seminarski rad softverski ininjering

seminarski rad softverski ininjering

S A D R A J:

UVOD......................................................................................................... 31. DEFINICIJA SOFTVERA .................................................................... 42. POJAM SOFTVERA ............................................................................ 53. OPERATIVNI SISTEMI ....................................................................... 6 3.1 OPERATIVNI SISTEM DEFINICIJA I FUNKCIJE ... 6 3.2. VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA . 8KLASIFIKACIJA PREMA BROJU KORISNIKA I PROCESA .. 84. PROGRAMSKI JEZICI ................... .................................................... 95. INFORMACIONI PODSISTEMI .... 135.1. INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA .. 135.2. INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE 14 5.3 INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RAUNOVODSTVA .... 14 5.4 INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJAKADROVIMA .. 15 6. STANDARDI SOFTVERSKOG ININJERINGA . 15

6.1 KARAKTERISTIKE DOBROG STANDARDA . 16

ZAKLJUAK 17 LITERATURA 18Razlika izmenu samog programiranja i

softverskog inenjerstva slina je razlici

izmeu betoniranja dvorita i izgradnje

mosta.

Eric Braude

UVOD

Proteklo je vie od pet decenija razvoja raunarskih sistema. Tokom prve tri

decenije, primarno je razvijan hardver sa ciljem da se snize trokovi obrade i

uvanja podataka. Osamdesetih godina i dalje se najvie panje poklanjalo razvoju

hardvera i poveanju njegove brzine i moi. Tek u poslednjoj deceniji razvoja,

izazov su postali vii kvalitet i nii trokovi softvera.

Danas softver predstavlja klju uspeha veine raunarskih sistema i ujedno faktor

diferencijacije organizacija koje ga poseduju. Softver je postao bitna komponenta u

poslovnom odluivanju i osnova u naunim istraivanjima i inenjerskom

reavanju problema. On takone predstavlja znaajnu komponentu u industrijskim,

transportnim, medicinskim, telekomunikacionim, vojnim i brojnim drugim vrstama

sistema. U savremenom svetu softver je praktino neizbean i svuda prisutan. Na

poetku 21. veka izmenjeno je poimanje softvera i isti javnost prihvata kao

tehnoloku stvarnost u buduem razvoju.

Drutvo informatiara Nemake sprovelo je pre nekoliko godina, menu mlanim

eksperima u informatici, istraivanje u kojem su oni navodili koje discipline sa

studija (koje su imali ili bi trebalo da su imali) smatraju najvanijim za svoj struni

rad. Dobijeni su sledei rezultati, dati u obliku rang-liste, pri emu vii rang

oznaava i veu znaajnost:

1. timski rad,

2. upravljanje projektima,

3. softverski inenjering,

4. vonenje tima,

5. baze podataka,

6. retorika,

7. komunikacioni sistemi i mree,

8. sistem kvaliteta,

9. strukture podataka i algoritmi

Na ovoj listi se softverski inenjering nalazi veoma visoko, na 3. mestu. Ako

pogledamo njegov iri kontekst, moemo primetiti da od prvih 8 disciplina, ak 5

spadaju u discipline softverskog inenjerstva, retorika je disciplina iji se segmenti

takone vrlo esto prezentiraju u okviru seminara iz softverskog inenjerstva, baze

podataka se vrlo snano proimaju sa njim, dok komunikacioni sistemi i mree

predstavljaju neophodnu sistemsku osnovu za softverske inenjere.

1. DEFINICIJA SOFTVERA

Softver su programi (naredbe, instrukcije) koji 'govore' raunaru kako treba da izvrava odreene zadatke. Softver je nain zapisa algoritama u obliku koji je razumljiv raunaru.Pojam softver je prvi put iskoristio John W. Tukey, inenjer informatike, 1957. godine. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. Naime, na engleskom re hardver znaci tvrdotvorina, odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). Nasuprot tome re soft znaci meko.

Verovatno najbolja definicija za pojam softver potice od Instituta inenjera Elektrotehnike i Elektronike (The Institute of Electrical and Electronics Engineers - IEEE), koja glasi:

Sveobuhvatni zbir informatickih programa, procesa, pravila; dokumentacije i datoteka u vezi, koji cine deo operacija jednog informatickog sistema. Pre trideset godina, manje od 1% javnosti je bilo u mogunosti da inteligentno

objasni znaenje pojma "softver". Menutim, sada sve vei deo te javnosti smatra da

i razume ta je to softver i kako se on razvija. Da li je to stvarno tako?

