PETAK, 14. februar 2020, broj 8173/657, godina XXIII, cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0.7 EUR (CG), 9 kuna www.danas.rs

Mehmed Slezovi}

^ija je zaista srednjovekovna Bosna

Strana II

Aj{a ^epeljac

Bajka kre}e od sklekova Strana VII

U Upravnoj zgradiSlobodne zone Pribojpotpisan trojni ugovor

Otvara se centar za obukuzanatlija Strana V

Novi Pazar - Novi Pazar je prvi gradu Srbiji, u kome je, od 2011. godine dodanas, pu{tena u rad savremena mer-na stanica za odre|ivanje nivoa kvali-teta vazduha. Stanica je pu{tena u radpro{log vikenda, a izve{taj prenosi sajtgradske uprave Novog Pazara.

- Od danas }e biti vr{en svakodne-van monitoring kvaliteta vazduha uNovom Pazaru. Svi podaci }e biti do-stupni na sajtu Agencije i preko mobil-ne aplikacije. Identifikacija i merenjeproblema zna~e da taj problem mo`e-te kontrolisati i re{avati, kazao je direk-

tor republi~ke Agencije za za{titu `i-votne sredine, Filip Radovi}.

Merna stanica nalazi se u rekreacio-nom centru. Razlog za odabir ove lo-kacije je elja lokalne samouprave da usvakom trenutku prati nivo kvalitetavazduha u gradu i na lokaciji gde decaiz svih delova grada provode najvi{evremena.

- Jedan od projekata ka ostvarenjucilja je izme{tanje toplane i obezbe|i-vanje grejanja na biomasu. Sli~an pro-jekat }e realizovati i Op{ta bolnica. Upro{loj godini fokusirali smo se na oze-

lenjavanje povr{ina i obezbedili preko10 000 sadnica i na svima nama je dase zajedni~ki potrudimo da nam kva-litet ivotne sredine bude na nivou op-timalnom po zdravlje ljudi, rekao jetim povodom gradona~elnik NovogPazara Nihat Bi{evac.

Na alost, prvi rezultati merenja ni-su bili ohrabruju}i, Merna stanica jeprvog dana pokazala da je prose~na za-stupljenost PM2.5 ~estica bila 111µg/m3, pa vazduh ima kvalifikaciju„nezdrav“. S. D.

Strana III

Novi Pazar dobio savremenu stanicu za merenje kvaliteta vazduha

O zaga|enju vazduha ipreko mobilne aplikacije

Merna stanica je prvog dana pokazala da vazduh ima kvalifikaciju „nezdrav“

Dom kulture „Jovan Tomi}“ proslavio 51. godinu uspe{nog rada

Otvoreni Dani kultureu Novoj Varo{i

Na programu festivala, koji traje do sredine marta, desetak kvalitetnih sadr`aja

Pu{tanje stanice u rad

Nova Varo{ - Dom kulture „JovanTomi}“ proslavio je 8. februara 51. go-di{njicu uspe{nog rada. Tim povo-dom je iste ve~eri otvorena i tradicio-nalna manifestacija „Dani kulture“,tokom koje }e se sve do sredine martadoma}oj publici svoje stvarala{tvopredstaviti brojni glumci, slikari, peva-~i, instrumentalisti, igra~i. O razvojuovda{njeg hrama kulture podsetila je

Mihrija Had i}, direktorka DK. Ona jepodsetila i na zna~aj ive manifestacije.Na repertoaru }e se tako ovog puta na-}i desetak kvalitetnih sadr`aja, me|ukojima je najvi{e pozori{nih i muzi~-kih. Prve ve~eri festivala publici su sepredstavili Dejan Petrovi} i njegov BigBend, a koncertu je prethodila izlo`baradova ~lanova Likovnog kluba „Zla-tarska paleta“. Strana IV

„Zimovanje“ u provinciji se drasti~no menjalo poslednjih stotinu godina

Jedino je ~amotinjavazda bila izvesna Strana V

Novi Pazar - Kao {to je i ranije saop-{teno, Gradsko ve}e Novog Pazara usvo-jilo je plan javnih nabavki za 2020. godi-nu, u vrednosti od 760 miliona dinara.Nihat Bi{evac podsetio je da je iza nas re-

kordna godina po ulaganjima u infra-strukturu, te najavio, shodno ve}em bu-d`etu, intenzivne radove i realizaciju ka-pitalnih projekata u ovoj godini.

Planom javnih nabavki, jednom od

najva`nijih ta~aka koja se na{la predgradskim ve}nicima predvi|ena suulaganja od izuzetnog zna~aja, poredkomunalne infrastrukture ove godineintenzivno }e se raditi i na infrastruk-turi u oblasti obrazovanja.

- Pro{la godina bila je rekordna po pi-tanju izdvajanja za infrastrukturu. Ovegodine bud`et je ve}i pa }e i ulaganja bi-ti jo{ ve}a. Izdvajanja u oblasti obrazo-vanja }e biti rekordna. O~ekuje nas pot-puna rekonstrukcija {kole „Bratstvo“,rekonstrukcija O[ „Desanka Maksimo-vi}“ i rekonstrukcija {kole u De`evi, re-kao je gradona~elnik Bi{evac. S. D.

Gradsko ve}e Novog Pazara usvojilo niz odluka

Planom javnih nabavki do jo{ ve}ih ulaganja

Konkurs za projekte iz oblasti kultureRaspisan je i konkurs za dodelu sredstava za projekte iz oblasti kulture, koji }e

se u ovoj godini realizovati u Novom Pazaru. „Ove godine su odvojeni konkursi, po-sebnu pa`nju pridajemo kulturi i kvalitetnijim sadr`ajima koji se realizuju u na-{em gradu. Na{ grad promocijom kulture zauzima zna~ajno mesto na mapi Srbije,iz ~ega je proistekla dana{nja odluka. Kulturna delatnost je samo jedna u nizuoblasti koje razvijamo, rekao je Bi{evac.

petak, 14. februar 2020.II

LI^NI STAV^ija je zaista srednjovekovnaBosna

Formu dijaloga smatram korisnim obli-kom razmene mi{ljenja stavova i informacija,kada se sve de{ava me|u kompetentnim iobave{tenim u~esnicima, ali i preko potreb-nim na~inom da oni koji nisu informisani iedukovani mogu popuniti sopstvene prazni-ne u obrazovanju, znanju ili mi{ljenju. Stoga}u otvoriti neke zanimljive teme.

Neki komentatori mojih tekstova ka`u „ba-vi se malo svojom mitologijom, pro|i se vi{enas“. U redu, ali problem nastaje onda kadatreba odgovoriti na pitanje {ta je to „moje“ iliuop{te „na{e“ i o ovom bi trebalo napisati ceotekst. To stoga {to ovo mo`e biti veoma pro-blemati~no. Ako ima pitanja ili mita na kojitreba ponuditi odgovor na relaciji „na{e-va{e-njihovo“, to je ono koje se ti~e srednjevekov-ne Bosne. ija je to zemlja: srpska, bo{nja~ka,hrvatska, ili mo`da ~ak ma|arska?

To stoga {to se pred nas nezaobilazno po-stavlja pitanje bosanskih bogumila, koji se ~e-sto ozna~avaju i drugim imenima. Problem jenastao sa ~injenicom da u Bosni, danas naj-brojnije muslimansko stanovni{tvo tvrdi dasu potomci ovog bogumilskog stanovni{tva.Ako je tako, otkud uverenje na srpskoj ihrvatskoj strani da je Bosna srpskaodnosno hrvatska zemlja? Na-ravno i ovo pitanje kao i broj-na druga vode nas u 19. vekkada se konstitui{u ju`nosla-venske nacije i njihovi poli-ti~ki programi.

Jo{ je 1937. Gregor ermo-{nik zapisao: „Zacelo, ni~ijaistorija nije ispunjena tolikim za-gonetnim, nere{enim i nere{ivim pi-tanjima, kao {to je istorija srednjevekovne Bo-sne. No najkrupniji misterij bosanske istorijepredstavlja bogumilsko pitanje. [ta se o nje-mu nije sve pisalo i naga|alo! I ozbiljni istori-~ari su ulagali svoje najbolje snage da ga pri-vedu re{enju, i neozbiljni diletanti su pu{talina volju svojoj ma{ti da ga vi{e zamrse ili jo{neverojatnije re{e. Ipak svi napori ostado{euzaludni, nijedan ozbiljan istori~ar danas nebi smeo tvrditi da je to pitanje precizno, beztraga kakve sumnje re{io“. U me|uvremenu,tek toliko da dodam, desile su se nove diletant-ske zamisli i tvr|enja, ali bi to bio poseban te-mat. Ostanimo samo na pitanju ~ija je sred-njevekovna Bosna?

Naime, u Beogradu se probudilo intereso-vanje za Bosnu u vreme kneza Mihajila, pa jeSrpsko u~eno Dru{tvo raspisalo 1864. nagra-du od 50 carskih dukata za rad iz istorije bo-sanske crkve. Tada je nagradu osvojio dr Bo`i-dar Petranovi}, poznati Srbin rodoljub iz Dal-macije koji je 1867. objavio u Zadru svoju ras-pravu o bogumilskoj crkvi. Petranovi} iznosigledi{te da je Bosna od po~etka bila pravoslav-na, ali se zatim „stado{e u nju uvla~iti za XIstole}e vjerojatno iz Makedonije kroz Srbijuslavjanski jeretici (krstjani), o kojima se zna dasu osobito zauzeti bili za tu slavjansku prosvje-tu te ba{ stoga mrzili na latinsko svje{tenstvo“.Oni „stado{e uplivom svojim djelati na crkvui religiozno odgajanje naroda u duhu i po na-~elima dakako narodnobogumilskim, i u tomnastojanju do toga uspje{e, da su postojav{i dotada nestalnu crkvenu organizaciju zamijeni-ti ~isto narodnom, ali po uzoru i kroju jereti~-kome. Jeretici su uspjeli ugnjezditi se u bosan-

skoj crkvi do toga stepena, da su sastavljali jojnajva`niji cilj - kalu|erstvo“. „Tako je spolja-{nji oblik i jerarhi~ni organizam crkve bio je-reti~ki, ali je dogmati~ki „kvar“ bio neznatanpa se hereza ograni~ila na neznatan broj „kr-stjana“ ~iji se broj iz dana u dan sve vi{e sma-njivao dok je narod ostao u pravoslavnoj veri.

