tom punomo}niku (punomo}nik za primawe pis-mena).

Punomo}nik za primawe pismena duàn je da svakopismeno bez odlagawa po{aqe stranci.

Ako bi neposredno dostavqawe stranci, zakonskomzastupniku ili punomo}niku znatno odugovla~ilo pos-tupak, slu`beno lice moè naloìti stranci da poodre|enom predmetu i u odre|enom roku postavi usedi{tu organa punomo}nika za primawe pismena. Akostranka ne postupi po ovom nalogu, organ moè postupi-ti shodno ~lanu 43. ovog zakona.

Kad se stranka ili wen zakonski zastupnik nalazi uinostranstvu, a nemaju punomo}nika u RepubliciSrpskoj, pozva}e se prilikom dostavqawa prvog pismenada u odre|enom roku postave punomo}nika ilipunomo}nika za primawe pismena i upozori}e se da }eim se, ako u ostavqenom roku ne postave punomo}nika,postaviti po slu`benoj du`nosti punomo}nik za pri-mawe pismena, odnosno privremeni zastupnik.

Dostavqawem pismena punomo}niku za primawe pis-mena smatra se da je dostavqawe izvr{eno stranci kojojje pismeno trebalo biti dostavqeno.


^lan 78.Kad vi{e stranaka u postupku zajedni~ki u~estvuju sa

istovetnim zahtevima, a nemaju zajedni~kogpunomo}nika, du`ne su prilikom prve radwe u postupkuda prijave organu zajedni~kog punomo}nika za primawepismena, po mogu}nosti onog koji stanuje u sedi{tuorgana. Dok ne prijave zajedni~kog punomo}nika za pri-mawe pismena, za takvog punomo}nika smatra}e se onastranka izme|u wih koja je na prvom zajedni~kom pod-nesku prva potpisana ili ozna~ena. Ako se na takavna~in ne moè odrediti punomo}nik, slu`beno licemoè odrediti za punomo}nika bilo koju od tih strana-ka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih mesta,stranke mogu prijaviti, a i samo slu`beno lice moèodrediti vi{e takvih punomo}nika i ozna~iti koju }estranku svaki od wih zastupati.

Zajedni~ki punomo}nik za primawe pismena duàn je,bez odlagawa obavestiti sve stranke o pismenu koje je zawih primio i omogu}iti im da pregledaju, prepi{u iliovere pismeno koje po pravilu, on treba da ~uva.

U pismenu koje se dostavqa punomo}niku za primawepismena ozna~i}e se lica za koja se dostavqawe vr{i.

c) Dostavqawe dràvnim organima, preduze}ima idrugim pravnim licima

^lan 79.Dostavqawe dràvnim organima, preduze}ima i

drugim pravnim licima vr{i se predajom pismenaslu`benom licu, odnosno licu odre|enom za primawepismena, ako za pojedine slu~ajeve nije druk~ijepropisano.

Ako u postupku u~estvuju kolektiviteti koji nemajusvojstvo pravnog lica (~lan 39. stav 2.), dostavqawe sevr{i predajom pismena licu koje su oni ovlastili,odnosno odredili (~lan 41. stav 4.).

Ako dostavqa~ u radnom vremenu ne na|e liceodre|eno za primawe pismena, predaju pismena moèizvr{iti bilo kom licu zaposlenom u dràvnom organu,preduze}u ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog~lana koje se zatekne u wihovim prostorijama.

d) Dostavqawe ostalim licima

^lan 80.Licima u inostranstvu, kao i licima u zemqi koja

uìvaju diplomatski imunitet, dostavqawe se vr{ipreko republi~kog organa nadle`nog za poslove uprave,ako me|unarodnim ugovorom nije druk~ije odre|eno.

Dràvqanima Republike Srpske u inostranstvu,dostavqawe izvoda iz mati~nih kwiga, uverewa, potvrdai drugih pismena izdatih na wihov zahtev, kao i ostalihpismena moè da se vr{i neposredno.

Pripadnicima Vojske Republike Srpske i licimazaposlenim u suvozemnom, re~nom i vazdu{nomsaobra}aju, dostavqawe se moè vr{iti preko wihovenadle`ne komande, odnosno preko preduze}a ili drugogpravnog lica u kojima su zaposleni.

^lan 81.Licima koja su li{ena slobode dostavqawe se vr{i

preko ustanove u kojoj se nalaze.

e) Dostavqawe javnim saop{tewem

^lan 82.Ako se radi o ve}em broju lica koja organu nisu poz-

nata ili koja se ne mogu odrediti, pismeno }e se dostavi-ti javnim saop{tewem na oglasnoj tabli organa koji ga jeizdao. Smatra se da je dostavqawe izvr{eno po isteku 15dana od dana isticawa saop{tewa, ako organ koji je pis-meno izdao ne odredi duì rok. Pored isticawa naoglasnoj tabli, organ moè objaviti saop{tewe u sred-stvima javnog informisawa ili na drugi uobi~ajenina~in.

f) Odbijawe prijema

^lan 83.Ako lice kome je pismeno upu}eno, odnosno odrasli

~lan wegovog doma}instva bez opravdanog razloga odbi-

je da primi pismeno, ili to u~ini lice zaposleno udràvnom organu, preduze}u, drugom pravnom licu ili uadvokatskoj kancelariji, odnosno ako to ne u~ini licekoga su za primawe pismena odredili kolektiviteti kojinemaju svojstvo pravnog lica dostavqa~ }e pismenoostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj lice stanuje,odnosno gde je zaposleno, ili }e pismeno pribiti navrata stana ili poslovne prostorije.

Kad je dostavqawe izvr{eno na na~in predvi|en ustavu 1. ovog ~lana, dostavqa~ }e zabeleìti nadostavnici dan, sat i razlog odbijawa prijema, kao imesto gde je pismeno ostavio i time }e se smatrati da jedostavqawe izvr{eno.

g) Promena prebivali{ta, odnosno boravi{taili sedi{ta

^lan 84.Kad stranka ili wen zakonski zastupnik u toku pos-

tupka promeni svoje prebivali{te, odnosno boravi{teili sedi{te, du`ni su da o tome odmah obaveste organ.

Ako oni to ne u~ine, a dostavqa~ ne sazna kuda su seodselili, organ }e odrediti da se sva narednadostavqawa u postupku za tu stranku vr{e pribijawempismena na oglasnu tablu organa.

Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku osamdana od dana pribijawa pismena na oglasnu tabluorgana.

Kad punomo}nik, odnosno punomo}nik za primawepismena u toku postupka promeni svoje prebivali{te,odnosno boravi{te, a ne obavesti o tome organ,dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije nipostavqen.

5. Dostavnica

^lan 85.Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) pot-

pisuju primalac i dostavqa~. Primalac }e na dostavni-ci sam slovima ozna~iti dan prijema.

Ako je primalac nepismen ili ne moè da se potpi{e,dostavqa~ }e na dostavnici ozna~iti wegovo ime i danpredaje i stavi}e napomenu za{to primalac nije staviosvoj potpis.

Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu,dostavqa~ }e to ozna~iti na dostavnici i ispisatislovima dan predaje pismena i time se smatra da je pis-meno dostavqeno.

Ako je dostavqawe izvr{eno nekom od lica nave-denih u ~lanu 72. ovog zakona, dostavqa~ }e na dostavni-ci ozna~iti lice kome je pismeno predato i odnos toglica prema licu kome se dostavqawe trebalo izvr{iti.

Ako je dostavqawe izvr{eno po ~lanu 74. ovogzakona, na dostavnici treba ozna~iti dan izvr{enogsaop{tewa, kao i dan predaje pismena nadle`nom organuna ~ijem se podru~ju nalazi prebivali{te, odnosnoboravi{te lica kome se dostavqawe vr{i ili po{tiwegovog prebivali{ta, odnosno boravi{ta.

6. Gre{ke u dostavqawu

^lan 86.Ako pri dostavqawu bude u~iwena gre{ka, smatra}e

se da je dostavqawe izvr{eno onog dana za koji se utvrdida je lice kome je pismeno nameweno dobilo to pismeno.

Ako je dostavnica nestala, dostavqawe se moèdokazivati i drugim sredstvima.

G l a v a VI

ROKOVI

^lan 87.Za preduzimawe pojedinih radwi u postupku mogu

biti odre|eni rokovi.


Ako rokovi nisu odre|eni zakonom ili drugimpropisom, odre|uje ih, s obzirom na okolnosti slu~aja,slu`beno lice.

Rok koji je odredilo slu`beno lice, kao i rokodre|en propisima za koji je predvi|ena mogu}nostproduèwa, moè se produìti na predlog stranke kojije podnesen pre isteka roka, ako postoje opravdanirazlozi za produèwe.

^lan 88.Rokovi se ra~unaju na dane, mesece i godine.Kad je rok odre|en po danima, dan u koji je

dostavqawe izvr{eno, odnosno u koji pada doga|aj odkoga treba ra~unati trajawe roka, ne ura~unava se u rok,ve} se za po~etak roka uzima prvi naredni dan. Rok kojije odre|en po mesecima, odnosno po godinama zavr{ava seistekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svombroju odgovara danu kad je dostavqawe izvr{eno, odnos-no danu u koji pada doga|aj od koga se ra~una trajaweroka. Ako nema tog dana u posledwem mesecu, rok sezavr{ava posledweg dana tog meseca.

Zavr{etak roka moè se ozna~iti i kalendarskimdanom.

^lan 89.Po~etak i tok rokova ne spre~avaju neradni dani.Ako posledwi dan roka pada u neradni dan, rok

isti~e istekom prvog narednog radnog dana.

^lan 90.Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego {to je rok

istekao predat nadle`nom organu.Kad je podnesak upu}en po{tom preporu~eno ili

telegrafski, dan predaje po{ti, smatra se danom predajeorganu kome je upu}en.

Kad je podnesak upu}en telefaksom, dan prijema tele-faksa smatra se danom predaje organu.

Za lica koja se nalaze u Vojsci Republike Srpske, danpredaje podneska nadle`noj komandi smatra se danompredaje organu kome je upu}en.

Za lica li{ena slobode, dan predaje podneskaustanovi u kojoj se nalaze smatra se danom predaje organukome je upu}en.

Ako je organ odredio dan kad }e se raspravqati opodnesku koji je stranka du`na da podnese, pa je pozvaostranku da podnesak dostavi do odre|enog dana, organ jeduàn da uzme u razmatrawe podnesak koji je primqenpre po~etka raspravqawa.

G l a v a VII

POVRA]AJ U PRE\A[WE STAWE

^lan 91.Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da

u roku izvr{i neku radwu postupka, pa je usled togpropu{tawa iskqu~ena od vr{ewa te radwe, dozvoli}ese po wenom predlogu, povra}aj u pre|a{we stawe.

Na predlog stranke koja je propustila da u roku predapodnesak, dozvoli}e se povra}aj u pre|a{we stawe i kadje ona iz neznawa ili o~iglednom oma{kom podnesakblagovremeno poslala po{tom, odnosno predala nena-dle`nom organu.

Povra}aj u pre|a{we stawe dozvoli}e se i kad jestranka o~iglednom oma{kom prekora~ila rok, a podne-sak je ipak primqen kod nadle`nog organa najkasnije tridana od dana isteka roka, ako bi stranka zbog zaka{wewaizgubila neko pravo.

^lan 92.Stranka je du`na da u predlogu za povra}aj u

pre|a{we stawe iznese okolnosti zbog kojih je bilaspre~ena da u roku izvr{i propu{tenu radwu i da teokolnosti u~ini verovatnim.

Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe ne moè sezasnivati na okolnosti koju je organ ve} ranije oceniokao nedovoqnu za produèwe roka ili odlagawerasprave.

Ako se povra}aj u pre|a{we stawe traì zbog toga{to je propu{teno da se podnese nekakav podnesak, pred-logu treba priloìti i taj podnesak.

^lan 93.Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe podnosi se u

roku od osam dana ra~unaju}i od dana kad je prestaorazlog koji je prouzrokovao propu{tawe, a ako je stran-ka tek kasnije saznala za propu{tawe, onda od dana kad jeto saznala.

Posle isteka tri meseca od dana propu{tawa ne moèse traìti povra}aj u pre|a{we stawe.

Ako se propusti rok za traèwe povra}aja upre|a{we stawe, ne moè se traìti povra}aj upre|a{we stawe zbog propu{tawa ovog roka.

^lan 94.Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe podnosi se

organu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu.O predlogu za povra}aj u pre|a{we stawe odlu~uje

zakqu~kom organ kod koga je trebalo izvr{itipropu{tenu radwu.

Neblagovremeno podnesen predlog za povra}aj upre|a{we stawe odbaci}e se bez daqweg postupka.

Ako su ~iwenice na kojima se predlog za povra}aj upre|a{we stawe zasniva op{tepoznate, organ moèodlu~iti o tom predlogu bez izja{wewa protivnestranke.

^lan 95.Protiv zakqu~ka kojim se dozvoqava povra}aj u

pre|a{we stawe nije dopu{tena àlba osim ako jepovra}aj dozvoqen po predlogu koji je neblagovremenopodnesen ili je nedopu{ten (~lan 93. stav 3.).

Protiv zakqu~ka kojim je odbijen predlog zapovra}aj u pre|a{we stawe dopu{tena je posebna àlba,ako je zakqu~ak doneo prvostepeni organ.

@alba nije dopu{tena protiv zakqu~ka o predlogu zapovra}aj u pre|a{we stawe koji je doneo organ nadleànza re{avawe u drugom stepenu o glavnoj stvari.

^lan 96.Predlog za povra}aj u pre|a{we stawe ne zaustavqa

tok postupka, ali organ o tom predlogu moè privremenoprekinuti postupak dok zakqu~ak o predlogu ne postanekona~an.

Kad je povra}aj u pre|a{we stawe dozvoqen postupakse vra}a u ono stawe u kom se nalazio pre propu{tawa, aponi{tavaju se sva re{ewa i zakqu~ci koje je organdoneo u vezi sa propu{tawem.

G l a v a VIII

ODR@AVAWE REDA

^lan 97.Slu`beno lice koje rukovodi radwom postupka

du`no je da se stara o odràvawu reda u radu.Slu`beno lice je ovla{}eno da opomiwe lica koja

ometaju rad i odre|uje mere potrebne za odràvawe reda.Lica koja prisustvuju nekoj radwi postupka ne smeju

nositi oru`je ili opasno oru|e.

^lan 98.Lice koje, i pored opomene, ometa rad pri vr{ewu

radwe postupka moè biti udaqeno. Lice koje u~estvuje uradwi postupka moè biti udaqeno tek po{to jeprethodno bilo opomenuto da }e biti udaqeno i po{tosu mu predo~ene pravne posledice takve mere. Udaqewezbog ometawa rada izri~e slu`beno lice koje rukovodiradwom postupka.


^lan 99.Ako na osnovu odredbe ~lana 98. bude udaqena stran-

ka koja nema punomo}nika, ili ako bude udaqenpunomo}nik ~iji vlastodavac nije prisutan, slu`benolice koje rukovodi radwom postupka pozva}e lice koje seudaqava da postavi svog punomo}nika. Ako pozvano liceto ne u~ini, slu`beno lice moè odgoditi radwu natro{ak lica, koje je odbilo da postavi svogpunomo}nika, a moè mu i samo postaviti punomo}nika,ako je to potrebno.Takav punomo}nik moè zastupatistranku samo u radwi postupka sa koje je stranka udaqe-na.

^lan 100.Ko u radwi postupka teè naru{i red, moè se pored

udaqewa, kazniti nov~anom kaznom do 100 KM.Kazna iz stava 1. ovog ~lana ne iskqu~uje druge

oblike odgovornosti.Kaznom iz stava 1. ovog ~lana moè biti ka`weno i

lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organaili slu`benog lica.

^lan 101.Nov~anu kaznu zbog radwi predvi|enih u ~lanu 100.

stav 1. izri~e slu`beno lice koje rukovodi radwom pos-tupka.

Protiv zakqu~ka o kazni moè se izjaviti posebnaàlba. @alba protiv zakqu~ka ne odlaè izvr{ewekazne.

G l a v a IX

TRO[KOVI POSTUPKA

1. Tro{kovi organa i stranaka

^lan 102.Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi

postupak, kao {to su: putni tro{kovi slu`benih lica,izdaci za svedoke, ve{take tuma~e, odnosno prevodioce,uvi|aj, oglase, i sl, a koji su nastali sprovo|ewem pos-tupka, padaju po pravilu, na teret onoga koji je postupakizazvao.

Kad lice koje u~estvuje u postupku prouzrokuje svojomkrivicom tro{kove pojedinih radwi u postupku, du`noje da ih snosi.

Kad je postupak koji je pokrenut po slu`benojdu`nosti okon~an povoqno po stranku, tro{kove pos-tupka snosi organ.

^lan 103.Svaka stranka snosi po pravilu, svoje tro{kove

prouzrokovane postupkom, kao {to su putni tro{kovi,izgubqena zarada, izdaci za takse, pravno zastupawe,stru~no pomagawe i sl.

Kad u postupku u~estvuju dve ili vi{e stranaka sasuprotnim interesima, stranka koja je izazvala postupak,a koji je po wu nepovoqno okon~an, du`na je da protivnojstranci nadoknadi opravdane tro{kove. Ako je u takvomslu~aju neka od stranaka delimi~no uspela sa svojimzahtevom, du`na je da protivnoj stranci nadoknaditro{kove srazmerno delu zahteva u kome nije uspela.Stranka koja je iz obesti prouzrokovala protivnojstranci tro{kove u postupku, du`na je da joj te tro{kovenadoknadi.

Tro{kovi za pravno zastupawe nadokna|uju se samo uslu~ajevima kad je tako zastupawe bilo nu`no i oprav-dano.

Zahtev za naknadu tro{kova po odredbama st. 2. i 3.ovog ~lana mora biti stavqen na vreme, tako da organmoè o wemu odlu~iti u re{ewu. U protivnom strankagubi pravo na naknadu tro{kova. Slu`beno lice du`noje da na to upozori stranku.

