Zasnivanje i Nega Travnjaka

8/9/2019 Zasnivanje i Nega Travnjaka

1/19

15. MAINE ZA ZASNIVANJE I NEGU TRAVNJAKA

Prvi korak u formiranju funkcionalnog travnjaka je dobro i kvalitetno zasnivanje. To

podrazumeva: jasnu identifikaciju mesta (lokacije), utvrivanje osobina zemljita (supstrata),pripremu terena za zasnivanje, zasnivanje i nega do prvog koenja. Dakle, sve radnje koje se

obavljaju posle prvog koenja, pripadaju merama nege travnjaka.Naglasak pri formiranju nove zelene povrine, bez obzira na namenu, treba da bude u

pravilnom balansu izmeu estetike, sredstava zazasnivanje zelene povrine i problematike buduegodravanja. Ukoliko se u ovoj fazi naprave naoko bezazlene greke, s vremenom mogu da se

pokau kao vrlo skupe omake, jer e odravanje takve zelene povrine, u samo nekoliko sezona,prevazii cenu i trudtokom zasnivanja zelene povrine.

Formiranje i odravanje zelenih povrina, kao sastavnog dela vrta, parka ili sportskog terena, jetoliko zahtevno i obimno, da zasluuje posebnu panju. Dobro zasnovana zelena povrina,nepravilnim odravanjem, moe da postane veoma loa i, nasuprot tome, pravilnim negovanjemloe zelene povrine, ona moe da postane solidna i funkcionalno upotrebljiva.

15.1. Zasnivanje travnjaka

Postoje etiri osnovne metode zasnivanja travnjaka: setvom, busenovanjem, tzv."epiranjem" isadnjom izdanaka (rizoma, stolona). Zadnja dva metoda podrazumevaju vegetativno razmnoavanje(tj. oiljavanje) sa delovima biljke i koriste se uglavnom kod odreenih vrsta (rosulje, zubae ilivadarke). Koji e metod biti izabran zavisi od vrste travnjaka, brzine kojom eli da se zasnujetravnjak, opreme i finansijskih mugunosti.

U sluaju zasnivanja travnjaka setvom, na stalnom mestu, neophodno je 6-8 nedelja povoljnihuslova za formiranje kvalitetnog travnog pokrivaa. Ukoliko se travnjak zasniva busenovanjem,

potrebno je 3-4 etiri nedelje povoljnih uslova da bi se biljke ukorenile. U oba sluaja, neophono je

svakodnevno navodnjavanje novozasnovanog travnjaka, prihranjivanje i suzbijanje korova sve domomenta prvog koenja. Postoje razliite osnove za podelu travnjaka: na osnovu sloenosti smeevrsta trava (proste i sloene), prema mestu, to jest poloaju, nameni, intenzitetu nege i sl. Moe serei da je osnovna podela na parkovske i rekreativne travnjake.

15.1.1. Zasnivanje travnjaka setvom semena

Mehanizovano zasnivanje travnjaka setvom semena obavlja se sloenim mainama, koje ujednom prohodu izvode povrinsku pripremu zemljita, setvu i valjanje povrinskog sloja.

Na slici 15.1 prikazana je sejalica koja je prikopana pozadi jednoosovinskog traktora, snage6,3 kW. Radni zahvat sejalice je 900 mm. Tokovi na traktoru su reetkasi, tako da pri kretanjudodatno usitnjavaju i sabijaju povrinski sloj zemljita, a na prednjem delu su dodatni tegovi (sl.

15.1,a). Sejalica je namenjena za direktnu setvu trava na stalnom mestu i za proizvodnju busena.

a) b)

Sl. 15.1. Sejalica za setvu trava u agregatu sa jednoosovinskim traktorom


2/19

MAINE ZA ZASNIVANJE I NEGU TRAVNJAKA 185

Sejalica je opremljena distributivnim rotorom, koji isejava seme zapreminski, jer po obimu ima

udubljenja ("alveole"). Na rotoru su 4 reda otvora razliitih dimenzija ( zapremine), to ukombinaciji sa 6 razliitih prenosnih odnosa obezbeuje iroki dijapazon koliine isejanog semena.Isejano seme se rotacionom drljaom mea sa povrinskim slojem zemlje, a neposredno zat im seglatkim valjkom (sl. 15.1,b) poravna. Zapremina sanduka za seme je 16 dm3.

Na platformi, iza valjka, stoji radnik koji upravlja agregatom.

