P O Z O R I [ N E N O V I N E B R O J 1 6 5 S E P T E M B A R 2 0 1 0 . G O D I N A X V I I C E N A 1 0 0 D I N A R A

INTERVJU:Boris Isakovi}Dalija A}inBranislava Lije{evi}Aleksandar Luka~Klaudija Boze

44. Beogradski Internacionalni Teatarski FestivalNacionalne ustanove kulture na pravnoj raskrsnici

Tema: Jubilej Srpskog narodnog pozori{taPozori{ta u unutra{njosti Srbije

In memoriam: Feliks Pa{i}

stvaraoci ili osobe kojima po prirodidelatnosti koju obavljaju pripada ambici-ja da na vrhunski na~in reprezentuju (ilibarem to poku{aju) nacionanu kulturu.

Da ne pominjemo da gubitkom statu-sa, naro~ito u slu~aju ustanova kulturekoje su do stupanja na snagu novogZakona o kulturi i pomenute Uredbeimale status ustanova kulture od nacio-nalnog zna~aja, gubitak tog statusapodrazumeva ru{enje kompletnog dosa-da{njeg umetni~kog koncepta i, u velikojmeri, ugro`ava pozicije i na doma}oj i,posebno, me|unarodnoj sceni.

Problem je tim ve}i {to `ivimo utranzicionim vremenima u kojima je, sobzirom na silne promene i {iroko poljekonfuzija s kojima smo neprestano suo -~eni, te{ko nadle`nima podneti dokaz onenamenskom tro{enju bud`etskih sred-stava, posebno uzmemo li u obzir ~inje-nicu da su mnoge ustanove kulture to -kom proteklih nekoliko godina morale dase snalaze kako znaju i umeju da bi pre -`ivele, a ~esto i da bi bile u stanju da os -tvare vrhunske umetni~ke rezultate. Avaljda ih, pre svega, ba{ ti rezultati i tre -ba da kvalifikuju za status ustanove kul -ture od nacionalnog zna~aja.

Samo na taj na~in, uva`avanjemovog osnovnog kriterijuma, mogu}e jedugoro~no za{tititi kulturu ove dr`ave odbirokratskog, politikantskog i proizvolj-nog odlu~ivanja koje bi lako, mimo voljei namere aktuelne vlasti i zakonodavca,moglo da otvori prostor za manipulisanjekoje bi se reflektovalo neprestanim pro -menama fizionomije ovda{njekulturne scene.

2LUDUS 165Lu

NACIONALNE USTANOVE KULTURE NA PRAVNOJ RASKRSNICIProletos usvojen podzakonski akt, odnosnouredba o sticanju i oduzimanju statusaustanove kulture od nacionalnog zna~aja,izme|u ostalog, otvara bitna pitanja iname}e nimalo lake dileme poslenicima ukulturi

Jedan od nedavno usvojenih podza-konskih akata koji „podr`avaju“ ak -tuelni Zakon o kulturi nosi naziv

Uredba o uslovima, kriterijumima i na -~inu sticanja, odnosno oduzimanja statu-sa ustanove kulture od nacionalnogzna~aja pa nije te{ko pretpostaviti {ta bimogao biti njen predmet.

U ^lanu 1. Uredbe zapisano je:„Ovom uredbom se bli`e ure|uju uslovi,kriterijumi i na~in sticanja, odnosnooduzimanja statusa ustanove kulture odnacionalnog zna~aja“. Ve} u ^lanu 3, ko -ji defini{e uslove za sticanje statusa usta-nove kulture od nacionalnog zna~aja,~itamo: „Ustanova mo`e ste}i statusustanove kulture od nacionalnog zna~ajaukoliko ispunjava slede}e uslove:

– da je registrovana za obavljanjekulturne delatnosti na teritoriji Republi-ke Srbije;

– da je osnovana od strane doma}egpravnog ili fizi~kog lica;

– da obavlja delatnost u oblasti kul -ture najmanje pet godina pre podno{enjaprijave za sticanje statusa ustanovekulture od nacionalnog zna~aja;

– da je ostvarila izuzetno zna~ajnadostignu}a u obavljanju kulturne delat-nosti koja se ogledaju kroz ostvareni broji kvalitet programa ili projekata i kojimaje dat poseban doprinos razvoju kultureRepublike Srbije;

– da je poslednjih pet godina namen-ski koristila sredstva za obavljanjekulturne delatnosti dobijena iz bud`etaRepublike Srbije i drugih izvora finansi-ranja.“

Prva dva stava ^lana nisu spornajer je logi~no da ustanova koja bi da stek-ne status ustanove kulture od naciona-lnog zna~aja treba da je registrovana zaobavljanje kulturne delatnosti, i to upra-vo na teritoriji ove dr`ave, te da je njenosniva~ ovda{nje doma}e pravno ilifizi~ko lice.

S tre}im stavom ve} imamo problembudu}i da je period od pet godina (u ko -jem se od doti~ne ustanove o~ekuje da jeobavljala delatnost u oblasti kulture prepodno{enja prijave za sticanje statusaustanove kulture od nacionalnog zna -~aja) prili~no proizvoljno odre|en.

Da, re}i }e neko, ali Zakon o kulturi,u delu koji se bavi Nacionalnim savetomza kulturu u ^lanu 15. predvi|a slede}e:„^lanovi Saveta biraju se iz reda ugle-

ve{tinu ratovanja, a u ovom slu~aju sepod tim pojmom podrazumeva generalnadr`avna politika na planu kulture. Stra-tegija, dalje, odre|uje taktiku, pa je otudalogi~no i da se ustanove koje pri`eljkujustatus ustanova kulture od nacionalnogzna~aja prilago|avaju prethodno usvoje-noj i obznanjenoj strategiji koju, kao {tosmo videli, defini{e Vlada, a na predlogMinistarstva.

Bilo bi to, naime, sasvim u redu kadase ovde ne bi radilo o ustanovama kultu-re od nacionalnog zna~aja (podvikao A.M.), {to }e re}i o institucijama na kojimabi trebalo da po~iva strategija kulturnepolitike Republike Srbije, a one u tom

novi{ta realizacije nacionalne kulturnepolitike.

No, da ne sitni~arimo. Vratimo seUredbi.

^etvrti stav ^lana 1 Uredbe veli da seod ustanove koja namerava da konkuri{eza ustanovu kulture od nacionalnog zna -~aja o~ekuje da doka`e kako je „ostvarilaizuzetno zna~ajna dostignu}a u obavlja-nju kulturne delatnosti koja se ogledajukroz ostvareni broj i kvalitet programa iliprojekata i kojima je dat poseban dopri-nos razvoju kulture Republike Srbije“,{to bi bio arbitrarni kriterijum da ^la -nom 5 nisu definisani Kriterijumimi zasticanje statusa ustanove kulture od na -cionalnog zna~aja koje }e procenjivatiKomisija za sticanje i oduzimanje statu-sa ustanove od nacionalnog zna~aja.

Napokon sti`emo i do petog stavaUredbe u kojoj zakonodavac predvi|a daustanova koja se kandiduje za status us -tanove od nacionalnog zna~aja treba dapodnese dokaze „da je poslednjih petgodina (podvukao A. M.) namenski kori-stila sredstva za obavljanje kulturnedelatnosti dobijena iz bud`eta RepublikeSrbije i drugih izvora finansiranja“.

Ima logike u tome da Dr`ava ose}apotrebu da ne baca novac u vetar, te dastoga `eli da zna kome }e dodeliti laska-vi status ustanove od nacionalnog zna -~aja, sa sve pripadaju}im beneficijama,ali se ipak name}e isto tako logi~no pita-nje za{to bi ustanova koja ne mo`e daprilo`i pomenuti dokaz – koja, dakle,nije namenski tro{ila bud`etske pare –treba da fasuje zato {to njeno rukovod-stvo nije valjano obavljalo svoj posao.

Kakve veze ima status ustanove kul -ture (kriterijumima su{tinski vezan zavrhunske rezultate ostvarene u oblastikojom se ustanova bavi) s gre{kama uposlovanju rukovodilaca koji, uzgred, dabi bili izabrani na konkursu, a docnije iimenovani, treba odgovaraju}oj komisijida predo~e vlastiti plan poslovne i umet -ni~ke politike za predvi|eni mandatniperiod.

Dakle, neko je na~inio plan i pro -gram kojim se prijavio na konkurs zarukovodioca ustanove kulture, neko dru -gi je doneo odgovornu odluku da ba{ tuosobu izabere za rukovodioca te ustanovekulture (naj~e{}e je to komisija sastavlje-na od ~lanova Upravnog odbora ustano-ve kulture), zatim je neko tre}i (naj~e{}eosniva~ doti~ne ustanove kulture) imeno-vao rukovodioca, a onda, po{to budeustanovljeno da rukovodilac nije namen-ski tro{io bud`etske pare, ne nastradaniko iz pomenutog lanca odgovornogodlu~ivanja, ve} se kola slome na institu-ciji u kojoj, gle ~uda – budu}i da je re~ oustanovi kulture, naj~e{}e rade umetnici,

Aleksandar Mi losav l jev i¯

ANJA SU[A NAJBOLJI POZORI[NI MENAD@ERUpravnici Malog po -zori{ta „Du{ko Ra -dovi}“ Anji Su{i do -deljena je nagrada„Nikola Petrovi} Pe -ca“ za najboljeg po -zori{nog menad`erau Srbiji 2010. godine

@iri, koji je radio u sastavu: Du{anPetrovi}, pozori{ni reditelj, GoranIbrajter, upravnik Narodnog pozo-

ri{ta „To{a Jovanovi}“ u Zrenjaninu, iMilivoje Mla|enovi}, direktor Sterijinog

pozorja (predsednik), doneo je jednogla-snu odluku da je Anja Su{a svojim dosa-da{njim radom u „Radovi}u“ zaslu`ilaovu presti`nu nagradu.

U njihovom obrazlo`enju navodi seda je tokom svog upravni~kog sta`a od2002. do danas Anja Su{a posve}enarazvoju pozori{ta za decu i mlade. „Ima -ju}i na umu da su deca najosetljivijakategorija publike, Anja Su{a je u stalnojpotrazi za najefikasnijim modelima ko -munikacije pozori{ta sa publikom. S timciljem, osim bri`ljivo koncipiranog reper-toara za najrazli~itije slojeve de~je i pu -blike za mlade, organizovala je i razgo-vore sa decom i mladima, humanitarneprojekte kao {to je ‘pozori{te solidarnosti’,

dnih i afirmisanih umetnika i stru~njakau kulturi, na period od pet godina“ (pod -vukao A. M.).

Tako|e, u ^lanu 77, kojim se preci -zno odre|uju pitanja vezana za Sufinan-siranje teku}ih rashoda i izdataka, pi{e:„Ustanove, odnosno drugi subjekti ukulturi iz stava 1. ovog ~lana, uz zahtevza sufinansiranje, podnose izve{taj o pe -togodi{njem radu i strate{ki razvojniplan za narednih pet godina“ (podvukaoA. M.).

Za{to je, dakle, odre|en petogodi{njiperiod, a ne, recimo, dvogodi{nji, trogodi -{nji ili, na primer, desetogodi{nji, premdau ^lanu 19 pomenutog Zakona pi{e:„Strategiju razvoja kulture RepublikeSrbije donosi Narodna skup{tina, napredlog Vlade“, a „Strategija se donosiza period od deset godina“ (podvukao A.M.).

Strategiju je, kao {to znamo, mogu}edefinisati kao nauku o vo|enju vojske,

slu~aju ne bi trebalo da defini{u vlastitustrategiju za period od pet godina. Da nepominjem problem koji dodatno izaziva~injenica da rukovodioci ustanova kultu-re naj~e{}e bivaju birani na period od~etiri godine, te da se i od kandidata zaove funkcije o~ekuje da komisiji za izborupravnika ili direktora prezentuju svojprogram za ~etvorogodi{nji mandatni pe -riod.

Dobro, opet }e neko primetiti, i ovo jebolje od, recimo, bugarske prakse kojapredvi|a konkurs za teatarske ustanoveod nacionalnog zna~aja – svake godine(!), {to je prili~no besmisleno s obziromna to da je u jednogodi{njem periodunemogu}e ozbiljno planirati tako va`nustvar kakva je strategija koja se ti~e po -menutog nacionalnog statusa, a tokomsamo jedne godine te{ko je mogu}e irealizovati iole ozbiljan program koji }ebiti „prepoznatljiv“ kao zna~ajan sa sta -

Ludus ne mo`ebez

Ministarstvaza kulturuRepublike

Srbije,a verujemo dani Ministar stvone mo`e bez

Ludusa

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

Anja Su{a (Foto: \or|e Tomi})

prire|ivala predstave za marginalizova-ne grupe dece“, stoji u saop{tenju. Istak-nuto je i da je upravnica Su{a izvelapravu malu revoluciju kada se drznulada na repertoar stavi predstavu Seks zapo~etnike, a i nakon toga nastavila dasvakodnevno istrajava u dokazivanju dapozori{ta za decu nisu drugorazredna uodnosu na teatar za odrasle i ~ini sve dase sumorna slika o na{em pozori{tu zadecu promeni. Va`an segment u njenomradu, koji ju je tako|e kandidovao za ovunagradu, jeste i velika pa`nja koju po -sve}uje edukaciji publike, {to je izuzetnaretkost u na{oj pozori{noj praksi.

T. S.

LUDUS 1653

AKTIVNOSTI UDRU@ENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJENakon {to su, tokom letnjih meseci,

obavljene sve formalnosti u vezi spromenom naziva i usvajanjem

novog Statuta (u skladu sa odlukamaSkup{tine odr`ane juna ove godine),Udru`enje dramskih umetnika Srbijenastavlja svoj redovan rad, a u planu sui neke nove aktivnosti. Na prvom za se -danju novoizabranog Predsedni{tvaUDUS-a za zamenika predsednika iza -bran je Dragan Vuji}, a imenovani su~lanovi Komisije za statusna pitanja:glumice Zinaida Dedakin i Bojana Ga -jin-Kova~evi}, organizator Sne`ana Sre -dojevi}-Lauren~i}, reditelj Nenad Ili} idramaturg Petar Gruji~i}; Komisije zanagrade – Umetni~kog ve}a: glumciSvetlana Bojkovi}, Dara D`oki} i Nata{aNinkovi}, dramaturg Slavko Milanovi} ireditelj Egon Savin; Komisije za scen-sko-muzi~ku delatnost: reditelj Nela An -tonovi}, glumice Tamara Maksimovi} iTanja @eraji}, dramski pisac @eljkoHuba~ i reditelj Bojan Milosavljevi} iKomisije Fonda solidarnosti: glumiceMirjana Pei} i Katarina Gojkovi} i orga-nizator Branislava Atanackovi}.

Po~etkom avgusta objavljen je Javnipoziv Ministarstva kulture RepublikeSrbije za podno{enje predloga za dodeluPriznanja umetnicima, odnosno stru~ -njacima u kulturi za vrhunski doprinosnacionalnoj kulturi, odnosno kulturi na -cionalnih manjina. Rok za dostavljanjedokumentacije objavljen u Javnom po zi -vu (31. avgust) bio je povod da se oglasiKoordinacioni odbor umetni~kih ud ru -`enja Srbije. Datum je sporan jer je av -gust mesec kada ve}ina umetnika, kao izaposlenih u ustanovama kulture iumetni~kim, odnosno strukovnim udru -`enjima koristi svoje godi{nje odmore.No, ve}i problem je to {to je u ovogo di -{njoj uredbi koja reguli{e dodelu poseb-nih priznanja i na osnovu koje je pozivobjavljen, predvi|en druga~iji sastav

nadle`ne komisije u odnosu na dosada -{nju praksu. Izba~en je stav da umet-ni~ka udru`enja preko svog KOO pred-la`u ~etiri ~lana komisije, vode}i ra~unao zastupljenosti svih umetni~kih oblasti.U saop{tenju koje je u svojstvu predse-davaju}eg KOO umetni~kih udru`enjaSrbije potpisala Ljiljana \uri} izra`enaje sumnja i briga zbog ovakvog gestaMinistarstva i pitanje kakve }e reper -kusije on imati. Ona je, tako|e, podsetilai na ~injenicu da je Zakon o kulturiusvojen 9. septembra pro{le, te stupio nasnagu 11. marta ove godine, ali da svaprate}a akta neophodna za njegovu pri -menu jo{ nisu donesena, da Nacionalnisavet za kulturu nije izabran, a da seproblemi u radu umetnika i ustanovakulture gomilaju. Rok za podno{enjedokumentacije pomeren je za 7. septem-bar, a KOO umetni~kih udru`enja poku -{a}e da u pregovorima s Ministarstvomobjasni va`nost u~e{}a predstavnikaKOO u radu komisije za dodelu posebnihpriznanja.

Po{to je, 7. avgusta, objavljen gore-pomenuti poziv, Udru`enje dramskihumetnika Srbije obavestilo je sve svojepenzionisane ~lanove da je poziv objavl-jen i da, ukoliko `ele, mogu potrebnudokumentaciju dostaviti Udru`enju koje}e je, u njihovo ime, predati Ministarstvukulture. Predsedni{tvo UDUS-a potvrdi-lo je odluku da Udru`enje za ovo priz-nanje mo`e predlagati svoje ~lanove kojisu penzionisani iz statusa samostalnihdramskih umetnika i dobitnike Dobri -~inog prstena, a da za ostale ~lanovemo`e dati podr{ku drugim predla ga -~ima. Osim toga, Udru`enje je uputilodopise svim pozori{tima u Srbiji, kojimaje uprave pozori{ta pozvalo da za dodeluposebnih priznanja predlo`e dramskeumetnike penzionisane iz radnog odno -sa u pozori{tu.

BOJAN STUPICA, VEK OD RO\ENJA

Udru`enje dramskih umetnika Srbijeraspisuje

J A V N I P O Z I V – K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade M I L O [ @ U T I ]

Nagrada se dodeljuje za najbolje gluma~ko ostvarenje na scenamaprofesionalnih pozori{ta Srbije, u predstavama premijerno izvedenim

u periodu od 30. juna 2009. do 30. juna 2010. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, velika ili mala, tragala~ka i da semo`e ozna~iti kao putokaz u razvitku glume, kao i da je glumac, stariji ili mla|i,

osvedo~io svoju posve}enost umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozori{ta.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, dramski umetnici,pozori{ni kriti~ari, redakcije stru~nih i ~asopisa iz oblasti kulture, kao i

umetni~ke ustanove i udru`enja.