Svaka stranka snosi svoje tro{kove postupka koji jezavr{en poravnawem, ako u poravnawu nije druk~ijeodre|eno.

Tro{kove stranke i drugog lica u postupkuprouzrokovane postupkom pokrenutim po slu`benojdu`nosti, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupkunije izazvalo svojim pona{awem snosi organ.

^lan 104.Tro{kove postupka u vezi sa izvr{ewem snosi

izvr{enik. Ako se ovi tro{kovi od wega ne mogunaplatiti, snosi ih traìlac izvr{ewa.

^lan 105.Ako se postupak pokre}e po zahtevu stranke, a sa sig-

urno{}u se moè predvideti da }e izazvati posebneizdatke (u vezi sa uvi|ajem, ve{ta~ewem, dolaskom svedo-ka i sl.), organ moè zakqu~kom odrediti da strankaunapred poloì potreban iznos za pokri}e tihtro{kova. Ako stranka ne poloì taj iznos u odre|enomroku, organ moè odustati od izvo|ewa tih dokaza iliobustaviti postupak, osim ako produèwe postupkazahteva javni interes.

^lan 106.U re{ewu kojim se postupak o glavnoj upravnoj

stvari zavr{ava, odre|uje se ko snosi tro{kove postup-ka, wihov iznos, kome se i u kom roku imaju isplatiti.

U re{ewu se mora posebno navesti da li }e onaj kosnosi tro{kove morati da nadoknadi tro{kove drugojstranci (~lan 103. st. 2. i 3.).

Ako tro{kove postupka snosi vi{e lica tro{kovi }ese izme|u wih razdeliti na jednake delove, odnosno uodgovaraju}oj srazmeri.

Ako organ u re{ewu ne odlu~i o tro{kovima,nave{}e da }e o tro{kovima doneti poseban zakqu~ak.

^lan 107.Svedoci, ve{taci, tuma~i, prevodioci i slu`bena

lica imaju pravo na naknadu tro{kova putovawa, izdata-ka izazvanih boravkom u mestu, a ako im zarada za tovreme ne pripada imaju pravo i na naknadu izgubqenezarade. Pored naknade, ve{taci, tuma~i i prevodiociimaju pravo i na nagradu.

Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, ve{taci,tuma~i i prevodioci du`ni su da postave prilikomsaslu{awa, davawa mi{qewa, tuma~ewa, odnosnoprevo|ewa. U protivnom, gube to pravo. Slu`beno licedu`no je da ih na to upozori.

Iznos naknada, odnosno nagrade odre|uje zakqu~komorgan, odre|uju}i ko je duàn da ih plati i u kom roku.Protiv tog zakqu~ka dopu{tena je posebna àlba.

2. Osloba|awe od pla}awa tro{kova

^lan 108.Organ moè osloboditi stranku od pla}awa

tro{kova u celini ili delimi~no, ako na|e da ih ona nemoè podneti bez {tete po nu`no izdràvawe sebe isvoje porodice. Organ donosi zakqu~ak o tome po pred-logu stranke, na osnovu uverewa i ostalih dokaza owenom imovnom stawu koje izdaje nadle`ni organ.

Osloba|awe od pla}awa tro{kova odnosi se na oslo-ba|awe od taksa i drugih izdataka organa koji vodi pos-tupak.

Strani dràvqani oslobodi}e se od pla}awatro{kova samo pod uslovom uzajamnosti. U slu~aju sumweo postojawu uzajamnosti, obja{wewe daje republi~kiorgan nadleàn za poslove uprave.

^lan 109.Organ moè u toku postupka ukinuti zakqu~ak o

osloba|awu od pla}awa tro{kova ako utvrdi da vi{e nepostoje razlozi zbog kojih je stranka bila oslobo|ena odpla}awa tro{kova.

^lan 110.Protiv zakqu~ka kojim se odbija zahtev stranke za

osloba|awe od pla}awa tro{kova, kao i protivzakqu~ka iz ~lana 109. stranka moè izjaviti posebnuàlbu.


DRUGI DEO

PRVOSTEPENI POSTUPAK

G l a v a X

POKRETAWE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA

1. Pokretawe postupka

^lan 111.Postupak pokre}e nadle`ni organ po slu`benoj

du`nosti povodom zahteva stranke.

^lan 112.Nadle`ni organ }e pokrenuti postupak po slu`benoj

du`nosti kad to odre|uje zakon ili drugi propis i kadutvrdi ili sazna da, s obzirom na postoje}e ~iweni~nostawe, treba pokrenuti postupak radi za{tite javnoginteresa.

Pri pokretawu postupka po slu`benoj du`nostinadle`ni organ uzima u obzir i eventualne predstavkegra|ana, organizacija i organa.

^lan 113.Postupak je pokrenut ~im organ izvr{i ma koju

radwu radi vo|ewa postupka.Ako organ povodom zahteva stranke utvrdi da nema

uslova za pokretawe postupka, done}e zakqu~ak oodbacivawu zahteva stranke. Protiv tog zakquka dozvo-qena je posebna àlba.

^lan 114.U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po

prirodi stvari za pokretawe i vo|ewe postupka potre-ban zahtev stranke, nadle`ni organ moè pokrenuti ivoditi postupak samo ako takav zahtev postoji.

2. Spajawe upravnih stvari u jedan postupak

^lan 115.Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom

ili sli~nom ~iweni~nom stawu i istom pravnom osnovu,i ako je organ u pogledu svih predmeta stvarno nadleànmoè se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad jere~ o pravima i obavezama vi{e stranaka.

Pod istim uslovima jedna ili vi{e stranaka mogu ujednom postupku ostvarivati i vi{e razli~itih zahteva.

O vo|ewu jednog postupka u slu~ajevima iz st. 1. i 2.organ }e doneti zakqu~ak. Protiv tog zakqu~ka se moèizjaviti posebna àlba.

^lan 116.Organ moè javnim saop{tewem pokrenuti postupak

prema ve}em broju lica koja mu nisu poznata ili se nemogu odrediti, a koja u postupku mogu imati poloàjstranke, ako je re~ o bitno istom zahtevu prema svimawima.

^lan 117.Kad se u smislu ~lana 115. ovog zakona vodi jedan pos-

tupak ili kad je postupak pokrenut javnim saop{tewem usmislu ~lana 116, svaka stranka istupa u postupkusamostalno.

Ukoliko se u postupku iz stava 1. ovog ~lana preduz-imaju odre|ene mere prema strankama, mora se odreditikoja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim akose radi o strankama koje u postupku zajedni~ki u~estvujusa istovetnim zahtevima ili ako zakonom nije druk~ijepropisano.

3. Izmena zahteva

^lan 118.Nakon pokretawa postupka, stranka moè do

dono{ewa prvostepenog re{ewa pro{iriti zahtev iliumesto ranijeg zahteva postaviti drugi, bez obzira na toda li se pro{ireni ili izmeweni zahtev zasniva naistom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtevzasniva na bitno istom ~iweni~nom stawu.

Ako organ ne dozvoli pro{irewe ili izmenu zahteva,done}e o tome zakqu~ak. Protiv tog zakqu~ka dopu{tenaje posebna àlba.

4. Odustanak od zahteva

^lan 119.Stranka moè odustati od svog zahteva u toku celog

postupka.Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a

stranka odustane od tog zahteva, organ }e donetizakqu~ak kojim se postupak obustavqa. O tome }e bitiobave{tena protivna stranka, ako je ima.

Ako je daqe vo|ewe postupka potrebno u javnominteresu ili kad to zahteva protivna stranka, organ }eproduìti vo|ewe postupka.

Kad je postupak pokrenut po slu`benoj du`nostiorgan moè obustaviti postupak. Ako je postupak u istojupravnoj stvari mogao biti pokrenut po zahtevu stranke,postupak }e se nastaviti ako stranka to zahteva.

Protiv zakqu~ka kojim se postupak obustavqadopu{tena je posebna àlba.

^lan 120.Stranka odustaje od svog zahteva podneskom ili

izjavom koju daje na zapisnik organu koji vodi postupak.Stranka moè opozvati svoj odustanak od zahteva, sve dokorgan ne donese zakqu~ak o obustavqawu postupka i nedostavi ga stranci.

Pojedina radwa ili propu{tawe stranke moè sesmatrati odustankom od zahteva samo kad je to zakonomodre|eno.

Ako je stranka odustala od zahteva posle dono{ewaprvostepenog re{ewa, a pre isteka roka za àlbuzakqu~kom o obustavqawu postupka poni{tava seprvostepeno re{ewe ako je wime zahtev stranke bio ucelini ili delimi~no pozitivno re{en. Ako je strankaodustala od zahteva posle izjavqene àlbe, a pre nego{to joj je dostavqeno re{ewe doneseno povodom àlbe,zakqu~kom o obustavqawu postupka poni{tava seprvostepeno re{ewe kojim je zahtev stranke bio usvojenbilo u celini ili delimi~no, ako je stranka u celiniili delimi~no, odustala od svog zahteva.

^lan 121.Stranka koja je odustala od zahteva du`na je da snosi

tro{kove koji su nastali do obustavqawa postupka, osimako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno.

5. Poravnawe

^lan 122.Ako u postupku u~estvuju dve ili vi{e stranaka sa

suprotnim zahtevima, slu`beno lice nastoja}e u tokucelog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili upojedinim pitawima.

Poravnawe mora biti uvek jasno i odre|eno, i ne smebiti na {tetu javnog interesa, javnog morala ilipravnog interesa tre}ih lica. Slu`beno lice mora na topaziti po slu`benoj du`nosti. Ako se utvrdi da biporavnawe bilo na {tetu javnog interesa, javnog moralaili pravnog interesa tre}ih lica, organ koji vodi pos-tupak ne}e prihvatiti da se zakqu~i poravnawe, i o tome}e doneti zakqu~ak.

Poravnawe se upisuje u zapisnik. Poravnawe jezakqu~eno kad stranke, posle pro~itanog zapisnika oporavnawu potpi{u zapisnik. Overen prepis zapisnikapreda}e se strankama ako ga traè.

Poravnawe ima snagu izvr{nog re{ewa donesenog upostupku (izvr{na isprava).

Organ pred kojim je zakqu~eno poravnawe done}ezakqu~ak kojim }e postupak obustaviti u celini ilidelimi~no.

Protiv zakqu~ka o obustavqawu, odnosno o nas-tavqawu postupka dopu{tena je posebna àlba.


G l a v a XI

POSTUPAK DO DONO[EWA RE[EWA

A. OP[TA NAÊLA

1. Zajedni~ke odredbe

^lan 123.Pre dono{ewa re{ewa utvr|uju se sve odlu~ne

~iwenice i okolnosti koje su od zna~aja za dono{ewere{ewa i strankama omogu}uje da ostvare i za{tite svojaprava i pravne interese.

îwenice i okolnosti iz stava 1. ovog ~lana utvr|ujuse u skra}enom postupku (~lan 129.) ili u posebnomispitnom postupku (~lan 130.).

^lan 124.Slu`beno lice moè u toku postupka upotpuwavati

~iweni~no stawe i izvoditi dokaze radi utvr|ivawa ionih ~iwenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisubile utvr|ene.

Slu`beno lice odredi}e po slu`benoj du`nostiizvo|ewe svakog dokaza ako oceni da je to potrebno radirazre{ewa stvari.

Slu`beno lice pribavi}e po slu`benoj du`nostipodatke o ~iwenicama o kojima se vodi slu`bena eviden-cija.

^lan 125.îweni~no stawe na kom zasniva zahtev stranka je

du`na da iznese ta~no, potpuno i odre|eno.Ako se ne radi o ~iwenicama koje su op{tepoznate,

stranka je du`na da za svoje navode predloì dokaze i daih po mogu}nosti podnese. Ako stranka tako ne postupi,slu`beno lice pozva}e je da to u~ini. Od stranke se ne}etraìti da podnese dokaze, koje brè i lak{e moè prib-aviti organ, niti da podnosi javne isprave koje organinisu du`ni izdavati po ~lanu 160. ovog zakona.

Ako stranka nije u naknadno odre|enom roku pred-loìla, odnosno podnela dokaze, organ }e zakqu~komodbaciti zahtev. Protiv tog zakqu~ka dopu{tena jeposebna àlba.

^lan 126.Stranka daje izjavu, po pravilu, usmeno, a moè je

dati i pismeno.Kad se radi o sloènoj upravnoj stvari ili kad su

potrebna odre|ena stru~na obja{wewa, slu`beno licemoè naloìti stranci da podnese pismenu izjavu, uostavqenom roku. U takvom slu~aju i stranka ima pravoda traì da joj se dopusti davawe pismene izjave.

Ako je stranci naloèno ili dopu{teno da podnesepismenu izjavu, ne moè joj se usled toga oduzeti pravo dasvoju izjavu da i usmeno.

^lan 127.Ako se u postupku pojavi lice koje do tada nije

u~estvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva dau~estvuje u postupku kao stranka, slu`beno lice }e ispi-tati wegovo pravo da bude stranka i o tome }e donetizakqu~ak. Protiv zakqu~ka kojim se ne priznaje to pravodopu{tena je posebna àlba.

^lan 128.Slu`beno lice je du`no da upozori stranku na wena

prava u postupku i da joj ukazuje na pravne posledicewenih radwi ili propu{tawa u postupku.

2. Skra}eni postupak

^lan 129.Organ moè po skra}enom postupku re{iti stvar:1) ako je stranka u svom zahtevu navela ~iwenice ili

podnela dokaze na osnovu kojih se moè utvrditi stawestvari, ili ako se to stawe moè utvrditi na osnovuop{tepoznatih ~iwenica ili ~iwenica koje su organupoznate;

2) ako se stawe stvari moè utvrditi na osnovuslu`benih podataka kojima organ raspolaè a nijepotrebno posebno saslu{awe stranke radi za{titewenih prava, odnosno pravnih interesa;

3) ako je propisom predvi|eno da se upravna stvarmoè re{iti na podlozi ~iwenica ili okolnosti kojenisu potpuno utvr|ene ili se dokazima samo posrednoutvr|uju, pa su ~iwenice ili okolnosti u~iweneverovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da se zahtevustranke ima udovoqiti;

4) ako se radi o preduzimawu hitnih mera u javnominteresu koje se ne mogu odlagati, a ~iwenice na kojimare{ewe treba da bude zasnovano su utvr|ene ili baru~iwene verovatnim.

3. Poseban ispitni postupak

^lan 130.Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to

potrebno radi utvr|ivawa ~iwenica i okolnosti koje suzna~ajne za re{avawe stvari ili radi davawa strankamamogu}nosti da ostvare i za{tite svoja prava i pravneinterese.

Tok ispitnog postupka odre|uje, prema okolnostimapojedinog slu~aja slu`beno lice, u skladu sa odredabamaovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnustvar o kojoj se radi.

U granicama iz stava 1. i 2. ovog ~lana slu`benolice: odre|uje koje radwe u postupku treba izvr{iti iizdaje nare|ewa za wihovo izvr{ewe, odre|uje red kojim}e se pojedine radwe izvr{iti i rokove u kojima }e seizvr{iti ako nisu propisani zakonom, odre|uje usmenuraspravu i saslu{awa, kao i sve {to je potrebno za wiho-vo odràvawe, odlu~uje koji }e se dokazi izvesti, kojimdokaznim sredstvima, te o svim predlozima i izjavama.

Slu`beno lice odlu~uje da li }e se raspravqawe idokazivawe vr{iti odvojeno o pojedinim pitawima ilizajedno za sva pitawa.

^lan 131.Stranka ima pravo da u~estvuje u ispitnom postupku,

da daje potrebne podatke i brani svoja prava i pravneinterese.

Stranka ima pravo da iznosi ~iwenice koje mogubiti od uticaja na re{ewe stvari i da pobija ta~nostnavoda koji se ne slaù sa wenim navodima. Ona imapravo da sve do dono{ewa re{ewa dopuwuje i obja{wavasvoje navode, a ako to ~ini posle odràne usmenerasprave, du`na je da obrazloì zbog ~ega to nijeu~inila na raspravi.

Slu`beno lice du`no je da pruì mogu}nost strancida se izjasni o svim okolnostima i ~iwenicama koje suiznesene u ispitnom postupku, o predlozima ipredloènim dokazima, da u~estvuje u izvo|ewu dokaza ida postavqa pitawa drugim strankama, svedocima ive{tacima preko slu`benog lica, a sa wegovom dozvolomi neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvo|ewadokaza i da se o tome izjasni. Organ ne}e doneti re{ewepre nego {to stranci pruì mogu}nost da se izjasni o~iwenicama i okolnostima na kojima treba da se zasni-va re{ewe, a o kojima stranci nije bila data mogu}nostda se izjasni.

4. Prethodno pitawe

^lan 132.Ako organ nai|e na pitawe bez ~ijeg se re{ewa ne

moè re{iti sama upravna stvar, a to pitawe ~inisamostalnu pravnu celinu za ~ije je re{avawe nadleànsud ili neki drugi organ, (prethodno pitawe), on moèpod uslovima iz ovog zakona sam raspraviti to pitaweili postupak prekinuti dok nadle`ni organ to pitawene re{i. O prekidu postupka donosi se zakqu~ak, protivkojeg je dopu{tena posebna àlba.

Ako je organ koji vodi postupak sam re{io prethod-no pitawe, re{ewe takvog pitawa ima pravno dejstvosamo u upravnoj stvari u kojoj je to pitawe re{eno.


U pitawu postojawa krivi~nog dela i krivi~neodgovornosti u~inioca organ je vezan pravosna`nompresudom suda kojom se optuèni ogla{ava krivim.

^lan 133.Organ mora prekinuti postupak kad se prethodno

pitawe odnosi na postojawe krivi~nog dela, na posto-jawe braka, na utvr|ivawe o~instva i materinstva ilikad je to zakonom odre|eno.