Softverski proizvod (engleski: consumer software package) predstavlja softversku

podrku raunarskim sistemima, a ine ga skup raunarskih programa, datoteke i

odgovarajua dokumentacija, namenjeni realizaciji odrenenih zadataka (definicija

preuzeta iz standarda JUS ISO 9127/94). Za razliku od softverskog proizvoda,

softver se sastoji iz skupa raunarskih programa i datoteka sa istom namenom koju

ima softverski proizvod. Kako su prema usvojenim standardima softver i

odgovarajua pratea dokumentacija nerazdvojivi, upakovani za prodaju kao

jedinstvena celina i prodaju se zajedno, u nastavku se ova dva pojma poistoveuju.

Iz izloenog se vidi da softverski proizvod predstavlja jedinstvo raunarskih

programa, struktura podataka sadranih u datotekama, i dokumentacije koja

opisuje nain funkcionisanja i upotrebe programa. Pri tome, posebno se istie

znaaj dokumentacije, koju projektanti i programeri esto zanemaruju, ali bez koje se softver ne moe smatrati kompletnim. Informacije sadrane u prateoj

dokumentaciji su esto jedino sredstvo putem koga proizvoa softvera i/ili

distributer mogu komunicirati sa kupcem ili korisnikom. Samo ukoliko

dokumentacija sadri dovoljno informacija, korisniku se omoguuje uspeno

korienje softvera.

2. POJAM SOFTVERA

Za pojam softvera vezan je i pojam softverska podrka. Ona predstavlja rad na

odravanju softvera i pratee dokumentacije u funkcionalnom stanju. Mogu je

pruati proizvoa (organizacija koja je razvila softver), predstavnik (organizacija

koja plasira softver na tritu), distributer (organizacija koja neposredno prodaje

softver korisniku) ili neka druga organizacija.

Dva osnovna tipa softvera su:Sistemski softver - programi koji se koriste za direktno upravljanje fizickim delom racunara, odnosno hardverom. Ovaj softver omogucava interakciju korisnickog softvera sa hardverom. Moderni naziv za sistemski softver je operativni sistem. Neki teoreticari informatike smatraju kompajler i ostale alatke za razvoj softvera delom sistemskog softvera. Korisnicki softver - programi namenjeni krajnjim korisnicima racunarskog sistema. To su dakle programi sa kojima korisnici sistema obraduju podatke.

Izvravanje softvera ili programa od strane korisnika racunarskog sistema danas obicno ukljucuje ucitavanje korisnickog softvera i podataka sa hard diska, interaktivnu obradu podataka i pohranjivanje podataka na hard disk. U prolosti su se umesto hard diska koristile magnetne trake ili neki drugi tip trajne memorije.

Racunar u toku izvravanja softvera prati unapred utvrden niz naredbi da bi omogucio korisniku da podatke obradi na odgovarajuci nacin. Paradigme arhitekture softvera

Primena raunara u nauno-istraivakom radu prouzrokovala je ovladavanje

sloenim tehnolokim procesima i novim proizvodima, meu kojima se nalaze i

kvalitetniji raunari. Ova povratna sprega dovela je do eksplozije znanja kojom su

nastale hardverske arhitekture izuzetno visokog kvaliteta. Razvoj softvera,

meutim, nije pratila opisana dinamika, jer se on mogao meriti porastom od svega nekoliko procenata godinje. Poboljanje performansi u razvoju i korienju informacionih sistema javljalo se skokovito, sa pojavom novih paradigm arhitekture softvera.

U poetnom periodu primene raunara, od 1948. do 1965. godine, hardver je bio

izuzetno skup i ljudski rad potreban za razvoj softvera je bio zanemarljivo mali u

odnosu na hardver, pa je softver bio u potpunosti prilagoen hardveru. Ovaj

period nazivamo faza monolitne programske podrke i u njoj su programi

proistekli iz opisa postupaka bili vrsto vezani za ulazno-izlazne ureaje raunara i njegov monitorski program. Programi su pisani u mainskom jeziku ili asembleru i to tako da njihovo vreme rada bude to krae. Korisniki interfejs je bio vezivan za odreeni hardver i sadrao je male mogunosti, a njegovo korienje je bilo krajnje nekomforno i svodilo se na elektrinu pisau mainu u funkciji konzole.