Kod setve na veim povrinama, koriste se kombinovane traktorske sejalice (sl. 15.2,a), radnogzahvata od 1,5 do 2 m.Koliina isejanog semena, u zavisnosti od operacije koja se obavlja (setva, dosejavanje ili

vertikulacija), podeava se od 0 (za vertikulaciju), pa do 600 kg/ha. Zapremina sanduka za seme je194, odnosno 257 dm3. Na prednjem delu je klatea drljaa (sl. 15.2,b), koja usitnjava i ravna

povrinski sloj zemljita. Isejavanje semena je ravnomerno, po celoj irini radnog zahvata, tako dase spreava setva u trake. Reetkasti valjak sabija rastresiti sloj zemlje sa semenom, radi stvaranjaoptimalnog kontakta.

a) b)

Sl. 15.2. Kombinovana traktorska sejalica sa klateom drljaom i reetkastim valjkom

Kombinacijom rotacione drljae, sejalice i reetkastog valjka (sl. 15.3) usitnjavaju se krupnegrudve, mea povrinski sloj sa semenom i biljnim ostacima. Reetkasti valjak ima istu funkciju,kao i u prethodnom sluaju.

Opisana maina moe na prednjem delu da ima rotofrezu, za rad na kamenitim, skeletnimzemljitima sa puno biljnih ostataka u povrinskom sloju, koja ima suprotan smer obrtanja od smerakretanja. Usitnjavanje zemljita je do dubine od 15 cm.

a) b)

Sl. 15.3. Traktorska kombinovana sejalica sa rotacionom drljaom i reetkastim valjkom


3/19

MAINE U HORTIKULTURI186

15.1.2. Zasnivanje travnjaka busenovanjem

Busenovanje se obavlja specijalnom mainom (sl. 15.4,a), a primenjuje se radi brzog formiranjatravnjaka. Busen moe biti prirodni i proizveden prethodnom setvom na odgovarajue pripremljenoj

podlozi. Busen dobrog kvaliteta mora biti gust, ujednaen, bez korova, da nema vidljivih oteenjaod bolesti, insekata i nematoda, minimalne ostatke od slame, da ima dobru kompaktnost i da se

prilikom transplantacije brzo ukorenjava.

Seenjem busena, dobijaju se "urolani", (a), vie puta preklopljeni (b) ili pravougaoni buseni,npr. sa dimenzijama 90 x 30 x 4 cm (sl. 15.4,c). Debljina na koju se busen see je veoma znaajna,

jer tanji busen se bre ukoreni. Vreme stajanja odseenog busena moe biti od 10 do 60 h(normalno je 24 h), u zavisnosti od temperature zemljita i busena u vreme odsecanja.

a)

b) c) d)

Sl. 15.4. Maina za odsecanje busenova

Transplantacija busenapoinje transportom na paletama, do mesta ublizini travnjaka, a zatimse prevoze kolicima do konanog mesta. Vano je da podloga bude vlana kako bi se busen brzoukorenio. Busenovi se u komadima, runo ili mainski, postavljaju na eljenu poziciju. Prvi busentreba postaviti pored prave ivice u odnosu na put, zgradu i sl. Sledei buseni se postavljaju uvek uzivicu prethodnog, bez preklapanja, jer praznine izmeu busenova podstiu suenje. Na kosinama

busene treba osigurati drvenim koiima, koji se zakucavaju kroz busen. Odmah nakontransplantacije busene treba povaljati (u suprotnom pravcu od postavljanja) ili izgaziti, da bi se

obezbedio dobar kontakt izmeu busena i podloge, i zaliti vodom, jer imaju malo rezerve vlage.

15.1.3. Zasnivanje travnjaka vegetativnim razmnoavanjemepiranje (sondiranje) i oiljavanje obavlja se uglavnom sa toploljubivim travama. S obzirom

na to da se nalazimo u umerenom klimatskom pojasu i da dominiraju vrste trava hladnijeg klimata,

zasnivanje travnjaka vegetativnim razmnoavanjem nema vei znaaj.


4/19


15.2. Nega travnjaka

Novozasnovani travnjak treba prvi put kositi kada je visina 40-50% vea od visine uobiajenogkoenja, bez obzira na nain zasnivanja. Nakon prvog koenja nastavlja se kosidba na uobiajenuvisinu.

Travnjak je podloan promenama, koje nastaju usled pojave korova, bolesti, napada insekata iliusled drugih inilaca, pa stoga moraju redovno i pravovremeno da se sprovode mere nege.

Ovde e biti opisane mere nege koje se sprovode na visokodekorativnim travnjacima.