Predloge sa pisanim obrazlo`enjem poslati na adresu: Udru`enje dramskih umetnika Srbije, 11000 Beograd, Studentski trg 13/VI,

ili mejlom, na adresu: udus@udus.org.rs, najkasnije do 30. septembra 2010. godine.

U Beogradu, 31.08.2010.Ljiljana \uri}, predsednica UDUS, s. r.

U narednom periodu planiran je radna dobijanju statusa reprezentativnogudru`enja (o~ekuju se dono{enje aktaMinistarstva kulture kojim }e se defini -sati uslovi i procedura sticanja statusareprezentativnog udru`enja u kulturi),kao i intenziviranje aktivnosti u ciljupovra}aja imovine Udru`enja. Preduzetisu koraci da se prikupi dokumentacija izArhiva Srbije i Arhiva Jugoslavije oimovini koja nije zavedena u katastru, akoja prema na{im saznanjima nije ma la.

Postoje indicije da je UDUS pose-dovao imovinu i na teritorijama biv{ihrepublika i da je ta imovina otu|ena.

U me|uvremenu, do dono{enja Za -kona o denacionalizaciji, Udru`enje po -ku{ava da obezbedi odgovaraju}i prostorkoji bi za potrebe svojih samostalnihprojekata koristili ~lanovi Udru`enja.

Ove jeseni bi}e dodeljene dve na gra -de Udru`enja. Konkurs za predlaga njekandidata za Nagradu „Milo{ @uti}“ jeobjavljen, a predlozi se primaju do 30.septembra.

Nagrada za `ivotno delo „Dobri~inprsten“ treba da bude dodeljena do krajagodine. S obzirom na to da je okon~anadesetogodi{nja saradanja sa FondomFilip i Madlena Cepter, predstoji traganjeza potencijalnim pokroviteljem na grade,{to u ovom trenutku, imaju}i u vidufinansijsku krizu i nelikvidnost velikihfirmi nije nimalo lako.

U toku je rad na pripremi mono-grafije o pro{logodi{njem dobitniku Do -bri~inog prstena – Vojislavu Brajovi}u,autora Dragana Babi}a, a Udru`enjedramskih umetnika Srbije bi}e i suizda-va~ knjige „Pozori{na politika u Srbiji1941–1944, studija i dokumenti“,autora dr Bore Majdanca.

Nije bilo zna~ajnije i svestranijepozori{ne li~nosti na prostorunekada{nje Jugoslavije od Boja-

na Stupice (1. avgust 1910. Ljubljana –22. maj 1970. Beograd), reditelja, arhi -tekte, dramaturga, profesora, pedago -ga... Od Ljubljane do Skolja, preko Ma -ribora, Splita, Zagreba, Beograda... svu -da gde je radio ostavio je sna`an ume -tni~ki trag. Letos se navr{ilo sto godinaod ro|enja tog velikog stvaraoca, ~ovekakoji je ~itav svoj `ivot posvetio pozori{tu.

Ro|en je 1910. godine u Ljubljanigde je odrastao i {kolovao se. Ve} sa 19godina, kao uspe{an student arhitektu-re, putuje po Evropi gde upoznaje i zna -~ajna pozori{ta. Prva re`ija predstaveza koju je ujedno uradio i prevod, dra -matur{ku obradu, scenografiju i kostimjeste Rat i mir u Slovenskom narodnomgledali{~u u Ljubljani. U predstavi suigrali Sava Severova, njegova supruga,Milan Skrebin{ek i Stupica. Do 1940. uLjubljani, Mariboru, Beogradu re`iraoje 28 predstava. Za vreme rata kao ko -munista biva hap{en, proganjan i nakraju interniran u logor odakle se vra}ana {takama. Odmah nakon oslobo|enja1945. po~inje da radi u Ljubljani i zanepune dve godine, uprkos ne ba{ naj -boljem zdravstvenom stanju, re`ira de -set predstava u sopstvenim scenografi-jama. Na studijskom putovanju u Mo -skvu i Lenjingrad 1946. godine upoznaoje rad sovjetskih pozori{ta. Godinu danapotom prelazi u Beograd i inicira osni-vanje novog pozori{ta – Jugoslovenskogdramskog. Okuplja glumce iz cele ze -mlje, sa arhitektom Belobrkom od zgra-

de Manje`a projektuje zgradu pozori{ta,i paralelno sa izgradnjom, u crkvi naBajlonijevoj pijaci, priprema predstaveza novu scenu. Kralj Betajnove, UjkaVanja i Ribarske sva|e, koji su premi-jerno izvo|eni 3, 6. i 10. aprila 1948,ozna~ili su po~etak stvaranja Jugoslo-venskog dramskog pozori{ta. U prvomperiodu Stupica tu re`ira ~ak 12 pred-stava od kojih se neke smatraju naj -ve}im dometima toga doba. Znalci isti~uda je njegov Dundo Maroje predstavljaoraskid sa estetikom socrealizma. Tapredstava je donela prvo evropsko priz-nanje jugoslovenskom pozori{tu, nagra-du na festivalu Teatar nacija u Parizu, iprenela slavu na{eg pozori{ta {iromsveta. Godine 1949. u Beogradu je osno-vana pozori{na akademija u kojoj jeStupica vodio klase re`ije i glume.

Od po~etka je s Bojanom u Jugoslo-venskom dramskom bila njegova druga`ivotna saputnica, na{a velika glumicaMira Stupica. Zajedno su ostvarili ~itavniz zna~ajnih pozori{nih predstava.

Bojan je neumorno radio odoleva-ju}i neretko `estokim udarima kritike.Za Stupicu pozori{te nije bilo tek repro-dukovanje dramske knji`evnosti, ve}stvarala{tvo koje dramskom delu dajenovi smisao. Reditelj i scenograf Stupicazato odbacije {ablone i daje li~ni pe~atpredstavama koje radi.

Bojanovi uspesi izazivali su podo-zrenje, preispitivanje njegovih „ideo-lo{kih skretanja“ i distanciranja od vla -daju}e socrealisti~ke estetike. Pod timpritiscima, sa suprugom Mirom, napu -{ta pozori{te koje je osnovao i grad u

kome je `iveo. Odlazi u Zagreb i u Hr -vatskom narodnom kazali{tu re`irapredstave vrhunskog umetni~kog dome-ta – Gloriju Ranka Marinkovi}a, Krle -`inu Ledu, Brehtov Kavkaski krug kre -dom, tako|e re`ira i filmove. Potom se1959. vratio u Beograd, ali je zbog pono-vnih sukoba u JDP-u oti{ao u Narodnopozori{te gde je radio kao reditelj iumetni~ki rukovodilac.

U~estvovao je u projektovanju i iz -gradnji jo{ jednog pozori{ta – Ateljea212. U Jugoslovensko dramsko vra}a se1968. i dovodi svoju ~itavu klasu mladihglumaca. Zovu ih Bojanove bebe. Graditada jo{ jednu pozori{nu scenu kojadanas nosi njegovo ime. Nakon njegovesmrti Savez dramskih umetnika Srbijeustanovio je Nagradu „Bojan Stupica“koja se dodeljuje za najbolju re`iju nasvim doma}im scenama.

Bojan je sve svoje talente ugradio upozori{te posvetiv{i mu ~itav `ivot, stva-raju}i, kako je govorio, svesno, ponosnoi strasno. I 40 godina nakon smrti Stu -pica je sinonim za moderno upozori{noj umetnosti.Olivera Milo{evi}

KSENIJA RADULOVI] NOVI SELEKTORSTERIJINOG POZORJA

Teatrolog i direktor Muzeja pozo -ri{ne umetnosti Srbije KsenijaRadulovi}, novi je i jedini selektor,

odnosno umetni~ki direktor pozori{nogfestivala Sterijino pozorje, odlu~ilo jerukovodstvo istoimene pozori{ne insti-tucije na ~elu s direktorom MilivojemMla|enovi}em.

Na osnovu jednoglasne odlukeUmetni~kog ve}a, Upravni odbor Steri-jinog pozorja potvrdio je sada{njikoncept festivala. Sterijino pozorje jefestival nacionalne drame i pozori{ta.Njegov takmi~arski program sastoji seiz doma}ih i stranih predstava ra|enihpo doma}em tekstu i doma}ih predstavara|enih po stranom tekstu: festivalskiprogram, dakle, obuhvata celokupnupozori{nu produkciju u Srbiji i najz-na~ajnije strane predstave ra|ene podoma}oj drami.

Takmi~arska selekcija je jedinstvenprogram, sve predstave u njoj takmi~ese za Sterijine nagrade. Jedinstvo selek-cije potvr|uje se i povratkom na konceptjednog selektora s mandatom od dve go -dine i mogu}no{}u reizbora na jo{ dve.Selektor, po potrebi, mo`e da imenuje isaradnike.

Zarad odr`avanja visokih umet-ni~kih kriterijuma, takmi~arski pro -gram treba da ima od sedam do najvi{edevet predstava, a u tom okviru pred-nost treba da imaju predstave ra|ene podoma}em tekstu. Novina je da propozi-cije tra`e da od tog broja ~ak tri pred-stave budu praizvedbe doma}ih drama.Ovom novom odredbom, kao i potvrdomdosada{nje prakse da se pozivaju i stra -ne predstave po doma}em tekstu, Pozor-je nastavlja svoju izvornu misiju pro -mocije nacionalne dramaturgije.

Tako|e, Pozorje je du`no da tokomgodine motivi{e doma}a i strana po -zori{ta da postavljaju doma}e ko made,da inicira koprodukcije i da, koliko godmu finansijske mogu}nosti to dozvol-javaju, i samo u njima u~estvuje. No -vina je i to da se vra}a propozicija dasva profesionalna pozori{ta u zemljikandiduju do dve predstave za Pozorje.

I me|unarodna selekcija „Krugovi“jednoglasno je potvr|ena u sada{njemkonceptu i to s ovim nazivom, kao vid„ogledanja“ doma}e drame i teatra u re -gionalnom i naj{irem internacionalnomkontekstu. Odlu~eno je da u tom progra-mu treba istrajno tragati za najvi{im

umetni~kim dometima, a da broj pred-stava ne mora da bude ve}i od dve.

Na konferenciji za novinare, upri -li~enoj u Pozorju povodom postavljanjanovog selektora, direktor Milivoje Mla -|enovi} izme|u ostalog je rekao: „Uva -`avaju}i glas stru~ne javnosti koji nasje od marta upozoravao da Sterijinopozorje nije svima po meri, direkcija jeodlu~ila da se oglasi. Formirano jeUmetni~ko ve}e kao savetodavno telokoje je nakon tri sednice donelo odlukejo{ u junu, kako bi pripreme za 56. festi-val po~ele na vreme. Umetni~kim ve}emkoje je formirano na osnovu svih mo -gu}ih parametara – rodnih, politi~kih,profesionalnih... predsedava Dejan Mi -ja~.“

Za portparola Umetni~kog ve}aizabran je Ivan Medenica koji je napomenutom susretu u Pozorju rekao:„Delimi~no se vra}aju}i na stari sistemSterijinog pozorja, srpska pozori{ta }esama prijavljivati do dve predstave zafestival, a selektor }e i dalje imati dis -kreciono pravo da izabere i one koje ni -su prijavljene. Samo od selektora zavisipravac i na~in rada na objedinjavanjusve tri dosada{nje selekcije“, objasnio jeMedenica i dodao da prema njegovommi{ljenju ovaj zaokret predstavlja favo -rizovanje doma}eg stvarala{tva: „Na{adu`nost nije samo da ispratimo produk-ciju, nego i da stimuli{emo pozori{ta uSrbiji da postavljaju kvalitetne komade,ja ovo do`ivljavam kao svojevrsno’bacanje rukavice‘ teatrima, da stavepraizvedbe na repertoar i poka`u kre -ativno stvarala{tvo.“

Da li je rukavicu uhvatila pravaruka vide}emo ve} naredne godine, na56. Pozorju koje }e se odr`atiod 26. maja do 4. juna!Sne`ana Mileti}

Bojan Stupica

Ksenija Radulovi}

4

44. Beogradski internacionalni teatarski festival

LUDUS 165Lu

Bez Iskre Teatra Epoha Fal{iraPredstoje}i Bitef, koji se na beogradskimscenama odr`ava od 15. do 25. septembra,obuhvata deset predstava u glavnom pro -gramu, simpozijume, ugledne goste, prate}eprograme, {oukejs i ~injenicu da ove godinenema slogan. Ostaje zato njegova neza-menljiva prate}a sintagma – Nove pozori{neten dencije. Selektori Bitefa Jovan ]irilov iAnja Su{a ka`u da je, s obzirom na izbor ibroj predstava u glavnom programu, jednaod karakteristika ovogodi{njeg festivala –manje naslova, vi{e umetnosti

Stara engleska poslovica koja ka`eda nismo toliko bogati kako bismokupovali jeftine stvari, bila je, tvrde

selektori, ideja vodilja za izbor predstavaza glavni program festivala. Bitef }e zatoovog septembra trajati samo deset dana iza to vreme vide}emo osam stranih i dvedoma}e predstave.

Po re~ima selektora to {to su se ovegodine odrekli naslova/teme festivala nijeodustajanje od odgovornosti: sve pred-stave ti~u se ovog vremena. Odsustvo slo -gana obja{njavaju time kako su `eljnipravih tema za polemiku sa javno{}uodli~ili da tema-slogan ovogodi{njeg Bite-fa bude sam Bitef i njegov program. Idejaje da predstave u|u u direktan dijalog ikomunikaciju s publikom, da puste dapozori{te govori u svoje ime, da budeoslobo|eno od naknadnog tume~enja se -lektora. I da ~itava pri~a ne ostane samona odsustvu slogana, Bitef }e ove godinepored mesta za propitivanje dru{tva i

dru{tvenih konvencija biti i mesto samo-propitivanja. Na simpozijumu koji }e timpovodom biti organizovan, a ~ija }e temabiti Bitef i pitanja s kojima se suo~ava odosnivanja: mejnstrim i alternativa, umet-nost i komercijalizacija pozori{ta, institu-cionalno i vaninstitucionalno...

Drugi zna~ajan me|unarodni skupobele`i}e 150 godina od ro|enja ^ehova.Tim povodom }e se na Bitefu okupitimnogi zna~ajni teoreti~ari i prakti~arikoji se u svetu bave delima ^ehova.

Ljubitelji Bitefa su ipak malo u {ali amalo u zbilji se bavili imenom ovo go -di{njeg festivala po{tuju}i princip akro -nima. Tako su, izme|u ostalog, smislilislede}e: Bez Iskre Teatra Epoha Fal{ira,Budi I Ti Emotivno Ful, Budu}nost ImaTeatarski Emotivni Fokus.

GLAVNI PROGRAM – PREDSTAVEIzabelina soba i Ku}a jelena – Jan

Lauers i Nidkompani, Brisel, Belgija;re`ija, tekst i scenografija Jan Lauers –

Prvi put na Bitefu su dela reditelja kojasu ve} progla{ena kultnim radovimaevropskog pozori{ta 21.veka. Izabelinasoba je prva predstave iz trilogije JanaLauersa. U sredi{tu zbivanja je antro -polog koju tuma~i slavna belgijska glu -mica Vivijan de Mojnk. Ona, uz predmetedonete iz Afrike i s Bliskog istoka, evoci-ra dana{nji odnos prema istoriji i dru -ga~ijim svetovima pripovedaju}i velikuistinitu pri~u o na{oj civilizaciji. Poezija i`ivot, u`ivo izvo|ena muzika i igra ta -ko|e ~ine Izabelinu sobu. Totalno po -zori{te, duboko promi{ljeno i ovovreme -no. Ku}a jelena je druga predstava ovogautora na 44. Bitefu, a poslednja iz nje -gove trilogije. Inspirisana je pogibijomratnog izve{ta~a Kerema na Kosovu, bra -ta Tijen Loton, ~lanice Nidkompanije.Emocija umetnika pred nemogu}no{}uda uti~e na tokove istorije i njena tra -gi~na zbivanja ono je {to ona istra`uje.Tako|e i slika apsurda koju ~ove~anstvovekovima ponavlja.

Franken{tajn-projekt – KornelMundruco/ Ivet Biro, Budimpe{ta, Ma -|arska – Svoja pozori{na istra`ivanja naFestivalu }e predstaviti i ma|arski re -ditelj Kornel Mundruco delom u kome jeizmenjena slika o klasi~nom monstrumuiz romana Meri [eli iz 1818. godine.Franken{tajn ovde nije tvorevina ludognau~nika, ve} proizvod porodice i dru -{tva. On je tragi~na li~nost, bli`a gla v -nom junaku iz romana Smrt u Ve necijiTomasa Mana, nego ~udovi{tu unaka -`enog lica i tela.

Tu`ni tropi – Kompanija Vir|ilioSijeni, Firenca, Italija; ideja, koreografi-ja, scenografija Vir|ilio Sijeni – Predsta-va je inspirisana ~uvenim istoimenimdelom Kloda Levi-Strosa koji je istra`ivaokulture primitivnih dru{tava. Italijanskikoreograf Levi-Strosov do`ivljaj izvor -nih kultura prevodi u znakove svojeumetnosti koja ima nameru da govori osu{tini ~ovekovog postojanja i umetnosti,od preistorije do danas.

T.E.O.R.E.M.A. – TR Var{ava, Poljs-ka; po delu Pjera Paola Pazolinija; re`ijai tekst G`ego` Ja`ina – Na Festival pono-vo sti`e poljski reditelj ~iju smo predstavuProslava, po Vitenbergu i Rukovu gledalina 36. Bitefu (koju sada imamo na reper-toaru Ateljea 212 u re`iji Ive Milo{evi}).Ovoga puta vide}emo predstavu inspi -risanu istoimenim Pazolinijevim roma -nom i filmom. Neobi~nu pazolinijevskutemu je Ja`ina, ka`u, pretvorio u po -zori{te neobi~ne lepote i za~udnosti.

Spomenik G2 – Maska i Mestno gle -dali{~e ljubljansko, Ljubljana, Slovenija;re`ija Du{an Jovanovi} i Janez Jan{a – IEmil Horvatin, koji je svoje ime i zva -ni~no promenio u Janez Jan{a, po drugiput dolazi na Bitef. Jo{ jednom rekon-strukcijom predstave Du{ana Jovanovi}a– G2 iz 1972. godine, koja je tako|e u~e -stvovala na Bitefu i dobila Specijalnunagradu stru~nog `irija. U predstavi ig -raju umetnica iz davna{nje predstave imlada igra~ica, a realizovali su je zajed-no Janez Jan{a i Du{an Jovanovi}.