Ova rasprava je imala veliki uspeh u srp-skim krugovima. Zanimljivo je ista}i da je na~elu pretplatnika bio knez Mihajlo Obrenovi},koji se pretplatio na 100 primeraka, dok seknez Nikola crnogorski samo na dva. Na ovojliniji je monah Genadije izneo stanovi{te „daBosanska crkva za vrijeme kraljeva nije bila nijereti~ka ni rimska, ve} ~isto pravoslavna“. Bi-

lo je bogumila, ali „su se oni utopili u pra-voslavlju“ i „Bosna ostade opet srp-

ska“. Na Petranovi}evoj liniji je i Si-ma Tomi} Atom koji tvrdi da bo-gumilstvo nije bila dr`avna vera,ve} da je „trup Bosne sa~injavaopravoslavni `ivalj“ i da „bosan-sko hereti{tvo nije utonulo u is-

lam, ve} se sa svoje nemo}i, ma-lo pomalo, a prije turske navale,

vratilo vjeri, od koje je i otpalo“. Jo{ dalje je oti{ao diletant Vid Vuleti}

Vukasovi} sa tvrdnjom „da u Bosni i Humu ni-kada nije bilo bogumila ve} prista{a narodnebosanske crkve“, {to }e prihvatiti i dr VasoGlu{ac. On u raspravi objavljenoj 1924. tvrdida je bosanska crkva bila i ostala pravoslavna,a da je rimski presto nju samo klevetao. Ova jerasprava imala veliki odjek u srpskim krugovi-ma i bila nagra|ena sa 6.000 dinara od Srpskeakademije. Vaso Glu{ac je 1941. godine {tam-pao veliku knjigu „Istina o bogumilima“ po-taknut negiranjima sa hrvatske strane, da jebosanska crkva bila pravoslavna.

Istorija skoro vekovnog izu~avanja pitanjao bogumilima u Bosni rezultirala je slede}imzaklju~cima: da je bosanska crkva bila pravo-verna, odnosno pravoslavna ili katoli~ka,shodno pi{~evim simpatijama i da bogumila inije bilo na Balkanu. Bez obzira na stvarnu na-u~nu istinu koja }e kasnije biti uspostavljena ikoja }e potvrditi bogumilski karakter srednje-vekovne Bosne, ovi pogledi koji su dolazili izBeograda i Zagreba trajno }e fiksirati dva kul-turna, religijska i politi~ka stanovi{ta o Bosnikao srpskoj odnosno hrvatskoj zemlji. Kao ta-kvi ostali su konstantom i nakon poslednjegrata rezultiraju}i genocidom te negiranjemBo{njaka, kao autohtonog naroda nastalog naprostoru Bosne i Hercegovine.

Ironijom istorije, {to zavr{ih ovaj tekst ot-krih da se bogumilstvo ponovo obnavlja i to ususednoj Hrvatskoj, a ho}e li ponovo i u Bosni,te{ko je re}i. Razmi{ljam, neke stvari bude na-{u pa`nju samo kad nestanu i kad iza njih osta-ne tajna i enigma koje treba otkrivati, ovakoobnovljene samo nam ukazuju na banalnostsvakodnevice i uzaludnost istorijskih lekcija.

Pi{e: Mehmed Slezovi}

Problem nastaje

kada treba odgovoriti na

pitanje {ta je to "moje" ili

uop{te "na{e"

Osnovana izborna lista „Sand`ak u srcu, Tutin na prvom mjestu“

Bajro Gegi} na ~elugrupe gra|ana

Tutin, Novi Pazar - Narodniposlanik SDA Sand`aka BajroGegi} predvodi}e listu grupegra|ana Tutina koja }e uzetiu~e{}e na predstoje}im izbori-ma najavljenim za 26. april ovegodine, javljaju portali iz San-d`aka. Kako saznaje Sand`akhaber, ova lista nosi}e ime „San-d`ak u srcu, Tutin na prvom

mjestu“, a ~ini}e je ugledni gra-|ani Tutina i najbli`i saradnicibiv{eg predsjednika op{tine[emsudina Ku~evi}a, koji je po-ginuo u saobra}ajnoj nesre}i naputu Tutin - Novi Pazar.

Kako prenosi portal sand-zakhaber.net, Gegi} je pred gra-|anima okupljenim na skupu uTutinu, objelodanio svoju odlu-

ku o prihvatanju inicijative dapredvodi budu}u izbornu listu.On je u svom obra}anju u pro-storijama Gra|anske inicijativeu Tutinu najavio skoro formira-nje izbornog {taba liste. Prosto-rije u kojima }e Gegi} svako-dnevno komunicirati sa gra|a-nima nalaze se u Ulici Revolu-cije u Tutinu. S. D.

Novi Pazar, Berlin - Delegaci-ja iz Sand`aka koju predvodegradona~elnik Novog Pazara,Nihat Bi{evac, predsjednik op-{tine Tutin, Kenan Hot i pred-sjednik op{tine Sjenica, HazboMujovi} sa saradnicima, odr`a-li su prethodnog vikenda desetiPrivredni forum u Njema~koj,

preneo je zvani~ni sajt novipa-zar.rs

Ovaj, do sada najpose}eniji sa-stanak sa dijasporom, kako je oce-njeno organizovan je u Berlinu uhotelu „Park In“ na Aleksandarplacu. Skupu su prisustvovali naj-uspje{niji privrednici porijeklomiz Sand`aka, koji ive i rade u Ber-

linu. U razgovoru sa ~elnim ljudi-ma Novog Pazara, Sjenice i Tuti-na, bilo je re~i o na~inima za razli-~ita ulaganja, govorilo se i o infra-strukturi, sportu i turizmu. GradNovi Pazar, op{tine Sjenice i Tu-tin, uz podr{ku Sede i RTV NoviPazar, organizovali su i ovaj dese-ti Privredni forum. S. D.

Odr`an Privredni forum sa dijasporom u Berlinu

Delegacija iz Sand`akana Aleksandar placu

Novi Pazar - Delegacija Bo-{nja~kog nacionalnog ve}a ko-ju su ~inili predsednica dr. Ja-smina Curi} i potpredsednikFuad Ba}i}anin posetila je pret-hodne subote Bursu, turskigrad i istoimenu oblast i tomprilikom se susrela sa gradona-~elnikom Alinurom Akta{om.

Predsednica BNV je predsta-vila aktivnosti i rad Bo{nja~kognacionalnog ve}a i planove zanaredni period i naglasila po-trebu ja~anja odnosa izme|uSand`aka i turskih gradova ipokrajina. Na sastanku je bilore~i i o mogu}nostima saradnjeizme|u BNV i grada Burse kaoi sa udru`enjima Bo{njaka uovom gradu.

Sastanku kod gradona~elni-ka prisustvovali su i Yusuf Oz-turk, predsednik udru`enja Bo-sna-Sand`ak za Bursu, HusoSu{i}, na~elnik op{tine Donji

Vakuf iz BiH te Nisvet Hrnji},ministar ekonomije Srednjobo-sanskog kantona. Na sastanaksu, od strane organizatoraUdru`enja Bosna-Sand`ak za

Bursu bili pozvani i predstavni-ci svih sand`a~kih op{tina i gra-dova, a sve u cilju ja~anja sarad-nje izme|u Sand`aka i grada iregiona Burse.

Delegacija BNV boravila u turskoj Bursi

Sastanak kod gradona~elnika

Mogu}a privredna ikulturna saradnja:Sa sastanka u Bursi

Foto:

BNV

Sa foruma u Berlinu Foto:

rtvn

p.rs

petak, 14. februar 2020. III

Ovaj prilog sufinansiragrad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

Priboj - Zlatiborski okrug je-dan je od ~etiri u Srbiji u kojimaje, protekle nedelje prijavljenaepidemiju gripa. Najvi{e obole-lih bilo je u U`icu i Priboju. Ponajnovijim podacima Zavodaza javno zdravlje U`ice brojobolelih u zadnjih nekoliko da-na opada. Ina~e Ministarstvoprosvete donelo je odluku da seraspust u osnovnim i srednjim{kolama produ`i do 24. februa-ra na celoj teritoriji Srbije. Mi-nistarstvo je saop{tilo da je od-luka doneta u cilju prevencije{irenja gripa, a na osnovu aktu-elnih epidemiolo{kih podatakanadle`nih organa.

Zavod za javno zdravlje izU`ica prijavio je institutu za jav-no zdravlje Dr Milan Jovanovi}Batut epidemiju gripa. Na pod-ru~ju Zlatiborskog okruga regi-strovano je 1.814 obolelih sasimptomima sli~nim gripu.

Prema re~ima dr Aleksandre

Andri} na teritoriji okruga epide-mija je prijavljena jer je pove}anje broj obolelih osoba sa simpto-mima sli~nim gripu, a potvr|enisu i slu~ajevi virusa A i virusa B.

- Broj obolelih je uobi~ajenza ovo doba godine, uglavnomse u zdravstvene ustanove ja-vljaju ljudi sa respiratornim in-fekcijama i sa simptomima sli~-nim gripu. Najvi{e obolelih je uuzrastu od 5 do 14 godina, reklaje dr Aleksandra Andri} iz Za-voda za javno zdravlje U`ice.Radi spre~avanja {irenja epide-mije jo{ uvek je na snazi zabra-na poseta bolesnicima u bolni-cama u Priboju, Prijepolju i U`i-cu. U zadnjih sedam dana, u Za-vodu za javno zdravlje U`ice za-bele`ili su pad obolelih na 1.200.