Kad se prethodno pitawe odnosi na krivi~no delo zakoje se gowewe preduzima po slu`benoj du`nosti, a nemamogu}nosti za krivi~no gowewe, organ koji vodi postu-pak raspravi}e i to pitawe.

^lan 134.Ako se zbog prethodnog pitawa ne mora prekinuti

postupak, organ koji vodi ovaj postupak moè samre{iti prethodno pitawe kao sastavni deo te upravnestvari.

^lan 135.Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno

pitawe u raspravqawe u smislu ~lana 134. a postupak zare{avawe prethodnog pitawa koji se moè voditi samopo slu`benoj du`nosti jo{ nije pokrenut, traì}e danadle`ni organ pokrene postupak o tom pitawu.

U upravnoj stvari u kojoj se postupak za re{avaweprethodnog pitawa pokre}e povodom zahteva stranke,organ moè zakqu~kom naloìti jednoj od stranaka da uciqu re{avawa prethodnog pitawa traì od nadle`nogorgana pokretawe postupka, odre|uju}i joj rok u kojem jedu`na da to u~ini, i da o podnesenom traèwu podnesedokaz. Pri tom }e organ koji vodi upravni postupak upo-zoriti stranku na posledice propu{tawa. Rok zatraèwe pokretawa postupka za re{avawe prethodnogpitawa po~iwe te}i od dana kad zakqu~ak postanekona~an.

Ako stranka iz stava 2. ovog ~lana ne podnese uodre|enom roku dokaz da je od nadle`nog organa traìlapokretawe postupka po prethodnom pitawu, smatra}e seda je odustala od zahteva, a organ koji vodi upravni pos-tupak obustavi}e postupak. Ako to nije u~inila protiv-na stranka, organ }e nastaviti postupak i sam rasprav-iti prethodno pitawe.

Protiv zakqu~ka iz stava 2. ovog ~lana dopu{tena jeposebna àlba.

^lan 136.Postupak prekinut zbog re{avawa prethodnog

pitawa pred nadle`nim organom nastavi}e se kad sekona~no odlu~i o tom pitawu.

5. Usmena rasprava

^lan 137.Slu`beno lice odre|uje, po svojoj inicijativi ili po

predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom slu~aju kad jeto korisno za razre{ewe stvari, a mora je odrediti:

1) u upravnim stvarima u kojima u~estvuju dve ilivi{e stranaka sa suprotnim interesima ili

2) kad se treba izvr{iti uvi|aj ili saslu{awe svedo-ka ili ve{taka.

^lan 138.Usmena rasprava je javna.Slu`beno lice moè iskqu~iti javnost za celu

usmenu raspravu ili samo za jedan deo po slu`benojdu`nosti ili na zahtev stranke, odnosno zaintereso-vanog lica:

1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbed-nosti;

2) ako postoji ozbiqna i neposredna opasnostometawa usmene rasprave;

3) ako treba da se raspravqa o odnosima u porodici;

4) ako treba da se raspravqa o okolnostima koje pred-stavqaju slu`benu, poslovnu, profesionalnu, nau~nu iliumetni~ku tajnu.

O iskqu~ewu javnosti donosi se zakqu~ak koji morabiti obrazloèn i javno objavqen.

^lan 139.Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke, wihove

zastupnike, punomo}nike, predstavnike i stru~ne poma-ga~e.

Slu`beno lice moè dopustiti da usmenoj raspravisa koje je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedinaslu`bena lica i nau~ni radnici ako je to od interesa zawihovu slu`bu, odnosno nau~ni rad. Slu`beno lice }eupozoriti ta lica da su du`na da ~uvaju kao tajnu ono{to na raspravi saznaju.

^lan 140.Organ je duàn da preduzme sve {to je potrebno da se

usmena rasprava obavi bez odugovla~ewa i pomogu}nosti bez prekidawa i odlagawa.

Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora seostaviti dovoqno vremena da se pripreme za raspravu ida do|u na vreme i bez vanrednih tro{kova. Pozvanimlicima ostavi}e se, najmawe osam dana od danadostavqawa poziva do dana rasprave.

^lan 141.Kad je za raspravqawe na usmenoj raspravi potrebno

upoznavawe sa planovima, spisima ili drugim predmeti-ma, iste treba staviti na uvid pozvanim licima istovre-meno sa odre|ivawem rasprave, a u pozivu za raspravuozna~iti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati.

^lan 142.Organ je duàn da javno objavi odre|ivawe usmene

rasprave kad postoji opasnost da se pojedina~ni pozivine}e mo}i na vreme dostaviti, kad postoji verovatno}ada ima zainteresovanih lica koja se jo{ nisu pojavilakao stranke, ili kad to nalaù drugi razlozi.

Javna objava usmene rasprave treba da sadrì svepodatke koji moraju biti navedeni u pojedina~nompozivu, kao i poziv da na raspravu do|e svako ko smatrada se upravna stvar ti~e wegovih pravnih interesa. Ta seobjava saop{tava na na~in propisan u ~lanu 63. ovogzakona.

^lan 143.Usmena rasprava odrà}e se, po pravilu, u sedi{tu

organa koji vodi postupak. Ako je potreban uvi|aj umestu izvan sedi{ta organa, usmena rasprava se moèodràti na mestu uvi|aja. Organ moè odrediti zausmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno radismawewa tro{kova i zbog potpunijeg, brèg ili jednos-tavnijeg raspravqawa upravne stvari.

^lan 144.Slu`beno lice je du`no da na po~etku usmene

rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a upogledu odsutnih da proveri da li su im pozivi urednodostavqeni.

Ako neka od stranaka koja jo{ nije saslu{ana nijedo{la na raspravu, a nije utvr|eno da joj je poziv urednodostavqen, slu`beno lice odloì}e raspravu, osim akoje usmena rasprava na vreme javno objavqena.

Ako na raspravu ne do|e stranka po ~ijem je zahtevupostupak pokrenut, iako je uredno pozvana, a izcelokupnog stawa stvari se moè pretpostaviti da jeodustala od zahteva, organ }e obustaviti postupak.Protiv tog zakqu~ka dopu{tena je posebna àlba. Ako sene moè pretpostaviti da je stranka odustala od zahtevaili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastavi-ti po slu`benoj du`nosti, slu`beno lice }e, prema okol-nostima slu~aja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili }eje odloìti.


Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neo-pravdano izostane iako je uredno pozvana, slu`beno licemoè sprovesti raspravu i bez we, a moè na wen tro{aki odloìti usmenu raspravu, ako je to potrebno radipravilnog re{ewa upravne stvari.

^lan 145.Ako prisutna stranka i pored upozorewa na

posledice, ne stavi u toku rasprave primedbu na radwekoje se na raspravi preduzimaju, smatra}e se da nemaprimedbi. Ako ta stranka kasnije stavi primedbu naradwe preduzete na raspravi, organ }e ceniti i tuprimedbu, ako ona moè imati uticaja na re{avawestvari, i ako nije data posle rasprave s ciqem odugov-la~ewa postupka.

Ako stranka koja je pozvana javnim saop{tewem nijedo{la na raspravu, a primedbe na radwe preduzete naraspravi stavi posle rasprave, ove }e se primedbe uzetiu obzir pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana.

^lan 146.Na usmenoj raspravi treba se raspraviti i utvrditi

ono {to je predmet ispitnog postupka.Ako se predmet ne moè raspraviti na jednoj

raspravi, slu`beno lice }e prekinuti raspravu i zakaza-ti {to pre wen nastavak. Za taj nastavak slu`beno lice}e preduzeti sve mere koje su propisane za odre|ivawerasprave, a prisutnim licima moè usmeno saop{titi temere, kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikomnastavka rasprave slu`beno lice izne}e u glavnim crta-ma tok dotada{we rasprave.

Za izvo|ewe pismenih dokaza koji se naknadno podne-su ne mora se ponovo odre|ivati rasprava, ali }e sestranci dati mogu}nost da se o tim dokazima izjasni.

B. DOKAZIVAWE

1. Op{te odredbe

^lan 147.îwenice na podlozi kojih se donosi re{ewe

(odlu~ne ~iwenice) utvr|uju se dokazima.Kao dokazno sredstvo upotrebi}e se sve {to je

podesno za utvr|ivawe stawa stvari i {to odgovarapojedinom slu~aju, kao {to su isprave, odnosno mikro-filmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije,iskazi svedoka, izjave stranke, nalazi i mi{qeweve{taka, uvi|aji i dr.

^lan 148.O tome da li neku ~iwenicu treba utvr|ivati ili ne,

odlu~uje slu`beno lice, prema tome da li ta ~iwenicamoè imati uticaja na re{avawe upravne stvari. Dokazise, po pravilu, izvode po{to se utvrdi {ta je u pogledu~iwenica sporno ili {ta treba dokazivati.

Ne treba dokazivati ~iwenice koje su op{tepoznate.Ne treba dokazivati ni ~iwenice ~ije postojawe

zakon pretpostavqa, ali je dopu{teno dokazivawe nepos-tojawa tih ~iwenica, ako zakonom nije druk~ijeodre|eno.

^lan 149.Ako je dokazivawe pred organom koji vodi postupak

neizvodqivo, povezano s nesrazmernim tro{kovima ilivelikim gubitkom vremena, dokazivawe se moè izvoditipred zamoqenim organom.

^lan 150.Kad je propisom predvi|eno da se stvar moè re{iti

na podlozi ~iwenica ili okolnosti koje nisu potpunoutvr|ene ili se dokazima samo posredno utvr|uju(~iwenice i okolnosti koje su u~iwene verovatnim),izvo|ewe dokaza u tom ciqu nije vezano za odredbe ovogzakona o izvo|ewu dokaza.

^lan 151.Ako organu koji re{ava u upravnoj stvari nije pozna-

to pravo koje vaì u stranoj dràvi, moè se o tomeobavestiti kod republi~kog organa uprave.

Organ koji re{ava u upravnoj stvari moè od strankezatraìti da podnese javnu ispravu koju je izdaonadle`ni inostrani organ kojom se potvr|uje koje pravovaì u toj dràvi. Dopu{teno je suprotno dokazivawe odonog {to je sadràno u toj ispravi, ako me|unarodnimugovorom nije druk~ije predvi|eno.

2. Isprave

^lan 152.Isprava koju je u propisanom obliku izdao organ,

odnosno preduze}e, ustanova ili organizacija na osnovujavnog ovla{}ewa (javna isprava), dokazuje ono {to se uwoj potvr|uje. Ta isprava moè biti prilago|ena elek-tronskoj obradi podataka.

U postupku dokazivawa, mikrofilmska kopijaisprave, odnosno reprodukcija te kopije izjedna~va se saispravom iz stava 1. ovog ~lana ako je tu mikrofilmskukopiju, odnosno reprodukciju te kopije, izdao organ, pre-duze}e, ustanova ili organizacija u vr{ewu javnihovla{}ewa.

Dopu{teno je dokazivati da su u ispravi iz stava 1.ovog ~lana, ~iwenice neistinito potvr|ene ili da su teisprave neispravno sastavqene.

Dopu{teno je dokazivati da mikrofilmska kopija,odnosno reprodukcija te kopije nije verna originalu.

^lan 153.Ako je na ispravi ne{to precrtano, ostrugano,

izbrisano, ili umetnuto, ili ako na ispravi postojekakvi drugi spoqni nedostaci, slu`beno lice }e oceni-ti prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meriumawena dokazna vrednost isprave, ili je isprava izgu-bila dokaznu vrednost za re{avawe u upravnoj stvari.

^lan 154.Isprave koje sluè kao dokaz podnose stranke ili ih

pribavqa organ. Stranka podnosi ispravu u originalu,mikrofilmskoj kopiji isprave ili u reprodukciji tekopije ili u overenom prepisu, a moè je podneti i uobi~nom prepisu. Kad stranka podnese ispravu uoverenom prepisu slu`beno lice moè traìti da stran-ka pokaè originalnu ispravu, a kad podnese ispravu uobi~nom prepisu, slu`beno lice }e utvrditi da li je tajprepis veran originalu. Mikrofilmska kopija ispraveili reprodukcija te kopije koju je izdao organ, preduze}e,ustanova ili organizacija u vr{ewu javnih ovla{}ewaima dokaznu vrednost javne isprave, iz ~lana 152. stav 1.ovog zakona.

Ako je organ koji je za to bio nadleàn neke ~iweniceili okolnosti ve} utvrdio ili su one dokazane u javnojispravi (kao li~na karta, izvod iz mati~ne kwige i dr.),organ koji vodi postupak uze}e te ~iwenice i okolnostikao dokazane. Kad je u pitawu sticawe ili gubqeweprava, a postoji verovatno}a da su se te ~iwenice i okol-nosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnihpropisa treba utvr|ivati, slu`beno lice }e traìti dastranka podnese dokaze o tim ~iwenicama i okolnosti-ma, ili }e ih organ sam pribaviti.

^lan 155.Slu`beno lice moè naloìti stranci da podnese

ispravu na koju se poziva, ako raspolaè istom ili jemoè pribaviti.

Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a onane}e dobrovoqno da je podnese ili pokaè, slu`benolice }e pozvati tu stranku da podnese ili pokaèispravu na raspravi, da bi se druge stranke o woj mogleizjasniti.

Ako stranka kojoj je naloèno da podnese, odnosnopokaè ispravu ne postupi po pozivu, organ }e ceniti, sobzirom na sve okolnosti slu~aja, od kakvog je to utica-ja za re{avawe upravne stvari. U takvom slu~aju organmoè toj stranci izre}i nov~anu kaznu za povredu pro-cesne discipline u iznosu do 100 KM, a tu kaznu moè


ponovo izre}i u istom iznosu, odnosno sve dok strankane pristane da podnese, odnosno pokaè ispravu. Protivzakqu~ka kojim je izre~ena nov~ana kazna stranka moèizjaviti posebnu àlbu, koja ne zadràva izvr{ewe togzakqu~ka.

^lan 156.Ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u pos-

tupku nalazi kod organa, preduze}a, ustanove ili orga-nizacije koja ima javno ovla{}ewe za re{avawe uupravnim stvarima, a stranka koja se pozvala na tuispravu nije uspela da je pribavi, organ }e pribavitiistu po slu`benoj du`nosti.

^lan 157.Ako se isprava nalazi kod tre}eg lica, koje ne}e da je

pokaè, organ }e doneti zakqu~ak kojim }e naloìti tomlicu da pokaè ispravu na raspravi, da bi se strankemogle o woj izjasniti.

Tre}e lice moè uskratiti pokazivawe isprave izrazloga iz kojih svedok moè uskratiti svedo~ewe.

Protiv tre}eg lica koje bez opravdanog razlogaodbije da pokaè ispravu postupi}e se kao protiv svedo-ka koji odbija da svedo~i.

Protiv zakqu~ka kojim se nare|uje pokazivaweisprave, kao i protiv zakqu~ka o kazni zbog nepokazi-vawa isprave, tre}e lice ima pravo àlbe, koja odlaèizvr{ewe zakqu~ka.

Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kodtre}eg lica du`na je naknaditi tro{kove koje je to liceimalo u vezi sa pokazivawem isprave.

^lan 158.Isprave koje su izdali inostrani organi, a koje u

dràvi u kojoj su izdate vaè kao javne isprave, imaju,pod uslovima uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao idoma}e javne isprave, ako su propisno overene.

U v e r e w e

^lan 159.Organi izdaju uverewa odnosno druge isprave (certi-

fikate, potvrde i dr.) o ~iwenicama o kojima vodeslu`benu evidenciju.

Uverewa i druge isprave o ~iwenicama o kojima sevodi slu`bena evidencija moraju se izdavati saglasnopodacima iz slu`bene evidencije. Takva uverewa, odnos-no druge isprave imaju zna~aj javne isprave.

Uverewe i druge isprave o ~iwenicama o kojima sevodi slu`bena evidencija izdaju se stranci na usmenizahtev, po pravilu istog dana kad je stranka zatraìlaizdavawe uverewa, odnosno druge isprave, a najkasnije uroku od osam dana, ako propisom kojim je ustanovqenaslu`bena evidencija nije druk~ije odre|eno.

Ako organ odbije zahtev za izdavawe uverewa, odnos-no druge isprave duàn je da o tome donese posebnore{ewe. Ako u roku od osam dana od dana podno{ewazahteva ne izda uverewe, odnosno drugu ispravu, nitidonese re{ewe o odbijawu zahteva, stranka moè izjavi-ti àlbu kao da je zahtev odbijen.

Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolaè,smatra da joj uverewe, odnosno druga isprava nije izdatau skladu sa podacima iz slu`bene evidencije, moè zahte-vati izmenu ili izdavawe novog uverewa, odnosno noveisprave.

Ako u roku od osam dana od dana podno{ewa zahtevaza izmenu ili izdavawe novog uverewa, odnosno noveisprave, organ ne postupi po zahtevu stranke, strankamoè izjaviti àlbu kao da je wen zahtev odbijen.

^lan 160.Organi izdaju uverewa, odnosno druge isprave i o

~iwenicama o kojima ne vode slu`benu evidenciju ako jeto odre|eno zakonom ili drugim propisom. U tom slu~aju~iwenice se utvr|uju u postupku propisanim ovimzakonom.

Uverewe, odnosno druga isprava izdata na na~inpredvi|en stavom 1. ovog ~lana ne obavezuje organ kojemje podnesena kao dokaz i koji treba da re{ava o upravnojstvari. Taj organ moè ponovo utvr|ivati ~iwenicenavedene u uverewu, odnosno drugoj ispravi.

Uverewe, odnosno druga isprava se stranci izdaje uroku od 15 dana od dana podno{ewa zahteva, a ako se takone postupi, smatra}e se da je zahtev stranke odbijen.

3. Svedoci

^lan 161.Svedok moè biti svako lice koje je sposobno da

opazi ~iwenicu o kojoj treba da svedo~i i koje je u stawuda to svoje opaàwe saop{ti.