15.2.1. Priprema travnjaka za koenjeOva mera podrazumeva ienje podloge od otpadaka biljnog porekla (grana, lia, otkosa), ali

i vrstih materijala (kamenja, uta, odbaene ambalae i sl.). Popravka nivelacije terena, takoepredstavlja sastavni deo pripreme terena za koenje. Sakupljanje otpadaka biljnog porekla obavljase raznim tipovima istaa-sakupljaa (sl. 15.5,a) i grablji (sl. 15.5,b) manjeg radnog zahvata, kojisu agregatirani jednoosovinskim traktorima. Maine veeg radnog zahvata, osim sakupljanjaotpada, obavljaju i koenje (sl. 15.6,a), sakupljanje i utovar (sl. 15.6,b) u transportno sredstvo, radiodvoenja na mesto kompostiranja.

a) b)

Sl. 15.5. Maine za pripremu travnjaka za koenje:a - ista-sakuplja; b- grablje

a) b)

Sl. 15.6. Maina za koenje travnjaka, sakupljanje i utovar pokoene trave


5/19


15.2.2. KoenjeKoenje se obavlja runo ili mainski, zavisno od veliine travnjaka i njegovih karakteristika.

Parkovski travnjak se kosi na visinu od 30 do 40 mm (za prirodnu visinu trave 30-60 mm), jednom

do dva puta nedeljno. Rekreativni travnjaci, zavisno od namene, kose se: za fudbalski teren na 20-

40 mm (za prirodnu visinu 60-100 mm), jednom do dva puta nedeljno, dok za golf teren od 3 do 7

mm (prirodne visine 6-12 mm), svakodnevnim koenjem.Prema pogonu (standard JUS ISO 3339-07.01.08), motorne travokosilice mogu biti sa:- motorom s unutranjim sagorevanjem dizel-motori se ugrauju kod profesionalnih

travokosilica veeg radnog zahvata (preko 1,2 m), kao i benzinski, etvorotaktni motori. Dvotaktnibenzinski motori ugrauju se na manje travokosilice i one koje rade na nagnutom terenu, zbogtekoa sa podmazivanjem kod ostalih tipova travokosilica.

- elektromotorom, sa napajanjem iz gradske elektromree, akumulatora ili solarno.Motori s unutranjim sagorevanjem (motori SUS) prilagoeni su strogim zahtevima ekologije.Elektromotorni pogon je laki za startovanje, rade sa minimalnom bukom i ne emituju izduvne

gasove. Kod napajanja iz elektromree, kretanje je ogranieno duinom elektrinog kabla.Karakteristina su tri pravca koja su zasnovana na tipu kosionog aparata:Prvi razvijeni kosioni aparat bio je sa linijskim protunoem i spiralnim rotacionim noevima, na

imaginarnom cilindru ( naziva se "cilindrinom travokosilicom"). Ovaj princip se i danasprimenjuje kod runih travokosilica na guranje (sl. 15.7,a) i samohodnih, koje se prvenstvenokoriste za odravanje sportskih travnjaka (sl. 15.7,b).

a) b)Sl. 15.7. Travokosilice sa spiralnim rotacionim noevima na cilindru

Mada su poslednji razvijeni, rotacioni reui aparati se danas najee koriste za odravanjetravnjaka. Rotacioni reui aparati nemaju protunoeve, nego se rezanje obavlja udarcem

brzorotirajueg noa (do 45 m/s) po stabljici biljke.Travokosilice sa rotacionim noevima, dele se na:- rune (na guranje),- rune-motorne (na guranje),- rune-motorne (samohodne),- samohodne (traktorom noene),-

lebdee, i-

automatske.


6/19


Rune travokosilicena guranje kreu se snagom oveka. Pogon kosionog aparata je od oslonihtokova ili valjka, koji se nalaze iza njega (sl.15.7,a).

Runu-motornu travokosilicugura rukovalac (sl. 15.8). Pokoena trava moe da se sakuplja uko, koji se postavlja iza travokosilice, ili da se razbacuje po pokoenoj povrini (tzv."malovanje").

Kosioni aparat dobija pogon: od motora SUS (sl. 15.8)

ili elektromotora. Akumulatorske travokosilice su, kao ielektrine sa kablom, tihe i prijatne za okolinu.Akumulatorske travokosilice mogu pokose oko 1.000 m

jednim punjenjem, jer se mikroprocesorom optimalizuje

punjenje i potronja energije.Rune-motorne samohodne travokosilicedobijaju pogon

za kosioni aparat i hodni mehanizam, od motora SUS ili

elektromotora, dok rukovalac samo odrava eljeni pravac.Samohodne, traktorske, noene travokosilice su danas

iroko primenjene. Tokom vremena koriene su svekoncepcije kaenja travokosilica o traktor (bono, pozadi),ali je danas najvie u upotrebi centralno kaenje (izmeuosovina prednjih i zadnjih tokova) i sve vie prednjekaenje (ispred osovine prednjih tokova).