Zbog velikog broja obolelih,epidemija gripa prijavljena je uVojvodini, Beogradu, Pirot-skom, Ma~vanskom i Zlatibor-skom okrugu. S. Bjeli}

Epidemija gripa jenjava, najvi{eobolelih u uzrastu od pet do 14 godina

Raspust produ`en do 24. februara

U Novom Pazaru pove}an broj obolelih od respiratornih infekcija

Ferije „presekle“epidemiju

Novi Pazar - Direktor Zavodaza javno zdravlje u Novom Pa-zaru [efadil Spahi} izjavio je ne-davno da u tom gradu i Tutinunema potvr|enih slu~ajeva gri-pa, ali da se bele`i porast brojaobolelih od respiratornih infek-cija. On je za radio Sto plus rekaoda je tokom pretpro{le nedelje uta dva grada zabele`eno 425 slu-~aja oboljevanja od respirator-nih virusnih i bakterijskih infek-cija, dok je kod 268 osoba evi-dentirano oboljenje sli~no gripu.

- Oboleli uglavnom imajuinfekciju gornjih respiratornih

organa, koju prate simptomisli~ni gripu, kijanje, ka{alj, po-vi{ena temperatura, grebanje iose}aj suvo}e u grlu“, izjavio jeSpahi}. Po njegovim re~ima,broj obolelih nije ve}i jer se |a-ci nalaze na raspustu ~ime jekako je naveo, spre~eno preno-{enje uglavnom virusnih ka-plji~nih infekcija.

- Gra|anima savetujemo daredovno odr`avaju li~nu higije-nu, da provetravaju prostorije iizbegavaju boravak u prostorusa osobama koje su bolesne,dodao je Spahi}. S. D.

Odr`ana akcija davanja krviNovi Pazar - U organizaciji Instituta za transfuziju krvi Srbije i novopa-

zarskog Crvenog krsta u ponedeljak je organizovan prva februarska akcija pri-kupljanja krvi. Akcija je odr`ana su foajeu Kulturnog centra. Dobrovoljni da-vaoci krvi ali i sve humane Novopazarke i Novopazarci, su imali priliku da da-ju krv i nekome sa~uvaju ivot. Za ovaj plemeniti gest potrebno je da ste zdra-vi, da imate volju i da izdvojite par minuta svog vremena. Podse}amo, krvmogu dati svi zdravi gra|ani od 18 do 65 godina. Za saniranje posledica jed-ne saobra}ajne nesre}e neophodno je i preko 10 jedinica, dok je za infarkt mi-okarda potrebno {est jedinica krvi, a za intervenciju zbog karcinoma raka gr-li}a materice na primer, potrebno tri jedinice krvi.

Novi Pazar dobio savremenu stanicu za merenje kvaliteta vazduha

O zaga|enju vazduha ipreko mobilne aplikacijeNovi Pazar - Novi Pazar je pr-

vi grad u Srbiji, u kome je, od2011. godine do danas, pu{tenau rad savremena merna stanicaza odre|ivanje nivoa kvalitetavazduha. Stanica je pu{tena urad pro{log vikenda, a izve{tajprenosi sajt gradske uprave No-vog Pazara.

- Od danas }e biti vr{en sva-kodnevan monitoring kvalitetavazduha u Novom Pazaru. Svipodaci }e biti dostupni na sajtuAgencije i preko mobilne apli-kacije. Identifikacija i merenjeproblema zna~e da taj problemmo`ete kontrolisati i re{avati,kazao je direktor republi~keAgencije za za{titu `ivotne sre-dine, Filip Radovi}.

Merna stanica je sa~injenaod najsavremenije opreme i na-lazi se na rekreacionom centru.Razlog za odabir ove lokacije je

`elja lokalne samouprave da usvakom trenutku prati nivokvaliteta vazduha u gradu i nalokaciji gde deca iz svih delova

grada provode najvi{e vreme-na.

- Obezbe|ivanje stanice zamerenje kvaliteta vazduha samo

je jedan od zajedni~kih projeka-ta sa Agencijom i resornim mi-nistarstvom. Imamo kratkoro~-ne i dugoro~ne planove. @elimobolju `ivotnu sredinu za na{egra|ane. Jedan od projekata kaostvarenju cilja je izme{tanje to-plane i obezbe|ivanje grejanjana biomasu. Sli~an projekat }erealizovati i Op{ta bolnica. Upro{loj godini fokusirali smo sena ozelenjavanje povr{ina iobezbedili preko 10 000 sadnicai na svima nama je da se zajed-ni~ki potrudimo da nam kvali-tet `ivotne sredine bude na ni-vou optimalnom po zdravlje lju-di, rekao je tim povodom grado-na~elnik Novog Pazara NihatBi{evac. S. D.

Prvi rezultati za veliku briguMerna stanica u Novom Pazaru je prvog dana pokazala da

je prose~na zastupljenost PM2.5 ~estica bila 111 μg/m3, pa va-zduh ima kvalifikaciju „nezdrav“. Prvog dana rada stanica jepokazala da je vazduh u Novom Pazaru zaga|en ~esticamaPM10 koje su u su{tini kancerogene, i predstavljaju smesu di-ma, ~a|i, izduvnih gasova, pra{ine, kiselina, metala. U NovomPazaru je 10. februara PM10 ~estica u 9 ~asova bilo 1511, od-nosno 30 puta vi{e od dozvoljenih 50 mikrograma u kubnommetru, saop{tio je sandzakpress.net Ono {to dodatno zabrinja-va jeste da je u isto vrijeme koli~ina jo{ opasnijih PM2.5 ~esti-ca iznosila 440 mikrograma u kubnom metru, odnosno 15 pu-ta vi{e od tolerantne vrijednost koja iznosi 30 μg/m3.

Pu{tanje stanice u rad

Novi Pazar - U okviru projek-ta „Odr`ive zajednice u Sand`a-ku - Od mere do karijere“ kojirealizuje Grad Novi Pazar u sa-radnji sa op{tinom Tutin, IDC-om, Regionalnom razvojnomagencijom Sand`aka - SEDA iMuslimanskim humanitarnimdru{tvom Merhamet - Sand`akobjavljen je Javni poziv za izborposlodavaca, saop{tila je lokal-na samouprava. U okviru jav-nog poziva bi}e dodeljeno 20subvencija za zapo{ljavanje na

novootvorenim radnim mesti-ma u iznosu od 1.500 evra.

Projekat je finansiran odstrane Nema~ke organizacije zame|unarodnu saradnju (GIZ).Javni poziv namenjen je poslo-davcima ~ije je sedi{te firme re-gistrovano na teritoriji GradaNovog Pazara ili na teritoriji op-{tine Tutina a odnosi se na do-delu podr{ke za zapo{ljavanjena novootvorenim radnim me-stima kroz dodelu subvencija zazapo{ljavanje nezaposlenih lica

iz kategorija te`e zapo{ljivih li-ca sa posebnim osvrtom na po-vratnike, Rome i mlade do 30godina.

Konkurs je raspisan 5. iotvoren je do 14. februara. Po-trebna dokumentacija za pod-no{enje Prijave na Javni pozivmo`e se preuzeti svakim rad-nim danom u kancelariji Regi-onalne razvojne agencije SEDAod 10 do 15h. Prijava sa prate-}om dokumentacijom podnosise li~no, u prostorijama Regio-

nalne razvojne agencije Sand`a-ka - SEDA, na adresi u NovomPazaru - 7. juli bb, i Tutinu -Huseina Bega Grada{~evi}a 7, Isprat, najkasnije do 14.02.2020.do 15:00. S. D.

U okviru projekta „Odr`ive zajednice u Sand`aku - Od mere do karijere“

Raspisan javni poziv za poslodavcePad zaposlenosti u

Novom PazaruGrad Novi Pazar tokom

2019. godine imao je ukupno21.038 zaposlenih {to je za150 osoba manje u odnosuna 2018. godinu. Kod prav-nih lica radi 20.446 Novopa-zaraca, a 592 osobe su indivi-dualni poljoprivrednici, po-kazuju podaci Republi~kogzavoda za statistiku. Po obla-stima, kod privatnih predu-zetnika zaposleno je 5.874radnika, u prera|iva~koj in-dustriji 3.887, u trgovini i po-pravci motornih vozila 3.855,u prosveti 2.517, a u gra|evi-narstvu 2.042 osoba. Pro{legodine je ukupan broj zapo-slenih u Tutinu bio 4.599, a uSjenici 4.676. FoNet

petak, 14. feIV

KULTURADom kulture „Jovan Tomi}“ proslavio 51. godinu usp

Otvoreni Dani kultu Novoj Varo{i

Nova Varo{ - Dom kulture „Jo-van Tomi}“ proslavio je 8. febru-ara 51. godi{njicu uspe{nog rada.Tim povodom je iste ve~eri otvo-rena i tradicionalna manifestaci-ja „Dani kulture“, tokom koje }ese sve do sredine marta doma}ojpublici svoje stvarala{tvo predsta-viti brojni glumci, slikari, peva~i,instrumentalisti, igra~i.

O razvoju ovda{njeg hramakulture podsetila je Mihrija Ha-d`i}, direktorka DK. Ona je pod-setila i na zna~aj ive manifestacije.

- Na koji na~in se izboriti sagalopiraju}im ki~om i, najzad,kako u dobu savremene tehnolo-gije i dominacije rijaliti programasa~uvati istinske vrednosti i iskre-ne odnose me|u ljudima. Velikianti~ki filozof je rekao: „Ako osta-nemo bez obu}ara, osta}emo bezobu}e. Ako ostanemo bez kroja-~a, osta}emo bez ode}e. Ako osta-nemo bez kulture, osta}emo bezdr`ave“. Zato vas pozivam da svizajedno ~uvamo i negujemo kul-turu kao stub na koji se oslanjasvako civilizovano dru{tvo. poru-~ila je Mihrija Had`i}, naglasiv{ida su ovogodi{nji „Dani kulture“

koncipirani tako da se zadovoljerazli~iti ukusi i interesovanja, uskladu sa skromnim finansijskimmogu}nostima.

Na repertoaru }e se tako ovogputa na}i desetak kvalitetnih sa-dr`aja, me|u kojima je najvi{epozori{nih i muzi~kih. Prve ve~e-ri festivala publici su se predstavi-li Dejan Petrovi} i njegov BigBend, a koncertu je prethodila iz-lo`ba radova ~lanova Likovnogkluba „Zlatarska paleta“.