Lice koje u postupku u~estvuje u svojstvu slu`benoglica ne moè biti svedok.

^lan 162.Svako lice koje se kao svedok poziva du`no je da se

odazove pozivu, a i da svedo~i ako ovim zakonom nijedruk~ije odre|eno.

^lan 163.Ne moè se ispitati kao svedok lice koje bi svojim

iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene, profe-sionalne, nau~ne i umetni~ke tajne, dok ga nadle`niorgan ne oslobodi te du`nosti.

^lan 164.Svedok moè uskratiti svedo~ewe:1) ako bi odgovorom na pojedina pitawa izloìo

te{koj sramoti, znatnoj imovinskoj {teti ilikrivi~nom gowewu wega, wegovog srodnika po krvi upravoj liniji, a u pobo~noj liniji do tre}eg stepenazakqu~no, wegovog bra~nog druga ili srodnika po tazbi-ni, do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brakprestao, kao i wegovog staraoca ili starinika, usvojio-ca ili usvojenika;

2) ako bi odgovorom na pojedina pitawa povredioobavezu, odnosno pravo da ~uva poslovnu, profesional-nu, nau~nu ili umetni~ku tajnu;

3) o onome {to je stranka poverila svedoku kao svompunomo}niku;

4) o onome o ~emu se stranka ili drugo liceispovedilo svedoku kao verskom ispovedniku.

Svedok se moè osloboditi du`nosti svedo~ewa i opojedinim drugim pitawima kad iznese va`ne razloge zato. Ako je potrebno, on treba te razloge da u~iniverovatnim.

Svedok ne moè zbog opasnosti od imovinske {teteuskratiti svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima jebio prisutan kao svedok, zapisni~ar ili posrednik, oradwama koje je u vezi sa spornim odnosom preduzeo kaopravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kaoi o svakoj onoj radwi o kojoj je na osnovu posebnihpropisa duàn podneti prijavu ili dati izjavu.

^lan 165.Svedoci se saslu{avaju pojedina~no bez prisustva

svedoka koji }e se kasnije saslu{ati.Saslu{ani svedok ne sme se udaqiti bez dozvole

slu`benog lica.Slu`beno lice moè ve} saslu{anog svedoka ponovo

saslu{ati a svedoke ~iji se iskazi ne slaù moèsuo~iti.

Lice koje zbog bolesti ili telesne nesposobnosti nemoè do}i po pozivu ispita}e se u svom stanu.

^lan 166.Svedok }e se prethodno upozoriti da je duàn gov-

oriti istinu, da ne sme ni{ta pre}utati i da moè nasvoj iskaz biti zaklet, pa }e mu se predo~iti i posledicedavawa la`nog iskaza.


Od svedoka }e se zatim uzeti op{ti li~ni podacislede}im redom: ime i prezime, zanimawe, prebivali{te,odnosno boravi{te, mesto ro|ewa, godine ìvota ibra~no stawe. Ako je potrebno svedok }e biti ispitan io okolnostima koje se ti~u wegove verodostojnosti kaosvedoka u predmetu o kom se radi, a naro~ito o wegovimodnosima prema strankama.

Slu`beno lice }e pou~iti svedoka na koja pitawamoè uskratiti svedo~ewe.

Posle toga svedoku }e se postavqati pitawa o samompredmetu i pozva}e se da iznese sve {ta mu je o tome poz-nato.

Nije dopu{teno postavqati takva pitawa koja ukazu-ju na to kako bi trebalo odgovriti.

Svedok }e se uvek upitati od kuda mu je poznato ono{to svedo~i.

^lan 167.Ako svedok ne zna jezik na kom se vodi postupak, ispi-

ta}e se preko prevodioca.Ako je svedok gluv, pitawa }e mu se postavqati pis-

meno, a ako je nem pozva}e se da pismeno odgovara. Ako seispitivawe ne moè izvr{iti na ovaj na~in, pozva}e sekao tuma~ lice koje se sa svedokom moè sporazumeti.

^lan 168.Po{to saslu{a svedoka, slu`beno lice moè

odlu~iti da svedok poloì zakletvu na svoj iskaz. Ne}ese zakliwati svedok koji je maloletan ili koji ne moèdovoqno da shvati zna~aj zakletve.

Zakletva se polaè usmeno izgovarawem ovih re~i:“Zakliwem se da sam o svemu o ~emu sam ovde pitan govo-rio istinu i da ni{ta {to o ovoj stvari znam nisampre}utao”.

Nemi svedoci koji znaju ~itati i pisati zakliwu sena taj na~in {to potpisuje tekst zakletve, a gluvi svedo-ci }e pro~itati tekst zakletve. Ako nemi ili gluvi sve-doci ne znaju ~itati ni pisati zakle}e se preko tuma~a.

^lan 169.Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e, a izostanak

ne opravda, ili se bez odobrewa ili opravdanog razlogaudaqi s mesta gde treba da bude saslu{an, organ moè inarediti da se prinudno dovede i da snosi tro{kovedovo|ewa, a moè ga kazniti nov~ano do 50 KM.

Ako svedok do|e, a bez opravdanog razloga odbije dasvedo~i i ako je upozoren na posledice odbijawa, moèbiti ka`wen nov~ano do 50 KM, a ako i posle toga odbi-je da svedo~i, moè se ponovo kazniti do 50 KM.Zakqu~ak o izricawu nov~ane kazne donosi slu`benolice u saglasnosti sa slu`benim licem ovla{}enim zare{avawe u upravnoj stvari, a kod zamoqenog organa-usaglasnosti sa stare{inom tog organa, odnosno saslu`benim licem ovla{}enim za re{avawe u sli~nimupravnim stvarima.

Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak,slu`beno lice poni{ti}e zakqu~ak o kazni ilitro{kovima. Ako svedok naknadno pristane da svedo~i,slu`beno lice moè poni{titi zakqu~ak o kazni.

Slu`beno lice moè odlu~iti da svedok naknaditro{kove koje je prouzrokovao svojim izostankom iliodbijawem da svedo~i.

Protiv zakqu~ka o tro{kovima ili o nov~anoj kaznidonesenog na osnovu ovog ~lana, dopu{tena je posebnaàlba.

4. Izjava stranke

^lan 170.Ako za utvr|ivawe odre|ene ~iwenice ne postoji

neposredan dokaz, ili se takva ~iwenica ne moè utvrdi-ti na osnovu drugih dokaza, za utvr|ivawe te ~iwenicemoè se kao dokaz uzeti usmeno data izjava stranke.Izjava stranke se moè uzeti kao dokaz u upravnim

stvarima malog zna~aja ako bi odre|enu ~iwenicu treba-lo utvr|ivati saslu{awem svedoka koji ìvi u mestuudaqenom od sedi{ta organa, ili ako bi usled prib-avqawa drugih dokaza, bilo oteàno ostvarivawe pravastranke.

Zakonom se moè propisati da se i u slu~ajevima,osim onih iz stava 1. ovog ~lana, odre|ene ~iwenice mogudokazivati izjavom stranke.

Verodostojnost izjave ove stranke ceni se po na~elupropisanom u ~lanu 9. ovog zakona.

Pre uzimawa izjave stranke slu`beno lice du`no jeupozoriti stranku na krivi~nu i materijalnu odgov-ornost za davawe la`ne izjave.

5. Ve{taci

^lan 171.Kad je za utvr|ivawe ili ocenu neke ~iwenice va`ne

za re{avawe upravne stvari potrebno stru~no znawekojim ne raspolaè slu`beno lice, izve{}e se dokazve{ta~ewem.

^lan 172.Ako bi dokazivawe ve{ta~ewem bilo nesrazmerno

skupo prema zna~aju ili vrednosti predmeta, upravnastvar }e se re{iti na osnovu drugih dokaznih sredstava.

U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana, ve{ta~ewe }e seizvr{iti ako stranka to zahteva i pristane da snositro{kove.

^lan 173.Radi izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem, slu`beno lice

odre|uje, po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke,jednog ve{taka, a kad oceni da }e ve{ta~ewe bitisloèno moè odrediti dva i vi{e ve{taka.

Za ve{taka }e se odrediti lice koje je stru~no, i kojeima posebno ovla{}ewe za davawe nalaza, ocene imi{qewa o pitawima odgovaraju}e struke.

Ovla{}ewe iz stava 2. ovog ~lana daje Ministarstvouprave i lokalne samouprave.

Stranka }e se, po pravilu, prethodno saslu{ati oli~nosti ve{taka.

Za ve{taka se ne moè odrediti lice koje ne moèbiti svedok.

^lan 174.Ve{tak se moè osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz

opravdanih razloga, kao {to su preoptere}enostve{ta~ewima, drugim poslovima i sli~no.

Oslobo|ewe od du`nosti ve{ta~ewa moè traìti istare{ina, direktor preduze}a ili rukovodilac drugogpravnog lica, preduzetnik ili drugo fizi~ko lice, gde jeve{tak zaposlen.

^lan 175.Ve{tak moè uskratiti ve{ta~ewe iz istih razloga

iz kojih svedok moè uskratiti svedo~ewe.Ve{tak moè biti oslobo|en du`nosti ve{ta~ewa i

kad je na osnovu posebnih propisa oslobo|en tedu`nosti.

^lan 176.U pogledu izuze}a ve{taka shodno se primewuju

odredbe o izuze}u slu`benih lica.Stranka moè traìti izuze}e ve{taka ukoliko

u~ini verovatnim okolnosti koje dovode u pitawe wego-vo stru~no znawe.

O izuze}u ve{taka odlu~uje slu`beno licezakqu~kom.

^lan 177.Pre po~etka ve{ta~ewa ve{taka treba upozoriti da

je duàn da predmet ve{ta~ewa bri`qivo razmotri i usvom nalazu ta~no navede {to je zapazio i na{ao, kao ida svoje obrazloèno mi{qewe iznese nepristrasno i uskladu sa pravilima struke.


Slu`beno lice pokaza}e ve{taku predmete kojeve{tak treba da razmotri.

Kad ve{tak izloì svoj nalaz i mi{qewe, slu`benolice i stranke mogu mu postavqati pitawa i traìtiobja{wewa u pogledu datog nalaza i mi{qewa.

U pogledu saslu{awa ve{taka shodno }e se primewi-vati odredbe ~lana 166. ovog zakona.

Ve{tak ne polaè zakletvu.

^lan 178.Ve{taku se moè naloìti da izvr{i ve{ta~ewe i

izvan usmene rasprave. U tom slu~aju se moè traìti dave{tak na usmenoj raspravi obrazloì svoj pismeninalaz i mi{qewe.

Ako je postavqeno vi{e ve{taka, oni mogu svoj nalazi mi{qewe dati zajedni~ki. Ako se ne slaù, svaki }e odwih odvojeno izloìti svoj nalaz i mi{qewe.

^lan 179.Ako nalaz i mi{qewe ve{taka nisu jasni ili pot-

puni, ili ako se nalazi i mi{qewe ve{taka bitno raz-likuju, ili ako mi{qewe nije dovoqno obrazloèno, ilise pojavi osnovna sumwa u ta~nost datog mi{qewa, a tise nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnimsaslu{awem ve{taka, ponovi}e se ve{ta~ewe sa istimili drugim ve{tacima, a moè se zatraìti i mi{qeweod koje nau~ne ili stru~ne ustanove.

Mi{qewe od nau~ne ili stru~ne ustanove se moètraìti i onda kad se zbog sloènosti slu~aja ili zbogpotrebe vr{ewa analize moè opravdano pretpostavitida }e se na taj na~in do}i do ta~nijeg nalaza i mi{qewa.

^lan 180.Ako ve{tak koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak

ne opravda, ili do|e a odbije da ve{ta~i, ili kad uostavqenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz imi{qewe moè se kazniti nov~ano do 100 KM. Ako zbogneopravdanog izostanka ve{taka, wegovog odbijawa dave{ta~i, ili propu{tawa da podnese pismeni nalaz imi{qewe, nastanu tro{kovi u postupku, moè se odred-iti da te tro{kove snosi ve{tak.

Zakqu~ak o nov~anoj kazni ili o pla}awu tro{kovadonosi slu`beno lice u saglasnosti sa slu`benim licemovla{}enim za re{avawe u upravnoj stvari, a kod zamo-qenog organa u saglasnosti sa stare{inom tog organa,odnosno sa slu`benim licem ovla{}enim za re{avawemu sli~nim upravnim stvarima.

Ako ve{tak naknadno opravda svoj izostanak, ilinaknadno opravda {to svoj pismeni nalaz i mi{qewenije podneo na vreme, slu`beno lice }e poni{titizakqu~ak o nov~anoj kazni ili o tro{kovima, a akove{tak naknadno pristane da ve{ta~i, slu`beno licemoè poni{titi zakqu~ak o nov~anoj kazni.

Protiv zakqu~ka o tro{kovima ili o nov~anoj kaznidonesenog na osnovu stava 1. ili 2. ovog ~lana dopu{tenaje posebna àlba.

6. Tuma~i i prevodioci

^lan 181.Tuma~ je lice koje se odre|uje radi sporazumevawa sa

u~esnikom u postupku koji je gluh ili nem a ~ije sesaslu{awe ne moè izvr{iti pismenim putem.

Ako u postupku u~estvuje lice koje ne poznaje jezik nakojem se vodi postupak tom licu se odre|uje prevodilac.

Na tuma~e i prevodioce }e se shodno primewivatiodredbe ovog zakona koje se odnose na ve{take.

7. Uvi|aj

^lan 182.Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe ~iwenica ili

okolnosti potrebno neposredno opaàwe slu`benoglica.

^lan 183.Stranke imaju pravo da prisustvuju uvi|aju.

Slu`beno lice }e odrediti koja }e lica pored stranakaprisustvovati uvi|aju.

Uvi|aj se moè izvr{iti i uz u~e{}e ve{taka.

^lan 184.Uvi|aj stvari koja se bez te{ko}e moè doneti na

mesto gde se postupak vodi izvr{i}e se na tom mestu, aina~e na mestu gde se stvar nalazi.

^lan 185.Vlasnik ili dràlac stvari, prostorija ili

zemqi{ta koja se imaju razgledati, ili u kojima, odnos-no na kojima se nalaze stvari za uvi|aj, ili preko kojihje potrebno pre}i, duàn je dopustiti da se uvi|ajizvr{i.

Ako vlasnik ili dràlac ne dopusti da se uvi|ajizvr{i, shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona ouskra}ivawu svedo~ewa.

Prema vlasniku ili dràocu koji bez opravdanograzloga ne dopusti da se uvi|aj izvr{i, mogu se primeni-ti iste mere koje se primewuju prema svedoku koji odbijeda svedo~i.

[teta nanesena prilikom uvi|aja spada u tro{kovepostupka i naknadi}e se vlasniku ili dràocu o ~emuorgan donosi zakqu~ak. Protiv tog zakqu~ka dopu{tenaje posebna àlba. Protiv re{ewa donesenog po àlbi nemoè se voditi upravni spor, a nezadovoqna strankamoè pokrenuti spor za naknadu {tete pred nadle`nimsudom.

^lan 186.Slu`beno lice koje rukovodi uvi|ajem pazi}e da

uvi|aj ne bude zloupotrebqen i da ne bude povre|enani~ija slu`bena, profesionalna, nau~na ili umetni~katajna.

8. Obezbe|ewe dokaza

^lan 187.Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e

mo}i kasnije izvesti ili da }e wegovo izvo|ewe bitioteàno, moè se, radi obezbe|ewa dokaza, u svakomstawu postupka, pa i pre nego {to je postupak pokrenut,taj dokaz izvesti.

Obezbe|ewe dokaza vr{i se po slu`benoj du`nostiili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima pravniinteres.

^lan 188.Za obezbe|ewe dokaza u toku postupka nadleàn je

organ koji vodi postupak.Za obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka

nadleàn je organ na ~ijem se podru~ju nalaze stvari kojetreba razgledati, odnosno na ~ijem podru~ju borave licakoja treba saslu{ati.

^lan 189.O obezbe|ewu dokaza donosi se zakqu~ak.Protiv zakqu~ka kojim se odbija predlog za

obezbe|ewe dokaza dopu{tena je posebna àlba, koja neprekida postupak.

G l a v a XII

RE[EWE

1.Organ koji donosi re{ewe

^lan 190.Na osnovu odlu~nih ~iwenica utvr|enih u postupku,

organ nadleàn za re{avawe donosi re{ewe u upravnojstvari koja je predmet postupka.

Kad o upravnoj stvari re{ava kolegijalni organ, re-{ewe donosi ve}inom glasova od ukupnog broja ~lanova.


^lan 191.Kad je zakonom ili drugim propisom odre|eno da o

upravnoj stvari re{avaju dva ili vi{e organa, svaki odwih duàn je da re{i o toj upravnoj stvari. Organi }e sesporazumeti koji }e od wih izdati re{ewe, a u re{ewumora biti naveden akt drugog organa.

^lan 192.Kad je u zakonu ili drugom propisu odre|eno da

re{ewe donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost dru-gog organa, re{ewe se donosi po{to je drugi organ daosaglasnost. Organ koji donosi re{ewe duàn je da u svomre{ewu navede akt kojim je drugi organ dao ili odbiosaglasnost, odnosno da navede da u propisanom rokudrugi organ nije dao ni odbio saglasnost.

Kad je u zakonu ili drugom propisu odre|eno dare{ewe donosi jedan organ u saglasnosti sa drugimorganom, organ koji donosi re{ewe sastavqa ga idostavqa sa spisima predmeta na saglasnost drugomorganu, koji moè dati saglasnost potvrdom na samomre{ewu ili posebnim aktom. U tom slu~aju re{ewe jedoneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra sekao akt organa koji ga je doneo.

Odredba stava 2. ovog ~lana vaì i za slu~aj kad je uzakonu propisano da re{ewe donosi jedan organ uzpotvrdu ili odobrewe drugog organa.