Trenutno prisutan trend je poveanje manevarskih iradnih sposobnosti kosilica, promenom konstrukcije. Pored

postavljanja kosionog aparata ispred prednjih tokovatraktora, upravljanje se izvodi pomou zadnjih tokova. Kosioni ureaj ispred ose prednjih tokova,kosi travu koja nije izgaena prednjim tokovima traktora i ima vei pristup ka tretiranoj povrini(ispod granja, do samih grmova, drvea...). Postavljanjem upravljakog ureaja na zadnje tokove,omogueno je da kod punog kruga okretanja ostane nepokoen samo krug prenika 20 cm, to

omoguava efikasnu konju oko drvea (sl. 15.9). Ove travokosilice se nazivaju"rajderi". Kosioniureaj, ispred prednjih tokova traktora, omoguava lako i jednostavno dovoenje u tzv. "servisnipoloaj", tj. preklapanjem nagore radi lakog, jednostavnog i brzog ienja, pregleda i servisiranjanoeva. Reui ureaj, u zavisnosti od radnog zahvata travokosilice, moe da ima dva (sl. 15.10,a)ili tri rotaciona noa (sl. 15.10,b).

Na prednjem delu reueg ureaja nalaze se osloni tokovi, pomou kojih se izvodi kopiranjeterena, a ijim vertikalnim pomeranjem se podeava visina koenja (sl. 15.9).

Sl. 15.9. Samohodna traktorska travokosilica sa prednjim kaenjem reueg aparata

Sl. 15.8. Rune motorne travokosilice


7/19


a) b)

Sl. 15.10. Reui aparati sa dva (a) i tri (b) rotaciona noa

Lebdee travokosilice rade na principu vazdunogjastuka i zbog toga su pogodne za koenje na padinama(do 30o) i talasastim terenima. Kreu se sputanjem i

povlaenjem ueta, kojim je vezana travokosilica (sl.15.11).

Automatske travokosilicesu najnovijeg datuma. One

su plod robotizacije i automatizacije u oblasti odravanjatravnih povrina. vedska firma "Husqvarna" je 1995.godine prva proizvela travokosilicu "Solar Mower" (sl.

15.12), koja potpuno samostalno "brine" o travnjaku,

koristei prednosti kompjuterske tehnologije i solarnu

energiju. Solarne elije, koje se nalaze na gornjoj stranitravokosilice, pretvaraju sunevu svetlost u elektrinustruju, koja napaja reui aparat, hodni mehanizam ikontrolni kompjuter. Travokosilica poinje da radi imima dovoljno svetla. Po sunanom danu kosi ceo dan ,dok po oblanom radi krae. Solarna travokosilica jeuinila veliki korak u zatiti ivotne sredine. Isti

proizvoa 1998. godine predstavio je prvu automatsku,baterijsku travokosilicu "Auto Mower" (sl. 15.13).

Sl. 15.12 Travokosilica "Solar Mower" Sl. 15.13. Travokosilica "Auto Mower"

Baterijska automatska travokosilica radi na slinom principu kao i solarna, a razlika je u tometo je baterijska automatska travokosilica opremljena veim akumulatorom, koji se napaja iz

Sl. 15.11. Lebdea travokosilica


8/19


gradske elektrine mree. Zbog pada napona u baterijama, travokosilica sama odlazi do punjaa.Kada se akumulator napuni, travokosilica nastavlja da kosi, to znai da moe da radi i dokspavamo! Programski mehanizam travokosilice "Auto Mower" ima vie funkcija, kao to su:

programiranje vremena rada (npr. samo nou), kodiranje ukljuivanja radnog mehanizma ilibezbedonosnog alarma itd. Ova, i njoj sline travokosilice, kreu se unutar povrine ogranienekablom, a kod nailaska na prepreku menjaju pravac kretanja i zaobilaze je.

Poto je, u tehniko-tehnolokom smislu, mali korak izmeu upravljanja automatskimtravokosilicama na nain kao kod navedenih travokosilica i GPS upravljanja, pitanje je vremenakada e GPS nain upravljanja postati svakodnevnica. GPS ("Global Positioning System") je iroko

primenljiv za vie radnih operacija, pa i kod odravanja zelenih povrina. GPS podrazumevautvrivanje odreenih taaka ili kontura, unutar kojih e se po programiranim trajektorijama kretatiautomatske travokosilice. Prednost GPS je mogunost da automatska travokosilica menja povrine,

prelazei sa jedne na drugu.Osim travokosilica, za negu hortikulturnog zelenila, koriste se i motorni istai "trimeri".

"Trimeri"" su maine koje imaju viestruku ulogu. Na slici15.14,a, prikazan je "trimer" pri koenjutrave u parku, a na slici 15.14,b, oko okunice.

a) b)

Sl. 15.14. Koenje trave "trimerom"

Ako se meu gajenim biljkama nalazi iblje i druga neplemenita vegetacija, koju treba isei,koriste se razliitiprikljuci (sl. 15.15): u obliku seiva (krunih testera) za stabala prenika do 200

mm (1), trostrukog noa za seenje grube trave (2), sekaa trave za grubu, gustu travu, ali ne i zadrvenaste biljke (3), noa za gustu, grubu travu i drvenaste biljke (4). Osim navedenih prikljuaka,za seenje svih vrsta trava koristi se glava "trimera" sa nitima od najlona (5). Glave "trimera" mogu

biti: rune, poluautomatske i automatske."Trimeri" sa glavom za niti od najlona, koriste se pri seenju grube trave oko ukrasnog iblja

(sl. 15.16) ili oko stabla drvea (sl. 15.17).Bez obzira na vrstu prikljuka, koji se nalazi na "trimeru", iza i iznad prikljuka, mora da se

nalazi titnik. Radni organi "trimera" dobijaju pogon od motora SUS ili elektromotora.