Poklonike pozori{ne umetno-sti i dobrog zvuka obradova}epredstava „Dobrodo{li u kabare“,

18. februara . U komadu igrajuTanja Bo{kovi} i Rade Marjano-vi}, koji je i autor komada. Za po-zori{ni doga|aj ne}e ostati uskra-}eni ni najmla|i Novovaro{ani,za koje }e 26. februara biti prika-zana neka od popularnijih de~jihpredstava.

Pozori{ni komad „Zbogom,gospodine Hefman“ u izvo|enjuNarodnog pozori{ta iz Kru{evca,na programu je 2. marta . Po tek-stu nosioca „Molijerove nagrade“@an Filipa Dagera, reditelj i glu-mac Sa{a Petronijevi} je pripre-mio i adaptirao ovaj komad. Re~

Uru~ena nagrada Kulturnog centra Novi Pazar

„Amir Dautovi}“ Rizahu GrudiNovi Pazar - U prostorijama

Kulturnog centra u Novom Paza-ru, dodeljena je nagrada „AmirDautovi}“ Rizahu Grudi iz NovogPazara. Obrazlo`enje odluke `iri-ja pro~itala je Hasna Ziljki}, pred-stavnica Kulturnog centra, dok suo laureatu, njegovom radu i djelu,govorili ~lanovi irija: prof. dr Sa-it Ka~apor - univerzitetski profe-sor, emeritus (predsjednik), prof.dr Red`ep [krijelj - univerzitetskiprofesor (~lan) i Enes Nik{i} - pi-sac i publicista (~lan). Plaketu jeRizahu Grudi na sve~anosti uru-~io Nihad Hasanovi}, pomo}nikgradona~elnika Novog Pazara, sa-op{tio je Kulturni centar.

Predsjednik `irija, prof. Ka~a-por je kazao da su se ~lanovi ko-misije u radu rukovodili onim {toje rh. Amir Dautovi} bio za vrije-

me `ivota, ali i da su se trudili daprona|u osobu koja je najvi{e do-prinijela na raznim poljima, i dase na zavr{etku svake diskusijenametalo ime Rizah Gruda.„Gruda spada u red onih nastav-nika koji mo`da ne ka`u mnogo,ali ono {to ka`u ka`u jasno i afir-mativno; u~enici su prosto upija-li znanja poput sun|era kada gaspustite na mokru povr{inu.“, re-kao je Ka~apor.

Rizah Gruda je ro|en u Gusinju1946. godine. Osnovnu {kolu je za-vr{io u Gusinju, srednju u~iteljskuu Prizrenu, a studije geografije naPrirodno-matemati~kom fakulte-tu Univerziteta u Pri{tini. Od 1968.godine `ivi u Novom Pazaru. Svojradni vijek je proveo kao profesorgeografije u O[ „Rifat Burd`evi}Tr{o“ u Novom Pazaru. U periodu

od 1990. do 1995. godine bio je na-rodni poslanik u prvom sazivuSkup{tine Republike Srbije. Bio je~lan Matice Bo{njaka Sand`aka(Dru{tva za kulturu, nauku iumjetnost sa sjedi{tem u NovomPazaru i Plavu). Tako|e, vr{io jefunkciju predsjednika Bo{nja~kekulturne zajednice Sand`aka u dvamandata, kao i funkciju predsjed-nika Savjeta visokih zvani~nikaBo{nja~kog nacionalnog vije}aSand`aka (SENAT-a). Rizah Gru-da je dao veliki doprinos razvojuknji`evnog stvarala{tva na prosto-ru Sand`aka lan je NUNS-a (Ne-zavisnog udru`enja novinara Srbi-je) od 1995. godine, kao i dopisnikvi{e glasila u Srbiji, Crnoj Gori, BiHi dijaspori. O`enjen je i otac tri si-na. @ivi naizmeni~no u NovomPazaru i Gusinju. Z. D.

Prva truba Srbije odu{evila

Izlo`ba Likovnog kluba „Zlatarska paleta“

Smotra 11 novovaro{kih slikara

Nova Varo{ - Ljubitelji slikar-stva ima}e priliku da u narednihmesec dana u galerijskom pro-storu Doma kulture pogledaju iz-lo`bu radova novovaro{kih slika-ra, ~lanova Likovnog kluba „Zla-tarska paleta“. Na tradicionalnojsmotri ovog puta svoje tematskiraznoliko stvarala{tvo predstavi-lo je 11 lokalnih autora.

- Re~ je o kvalitetnoj i raznoli-koj postavci - od tradicionalnihdela, preko ikonopisa, do savre-menih iskoraka u slikarstvu. Za-jedni~ko im je {to su nastala kao

plod velike ljubavi i entuzijazma,zahvaljuju}i ~emu „Zlatarska pa-leta“ na kulturnoj sceni istrajavadu`e od dve decenije. Udru`enjeje u proteklom periodu odoleva-lo brojnim izazovima i danas, uvremenima te{kim za umetnike,uspe{no radi sa ciljem da okupljai afirmi{e ovda{nje slikare i po-mogne im da svoje stvarala{tvopredstave i publici van Nove Va-ro{i, istakao je na otvaranju izlo-`be pro{le subote Stanko Nika~e-vi}, akademski slikar i predsed-nik UO „Zlatarske palete“

Bilo da su samouki ili se osla-njaju na tradiciju umetni~kih ve-likana, novovaro{ki slikari ne-dvosmisleno tuma~e stvarnost isvako njihovo delo nosi porukuza sebe. Ovog puta su svoje slikeizlo`ili : Radojica \eni}, PredragTijosavljevi}, Ivana Bojovi}, Mil-ka Lojani~i}, Nehad Hasovi}, Lju-bodrag ]irovi}, Du{an Mandi},Hamko Rov~anin, Igor Kosti},Stanko Nika}evi} i Vesna Milivo-jevi}. Njihove slike bi}e izlo`enedo 8. marta.

R. P.

Na programu festivala, koji traje do sredine marta, desetak kvalitetnihsadr`aja

Konkurs za nagradu „Aladin Luka~“Novi Pazar - Kulturni Centar Novi Pazar raspisao je 7. febru-

ara konkurs za knji`evnu nagradu „Aladin Luka~“. Nagrada sedodjeljuje za objavljenu knjigu poezije u 2019. godini. Pravo nau~e{}e imaju autori koji nisu navr{ili 27 godina. Nov~ani iznosnagrade iznosi 50.000 din. Jezici na kojima je pisana poezija mo-gu biti: srpski, bosanski, hrvatski, crnogorskii makedonski. Uzprijavu obavezno je dostaviti tri primjerka knjige, adresu, tele-fon i e-mail autora. @iri }e uzeti u obzir prijave pristigle do 25.maja 2020. godine. Adresa na koju treba slati knjige je: Kulturnicentar Novi Pazar, ul. Stevana Nemanje br.2, 36 300 Novi Pazar(sa naznakom: za Knji`evnu nagradu ,,Aladin Luka~“. S. D.

Poziv za predloge za aplikaciju „Moj Novi Pazar“Novi Pazar - Grad Novi Pazar raspisuje Konkurs za vizuelni

identitet aplikacije Moj Novi Pazar. Rok za dostavljanje pred-loga 29. februar. Mobilna aplikacija „Moj Novi Pazar“ name-njena je komunikaciji sa gra|anima. Pomo}u ove aplikacijegra|ani }e mo}i da prijave komunalne probleme i probleme uostvarivanju svojih zakonom garantovanih prava, pokrenu ini-cijative, ocenjuju rad Gradske uprave, uklju~uju se u procese

dono{enja odluka lokalne samouprave. Tako|e, predvi|eno jeda aplikacija push up notifikacijama gra|ane obave{tava o ak-tuelnim de{avanjima iz oblasti kulture i sporta, o servisnim in-formacijama, konkursima i javnim pozivima koji su zna~ajni za`ivot gra|ana. S. D.

Rezultati konkursa „[trpci bez mezara“Prijepolje - Bo{nja~ka kulturna zajednica tradicionalno i

2019. godine raspisala je literarni konkurs „[trpci bez mezara“,kako bi podsjetili na 27. februar 1993. godine, kada je voz na re-laciji Beograd - Bar, zaustavljen u stanici [trpci od strane zlo~i-na~ke grupe koju je predvodio ha{ki optu`enik Milan Luki} i izvoza je izvedeno 19 Bo{njaka koji su kasnije najsvirepije ubijeni.Cilj konkursa je afirmiranje ideje mira, tolerancije, su`ivota ipravde. Na konkurs su pristigla 22 rada. Stru~ni iri izabrao je trinajbolja rada, koji }e biti nagra|eni, i to: prvo mjesto osvojila jeZejna [ari} tekstom Suza, drugi je Adnan Hasanovi} tekstom Eti-ologija jednog zaborava, a tre}e mjesto osvojio je Abid Jari} tek-stom Putovanje bez povratka. Nagrade }e biti uru~ene 27. febru-ara 2020. u Prijepolju, na Komemorativnoj akademiji. Prva na-grada iznosi 200 eura, druga 100 eura i tre}a 50 eura, saop{tila jeInformativna slu`ba BKZ.

Majstor trube Dejan Petrovi} i njegov Big Bend, deseto~lani orke-star prepoznatljivog zvuka, energije i imid`a, odr`ao je pro{le suboteu novovaro{kom Domu kulture koncert za pam}enje. Bila je to pra-va energetska „bomba“, fuzija zvuka tradicionalnih instrumenata du-va~kog orkestra i drugih sasvim suprotnih njima. Po~etak koncertaobele`ile su najlep{e melodije narodne muzike, kojima je, ina~e, prvatruba Srbije udahnuo neki novi ivot. Usledio je blok legendarnih pop

i rok numera, potom najpoznatija autloga“, dok je kraj bio rezervisan za spna{ao i niz zanimljivih obrada internje bilo maestralno izvo|enje evrovizprvenca turske pank grupe „Atina“.skom profesionalnom nivou, Dejanvovaro{anin Darko Preli}, vi{estruk

U DVE RE^I

Kvalitetna i raznolika postavka

ebruar 2020. V

U @I@Ipe{nog rada

ture i

je o melodrami sa elementimakomedije koja o`ivljava periodDrugog svetskog rata.