Ko bi hteo mamu kao moju – Stani-ca, servis za savremeni ples i Malo po -zori{te „Du{ko Radovi}“, Beograd, Srbi-ja; koncept i koreografija Dalija A}in – IDalija drugi put u~estvuje na Bitefu. Ovodelo je autobiografska multimedijalnaispovest nastala na osnovu snimaka nje -ne osmogodi{nje }erke Marise. Doku-mentovana je video i zvu~nim materi-jalom iz svakodnevice sa }erkom i ispun-jena Dalijinom igrom koja predstavljanjen paralelni javni `ivot...

Bahantkinje – Euripid, Nrodnopozori{te, Beograd, Srbija; re`ija StafanValdemar Holm – Nema tragedije bezkomedije, ka`e reditelj ove predstave, idodaje da komi~ni i zabavni delovi u njojupravo postoje zato da tragediju na krajuu~ine jo{ stra{nijom. Inspiracija jeEuripid ali i {ezdesete godine pro{log ve -ka, vreme u kome je naizgled sve bilolepo – deca cve}a, Vudstok, slobodna lju -bav, a samo nekoliko godina kasnije rat uVijetnamu i druge strahote. Predstava je io tome kako se ne{to {to je ne`no, do pad -ljivo i milo pretvara u svoju suprotnost.

Ujka Vanja – A. P. ^ehov, Doj~esteatar, Berlin, Nema~ka; re`ija JirgenGo{ – Veliki nema~ki reditelj koji jepreminuo ove godine, a koga na{a publi-ka pamti po predstavi Magbet koja je prenekoliko godina odnela nagradu Gran priMira Trailovi}. Go{ je u nasle|e ostaviosvoje testamentarno tuma~enje drameUjka Vanja koje predstavlja novi korak utuma~enju ^ehova.

Tri sestre – A. P. ^ehov, Moskovskiteatar Okolo kraj ku}e Stanislavskog,Moskva, Rusija; re`ija Jurij Pogrebni~ko– On je jedan od najistaknutijih ruskihreditelja savremene orijentacije. On tragaza novim ^ehovom, ne dr`e}i se vi{e za -veta Stanislavskog. U predstavi kojom }ese zavr{iti ovogodi{nji Bitef, vide}emo trisestre puta dva – u dve generacije, igra}eih {est ruskih glumica.

Ove dve predstave su i direktan po -vod za veliki me|unarodni skup „^ehovu 21.veku“, koji }e biti uprili~en na ovo -godi{njem Bitefu a povodom obele`ava nje150 godina od ro|enja velikog AntonaPavlovi~a ^ehova (1860–1902).

Sa velikim uzbu|enjem i po{tova-njem ~itav pozori{ni svet izgovara ime^ehov. Anton Pavlovi~ je sa svega nekoli-ko drama tom svetu u nasle|e ostavioveliku i svevremenu zagonetku koju, smanje ili vi{e uspeha, umetnici na pozor-nicama poku{avaju da odgonetnu. Stoje}ina razme|i dva razdoblja ruske knji -`evnosti, ^ehov je na originalan na~inspojio zvuke odlaze}eg vremena sa zvu -cima onog koje dolazi.

^ehov je, izme|u ostalog, „okrivljen“da je u pozori{te uveo drame obi~nihljudi, sivilo svakodnevice, otkrivaju}i,bez patetike, svu jednostavnost `ivota islo`enost ljudske prirode. Sasvim nena-metljivo uveo je prirodu u scensku umet-nost. Vi{njici, mese~ina, snegovi i ki{eimaju svoje uloge u njegovim delima. Kod^ehova nema zlikovaca, nema ni svetaca,ali ima mnogo neostvarenih ljubavi iprefinjene obazrivosti prema likovimakoje je stvorio.

Jovan Hristi}, na{ najbolji poznava-lac ^ehovljevih drama, pi{e kako je^ehov propagirao jednu duboku istinu:mi ne `ivimo sami na svetu. Stalno smookru`eni ljudima koji u na{ `ivot ulaze unajneo~ekivanijim trenucima. @ivot se nezaustavlja kako bi se do kraja mogla

odigrati ne~ija drama i da ono {to jedramski najzanimljivije ima svoj pravismisao tek kada na|e odjek u sitnicamasvakodnevnog `ivota...

ANJA SU[A – RE^ SELEKTORA44. BITEFA

Od onih sam koji nisu o~ekivali da }esvetska ekonomska kriza tako brzo pro}i,a i dalje ne mislim da }e finansijskasituacija za Bitef biti mnogo bolja nared-nih godina. Verujem da smo ipak i upr -kos krizi i dramati~nim okolnostima ka -da su finansije u pitanju uspeli danapravimo dobru selekciju. [tavi{e, pona{oj selekciji ne bi se dalo zaklju~iti daje kriza. Dokaz tome je kada, na primer,odete negde i poka`ete strancima kakavje program ovogodi{njeg Bitefa svi suprijatno iznena|eni. Bila sam ovog letana Festivalu u Avinjonu, koji je mnogove}i, bogatiji i stariji od Bitefa i nemamnogo ve}i broj predstava od na{eg pro -grama. Ako se, tako|e, uzme u obzir kosve ove godine dolazi u Beograd i zna~ajtih autora i njihovih predstava u evrop-skom kontekstu, onda stvarno treba dabudemo zadovoljni.

Bitef, festival koji mi je oduvek mno -go zna~io, ovde je svetao primer zna~ajnekulturne manifestacije koja postoji ukontinuitetu i to bez obzira na sve pri~ekoje se de{avaju uo~i, a naro~ito nakonsvakog izdanja ovog festivala. Ako anal-izirate {tampu i odjeke Bitefa od osnivan-ja 1967.godine do danas imali biste uti -sak da nijedan Bitef nije bio senzacio -nalan. Kada, me|utim, zauzmete malodruga~iju perspektivu i vidite sva ta ime -na ljudi koji su gostovali, kao i produkci-je s kojima su nastupali u kontekstuteatrologije 20.veka i u {irem kultu ro lo -{kom smislu, budete zapanjeni time ko -liko je Bitef uvek na vreme reagovao nasve zna~ajne pozori{ne pojave iz sveta,Evrope, pa i na doma}e. I tako ve} 44 go -dine. Uvek postoje razli~ite pozicije skojih se ovaj festival vrednuje tako da jete{ko odgovoriti na pitanje {ta Bitef danaszna~i nama i ovde, ali ono {to mogu po -uzdano da tvrdim to je da mojoj generaci-ji pozori{nih umetnika Bitef zna~i mno -go. Ve}i deo onih koji poslednjih godinapolako preuzimaju pozori{nu scenu kodnas su se zapravo formirali na ovomfestivalu i svi su ponosni na tu ~injenicu.Mogu to da ka`em i za sebe. S drugestrane, uvek }e postojati {um na kanalukomunikacije izme|u Bitefa i onih kojisu vi{e lokalno i tradicionalno orijenti-sani, ali to je sudbina svih velikih festi-vala koji okupljaju netipi~na umetni~kaostvarenje. Mislim da bi bilo i va`no idobro da se uspostave standardi i defini{epozicija sa koje se ovaj festivalprocenjuje.

Ol ivera Mi lošev i¯

Izabelina soba

LUDUS 1655

Intervju: Dalija A}in

„Sve dok budem imala ose}aj neizvesnostina po~etku svakog procesa, zna}u da jo{uvek ima smisla da stvaram... Samo takomogu da iznenadim sebe”, ka`e Dalija A}in~ija je predstava Ko bi hteo mamu kao mojuna predstoje}em Bitefu, a njena Knjigalutanja je osvojila publiku na leto{njim festi-valima u Japanu i Koreji

Predstava Knjiga lutanja koju je sMajom Pelevi} realizovala u Ma -lom pozori{tu „Du{ko Radovi}“ je

ekipu Dalije A}in ovoga leta odvela naput u Japan i Koreju. Tamo su je izveeli14 puta na 4 festivala. Knjiga lutanjakroz ples, muziku, dodir i poeziju, u neo -bi~nom ambijentu stimuli{e percepcijunajmla|e publike i u interakciji je snjom. Da li treba re}i da su u njoj, kao i uBeogradu, u`ivali mali Japanci i Korejci?Ali i brojni stru~njaci iz sveta koji su bilina tim festivalima. Usledili su pozivi zagostovanja i na druge zna~ajne festivaleu svetu.

Neobi~an pristup u radu sa naj mla -|om publikom u predstavi Knjiga lutanjaDalija je s Majom primenila u jo{ jednojpredstavi, za jo{ mla|u publiku, Nekevrlo va`ne stvari je njen naslov, a name-njena je bebama! Odvija se u jo{ neo bi~ -nijem ambijentu, instalaciji koja stimu-li{e komunikaciju sa ovim uzrastom injihovo u~e{}e u jednom ne`nom scen-skom susretu. Izme|u ta dva ostvarenjanastala je, tako|e u Malom pozori{tu„Du{ko Radovi}“ i predstava Ko bi hteomamu kao moju. Gleda}emo je na pred-stoje}em Bitefu. To je intimno i nesvaki-da{nje delo gde posredstvom dokumen-tarnih snimaka iz svakodnevice kojuprovodi sa svojom }erkom Marisom injenog vi|enja Dalije kao majke s jednestrane, a s druge to je njen plesni solo kojinastaje nezavisno od porodi~nog `ivota.U tom kontekstu predstava istra`uje po -ziciju umetnika u privatnom i profesio-nalnom svetu.

Dalija A}in je tokom pro{le sezone i uBitef teatru potpisala predstavu Mnogonas je. Tu su na sceni izuzetni mladistvaraoci, dramaturzi, reditelji – MajaPelevi}, Milo{ Loli}, Bojan \or|ev i dru -gi. Zajedno su se bavili istra`ivanjem ispecifi~nim tuma~enjem samo}e i usam-ljenosti u savremenom dru{tvu. U Jugo-slovenskom dramskom pozori{tu je radi-la koreografiju za predstavu Metamorfo-ze i u njoj na svoj na~in tuma~i jednu odzapa`enih uloga. Da podsetimo i da je prenekoliko godina u Be~u na ~uvenom me -|unarodnom festivalu Impuls Tanc, zapredstavu Handle with great care dobilaNagradu za najboljeg mladog koreogra-fa. Dalija A}in na na{e scene donosinesvakida{nji i istra`iva~ki autorskipristup.

[ta ste radili u Japanu i Ju`noj Kore-ji tri nedelje i kakve si li~ne i profesion-alne utiske ponela s tog putovanja udaleki svet?

Odigrali smo 14 predstava na 4 festi-vala – 7 u Japanu na Kijimuna festivaluna Okinavi i Granship festivalu u [izuo-ki, pa 7 predstava u Koreji na Assitej fe -stu u Seulu i KIFT festivalu u Geo ~angu.

Najja~i utisak, profesionalni, jestesvakako to {to je predstava savr{enokomunicirala s publikom, kako s decomtako i s odraslima. ^injenica je da onajeste vizuelno veoma specifi~na i temat -ski nekako univerzalna, ali ipak nisamo~ekivala tako sna`ne i tako pozitivne

reakcije. U Koreji sam saznala da u nji -hovim pozori{nim krugovima trenutnopostoji veliko interesovanje za predstaveza najmla|e i da nastoje da istra`e kojeforme su najadekvatnije i deci najintere-santnije. S obzirom na to da im se mojapredstava izuzetno dopala usledio jepoziv u Seul, za slede}u godinu, na sim -pozijum o bejbi drami.

Li~no, presre}na sam {to sam moglada posetim Japan...njihova estetika mi jejako bliska, japansku hranu obo`avam...a u Koreji je ve} bilo druga~ije, pa nihrana nije ona kakvu volim...

Knjiga lutanja je neobi~na predsta-va za decu, kakva je bila tvoja idejakada si krenula u takvo istra`ivanje?

Moja `elja je bila da uradimo pred-stavu koja bi pribli`ila savremeni plesnajmla|oj publici, te da istra`imo na~inena koji ona mo`e da komunicira s decom.Tako|e smo tragali za formatom koji bibio druga~iji od standardnih pozori{nihformata, s namerom da promenimo uobi -~ajenu situaciju/relaciju publike i izvo -|a~a, kao i da vizuelno predstava budejedno druga~ije iskustvo. Interaktivnostnam je bila posebno va`ana. Samim timpredstava u velikoj meri zavisi, u pozi-tivnom smislu te re~i, od same publike,odnosno od dece, nivoa njihovog u~e{}a injihovih reakcija.

Predstavu Neke vrlo va`ne stvari sinamenila publici u kojoj su bebe do 2

tore slobode koje pozori{te u stvari pru`a.Reakcija beba bila je fascinantna, reago-vale su na svaku promenu u muzici,pratile pa`ljivo na{e kretanje, ali istotako se slobodno kretale po prostoru – {toje meni bilo posebno va`no. Tako|e jebilo veoma interesantno posmatrati ro -ditelje u toj situaciji, njihov na~in u~e -stvovanja u predstavi, odnosno tu nekudruga~iju relaciju koju uspostavljaju sdecom za vreme predstave.

Bejbi dramu Suzan Ostin, na`alost,nisam imala prilike da pogledam. Nisamimala bebu adekvatnog uzrasta :). Videlasam samo neke inserte, tako da ne moguda napravim neko pore|enje...

Tvoja predstava Ko bi hteo mamukao moju, koju }emo videti na ovomBitefu, predstavlja drugu vrstu istra ̀ i -vanja i posve}enosti u toj sada ve}trilogiji de~jih predstava. Ona je li~na,okrenuta tvojoj }erki Marisi...

U su{tini, sam proces nije otkrione{to posebno novo u na{em odnosu.Zapravo, ono {to je bilo va`no za pred-stavu i njen nastanak, jeste momenat ukom su se pojavili neki novi aspektina{eg odnosa, momenat kada sam po~elada shvatam da sam pod jednim stalnimbudnim okom koje od mene o~ekujemo`da vi{e nego {to ja mogu, koje po~injeda me kritikuje, momenat u kom sam senajvi{e do sada suo~ila sa svojimmogu}nostima i nemogu}nostima...

Nakon {to smo zapo~ele rad na pro -jektu, primetila sam da je Marisa procesupristupila veoma pragmati~no i jednos-tavno. Iskreno, to me uop{te nije izne-nadilo.

Ono {to me zapravo veoma zanimalo,kad se datum premijere pribli`io, jeste dali }e Marisa imati neku specifi~nu reak-ciju u momentu kada predstava po~ne dase izvodi, kada se i ona sama bude su -srela s publikom koja postaje svedokna{e intime. Jedino {to se desilo intere-santno jeste da je nekoliko dana prepremijere odlu~ila da ipak i ona igra, {to

aspekte, a skoro nemogu}e ovom prili-kom pomenuti sve, kao i uzro~no- posle-di~nu vezu svih tih aspekata. Upravonivo povezanosti i na~in na koji su pove-zani gradi samu predstavu. Jedan od dvabazi~na aspekta kojima smo se bavilijesu funadamentalni parametri, odnosnozakonitosti teatra, pitanje njegovogure|enja, uspostavljanja smisla, pravana smisao... Drugi polazni aspekt seodnosi na odabir izvo|a~a – razlog zbogkog sam pozvala ba{ njih i njihov razlogiz kog su pristali da radimo. Ovaj aspektpodrazumeva pitanje fantazija, o~eki -vanja, kolektivnog i individualnog, poje-dina~ne odgovornosti, mogu}nosti i ne -mogu}nosti, rizika... Proces rada je bioveoma kompleksan i sistemati~an i po -stepeno smo uspostavljali sistem para-metara koji je utvrdio bazi~nu strukturu

Nalazim veliko zadovoljstvo i velikiizazov u saradnji i radu s rediteljima iglumcima. Metamorfoze su bile drago-ceno iskustvo i iskreno se nadam da }uimati priliku da sara|ujem s Popovskim iubudu}e. Prosec je bio intezivan i poseb-no dragocen mi je bio upravo Aleksan-drov na~in rada u kom ne postoji strah odgre{ke, istra`ivanja i promene, u kom jeproces jednako va`an kao i rezultat.

Na~in na koji radi{ je neobi~an...Moj osnovni motiv u radu jeste da

sebi stalno postavljam izazove, da sesvesno dovodim u situacije da radim ne -{to sa ~im ni sama ne znam kako }u iza}ina kraj i da na taj na~in otkrivam uveknove forme, estetike i vokabulare.

Intenzivnije iskorake sa poznatogterena sam zapo~ela Knjigom lutanja, panastavila projektima Meet the expecta-tions, na Belefu 2008, u kom je publikabila jednako ravnopravan akter a go -sti/izvo|a~i projketa Anja Su{a, Milo{Loli} i Bojan \or|ev svojevrsni koautori,pa Oh, no! sa brejkdenserima, Ovo nijeono {to mislite da jeste s glumcima, uprodukciji Crnogorskog narodnog pozo -ri{ta, te nakon toga predstave koje po -minjemo u ovom razgovoru... Svaki odovih projekta je bio u svakom smislu veli-ki izazov.

Sve dok budem imala taj ose}aj ne iz -vesnosti na po~etku svakog procesa, zna -}u da jo{ uvek ima smisla da stvaram...Samo tako mogu da iznenadim sebe... idruge, nadam se...

Koliko gleda{ {ta drugi rade u profe-siji? ^emu se divi{, a {ta ti smeta?

Na`alost, moram priznati da u po -slednje vreme ne sti`em da pratim evrop-sku i regionalnu scenu u onoj meri ukojoj sam to mogla pre nekoliko godina.Veoma mi je `ao zbog toga. S druge stra -ne, moj fokus na doma}oj pozori{noj sce -ni usmeren je na moju generaciju po -zori{nih stvaralaca kao i na nove ge -neracije. Imam potrebu da i u domenudramskog teatra vidim radove koji is tra -`uju samu formu, koji pomeraju okvire ipre svega radove za koje je jasno da sunastali iz potrebe da se ne{to na nov,druga~iji na~in izrazi, sa vi{e rizika iprovokacije. Ono {to mi posebno smeta jekonformizam, prepu{tanje pretpostavka-ma o potrebama publike, nedostatak an -ga`ovanosti...

[ta je, osim scene, neophodno da tvoj`ivot bude sre}an i ispunjen?

Samo Marisa.

MOJ OSNOVNI MOTIV JE IZAZOV

Ol ivera Mi lošev i¯

godine. Kako se pozori{no komunicira stakvom publikom, {ta va{u predstavurazlikuje od Bejbi drame koju smo pregledali na Bitefu?