9/19


Sl. 15.15. Prikljuci na "trimerima" za seenje iblja i druge neplemenite vegetacije

Sl. 15.16. Primena "trimera" za seenje grube traveoko ukrasnog iblja

Sl. 15.17. Primena "trimera" za seenje traveoko stabla drvea

15.2.3. ianje ivica travnjakaDelovi travnjaka prerastaju ivinjake, prelaze na staze i zidove, to naruava estetska merila.

Isto tako, trave se ire na mesta gde se nalaze cvetnjaci, grmlje ukrasnog iblja i zakorovljavaju ih.Zbog svega toga, ianje ivica se obavlja po potrebi i cele godine.


10/19


ianje ivica travnjaka najee se obavlja travokosilicama, a oko ivinjaka (sl. 15.18), uzvrste objekte (sl. 15.19), oko staza (sl. 15.20), zidova, ukrasnog iblja (sl. 15.16), stabala drvea(sl. 15.17) i sl., sa "trimerom".

Sl. 15.18. ianje ivinjaka "trimerom" Sl. 15.19. ianje trave "trimerom" oko klupe

15.2.4. Oiviavanje travnjakaDelovi travnjaka oiviavaju se prema objektima, stazama, zidovima, oko stativa, stubova,

cvenjaka (sl. 15.20), ukrasnog iblja, grupacija grmlja. Zato se koristi vertikalni, mehaniki"trimer".

Sl. 15.20. Oiviavanje travnjaka oko cvetnjaka i staza

Trimeri za ovu namenu su laki, pokretljivi i jednostavni za rukovanje. Dubina seenja regulie

se potpornim tokom. Otrica je dizajnirana tako da se sprei zaglavljivanje ljunka ili zemlje i imazatitnu plou protiv habanja kuita prenosa i otrice.


11/19


15.2.5. Valjanje

Valjanje je potrebno obaviti dve sedmice pre poetka vegetacije, a kasnije prema potrebi,najee jednom meseno. To se obavlja sa to lakim valjkom, da se ne bi poremetio vazdunireim u zemljitu. Maksimalna masa valjka ne bi smela da pree 120 kg/m irine valjka. U kinom

periodu ovu operaciju treba izbegavati.

Na slici 15.21, levo, je runo voeni,samohodni valjak, a desno samohodni valjak ,ije voenje po pravcu obavlja radnik sedei naseditu. Oba valjka pogoni SUS-motor. Valjcimogu biti i vueni.

15.2.6. Aeracija-vaenje epovaZbog gaenja i povremenog valjanja

travnjaka, istiskuje se vazduh iz zemljita, a tomoe da smeta korenovom sistemu biljaka.Stoga je potrebno periodino obaviti aeracijuzemljita. Najbolja mera je vaenje epova

prenika 0,6-1,2 cm, duine oko 5 cm (sl.15.22), sa formiranjem 400500 rupa/m2. Ovaoperacije se obavlja u prolee i jesen, nadekorativnim travnjacima.

a)

b)

c)

Sl. 15.22. Aerifikator u radu (a), radni organi za vaenje (b) i izgled izvaenih epova (c)

15.2.6. Prosecanje

Ova operacija podrazumeva prosecanje zemljita pomou noeva razliitih oblika, koji suporeani na valjku (sl. 15.23,a). Dubina i oblik noeva moe da varirati od irokih do uskih, plitkihili dubokih. Prosecanjem (sl. 15.23,b) se omoguava dovod vazduha do korenovog sistema trava,ali i deoba bokora, to smanjuje pojavu "dombi" od pregustog bokora i potpomae vegetativnirazvoj biljaka. Prosecanje moe da se obavlja tokom celog vegetacionog perioda, svake dvesedmice ili po potrebi.