Zavesa na ovogodi{nje „Danekulture“ bi}e zvani~no spu{tenacelove~ernjim koncertom Tam-bura{kog orkestra Doma kulture,koji je na programu 8. marta. UDK }e i nakon zavr{etka manife-stacije do kraja marta biti prire|e-no jo{ par doga|aja. Na projekci-jama 14. i 15. marta mo}i }e da sepogleda filmski hit Milo{a Bikovi-}a „Hotel Beograd“, a krajem me-seca je tradicionalni koncert KUD„Jovan Tomi}“ R. P.

Priboj - Otvara se centar zaobuku zanatlija u Slobodnoj zoniPriboj. U centru }e se obu~avatiradnici zanatskih delatnosti. Pre-kvalifikacijom, uz praksu, oni tre-ba da se obu~e za rad u nekoj odkompanija, koje su ve} izrazilepotrebu za novom i kvalifikova-nom radnom snagom.

Tim povodom u sredu je, uUpravnoj zgradi Slobodne zone,potpisan trojni ugovor. Ugovorsu potpisali u ime op{tine PribojSa{a Vasili}, zamenik predsedni-ka op{tine Priboj, u ime Indu-strijskih parkova Priboj, direktorMilomir Lu~i} i Edita Kordi}, di-rektor firme „Dam projects DOOPriboj „, koja }e investirati uopremu i rukovoditi ovim cen-trom, u kome ve} 15 polaznikaobavlja teoretsku nastavu i edu-kaciju za budu}e varioce.

Industrijski parkovi DOO Pri-boj }e obezbediti prostor u Slo-

bodnoj zoni, koji }e besplatno nadve godine ustupiti firmi „Damprojects“, a op{tina Priboj seovim ugovorom obavezala daopremi prostor za budu}i Centarza obuku radnika ma{inske stru-ke. Ugovorena obaveza firme„Dam projects“, je da besplatnoizvodi obuku

- Mi smo kao lokalna samou-prava ponosni {to mo`emo da-nas da podr`imo jednu ovakvuideju, ina~e investitora u na{ojZoni i damo svoj doprinos u stva-ranju uslova, da na{i sugra|anidodatnom obukom prona|usvoja adekvatna radna mesta, apostoje}i i dolaze}i investitori una{ grad i Slobodnu zonu Priboj,kvalifikovane radnike, rekao jezamenik predsednika op{tine Sa-{a Vasili}.

- Svi mogu aplicirati, potrebnoje samo izdvojiti malo vremena ianga`ovati se ozbiljno, jer su u pi-

tanju slo`ene instalacije i progra-mi za obuku. Cilj nam je da kapa-citete obuke utrostru~imo, sa sa-danjih 15-ak na oko 50 ljudi, jerima dovoljno zainteresovanih ,rekao je Bernard Kordi}, jedan od

vlasnika firme koja u Centru iz-vodi obuku.

Obuka }e biti besplatna za sveradnike ma{inske struke sa sred-njom stru~nom spremom, kao {tosu varioci, bravari, limari i ostala

deficitarna zanimanja, pre svegazanatske struke, a mnogi od njih,ovom prekvalifikacijom mo}i }esebi i da obezbede radno mesto uovoj ili sli~nim kompanijama.

S. Bijeli}

Prijepolje - Nije zima {to je zi-ma ve} {to se i ulice skvr~e od jezei ~amotinje. Slabo je ljudi. Jedanod najstarijih zapisa o zimi naovim prostorima je iz 1617. godi-ne. Glasi: „Tada zima velika i ljutabe{e, tvora{e mi mastilo kao ka-men“. Godine 1668. letopisac za-bele`io:“I mnogi ~elovjeci umre{eod zime i mraza“. Godine 1709.mraz bio tako ljut da su po snegu„osam volova mogli voziti saonicepune drva, a da im se trag ne vidi“.

Zime su „vaktile“ bile studene,sneg je sela od grada udaljavao ipo {est meseci. Insani su tadaznali {ta valja ~initi, a znali su sepobrinuti i za hajvane.“ Svedo~ilose“ da je 1946. godine Lim pole-dio, a Mile{evka, onako rasutadu` Vakufa, pa sve do u{}a bilapravo klizali{te. Osta zapisano dasu se deca te stra{no hladne zime

sankala po Limu od Katoli~ke doU{}a. Neki su upravo te zime, pr-ve posleratne u razru{enom igladnom Prijepolju, prvi put sta-li na sli~uge. Kovali ih majstorikova~i u svojim kova~nicama udelu grada zvanom Vignjevi.

A onda sti`e 1954. godine i 26.januar te godine. Bio to najhlad-

niji dan koji je zabele`en u Prije-polju u prethodnih 100 godina. Uplaninskim selima temperaturaje padala do minus 40! Grad jebio okovan u snegu i ledu. Ali ni-je bilo automobila, tek po koji ka-mion, niko se nije nervirao, spro-vodio se gra|anski red, da svako

o~isti sneg ispred svojih kapija idu}ana. Neko je zapisao da je Limte godine „poledio ko daska“.

I dugo posle, zime su bile nor-malna pojava kod nas. Sneg je pa-dao krupan, sankalo se, ligure-~e-liklije su letele, ru~no pravljeni„bobovi“ jurili su niz gradske pa-dine... Bile su to „makine“ pune

kreativnog ludila svake mahaleponaosob. Niz zale|ene ulice „pi-klilo se“ na nogama, a stariji biprosipali pepeo kako se ne bi vratslomio. Mleko je stizalo sa Zlati-bora i ~ekalo se satima na Pijacidok se kamion probije, da bi senato~io „bronzin“ mleka. Bilo jeto vreme kada su Prijepoljci mr-vicama hleba hranili golubove ivrap~i}e da ne skapaju od gladi.

Jedna od hladnijih zima bele`e-na je i 1970. godina. Sneg je vejao inanosi su po selima bili preko trimetra. Tada je malo koje selo ima-lo struju, ali su mnoga jo{ uvek bi-la puna ~eljadi koja su prtila prti-nu rano „izjutra“, a zbijala se uzlampe na gas i kraj otvorenih og-nji{ta kad prvi sumrak rano po~neda ste`e ba{ kao i studen.

Jedna od najhladnijih zima bilaje i na po~etku 1985. godine. Tem-perature i do minus 20, ali to be{evreme kad je grad jo{ voleo da sedru`i i zabavlja, pa nije smetalo dase pe{ke ide do „novog“ hotela ia-ko je i Lim je zaledio, a neki hra-briji, kao mali Hapara, za si}u suga prelazili sa jedne na drugu oba-

lu. A 1999. godine struje nije bilonekoliko dana, trotoari su bili za-trpani snegom. I{lo se po gradu sbaterijskom lampom. Ipak, neki-ma nije smetalo, da, dok je napo-lju minus 10, u Domu kulture bezgrejanja, gledaju lirski film NikiteMihalkova „Sibirski berberin“.

Pre 13 godina ceo grad je biopod snegom koji se utovariva~i-ma utovarao u kamione i kipovaodu` keja, u Lim. Bilo je ba{ lede-no i nije bilo vanrednog stanja.Ipak, postajali smo vidno nervo-zni, sve je po~elo da nam smeta,pa i sneg. [to je manje ljudi po se-lima ostajalo, to e{}a mehaniza-cija potrebna za prokr~ivanje pu-teva kojima nema ko da ide. Ali jeponeko preostao, nemo}an. On-da je 2012. sneg ba{ navalio, po-sle mnogo godina ~ula se graja ismeh jer su se dece po sokacimasankala do pono}i. Jutro osvanubez i jednog automobila na ulica-ma. Zaledili bili „dizela{i“.

Pro{le zime Prijepolje je li~ilona bajku. Sneg je padao krupan,za tili ~as sve je li~ilo na neku sce-nografiju za film. Ta „bela bajki-

ca“ sa „selfi“ fotografijama ode usvet dru{tvenih mre`a. Kao uonoj pesmi Vjekoslava Majerakoju je ispevao svom gradu:“ Cr-kve se smireno bijele kao torte uizlogu slasti~ara. Na{e se srceotvara kao ormar prepun uspo-mena. Poput oboe zasvira srcenje`no na kraju dana. O davnodoba starih bioskopa. Pada sni-jeg, sve~ano hoda ulicama kao uhermelinu. Spu{taju se roloi du-}ana na kraju zimskog dana. Ula-zim u tugu i tminu. „U{utjele eti-de, u{utjele sanje“.

Zimovanje u Prijepolju je ne-predvidivo. Jedino je ~emotinjaizvesna.

U Upravnoj zgradi Slobodne zone Priboj potpisan trojni ugovor

Otvara se centar za obuku zanatlija

Zimovanje“ u provinciji se drasti~no menjalo poslednjih stotinu godina

Jedino je ~amotinja vazda izvesnaGodine 1954, 26. januara be{e najhladniji dan koji je zabele`en u Prijepolju - u planinskim selima temperatura je padala do minus 40

Vremenskebravure zadve godine

Led nas okova 2017. kao uonom filmu iz `anra katastro-fi~ne fantastike. Spusti se tem-peratura i do minus 26. Santezapliva{e, patke nesta{e, golu-bove nema ko da hrani. Prije-polje be{e ba{ upalo u „pola-rac“. Ne pamti se da je tolikodana bio neprestano dvocifre-ni debeli minus i no}u i danju.Em mrzne, em sunce nikako dase pomoli. Zimska depresija.Ho}e ona posebno kad je suho-mrazica. Godinu dana posle, zi-ma pokaza svoju sklonost kavremenskim bravurama. Iz-vanredno sun~ano vreme okopodne, Prijepoljci u {etnji hra-nili patkice na u{}u. Oni maloradoznaliji, koji su se uputili udu`e {etnje, na osun~anim pa-dinama mogli su uo~iti prvevesnike prole}a, jagor~evinako pravi „virvirac“ se `uti.