Povratna sprega nastala razvojem softvera uticala je na znaajno snienje cena

hardvera, poboljanje njegovih performansi i pojavu niza gotovih programskih

proizvoda koje su, zajedno sa hardverom, nudili njegovi proizvoai. Ovako

formirani interfejs poznat je pod nazivom sistemski softver i predstavlja prvi korak

u razvoju korisnikih interfejsa. Tako je nastala faza poznata pod nazivom

dihotomija aplikacija - sistemski softver i karakteristina je za period od 1965. do

1985. godine. Deo sistemskog softvera blii hardveru naziva se operativni sistem, a deo blii aplikacijama - pomoni programi. U ovoj fazi pojavljuje se

multiprogramski rad. Ova promena paradigme podigla je produktivnost

programera i smanjila trokove za njihovu obuku, koji u ovoj fazi koriste vie

programske jezike i biblioteke napisanih delova programa. Najvanija karakteristika ove faze je mogunost prenosa napisanih aplikacija sa jednog raunara na drugi i to istog ili razliitih proizvoaa. Korisnici poinju da se dele na profesionalce za razvoj programa - programere i na krajnje korisnike, koji u ovoj fazi postaju aktivni, ali ne i dominantni. Korienje vizuelnog alfanumerikog komuniciranja pomou terminala u interaktivnom reimu i razmena podataka pomou tele-komunikacija sa udaljenim raunarima postaju standardi obrade podataka u ovoj fazi.

3. OPERATIVNI SISTEM DEFINICIJA I FUNKCIJEOperativni sistem (u daljem tekstu OS) objedinjuje raznorodne delove raunara u skladnu celinu I sakriva od korisnika detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu bitni za korienje raunara.OS radi sledee:1. Upravlja programima, podacima i delovima od kojih se raunar sastoji (procesor, kontroleri, radna memorija), s ciljem da oni budu to celishodnije upotrebljeni

2. Obezbeuje pristupano radno okruenje za krajnjeg korisnika raunaraU optem smislu, operativni sistem se moe definisati kao skup programa koji upravljaju resursima raunarskog sistema i obezbeuje interfejs ka korisniku.Prva funkcija OS je upravljanje resursima raunara (resource management). Pod pojmom resurs podrazumevamo sve to je programu potrebno za rad. Resursi mogu biti hardverski (procesor, memorija, I/O ureaji) i softverski (programi, podaci datoteke). Zadatak OS je da vodi rauna o resursima raunara

tj. da zadovolji potrebe programa, da prati koji program koristi koje resurse itd.

Ukratko reeno, OS je skup sistemskih programa koji posreduju izmeu korisnika raunara iraunarskog hardvera a cilj je da: 1. Izvrava korisnike programe i olakava reavanje korisnikih problema

2. Korienje raunarskog sistema uini podesnijim za korisnika

3. Omogui to efikasnije iskorienje raunarskog hardveraOS se sastoji od vie relativno nezavisnih celina. Svaki proizvoa raunara ima svoje operativne sisteme, pa je teko da ti optu strukturu OS. Hijerarhijski model OS je sastavljen od nivoa.Hijerarhijski model ima sledei smisao:na posmatranom nivou OS-a mogu se zahtevati usluge samo od njegovih niih

nivoa, a nikako od viih. Najnii sloj je poznat kao jezgro OS-a (kernel).

Zbog odnosa veliine OS-a i radne memorije, veina OS-a ne moe da stane u radnu memoriju. Zato se u memoriji uvek nalaze samo najvaniji delovi OS-a, takozvani rezidentni delovi, koji aktiviraju I izvravaju korinike programe, dodeljuju memoriju i datoteke i obavljaju I/O operacije.Rezidentni deo OS-a mora da podrava mehanizam prekida, jer je on osnova vieprogramskog rada. Deo OS-a koji uvek mora da se nalazi u memoriji obino se naziva jezgro ili kernel. Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se smestiti u jezgro OS-a. Ostali delovi se ubacuju u memoriju kada su potrebni i izbacuju kada vie nisu potrebni.