Sl. 15.21. Samohodni valjci


12/19


a) b)Sl. 15.23. Prosecanje travnjaka nazubljenim valjkom

15.2.7. Vertikulacija

Vertikulacija je uklanjanje mrtvih delova biljaka sa povrine travnjaka, pre svega, lia. Jedannastaje prirodnim odumiranjem, a drugi od pokoenih delova lia, koji nisu uklonjeni nakonkosidbe. Gomilanje mrtvog biljnog materijala oteava rast biljaka, smanjuje mo prodiranja vode uzemljite, zadrava hranljive materije na povrini zemljita, ubrzava razvoj oboljenja i tetoina natravnjaku, spreava razvoj korenovog sistema itd. Ova operacija se obavlja mainski, "vertikutom"(sl. 15.24), najee jednom godinje.

a) b)

Sl.15.24. Mainska vertikulacija travnjaka

Na travnjacima manje povrine,vertikulacija se obavlja runo guranim "vertikutom", ije radneorgane pogoni motor SUS (sl. 15.24,a), a na veim sa irokozahvatnim, traktorom noenommainom. "Vertikut" (sl. 15.24,b), je kombinacija sejalice sa sl. 15.2 i 15.3, koja umesto klatee ili

rotacione drljae, na prednjem delu maine ima radni organ za uklanjanje mrtvih delova biljaka.Setveni mehanizam sejalice je iskljuen kada se obavlja vertikulacija, a iza maine se umestoreetkastog, postavlja glatki valjak.


13/19


15.2.8. Podsejavanje travnjaka

Podsejavanje travnjaka obavlja se na travnjacima koji su proreeni u manjem obimu, jer vieproreeni travnjak je lake i jeftinije potpuno obnoviti. Podsejavanje je najbolje obaviti posleaeracije i to setvom u dublje brazdice (sl. 15.25,a). Cevasti otvarai formiraju brazdice odreenedubine i irine (sl. 15.25,b), kako bi se zasejano seme zatitilo od dehidracije, ispiranja i ptica, biljkeefikasnije klijale i nicale, a vor bokorenja formirao ispod povrine zemljita. Nakon obavljenog

podsejavanja, zemljitu treba dodati supstrat.

a) b)

Sl. 15.25. Mehanizovano podsejavanje travnjaka

15.2.9. Dodavanje supstrata

Dodavanje supstrata ("top dressing") obavlja se na travnatoj povrini u tankom sloju, pravilnim

rasporedom po povrini travnjaka, a nakon aerifikacije. U tu svrhu koriste se rasipai (sl. 15.26).Supstrat je najee sastavljen od meavine peska, treseta, fine batenske zemlje i ravnomerno serazbacuje po podsejanom travnjaku, da bi se obezbedili optimalni uslovi za nicanje semena. Pototrava malo polegne, potrebno je podrljati povrinu travnjaka.

15.2.10. Prihranjivanje

Prihranjivanju travnjaka treba pristupiti nakon poetka vegetacionog perioda. Pri tome, morada se obrati panja na prolene mrazeve, koji mogu da naprave oteenja na prihranjenomtravnjaku. U leto, posebna panja mora da se obrati na vreme prihranjivanja, jer ne preporuuje serad po jakom suncu, zbog moguih teta izazvanih negativnom reakcijom hraniva na visoketemperature. Zato je najbolje to obavi u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim asovima.Prihranjivanje travnjaka moe da se obaviti cele godine. Na manjim povrinama, prihranjivanje jesa guranim rasipaem (sl. 15.26), iji radni organi, u obliku diska sa lopaticama, dobijaju pogon odtokova, a na veim povrinama sa traktorskim, noenim rasipaem (sl. 15.27), sa pogonom radnihorgana od PVT.


14/19


Sl. 15.26. Runo gurani rasipahraniva

Sl. 15.27. Mehanizovano dodavanje supstrata

15.2.11. Zatita od korova i mahovinePreventivne mere zatite travnjaka od korova i

mahovine, kao i bolesti i insekata, u osnovi

podrazumevaju upotrebu otpornog, kvalitetnog setvenog

materijala, ali i pravilnu i pravovremenu primenu svih

ostalih mera nege.

Na ogoljenim delovima travnjaka stvaraju se pogodni

uslovi za pojavu korova i takva mesta potrebno je odmah

nakon njihovog nastajanja, podsejati. Sledea mera borbeprotiv korova u travnjaku je njihovo fiziko uklanjanjerunim plevljenjem, sa specijalno konstruisanim alatom(sl. 15.28,a) ili prskanjem hemijskim sredstavima Na slici

15.28,b, prikazane su faze plevljenja travnjaka

specijalnim alatom: otvaranje eljusti rune plevilice,utiskivanje oko korova, zatvaranja eljusti i izvlaenjekorova na povrinu travnjaka.

Na intenzivno zalivanim travnjacima, pogotovo na

onima koji se nalaze u senci i gde je podloga teka,glinovita, tj. tamo gde se zadrava voda, esta je pojava

mahovine. Takva mesta je potrebno ee aerifikovati,popravljati drenau terena, redukovati senku i grabuljatipovrinu travnjaka, kako bi se mahovina uklonila. Akonavedenim merama ne uspe da se odstrani mahovina,

moraju da se primene hemijske mere nege.