Vesnici prole}a u januaruVesnici prole}a? Nije to tako retko u Prijepolju. Bivalo je toga i pre

koju godinu kada su bele`ene visoke temperature za ovo doba godine.Gotovo da su i no}i bile bez onih uobi~ajenih minusa koji „{tipaju“ obra-ze. Jedino je magla umela da pokvari i jutra i ve~eri jer je njena gustinastvarala sliku kao da je scenografija za ~uveni istoimeni film proslavlje-nog reditelja Karpentera. A u sred te magle, mogao bi da vas iznenadii Karpenterov „stvor“ po{to je ovaj majstor horora. Bez brige, ne u Pri-jepolju, jer su prijepoljske ulice no}u mahom puste.

Indira Had`agi} Durakovi}

Foto:

com

mon

s.wiki

med

ia.org

publiku

Lu~ono{a kulturnog preporodau zlatarskom kraju: Dom kulture

utorska dela, uz dominaciju „Vr-plet srpskih kola. Na programu senacionalnih numera, a kuriozitetzijskog hita „For real“, autorskog Da doga|aj protekne na vrhun-

nu i Big Bendu pomogao je i No-ka prva frula Srbije.

REPORTA@A

petak, 14. februar 2020.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Za{tita vo}akaod glodara i srnaZa{titu vo}aka od glodara i srna radimo da bismo sa~uvali koren,

koru, grane i tako obezbedili opstanak sadnice. Ovde }e biti re~isamo o humanim metodama koje ne povre|uju ivotinje, radi

po{tovanja za{tite ivotne sredine. Pomenu}emo mi{eve i ze~eve odglodara koji prave {tetu u vo}njaku.

Mi{evi prezimljavaju u nabacanim gomilama trave i sena, kao i ustajskom |ubrivu, pa bi trebalo stajsko |ubrivo uneti u zemlju frezom, atravu koja slu`i kao mal~ oko sadnica, ako je debeo sloj, preko zimeukloniti. Najbolja za{tita od ze~eva je ogra|ivanje vo}njaka pletenom`icom, ali je to i najskuplji na~in.

Kao pomo}ne mere za{tite od ze~eva koji nanose {tetu tako {to lju{te

koru i odgrizaju gran~ice mo`emo primeniti slede}e mere za{tite: bajatumast ili loj zagrejati u kotli}u (van ku}e) i dodati riblje bra{no (oko dvakilograma) zatim tom smesom natopiti staru krpu, omotati njome neki{tap i zabosti u zemlju u blizini sadnice (njihov veoma neprijatan mirisodbija divlja~) ; sve`e orezane grane rasturiti po vo}njaku tako da ze~evinjima odgrizaju pupoljke, a ne diraju sadnice;

- stare d`akove od kupusa, krompira, luka... postaviti oko sadnice,vezati rafijom ili zalepiti {irokom trakom i sl. (d`ak na dnu treba dobro danale`e na zemlju); postavljanje za{titne mre`ice oko sadnice je tako|eefikasna mera.

Mre`ica bele boje je bolja, jer je ~vr{}a od plave. U prodaji se mogu na}inamenske mre`ice, koje se same vra}aju u polo`aj rolne. Znatno jeftinijesu fasadne mre`ice, koje se kupuju na metar u farbarama i prodavnicamagra|evinskog materijala. Iseku se makazama na {irinu od 30 - 45 cm da bibez skidanja mogle da ostanu nekoliko godina. Nakon se~enja se obavijuoko sadnice, pa heftalicom heftaju uzdu`no sa {to ~e{}im razmakomizme|u heftanja. Mre`icu ne traba stezati uz stablo, ve} heftati po ivicitako da stablo mo`e da se uve}ava narednih godinu dana bez gu{enjamre`ice, koje mo`e prouzrokovati su{enje. Mre`ica se prodaje na du`nimetar, metar {irine je, a po{to treba visina mre`ice da bude do 70 cm,mo`e se ise}i traka od 30 cm uzdu`no, pa tek onda popre~no se}i komadeod 30 cm, du`ine 70 cm.

Ovo va`i za mlade sadnice, a za starija stabla koja se ne}e mnogodebljati ise}i mre`icu na 45 cm {irine, tako da mo`e da stoji 4-5 godina uzpovremeno skidanje radi kre~enja. Ne}e biti gre{ka ako se ostavi mre`ica upunoj du`ini od jednog metra, tako da na dnu ima vi{ka, a gornja strana

bude ugurana pod ramene grane i na taj na~in se obezbedi da se mre`icane mo`e podi}i na gore {to mo`e da se desi i kada srnda} ~e{e rogove ostablo.

Obzirom da je potrebno puno municije za heftanje, umesto heftanjamo`e se kroz mre`icu provu}i kanap ili kon~i} od same mre`ice, na na~inkao kada se {ije ili obmotati na par mesta pun krug lepljivom trakom. Zarad mre`icom obavezno koristiti za{titne rukavice, jer se staklene nitiubadaju u ruke.

U cilju za{tite od srna postoji par metoda, manje-vi{e proverenih, odkojih je jedina sigurna podizanje ograde oko vo}njaka. Ograda mora bitivi{a od dva metra. Preporu~uje se postavljanje jedne bodljikave ice navrhu, kao i jedne pri zemlji koja spre~ava provla~enje ze~eva.

Silvija Hod`i}, dipl. in`, savetodavac iz oblasti vo}arstva

U toku je rekonstrukcija O[ „Bratstvo“ u Novom Pazaru

Najve}i radovi do kraja raspusta

Novi Pazar - U toku je rekonstrukcijaO[ „Bratstvo“ u Novom Pazaru. Radni-ci iz Novog Sada stigli su u Novi Pazargde su zapo~eli sa grubim radovima naprvom i drugom spratu {kole. Razvalju-ju se podovi u u~ionicama u hodnicima,skidaju se plo~ice i podovi u toaletima.Ovi radovi prema re~ima direktora De-jana Kulund`i}a traja}e 15 dana, a on-da se prelazi na drugu fazu radova, pre-neto je na sajtu gradske uprave.

- Mislimo na bezbednost u~enika inastavnika pa }e ovi grubi radovi bitizavr{eni do po~etka drugog polugodi-{ta. Onda }emo nastaviti sa unutra-{njim finim radovima kako {to je uvo-|enje strujne instalacije, sre|ivanje ka-nalizacione mre`e i ostalo, rekao je di-rektor {kole „Bratstvo“. Kompletna re-konstrukcija {kole obuhvati}e prome-nu fasade, elektroinstalacija, grejanja,stolarije, mokrih ~vorova, stepeni{ta,krova, ali izgradnju {est novih u~ioni-ca, ~etiri kancelarije i lifta za u~enike saposebnim potrebama. Tako|e, {kola}e dobiti i bazen, dimenzija 25 sa 12metara, a osim u~enika, mo}i }e da sekoristi i za pojedina takmi~enja. S. D.

Za bazen i renoviranje 631 milion dinaraKonzorcijum kompanija iz Novog Sada, na ~elu sa firmom G.A.T, pobedio je na

tenderu Novog Pazara za rekonstrukciju i dogradnju {kole „Bratstvo“, kao i izgrad-nju zatvorenog bazena u sklopu te obrazovne ustanove. Njihova ponuda iznosilaje blizu 631 milion dinara sa porezom na dodatu vrednost, a sredstva za rekon-strukciju i gradnju zatvorenog bazena O[ „Bratstvo“ obezbedila je Kancelarija zajavna ulaganja.

Pomo}ne mere za{titeKao pomo}ne mere za{tite od srna mo`emo primeniti slede}e: ljudska

kosa se skupi, stavi u ~arapu i oka~i o vo}ku; zave`u se CD/DVD diskovi zagranu vo}ke, koji okre}u}i se, blje{te; plasti~noj kesi se iskida dno, ve`e seza stablo ili postavi po obodu vo}njaka; od plasti~ne fla{e se napravi ve-trenja~a koja proizvodi zvuk; traka od VHS kaseta za video rekordere, akoih jo{ imate, razvu~e se po vo}njaku; signalizator trzaja za ribolovce poma`etako {to se postave stubovi izme|u kojih se razvu~e najlon za pecanje sa sig-nalizatorom trzaja (sa {to ja~im zvukom) kada divlja~ napne najlon, signal-izator se oglasi i upla{i je.

Kako sanirati o{te}enja Ako je do{lo do velikog o{te}enja kore, ta~nije ako je kora oguljena pun

krug oko sadnice, radi se kalemljenje „na most“, kora ispod i iznad o{te}en-ja se zare`e u obliku slova T kao kod kalemljenja pupoljkom, zatim se uzmesa stabla mlada gran~ica kojoj se krajevi zaseku pod uglom, pa zatim umet-nu u T zareze koje smo napravili, omota se kalem gumicom i zama`e kalemvoskom, na taj na~in smo gran~icom premostili prekid kore. Mogu se i poredo{te}enog stabla posaditi podloge na koje je to stablo kalemljeno, pa se iz-nad o{te}enja vrhovi tih podloga kaleme pod koru. Tako|e je korisnoo{te}enja premazati fitobalzamom.

U Tehni~koj {koli regionalno takmi~enja ma{inskih {kola

Rekonstrukcija dve radioniceNovi Pazar - Tehni~ka {kola Novi

Pazar ovogodi{nji je doma}in regio-nalnog takmi~enja ma{inskih {kola.Kako bi sve bilo gotovo do kraja marta,nastavnici zimski raspust koriste za re-konstrukciju dve radionice, autome-hani~arske i bravarske, saop{tila jegradska uprava na zvani~nom sajtu.Dotrajali zidovi u dve u~ionice Tehni~-ke {kole bi}e potpuno rekonstruisani.

Regionalno takmi~enje, koje }e bitiu martu u Novom Pazaru, okupi}e ve-liki broj u~enika ma{inskih {kola, pasu ovi radovi bili neophodni. Sve gra-|evinske radove i ~i{}enje ma{ina oba-vljaju nastavnici ove {kole, a direktor

Hido Ljaji} o~ekuje da }e rekonstruk-cija biti zavr{ena na vreme. Ljaji} jeukazao i na problem nedostatka pro-stora za izvo|enje nastave u ovoj {koli.