Zapravo je vrlo zanimljivo va{epitanje, upravo zbog re~i pozori{no. Nekevrlo va`ne stvari se izvode u pozori{tu iimaju neke elemente pozori{ta, ali mojapolazna ideja je bila da to bude nekavrsta instalacije koja bi bila vizuelno,zvu~no i taktilno stimulativna. Dakle, tonije, u klasi~nom smislu, pozori{na pred-stava, ali svakako spada u domen izvo -|a~kih umetnosti. Upravo ovde dolazimodo toga da nije neophodno ostati unutarjedne forme i da treba koristiti sve pros-

za vreme procesa nije htela da prihvatikao mogu}nost. Odradile smo nekolikoproba zajedno, ali je ona promenilaodluku na sam dan premijere i sedela upublici. Me|utim, na poslednjem izvo |e -nju, na Infantu, ve} je sedela na sceni,pored Milana Markovi}a. Tako da sva{tajo{ mo`e da se desi...

Bila si veoma vredna u pro{loj se -zoni. U Bitef teatru si oko predstaveMnogo nas je okupila svoje kolege MajuPelevi}, Milo{a Loli}a, Bojana \or|eva idruge. [ta ste istra`ivali i do kakvihrezultata do{li tako istra`uju}i?

Predstava Mnogo nas je ima speci-fi~an, veoma zahtevan koncept i delikat-nu kompleksnost. Te{ko je izdvojiti neke

predstave, nivoe na kojima je ona pro -menljiva, kao i va`nost odnosa sta bilnogi promenljivog... i jo{ mnogo toga...

Moram priznati da mi je rad na ovojpredstavi najzna~ajnije iskustvo do sadai najve}i izazov. A do kakvih rezultatasmo do{li – o tome najbolje govori samapredstava, a posebno veoma podeljenereakcije na nju.

Za Metamorfoze u Jugoslovenskomdramskom sara|ivala si s rediteljemAleksandrom Popovskim, uradila kore-ografiju predstave i u njoj igra{ impre-sivno ulogu u kojoj telom govori{ istokoliko i svi drugi re~ima. Kakvo je toiskustvo?

Dalija A}in

Ko bi hteo mamu kao moju

6

Tema „Ludusa”: U susret jubileju Srpskog narodnog pozori{ta

LUDUS 165Lu

„Stalno narodno pozori{te osnovati zna~i nesamo pozori{tno zdanije od solidnog mater-ijala podi}i, nego zna~i: pozori{tnu ve{tinu una{em narodu podi}i, njen obstanak i razvi-tak stalno utvrditi i... narodnoj knji`evno stinov polet dati”, stoji u pozivu na osnivanjeSrbskog narodnog po zori{ta 1861. godine,koji su potpisali Svetozar Mileti}, StefanBranova~ki, Jovan \or|evi} i Jovan Jova -novi} Zmaj, a pokrovitelj proslave njegovogvelikog jubileja je predsednik RepublikeSrbije Boris Tadi}

NA REPERTOARU JE 150. POZORI[NA SEZONA

Naredne dve pozori{ne sezone uSrpskom narodnom pozori{tu bi}eposve}ene velikom jubileju, jer se

2011. godine navr{ava 150 godina odkada je ono osnovano u Novom Sadu, ta -da centru srpske kulture u Austrou gar -skoj monarhiji, kao prvo profesionalnopozori{te. Povodom obele`avanja jubilejaosnovan je i Organizacioni odbor zaproslavu na ~ijem ~elu je dr Bojan Pajti},predsednik Vlade Vojvodine, a pokroviteljproslave je predsednik Republike SrbijeBoris Tadi}. U Srpskom narodnom po -zori{tu vlada veliko uzbu|enje povodompredstoje}e, tako va`ne dve sezone, svakidan se i{~ekuje po~etak radova na rekon-strukciji krova koji godinama pro ki -{njava, prave se planovi o premijerama igostovanjima u sve~arskim sezonama.Jer, zna~ajan jubilej se ne}e obele`itisamo 28. marta naredne godine kada jezvani~ni Dan pozori{ta, ve} }e obe na -redne pozori{ne sezone biti u znakujednog i po veka postojanja ove kulturneinstitucije.

[ta je prethodilo osnivanju Srpskognarodnog pozori{ta? Svakako duga po -zori{na tradicija u Vojvodini koja je itada, u drugoj polovini 19. veka postojala,od |a~kih diletantskih predstava, pa svedo privatnih profesionalnih pozori{nihtrupa. Upravo tada, u periodu koji je obe -le`ilo bu|enje nacionalne svesti i borbaza nacionalnu slobodu, u Novom Sadu je1860. godine gostovala pozori{na dru`inaJovana Kne`evi}a {to je podstaklo Jovana\or|evi}a da napi{e vi{e, sada ve}~uvenih, ~lanaka u „Srbskom dnevniku”o nu`nosti osnivanja Srpskog narodnogpozori{ta. Same pripreme oko osnivanjaradili su Svetozar Mileti}, Stefan Brano-va~ki, Jovan \or|evi} i Jovan Jovanovi}Zmaj.

„... Za velike celi i{tu se i velika sred-stva. Sad se ne radi kod nas samo o tom,da pozori{no zdanije podignemo. ^etiriona zida, koja }e se zvati narodnim po -zori{tem, samo su spolja{nja aljina po -zori{ta, a jo{ nisu pozori{te samo. Zbogsamog zdanija ne bi bilo vredno, na ceo senarod obra}ati. Stalno narodno pozori{teosnovati zna~i ne samo pozori{tno zdani-je od solidnog materijala podi}i, negozna~i: pozori{tnu ve{tinu u na{em naro-du podi}i, njen obstanak i razvitak stalnoutvrditi i na svagda obezbediti; narodnojdrami, a s njom i narodnoj knji`evnostinov polet dati; {kolu i semeni{te ustanovi-ti za one roda na{eg sinove i k}eri, koji seovoj plemenitoj ve{tini posvetiti `ele;pozori{nu struku trudom i iskustvom ve -{ti, izobra`eni i odu{evljeni mu`eva naonaj stepen visine i savr{enstva uzvesti,sa koga }e nam pozori{te za ceo narodpostati {kolom morala, uzorom i obraz -cem dobrog ukusa, nosiocem prosvete iizobra`enosti, budilnikom narodne svesti,~uvarom narodnoga duha i jezika, ogle -dalom sjajne i tu`ne pro{losti i blagovest-nikom sretnije budu}nosti na{e” – overe~i bile su napisane u pozivu na osni-vanje Srbskog narodnog pozori{ta 1861.godine, koji su potpisali dr SvetozarMileti}, Stefan Branova~ki, Jovan \or -|evi} i Jovan Jovanovi} Zmaj.

Tako je Srpsko narodno pozori{teosnovano 28. jula (16. jula po starom ka -lendaru) 1861. godine na sednici Srpske~itaonice kojom je predsedavao SvetozarMileti}, prvenstveno kao nacionalnaustanova koja je imala zadatak da putemdramske knji`evnosti i gluma~ke umet-nosti prenosi srpsku re~ i istoriju, da budinacionalnu svest i podi`e kulturni nivoSrba i time pru`i otpor be~koj i pe{tanskojvlasti. Kako Pozori{te nije bilo dr`avnaustanova, Srpska ~itaonica je osnovala

Dru{tvo za Srpsko narodno pozori{te koje}e voditi brigu i finansirati Pozori{te.

Za prvog upravnika SNP-a postav -ljen je Jovan \or|evi}, a pozori{te se na -lazilo u zgradi koju su zvali „pozori{teDun|erskog” u dvori{tu sada{njeg ho -tela „Vojvodina” u centru grada. Pozori{teje u ovoj zgradi radilo sve do 22. januara1928. godine, kada je zgrada potpunoizgorela u po`aru.

Samo pet godina je pro{lo od osnivan-ja pozori{ta kada je ono, gostuju}i uBeogradu, odu{evilo kneza Mihajla kojipoziva Jovana \or|evi}a da i u Sr bi -ji osnuje stalno pozori{te. Prihvataju}ipoziv kao ~ast i izazov, upravnik sa so -bom odvodi i polovinu novosadskog an -sambla i sedam godina posle nastankaSNP-a, u Beogradu se osniva Narodnopozori{te.

Srpsko narodno pozori{te se odr`alojer je zaista bilo narodno. Njegovi glumcinisu bili samo umetnici, nego i kulturnimisionari koji su samopregorno i posto-

I u posleratnom periodu DramaSrpskog narodnog pozori{ta je odr`alasvoju slavu. Setimo se samo najistaknuti-jih me|u glumcima tog perioda: PetarPetkovi}, Stanoje Du{anovi}, PetarVrtipra{ki, Vitomir Ljubi~i}, Sini{a Ra -vasi, Ljubica Ravasi, Stevan [alaji}, IvanHajtl, Miodrag Lon~ar, Tihomir Pleskon-ji}, Mira Banjac, Milica Rada ko vi},Velimir @ivoti}, Rade Kojadinovi}, ZaidaKrim{amhalov, Dobrila [o kica, JelicaBjeli, Stevan Gardinova~ki...

Tokom svoje istorije, nakon Jovana\or|evi}a, pozori{te su vodili mnogiupravnici, me|u kojima je najzna~ajni-ji Milo{ Had`i}, ~iji se period nazivai „zlatnim periodom SNP-a”.

U 120. sezoni, 1981. godine, pozori{tedobija novu zgradu u koju je u{lo 28.marta i taj dan je ustanovljen kao „DanSNP-a” kada se sumiraju jednogodi{njiumetni~ki rezultati i nagra|uju najboljaindividualna i kolektivna umetni~kaostvarenja. Aleksandar Milosavljevi},

od stakla Marije Karaklaji} re`irati DejanMija~, {to isto predstavlja jedan malijubilej jer se naredne godine na vr{ava ita~no pola veka od kada je Mija~ prvi putre`irao u Srpskom narodnom pozori{tu.

SimpozijumiU jubilarnoj sezoni se planira i

odr`avanje simpozijuma koji bi se radio usaradnji s Maticom srpskom. Simpozijumbi s jedne strane trebalo da se bavi istori-jatom Srpskog narodnog pozori{ta, a sdruge strane temom polo`aja nacionalnihteatara u savremenom svetu. Organiza-cioni model po kojem je SNP nastaotipi~an je primer austrougarskog modelaiz prve polovine 19. veka, koji je nastao uvreme forniranja nacionalnih dr`ava.„Tada je bilo va`no da reprezentativnenacionalne institucije imaju pod istimkrovom i dramu i balet i operu, a mi `i -vimo u potpuno drugom vremenu u komese od tog modela odustaje. Taj model ni uNema~koj vi{e ne funkcioni{e. Mislim da}e biti veoma zna~ajno da organizujemoMe|unarodni simpozijum na kojem }emomo}i bolje da sagledamo kako sada uEvropi funkcioni{u sli~ne institucije i tokako u organizacionom smislu, tako i

Gordana Dragan i¯-Nonin

ME\UNARODNA SARADNJA

Srpsko narodno pozori{te realizuje zajedni~ke projekte i u okviru Evropsketeatarske konvencije, jedne od najuglednijih evropskih pozori{nih asocijacijakoja okuplja vi{e od ~etrdeset pozori{ta iz tridesetak dr`ava Evrope. Jedan odprojekata ostvaren u okvirima ETC-a je i Orient Express – putuju}i festival nakojem su, osim SNP-a, predstave prikazali i teatri iz Turske, Rumunije,Hrvatske, Slovenije i Nema~ke.

Srpsko narodno pozori{te jedan je od osniva~a i Asocijacije „Kvartet”, koju~ine ~etiri evropska pozori{ta – Teatar „Riktus” iz Nanta (Francuska), Pozori{te„Geza Gergenji” iz Egera (Ma|arska), Zapadno~e{ki teatar iz Heba (^e{ka) iSrpsko narodno pozori{te iz Novog Sada (Srbija). Cilj asocijacije je razmenainformacija, dramskih tekstova, glumaca, reditelja te drugih teatarskih umetni-ka i stru~njaka, ali i razmena razli~itih iskustava vezanih za umetni~ke iprodukcione okolnosti nastanka pozori{nih predstava u teatrima koji pripadajurazli~itim pozori{nim tradicijama, razli~itih su organizacionih struktura ifunkcioni{u u razli~itim kulturolo{kim kontekstima. Saradnja se prvenstvenoostvaruje kroz realizaciju Festivala „Kvartet”.

jano, `ivotnom re~ju s pozornice bitnouticali na svest naroda. U pozori{tu je, uprvim danima svoga rada, na gostovan-jima, izrasla grupa velikana na{eg glu -mi{ta: Dimitrije Ru`i}, Draginja Ru -`i}, Laza Tele~ki, Mi{a Dimitrijevi}, IlijaStanojevi}, Dimitrije Spasi}, Draga Spa -si}, Milka Grgurova, a me|u njima i PeraDobrinovi}, najve}i umetnik, ~arobnjakkoji je na pozornici mogao sve, ~iji se ispomenik, uz spomenik Jovana SterijePopovi}a, nalazi ispred nove zgradeSNP-a. To je prvi spomenik koji je po -dignut jednom glumcu u biv{oj Jugoslav-iji, a upravo po Peri Dobrinovi}u se zovei sada{nja mala scena u Srpskom narod-nom pozori{tu, dok velika nosi imejednog od osniva~a i prvog upravnikaJovana \or|evi}a.

Nakon {to je „pozori{te Dun|er -skog” izgorelo, pozori{te se seli u ta da -{nji „Memorijalni Dom kralja Aleksan-dra”, kasnije „Dom kulture” i dana -{nje „Pozori{te mladih” gde deluje svedo 1981. godine kada se seli u namenskiizgra|enu zgradu na Pozori{nom trgu.Do Drugog svetskog rata, pozori{te jemenjalo svoje ime nekoliko puta – bilo jei „Lete}e diletantsko pozori {te”, „Novo -sadsko-osje~ko pozori {te”, „Dun|erskopozori{te”, „Narodno pozori{te Dunavskebanovine”, a nakon tog rata se zvalo„Vojvo|ansko narodno pozori{te”. U nje -mu se osnivaju nove umetni~ke jedi -nice, Opera i Balet. Od novembra 1951.vra}a mu se prvobitno ime, a od 1956. seu njemu odigrava i Sterijino pozorje,festival doma}eg dramskog stvarala{tva,koje je osnovano na inicijativu koja jepotekla upravo iz SNP-a.

sada{nji upravnik Srpskog narodnogpozori{ta isti~e da se obele`avanje na -stanka pozori{ta ne}e desiti samo togdatuma kada je zvani~an Dan pozori{ta.

„Sezona koja je pred nama, sezona2010/2011. je po~etak obele`avanja 150-godi{njice SNP-a, ali kako je narednagodina ta u kojoj je osnovano ovo po -zori{te, na{ }e se projekat obele`avanjaovog zna~ajnog jubileja vezati i za ovu iza narednu pozori{nu sezonu. Mi smo usvakoj umetni~koj jedinici planirali pojednu predstavu nastalu po doma}imautorima, koje }e predstavljati klju~nemomente ove prve jubilarne sezone.Naravno, i u Drami i u Baletu i u Operi }ebiti vi{e od te jedne predstave. Na primer,u Operi se sprema Pikova dama, ~ija jepremijera zakazana na sam dan Srpskognarodnog pozori{ta, dakle, 28. martaslede}e godine. Tako|e, mislim da je pre -mijera Timon Atinjanin kojom }emootvoriti sezonu u Drami ne{to posebno,jer se ne radi [ekspir svakog dana.Poslednje [ekspirovo delo koje smo ovdeuradili bilo je San letnje no}i pre sedamgodina. U me|uvremenu smo se s grad-skom up ra vom za kulturu dogovorili dapokrenemo i projekat [ekspir u NovomSadu, a radi se o tome da }emo svakegodine imati po jednu premijeru koja jenastala na os novu [ekspirovog komada.Planirali smo da to u prve dve-tri sezonebudu dramske predstave, a kasnije }emoraditi i balete i opere. Obnavljamo operuMagbet, koja je ura|ena po njegovojpoznatoj tragediji, a na repertoaru ve}imamo balet Romeo i Julija”, isti~e za„Ludus” Milosavljevi}.

Po~etkom naredne godine }e u Srp -skom narodnom pozori{tu predstavu Lice

Ansambl SNP 1864. godine

kada je repertoar u pitanju. I zemlje uokru`enju, koje su puno pre nas u{le utranziciju, odustale su od austrougraskogmodela i kod ve}ine su Balet i Operaizdvojeni kao posebne ku}e, a Dramatako|e.”

Milosavljevi} isti~e i da dana{njirepertoarski profil nacionalnih pozori{tatreba razmotriti i videti koji se to zahtevipostavljaju pred nacionalnu pozori{nuku}u. „Ti zahtevi ne mogu biti isti kaopre vi{e od vek i po kada se formiraju na -cionalna pozori{ta u Evropi. Akouzmemo za primer Srpsko narodno po -zori{te ono je nastalo sa zadatkom da~uva vrednosti jezika i kulture srpskog`ivlja u vi {e nacionalnoj Vojvodini. Idanas je Vojvodina vi{enacionalna, alidanas postoje i druga pozori{ta, inacionalnih manjina a i ona koja igrajupredstave na srpskom jeziku. Zato trebasagledati koja je danas misija Srpskognarodnog pozori{ta. S druge strane, mismo subvencionisano pozori{te i logi~noje da prikazujemo gabaritna dela svetskeba{tine, ali imamo li obavezu promocijenovih pisaca? Naravno, mi to ve} radimou SNP-u, ali simpozijum bi bio veomava`an u smislu sagledavanja tu|ih isku -stava i ukr{tanja ideja o zadacima po -zori{ta u dana{njem vremenu”, z aklju -~uje Milosavljevi} koji smatra da je ovajveliki jubilej dovoljan povod da i Sterijinopozorje 2012. godine svoj Me|unarodnisimpozijum teatrologa i pozori{nihkriti~ara posveti nekoj od tema koje sedodiruju sa onim {to danas poku{avamoda defini{emo kao misiju pozori{ta unovim dru{tvenim okolnostima.