15.2.12. Borba protiv bolesti

Bolesti (razvoj gljivica, bakterija, nematoda ili virusa)

najee se javljaju na intenzivno negovanim travnimpovrinama.

Najee se bolesti pojavljaju kao posledica koenjavlane trave, po jakom suncu, ostavljanja otkosa natravnjaku, formiranja pregustog travnjaka i koenja na

a) b)

Sl. 15.28. Runa plevilica korova (a) ipostupak vaenja korova (b)


15/19


veliku visinu, este primene istih i predoziranja hraniva, nepravilnog navodnjavanja, pojave korova,insekata i sl.

Preventivna borba protiv bolesti travnjaka obuhvata uklanjanje mrtve lisne mase sa povrinezemljita, provetravanje travnjaka, kontrolisano navodnjavanje i prihranjivanje, koenje travnjakatravokosilicama s otrim noevima. Krajnja mera je primena pesticida.

15.2.13. Borba protiv insekataMere borbe protiv insekata zavise od vrste insekata i veliine populacije. Na

visokoproduktivnim, negovanim travnjacima nije dozvoljena primetna pojava insekata, dok kod

travnjaka na okunici njihova pojava u manjoj meri ne predstavlja problem. Kada postoji procenada su se insekti pojavili u kritinom broju, preporuuje se primena preventivnih mera: grabuljanje,odnoenje otkosa, aeracija, vertikulacija, kontrolisano navodnjavanje, pravilno koenje, ili se ukrajnjoj nudi, pristupa upotrebi inseticida.

15.2.14. Tehnika navodnjavanja travnjaka

Navodnjavanje se obavlja ukoliko nema dovoljno prirodnih padavina. U praksi se estopojedini propusti i nedostaci u agrotehnici pokrivaju pojaanim navodnjavanjem, a tako se vodaneracionalno troi i ne postiu se eljeni rezultati.

Za reim zalivanja dekorativnih travnjaka, nije bitna kvantitativna produkcija organske mase,nego njihova: gustina, boja i dekorativni izgled.

Navodnjavanje parkovskih travnjaka, kao i sportskih terena, uspeno se izvodi upotrebomsamohodnih sektorskih ureaja, tzv. "tifona". Runo prevlaiv "tifon", (sl. 15.29), prikljuuje se nagradsku vodovodnu mreu. Prenik fleksibilnog creva je 50 mm, a duina od 150 do 170 m. Moe

biti opremljen rasprskivaem na kolicima (sl. 15.29,a) ili kinim krilom, radnog zahvata 8-10 m (sl.15.29,b).

a) b)

Sl. 15.29. Navodnjavanje travnjaka "tifonom" sa rasprskivaem (a) i kinim krilom (b)

Najsavremenija tehnika reenja za izvoenje navodnjavanja travnjaka su sa stacionarnimrasprskivaima. Pre postavljanja ovog sistema za navodnjavanje, bitno je detaljno razradi ti iisprojektovati sistem, jer on ne moe jednostavno, bez raskopavanja terena, (sl. 15.30,a), da se

postavi (sl. 15.30,b).


16/19


a) b)

Sl. 15.30. Raskopavanje terena (a) i montaa pratee instalacije (b) stacionarnog sistema za navodnjavanje

Stacionarni rasprskivai su teleskopski i smeteni su ispod povrine zemlje, zajedno saprateom instalacijom (sl. 15.31,a). Rasprskivai (tzv. "pop up"-rasprskivai) mogu biti u sprej ilirotornoj izvedbi. Rasprskivai izlaze nad zemljite samo za vreme navodnjavanja (sl. 15.31,b, i sl.15.31,c). Zavretkom navodnjavanja povlae se u zemljite, tako da ne smetaju pri izvoenjukoenja i obavljanju drugih radnih operacija na travnjaku.

a) b) c)

Sl. 15.31. Izgled instalacije sa "pop up"-rasprskivaem (a), sprej (b) i rotacioni rasprskiva (c)

Sprej rasprskivainamenjeni su za navodnjavanje manjih zelenih povrina, jer ne navodnjavajuispod sebe i zbog toga se obavezno projektuju i montiraju po sistemu duplog preklapanja. Zavisno

od proizvoaa i tipa, imaju poluprenik prskanja od 0,6 do 6 m, ugao mlaza vode je konstantan i

moe da se podeava izborom mlaznice, ili kod nekih modela njihovim podeavanjem u granicamaod 1

do 360. Visina izdizanja rasprskivaaje od 5 do 40 cm.