Slika 1. Hijerarhijski model OS-a3.1 VRSTE OPERATIVNIH SISTEMAPostoje brojne podele OS-a na osnovu razliitih kriterijuma: prema broju korisnika i/ili procesa, prema nainu obrade poslova, prema distribuciji procesorske snage i ostalih resursa, prema nameni I funkcionalnim osobinama.KLASIFIKACIJA PREMA BROJU KORISNIKA I PROCESAPrema broju korisnika, OS se dele na:1. jednokorisnike (singleuser)

2. viekorisnike (multiuser)Jednokorisniki sistemi obezbeuju virtuelnu mainu za samo jednog korisnika. To su rauinarski sistemi prilagoeni za jednu funkciju ili je re o slabijim i jeftinim konfiguracijama tipa mikroraunara.Uglavnom ih karakterie jeftin hardver, solidna pratea programska podrka, jednostavan sistem datoteka, jednostavan U/I sistem.

Viekorisniki sistemi su kvalitetni OS koji zahtevaju jae hardverske konfiguracije. Tipian viekorisniki OS je UNIX, koji obezbeuje simultani pristup za vie korisnika istovremeno, pri emu korisnici pristupaju sistemu preko posebnih terminala.Prema broju simultanih aktivnosti tj. prema broju procesa koji se mogu izvravati paralelno ili kvaziparalelno, operativni sistemi se mogu podeliti na:1. jednoprocesne (singletasking, singleprocess)

2. vieprocesne (multitasking, multiprocess)Na osnovu kombinovanog kriterijuma mogu se izdvojiti tri vrste operativnih sistema:1. jednokorisniki jednoprocesni (single-user, singletasking) kao to je MS-DOS

2. jednokorisniki vieprocesni (single-user, multitasking) kao to su OS/2 i MS Windows 3.1/9x/Me

3. viekorisniki vieprocesni (multiuser, multitasking) kao to je UNIX, ali uslovno se mogu prihvatiti i MS Windows 2000/XP/2003 ukoliko obezbeuju terminalske usluge4. PROGRAMSKI JEZICIProgramski jezik je vetacki jezik koji se moe koristiti za kontrolu ponaanja maine, narocito racunara.

Programski jezici su definisani preko sintaksnih i semantickih pravila koja respektivno opisuju njihovu strukturu i znacenje. Mnogi programski jezici imaju neku formu pisanih specifikacija njihove sintakse i semantike, a neki su definisani jedino preko zvanicne implementacije.

Programski jezici se koriste da olakaju komunikaciju sa racunarom prilikom organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme. Neki autori ograniavaju izraz programski jezik samo na jezike kojima se mogu izraziti svi moguci algoritmi, a ponekad se koristi izraz raunarski jezik, koji se odnosi na vie ogranicene vjetacke jezike.

U meduvremenu je stvoreno vie hiljada programskih jezika, i novi se stvaraju svake godine.Programski jezik je bilo koji od vetackih jezika kojim je moguce dati detaljne instrukcije raunaru. Te instrukcije se mogu izvravati direktno kada su ugraene u raunaru posebnom obliku koji je odredio proizvodac, tzv. mainski jezik, posle jednostavnog procesa zamjene izraene u odgovarajucem asemblerskom jeziku, ili pose prevodenja iz nekog jezika vieg nivoa.