Dakle, u jubilarnim sezonama treba-lo bi da se dese dva simpozijuma – jedan

LUDUS 1657

ODA LJUBAVI OBI^NIH LJUDISonja Vuki}evi} ne samo da je spasla

polovi~no ura|enu, a pre dve go di nezapo~etu Karmina Buranu, ve} je u

Srpskom narodnom pozori{tu u No vomSadu na samom kraju sezone na pravilapredstavu koju je publika otpratila ovaci-jama. I pored toga {to je Karl Orf ovo delonapiso kao scensku kantatu, dakle kaomuziku upakovanu na sceni sa prizori-ma i scenskim dejstvom, ona je naj~e{}eizvo|ena stati~no – hor, orke star i solisti.I uvek je prolazila zapa`eno. [ta je toSonja uradila {to drugi nisu? Pa,pokrenula je i razigrala veliki hor Srp -skog narodnog. Put uobli~enja 25 Orfo -vih numera u pozori{ni izraz ona je pre -{la daju}i horu ulogu glavnog protago-niste scenske radnje. Tu soprani i altovinose `enski princip zavo|enja. Baritoni ibasovi mu{ke porive osvaja~a i za{titni-ka. Tako se tokom predstave gradi pri~a oodnosu izme|u polova.

„Karmina Burana nije opera, ona jescenska kantata, oda ljubavi obi~nih

ljudi“, ka`e rediteljka i dodaje: „Veomainspirativno delo. Radila sam sa vi{e odosamdeset ljudi, horskih peva~a. Mesecdana pre nego {to smo krenuli u probezamislila sam celu predstavu tako {tosam horu namenila glavnu ulogu. Bilo jei problema, dirigent i ~lanovi hora su miobja{njavali da ne mogu ba{ svuda dakoristim pokret. Ali bili su hrabri i pre -pustili su mi se. Prva numera Fortunapo~inje u potpunoj koreografiji kojomotvaramo predstavu i tu ne`nu zavesu odtila. Mislim da je prvi put Karmina bu -rana postavljena tako {to hor igra i to ba{igra! Dok smo radili {alila sam se s nji mada su to samo pokreti}i. Me|utim onizaista, uz to {to sve vreme pevaju te ni -malo lake note, i igraju od po~etka dokraja. Sve `ene su u predstavi veomagraciozne, a mu{karci elegantni i pevajufantasti~no. Srpsko narodno ima jakomo}an hor. Mislim da je to najve}i hor naBalkanu.“

^lanovi hora su, uz sve {to je reditelj-ka od njih tra`ila, uspeli da tokom ~itavepredstave odr`e najfinije nijanse Orfovepoetike i da zasene svojom izvo|a~komsnagom. Sonja Vuki}evi} je, veli, u re`ijuove predstave krenula od ~iste impresijeOrfovih kompozicija prenetih u ovo vre -me. U njenom tuma~enju slavi se `ivotmu{karca i `ene i njihova ljubav iz kojese ra|aju deca. Izvo|a~i na sceni odevenisu u stilu Galijanovih ve~ernjih malihcrnih haljina i elegantnih smokinga, sacrvenim detaljima. Jer, crveno je bojaljubavi.

„Crvena boja ima razli~ita zna~e -nja“, nagla{ava Sonja i napominje: „Usvakom slu~aju ona je simbol ljubavi, alii simbol vere ali i u istorijskom kontekstuima brojna zna~enja. Namerno sam uve -la tu boju u detaljima. Hor je u crnimkostimima i jedino {to je to crnilo mogloda podigne je crvena boja. Nasledila sam

je tako mo}na jer slavi `ivot. Predstavusam gradila iz svoje li~ne ma{te i ose}aja.Flert i pronala`enje ljubavi su u sredi{tuovog horskog zavo|enja, {to je veomablisko izvornom delu, pesmama koje je iznarodne tradicije birao i sam Karl Orf.Na sceni je i poigravanje sa u savreme -nom svetu prisutnom opsesijom lepotom iseksualno{}u. Kod Orfa se ~ovek slikakao bi}e satkano od emocija, a ~ija jesre}a promenljiva i nepredvidiva.“

Ovde na sceni je Sonja povezala ele -gantnu baletsku igru ~iju koreografijupotpisuje Leo Muji}, muziku, koju izvodeorkestar, hor i solisti Srpskog narodnogpozori{ta, a kojima ve{to diriguje @eljkaMilanovi}, u predstavu u kojoj ti isti ~o -vek i `ena `ive u savremenosti i krozsimbole savremenog sveta. Novi Sad jetako dobio hit predstavu za koju se zajesen ve} rezervi{u karte.

Olivera Milo{evi}

kostime i koreografiju i poku{ala sam dasve to iskombinujem na svoj na~in. Takoda ta crvena boja cipela na 45 pari noguizgleda apsolutno fantasti~no! Uvela sami lik Fortune, ona ple{e tango. Za{to? Pazato {to kod tog plesa svaki pokret zavo-di. Tako ona ple{e tango tokom cele na{epredstave zavode}i soliste i hor, ali je onine prime}uju. Ona je kao neki duh lju -bavi koji hoda po sceni. Tako|e su odli~nii solisti baleta Srpskog narodnog koji subesprekorno odigrali koreografije LeaMuji}a. Njih sam u predstavu tako uklo -pila kao da su du{a hora. Mu{karci i `e -ne iz hora se zaljubljuju jedni u druge, aoni su ne{to kao du{a te ljubavi i celepredstave.“

Sonja Vuki}evi} ka`e da je njenaKarmina Burana oda ljubavi i veli da sute jednostavne pesme koje je Orf iskoristiopisali neki propali studenti, uli~ari iobi~ni ljudi u srednjem veku. „Potpunosam fascinirana njegovom muzikom koja

u saradnji SNP-a i Matice srpske o istori-jatu pozori{ta i drugi koji bi trebalo da sebavi perspektivama nacionalnih pozo -ri{nih institucija.

Enciklopedija i HNK u Novom Saduposle dvadeset godina

Srpsko narodno pozori{te }e po svojprilici biti i jedina teatarska ku}a kojaima svoju enciklopediju, jer bi tokomobele`avanja jubileja trebalo da budezavr{en i tri decenije dug rad na njenojizradi. Srpsko narodno pozori{te je uspe-lo da obezbedi sredstva za rad tima kojiradi na izradi Enciklopedije, ali }e zna -~ajna finansijska sredstva biti potrebnaza njeno publikovanje. Sredstva koja suobezbe|ena za rad tima na ~ijem ~elu jeMiroslav Radonji} su minimalna, i svi

oni na ovako kapitalnom projektu gotovoda rade volonterski, a kada rad bude za -vr {en, u dogovoru sa Mini star stvom kul -ture Srbije i sa jo{ nekoliko pokrovitelja– Enciklopedija bi mogla biti {tampana.

Jubilej bi trebalo da obele`i i neko-liko gostovanja tako da bi na{a pozori{napublika imala priliku da vidi i zna~ajni-je predstave kako iz regiona, tako i izdaljih zemalja. Narodno pozori{te izBeograda je predlo`ilo da se u zajed -ni~koj produkciji uradi predstava koja binastala u ~ast jubileju SNP-a. Posledvadeset godina, u Novom Sadu }e gosto-vati Hrvatsko narodno kazali{te iz Za -greba. Srpsko narodno pozori{te }e dokraja ove godine gostovati u Hrvatskoj, uZagrebu i Osjeku, s predstavama Ujkin

san u re`iji Egona Savina i Jezik zidova– predstavom Foruma za novi ples, aHNK }e gostovanje uzvratiti u jubilarnoj,slede}oj godini.

Obnova zgradePredsednik Vlade AP Vojvodine dr

Bojan Pajti} i v.d. upravnika Srpskognarodnog pozori{ta Aleksandar Milosa -vljevi} potpisali su krajem maja ovegodine Protokol o obezbe|ivanju sredsta-va za adaptaciju i kapitalno opremanjeSrpskog narodnog pozori{ta. „Pokrajins-ka vlada je za prvu fazu rekonstrukcijeobezbedila 180 miliona dinara, kako biono u tehni~kom smislu bilo superiorno,a estetski reprezentativno. Imamo na -meru da ovo nacionalno pozori{te u|e usvoju sto pedesetu godi{njicu kao pravo,

moderno i uspe{no evropsko pozori{te”,istakao je tom prilikom Pajti}. Zahvalju-ju}i Vladi Vojvodine, nakon 30 godina,ovog leta se krenulo u renoviranje Srp -skog narodnog pozori{ta.

Kako je i najavljeno, rekonstrukcijapozori{ta je zapo~eta 1. jula, ali dugproces izrade dokumentacije i tenderskirokovi su razlog {to }e izvo|a~i radovabiti poznati tek polovinom septembrakada bi konkretno po~eli radovi koji bitrajali dok traje i gra|evinska sezona.Iako prva faza podrazumeva rekon-strukciju krova koji 11.2 ve} godinamaproki{njava, planirana je i rekonstrukci-ja unutra{njeg dela zgrade – zamenapodova na scenama, sedi{ta i dr. Me -|utim, od svih planiranih radova

primarna je rekonstrukcija krova i uSrpskom narodnom pozori{tu se nadajuda }e ona biti zavr{ena do po~etka nove,jubilarne sezone koja je upravo zbogradova ve} pomerena za kraj oktobrameseca. Nastavak radova, odnosnodruga faza planirana je za slede}e leto,~ime }e biti zaokru`ena rekonstrukcijasvih delova zgrade.

Tako }e i „aljina” od ~etiri zida bitiura|ena, a da li }e pozori{te biti „bla -govesnik sretnije budu}nosti na{e”, osta-je publici da vidi i u jubilarnim i unarednim sezonama Srpskognarodnog pozo ri{ta.

POVEST PLESNE UMETNOSTI NOVOG SADA Monografiju Umetni~ka igra u No -

vom Sadu od 1919. do 1950. go -dine I deo (Pozori{ni muzej Voj -

vodine, Novi Sad 2009) autor LjiljanaMi{i}, baletski pedagog i repetitor, koreo-graf, univerzitetski profesor i autor mno -gih tekstova o baletu, prezentovala je utri tematske celine: Igra~ko obrazovanjeu Muzi~koj {koli „Baji}“, Igra~ko obrazo-vanje van Muzi~ke {kole „Baji}“ i Igra -~ko obrazovanje u Srednjoj baletskoj{koli.

U prvom delu autorka ukazuje naigra~ko obrazovanje i po~etak baletskogopismenjavanja u okviru Odseka za baletu Muzi~koj {koli „Baji}“ koji je radio od1934/35. do juna 1948. Najve}i doprinosradu odseka dali su nastavnici, pedago-zi-koreografi: [tefi Popovi}-Kralj, Magda

Kova~-Handler i Milena Popovi}, kombi-nuju}i ritmiku, klasi~ni balet, modernuigru i gimnastiku. Istra`uju}i taj period,Mi{i}ka zaklju~uje da nije bilo komplet-nog igra~kog obrazovanja koje bi dopri-nelo stvaranju profesionalnog igra~kogkadra, no iako je Drugi svetski rat preki-nuo rad [kole, Milena Popovi} odr`avakontinuitet okupljaju}i u~enike u svomstanu, gde radi tokom rata.

Drugi deo posve}en je igra~kom ob -razovanju van Muzi~ke {kole jer su seedukacijom bavili u~itelji igranja (Nikolai Vidosava Ka}anski, bra}a Rozenberg,Dragutin Neme{, Ru`i} i Ru`ica Dru ̀ i -ni}) osnivaju}i privatne {kole gde su se uod 1919. do 1948, svako na svoj na~in i uzavisnosti od znanja i ume}a, bavili pe -dago{kim, koreografskim i organizacio-

nim radom. Veliki doprinos igra~kom ob -razovanju dale su i privatne {kole koje suosnivali ljudi iz domena umetni~ke igre:izvesna g|a A., „ruska igra~ica“ 1921;Valentina Valjina, kao primabalerina an -ga`ovana u Srpskom narodnom pozo -ri{tu, otvorila je 1921. baletsku {kolu;Magda Kova~-Handler i svojom {kolom ikao rukovodilac sekcije Pionirskog pozo-ri{ta i nastavnika u Muzi~koj {koli „Ba -ji}“; Milena Popovi} {kolom „Plasti~na{kola modernog baleta“, te u Muzi~koj{koli „Baji}“ i kao jedan od prvih preda-va~a Srednje baletske {kole u NovomSadu. Posle rata radili su i privatni balet-ski studiji Mili{e Milosavljevi} i MargiteDebeljak, ali i Pionirsko pozori{te (osno-vano 1946) i u KUD „\or|e Zli~i}“ (osno-vano 1947) u Novom Sadu. Na osnovu is -

Na kraju knjige Mi{i}ka navodi iz -vore gra|e (posredne i neposredne), tebibliografiju tekstova o svakom periodu,pa teatrografsku gra|u o umetni~koj igriu Novom Sadu: fotografije, plakati, afi{e,programske knji`ice, pozivnice za zaba-ve i balove, osniva~ka i druga akta, novi-narski ~lanci. Zna~ajna je i prepiska iintervjui koje je vodila s va`nim imeni-ma iz sveta umetni~ke igre. A nju do sa -da u Novom Sadu niko nije istra`ivao.Ljiljana Mi{i} ne samo da je ovom knji-gom otrgla od zaborava nastajanje irazvoj umetni~ke igre, ve} svedo~i i okvalitetu, dru{tvenoj i umetni~koj pozici-ji, ulozi i zna~aju koji je umetni~ka igraimala u kulturnom i obrazovnom `ivotugrada, te njenom uticaju na razvoj i una -pre|enje umetni~kog i profesionalnognivoa igre.

Milena Leskovac

tra`ivanja Ljiljane Mi{i}, svi oni su kom -binovali ritmi~ku igru (umetni~ku) gim -nastiku, karakternu i salonsku (istorij-sku) igru, plasti~nu i modernu igru, kaoi klasi~an balet. Poimanje igre bilo im jerazli~ito, a zajedni~ki im je bio gra|anskipristup za koji autorka nagla{ava da jebio diletantski. Iskorak u radu dale su{kole [tefi Popovi}-Kralj, Magde Handler(Kova~) i Milene Popovi} koje su vodileka druga~ijem odnosu prema igri, kao idublje i trajnije vezivanje igre za umet-nost.

Tre}i deo autorka posve}uje igra -~kom obrazovanju u Srednjoj baletskoj{koli u Novom Sadu osnovanoj 15. avgu-sta 1948, nastaloj iz Baletskog studija priPozori{nom studiju SNP-a. Autorka dajeiscrpan izve{taj o radu Baletske {kole uposleratnom periodu, a posebno su zna -~ajani intervjuji s Miloradom-MiletomJovanovi}em i Margitom Debeljak.

Monografija

Karmina Burana

Sonja Vuki}evi}

„Karmina Burana“ K. Orfa u rukama Sonje Vuki}evi}

8

Hronika pozori{nih doga|anja u Srbiji, jun–avgust 2010.

LUDUS 165Lu

JO[ JEDNO LETO OBELE@ENO POZORI[NIM FESTIVALIMAAna Tas i¯

Kraj pro{le pozori{ne sezone u Srbi-ji obele`ilo je nekoliko bitnih pre -mijera, kao i niz festivala koji su

punili medijski prostor. Da krenemo odpremijera. U Beogradskom dramskompo zori{tu smo mogli prisustvovati premi-jeri predstave Harold i Mod (tekst KarolaHiginsa, re`ija Milana Karad`i}a), sve -deno, stilizovano dizajnirano (GeroslavZari}) scensko tuma~enje poznate crno-humorne, ali i sentimentalne pri~e o pri -jateljstvu i ljubavi izme|u buntovnogmladi}a Harolda (Petar Ben~ina) i eks -centri~ne starije `ene Mod (Milena Dra -vi}). Harold se svojim bizarnim pona -{anjem buni protiv autoriteta, roditelj-skog vaspitanja, sterilnosti i konvencio-nalnosti sistema (g|u ^ejzn, njegovumajku, igra Vesna ^ip~i}). Na velikojsceni Jugoslovenskog dramskog pozori{tasmo, sa velikim zadovoljstvom, gledalinovu re`iju Aleksandra Popovskog –Metamorfoze. Tekst predstave je nastaona osnovu mitolo{kog epa Ovidija, a te -matski je koncentrisan na pitanja ljuba-vi, sve njene burne, `ustre, pokreta~ke iinhibiraju}e aspekte. U jedanaest frag-menata se ispisuju razli~iti ljubavni od -nosi mitskih junaka. Predstava je stilskikoherentna, ostvarena na polju krajnjestilizacije. Dizajn scene je nesvakida{njeatraktivan, minimalisti~ki: nekoliko stu -bova preseca (simboli~ku) prazninu sce -ne, a oko i izme|u njih, glumci motaju{iroke selotejp trake, prave}i gustu, svegu{}u i neprobojniju mre`u koja ima isimboli~ki zna~aj (scenografija Numen).Glumci Neboj{a Glogovac, Tamara Vu~ -kovi}, Nikola \uri~ko, Jelena \oki},Goran [u{ljik, Nada [argin, RadovanVujovi} i Marija Vickovi}, sa lako}om ipotpunim nadahnu}em oblikuju deli}elikova – naratora pri~a, kao i mitskihli~nosti. Istovremeno, plesa~i Dalija A}in,Luka Luki}, Ana Dubljevi} i Darko Bur -sa} energi~nim telesnim pokretima ilu -struju jake emocije koje likovi eksplozi-vno do`ivljavaju, oboga}uju}i, na taj na -~in, formalan i senzualan plan predstave

(koreograf Dalija A}in). Hipnoti~ka mu -zika grupe Silence, u razli~itim `anrovi-ma, od minimalne elektronike do pomalopsihodeli~nog popa, tako|e ima izuzetnoveoma va`nu ulogu u stvaranju uzbu-dljive atmosfere, nagla{avanju emotivnihzna~enja, stvaranja ritma igre. U Novo-sadskom pozori{tu/Ujvideki Szinhaz,premijerno je izveden San letnje no}i, ure`iji Zoltana Pu{ka{a. Ovo tuma~enjejedne od najizvo|enijih [ekspirovih ko -medija jedinstveno je, u pogledu forme –predstava je ostvarena bez ijedne re~i,kao koreodrama koja se prevashodno ba -vi gubitkom identiteta u vrtlogu ljubavi ipo`ude. Pri~a se ispisuje kroz ples, naj -vi{e tango i step (kompozitor Andres Ma -riano Ortega, koreografi Ildiko \ene{,Laslo Bobi{, Laslo Budai). [esnaestoroglumaca je podeljeno u dve grupe, vizuel-no odre|ene bojama kostima. U „beloj“grupi, gde preovla|uje plesanje tanga,nalaze se Tezej/Oberon (Laslo [andor),Hipolita/Titanija (Livia Banka), Demetar(I{tvan Kere{i), Lisander (Zoltan [ir -mer), Hermija (Julija Kokrehel), Helena(Gabriela Crnkovi}), kao i (iako {areni)Puk (Emina Elor) i dve vile (Tama{ Haj -du, Atila Nemet). U „crnoj“ grupi, gde selikovi oblikuju uglavnom kroz plesanjestepa, nalaze se ~lanovi gluma~ke dru -`ine, one koja treba da zabavlja goste naven~anju Tezeja i Hipolite (igraju ih An -drea Jankovi~, Terezia Figura, AgotaFerenc, Aron Bala`, Daniel Husta, GaborPongo i Tama{ Varga). U Pu{ka{evojpredstavi je najfascinantnija virtuoznosti disciplinovanost igre ansambla Novo-sadskog pozori{ta, a odmah zatim i vi -zuelni aspekat predstave. Publika kojane poznaje [ekspirov tekst, brojne, za -mr{ene odnose izme|u likova, donekle jeograni~ena, jer ne razume u potpunostipri~u koja se neverbalno ispisuje, moti-vaciju postupaka likova, ali nedvosmisle-no mo`e u`ivati u izvo|a~koj virtuozno-sti, senzualnoj mo}i muzike, likovnojsnazi predstave. Gledaoci koji dobro po -znaju vratolomne zavrzlame [ekspirove

komedije, imaju slo`eniji, potpuniji do -`ivljaj predstave. U tom smislu, bilo namje zanimljivo razmi{ljati o odnosu izme -|u [ekspirove bujne lirike i poetski sna -`ne forme plesa i muzike, kroz koju seona u ovoj predstavi artikuli{e.