Kad je zakonom ili drugim propisom odre|eno da jeorgan duàn da pre dono{ewa re{ewa pribavi mi{qewedrugog organa, re{ewe se donosi po pribavqenommi{qewu.

Organ ~ija je saglasnost ili mi{qewe potrebno zadono{ewe re{ewa, duàn je saglasnost, odnosnomi{qewe dati u roku od mesec dana od dana kad mu jezatraèno, ako posebnim propisima nije odre|en drugirok. Ako taj organ u tom roku ne obavesti organ kojidonosi re{ewe da daje ili odbija saglasnost smatra}e seda je dao saglasnost, a ako ne da nikakvo mi{qewe,nadle`ni organ moè doneti re{ewe i bez pribavqenogmi{qewa, ako posebnim propisima nije druk~ijeodre|eno.

^lan 193.Ako slu`beno lice nije ovla{}eno da donese re{ewe,

du`no je da podnese nacrt re{ewa organu koji donosire{ewe. Ovo slu`beno lice parafira re{ewe.

2. Oblik i sastavni delovi re{ewa

^lan 194.Re{ewe se mora ozna~iti. Izuzetno, posebnim

propisima moè se odrediti da se re{ewu moè dati idrugi naziv.

Re{ewe se donosi pismeno, izuzetno, u slu~ajevimapredvi|enim ovim zakonom ili drugim propisima,re{ewe se moè doneti i usmeno.

Pismeno re{ewe sadrì: naziv organa sa brojem idatumom re{ewa, uvod, dispozitiv (izreku),obrazloèwe, uputstvo o pravnom sredstvu, potpisslu`benog lica i pe~at organa. U slu~ajevimapredvi|enim zakonom ili drugim propisom, re{ewe nemora sadràvati pojedine od ovih delova. Ako se re{eweobra|uje mehanografski, umesto potpisa i pe~ata moèda sadrì faksimil ovla{}enog lica.

Kad se re{ewe saop{ti usmeno, mora se izdati u pis-menom obliku, osim ako je zakonom ili drugim propisomdruk~ije odre|eno. Pismeno izra|eno re{ewe mora pot-puno da odgovara re{ewu koje je usmeno saop{teno.

Re{ewe se mora dostaviti stranci u originalu ili uoverenom prepisu.

^lan 195.Uvod re{ewa sadrì: naziv organa koji donosi

re{ewe, propis o nadle`nosti tog organa, ime stranke iwenog zakonskog zastupnika, predstavnika ilipunomo}nika ako ga ima i kratko ozna~ewe predmeta pos-tupka.

Ako je re{ewe doneseno uz saglasnost, potvrdu,odobrewe ili po pribavqenom mi{qewu drugog organa,to se treba navesti u uvodu. Ako je upravnu stvar re{iokolegijalni organ, u uvodu se ozna~ava dan sednice nakojoj je upravna stvar re{ena.

^lan 196.Dispozitivom se re{ava o predmetu postupka u celi-

ni i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupkanije re{eno.

Dispozitiv mora biti kratak i odre|en, a kad jepotrebno moè se podeliti i na vi{e ta~aka.

Dispozitivom se moè re{iti i o tro{kovima pos-tupka ako ih je bilo, odre|uju}i wihov iznos, ko ih jeduàn platiti, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivune re{ava o tro{kovima, nave{}e se da }e se o tomedoneti poseban zakqu~ak.

Ako se re{ewem nalaè izvr{ewe kakve radwe, u dis-pozitivu }e se odrediti rok u kome se ta radwa imaizvr{iti.

Kad je propisano da àlba ne odlaè izvr{ewere{ewa, to mora biti navedeno u dispozitivu.

^lan 197.U jednostavnim upravnim stvarima u kojima u~estvu-

ju samo jedna stranka, kao i o jednostavnim upravnimstvarima u kojima u postupku u~estvuju dve ili vi{estranaka ali ni jedna ne prigovara postavqenom zahtevu,a zahtev se usvaja, obrazloèwe re{ewa moè sadràvatisamo kratko izlagawe zahtjeva stranke i pozivawe napropise na osnovu kojih je upravna stvar re{ena. Utakvim stvarima re{ewe se moè izdati i na propisanomobrascu.

U ostalim upravnim stvarima obrazloèwe re{ewasadrì: kratko izlagawe zahteva stranaka, utvr|eno~iweni~no stawe, prema potrebi i razloge koji su biliodlu~uju}i pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nijeuvaèn koji od zahteva stranaka, propise i razloge koji sobzirom na utvr|eno ~iweni~no stawe upu}uju na odlukukoja je data u dispozitivu. Ako àlba ne odlaèizvr{ewe re{ewa, obrazloèwe sadrì pozivawe napropis koji to odre|uje. U obrazloèwu re{ewa morajubiti obrazloèni i oni zakqu~ci protiv kojih nijedopu{tena posebna àlba.

Kad je organ zakonom ili drugim propisom ovla{}enda re{ava upravnu stvar po slobodnoj oceni, duàn je dau obrazloèwu, pored razloga iz stava 2. ovog ~lana,navede taj propis i da izloì razloge kojima se pridono{ewu re{ewa rukovodio. Ti se razlozi ne morajunavesti kad je to u javnom interesu zakonom ili drugimpropisom predvi|eno.

Ako je zakonom ili drugim propisom predvi|eno dase u re{ewu donesenom po slobodnoj oceni ne morajunavesti razlozi kojima se organ rukovodio pridono{ewu re{ewa, u obrazloèwu re{ewa se navodepodaci iz stava 2. ovog ~lana, propis kojim je organovla{}en da re{i stvar po slobodnoj oceni i propiskojim je ovla{}en da ne mora navesti razloge kojima sepri dono{ewu re{ewa rukovodio.

^lan 198.Uputstvom o pravnom sredstvu stranka se obave{tava

da li protiv re{ewa moè izjaviti àlbu ili pokrenu-ti upravni spor ili drugi postupak pred sudom.

Kad se protiv re{ewa moè izjaviti àlba, u uput-stvu se navodi kome se izjavquje, a kome se, u kom roku isa kolikom taksom predaje, kao i da se moè izjaviti i nazapisnik.

Kad se protiv re{ewa moè pokrenuti upravni spor,u uputstvu se navodi kom se sudu tu`ba podnosi, u komroku sa kolikom taksom, a kad se moè pokrenuti drugipostupak pred sudom, navodi se sud kome se moè obrati-ti i u kom roku.


Kad je u re{ewu dato pogre{no uputstvo, strankamoè postupiti po propisima ili po uputstvu. Strankakoja postupi po pogre{nom uputstvu, ne moè zbog togaimati {tetnih posledica.

Kad u re{ewu nije dato nikakvo uputstvo ili je uput-stvo nepotpuno, stranka moè postupiti po propisima, amoè u roku od osam dana traìti od organa koji jere{ewe doneo da dopuni re{ewe. U tom slu~aju rok zaàlbu, odnosno tu`bu te~e od dana dostavqawa dop-uwenog re{ewa.

Kad je protiv re{ewa mogu}e izjaviti àlbu, a stran-ka je pogre{no upu}ena da protiv tog re{ewa nema mestaàlbi ili da se protiv wega moè pokrenuti upravnispor, rok za àlbu te~e od dana dostavqawa re{ewa sudakojim je tu`ba odba~ena kao nedopu{tena, ako strankanije ve} pre toga podnijela àlbu nadle`nom organu.

Kad protiv re{ewa nije mogu}e izjaviti àlbu, astranka je pogre{no upu}ena da se protiv tog re{ewamoè àliti, pa je izjavila àlbu i zbog toga propusti-la rok za pokretawe upravnog spora ovaj rok joj te~e oddana dostavqawa re{ewa kojim joj je àlba odba~ena, akostranka nije ve} pre toga pokrenula upravni spor.

Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavnideo re{ewa, stavqa se posle obrazloèwa.

^lan 199.Re{ewe potpisuje slu`beno lice koje ga donosi.Re{ewe koje je doneo kolegijalni organ potpisuje

predsedavaju}i, ako drugim propisom nije druk~ijeodre|eno.

Kad je kolegijalni organ doneo re{ewe strankama seizdaje overen prepis re{ewa, a kad je upravnu stvarre{io zakqu~kom re{ewe se izdaje u skladu sa timzakqu~kom, i overen prepis takvog re{ewa se izdajestrankama.

^lan 200.Kad se radi o upravnoj stvari koja se ti~e ve}eg broja

odre|enih lica, moè se za sva ta lica doneti jednore{ewe, ali ona moraju biti imenovana u dispozitivu, au obrazloèwu re{ewa moraju biti navedeni razlozikoji se na svako od wih odnose. Ovakvo re{ewe mora sedostaviti svakome od tih lica, osim u slu~ajupredvi|enom u ~lanu 78. ovog zakona.

Ako je re~ o upravnoj stvari koja se ti~e ve}eg brojalica koja organu nisu poznata, moè se za sve wih donetijedno re{ewe ali ono mora sadràvati takve podatke dase iz wih moè lako utvrditi na koja se lica re{eweodnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici imawa uodre|enoj ulici i sl.).

^lan 201.U stvarima maweg zna~aja u kojima se udovoqava

zahtevu stranke a ne dira u javni interes ili interes dru-gog lica, re{ewe se moè sastojati samo od dispozitivau vidu zabele{ke na spisu, ako su razlozi za takvore{ewe o~igledni i ako druk~ije nije propisano.

Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana, se po pravilu,saop{tava stranci usmeno, a pismeno joj se izdaje ako onato traì.

Takvo re{ewe, po pravilu, ne sadrì obrazloèwe,osim ako je ono po prirodi stvari potrebno i moè seizdati na propisanom obrascu.

^lan 202.Kad se radi o preduzimawu izuzetno hitnih mera

radi obezbe|ewa javnog mira i bezbednosti ili radiotklawawa neposredne opasnosti po ìvot i zdravqequdi ili imovinu, organ, odnosno ovla{}eno slu`benolice organa, moè doneti re{ewe i usmeno.

Organ koji je doneo usmeno ree{ewe moè nareditiwegovo izvr{ewe bez odlagawa.

Na zahtev stranke, organ koji je doneo usmeno re{eweduàn je da ga izda stranci u pismenom obliku najkasni-je u roku od osam dana od dana podno{ewa zahteva. Tajzahtev se moè podneti u roku od dva meseca od danadono{ewa usmenog re{ewa.

3. Delimi~no, dopunsko i privremeno re{ewe

^lan 203.Kad se u jednoj upravnoj stvari re{ava u vi{e ta~aka

a samo su neke od wih sazrele za re{avawe, i kad sepokaè celishodnim da se o tim ta~kama re{i posebnimre{ewem, organ moè doneti re{ewe samo o tim ta~kama(delimi~no re{ewe).

Delimi~no re{ewe smatra se u pogledu pravnih sred-stava i izvr{ewa kao samostalno re{ewe.

^lan 204.Ako organ nije re{ewem odlu~io o svim pitawima

koja su bila predmet postupka, on moè po predlogustranke ili po slu`benoj du`nosti doneti posebnore{ewe o pitawima koja ve} donesenim re{ewem nisuobuhva}ena (dopunsko re{ewe). Ako predlog stranke zadono{ewe dopunskog re{ewa bude odbijen, protivzakqu~ka o tome dopu{tena je posebna àlba.

Ako je predmet ve} raspravqen dopunsko re{ewe semoè doneti bez ponovnog sprovo|ewa ispitnog postup-ka.

Dopunsko re{ewe smatra se u pogledu pravnih sred-stava i izvr{ewa samostalnim re{ewem.

^lan 205.Ako je prema okolnostima slu~aja neophodno pre

okon~awa postupka doneti re{ewe kojim se privremenoure|uju sporna pitawa ili odnosi, takvo se re{ewedonosi na osnovu podataka koji postoje u ~asu wegovogdono{ewa. U takvom re{ewu mora biti izri~itonazna~eno da je privremeno.

Dono{ewe privremenog rje{ewa po predlogu strankeorgan moè usloviti davawem obezbe|ewa za {tetu kojabi mogla usled izvr{ewa tog re{ewa nastati za pro-tivnu stranku u slu~aju da osnovni zahtev stranke ne budeuvaèn.

Re{ewem o glavnoj stvari koje se donosi posleokon~awa postupka ukida se privremeno re{ewe done-seno u toku postupka.

Privremeno re{ewe smatra se u pogledu pravnihsredstava i izvr{ewa kao samostalno re{ewe.

4. Rok za izdavawe re{ewa

^lan 206.Kad se postupak pokre}e povodom zahteva stranke,

odnosno po slu`benoj du`nosti ako je to u interesustranke, a pre dono{ewa re{ewa nije potrebnosprovoditi poseban ispitni postupak, niti postojedrugi razlozi zbog kojih se ne moè doneti re{ewe bezodlagawa (re{avawe prethodnog pitawa i dr.), organ jeduàn doneti re{ewe i dostaviti ga stranci najkasnijeu roku od mesec dana ra~unaju}i od dana predaje urednogzahteva, odnosno od dana pokretawa postupka poslu`benoj du`nosti, ako posebnim propisom nijeodre|en drugi rok. U ostalim slu~ajevima kad se postu-pak pokre}e povodom zahteva stranke, odnosno poslu`benoj du`nosti ako je to u interesu stranke, organ jeduàn doneti re{ewe i dostaviti ga stranci najkasnijeu roku od dva meseca, ako posebnim propisom nijeodre|en kra}i rok.

Ako organ protiv ~ijeg je re{ewa dopu{tena àlbane donese re{ewe i ne dostavi ga stranci u propisanomroku stranka ima pravo àlbe, kao da je wen zahtev odbi-jen.

5. Ispravqawe gre{aka u re{ewu

^lan 207.Organ koji je doneo re{ewe, odnosno slu`beno lice

koje je potpisalo re{ewe moè u svako vreme da ispravigre{ku u imenima ili brojevima, pisawu ili ra~unawu,kao i druge o~igledne neta~nosti u re{ewu ili wegovimoverenim prepisima. Ispravka gre{ke proizvodipravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvore{ewe koje se ispravqa.


O ispravci se donosi zakqu~ak. Bele{ka o ispravciupisuje se u izvornik re{ewa, a ako je to mogu}e, i u sveoverene prepise dostavqene strankama. Bele{ku pot-pisuje slu`beno lice koje je potpisalo zakqu~ak oispravci.

Protiv zakqu~ka kojim se ve} doneseno re{eweispravqa, ili kojim se odbija predlog za ispravqawe,dopu{tena je posebna àlba.

G l a v a XIII

ZAKQUÂK

^lan 208.Zakqu~kom se odlu~uje o pitawima koja se ti~u pos-

tupka.Zakqu~kom se odlu~uje i o onim pitawima koja se kao

sporedna pojave u vezi sa sprovo|ewem postupka, a koja sene re{avaju re{ewem.

^lan 209.Zakqu~ak donosi slu`beno lice koje obavqa onu

radwu postupka pri kojoj se pojavilo pitawe koje je pred-met zakqu~aka, ako ovim zakonom ili drugim propisimanije druk~ije odre|eno.

Ako se zakqu~kom nalaè izvr{ewe neke radwe, odre-di}e se i rok u kome se ta radwa treba izvr{iti.

Zakqu~ak se saop{tava prisutnim licima usmeno, apismeno se izdaje na zahtev lica koje moè protivzakqu~ka izjaviti posebnu àlbu, ili kad se moè odmahtraìti izvr{ewe zakqu~ka.

^lan 210.Protiv zakqu~ka se moè izjaviti posebna àlba

samo kad je to zakonom izri~ito predvi|eno. Takavzakqu~ak mora biti obrazloèn i sadràvati i uputst-vo o àlbi.

@alba se izjavquje u istom roku, na isti na~in iistom organu kao i àlba protiv re{ewa.

Zakqu~ke protiv kojih nije dopu{tena posebna àlbamogu nezadovoqna lica pobijati àlbom protiv re{ewa,osim ako je àlba protiv zakqu~ka ovim zakonomiskqu~ena.

@alba ne odlaè izvr{ewe zakqu~ka osim ako jezakonom ili samim zakqu~kom druk~ije odre|eno.

TRE]I DEO

PRAVNA SREDSTVA

G l a v a XIV

@ALBA

1. Pravo àlbe

^lan 211.Protiv re{ewa donesenog u prvom stepenu stranka

ima pravo àlbe.Javni tuìlac, javni pravobranilac i drugi

dràvni organi, kad su zakonom ovla{}eni, mogu izjavi-ti àlbu protiv re{ewa kojim je povre|en zakon u koristpojedinca ili pravnog lica a na {tetu javnog interesa.

^lan 212.Protiv prvostepenog re{ewa republi~kog organa

uprave ili republi~ke organizacije, moè se izjavitiàlba samo kad je to zakonom predvi|eno, kao i u slu~ajukad je re~ o upravnoj stvari u kojoj je iskqu~en upravnispor.

Protiv re{ewa Vlade ne moè se izjaviti àlba.Protiv re{ewa Narodne skup{tine, skup{tine

grada i skup{tine op{tine donesenog u prvom stepenu,ne moè se izjaviti àlba.

2. Nadle`nost organa za re{avawe po àlbi

^lan 213.Za re{avawe u drugom stepenu nadleàn je organ

odre|en zakonom.

Ako je za re{avawe u prvom stepenu odre|enapodru~na jedinica u sastavu ministarstva ili drugogorgana zakonom }e se odrediti organ koji }e re{avati udrugom stepenu.

Zakonom }e se odrediti organ za re{avawe u drugomstepenu u postupku re{avawa po àlbi protiv prvoste-penog re{ewa organa uprave grada i op{tine.

O àlbi protiv prvostepenog re{ewa preduze}a,ustanove ili drugih organizacija donesenog u vr{ewujavnog ovla{}ewa odlu~uje nadle`no ministarstvo iz teoblasti.

