Download pdf - 2. Razvoj Racunara i Mikroprocesora Razvoj Racunara

RaRazvoj razvoj raččunara i unara i mikroprocesora: Razvoj ramikroprocesora: Razvoj raččunaraunara

Prof Prof ddr Gordana Đorđevir Gordana Đorđevićć

IstorijskiIstorijski rarazvoj razvoj raččunaraunara

�� Prva generacijaPrva generacija (19(195151--19519588))�� komponente: elektronske cevi i kablovske vezekomponente: elektronske cevi i kablovske veze�� veliki gabariti raveliki gabariti raččunarskih sistemaunarskih sistema�� velika potrovelika potroššnja energijenja energije�� ččesti kvarovi raesti kvarovi raččunarskih komponentiunarskih komponenti�� (jedna gre(jedna grešška svakih nekoliko sati)ka svakih nekoliko sati)�� sekundarne memorije malih kapaciteta (izmsekundarne memorije malih kapaciteta (između eđu 1.000 1.000

i 5.000 rei 5.000 rečči) i) -- magnetne dobomagnetne doboššee�� ulazne jedinice: ulazne jedinice: ččitaitačči bui buššenih karitca ili papirnih enih karitca ili papirnih

traka. traka. �� programi u maprogrami u maššinskom jeziku i assemblerinskom jeziku i assembler--uu

•• RaRaččunari 1. generacijeunari 1. generacije

�� 1944: 1944: ZahvaljujuZahvaljujućći donaciji IBM vrednoi donaciji IBM vrednojj jedan jedan milion dolara,milion dolara, profesor sa profesor sa HarvardHarvarda, a, Howard Howard Aiken Aiken je razvio raje razvio raččunar unar Mark IMark I

�� Prvi elektroPrvi elektro--mehanimehaniččki raki raččunar opunar opššte namenete namene

•• 1944: Mark I1944: Mark I

��Posle rata, konstruisan je Posle rata, konstruisan je UNIVAC IUNIVAC I, , prvi prvi komercijalni rakomercijalni raččunar opunar opššte namenete namene

Unos podataka putem bUnos podataka putem buuššenenihihkarticakartica


�� Druga generacijaDruga generacija (19(196060--1965)1965)�� 1947. god1947. god pronađen tranzistor pronađen tranzistor�� elektronske cevi zamenjene tranzistorima i elektronske cevi zamenjene tranzistorima i šštampanim tampanim

kolimakolima�� smanjuju se dimenzijesmanjuju se dimenzije�� povepoveććava preciznosti i sigurnost obrade podataka (preko ava preciznosti i sigurnost obrade podataka (preko

1.000 puta pouzdaniji od ra1.000 puta pouzdaniji od raččunara predhodne generacije)unara predhodne generacije)�� povepoveććani su memorijski kapaciteti i usavrani su memorijski kapaciteti i usavrššavaju ulazni avaju ulazni

uređajiuređaji�� komunikacija sa rakomunikacija sa raččunarom obavlja se pomounarom obavlja se pomoćć terminalaterminala�� programi u maprogrami u maššinskom jeziku i simboliinskom jeziku i simboliččkim jezicima kim jezicima

(Cobol, Fortran)(Cobol, Fortran)

Disk driveDisk drive

1964. godina1964. godina

�� IBM's sevenIBM's seven--yearyear--long long SabreSabre project, project, allowing travel agents anywhere to make allowing travel agents anywhere to make airline reservations, is fully implemented.airline reservations, is fully implemented.

1964. godina1964. godina

�� Doug Doug EngelbartEngelbart invents the mouseinvents the mouse


�� TreTrećća generacija (a generacija (1965 1965 –– 1975)1975)�� 1965. god1965. god pronađena prva elektronska kola pronađena prva elektronska kola ((ččip)ip)�� jedno elektronsko kolo jedno elektronsko kolo –– integrisana kolaintegrisana kola�� komponente rakomponente raččunarskog sistema se dalje smanjujuunarskog sistema se dalje smanjuju�� brbržža obrada podatakaa obrada podataka�� vevećći kapaciteti memorijai kapaciteti memorija�� vevećća pouzdanost komponentia pouzdanost komponenti�� mogumoguććnost prikljunost priključčenja veenja veććeg broja perifernih jedinica na eg broja perifernih jedinica na

raraččunarski sistemunarski sistem�� unos podataka i upravljaunos podataka i upravljaččkih instrukcija omogukih instrukcija omoguććili su novi ili su novi

periferni uređaji poput tastatature periferni uređaji poput tastatature �� kao sekundarna memorija prvi put se pojavljuje disketakao sekundarna memorija prvi put se pojavljuje disketa�� komunikacija između rakomunikacija između raččunara putem telefonske linijeunara putem telefonske linije�� savremeniji operativi sistemi (multiprogramski rad) i visavremeniji operativi sistemi (multiprogramski rad) i višši i

programski jeziciprogramski jezici

�� 1970 Unix is developed at Bell Labs by 1970 Unix is developed at Bell Labs by Dennis Ritchie and Kenneth Thomson.Dennis Ritchie and Kenneth Thomson.

�� 1965 At the University of Belgrade, 1965 At the University of Belgrade, RajkoRajkoTomovicTomovic makes one of the earliest makes one of the earliest attempts to develop an artificial limb with attempts to develop an artificial limb with a sense of touch.a sense of touch.