A sada o brojnim festivalima... Vrlobrzo posle kraja Sterijinog pozorja, uNovom Sadu je odr`an 37. Infant, festivalkoji je osnovan kao Malo pozorje, mla|ibrat Sterijinog pozorja. U Smederevu jeprvo odr`an festival eksperimentalnogopredeljenja – Patosofiranje, {esti po re -du. Ovaj festival alternativnih pozori{ta,~iji program karakteri{e autorski pristupu re`iji, inventivnost i provokativnostscenskog tuma~enja, osnovan je 2005,kao internacionalna smotra. Ove godineje glavnu nagradu dobio Salvator Tra -ma}ere za re`iju predstave Plasti~neba{te. Nagrada „Branislav ^ubrilovi}“,

je. Petnaest igra~a izvodi akrobatske ta -~ke, sviraju, pevaju, glume, ple{u, stva-raju}i slo`enu, interdisciplinarnu pred-stavu. Ona koristi sredstva tradiciona-lnog cirkusa, ali ih dekomponuje i posta-je nova umetnost, neka vrsta metacirku-sa, zbog autoironi~nosti i autorefleksi-vnosti. Predstava je podeljena na prolog,prvi, drugi ~in i epilog, ali tu ne postojilinearan tok – ni`u se fragmenti radnje,grade se slike, ispisuju se li~ni do`ivljajiizvo|a~a koji otkrivaju svoja se}anja naodrastanje, utiske iz svakodnevnog `i -vota, emotivni `ivot. Akrobatske ve{tinemultitalentovanih igra~a u predstavi Ur -ban Rabbits, kao {to su hod po `ici,penjanje uz konopac, ples s kolutom,skakanje po trampolini i druge, u potpu-nosti su fascinirale publiku, stvaraju}iutisak o nematerijalnosti njihovih tela,zbog, zaista, nesvakida{nje virtuoznosti

predstava Za~arani smr}u i jo{ jednamo nodrama iz Hrvatske – Cicibela.Pantomime se kod nas jo{ re|e izvode odmonodrama, pa je zato program panto-mima (selektor Ivica Klemenc) bioisklju~ivo sastavljen od predstave izinostranstva: rumunska Nas dvoje,japanska Kaguja i Lice iza lica iz Bosne iHercegovine. Stru~ni `iri, u ~ijem susastavu bili Branka Puji}, glumica, PetarZec, reditelj i Ivana Dimi}, dramaturg,jednoglasno je odlu~io da se Zlatna kolaj-na „Maja Dimitrijevi}“, za najboljumonodramu, dodeli Peteru [ereru izMa|arske za Klamov rat, a za najboljupantomimu Ani Pepine i Paulu ^impoje-ruu iz Bukure{ta za predstavu Nasdvoje.

U Smederevu smo u avgustu moglipratiti jo{ jedan festival – drugi me|u -narodni ambijentalni festival Tvr|ava

za najhrabrije ostvarenje, pripala jeVladimiru Jak{i}u iz Banjaluke zamuzi~ki performans Crna kraljica, anagradu publike, s prose~nom ocenom4.92, osvojila je predstava InterNet Workpozori{ta Rubikon iz Rijeke. U Narod-nom pozori{tu u Kikindi je realizovanprvi Festival malih scena, revijalnogtipa, na kome su prikazane predstaveBanovi} Strahinja Narodnog pozori{ta izSubotice, Seks i glad Gradskog kazali{ta„Joza Ivaki}“ iz Vinkovaca, Mister Bingradskog pozori{ta „Jazavac“ iz Banja-luke, ^ekaonica Ateljea 212 i Kulturnogcentra Pan~evo, Triko Slovenskog ljud-skog gledali{~a iz Celja i NastojnikNarodnog pozori{ta iz Kikinde (glavniprogram). Zemunski Festival monodra-me i pantomime trajao je od 1. do 4. julau Pozori{tu lutaka „Pinokio“. Ivan Be -kjarev, umetni~ki direktor i selektor festi-vala, na konferenciji za novinare povo-dom festivala, rekao je da se monodrama,kao forma u doma}oj pozori{noj sredini,ne vrednuje visoko, pa su zato mono-dramske predstave kod nas retke. Zato jena ovogodi{njem festivalu, prema re~imaBekjareva, od osam monodrama, samojedna doma}a: Poslednja {ansa, po tekstuMirjane Bobi}-Mojsilovi} i u izvo|enjuSuzane Petri~evi}. Na festivalu su izve-dene i predstave Usamljeni Hamlet izAustralije, zatim Klamov rat iz Ma |ar -ske, La`i, ali po{teno iz Slovenije, make-donski Encefalogram, hrvatska predsta-va Za{to se muhe lijepe na ‘ono’, ruska

teatar (o ovom festivalu videti posebantekst/intervju u ovom Ludusu). A u okvi-ru pozori{nog programa BELEF-a, koji jei ove godine bio u znaku uli~nog i teatrapokreta, igrane su predstave Mumapaduri ([umska majka) Vesne Stankovi},inspirisana drevnom legendom o postoja-nju mo}ne vile ~arobnice koja je za{titni-ca `ena i vanbra~ne dece, Paranoja {ikIsidore Stani{i}, Me|uprostor Bojane De -ni}, Tri sestre gledaju ^ehova Ister teatrai Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}”, Rikau bloku reditelja Nenada Puri}a, izvede-na u sali Novobeogradske kulturne mre -`e (NBKM je nova ustanova kulture, os -novana od strane op{tine Novi Beograd)u bloku 45 na Novom Beogradu. Predsta-va Rika u bloku je ra|ena po motivimaantifa{isti~ke drame Nosorog E`ena Jo -neska, adaptirana je za potrebe mla|epublike, a u osnovi donosi kritiku savre-menog dru{tva, tretiraju}i ga metafo ri~ -ki. A svakako najve}a atrakcija po zo ri -{nog programa BELEF-a je bilo vi{edne-vno gostovanje predstave Urban rabbitsu izvo|enju Francuskog nacionalnogcentra za cirkusku umetnost, u re`iji Ar -pada [ilinga (predstava je igrana u {a -toru na U{}u, a gostovanje je realizovanou saradnji sa Jugokoncertom i Francu-skim kulturnim centrom). [ilingovapredstava je delo nove cirkuske umetno-sti, izgra|ena na ru{evinama tradiciona-lnog cirkusa. Urban rabbits dekonstrui{etradicionalni cirkus, razgra|uje njegovuosnovu i tako ga, u osnovi, problematizu-

njihovih pokreta. U isto vreme, publika[ilingove predstave je pozvana na razmi -{ljanje o osnovama cirkuske igre i izvo -|enja uop{te, zbog dekomponovanja ele -menata tradicionalne cirkuske predstave– uvedena je ironija, autorefleksija itd.Sve u svemu, beogradska publika je ima -la prilike da iskusi slo`en i dubok do -`ivljaj jedne metacirkuske umetnosti ko -ja je istovremeno i tradicionalni cirkus,ali i mnogo vi{eod toga.

Sekretarijat za

kulturu

Skupštine grada

Beograda

usrdno dariva

svoje jedine

pozorišne novine.

„Ludus“ uzvra}a

s blagodarnoš}u.

LUDUSMO@ETE KUPITI...

B e o g r a d :

U knji`arama: „Beopolis“ (TC „Euro centar”,Makedonska 30),„Stubovi kulture“ (Trg Republike 5) i„Aleksandar Beli}“ (Studentski trg 5),„Plavi krug” (Majke Jevrosime 2).U „Supermarketu“ (Vi{nji}eva 10).U pozori{tima (na mestima gde se prodajuprogrami predstava).

N o v i S a d :

U „Du}anu“ Srpskog narodnog pozori{ta(Pozori{ni trg 1) i u knji`ari „Solaris“(Sutjeska 2).

Urban Rabbits na Belefu

LUDUS 1659

Intervju: Branislava Lije{evi}

Ol ivera Mi lošev i¯

FANTASTI^AN PROSTOR SMEDEREVSKE TVR\AVE„Nastojimo da ’Tvr|ava teatar’ postanejedna velika kulturna radionica naotvorenom prostoru i zna~ajan pozori{nifestival u regionu“, ka`e BranislavaLije{evi}, umetni~ki direktor i selektor festi-vala „Tvr|ava teatar“

Brana Lije{evi}, umetni~ki direktori selektor festivala „Tvr|ava tea -tar“, 15 godina je vodila Grad tea -

tar Budva razvijaju}i ga i neguju}i muvisok nivo i renome. Sada svoje iskustvoprenosi na pomenuti festival, koji je pro -{le godine osnovan u Smederevu i koji jeove godine imao jo{ jedno uspe{no izda-nje.

Mnogi isti~u da je „Tvr|ava teatar“ uSmederevu manifestacija kakvu nismoimali i kakva nam je nedostajala, i pod -sti~u nameru da u nekom narednomizdanju krene u sopstvenu produkcijupredstava koje }e namenski biti ra|eneza prostor tvr|ave, i da se dalje razvija i{iri, te ukazuju na dobre izglede dapostane jedan od zna~ajnih letnjih festi-vala u regionu i va`no mesto na evrop-skoj festivalskoj pozori{noj mapi.

Ka`u da je te`e prirediti drugo izda-nje festivala od prvog. Evo i drugi „Tvr -|ava teatar“ je sa uspehom odr`an, a dali je bilo strepnji?

Sve strepnje su pro{le s po~etkomfestivala, 11. avgusta. Otvoren je predsta-vom Zemlja Do Do koja pored te nebeskespektakularnosti ima i jednu ljudskutoplinu, divnu muziku (u`ivo) koja pratidoga|aje ne nebu. Bilo je, ka`u, 10.000ljudi na otvaranju. Isplanirano je da senakon jednog takvog spektakla i izleta unebo spustimo na zemlju i krenemo daljepredstavama na sceni koja je napravlje-na u Malom gradu Smederevske tvr|ave.

Ideja je i da podr`imo napore lokalnesredine da mlade korisno uposle, da imse pru`e uslovi za rad i stvarnje. Pome-nimo da u Smederevu deluje pozori{tePatos u kome su svi predani radu i to da -je rezultate. Izveli su u prate}em progra-

mu predstavu Plasti~ne ba{te zajedno sTeatrom Koreja iz mesta Le}e u Italiji.

[est predstava iz Srbije koje samizabrala za glavni program prdstavljajubalans izme|u komedije i drame. Mislim

Zanimljivo je va{e veliko iskustvokoje ste stekli kao ~elnik Grada teatraBudva, kojim dalje mo`ete graditi jo{jedan festival, jer znate kako da re{iteprobleme od banalnih, pojedina~nih dovelikih, festivalskih. I to je ono {to „Tvr -|ava teatar“ s vama dobija. Pretpostav-ljam da je ovo jo{ uvek uigravanje i da}e se koncept smederevske manifestacijeu punom smislu osetiti tek za koju godi-nu?

Tako je, jo{ uvek ispipavamo teren.Pro{le godine smo u gotovo nemogu}emvremenu, u godini ekonomske krize ucelom svetu, po~eli ovaj festival i imalivelike finansijske probleme. To je trajalodo maja ove godine kada su kona~noispla}eni i honorari i dugovi ljudima kojisu obezbe|ivali sme{taj gostiju. Sve to je

thodnom. Sre}na sam {to smo uvrstilineke doma}e predstave koje su bile ne -pravedno izostavljene na drugim festiva-lima. Glavni program pravila sam kaobalans izme|u komedije i drame, razumese nastoje}i da postoji opravdanje zaambijentalnost.

Srbiji je, po mi{ljenju mnogih, nedo-stajao takav letnji festival a ovo je prvanaznaka da je mogu}. [ta je jo{ „Tvr -|ava teatru“ neophodno da bi postaoveliki festival?

Potrebno je iskustvo. Za sada ispipa-vamo teren. Kada po~nemo da pravimopredstave za taj prostor to }e postati oz -biljnija pri~a. Niko nam drugi to ne}enapraviti. To onda zna~i i afirmaciju ce -log festivala. Smederevska tvr|ava imafantasti~ne prostore i prizore koji mogu

ljude u Smederevo, to smo tamo tako|eshvatili, a to obe}ava prosperitet, po~etakkulturnog turizma u ovom gradu. Mnogiljudi iz Beograda su prvi put do{li uSmederevo zahvaljuju}i festivalu. Sme -derevci su i u tom smislu prepoznali zna -~aj festivala. Privatnici i privrednici suponudili svoju pomo} i kockica po kocki-ca sla`e se mozaik festivala „Tvr|avateatar“. Sve je to jo{ u za~etku. Pokazalismo kako izgleda i kako je lepo, a festivalmo`e da postane jedan od vode}ih uregionu.

Kako se stvara profil jednog ova k -vog festivala?

U Budvi smo umeli festival da po~ -nemo i studentskom predstavom ispredzidina grada, kao mali impuls da je topo~elo, jer festival traje 50 dana. Kako jeodmicao nizale su se sve zna~ajnije pred-stave i doga|aji i na kraju je uvek bilone{to za pam}enje, premijera sopstveneprodukcije, ili vi{e njih. U Smederevudelujemo obrnutim principom, u desetdana moramo na po~etku da prika`emone{to {to se ne vi|a ~esto i po~injemospektaklom koji privla~i mnogo ljudi izahvaljuju}i kome se mo`e uvideti daodlazak u pozori{te na letnjem festivalune zna~i sve~ano odelo i ve~ernje haljine,ve} samo dobra volja. Tako privla~imo inajmla|e, one od kojih postaje budu}apozori{na publika. Znam da se to de{a -valo u Budvi. Neka deca koju su na pred-stave roditelji dovodili u kolicima kaobebe postajali su ne samo odli~na publikanego i ugledni profesionalci u pozori{tu.

Koliko takvi festivali zna~e za sredi-nu u kojoj se odvijaju?

Mnogo zna~e. Treba samo videti tuarmiju volontera u Smederevu uve~epred predstavu. To su deca od 10 godinapa navi{e. Imaju `ute majice sa natpisomvolonter, uzbu|eni su i sre}ni {to u~e -stvuju u ne~emu {to ose}aju da je vrednoi va`no. Ima ne~eg uzbudljivog i roman-ti~nog u tome kada vam tako ne{to do|e ugrad. Mnogo mladih ljudi iz Smederevaje preko leta anga`ovano u radu festivalai izuzetno sam zadovoljna kako su brzoosvojili taj posao. Recimo katalog, zaprvo izdanje festivala bio je u redu, ovajdrugi je gotovo savr{en. (U me|uvreme-nu, Grad teatar ve} nekoliko godinanema katalog.) Smederevo prosto imapredispoziciju za takav festival i {teta {toga ranije nisu imali.

[ta va{e veliko iskustvo s festivalaGrad teatar govori, kakva je budu}nost„Tvr|ava teatra“?

Moj ose}aj je da su ovo zaista nekiistorijski trenuci. Ovaj festival je, vi{enego {to sam o~ekivala, dobio zna~aj uSrbiji, mesto u medijima i kod publike.Drugi festival je ve} oti{ao malo dalje odprvog i to moje iskustvo sticano petnae-stak godina na festivalu Grad teatar isko-risti}emo jo{ bolje. Namera nam je da senametnemo kao jedna velika kulturnaradionica na otvorenom prostoru i kaozna~ajan pozori{ni festivalu regionu.

TVR\AVA TEATAR

Smederevska tvr|ava je jedan od najreprezentativnijih spomenika srednjo-vekovne kulture na Dunavu. Izgra|ena je sredinom 15.veka, po uzoru na Cari-grad, kao rezidencija despota \ura|a Brankovi}a. Zanimljivo je i da je to monu-mentalno zdanje najve}a ravni~arska tvr|ava u Evropi i spomenik velikogkulturnog i istorijskog zna~enja.

„Tvr|ava teatar“ je festival koji je osnovan pro{le godine sa idejom da tajatraktivan prostor velikih scenskih mogu}nosti , kao i sam grad Smederevo,bude letnji prostor za savremenu pozori{nu umetnost.

Ve} se svojim prvim izdanjem festival pokazao uspe{nim i potrebnim. Kvali-tetan program, izuzetan prostor i znati`eljna publika demantovali su sve koji susumnjali u mogu}nost ra|anja i opstanka ovakvog festivala u vremenu krize.^ak 200.000 ljudi je u 10 festivalskih dana i ove godine pratilo predstave naSmederevskoj tvr|avi, na gradskim ulicama i trgu. Letnji pozori{ni praznikobuzeo je i ovog avgusta ~itav ovaj grad na Dunavu, a publika je stizala i izBeograda, Novog Sada i gradova iz okoline Smedereva. Sve to je, naravno, uSmederevo donelo i jedan novi kvalitet `ivota i iskustvo koje nudi kultura i umet-nost.