^lan 214.O àlbi protiv re{ewa donesenog na osnovu ~lana

191. ili 192. ovog zakona re{ava organ koji je nadleànza re{avawe po àlbi protiv re{ewa organa koji jedoneo pobijano re{ewe, ako posebnim propisom nijeodre|eno da o àlbi re{ava drugi organ. Drugostepeniorgan moè poni{titi pobijano re{ewe, a ne moè gaizmeniti.

Ako je organ koji je prema stavu 1. ovog ~lana trebaoda re{ava o àlbi dao saglasnost, odobrewe ili potvr-du na prvostepeno re{ewe, o àlbi re{ava organ odre|enzakonom, a ako takav organ nije odre|en, protiv takvogre{ewa moè se neposredno pokrenuti upravni spor.

3. Rok za àlbu

^lan 215.@alba se podnosi u roku od 15 dana od dana

dostavqawa re{ewa, ako zakonom nije druk~ije odre|eno.

^lan 216.U toku roka za àlbu re{ewe se ne moè izvr{iti.

Kad je àlba propisno izjavqena, re{ewe se ne moèizvr{iti sve dok se re{ewe koje je doneseno po àlbi nedostavi stranci.

Izuzetno, re{ewe se moè izvr{iti u àlbenom rokukao i kad je àlba izjavqena, ako je to zakonompredvi|eno, ako je re~ o preduzimawu hitnih mera (~lan129. stav 1. ta~ka 4.) ili ako bi usled odlagawa izvr{ewabila nanesena stranci {teta koja se ne bi mogla nadok-naditi. U posledwem slu~aju moè se traìti odgovara-ju}e obezbe|ewe od stranke u ~ijem se interesu sprovodiizvr{ewe i tim obezbe|ewem usloviti izvr{ewe.

4. Sadràj àlbe

^lan 217.U àlbi se mora navesti re{ewe koje se pobija,

ozna~avaju}i naziv organa koji ga je doneo, broj i datumre{ewa. Dovoqno je da àlilac izloì u àlbi u kom jepogledu nezadovoqan re{ewem, ali àlbu ne mora obra-zloìti.

U àlbi se mogu iznositi nove ~iwenice i novidokazi, ali je àlilac duàn da obrazloì zbog ~ega ihnije izneo u prvostepenom postupku.

Ako su u àlbi iznesene nove ~iwenice i novidokazi, a u postupku u~estvuju dve ili vi{e stranaka sasuprotnim interesima, àlba se prilaè u onolikoprepisa koliko ima takvih stranaka. U tom slu~aju organdostavqa svakoj stranci prepis àlbe i ostavqa joj rokda se o novim ~iwenicama i dokazima izjasni. Ovaj rokne moè biti kra}i od osam, ni duì od 15 dana.

5. Predavawe àlbe

^lan 218.@alba se neposredno predaje ili {aqe po{tom

organu koji je doneo prvostepeno re{ewe.Ako je àlba predata ili poslata neposredno dru-

gostepenom organu, on je odmah {aqe organu prvog stepe-na.

@alba predata ili poslata neposredno drugoste-penom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predataprvostepenom organu.


6. Rad prvostepenog organa po àlbi

^lan 219.Organ prvog stepena ispituje da li je àlba

dopu{tena, blagovremena i izjavqena od ovla{}enoglica.

Nedopu{tenu, neblagovremenu ili od neovla{}enoglica izjavqenu àlbu organ }e odbaciti svojimzakqu~kom.

Blagovremenost àlbe koja je predata ili poslataneposredno drugostepenom organu, organ prvog stepenaceni prema danu kad je predata, odnosno poslata dru-gostepenom organu.

Protiv zakqu~ka kojim je àlba odba~ena na osnovustava 2. ovog ~lana stranka ima pravo àlbe. Ako organkoji re{ava po àlbi na|e da je àlba osnovana re{i}eujedno i o àlbi koja je bila odba~ena.

^lan 220.Ako organ koji je doneo re{ewe na|e da je àlba osno-

vana, a nije potrebno sprovoditi nov ispitni postupak,moè se stvar re{iti druk~ije i novim re{ewem zameni-ti re{ewe koje se àlbom pobija.

Protiv novog re{ewa stranka ima pravo àlbe.

^lan 221.Ako organ koji je doneo re{ewe na|e povodom àlbe

da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglouticati na re{avawe o stvari, on moè postupak upot-puniti u skladu sa odredbama ovog zakona.

Organ koji je doneo re{ewe upotpuni}e postupak ionda kad àlilac iznese u àlbi takve ~iwenice idokaze koji bi mogli uticati na druk~ije re{ewe stvari,ako je àliocu morala biti data mogu}nost da u~estvujeu postupku koji je prethodno dono{ewu re{ewa, a ta mumogu}nost nije bila data, ili mu je bila data, a on je pro-pustio da je iskoristi, pa je u àlbi opravdao topropu{tawe.

Prema rezultatu dopuwenog postupka, organ koji jedoneo re{ewe moè u granicama zahteva stranke stvarre{iti druk~ije, i novim re{ewem zameniti re{ewe kojese àlbom pobija.

Protiv novog re{ewa stranka ima pravo àlbe.

^lan 222.Kad je re{ewe doneseno bez prethodno sprovedenog

posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kadje doneseno po ~lanu 129. ta~. 1,2. ili 3. ovog zakona alistranci nije data mogu}nost da se izjasni o ~iwenicamai okolnostima koje su od va`nosti za dono{ewe re{ewa,a stranka u àlbi traì da se ispitni postupaksprovede, odnosno da joj se pruì mogu}nost da se izjasnio takvim ~iwenicama i okolnostima, prvostepeni organje duàn da sprovede taj postupak. Nakon sprovo|ewapostupka prvostepeni organ moè uvaìti zahtev izàlbe i doneti novo re{ewe.

^lan 223.Kad organ koji je doneo re{ewe na|e da je podnesena

àlba dopu{tena, blagovremena i izjavqena odovla{}enog lica, a nije novim re{ewem zamenio re{ewekoje se àlbom pobija, duàn je, bez odlagawa, a najkas-nije u roku od 15 dana od dana prijema àlbe, poslatiàlbu organu nadle`nom za re{avawe o àlbi.

Uz àlbu je duàn priloìti sve spise koji se odnosena predmet.

Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmetadrugostepenom organu iz stava 1. ovog ~lana, drugoste-peni organ zatraì}e od prvostepenog organa da mudostavi spise predmeta u odre|enom roku. Ako prvoste-peni organ ne dostavi spise predmeta u ostavqenom roku,drugostepeni organ moè re{iti upravnu stvar i bezspisa predmeta.

7. Re{avawe drugostepenog organa po àlbi

^lan 224.Ako je àlba nedopu{tena, neblagovremena ili

izjavqena od neovla{}enog lica, a prvostepeni organ jepropustio da je zbog toga odbaci, odbaci}e je organ kojije nadleàn za re{avawe po àlbi.

Ako àlbu ne odbaci, drugostepeni organ uzima pred-met u re{avawe.

Drugostepeni organ moè odbiti àlbu, poni{titire{ewe u celini ili delimi~no, ili ga izmeniti.

^lan 225.Drugostepeni organ }e odbiti àlbu kad utvrdi da je

postupak koji je prethodio dono{ewu re{ewa pravilnosproveden i da je re{ewe na zakonu zasnovano, a àlbaneosnovana.

Drugostepeni organ }e odbiti àlbu i kad na|e da jeu prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oninisu mogli uticati na re{ewe stvari.

Kad drugostepeni organ na|e da je prvostepenore{ewe na zakonu zasnovano, ali zbog drugih razloga, ane zbog onih koji su u re{ewu navedeni, on }e u svomre{ewu izloìti te razloge i àlbu odbiti.

^lan 226.Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom

postupku u~iwena nepravilnost koja ~ini re{eweni{tavim, oglasi}e takvo re{ewe ni{tavim kao i onajdeo postupka koji je obavqen posle te nepravilnosti.

Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepenore{ewe donio nenadle`ni organ, poni{ti}e to re{ewepo slu`benoj du`nosti i dostaviti predmet nadle`nomorganu.

^lan 227.Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom

postupku ~iwenice nepotpuno ili pogre{no utvr|ene, dase u postupku nije vodilo ra~una o pravilima postupkakoja bi bila od uticaja na re{ewe stvari, ili da je dis-pozitiv pobijanog re{ewa nejasan ili je uprotivre~nosti sa obrazloèwem, on }e upotpuniti pos-tupak i otkloniti izloène nedostatke sam, ili prekoprvostepenog organa ili zamoqenog organa. Ako dru-gostepeni organ na|e da se na podlozi ~iwenicautvr|enih u upotpuwenom postupku stvar mora re{itidruk~ije nego {to je re{eno prvostepenim re{ewem, on}e svojim re{ewem poni{titi prvostepeno re{ewe i samre{iti stvar.

Ako drugostepeni organ na|e da }e nedostatkeprvostepenog postupka brè i ekonomi~nije otklonitiprvostepeni organ, on }e svojim re{ewem poni{titiprvostepeno rje{ewe i vratiti predmet prvostepenomorganu na ponovni postupak. U tom slu~aju drugostepeniorgan je duàn svojim re{ewem da ukaè prvostepenomorganu u kom pogledu treba upotpuniti postupak, aprvostepeni organ je duàn u svemu da postupi po dru-gostepenom re{ewu i da bez odlagawa, a najkasnije u rokuod 30 dana od dana prijema predmeta donese novo re{ewe.Protiv novog re{ewa stranka ima pravo àlbe.

^lan 228.Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom

re{ewu pogre{no oceweni dokazi, da je iz utvr|enih~iwenica izveden pogre{an zakqu~ak u pogledu~iweni~nog stawa, da je pogre{no primewen materijal-ni propis na osnovu koga se re{ava stvar, ili ako na|eda je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti druk~ijere{ewe, on }e svojim re{ewem poni{titi prvostepenore{ewe i sam re{iti stvar.

Ako drugostepeni organ utvrdi da je re{ewe pravil-no u pogledu utvr|enih ~iwenica i u pogledu primenezakona, ali da se ciq zbog koga je re{ewe doneseno moèposti}i i drugim sredstvima povoqnijim za stranku,izmeni}e prvostepeno re{ewe u tom smislu.


^lan 229.Radi pravilnog re{ewa upravne stvari drugostepeni

organ moè povodom àlbe izmeniti prvostepenore{ewe u korist àlioca i mimo zahteva postavqenog uàlbi, ali u okviru zahteva postavqenog u prvostepenompostupku, ako se tim ne vre|a pravo drugog lica.

S istim ciqem drugostepeni organ moè povodomàlbe izmeniti prvostepeno re{ewe na {tetu àlioca,ali samo iz razloga predvi|enih u ~l. 248, 251, i 252. ovogzakona.

^lan 230.Odredbe ovog zakona koje se odnose na re{ewe shodno

se primewuju i na re{ewa koje se donose po àlbi.U obrazloèwu drugostepenog re{ewa moraju se

oceniti i svi navodi àlbe. Ako je ve} prvostepeniorgan u obrazloèwu svog re{ewa pravilno ocenioàlbene navode, drugostepeni organ se moè pozvati narazloge prvostepenog re{ewa.

8. @alba kad prvostepeno re{ewe nije doneseno

^lan 231.Ako je àlbu izjavila stranka po ~ijem zahtevu

prvostepeni organ nije doneo re{ewe (~lan 206. stav 2.)drugostepeni organ }e traìti da mu prvostepeni organsaop{ti razloge zbog kojih re{ewe nije doneseno u roku.Ako na|e da re{ewe nije doneseno u roku zbog oprav-danih razloga, ili zbog krivice stranke, odredi}eprvostepenom organu rok za dono{ewe re{ewa, koji nemoè biti duì od mesec dana. Ako razlozi zbog kojihre{ewe nije doneseno u roku nisu opravdani, drugoste-peni organ }e traìti da mu prvostepeni organ po{aqespise predmeta.

Ako drugostepeni organ moè re{iti stvar premaspisima predmeta, done}e svoje re{ewe, a ako ne moè,sam }e sprovesti postupak i svojim re{ewem re{itistvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ na|e da }e pos-tupak brè i ekonomi~nije sprovesti prvostepeni organ,naloì}e da to u~ini i da mu prikupqene podatkedostavi u odre|enom roku, posle ~ega }e sam re{itistvar. Ovakvo re{ewe je kona~no.

9. Rok za dono{ewe re{ewa po àlbi

^lan 232.Re{ewe po àlbi mora se doneti i dostaviti stranci

~im je to mogu}e, a najkasnije u roku od dva mesecara~unaju}i od dana predaje àlbe, ako posebnim propi-som nije odre|en kra}i rok.

Ako stranka odustane od àlbe, postupak po àlbiobustavqa se zakqu~kom.

10. Dostavqawe drugostepenog re{ewa

^lan 233.Organ koji je re{io upravnu stvar u drugom stepenu

{aqe, po pravilu, svoje re{ewe sa spisima predmetaprvostepenom organu, koji je duàn da re{ewe dostavistrankama u roku od osam dana od dana prijema spisa.

G l a v a XV

PONAVQAWE POSTUPKA

1. Pokretawe ponavqawa postupka

^lan 234.Postupak okon~an re{ewem protiv koga nema

redovnog pravnog sredstva u upravnom postupku(kona~no re{ewe) ponovi}e se:

(1) ako se sazna za nove ~iwenice, ili se na|e ilistekne mogu}nost da se upotrebe novi dokazi koji bi,sami ili u vezi sa ve} izvedenim i upotrebqenim dokaz-ima, mogli dovesti do druk~ijeg re{ewa da su te~iwenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotre-bqeni u ranijem postupku;

(2) ako je re{ewe doneseno na podlozi la`ne ispraveili la`nog iskaza svedoka ili ve{taka, ili ako je done-seno kao posledica kakvog dela ka`wivog po krivi~nomzakonu;

(3) ako se re{ewe zasniva na presudi donesenoj ukrivi~nom postupku ili u postupku po privrednomprestupu, a ta presuda je pravosna`no ukinuta;

(4) ako je re{ewe povoqno za stranku doneseno naosnovu neistinitih navoda stranke kojima je organ dove-den u zabludu;

(5) ako se re{ewe organa zasniva na prethodnompitawu, a nadle`ni organ je to pitawe kasnije re{io ubitnim ta~kama druk~ije;

(6) ako je u dono{ewu re{ewa u~estvovalo slu`benolice koje je po zakonu moralo biti izuzeto;

(7) ako je re{ewe donelo slu`beno lice nadle`nogorgana koje nije bilo ovla{}eno za wegovo dono{ewe;

(8) ako kolegijalni organ koji je doneo re{ewe nijere{avao u sastavu predvi|enim vaè}im propisima iliako za re{ewe nije glasala propisana ve}ina;

(9) ako licu koje je trebalo da u~estvuje u svojstvustranke nije bila data mogu}nost da u~estvuje u postupku;

(10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, apo zakonu je trebalo da je zastupa;

(11) ako licu koje je u~estvovalo u postupku nije biladata mogu}nost da se pod uslovima iz ~lana 16. ovogzakona sluì svojim jezikom.

^lan 235.Ponavqawe upravnog postupka moè traìti stran-

ka, a organ koji je doneo kona~no re{ewe, moè pokrenu-ti postupak po slu`benoj du`nosti.

Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 234. ta~. 1,6,7,8. i11. ovog zakona stranka moè traìti ponavqawe pos-tupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stawu da uranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih traìponavqawe.

Iz razloga navedenih u ~lanu 234. ta~ke od 6. do 11.ovog zakona stranka ne moè traìti ponavqawe pos-tupka, ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijempostupku.

Javni tuìlac moè traìti ponavqawe postupkapod istim uslovima kao i stranka.

^lan 236.Ako je re{ewe po kom se traì ponavqawe upravnog

postupka bilo predmet upravnog spora, ponavqawe semoè dozvoliti samo zbog onih ~iwenica koje je organutvrdio u ranijem upravnom postupku, a ne i zbog onihkoje je utvrdio sud.

^lan 237.Stranka moè traìti ponavqawe postupka u roku

od mesec dana:(1) u slu~aju da iz ~lana 234. ta~ka 1.- od dana kad je

mogla izneti nove ~iwenice odnosno upotrebiti novedokaze;

(2) u slu~aju iz ~lana 234. ta~. 2. i 3.- od dana kad jesaznala za pravosna`nu presudu u krivi~nom postupku,ili u postupku po privrednom prestupu, a ako se postu-pak ne moè sprovesti, od dana kad je saznala za obustavutog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak nemoè pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nemamogu}nosti za krivi~no gowewe, odnosno za gowewe zaprivredni prestup;

(3) u slu~aju iz ~lana 234. ta~ka 5.- od dana kad jemogla upotrebiti novi akt (presudu, re{ewe);

(4) u slu~aju iz ~lana 234. ta~. 4, 6, 7. i 8.- od dana kadje saznala za razlog ponavqawa;

(5) u slu~aju iz ~lana 234. ta~. 9, 10. i 11.- od dana kadjoj je re{ewe dostavqeno.


Ako bi rok odre|en u stavu 1. ovog ~lana po~eo te}ipre nego {to je re{ewe postalo kona~no u upravnom pos-tupku, taj }e se rok ra~unati od dana kad re{ewe postanekona~no, odnosno od dostavqawa kona~nog re{ewa.

Nakon proteka roka od pet godina od dostavqaware{ewa ponavqawe postupka se ne moè traìti, niti semoè pokrenuti po slu`benoj du`nosti.

Izuzetno, i posle roka od pet godina ponavqawe pos-tupka se moè traìti, odnosno pokrenuti samo izrazloga navedenih u ~lanu 234. ta~. 2, 3. i 5. ovog zakona.

^lan 238.Upravni postupak moè se ponoviti iz razloga nave-

denih u ~lanu 234. ta~ka 2. ovog zakona i ako se krivi~nipostupak ne moè sprovesti, ili ako postoje okolnostizbog kojih se postupak ne moè pokrenuti.