�� ČČetvrta generacija (etvrta generacija (19751975--1990)1990)�� povepoveććava se ava se ““gustinagustina”” elektronskih kola (vielektronskih kola (višše miliona e miliona

tranzistora) tranzistora) -- mikroprocesormikroprocesor�� elektronska kola zasnovana na izradi elektronska kola zasnovana na izradi

poluprovodnipoluprovodniččkih sklopova korikih sklopova koriššććenjem enjem LSI LSI tehnologije i visoko integrisanih sklopova tehnologije i visoko integrisanih sklopova VLSI VLSI tehnologijtehnologijomom

�� unapređuju se performanse komponenti raunapređuju se performanse komponenti raččunarskog unarskog sistema sistema –– smanjuju se dimenzije, povesmanjuju se dimenzije, poveććava kapacitet ava kapacitet glavne i perifernih memorija, brglavne i perifernih memorija, bržža obrada podatakaa obrada podataka

�� raraččunari se povezuju u mreunari se povezuju u mrežže e –– razvijaju se mrerazvijaju se mrežžni ni operativni sistemioperativni sistemi

�� koncept koncept ““end user computingend user computing””�� od 1971. godine razvoj mikroprocesoraod 1971. godine razvoj mikroprocesora


�� Peta generacijaPeta generacija (kraj dvadesetog i po(kraj dvadesetog i poččetak dvadesetprvog vekaetak dvadesetprvog veka i joi jošš uvek uvek trajetraje))�� novi novi ččipovi sa preko petnaest miliona tranzistora (Intel PC)ipovi sa preko petnaest miliona tranzistora (Intel PC)�� oovu generaciju na kvalitativno novi nivo divu generaciju na kvalitativno novi nivo dižže masovni paralelizame masovni paralelizam

(kori(koriššććenje vienje višše mikroprocesora u jednom rae mikroprocesora u jednom raččunarskom sistemu)unarskom sistemu), kao i , kao i proizvodnja raproizvodnja raččunara koji su orijentisani određenim problemimaunara koji su orijentisani određenim problemima..

�� okruokružženje bitno obeleenje bitno obeležženo fantastieno fantastiččno brzim razvojem rano brzim razvojem raččunarskih unarskih mremrežža na mikro (preduzea na mikro (preduzećće) i makro planu (svetska tre) i makro planu (svetska tržžiiššta i ekonomije) ta i ekonomije)

�� iizuzetna poboljzuzetna poboljššanja u domenu radnih stanica i brzine prenosa anja u domenu radnih stanica i brzine prenosa informacijainformacija

�� pojavljuju se superkompjuteri, pojavljuju se superkompjuteri, ččija je brzina i preciznost od suija je brzina i preciznost od sušštinskog tinskog znaznaččaja za velike nauaja za velike nauččne projekte kao ne projekte kao ššto su kosmonautski projekti, to su kosmonautski projekti, projekti koji baziraju na kolosalnim matematiprojekti koji baziraju na kolosalnim matematiččkim operacijama, obrada kim operacijama, obrada tonskog i video zapisa i dr. tonskog i video zapisa i dr.

�� pojava notebookpojava notebook raraččunara i ostale prenosive raunara i ostale prenosive raččunarske uređaje koji su unarske uređaje koji su korisnicima jokorisnicima jošš vivišše priblie približžili koriili koriššććenje novih tehnologija.enje novih tehnologija.

PoPoččetak raetak raččunarstva kod nasunarstva kod nas

�� Razvoj raRazvoj raččunarstva kod nas pounarstva kod nas poččeo je joeo je jošš 1950. godine 1950. godine �� po zamislima akademika Dupo zamislima akademika Duššana Mitroviana Mitrovićća i akademika Rajka a i akademika Rajka

TomoviTomovićća konstruisan prvi analogni raa konstruisan prvi analogni raččunar za potrebe Instituta unar za potrebe Instituta nuklearnih nauka u Vinnuklearnih nauka u Vinčči. i.

�� Godine 1960. u okviru tima koji je predvodio prof dr Tihomir AleGodine 1960. u okviru tima koji je predvodio prof dr Tihomir Aleksiksićć, , proizveden je prvi domaproizveden je prvi domaćći digitalni rai digitalni raččunar CER 10 (SFRJ je postala unar CER 10 (SFRJ je postala jedna od 10 drjedna od 10 držžava u svetu u kojoj su postojali kapaciteti za ava u svetu u kojoj su postojali kapaciteti za proizvodnju raproizvodnju raččunara)unara)

�� U svetu je bilo samo par fakulteta, poput ElektrotehniU svetu je bilo samo par fakulteta, poput Elektrotehniččkog fakulteta kog fakulteta u Beogradu, na kojima se jou Beogradu, na kojima se jošš ššesdesetih godina predavalo esdesetih godina predavalo raraččunarstvo. Akademik Rajko Tomoviunarstvo. Akademik Rajko Tomovićć je 1960. godine predavao je 1960. godine predavao Analognu i digitalnu tehniku, a prof dr Tihomir AleksiAnalognu i digitalnu tehniku, a prof dr Tihomir Aleksićć je 1963. je 1963. godine pogodine poččeo da predaje Digitalne sisteme. eo da predaje Digitalne sisteme.

�� Tokom sedamdesetih godina u fabrici EI NiTokom sedamdesetih godina u fabrici EI Nišš proizvedene su proizvedene su viviššeslojne eslojne šštampane plotampane pločče.e.