17/19


Rotorni rasprskivai(sl. 15.31,c) se odabiraju tako da im dimenzija odgovara nameni. Dometmoe da se podeava, sa i bez zamene mlaznice. Ugao prskanja je od 40 do 360. Zavisno od tipa,

poluprenik prskanja je od 4 do preko 20 m. Ugao izlazne putanje vode kod niskougaonih je 13, akod standardnih 25. Visina izdizanja glave sa diznom je najee od 10 do 30 cm.

a) b)

Sl. 15.32. Stacionarni teleskopski rasprskiva u radu (a) i rotorni-teleskopski rasprskiva (b)

Sl. 15.33. Tipovi mlaznica na stacionarnim teleskopskim rasprskivaima

Korienjem "pop up" rasprskivaa razliitih tipova i veliina, koji kruno ili sektorskinavodnjavaju zelene povrine (sl. 15.32), kao i izborom mlaznice, koje se razlikuju po boji, (sl.15.33) i odgovarajuim rasporedom, mogu da se navodnjavaju travnjaci razliitih oblika i veliina.

Automatizovan sistem navodnjavanja moe, planski, da se prilagodi svakom vrtu, parku ilinekoj drugoj zelenoj povrini. Sistem upravljan mikroprocesorom omoguava podeavanje zalivne

norme, tako da se obezbedi ravnomerna raspodela potrebne koliine vode, u optimalnimvremenskim intervalima. Vremenski programator (tzv. "tajmer"), veoma racionalno upravlja

korienjem vode i moe da upravlja sa 48 zona. Postavlja se u plastinu ili metalnu kutiju iuvruje na zid stambenog objekta (sl. 15.34) ili na metalni dra (sl. 15.35).

Elektromagnetni ventili (sl. 15.36) se koriste za maksimalni pritisak vode od 10 bar i

temperaturu 80C.

SRC tajmerkoristi se za okunice i manje parkove. Pojedinano, zone se navodnjavaju od 1 do99 minuta, a svaka zona 4 puta dnevno. Ovim programatorom moe da se obavi izbor dana unedelji, izbor parnih ili neparnih dana itd.


18/19


Sl. 15.34. "Tajmer" na zidu stambenog objekta Sl. 15.35. "Tajmer" na metalnom drau

EC tajmer sadri sve elemente potrebne da se to vie pojednostavi navodnjavanje. Imasopstvenu memoriju, tako da ne zaboravlja zadatiprogram navodnjavanja, zbog nestanka elektrineenergije. Postoje dve vrste: za zatvoreni prostor (za 2, 4 i 6 zona) i za spoljnju upotrebu (za 4 ili 6

zona). Ima tri programa (A, B i C), broj pokretanja za svaku zonu je 4 puta/dan, vreme

navodnjavanja moe da se podesi u intervalu od jednog minuta do 4 sata (podeavanje je uminutima) i ima mogunost dnevnog, nedeljnog i mesenog podeavanja. Runo ukljuivanje je

pritiskom na dugme. Ovaj "tajmer" ima mogunost smanjivanja ili poveavanja vremena radasistema za navodnjavanje u dijapazonu od 10-150%.

Potpunu automatizaciju sistema za navodnjavanje zelenih povrina obezbeuju senzori za kiu,vetar i temperaturu (sl. 15.37) i mraz.

Sl. 15.36. Elektromagnetni ventili Sl. 15.37. Senzori za kiu, vetar itemperaturu


19/19


Aktiviranje i iskljuivanje obavlja se daljinskim upravljaem (kontrolerom). Daljinski upravljaje lak za korienje, a povoljna mu je i cena. Upotrebom daljinskog upravljaa dovoljno je imatijednog osposobljenog radnika za rad.

Literatura

1.

Bajkin A, Jani T, Ponjian O. 2003. Tehnika navodnjavanja zelenih povrina. Revijaagronomska saznanja, 13(3), 56-572. Bokovi P. 2003. Moj travnjak. Biblioteka jutro, Dnevnik-Novine i asopisi, Revija

"Dobro jutro", Novi Sad

3. Bonjak . 1999. Navodnjavanje poljoprivrednih useva. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

4. Eri P, Bokovi P. 1998. Travnjaci okunica, parkova i igralita. Nauni Institut zaratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

5. Eri P, Stavretovi N, upina B. 2003. Kako zasnovati kvalitetan travnjak hortikulturnogzelenila. Revija agronomska saznanja, 13(3), 50-52

6. Stavretovi N, Eri P, upina B. 2003. Nega travnjaka hortikulturnog zasada. Revija

agronomska saznanja, 13(3), 54-557.

Tanasi R. 2002. Razvoj travokosilica. asopis Iz istorije poljoprivrede, 1(3-4), 28-298. www.amazone.de

9.

www.caminter.co.yu

10.www.demaseminatrici.it

11.

www.husqvarna.com

12.www.skalagreen.co.yu

13.

www.stihl.com

14.E-mail: [email protected]



17.

E-mail: [email protected]

Documents

Zasnivanje i Nega Travnjaka