Pre dono{ewa zakqu~ka o ponavqawu postupka izrazloga navedenih u ~lanu 234. ta~ka 2. ovog zakona,slu`beno lice }e od organa nadle`nog za krivi~nogowewe zatraìti obave{tewe o tome da li je krivi~nipostupak obustavqen, odnosno da li postoje okolnostizbog kojih se postupak ne moè pokrenuti. Slu`benolice ne mora zatraìti takvo obave{tewe ako je nas-tupila zastarelost krivi~nog gowewa, ili je nastupilasmrt lica na ~iju se krivi~nu odgovornost ukazuje uzahtevu za ponavqawe postupka, odnosno ako okolnostizbog kojih se postupak ne moè pokrenuti samo slu`benolice moè sa sigurno{}u utvrditi.

^lan 239.Stranka je du`na da u predlogu za ponavqawe postup-

ka u~ini verovatnim okolnosti na kojima zasniva pred-log, kao i okolnosti da je predlog podnesen u zakonskomroku.

2. Re{avawe o ponavqawu postupka

^lan 240.Predlog za ponavqawe postupka stranka predaje ili

{aqe organu koji je o predmetu re{avao u prvom stepenuili organu koji je doneo re{ewe kojim je postupakokon~an.

O predlogu za ponavqawe re{ava organ koji je doneore{ewe kojim je postupak okon~an.

Kad se ponavqawe traì po re{ewu koje je doneseno udrugom stepenu, prvostepeni organ koji primi predlog zaobnovu priloì}e spise predmeta predlogu i posla}eorganu koji je re{avao u drugom stepenu.

^lan 241.Kad organ koji je nadleàn za re{avawe o predlogu za

ponavqawe primi predlog, duàn je da ispita da li jepredlog blagovremen, izjavqen od ovla{}enog lica i dali su okolnosti na kojima se predlog zasniva u~iweneverovatnim.

Ako uslovi iz prethodnog stava nisu ispuweni, organ}e zakqu~kom odbaciti predlog.

Ako su uslovi iz stava 1. ovog ~lana ispuweni, organ}e ispitati da li su okolnosti, odnosno dokazi koji seiznose kao razlog za ponavqawe takvi da bi moglidovesti do druk~ijeg re{ewa, pa ako utvrdi da nisu,odbi}e predlog svojim re{ewem.

^lan 242.Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za pon-

avqawe na osnovu ~lana 241. ovog zakona, done}ezakqu~ak da se ponavqawe postupka dozvoqava i odre-di}e u kom }e se obimu postupak ponoviti. Kad se postu-pak ponavqa po slu`benoj du`nosti, organ }e donetizakqu~ak kojim se ponavqawe dozvoqava, ako prethodnoutvrdi da su ispuweni uslovi. Ranije radwe u postupkuna koje ne uti~u razlozi ponavqawa ne}e se ponavqati.

Kad je to prema okolnostima slu~aja mogu}e, a uinteresu je ubrzawa postupka, organ moè, ~im utvrdipostojawe uslova za ponavqawe, pre}i na one radwe pos-tupka koje se imaju ponoviti, ne donose}i posebanzakqu~ak kojim se ponavqawe dozvoqava.

Kad o predlogu za ponavqawe odlu~uje drugostepeniorgan, on }e sam izvr{iti potrebne radwe u ponovqenom

postupku, a izuzetno, ako na|e da }e te radwe brè iekonomi~nije izvr{iti prvostepeni organ naloì}e muda to u~ini i da mu spise dostavi u odre|enom roku.

^lan 243.Na podlozi podataka pribavqenih u ranijem i

ponovqenom postupku, organ donosi re{ewe o upravnojstvari koja je bila predmet postupka, i wime moè rani-je re{ewe koje je bilo predmet ponavqawa ostaviti nasnazi ili ga zameniti novim. U ovom drugom slu~aju, sobzirom na sve okolnosti pojedinog slu~aja, organ moèranije re{ewe poni{titi ili ukinuti.

^lan 244.Protiv zakqu~ka donesenog o predlogu za ponavqawe

postupka, kao i protiv re{ewa donesenog u ponovqenompostupku moè se izjaviti àlba samo kad je tajzakqu~ak, odnosno re{ewe doneo prvostepeni organ. Akoje zakqu~ak ili re{ewe doneo drugostepeni organ, moèse pokrenuti upravni spor.

^lan 245.Predlog za ponavqawe postupka, po pravilu, ne

odlaè izvr{ewe re{ewa po kome se ponavqawe traì,ali organ koji je nadleàn za odlu~ivawe o predlogu, akosmatra da }e predlog za obnovu biti uvaèn, moère{iti da se odloì izvr{ewe dok se ne odlu~i o pon-avqawu postupka.

Zakqu~ak kojim se dozvoqava ponavqawe postupkaodlaè izvr{ewe re{ewa protiv koga je ponavqawedozvoqeno.

G l a v a XVI

NAROÎTI SLUÂJEVI PONI[TAVAWA,UKIDAWA I MEWAWA RE[EWA

1. Mewawe i poni{tavawe re{ewa u vezi saupravnim sporom

^lan 246.Organ protiv ~ijeg je re{ewa blagovremeno pokrenut

upravni spor moè do okon~awa spora, ako uvaàva svezahteve tu`be, poni{titi ili izmeniti svoje re{ewe izonih razloga iz kojih bi sud mogao poni{titi takvore{ewe, ako se time ne vre|a pravo stranke u upravnompostupku ili tre}eg lica.

2. Zahtev za za{titu zakonitosti

^lan 247.Protiv pravosna`nog re{ewa donesenog u upravnoj

stvari u kojoj se ne moè voditi upravni spor, a sudskaza{tita nije obezbe|ena ni izvan upravnog spora, javnituìlac ima pravo da podigne zahtev za za{titu zakoni-tosti, ako smatra da je re{ewem povre|en zakon.

Zahtev za za{titu zakonitosti po odredbi stava 1.ovog ~lana moè se podi}i u roku od mesec dana od danakad je re{ewe dostavqeno javnom tuìocu, a ako mu nijedostavqeno - u roku od {est meseci od dana dostavqawastranci.

O zahtevu za za{titu zakonitosti protiv re{ewa kojeje u upravnom postupku doneo organ uprave, podru~nejedinice osnovan za vr{ewe upravnih poslova ili orga-nizacija nad kojom nadzor vr{i republi~ki organ,re{ava organ uprave koji je nadleàn za re{avawe poàlbi protiv pobijanog re{ewa, a ako takvog organanema - Vlada.

Povodom zahteva za za{titu zakonitosti, organ moèukinuti pobijano re{ewe ili odbiti zahtev. Protivre{ewa donesenog po zahtevu za za{titu zakonitostiàlba nije dopu{tena.

3. Poni{tavawe i ukidawe po pravu nadzora

^lan 248.Re{ewe koje je kona~no u upravnom postupku organ }e

poni{titi po pravu nadzora:


1) ako je re{ewe doneo stvarno nadle`ni organ, a nijere~ o slu~aju predvi|enom u ~lanu 252. ta~ka 1. ovogzakona;

2) ako je u istoj stvari ranije doneseno pravosna`nore{ewe kojim je ta upravna stvar druk~ije re{ena;

3) ako je re{ewe doneo jedan organ bez saglasnosti,potvrde, odobrewa ili mi{qewa drugog organa, a ovo jepotrebno po zakonu ili drugom propisu;

4) ako je re{ewe doneo mesno nenadle`ni organ;5) ako je re{ewe doneseno kao posledica prinudne,

iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoqene radwe.Re{ewe koje je kona~no u upravnom postupku moè se

ukinuti po pravu nadzora ako je wime o~iglednopovre|en materijalni zakon. U upravnim stvarima ukojima u~estvuju dve ili vi{e stranaka sa suprotniminteresima re{ewe se moè ukinuti samo po pristankuzainteresovanih stranaka.

^lan 249.Re{ewe moè poni{titi ili ukinuti po pravu nad-

zora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenogorgana, re{ewe moè poni{titi ili ukinuti organ kojije zakonom ovla{}en da vr{i nadzor nad radom organakoji je doneo re{ewe.

Organ donosi re{ewe o poni{tewu re{ewa poslu`benoj du`nosti, po zahtevu stranke ili javnogtuìoca, a re{ewe o ukidawu po slu`benoj du`nosti ilipo zahtevu javnog tuìoca.

Re{ewe se moè poni{titi na osnovu ~lana 248. stav1. ta~. 1, 2. i 3. ovog zakona u roku od pet godina, a naosnovu ta~ke 4. stav 1. tog ~lana u roku od jedne godine oddana kad je re{ewe postalo kona~no u upravnom postup-ku. Re{ewe se moè ukinuti na osnovu stava 2. ~lana 248.ovog zakona u roku od jedne godine od dana kad je re{ewepostalo kona~no u upravnom postupku.

Re{ewe se moè poni{titi na osnovu ~lana 248. stav1. ta~ka 5. ovog zakona bez obzira na rokove utvr|ene ustavu 3. ovog ~lana.

Protiv re{ewa donesenog na osnovu ~lana 248. ovogzakona nije dopu{tena àlba, ve} se protiv wega moèpokrenuti upravni spor.

4. Ukidawe i mewawe pravosna`nog re{ewauz pristanak ili po zahtevu stranke

^lan 250.Ako je pravosna`nim re{ewem stranka stekla neko

pravo, a organ koji je doneo to re{ewe smatra da jenepravilno primewen materijalni zakon, moè re{eweukinuti ili izmeniti radi wegovog uskla|ivawa sazakonom samo ako stranka koja je na osnovu tog re{ewastekla pravo na to pristane i ako se time ne vre|a pravotre}eg lica. Pristanak stranke je obavezan za izmenupravosna`nog re{ewa na {tetu stranke kojim je stranciodre|ena obaveza.

Pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana a na zahtevstranke moè se ukinuti ili izmeniti pravosna`nore{ewe koje je nepovoqno po stranku. Ako organ na|e danema potrebe da se re{ewe ukine ili izmeni, duàn je dao tome obavesti stranku.

Izmena re{ewa na osnovu ovog ~lana deluje samoubudu}e.

Re{ewe na osnovu st. 1. i 2. ovog ~lana donosiprvostepeni organ koji je doneo re{ewe, a drugostepeniorgan samo kad je re{ewem odlu~io o stvari. Ako je tajorgan ukinut ili prestao biti nadleàn u upravnojstvari o kojoj je re~, re{ewe donosi organ koji je za tustvar nadleàn u vreme dono{ewa re{ewa.

@alba protiv re{ewa donesenog na osnovu ovog~lana dopu{tena je samo ako je to re{ewe doneo prvoste-peni organ. Ako je re{ewe doneo drugostepeni organ,odnosno ako je re{ewe prvostepenog organa kona~no,protiv tog re{ewa moè se pokrenuti upravni spor.

5. Vanredno ukidawe

^lan 251.Izvr{no re{ewe se moè ukinuti ako je to potrebno

radi otklawawa te{ke i neposredne opasnosti po ìvoti zdravqe qudi, javnu bezbednost, javni mir i poredakili javni moral, ili radi otklawawa poreme}aja uprivredi, ako se to ne bi moglo uspe{no otklonitidrugim sredstvima kojim bi se mawe diralo u ste~enaprava. Re{ewe se moè ukinuti i delimi~no, u obimukoji je neophodan da se opasnost otkloni ili za{titenavedeni javni interesi.

Ako je re{ewe doneo prvostepeni organ, to re{ewemoè u smislu stava 1. ovog ~lana ukinuti taj organ, amoè ga ukinuti i drugostepeni organ, a ako drugoste-penog organa nema - organ koji je zakonom ovla{}en davr{i nadzor nad radom organa koji je doneo re{ewe.

Protiv re{ewa kojim se ranije re{ewe ukidadopu{tena je àlba samo kad je to re{ewe doneo prvoste-peni organ. U protivnom, protiv takvog re{ewa moè sepokrenuti upravni spor.

Stranka koja usled ukidawa re{ewa trpi {tetu imapravo na naknadu stvarne {tete. Za re{avawe o zahtevu zanaknadu {tete nadleàn je sud koji bi po Zakonu oupravnim sporovima bio nadleàn za re{avaweupravnog spora protiv re{ewa donesenog na osnovu ovog~lana. O visini naknade ovaj sud re{ava po svom uverewuuzimaju}i u obzir sve okolnosti slu~aja.

6. Ogla{avawe re{ewa ni{tavim

^lan 252.Ni{tavim se ogla{ava re{ewe:1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz

sudske nadle`nosti ili u stvari o kojoj se uop{te nemoè re{avati u upravnom postupku;

2) koje bi svojim izvr{ewem moglo prouzrokovatineko delo ka`wivo po krivi~nom zakonu;

3) ~ije izvr{ewe nije mogu}e;4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke,

a na koje stranka nije naknadno izri~ito ili pre}utnopristala;

5) koje sadrì nepravilnost koja je po nekoj izri~itojzakonskoj odredbi predvi|ena kao razlog ni{tavosti.

^lan 253.Re{ewe se moè u svako doba oglasiti ni{tavim po

slu`benoj du`nosti, po predlogu stranke ili javnogtuìoca.

Re{ewe se moè oglasiti ni{tavim u celini ilidelimi~no.

Re{ewe ogla{ava ni{tavim organ koji ga je doneoili drugostepeni organ a ako drugostepenog organa nema- organ koji je zakonom ovla{}en da vr{i nadzor nadradom organa koji je doneo re{ewe.

Protiv re{ewa kojim se neko re{ewe ogla{avani{tavim ili se odbija predlog stranke ili javnogtuìoca za ogla{avawe re{ewa ni{tavim dopu{tena jeàlba. Ako nema organa koji re{ava po àlbi, protivtakvog re{ewa se moè pokrenuti upravni spor.

7. Pravne posledice poni{tavawa i ukidawa

^lan 254.Poni{tavawem re{ewa i ogla{avawem ni{tavim

poni{tavaju se pravne posledice koje je takvo re{eweproizvelo.

Ukidawem re{ewa ne poni{tavaju se pravneposledice koje je re{ewe ve} proizvelo, ali seonemogu}ava daqe proizvo|ewe pravnih posledica togre{ewa.

Organ koji sazna za re{ewe kojim je povre|en zakon apovreda moè biti razlog za ponavqawe postupka,odnosno za poni{tavawe, ukidawe ili mewawe re{ewa,duàn je bez odlagawa o tome obavesti organ nadleàn zapokretawe postupka i dono{ewe re{ewa.


ÊTVRTI DEO

IZVR[EWE

G l a v a XVII

1. Op{te odredbe

^lan 255.Izvr{ewe re{ewa donesenog u upravnom postupku

sprovodi se radi ispuwewa nenov~anih i nov~anihobaveza.

Re{ewe doneseno u upravnom postupku izvr{ava sekad postane izvr{no.

Prvostepeno re{ewe postaje izvr{no:1) istekom roka za àlbu ako àlba nije izjavqena,2) dostavqawem stranci ako àlba nije dopu{tena,3) dostavqawem stranci, ako àlba ne odlaè

izvr{ewe,4) dostavqawem stranci re{ewa kojim se àlba

odbacuje ili odbija.Drugostepeno re{ewe kojim je izmeweno prvostepeno

re{ewe postaje izvr{no kad se dostavi stranci.Ako je u re{ewu odre|eno da se radwa koja je predmet

izvr{ewa moè izvr{iti u ostavqenom roku, re{ewepostaje izvr{no istekom tog roka. Ako re{ewem nijeodre|en rok za izvr{ewe radwe, re{ewe postaje izvr{nou roku od 15 dana od dana dostavqawa re{ewa. Re{ewemostavqeni rok za izvr{ewe re{ewa, odnosno propisanirok od 15 dana za izvr{ewe po~iwe da te~e od dana kadre{ewe, u smislu st. 2. i 3. ovog ~lana, postane izvr{no.

Izvr{ewe se moè sprovesti i na osnovu poravnawaali samo protiv lica koja su u~estvovala u poravnawu.

Ako se re{ewe odnosi na dve ili vi{e stranaka kojeu postupku u~estvuju sa istovetnim zahtevima àlba bilokoje stranke spre~ava izvr{ewe re{ewa.

^lan 256.Zakqu~ak donesen u upravnom postupku izvr{ava se

kad postane izvr{an.Zakqu~ak protiv koga se ne moè izjaviti posebna

àlba, kao i zakqu~ak protiv koga se moè izjavitiposebna àlba koja ne odlaè izvr{ewe, postaje izvr{ansaop{tavawem, odnosno dostavqawem stranci.

Kad je zakonom ili zakqu~kom odre|eno da àlbaodlaè izvr{ewe zakqu~ka, zakqu~ak postaje izvr{anistekom roka za àlbu ako àlba nije izjavqena, a ako jeizjavqena dostavqawem stranci re{ewa kojim se àlbaodbacuje ili odbija.

U ostalim slu~ajevima zakqu~ak postaje izvr{an poduslovima propisanim za izvr{nost re{ewa u ~lanu 255.st. 3, 4. i 6. ovog zakona.

Odredbe ovog zakona o izvr{ewu re{ewa vaè i zaizvr{ewe zakqu~ka.

^lan 257.Kad postoji mogu}nost da se izvr{ewe sprovede na

vi{e na~ina i primenom raznih sredstava, izvr{ewe }ese sprovesti na onaj na~in i primenom onog sredstva kojedovodi do ciqa, a koje je po izvr{enika najblaè.

U neradne dane i no}u, radwe izvr{ewa mogu sesprovoditi samo ako postoji opasnost od odlagawa, i akoje organ koji sprovodi izvr{ewe izdao za to pismeninalog.

^lan 258.Izvr{ewe se sprovodi protiv lica koje je obavezno

da ispuni obavezu (izvr{enik).Izvr{ewe se sprovodi po slu`benoj du`nosti kad to

nalaè javni interes ili po predlogu stranke kad je to uwenom interesu (traìlac izvr{ewa).