Mainski i asemblerski jezici su jezici niskog nivoa, koji zahtjevaju od programera da se posveti upravljanju svim stvarima vezanim za cuvanje podataka i operacije nad njima. Na drugom kraju nalaze se jezici visokog nivoa, koji su blii prirodnom jeziku i oslobadaju programera brige o tim stvarima, takode itljiviji i daleko laki za pisanje programa.Programski jezici se, prema nacinu opisivanja rada programa, dele na funkcijske (Lisp, Skim), proceduralne (C, Paskal, Bejzik), sekvencijalne i objektno-orijentisane (Java, Ada), strukturalne (SQL) i mnoge druge. Programski jezici po ovoj podeli mogu biti i meoviti, tj. da dozvoljavaju razliite paradigme u okviru istog programa, te npr. C++ dozvoljava i objektno-orijentisani i proceduralni pristup, tavie proceduralni pristup je neophodan pri definiciji poetne take programa u funkciji main.Mainski i asemblerski jezici:Mainski jezik se sastoji od numerikog koda za operacije koji odreeni raunar moe direktno izvriti. Taj kod je alfanumericka serija 0 i 1, ili binarni kod (bajt), koji se esto pretvara u heksadecimalni kod (na bazi broja 16), radi lake itljivosti i modifikacije. Instrukcije mainskih jezika obicno koriste jedan broj bajtova za predstavljanje operacija, sabiranje na primer, a drugi za predstavljanje operanda (brojeva sa kojima se vri operacija) i/ili lokacije za sledeu instrukciju. Mainski jezik je teak za citanje i pisanje, poto ne lici na konvencionalno matematicko predstavljanje niti na prirodni jezik, a njegov kod varira od raunara do raunara.Asemblerski jezik je jedan nivo iznad mainskog jezika. Koristi kratki mnemoniki kod za instrukcije i omoguava programeru da unosi imena za blokove memorije koja sadri podatke. Dizajniran je da omoguci lako prevoenje u mainski jezik. Iako se blokovi podataka u asemblerskom jeziku pozivaju preko imena, a ne preko adrese u memoriji, ipak ne postoji mogucnost sofistikovanog organizovanja sloenih informacija. Kao i mainski jezik, asemblerski jezik zahteva od programera detaljno poznavanje racunarske arhitekture. Koristan je kada su ti detalji vani, odnosno prilikom programiranja racunara za interakciju sa ulaznim i izlaznim ureajima, kao to su tampai, skeneri, ureaji za uvanje podataka i informacija (optiki i vrsti diskovi), itd.Algoritamski jezici:Algoritamski jezici su dizajnirani da izraze matematika i simbolika izraunavanja. Njima se mogu izraziti algebarske operacije na slian nacin kao u matematici i omogucavaju koricenje potprograma u kojima se pakuju najee koriene operacije, koje je mogue ponovo iskoristiti. FortranPrvi vaniji algoritamski jezik u istoriji programiranja je Fortran (skraenica od engleskog formula translation). Dizajnirao ga je tim programera americke kompanije IBM, 1957. godine, na ijem je elu bio Don Bekus. Dizajniran je sa idejom da slui potrebama naunika i naunih izraunavanja sa realnim brojevima (brojevima sa pokretnim zarezom) kao i skupovima realnih brojeva organizovanih u jedan ili vie nizova. AlgolAlgol (skracenica od engleskog izraza algorithmic language - algoritamski jezik) je dizajnirao komitet americkih i evropskih naucnika racunarstva za svrhu objavljivanje algoritama, ali i za racunarska izracunavanja, izmedu 1958 i 1960. godine. Algol posjeduje rekurzivne potprograme, odnosno procedure koje mogu same sebe pozivati prilikom reavanja zadatog problema, redukujuci ga na manji problem bilo koje vrste. Novost u Algolu je blokovna struktura, gdje je program komponovan od blokova i moe da sadri i podatke i instrukcije koje imaju istu strukturu kao i sam program. Blokovna struktura je vrlo brzo postala standard za konstruisanje masivnih programa od malih komponenti. LispLisp (skraenica od engleskog list processing) je razvio i implementirao Don Makarti oko 1960. godine, bazirajui ga na matematikoj teoriji rekurzivnih funkcija. Program razvijen u Lispu je funkcija primjenjena na podatke, a ne sekvenca proceduralnih koraka, kao to je slucaj u Fortranu i Algolu. CProgramski jezik C su razvili Denis Rici i Brajan Kemigan 1972. godine, u AT&T korporaciji za programiranje operativnih sistema.

Sl. 2. Razvoj programskog jezika

5. INFORMACIONI PODSISTEMI

Za efikasnije obavljanje poslova u poslovnom sistemu mogue je koristiti sledee informacione podsisteme:

1. Marketinga

2. Proizvodnje

3. Finansija I raunovodstva

4. Upravljanje kadrovima

5.1 INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA

Informacioni podsistem marketinga treba da podri procese analize I istraivanje trita, sa ciljem da se obezbedi prikupljanje I obrada podataka u funkciji definisanja strategije razvoja, organizovanijeg nastupa na tritu, boljeg upoznavanjeg partnera I korigovanja proizvodnog programa prema njihovim zahtevima.