Uspe{an po~etak sugerisao je podnaslov ovogodi{njeg festivala – Sviraj toponovo, Sem, po naslovu jedne od predstava iz festivalskog programa. SelekcijaBrane Lije{evi} obuhvatila je zanimljiv spoj lokalne, nacionalne i internaciona-lne produkcije. Prvu kao stimulans za razvoj pozori{ta u Smederevu, s predsta-vom njihovog Patos teatra, drugu kao kvalitetan izbor doma}ih predstava ukojem su i neka zna~ajna dela koja su izostala u selekcijama drugih na{ihva`nih festivala – Proslava Ateljea 212, Bu|enje prole}a Malog pozori{ta „Du{koRadovi}“ ili ^ovekova tragedija Novosadskog pozori{ta. I tre}a, kao izbor evrop-skih pozori{nih trupa koje se bave ambijentalnim teatrom kojima su na nebuiznad Smedreva, po gradu i na tvr|avi leteli neobi~ni prizori iz Zemlje Do Do,Boje, Vilenjaci i Brigade urbane harmonizacije, kako stoji u naslovima predsta-va koje su u Smederevo stigle iz Holandije, [panije i Italije.

da letnji festivali ne treba da budu takostrogo profilisani. Program mora imatiravnote`u i kvaliteta i dopadljivosti, onetreba i da privu~e novu publiku.

bilo prili~no neprijatno, ali takvo nas jevreme zadesilo. Pro{le godine, iskreno,nisam bila ba{ potpuno zadovoljna isretali smo se s raznim problemima, alinajva`nije je bilo da je krenulo i da sepokazalo kako sve to u Smederevu izgle-da. Na{a pri~a je bila prili~no apstraktnadok se nije desio taj prvi festival. Videlose onda da u gradu postoji atmosfera, dapostoje mesta na kojima }e se igrati pred-stave i da, {to je najva`nije, postoji izuze-tna publika koja nije samo iz Smedereva,ve} i iz Beograda i okolnih gradova i kojaciljano dolazi na predstave. Ispostavilo sei da je Smederevo beogradska scena. Pa,to je tu na sat vremena razdaljine. Nasta-vili smo da istra`ujemo prostor, ni ovagodina nije dovoljna za to. Jo{ tra`imopravu vizuru ka sceni. Ono {to mislim dazaslu`uje posebnu pa`nju jeste publika. Iovaj festival pokazuje i dokazuje kakosjajnu publiku imamo i iznova ukazujena ~injenicu da ona zaslu`uje i vi{e.

S kakvim ste se problemima sretaliove godine?

Ove godine sam opu{tenije kreiralaprogram. Imali smo, naravno, probleme,koje ne mo`emo re{iti ~arobnim {tapi -}em. Ne mogu da dovedem na festival sve{to bih `elela iz mnogo razloga; po~ev odtermina odr`avanja jer je to vreme kolek-tivnih godi{njih odmora pozori{nih ku}apa nadalje. I s doma}im predstavamasam iz pomenutog razloga imala proble-ma, prosto ljudi ~ekaju te godi{nje odmo-re da ne{to zavr{e ili da se jednostavnozaslu`eno odmore. Selekciju, za sada,pravim onako kako mi diktiraju uslovi.Zadovoljnija sam ovogodi{njom nego pre -

biti ambijentalne scene za predstave koje}e se tu namenski raditi. Ali sve to morada sa~eka malo da se uhodamo, organi-zujemo. Mi smo to mogli i odmah, dau|e mo u dugove pa kad platimo, platimo.Ali, smatrala sam da ni za to nismo zreli.Idemo korak po korak. Nadam se da}emo ve} slede}e godine krenuti ka pra -voj koncepciji koju smo zamislili za „Tvr -|ava teatar“.

Da li ste mo`da razmi{ljali o pome-ranju datuma, s obzirom na to da se fe -stival de{ava u vreme kada su svi naodmoru?

Postavi}u to pitanje na Savetu festi-vala kao ozbiljan problem. To bi boljezaokru`ilo selekciju, ako je kvalitet upitanju onda ne treba istrajavati na ter -minu koji nije zgodan. Da je kraj julameseca ve} bi bilo mnogo lak{e dovestineke vredne predstave koje u avgustu nemo`ete iz pomenutih razloga.

Za ovakav festival neophodna jevelika i {iroka podr{ka ne samo sredineu kojoj se de{ava. Da li ona postoji i ko bitu jo{ mogao da dâ svoj doprinos?

Festival ve} ima odre|enu pa`njuMinistarstva kulture, grada i op{tineSmederevo, odre|enih sponzora koji susimboli~nim ali dragocenim sredstvimapomogli. Ove godine je napravljen koraknapred. Dobili smo malo vi{e sredstava,grad je ulo`io u izgradnju scene i gleda-li{ta, to je sada vlasni{tvo festivala, takoda ve} posedujemo deo inventara. Zajedan produkcioni festival treba ta~noduplo vi{e novca od ovog kojeg sada dobi-jamo i ula`emo. Neophodna je i neproce-njiva pomo} sponzora. Festival dovodi i

Branislava Lije{evi}

Predstava Zemlja Do Do na festivalu „Tvr|ava teatar”

10

„Zlatno tele” na velikoj sceni Narodnog pozori{ta Beograd

LUDUS 165Lu

Dramski ansambl Narodnog pozo-ri{ta u Beogradu, novu, 142. se -zonu otvori}e 6. oktobra na Velikoj

sceni premijernim izvo|enjem komedijeZlatno tele uz direktan prenos na Radio-televiziji Srbije. Kao uvertira svemutome, a po ugledu na koncept koji odavnopostoji na Brodveju, poznati komad IljeIljfa i Jevgenija Petrova u dramatizaciji ire`iji Gorana Markovi}a, krajem junaimao je tri pretpremijerna izvo|enja uprepunim salama u Leskovcu, [apcu iPan~evu. Grohotan smeh tokom pred-stave, a sna`an i srda~an aplauz nanjenom kraju, bili su uobi~ajen „dekor”tokom sva tri nastupa sjajne gluma~keekipe koju u ulozi Ostapa Bendera pred-vodi Milan – Lane Gutovi}.

„Ova uloga sigurno predstavlja velikiizazov za svakog glumca, pa tako i zamene“, ka`e Gutovi} za „Ludus“ i napo-minje da je Zlatno tele i danas veomaaktuelno jer se u su{tini, od 1931. godine,kada je komad napisan, pa do danas,skoro ni{ta nije promenilo. „Promenili suse datumi, ljudi su relativno imali nekefrizirane karaktere... Me|utim, sve to nepredstavlja neke velike promene koje binas spre~ile da danas ne igramo ovajkomad. Upravo zbog toga {to se ni{ta nijepromenilo, mi ga zato i igramo. ^itala~kapublika je odavno zavolela Ostapa, a ~inimi se da }e to, sude}i po ova tri izvo|enja,

„Imao je taj komunizam, ipak, nekog{arma. Naravno, mislim na scenski{arm, a ne na `ivotni“, prime}uje krozsmeh Igor \or|evi} i dodaje: „^ini mi seda smo veoma dobro ’iskopirali’ tu ruskupri~u i prebacili je na na{ teren. Mislimda je scenski, iz ove dana{nje perspek-tive, jako interesantno sagledati funk -cionisanje tog jednopartijskog sistema.Naravno da su sada okolnosti malo dru -ga~ije, jer smo okru`eni ljudima kojiimaju i ve}e koli~ine novca nego mojKorejko i koji, za razliku od njega, smejuda ga tro{e. Goran je, tako|e, veomadobro uhvatio tu neku nit Ostapa Bende-ra, {armantnog i elokventnog lopova ihoh{taplera, ali vrlo zavodljivog. On je,mo`da, najsli~niji Piku koga je BoraTodorovi} igrao u Balkan ekspresu. Me -|utim, ima u njemu i ne{to ’robinhudov-skog’, jer on ne krade od dr`ave kaoKorejko, ve} od lopova koji su pokralidr`avu. Ostap se, rekao bih, s tim re -`imom ba{ sprdao“, ocenjuje na{ sago-vornik.

Prema Markovi}evom mi{ljenju,Ostap Bender je neko ko simbolizuje stil`ivota u ovoj zemlji, uprkos ~injenici {tokod nas nema ba{ mnogo duhovitih ljudi.„Ovde su ti prevaranti obi~no surovi,ni`erazredni i primitivni, a ako nisu pri -mitivni, onda su, bez svake sumnje, po -kvareni. Ostap nije takav. On se, na krajupredstave, odri~e ’zlatnog teleta’, tj. nov -ca koji je ukrao, po{to je video da je ~ar usamom osvajanju, a ne u rezultatu. Ostapje ~ovek sa stilom i duhom i to amnestiranjegov poziv. On jeste lopu`a, ali ima’oko 400 relativno po{tenih na~ina zaoduzimanje tu|e imovine’. U takvojizjavi le`i ono {to ga ~ini pesnikomlopovluka. Teza mog komada }e biti daOstap krade iz ljubavi prema kra|i, a neiz koristoljublja. Drugi (na{i) lopovinastoje da otmu tu|e, a Ostap Benderkra|u pretvara u kreaciju koja je sama

Nacionalni teatar u Beogradu novu, 142.sezonu otvara premijerom Zlatnog teleta ure`iji Gorana Markovi}a

sebi cilj. Fascinantno je da je humor Iljfai Petrova ostao isto onako o~aravaju}ikao pre osamdeset godina. Kad ne{topre`ivi toliko vremena, onda sigurnovredi. U dana{njem vremenu u kom imamnogo kriminala, ali i prevaranata,nadam se da }e ovakva vrsta humora isi`ea na}i svoju publiku”, smatragospodin Markovi} koji po prvi putre`ira u nacionalnom teatru.

„Rade}i na dramatizaciji Zlatnog te -leta otkrio sam da su junaci Iljfa i Petro-va kasnije jako ~esto citirani. Setite sesamo stripa Alan Ford. To je direktnoiskopirano dru{tvo iz Zlatnog teleta. Pa,~uveni italijanski film Obi~no nepoznatilopovi, ili na{ Balkan ekspres... Situaci-ja u kojoj je SSSR bio tridesetih godina, uvreme NEP-a, dakle u trenutku tranzici-je iz jednog u drugi dru{tveni poredak,apsolutno je identi~na na{oj dana{njoj.Tu ne treba mnogo pameti pa da ~ovekpovu~e paralelu... Veoma sam zadovoljanpretpremijernim izvo|enjima predstave,a svaka je bila odigrana u potpunorazli~itom ambijentu. Na tim gostovanji-ma sam video {ta treba da korigujem, aliu su{tini, ne}e tu biti nikakvih velikihpromena. Samo }emo doraditi nekedetalje”, najavljuje priznati reditelj idramski pisac ~iji je komad Govornamana godinama s velikim uspehomizvo|en u Na rodnom pozori{tu na Sceni„Ra{a Plao vi}”.

Direktorka Drame Ivana Dimi} pod -se}a da se u Narodnom pozori{tu po -menutim gostovanjima po prvi put pri -menio sistem s Brodveja, gde je ~estapraksa da se nova predstava, pre nego{to stigne do zvani~ne premijere, prika`epublici na mini-turneji po unutra{njosti.„Veoma sam sre}na {to ba{ ovaj komad, usmislu repertoara, predstavlja moj startna funkciji direktora Drame i zaista senadam najboljem. Naravno, posle ovihgostovanja, koja su imala za cilj uigra-vanje i opu{tanje glumaca, jo{ ja~e veru-jem u uspeh ove predstave”, ka`e IvanaDimi} koja je na sada{nju du`nost stupi-la po~etkom januara ove godine.

Upravnik Narodnog pozori{ta Bo`i -dar \urovi} veli da ga veoma raduje ~i -njenica da jedno tako znamenito delo,kao {to je Zlatno tele, postaje sastavni deo

LOPOV, POETA NA DELU

uraditi i pozori{na“, veli popularni Lanes kojim su u podeli i Igor \or|evi} (Alek-sandar Ivanovi~ Korejko), Vlastimir –\uza Stojiljkovi} (Panikovski), Had`iNenad Mari~i} ([ura Balaganov), DarkoTomovi} (Adam Kozlevi}), RadovanMiljani} (Predsednik op{tine), RadeMarkovi} (Funt), Ivan Zari} (Mladi}) iIvana Jovanovi} (Zosja Sinjicka).

Podse}anja radi, Ostap, koga su ~i -taoci mogli da upoznaju i u Dvanaest sto -lica, u ovoj pri~i nastavlja da se bavi„velikim kombinacijama“ kako bi opstaou mutnim vremenima sovjetskih reformi.Pod geslom „Benzin va{, ideje na{e”, naveoma ve{t na~in uspeva da iskori{}avaslabosti tada{njeg dru{tvenog sistema.Na putu ka zacrtanom cilju, upoznajeDmitrija Balaganova, koji mu je ~ak ineka vrsta kolege, s tim {to on, kako biuspeo da pre`ivi, radi u okviru svogesnafa „Sinovi poru~nika [mita”. Kasni-je im se pridru`uje i biv{i robija{ AdamKozlevi~, kao i Panikovski, biv{i sinporu~nika [mita, koji je izba~en izesnafa, jer je prekr{io konvenciju. Ciljove grupe je sasvim jasno i preciznodefinisan – oplja~kati Aleksandra Korej-ka, koji je nelegalno zgrnuo milionerubalja od propalih dru{tvenih ulaganja.Bender se nada da }e kona~no ispunitisvoj `ivotni san i pobe}i u Rio de @a -neiro...

dramskog repertoara ku}e i {to dramati-zaciju i re`iju potpisuje Goran Markovi}.„Izbor komada, reditelja, kao i gluma~kepodele, od samog po~etka je obe}avaoozbiljan pozori{ni doga|aj i uspeh, agostovanja u Leskovcu, Pan~evu i [apcu,uprkos ~injenici {to nisu mogla da budurealizovana u optimalnim pozori{nimuslovima, potvrdila su na{a o~ekivanja.Uvereni smo da }e ova forma, kod nas neba{ tako ~esta i uobi~ajena, za`iveti i da}emo i naredne predstave, pre beogradskepremijere, igrati po nekoliko puta nascenama u Srbiji i to, po mogu}nosti,uvek u drugim gradovima. Naravno,sada s velikom znati`eljom i nestrplje-njem i{~ekujemo beogradsku premijerukoja }e za nas predstavljati poseban po -zori{ni izazov s obzirom na to da }e tajdoga|aj, zahvaljuju}i sporazumu kojismo u junu potpisali sa Radio-televizijomSrbije, biti direktno preno{en na njiho-vom kanalu. Na{ je cilj da brojnim ljubi-teljima pozori{ta koji, iz razli~itih razlo-ga, nikad nisu prisustvovali premijernomizvo|enju neke predstave u Narodnompozori{tu, poka`emo kako to u stvariizgleda. Drugim re~ima, mi kao naciona-lna institucija `elimo na ovaj na~in dapozori{nu umetnost {to vi{e pribli`imosvim gledaocima dr`avne televizije, nesamo u zemlji, nego i u inostranstvu“,nagla{ava \urovi}.

Direktor Radiodifuzne ustanove Ra -dio-televizija Srbije – Televizija BeogradNikola Mirkov ka`e da su pripreme za tajspektakl, kojim }e dve ku}e iznenaditikulturnu javnost, fakti~ki po~ele jo{ 10.juna kada je sa nacionalnim teatrompotpisan Sporazum o saradnji. On na jav -ljuje da }e prenos biti realizovan s 12 do14 kamera, kako bi se gledaocima poredmalih ekrana, na najbolji mogu}i na~in,do~arala ne samo predstava, ve} i atmos-fera premijere. „Na{a ideja je da poredpredstave, prenosimo i sve ono {to se bu dede{avalo pre njenog po~etka, u pauzi i nakraju. Moje duboko uverenje je da jedanovakav poduhvat mo`e samo dapodstakne interesovanje publike za po -zori{te i da, u smislu propagande, budena korist kako pozori{ta, tako itelevizije”, ocenjuje Mirkov.

KAKO UPOZNATI TEATAR IZA SCENEAkcija „Otvorena vrata Narodnog pozo -ri{ta“ se nastavlja

Narodno pozori{te ve} nekoliko me -seci organizuje jo{ jednu uspe{nuakciju kojom svoje sadr`aje i svoj

na~in rada pribli`ava i rasvetljava publi-ci, na jedan sasvim nov na~in. Sve jepo~elo, da podsetimo, 27. marta ove godi-ne, kada se Nacionalni teatar pridru`iomanifestaciji „Dan i no} u pozori{tu“,kojom su svi beogradski teatri proslaviliMe|unarodni dan pozori{ta, izme|uostalog i programom „Otvorena vrata Na -rodnog pozori{ta“. Ideju za ovaj doga|ajdao je dr Milovan Zdravkovi}, ostvaru-ju}i svoju vi{egodi{nju `elju da se na{nacionalni teatar i na ovaj na~in pribli`ievropskim srodnim ku}ama, koje ve}godinama upra`njavaju sli~ne „ture“kroz svoje zgrade.

Od tada se svakog meseca u reper-toaru Ku}e na Trgu nalazi i doga|aj podnazivom „Otvorena vrata Narodnog

pozori{ta“, uvek subotom, sa nazna~e -nim polascima za tri grupe, koje se for -miraju blagovremenim prijavljivanjempotencijalnih posetilaca na blagajni Na -rodnog pozori{ta (imaju}i u vidu speci-fi~nosti rada teatra, u jednoj grupi nemo`e biti vi{e od 90 osoba). Sva tri obila-ska predvodi Zdravkovi}, koji tokomskoro dva sata upoznaje prisutne sa os -novnim podacima iz istorije ovog starogzdanja izgra|enog 1869, s namerom dapostane dom prethodne godine osnova-nog dramskog teatra, sa razvojem ovogansambla kao i s pojavom nova dva,Opere i Baleta, u godinama posle Prvogsvetskog, te sa sudbinom koju od tada,kao i tesnu zgradu – nesebi~no dele. Naneposredan na~in posetioci se tako|eupoznaju i sa interesantnim, jedinstve-nim na~inom rada tog slo`enog mehan-izma koji se zove Pozori{te, sa onim

burnim `ivotom „iza scene“, sa mnogimprofesijama i zanatima bez kojih ovajorganizam ne bi mogao da opstane... Kadgod to proces rada dozvoljava, radoznaliljubitelji teatra prilikom ovih obilazakamogu da „zavire“ i na neku od brojnihradnih proba koje se u zgradi odr`avajutokom ~itavog dana, da se upoznaju saponekim umetnikom... a svake „Otvore-ne“ subote, doma}in je bio po jedan ~lanuprave: Bo`idar \urovi}, upravnik Na -rodnog pozori{ta, Ivana Dimi}, direktorDrame, Katarina Jovanovi}, direktorOpere i Konstantin Kostjukov, direktorBaleta, koji su odgovarali na najra zli -~itija pitanja.