- Ove godine planiran je upis 11odeljenja kada }emo imati 43, {to je zajedno odeljenje vi{e. Nama je goru}iproblem prostor, sa tim problemomsmo upoznali gradona~elnika I pred-stavnike gradske uprave. Oni su odlu-~ili da nam finansiraju nadogradnju~etiri u~ionice na prostoru tehni~kogpregleda, koji mi godinama ne koristi-mo, rekao je Ljaji}. Gradska uprava jefinansirala izradu projekta {kole u iz-nosu od dva i po miliona dinara. Ovaj

projekat je {koli neophodan za dobija-nje upotrebne dozvole, prenosi sajt no-vipazar.rs S. D.

Nemaju upotrebnu dozvolu- Iako ve} 40 godina radi, Tehni~-

ka {kola i [kola za dizajn nemajuupotrebnu dozvolu. U toku je izradaprojekta, koji nam je potreban zadobijanje dozvole. Time }emo dobi-ti uslov da konkuri{emo kod Kance-larije za javna ulaganja , da bi poputGimnazije i Bratstva i ove dve {koledobile potpuno rekonstruisaneobjekte, rekao je Ljaji}.

Prijepolje - Zakonom o spre~avanjunasilja u porodici predvi|ene su oba-veze Centra za socijalni rad koje pod-razumevaju i formiranje internog timaza za{titu nasilja u porodici koga ~inipredstavnici ove ustanove, policije i tu-`ila{tva. Zadatak im je da pru`e pomo}i podr{ku `rtvama porodi~nog nasilja

kao i nasilja u partnerskim odnosima.Prema poslednjem izve{taju Centra zasocijalni rad, koji je usvojila Skup{tinaop{tine, ukupan broj evidentiranih r-tava nasilja u 2018. godini bio je 173,{to je za 45 vi{e nego u prethodnoj go-dini. Ukupan broj porodica rtava po-rodi~nog nasilja iznosio je 87. I dalje je

dominantno nasilje nad decom. Odnavedenog broja, 75 prijava porodi~-nog nasilja odnosi se na decu, i {to jezanimljivo, re~ je ~e{}e o mu{koj deci(47 de~aka bilo je izlo`eno nasilju, presvega psihi~kom, dok je 27 devoj~icatako|e bilo psihi~ki, a u samo jednomslu~aju i fizi~ki zlostavljano).

Istovremeno, 56 ena bilo je izlo`e-ni svim oblicima nasilja, koliko fizi~-kom , skoro isto toliko i psihi~kom(29,odnosno 27 slu~ajeva). Fizi~ko i psihi~-ko nasilje trpe i stare osobe. Podjedna-ko, bez obzira na pol. Istina, ne{to vi{eje `ena koje su u starosti bile izlo`eneraznim vidovima psihi~ke torture. Ni-je bilo slu~ajeva prijave seksualnog alini ekonomskog nasilja u porodici.

Zlostavljanje dece je posedica nasi-lja u porodici koje spada u najte`e ob-like traumatskog iskustva sa trajnimposledicama na razvoj deteta, posebnokad je re~ o njegovom emocionalnomsazrevanju. I. H. D.

Prema poslednjem izve{taju Centra za socijalni rad u Prijepolju

I dalje dominantno nasilje nad decom

Centar za socijalni rad Prijepolje

Budu}i izgled {kole „Bratstvo“

Novi Pazar - Kad se ka`e da je onapa`ljiva, pristojna, ose}ajna, mudra,uporna i hrabra devoj~ica koja se sva-kog dana potrudi da ostvari neko ~udonema tog romanofila ili filmofila kojine bi rekao da ove osobine krase samomalenu Doroti iz moderne bajke o a-robnjaku iz Oza. Njene srebrne cipeli-ce joj daju snaga i mo}, a ja~ina moder-ne Doroti krije se u rukama, nogama,telu i glavi osmogodi{nje Aj{e epeljaciz Novog Pazara.

Pre nego je proslavila osmi ro|en-dan uz sna`nu podr{ku oca Muzafera,jednog od najpoznatijih novopazar-skih bodi bildera, popela se iznad dugei dospela veoma blizu zvezda. Jula pro-{le godine, nekoliko dana pre nego jeproslavila osmi ro|endan, Aj{a je na„Strong open izazovu“ u Novom Paza-ru izvela 137 sklekova, skoro duplo vi-{e od najbli`eg pratioca i vi{e nego du-plo od svih ostalih u~esnika. Mu{kar-ci, aktivni vrhunski sportisti u punomtreningu bili su nejaki za Aj{u. Od togtrenutka televizije sa nacionalnom fre-kvencijom se utrkuju ko }e vernijepredstaviti ~udo od deteta iz NovogPazara. Otac, Muzafer ^epeljac pribli-`ava nam veli~inu poduhvata njegovepo svemu posebne devoj~ice:

- Do brojke od 137 sklekova do{la jeu jednoj seriji bez pauze i za samo de-vet i po minuta. Pore|enja radi, slede-}i najbolji rezultat postigao je juniorskireprezentativac i {ampion u kajaku nadivljim vodama. Iako maksimalnospreman zaustavio se na osamdesetaksklekova. Od ostalih mu{kih takmi~araiz mog kluba Warrior gym, dakle onihkoji su u treningu, niko nije uspeo daprebaci brojku od 70 sklekova. Postalaje senzacija i atrakcija za koju se prekono}i ~ulo u zemlji i regionu. Svi su ele-li samo da je vide, iz Jagodine su nasmolili da do|e na veliki bodi bildingskup na kome je bila atrakcija premnogih takmi~ara, skoro da leti dokpri~a o svojoj miljenici, Muzafer. Ne is-

pu{taju}i tatu iz zagrljaja i slu{aju}i {tai kako govori, Aj{a jedva do~eka danjen junak zavr{i misao:

- Samo sam htela da usre}im tatu, ausre}ila sam i njega i sebe. Nije ovo ni-{ta, mogu i vi{e, mogu ja i dvesta skle-kova da uradim. Mu{karce, ja~e i stari-je bilo je sramota, a mene ba{ briga, sa-mouvereno i simpati~no objasni {ta sezbilo posle 137 sklekova, Aj{a. Krajempro{le godine biraju}i najbolje sporti-

ste Novog Pazara u 2019. godini Sport-ski savez uru~io joj je trofej za prvogmultisportistu u gradu. Muzafer tvrdida u svim sportovima u`iva i da se sva-kom strasno predala.

- Omogu}io sam joj da radi sa naj-boljim trenerima u gradu. Bilo joj je{est godina kada je krenula da trenirakik boks sa {ampionom Sedadom Bu-kvi}em, trenutno je u fazi kad hvata taj-ne olimpijskog boksa sa Salihom \er-lekom, ve} du`e vreme trenira plivanjekod Jasmina Gra~anina i pobe|ivala jena okru`nim takmi~enjima u le|nom iprsnom stilu. Ni{ta se ne doga|a slu~aj-no, Aj{a svakog dana trenira minimumosam sati, otkriva jednu od tajni podvi-ga njegove }erke, Muzafer.

Nagla popularnost joj ne pada te{ko,verovatno i nije svesna koliko koraka jeispred vremena. Muzafer jo{ ne misli da

je do{ao trenutak kada }e se njegova lju-bimica odlu~iti za jedan sportova.

- Za nju je sve ovo igra i u tome nemani~ega {to je lo{e. Sve preduslove za vr-hunske rezultate ima, prime}ujem da jesmatraju talentom kakav se retko ra|aza kik boks. Zadu`en sam za njenu fizi~-ku pripremu, a od svega je najva`nije dane postoji ni{ta {to ona ne mo`e ili ne}eda uradi, jo{ je psiholo{ki stabilna, da neka`em i sna`na. Sve vreme govorimo orekordnim sklekovima, a ona je u stanjuda uradi i tri do ~etiri mu{ka zgiba. Ne

znam koliko je to poznato, 90 odsto lju-di ne mo`e da uradi samo jedan, donosijo{ jedan malo poznat podatak o njego-voj devoj~ici, Muzafer.

Ko je Aj{a ^epeljac sad znamo, ko}e biti, to }emo tek saznati. Ako je su-diti na osnovu odgovora koji je na pi-tanje upu}eno od strane njene u~itelji-ce dala ova u~enica drugog razreda O[„Vuk Karad`i}“ u Novom Pazaru, Aj-{a i to zna. Pitanje je glasilo: „[ta }e{ bi-ti kad poraste{?“ Odgovor: [ampionka,kao otac!

petak, 14. februar 2020. VII

SPORT

Prvoslav Le{evi}

Aj{a ^epeljac, osmogodi{nja devoj~ica o kojoj se govori i pi{e u celoj Srbiji

Bajka kre}e od sklekova

Aj{a sa ocem Muzaferom

Za nju je to kao igra

Na treningu u kik boksu

SPORTSKE VESTI

Novo Bibi}evo poigravanje rekordimaLinc - Devet dana nakon {to je u Karlsrueu oborio 37 godina star rekord Draga-

na Zdravkovi}a na 3.000 metara tr~av{i 4,44 sekunde br`e od sjajnog ]uprij~anina(7:47,03), Elzan Bibi} je nadma{io i taj rezultat. Na mitingu u Lincu 3 kilometarapro{ao je za 7:45,57, {to je za sekund i 46 stotinki bolje vreme od onoga koje jeostvario u Karlsrueu. Bibi} je u Austriji pobedio, ispred doma}eg atleti~ara Andre-asa Vojta (7:52, 75 i Italijana Osame Mesleka (7:57,44). Dva dana kasnije gradona-~elnik Novog Pazara Nihat Bi{evac priredio je prijem za Bibi}a, njegovog trenera Ri-fata Zilki}a i selektora na{e atletske reprezentacije Edina Zukovi}a.