Ovaj informacioni podsistem traba da omogui da se efikasnije obave mnoge marketing funkcije: pravovremeno spoznavanje ponude, tranje I trendova na tritu; predvidjanje; formulisanje ciljeva, politika, planova I programa; praenje aktivnosti konkurenata; obraun poslovnih rezultata; formiranje optimalnog asortimana proizvoda; diferenciranje proizvoda I trita; promociono delovanje; izbor kanala distribucije I utvrdjivanje cena.Aplikacije marketinga ine: sistem internih izvetaja, sistem marketing obavetavanja, sistem marketing istraivanja I sistem analitikog marketinga.

Sistem internih izvetaja

Koristi unutranje podatke poslovnog sistema I uglavnom je povezan sa raunovodstvenim bazama podataka.

Sistem marketing obavetavanja

Obezbedjuje eksterne podatke o promenama uslova u poslovnom I makromarketinkom okruenju. Njegova glavna uloga sastoji se u skaniranju, odnosno stalnom nadgledanju, praenju ili snimanju okruenja.

Sistem marketing istaivanja

Je stalan proces prikupljanja, obrade, uvanja I prezentacije informacija o snagama I uslovima na tritu I trinom okruenju koji deluju na poslovanje preduzea.

Sistem analitikog marketinga

Koji slui kao podrka za odluivanje u marketingu I sastoji se od: banke podataka, banke metoda obrade podataka, banke modela I komunikacione veze.5.2 . INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJEOvaj podsistem podrava procese upravljanja proizvodnjom u okviru kojih se obavljaju poslovi planiranja potrebnih materijala I kapaciteta, izdavanja radnih naloga I zahteva za nabavku, kao I upravljanja procesom proizvodnje.

Podsistem treba da se sastoji iz etri aplikacije:

Upravljanje unutranjom logistikom

Upravljanje materijalom

Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija

Raunarski integrisana proizvodnja

5.3 . INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RAUNOVODSTVAOvaj podsistem obuhvata procese voenja finansija I raunovodstva u okviru kojih se obavljaju poslovi prikupljanja, kontrole I upravljanja svim novanim tokovima u preduzeu, na osnovu poslovnih planova, planova prihoda I rashoda I na osnovu obraunatih trokova poslovanja pojedinih poslovnica. Takoe, u okviru ovog podsistema vri se evidentiranje finansijskih rezultata preduzea, odnosno svih novanih transakcija I obraun zarada.Aplikacije finansija I raunovodstva ine finansijsko planiranje I predvianje budeta, upravljanje finansijskim transakcijama, upravljanje investicijama I kontrola I revizija.

5.4. INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA

Informacioni podsitem upravljanja kadrovima podrava procese voenja kadrovskih, pravnih I optih poslova u okviru kojih se obavljaju poslovi voenja politike kadrova, pravni poslovi, poslovi arhive, obezbeenja imovine I lica, socijalne zatite I standarda kao I kancelarisko poslovanje.Aplikacija o kadrovskim resursima moe da obuhvati sledee informacije:

Opise poslova, obaveze, odgovornosti, zahteve, nivo obrazovanja, potrebne sposobnosti

Prikaz zaposlenih

Raspored neradnih dana

Aplikacije upravljajna kadrovima su: zapoljavanje, praenje zaposlenih I planiranje I upravljanje ljudskim resursima.

Primena informacionih tehnologija u procesu zapoljavanja radnika moe biti veoma korisna, primeri za to su: Korienje Weba za zapoljavanje

Spisak radnih mesta

Izbor slubenika

6. STANDARDI SOFTVERSKOG ININJERINGADa bi se oblast softverskog ininjeringa pokrila neophodnim standardima, uloen

je ogroman trud i rad na meunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

Proces donoenja i revizije ve donetih standarda je stalan i sve obuhvatniji. U

svetu softvera tako danas egzistira vi.e od 1000 standarda, a u svetu softverskog

inenjerstva ima ih v.e od 350 aktuelnih. Pod ovim se ne podrazumevaju tzv. de

facto standardi, kao to su, na primer, brojna reenja Microsofta, a kojih je

verovatno i vie od zvaninih standarda. Mnoge kompanije se oseaju izgubljeno u ovoj pravoj "umi" standarda.