^lan 259.Izvr{ewe re{ewa sprovodi se administrativnim

putem (administrativno izvr{ewe), a u slu~ajevimapredvi|enim ovim zakonom-sudskim putem (sudskoizvr{ewe).

Adninistrativno izvr{ewe sprovode organi upravepo odredbama ovog, odnosno posebnog zakona, a sudskoizvr{ewe-nadle`ni sud po propisima koji vaè za sud-sko izvr{ewe.

^lan 260.Izvr{ewe radi ispuwewa nenov~anih obaveza

izvr{enika sprovodi se administrativnim putem.Izvr{ewe radi ispuwewa nov~anih obaveza sprovo-

di se sudskim putem. Izuzetno, izvr{ewe radi ispuwewanov~anih obaveza iz primawa na osnovu radnog odnosamoè se sprovesti administrativnim putem po pris-tanku izvr{enika.

^lan 261.Administrativno izvr{ewe sprovodi organ koji je o

upravnoj stvari re{avao u prvom stepenu ako posebnimpropisom nije za to odre|en drugi organ.

Ako je propisano da administrativno izvr{ewe nemoè sprovoditi organ koji je o upravnoj stvari re{avaou prvom stepenu, a posebnim propisima nije odre|enorgan koji je za to ovla{}en, izvr{ewe sprovodi grads-ki, odnosno op{tinski organ uprave nadleàn zaposlove op{te uprave na ~ijem se podru~ju nalazi prebi-vali{te, odnosno boravi{te izvr{enika.

Administrativno izvr{ewe re{ewa onih organi-zacija i zajednica koje nisu zakonom ovla{}ene da sameizvr{avaju svoja re{ewa dozvoqava i sprovodi organuprave nadleàn za poslove op{te uprave grada, odnosnoop{tine na ~ijoj teritoriji se nalazi prebivali{te,odnosno boravi{te izvr{enika, ako zakonom nijeodre|ena nadle`nost drugog organa.

Organi unutra{wih poslova du`ni su da organunadle`nom za sprovo|ewe izvr{ewa, na wegov zahtev,pruè pomo} u sprovo|ewu izvr{ewa.

^lan 262.Organ nadleàn za sprovo|ewe administrativnog

izvr{ewa donosi po slu`benoj du`nosti ili na zahtevtraìoca izvr{ewa zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa.Zakqu~kom se utvr|uje da je re{ewe koje se trebaizvr{iti postalo izvr{no i odre|uje vreme, mesto,na~in i sredstva izvr{ewa. Protiv ovog zakqu~kadopu{tena je àlba drugostepenom organu.

Zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa re{ewa koje je done-seno u upravnoj stvari po kojoj je postupak pokrenut poslu`benoj du`nosti, organ nadleàn za sprovo|eweadministrativnog izvr{ewa duàn je da donese bez odla-gawa kad je takvo re{ewe postalo izvr{no, a najkasnije uroku od 30 dana od dana kad je re{ewe postalo izvr{no,ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno.Nedono{ewe zakqu~ka do tog roka ne iskqu~uje obavezuwegovog dono{ewa.

Kad administrativno izvr{ewe ne sprovodi organkoji je re{avao u prvom stepenu traìlac izvr{ewa pod-nosi predlog za dozvolu izvr{ewa tom organu. Ako jere{ewe postalo izvr{no, taj organ stavqa na re{ewepotvrdu da je postalo izvr{no (potvrda izvr{nosti) idostavqa ga radi izvr{ewa organu nadle`nom zaizvr{ewe. On }e istovremeno predloìti vreme, mesto,na~in i sredstva izvr{ewa. Organ nadleàn za izvr{ewe}e doneti zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa.

Kad se po slu`benoj du`nosti treba sprovestiizvr{ewe re{ewa organa, koji nije ovla{}en za spro-vo|ewe izvr{ewa, taj organ se radi izvr{ewa obra}apredlogom za dozvolu izvr{ewa organu nadle`nom zaizvr{ewe, nakon sprovedenog postupka propisanog ustavu 3. ovog ~lana.


^lan 263.Administrativno izvr{ewe koje sprovodi organ koji

je o stvari re{avao u prvom stepenu, sprovodi se naosnovu re{ewa koje je postalo izvr{no i zakqu~ka odozvoli izvr{ewa.

^lan 264.U postupku administrativnog izvr{ewa moè se

izjaviti àlba na zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa, a womese ne moè pobijati pravilnost re{ewa koje se izvr{uje.

@alba se izjavquje drugostepenom organu i ne odlaèzapo~eto izvr{ewe. U pogledu roka za àlbu i organanadle`nog za re{avawe po àlbi primewuju se odredbe~lana 213. do 216. ovog zakona.

^lan 265.Administrativno izvr{ewe }e se obustaviti po

slu`benoj du`nosti i sprovedene radwe poni{titi akose utvrdi da je obaveza izvr{ena, da izvr{ewe nije bilouop{te dopu{teno, da je bilo sprovedeno prema licu kojenije u obavezi, ili ako traìlac izvr{ewa odustane odsvog zahteva, odnosno ako je izvr{ni naslov poni{tenili ukinut.

Administrativno izvr{ewe }e se odloìti ako seutvrdi da je u pogledu izvr{ewa obaveza dozvoqen po~ek,ili je umesto privremenog re{ewa koje se izvr{uje done-seno re{ewe o glavnoj stvari koje se razlikuje od privre-menog re{ewa. Odlagawe izvr{ewa odobrava organ kojije doneo zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa.

^lan 266.Nov~ane kazne izre~ene po ovom zakonu izvr{avaju

organi nadle`ni za izvr{avawe nov~anih kazni.Nov~ana kazna napla}uje se u korist buxeta

Republike Srpske, grada, odnosno op{tine.

2. Izvr{ewe nenov~anih obaveza

^lan 267.Izvr{ewe radi ostvarivawa nenov~anih obaveza

izvr{enika sprovodi se preko drugih lica ili prin-udom.

a) Izvr{ewe preko drugih lica

^lan 268.Ako se izvr{enikova obaveza sastoji u izvr{ewu

radwe koju moè izvr{iti i drugo lice, a izvr{enik jene izvr{i uop{te ili u celini, ta radwa }e se izvr{itipreko drugog lica na tro{ak izvr{enika. Izvr{enikmora biti na to prethodno upozoren.

U tom slu~aju organ moè zakqu~kom naloìtiizvr{eniku da unapred poloì iznos koji je potreban zapodmirewe tro{kova izvr{ewa, a da se obra~un naknad-no izvr{i. Zakqu~ak o polagawu ovog iznosa je izvr{an.

b) Izvr{ewe prinudom

^lan 269.Ako je izvr{enik duàn da ne{to dopusti ili da

trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je pred-met izvr{ewa izvr{enikova radwa koju ne moè umestowega da izvr{i drugo lice, organ koji sprovodiizvr{ewe prinudi}e izvr{enika na ispuwavawe obavezanov~anom kaznom.

Organ koji sprovodi izvr{ewe najpre }e zapretitiizvr{eniku primenom nov~ane kazne ako svoju obavezu neizvr{i u ostavqenom roku. Ako izvr{enik u tom rokupreduzme radwu protivno svojoj obavezi, ili akoostavqeni rok bezuspe{no protekne, zapre}ena nov~anakazna }e se odmah izvr{iti, a ujedno }e se odrediti novirok za izvr{ewe radwe i zapretiti stroìjom nov~anomkaznom.

Nov~ana kazna koja se na osnovu stava 1. ovog ~lanaizri~e prvi put ne moè biti ve}a od 100 KM. Svaka kas-nija nov~ana kazna moè biti ponovo izre~ena u istomiznosu.

Napla}ena nov~ana kazna se ne vra}a.

^lan 270.Ako se izvr{ewe nenov~ane obaveze ne moè uop{te

ili ne moè na vreme sprovesti primenom sredstavapredvi|enih u ~lanu 268. i 269. ovog zakona, izvr{ewe }ese prema prirodi obaveze sprovesti i neposrednom prin-udom, ukoliko propisima nije druk~ije odre|eno.

^lan 271.Kad je na osnovu re{ewa sprovedeno izvr{ewe, a

re{ewe je kasnije poni{teno ili izmeweno, izvr{enikima pravo da traì da mu se vrati ono {to mu je oduzeto,odnosno da se uspostavi stawe koje proizilazi iz novogre{ewa.

O traèwu izvr{enika iz stava 1. ovog ~lana re{avaorgan koji je doneo zakqu~ak o dozvoli izvr{ewa.

G l a v a XVIII

IZVR[EWE RADI OBEZBE\EWA I PRIVREMENIZAKQUÂK O OBEZBE\EWU

1. Izvr{ewe radi obezbe|ewa

^lan 272.Radi obezbe|ewa izvr{ewa moè se zakqu~kom

dozvoliti izvr{ewe re{ewa i pre nego {to je postaloizvr{no, ako bi usled toga moglo biti osuje}eno iliznatno oteàno izvr{ewe posle izvr{enosti re{ewa.

Ako je re~ o obavezama koje se prinudno izvr{avajusamo na predlog stranke, predlaga~ mora opasnost odosuje}ewa ili oteàvawa ispuwewa u~initi verovatnom,a organ moè izvr{ewe iz stava 1. ovog ~lana uslovitidavawem obezbe|ewa shodno ~lanu 205. stav 2. ovogzakona.

Protiv zakqu~ka donesenog na predlog stranke zaizvr{ewe radi obezbe|ewa, kao i protiv zakqu~ka done-senog po slu`benoj du`nosti, dopu{tena je posebnaàlba. @alba protiv zakqu~ka kojim je odre|enoizvr{ewe radi obezbe|ewa ne odlaè izvr{ewe.

^lan 273.Izvr{ewe radi obezbe|ewa moè se sprovoditi

administrativnim ili sudskim putem.Kad se izvr{ewe radi obezbe|ewa sprovodi sudskim

putem, sud postupa po propisima koji vaè za sudskoizvr{ewe.

^lan 274.Izvr{ewe privremenog re{ewa moè se sprovesti

samo u onom obimu i u onim slu~ajevima ukoliko jedozvoqeno izvr{ewe radi obezbe|ewa.

2. Privremeni zakqu~ak o obezbe|ewu

^lan 275.Ako postoji ili je u~iwena verovatnom obaveza

stranke, a postoji opasnost da }e stranka raspolagawemimovine, dogovorom s tre}im licima ili na drugi na~inosujetiti ili znatno oteàti izvr{ewe obaveze, organnadleàn za dono{ewe re{ewa o obavezi stranke moèpre dono{ewa re{ewa doneti privremeni zakqu~ak radiobezbe|ewa izvr{ewa obaveze. Pri dono{ewu privre-menog zakqu~ka organ duàn je voditi ra~una o odredba-ma ~lana 257. ovog zakona i obrazloìti zakqu~ak.

Dono{ewe privremenog zakqu~ka moè se uslovitidavawem obezbe|ewa predvi|enog u ~lanu 205. stav 2. ovogzakona.

U pogledu privremenog zakqu~ka donesenog na osnovustava 1. ovog ~lana primewiva}e se odredbe ~lana 272.stav 3. i ~lana 273. ovog zakona.

^lan 276.Ako je pravosna`nim re{ewem utvr|eno da ne posto-

ji obaveza stranke radi ~ijeg je obezbe|ewa donesenprivremeni zakqu~ak, ili je na drugi na~in utvr|eno da


je zahtev za dono{ewe privremenog zakqu~ka bio neo-pravdan, predlaga~ }e nadoknaditi protivnoj stranci{tetu koja joj je prouzrokovana donesenim zakqu~kom.

O naknadi {tete iz stava 1. ovog ~lana re{ava organkoji je doneo privremeni zakqu~ak.

Ako je u slu~aju iz stava 1. ovog ~lana o~evidno da jeprivremeni zakqu~ak bio izdejstvovan iz obesti, pred-laga~ }e se kazniti nov~anom kaznom do 200 KM. Protivzakqu~ka o kazni dopu{tena je posebna àlba kojaodlaè izvr{ewe zakqu~ka.

G l a v a XIX

PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 277.Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana

objavqivawa u “Slu`benom glasniku Republike Srpske”.

Broj: 01-165/02 Predsednik28. februara 2002. godine Narodne skup{tineBawa Luka Dr Dragan Kalini}, s.r.

177Na osnovu Amandmana XL ta~ke 2. na Ustav

Republike Srpske (“Slu`beni glasnik RepublikeSrpske”, broj 28/94), d o n o s i m

U K A Z

O PROGLA[EWU ZAKONA O STANDARDIZACIJIU REPUBLICI SRPSKOJ

Progla{avam Zakon o standardizaciji u RepubliciSrpskoj, koji je Narodna skup{tina Republike Srpskeusvojila na sednici odrànoj 28. februara i 1. marta2002. godine.

Broj: 01-020-148/02 Predsednik5. marta 2002. godine Republike,Bawa Luka Mirko [arovi}, s.r.

Z A K O N

O STANDARDIZACIJI U REPUBLICI SRPSKOJ

I - OP[TE ODREDBE

^lan 1.Zakonom o standardizaciji u Republici Srpskoj (u

daqem tekstu: Zakon) utvr|uju se ciqevi i principistandardizacije u Republici Srpskoj (u daqem tekstu:standardizacija u RS) i ure|uje: predlagawe, prih-vatawe, priprema, odobravawe, dono{ewe, objavqivawe,upotreba, distribucija i preispitivawe standardaRepublike Srpske (u daqem tekstu: SRS standardi) ivo|ewe registra o wima, kao i distribucija i upotrebadràvnih standarda Bosne i Hercegovine (u daqem tek-stu: BAS standardi) i stranih standarda u okviru jedin-stvenog sistema standardizacije u BiH.

Zakon o standardizaciji u Republici Srpskoj iZakon o standardizaciji BiH u Republici Srpskojsprovodi (primewuje) nadle`na republi~ka institucijaza standardizaciju (u daqem tekstu: Nadle`na institu-cija).

^lan 2.Termini i definicije upotrebqeni u ovom zakonu,

shodno ~lanu 2. Zakona o standardizaciji BiH i evrop-skom standardu EN 45020 imaju slede}e zna~ewe:

1. standardizacija - delatnost (aktivnosti)uspostavqawa odredaba, za op{tu i vi{ekratnu upotre-bu, koje se odnose na postoje}e ili mogu}e probleme, radipostizawa optimalnog stepena ure|enosti u datompodru~ju;

2. dràvna standardizacija - standardizacija nanivou odre|ene dràve;

3. pokrajinska, odnosno entitetska standardizacija -standardizacija na nivou dela odre|ene dràve, odnosnostandardizacija u RS;

4. standard - dokument za op{tu i vi{ekratnu upotre-bu, donesen konsenzusom i odobren od priznatog tela,koji sadrì pravila, smernice ili karakteristikeaktivnosti ili wihove rezultate i koji ima za ciq pos-tizawe optimalnog stepena ure|enosti u datom podru~ju;

5. me|unarodni standard - standard dostupan javnos-ti, koji je usvojila neka me|unarodna organizacija zastandardizaciju;

6. strani standard - me|unarodni i regionalni stan-dard i standard me|unarodno priznate dràve;

7. dràvni standard Bosne i Hercegovine - standard,dostupan javnosti, kojeg je usvojilo dràvno telo za stan-darde Bosne i Hercegovine;

8. pokrajinski, odnosno entitetski standard - stan-dard, dostupan javnosti, koji je usvojen na nivou delaneke dràve;

9. standard Republike Srpske - pokrajinski, odnosnoentitetski standard, dostupan javnosti, kojeg je usvojilotelo za standarde Republike Srpske, odnosno Nadle`nainstitucija (u daqem tekstu: SRS standard);

10. granski standardi - standardi na nivou uègpodru~ja (grane) standardizacije (tehnika, transport,ra~unovodstvo, poqoprivreda, merne veli~ine ijedinice, zdravstvo i sl.);

11. interni standard - standard preduze}a, institu-cije i drugog subjekta;

12. propis - dokument koji sadrì obavezna zakonskapravila, a donosi ga nadle`no telo;

13. tehni~ki propis - propis u kojem su tehni~kizahtevi dati ili neposredno upu}ivawem na standard,tehni~ku specifikaciju ili uputstvo za praksu, ili pakukqu~ivawem sadràja tih dokumenata.

^lan 3.Ciqevi i principi standardizacije u Republici

Srpskoj (u daqem tekstu: RS) usagla{eni su sa ciqevimai principima standardizacije Bosne i Hercegovine (udaqem tekstu: BiH), propisanim Zakonom o standard-izaciji BiH.

II - SUBJEKTI STANDARDIZACIJEU REPUBLICI SRPSKOJ

^lan 4.Osnovni subjekti standardizacije u Republici

Srpskoj su:1. Nadle`na republi~ka institucija za standard-

izaciju (u daqem tekstu: Nadle`na institucija);2. Komisija za standardizaciju u RS (u daqem tekstu:

Komisija);3. Institut za standarde, metrologiju i intelektual-

nu svojinu Bosne i Hercegovine (u daqem tekstu:Institut);

4. Savet za standardizaciju Bosne i Hercegovine (udaqem tekstu: Savet).

Ostali subjekti standardizacije u RS su stru~naradna tela za standardizaciju RS i BiH, preduze}a,institucije i drugi zainteresovani subjekti iz RS.

^lan 5.Nadle`na institucija obavqa slede}e poslove

(aktivnosti):1. predlaè, priprema, odobrava, donosi, izdaje,

objavquje, odràva, distribuira i preispituje SRSstandarde;

2. uspostavqa i koordinira rad stru~nih radnih telaNadle`ne institucije u podru~ju standardizacije;

3. formira i odràva standardoteku SRS, BAS, JUS,HRN i drugih stranih standarda i vodi registre oraspoloìvim standardima;


Documents

Zakon o opstem upravnom postupku - notarrs.comnotarrs.com/propisipdf/ZOOUP_13_2002.pdf · Upravni postupak vodi se na jednom od jezika konsti-tutivnih naroda u skladu sa Ustavom i