Zavr{ene pripreme FK Novi Pazar Ulcinj - Posle poraza u prvoj kontrolnoj utakmici na pripremama u Ulcinju od

Podgorice 3:1, Novi Pazar je ubedljivo tukao lidera druge crnogorske lige De~i}a izTuzija 5:0. Golove za Novopazarce postigli su Anes Hot u 10. i 12. minutu, AdmirKecap u 25, Ivan Pejakovi} u 50. i Nikola Bogdanovski u 55. minutu, potom i tre}e-plasiranog prvoliga{a, sastav Zlatibora, golovima Brun~evi}a u 52. i Bogdanovskogu 70. minutu 2:0. U utorak je kombinovani sastav Pazaraca nadigrao Jedinstvo izBijelog Polja 2:1 (0:0). Golove su postigli Selimovi} u 66. i A. Brun~evi} u 89. minu-

tu, za crnogorski tim Nikoli} sa bele ta~ke u 66. minutu. Ju~e je na programu bilaposlednja kontrolna utakmica sa De~i}em, a ve} danas se kompletna ekspedicijavra}a u Novi Pazar.

Ko{arka: Pamti se samo pobedaPan~evo - Ko{arka{i Novog Pazara pobedili su u 19. kolu KLS u Pendiku sastav

Tami{a iz Pan~eva 89:83 (16:15, 23:20, 21:21, 29:27). Najbolji u doma}em timu bioje Novakovi} sa 17 poena, kod gostiju Nikoli} (15).

Duel oslabljenih pripao

{ampionu u odbojciNovi Pazar - U 17. kolu Superlige odbojka{i Novog Pazara pora`eni su od {am-

piona Vojvodine NS pred svojim navija~ima 1:3 (22:25, 17:25, 25:23, 12:25). Bezpovre|enih Saba i Didovi}a doma}in je pru`io dobar otpor najboljem sastavu ligu,koji je ovaj me~ odigrao bez diza~a Vuka Todorovi}a i korektora Aleksandra Blago-jevi}a. U sastavu koji se suprostavio Novopazarcima odsko~io je Filip Kova~evi} (19poena). Kod doma}ina Vanja Eremi} je upisao 13, a odli~ni rezervni korektor Sa-med Halilovi} 12 poena, koliko i srednji bloker Marko Bo`ovi}.

Drugi uzastopni poraz rukometa{aBeograd - Lo{e su startovali rukometa{i Novog Pazara u nastavku ARKUS Su-

perlige, posle poraza u pro{lom kolu od Rudara na doma}em terenu u rundi broj16. Obili} je u Beogradu slavio sa 28:25 (17:14). U pobedni~kom timu Ani~i} je po-stigao 8 golova, kod Novog Pazara sa 6 pogodaka istakli su se @ujovi} i Davidovi}.Sutra u Pendik sti`e lider prvenstva, Dinamo iz Pan~eva.

Dobar start u futsaluPendik - U 10. kolu Prve futsal lige, prvom u drugom delu prvenstva, Novi Pa-

zar je u Pendiku osvojio bodove protiv Kal~e odli~nim izdanjem u drugom poluvre-menu. U pobedi 6:2 (1:1) golove su postigla tri igra~a, Sadovi} 2, D. Jovanovi} 2 iAleksi} 2, dva gola postigao je i kapiten gostiju Kosti}.

Saima Muri} stopama Amele Terzi}Novi Pazar - Me|unarodno 53. izdanje Belog krosa u seniorskoj `enskoj trci

pripalo je mla|oj seniorki iz Ma|arske, Ani Tot Lili (9:53), a obele`ila ga je 13. go-di{nja pionirka Saima Muri} (10:17) iz Novog Pazara zauzimanjem drugog mesta is-pred Teodore Simovi} (10:22). Po pravilniku takmi~enja Simovi}eva je ipak zauze-la drugo mesto, dok je Muri}eva pobedila u konkurenciji mla|ih juniorki.

Atrakcija na dru{tvenim mre`amaDosta dugo Aj{a je atrakcija na svim dru{tvenim mre`ama. Popularnost joj ne

pada te{ko, a to {to joj se svaki korak pomno prati do`ivljava onako kako to i ~inedeca kad urade ne{to neobi~no za njihov uzrast. U njenim godinama pobede nadmu{karcima dovoljne su da ne izlazi iz fokusa medija.

Mladi i deca u njoj vide heroja- Mladi i deca u gradu u njoj vide heroja. Novonastale okolnosti iskoristili smo

da Aj{a obi|e {kole s ciljem da {to vi{e mladih privu~emo sportu i treningu. Ni{tanismo uradili ukoliko ona i njoj sli~ni ostanu izuzeci. Novi Pazar je grad mladih, amladima je mesto u sportu. Mnogi joj se dive, ali nije cilj da joj se klanjaju i da jeveli~aju, ve} da shvate na njenom primeru da se bez napornog rada ne postajasportska senzacija ili budu}a zvezda, upu}uje Muzafer mlade na put kojim se naj-lak{e sti`e do sveta poznatih.

petak, 14. februar 2020.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop 44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATA NA DODATAK

SAND@AK DANASPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Novi Pazar - Po~etkom marta po~inju radovi napostavljanju maloprodajnog objekta nema~ke tr-govinske kompanije Lidl u Novom Pazaru, saznaoje pro{le nedelje RTV Novi Pazar. Na parceli pre-ko puta Kvanta{ke pijace bi}e izgra|en super mar-ket kao i trafo-stanica.

Radnici u`i~kog preduze}a „ENTECO“ stigli suu Novi Pazar gde }e do kraja februara raditi na pri-premnim radovima na parceli gde }e za oko polagodine ni}i prvi LIDL u Novom Pazaru.

Supermarket, povr{ine ne{to manje od 2.400kvadrata, kao i trafo-stanica bi}e izgra|eni na par-celi 10894/1 u blizini kvanta{ke pijace. Ukupnabruto izgra|ena povr{ina objekata je: 2.388,08 m².

Predra~unska vrednost svih radova ukupno iz-nosi oko 257 miliona dinara, {to je ne{to vi{e oddva miliona evra od ~ega je za objekat trafo stani-ce rezervisano pribli`no 7,34 miliona dinara. In-vestitor }e morati do po~etka gradnje jednokrat-no da uplati doprinos za ure|ivanje gra|evinskog

zemlji{ta u iznosu od 5.639.425,76 dinara. Predu-ze}e „ENTECO“ je osnovano u avgustu 2002. go-dine u U`icu, sa osnovnom delatno{}u in`enjeringu gra|evinarstvu. U proteklom periodu preduze}eje u~estvovalo u projektovanju i izgradnji vi{e de-setina objekata visokogradnje i niskogradnje u Sr-biji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Poslednji LIDLu Srbiji u ~ijoj izgradnji su u~estvovali otvoren je5. decembra u Gornjem Milanovcu.

RTVNP

Po~etkom marta po~inju radovi na postavljanju objekta nema~ke trgovinske kompanije

Za {est meseci LIDL i u Novom Pazaru

U prijepoljskoj lokalnojsamoupravi 338 radnikana neodre|eno

Broj zaposlenihu granicamadozvoljenog

Prijepolje - Prema odluci koju je Skup-{tina op{tina Prijepolje usvojila na posled-njem zasedanju u pro{loj godini, ukupanbroj zaposlenih na neodre|eno vreme bioje 338. To odgovara i odre|enom maksimu-mu koji je propisan na osnovu odluke Vla-de Srbije. Sistem lokalne samouprave op-{tine ~ine javne slu`be, preduze}a i ustano-ve koje imaju obavezu prijavljivanja poda-taka o zaposlenim ~ije se plate finansirajuiz bud`eta lokalne samouprave.

Najvi{e zaposlenih je u JKP „Lim“ , od-nosno 126 je radnika na neodre|eno vre-me. Sledi Op{tinska uprava u kojoj je 94 za-poslenih. U Pred{kolskoj ustanovi „Mi{aCvijovi}“ na kraju 2019. godini radilo je 73na neodre|eno vreme.

Ostale ustanove koje se finansiraju izbud`eta imaju daleko manje zaposlenih.Najvi{e Dom kulture (21), potom Biblioteka„Vuk Karad`i}“ 10, a {est zaposlenih za stal-no je u Muzeju. Centar za socijalni rad ima~etiri radnika koji plate primaju iz bud`et-skih sredstava, a Turisti~ka organizacija tri.Jedan zaposleni na neodre|eno vreme je uMesnoj zajednici Brodarevo. I. H. D.

Prijepolje - U Prijepolju su po~et-kom ove sedmice po~eli radovi naatraktivnom i korisnom projektu iz-gradnje obaloutvrde na Limu, saugradnjom mobilne za{tite od popla-va. Radnici su ve} ra{~istili teren u du-`ini od 610 metara koji }e do oktobrabiti veliko gradili{te.

Pored obaloutvrde, bi}e izgra|ena iatraktivna pe{a~ka staza pored reke i ade-kvatna rasveta i mobilijar. Cilj pilot pro-jekta je za{tita uzvodog priobalnog delanaselja [arampov od velikih voda Lima,

jer je ovaj deo naselja,odmah uz korito reke,bio izlo`en poplava-ma i pri svakom ve-}em vodostaju bili suugro`eni put i ku}e.

Prijepolje se decenija-ma {titi izgra|enim siste-mom za za{titu od poplava, ali nase-lje [arampov sa oko 1.000 stanovnika,nalazi se na ni im kotama i do sada je bi-lo bez za{tite. Deo naselja sa oko 250 ku-}a je konstantno ugro`en, a u poslednjih

10 godina poplavljen je6 puta. Ovi radovi suvezani za prekograni~-ni projekat upravljanja

slivom reke Drine naosnovu sporazuma iz-

me|u Republike Srbije iMe|unarodne banke za obno-

vu i razvoj, nosilac je JP“Srbijavode“,a vrednost je 800.000 dolara. Izvo|a~ ra-dova }e biti „Jugokop Podrinje“ iz [ap-ca, a za podizvo|a~a je izabrano predu-ze}e „Beton“ iz Prijepolja. I. H. D.

Deo velikog projekta za{tite od poplava u Prijepolju

Grade obaloutvrdu i pe{a~ku stazu

Deo naselja [arampov sa

oko 250 ku}a je konstantno ugro`en,

a u poslednjih 10 godina poplavljen

je ~ak {est puta

Foto:

RTVN

P / Sa

nd`a

k Dan

as