Ne treba oekivati da su svi meunarodni standardi savreno sistematizovani,

usklaeni po metodologiji i sadraju, ali su van svake sumnje snano sredstvo, uz iju pomo se moe vriti unapreenje projektantskih metoda i obezbediti kvalitet gotovih softverskih proizvoda.

Meunarodni standardi vezani za informacione tehnologije donose se u

zdruenom tehnikom komitetu (JTC) koji su formirali International Organization

for Standardization (ISO) i International Electrotehnical Committee (IEC).

Tehniki komitet je podeljen u 4 grupe u kojima rade 19 podkomiteta koji

pokrivaju pojedine oblasti informacione tehnologije. Tako je menu ISO

standardima njih 88 vezano na softver. Softverski ininjering je pod podkomitetom SC7 koji se angauje na izradi uputstava za upravljanje i standardizaciju metoda i alata za razvoj, odravanje i ocenu kvaliteta tokom ivotnog ciklusa softvera. U okviru podkomiteta radi 9 radnih grupa.

Savezni zavod za standardizaciju je prihvatio preporuke menunarodnih i evropskih komiteta za standardizaciju i za jugoslovenske standarde JUS uglavnom preuzima standarde ISO/IEC pri tome dajui im nacionalni predgovor i potrebna objanjenja. Naalost, proces standardizacije softvera u Srbiji je u prilinom zaostatku za svetskom standardizacijom u ovoj oblasti.

6.1 KARAKTERISTIKE DOBROG STANDARDAU razvoju softvera prema izloenom se moe izvesti konstatacija da postoji veliki

broj standarda. Pored navedenih organizacija i pojedine razvojne organizacije su

uspostavile svoje specifine standarde. Menutim, veina od njih je slabo

dokumentovana. Karakteristike dobrog standarda su pored ostalog da:

_ poseduje adekvatnu strukturu,

_ uspostavlja uniformnost,

_ odgovara disciplini softverskog ininjeringa,

_ rigorozan jer precizno prati procese, standarde i procedure,

_ kompatibilan i moe biti upotrebljen uz druge standarde,

_ obezbenuje kvalitetan proizvod,

_ ukljuuje kvantitativnu povratnu ocenu,

_ ukljuuje razumnu dokumentaciju,

_ obezbenuje kvalitetne aktivnosti i razvoj,

_ standardizuje proces razvoja softvera i upravljanje procesima i

_ obezbeuje sredstva za razvoj sistema koja su efikasna i efektivna.

ZAKLJUAKCilj svakog projekta razvoja softvera je da stvori softverski proizvod u kojem projektanti stvaraju efektivni proizvod (4P pravilo).

Softverski Ininjering predstavlja strogo definisan pristup koji ine principi i ciljevi koji se primenjuju u razliitim fazama razvoja softvera.Pomenuli smo da je softverski ininjering jedan od najznaajnijih delova moderne tehnologije bez koga je nemogue zamisliti ostale delove informatikog sistema.

Razvoj softverskog ininjeringa ide uporedo sa razvojem ostalih grana softverske i hardverske tehnologije,tj. usko su povezani i nemogue je rei ta je vanije.

Spomenuemo samo jedan primer gde su nai programeri i softverski ininjeri meu najboljim u okruenju.U Telekomu Srbija najznaajniji deo je Mobilna telefonija, sa svim svojim delovima sistema.Najvie programa za mobilne telefone upravo rade nai programeri, i to toliko dobro da ih i drugi koriste.Osim programa,aplikacija,nai programeri se pravljenjem softvera i za druge vrste moderne tehnologije.

Nemogue je zamisliti bilo koji digitalni aparat bez dobro uraenog softvera,bez obzira da li je to program za ve-mainu ili za balistiki projektil .

Napredak tehnologije iziskuje i napredak programa koji e to sve da kontrolie i upravlja,tako da i sam poziv softverskog ininjera tj. programera,dobija jedan vei poloaj u drutvu, poloaj voe.L I T E R A T U R A:

dr Jasmina Novakovi, dr. Dragan Milanovi, dr. Alepije Veljovi: Poslovna Informatika Zoran Lovrekovi: emu slui informatika,

Andrew S. Tanenbaum: Arhitektura i organizacija raunara www.wikipedia.orgPAGE 2