U ovom besplatnom u`ivanju kojeNarodno pozori{te pru`a svojoj postoje}oji budu}oj publici, ali i svima drugimakoji `ele da saznaju ne{to vi{e o ovomznamenitom segmentu srpske kulture, dosada je u~estvovalo blizu 400 Beogra |a -na i onih koji to nisu, ali su pri svomboravku u na{oj prestonici po`eleli da sesa njom upoznaju i naovaj na~in.

J. Stevanovi}

Mikojan Bezbrad ica

Fondacija „Zoran Radmilovi}“ Zaje~ar s ciljem da podstakne razvojdoma}eg dramskog stvarala{tva raspisuje

K O N K U R Sza najbolji savremeni dramski tekst na srpskom jeziku.

@iri u sastavu: Kokan Mladenovi}, Sa{a Jelenkovi} i Milivoje Mla|enovi},done}e odluku o pobedniku konkursa i sa~initi u`i izbor od pet najuspe{nijih

dramskih tekstova.

Nagrada se sastoji od Plakete i nov~anog dela u iznosu od 200.000,00(dvestotinehiljada) dinara (neto). Konkurs traje do 31. decembra 2010. godine.

Odluka `irija o prvonagra|enom tekstu bi}e saop{tena na Dan Pozori{taTimo~ke krajine „Zoran Radmilovi}“, 2. februara 2011.

Pravila konkursa– Pravo u~e{}a na konkursu imaju autori/ke sa prebivali{tem na teritoriji

Republike Srbije.– Na konkursu }e biti razmatrani samo originalni, neobjavljivani, nena-

gra|ivani i neizvo|eni radovi.– Dodelom nagrade Fondacija „Zoran Radmilovi}“ sti~e pravo na praizved-

bu prvonagra|ene drame na festivalu „Dani Zorana Radmilovi}a“ u Zaje~aru,u oktobru 2011. godine u produkciji Pozori{ta Timo~ke krajine „Zoran Radmi-lovi}“, bez dodatnih finansijskih obaveza prema autoru. Po istom principu,predstava }e biti postavljena na redovni repertoar Pozori{ta „Zoran Radmilovi}“u Zaje~aru.

– Fondacija „Zoran Radmilovi}“ se tako|e obavezuje da, u {tampanojformi, objavi zbirku sa pet dramskih tekstova koji u|u u u`i izbor konkursa.

– Rukopisi se ne vra}aju.

PrijavljivanjePo{tanskim putem poslati tri {tampane, nepotpisane kopije teksta sa {ifrom

i kovertu sa re{enjem {ifre (li~ni podaci) na adresu:FONDACIJA „ZORAN RADMILOVI]“ ZAJE^AR

(konkurs za savremeni dramski tekst)Ulica Timo~ke bune 16, 19000 Zaje~ar

Prijave slati najkasnije do 31.12.2010. godine.Dodatne informacije na www.zornaradmilovic.org.rs, i na telefon 0631048457

Zlatno tele, Narodno pozori{te Beograd

LUDUS 16511

Intervju: Klaudija Boze

KONTEKST JE POSTAO METOD RADA„^udno je to. Golotinja se mo`e svudapokazivati bez dozvole, a ako `elite dauvedete literaturu u javni prostor, to je nele-galno“, ka`e Klaudija Boze

Uperiodu 8–10. jula 2010. godine, uVojnom muzeju u Beogradu odr -`an je simpozijum Pro{irena sce -

nografija 2: O umetnicima/autorima uorganizaciji Pra{kog kvadrijenala iKIOSK-a, platforme za savremenu umet-nost iz Beograda, kao deo me|unarodnogprojekta Intersection. Jedna od preda va -~ica bila je Klaudija Boze (ClaudiaBosse), pozori{na rediteljka i direktorkaumetni~ke formacije pod imenon Thea-tercombinat. Projekti ove oganizacijestvaraju nove, eksperimentalne prostoreza akciju i percepciju izme|u pozori{ta,instalacije, koreografije, performansa idiskursa. Site specific projekti se razvija-ju u periodu od 2 nedelje do 4 godine. Urad na projektima uklju~eni su umetniciiz oblasti plesa, arhitekture, koreografi,teoreti~ari, umetnici. Svi projekti sadr`eurbane intervencije, prostorne koreogra-fije, hibridne pozori{ne radove. KlaudijaBose je radila i intervencije u javnimprostorima u Berlinu, @enevi, Be~u,Hamburgu, Dizeldorfu, Podgorici...

Kako biste predstavili vas i va{ rad~itaocima „Ludusa”? Koji je bio va{po~etni koncept prilikom osnivanjaTheatercombinata? S obzirom na to dase dru{tveno-politi~ki-kulturalni kon -tekst promenio nakon 14 godina od osni-vanja, da li se promenio i koncept stva -ranja novog, eksperimentalnog prostoraza akciju i percepciju pozori{ta, insta-lacije, koreografije, performansa i dis -kursa?

Ovo pitanje zahteva pomalo biograf -ski pristup. Odlu~ila sam da ho}u da sebavim pozori{nom re`ijom. Studiralasam je u Berlinu, na akademiji, isto~no -nema~koj, koja je predstavljala instituci-ju s tipi~no brehtijanskim pristupom. Tunije postojao neki eksperimentalni pri -stup teatru niti sistemu edukacije. Viimate, na primer, komad, onda se tu ka`e{ta je osnovna poruka, pa se istra`ujeunutra{nji svet, odnosno slika koja bieventualno ispoljila taj unutra{nji svet.To je bila neka vrsta elitne {kole okrenute

institucionalnom teatru. Nakon studiran-ja, imala sam iskustvo rada u institu-cionalnom pozori{tu. Upoznala sam ra -zne ljude, odnosno jednu osobu koja jebila klju~na za nastavak mog rada. Kadasi mlad ima{ puno `elja i nesvesnoupada{ u odre|eni kontekst pa radi{ istvari koje ti se ne svi|aju samo da bi seuklopio. Ta osoba mi je, me|utim, rekla:„O.K., ima{ dve mogu}nosti: da se pri -lagodi{ teatru ili da teatar prilagodi{sebi.” To je bilo olak{anje za mene: O.K.,ako ne `eli{ da radi{ grupnu umetnost,ne mora{. I mo`e{ da gradi{ odre|enikontekst po sopstvenim pravilima. Posleodre|enog vremena, dobila sam mogu} -nost, zahvaljuju}i mom profesoru u ~ijemsam masterklasu bila, da re`iram u@enevi. I prvi diskurs unutar koga samradila je zapravo sistem francuskih kom -panija. Posle nekog vremena mogla samda radim tamo. Sistem je funkcionisaotako da sam mogla da biram glumce,tekst ili, kako je to uradila jedna `ena,proizvodim tekst u toku procesa rada.

Inicijalna ta~ka?Inicijalna ta~ka je zapravo bilo moje

preispitivanje: da li je mogu}e raditi urazli~itim vidovima organizacije, sa ra -zli~itim hijerarhijama, razli~itim na~ini -ma eksperimentisanja i rada. Bila samvrlo ozbiljna i poku{avala sam da na|emuslove u kojima }u tako ne{to mo}i daradim. To je bio po~etak devedesetih godi-na. Kada sam do{la u Isto~ni Berlin, do -minirao je sistem samoorganizacije, od -nosno skvoterski na~in `ivota i rada.Vladala je druga~ija kultura, koja se nijevrtela oko brendiranja, marke, ve} sevi{e fokusiralo na pitanje kako stvoriti`ivot i uslove za rad. Posle mnogo, mnogogodina promena i eksperimentisanja po -stala je jasna hijerarhijska organizacijs-ka struktura gde sam ja lider i radim saodre|enim brojem ljudi koji dolaze iz ra -zli~itih disciplina. Trajalo bi satima i mibismo pri~ali o jednoj stvari. Danas sekontekst promenio, zato {to se i ulogaaktera promenila. Kada sam po~injala, u

sredi{tu su bili neki individualni proble-mi, kako organizovati `ivot, a sada preo -vla|uje interes. I verovatno je jedan odrazloga promene bio i taj da se ceo kon -tekst dru{tva promenio. Ako radite u sre -dini gde sara|ujete s nekim, postoje mo -menti jake zavisnosti. Svi zavise jedni oddrugih, kako bi se stvorio odre|eni kon -tekst, energija rada ili etika rada. Na po -~etku mog studiranja, mislim da je to bioekskluzivan na~in rada. Ideal je bio bitiekskluzivan. Ja sam se nadala da se ra -zlike mogu prevazi}i i svi su imali taj,rekla bih, hiperidentitet. Svi su bili orga-nizovani i radili su po razli~itim grupa-ma. Takva ideja vi{e ne mo`e da pro|e.Sada svi mogu da ulo`e ta~no odre|enovreme, ali da ulo`ite celokupnu energiju ivreme, to je te`e. I tu je profit, koji je ne -kako u prvom planu. Kontekst je postaometod rada. Ranije je i kritika bila klju -~na. Danas treba da prihvatite razli~itost`elja, mogu}e potencijale, a ne projekcijuidealnog

Da li smatrate da je artivizam danasuop{te ostvarljiv? Aldo Milohni} u svomtekstu Artivizam smatra da na umet-ni~koj sceni vlada proces „kanibalizaci-je“ neolibaralizma, tj. njegova fleksibil-nost, sposobnost da upije, apsorbira i pa -cifizira, bez ikakvih pote{ko}a, pomenu -te modele politi~kih (umetni~kih) inter-vencija u kojima je materijalizovano po -liti~ko mi{ljenje?

Mislim da je artivizam apsolutnoneophodan, ne znam da li je i mogu}.Pitanje je danas koji je vid artivizmaefikasan? Interesantno je kako kanibal-isti~ka umetnost jede aktivizam na odre -|eni na~in u umetni~koj praksi. Uvekmora{ da radi{ uz pomo} sponzora, ima{mnogo problema. Politi~ka estetika, poli-tika u estetici, obi~no u aktivizmu nijepoliti~na na esteti~ki na~in zato {to suesteti~ke strategije u aktivizmu obi~nosredstvo za ono {to se mo`e kazati, kakose `eli upisati ono protiv ~ega se protestu-je. Aktivizam izgleda danas kao jedanoblik neoliberarne demokratizacije: stva -ra proizvod demokratije zanimljiviji, uboji, u polju razli~itog izraza, ali obi~nounutar toga ubija protest, stvarni cilj.Mislim da je ovo karakteristika na{egdoba. Mislim da je zanimljivo zapitati se:za {ta se koristi aktivizam? Gde su nje -gove granice? Da li je aktivizam i daljesimboli~ki akt? Gde po~inje ideja poli-tike? Da li se mirite sa nevidljivim strate-

gijama politike ili `elite da radite svejavno? Tako se dolazi do polisa gde jepotpuno druga~ija ideja politike. U ovommomentu mislim da je on neophodan.Ponekad ne znam na {ta da referi{em,kako da napravim vezu u kojoj kvalitetmo`e da stvori druge strategije aktiviza-ma. Da li je to jedini vid organizacije? Dali je to na~in na koji nezavisne produkci-jske organizacije sebe organizuju ili je tovrsta reprezentativnog aktivizma? Nakoji sistem ho}ete da se pozivate? Velikipe~at danas ostavlja samoprodaja i pri -vatizacija, kao i neophodnost sistema sa -moprodaje. Posledice su izolovane repro-duktivne jedinice kao neke privatizovanezone. Ose}am duboko atmosferu depoliti-zacije i stvarno se pitam kako se mo`espojiti `ivot i politika sa moralnim pitan-jima i suo~iti se sa njima javno. Ponekadje aktivizam ne{to kao umetni~ki `anr.Ovo je vrlo problemati~no jer ljudi tadavide sebe kao marku, brend. Mislim da jevrlo te{ko danas ako idete u pravcu poli-tizovanja, informisanja. Dolazite do tre -nutka kada nema vi{e diskursa. Nemavi{e odr`ivosti forme prezentacije. Nepostoji vi{e analiza osnove. Kreira sesamo senzancija, ali o ~emu se zapravoradi? Proizvodnja ne~ega, ali ne~ega {toje fabrikovano. U Nema~koj postoje fon -dacije koje doniraju gradska pozori{ta.Mi pravimo pozori{te koje pripada co -mmunity artu. Mnogo ljudi iz nezavisnihorganizacija `ele da urade intervencijskiprojekat i svi oni pri~aju o demokratiji.To postaje brend. I onda zalepite brendna ne{to da bi zavr{ili, ne menjaju}ipraksu. Teatar treba da se zapita o vi -dovima organizacije, o novonastalim, hi -bridnim umetni~kim institucijama i {tatreba da radi i kako da snosi posedice tograda. Estetika je uvek bila rezultat difer-encijacije okolnosti, ali mislim da sedanas o okolnostima misli kao o produk-tu, o invenciji koja je nepovezana. Vrati-mo se aktivizamu: da li postoji i na kojina~in, da li je efikasan ili su to mo`daletelice koje lete oko tr`nog centra?

Mislim da je vrlo te{ko odgovoriti danasna ovo pitanje.

Va{ performans Bambiland09 tretirapitanje rata kroz razli~ite medije. Pro -stor i zvuk postaju akteri. Koliko sub -verzija javnog prostora mo`e „prodrma“recipijenta u ovom hiper-mas-medi-jskom dru{tvu?

Taj rad je vrlo specifi~an. On je kon -stantno tu, na javnom prostoru. Moralasam tra`iti dozvolu da ga uradim. Dobitidozvolu bilo je u`asno te{ko. ^udno je to.Golotinja se mo`e svuda pokazivati bezdozvole, a ako `elite da uvedete literaturuu javni prostor, to je nelegalno. Po{to je tobio tekst Elfride Jelinek, javili su se ljudiiz organizacije koja se bavi seksualnimzlostavljanjem dece, do{li su da kontro -li{u rad i rekli da je to pornografski tekst.Interesantno je i to kako se akusti~ni pro -stor kontroli{e. Rekli su mi i da sam aku -sti~ni terorista. Svideo mi se izraz, jer jeto mo`da i i bila moja `elja. Vi dakle do -bijete na delu totalitarnost demokratskogsistema koji ne mo`e biti ugro`en. To je idokaz da oni to ne mogu da podnesu i dane mogu pobe}i. Onda sam sebi postavilapitanje: da li imam prava da dovodimljude u tu situaciju. Ako razmi{lja{ o to -me ozbiljno, onda se mora{ prikloniti ne -vidljivim strategijama i onda te pitaju dali ima{ pravo da uru{i{ njihov savr{enoizdizajniran `ivot. To je neoliberarno ka -pitalisti~ko shvatanje mno{tva koje pro -izvodi stanje ~eli~nog poravnjanja u ko -me nastoji{ da se kriti~ki osvr}e{ i po -stavlja{ pitanja. I kada stvorite sve okol-nosti da iskombinujete sve elemente i pri -govore, tada nema para. Ali za ovo nika-da nije bilo para i nikada nema{ prava,zato postaje{ ilegalan i onda mora{ pono-vo da preispituje{ legalnost i strukturujavnog prostora. Za mene je to bila politi-ka u praksi. Mo`e{ verovati u sebe, akone privatizuje{ sopstvene ideje. Mo`e{,ako ima{ mo} da predlo`i{ neke okolnos-ti, da to ne bude samo simboli~ki akt. Mo -`e{ re}i sebi: O.K., u}i }u potpuno u sim -boli~ki prostor. I `elim da upi{em sebe umetadiskurs. I okru`en si ljudimakoji dobro razmi{ljaju.

Ana Isakov i¯

Klaudija Boze, reditelj i direktor Teatercombinata

Performans Bambiland09

12

Intervju: Aleksandar – Sa{a Luka~

LUDUS 165Lu

UZBUDLJIVI I OPORI BREHT „U Kanadi se pozori{te dodvorava komerci-jalnom ukusu publike do krajnje mere, a javerujem (ili `ivim u iluziji) da je u Srbiji jo{uvek mogu}e stupiti u dijalog s publikomkoji nije nedostojan ni igra~a, ni posma-tra~a“, ka`e Sa{a Luka~, reditelj predstaveBubnjevi u no}i, koji `ivi i radi u Kanadi

[aba~ko pozori{te tradicionalno po -~inje novu sezonu Pozori{nom revi-jom „Teatar na pravom putu“, u

okviru koje ima bar jednu svoju premi-jeru i vi{e gostuju}ih predstava. Iako sezvani~no {aba~ka pozori{na sezona ot -vara 1. oktobra novom predstavom Bub -njevi u no}i Bertolta Brehta u re`iji Alek-sandra – Sa{e Luka~a, {aba~ki ansamblje ve} 6. septembra ovu predstavu izveona Velikoj sceni Narodnog pozori{ta uBeogradu.

Sa{a Luka~, nakon {to je kasnih 80-ih u Srbiji uradio niz uspe{nih predsta-

va, budu}i u sredi{tu kontroverzi poli-ti~kog teatra, seli se u Kanadu, gde danas`ivi i predaje Pozori{nu umetnost naUniverzitetu York u Torontu, priprema-ju}i doktorat iz oblasti politi~kog teatra.Iza sebe, u Kanadi, ima preko pedesetre`ija. Poslednjih godina je radio pred-stave u Narodnom pozori{tu U`ice (Do{ -ljaci i Majstor i Margarita), a ove go dineje sa ansablom {aba~kog pozori{ta posta -vio komad B. Brehta, pisca ~ija su dela uSrbiji retko izvo|ena.

[ta mislite da je razlog {to se Brehtretko radi u srpskim pozori{tima?

Nije da se retko igra samo u srpskimpozori{tima... Po mom mi{ljenju, Breht jevrlo te`ak za rad, pomalo zastareo, ug -lavnom zato {to su njegovi principi „iz -pozajmljivani“ u raznim drugim pravci-ma, a naravno, i zato {to ujeda i {to ga jezbog toga te{ko gledati, a i igrati, u si tu -acijama kad je dopadanje glavni ciljna{eg rada.

@ivite u Kanadi, „sre|enom dru -{tvu“, radite Brehta u Srbiji danas. Za -{to?

Opet zato {to se u Kanadi pozori{tedodvorava komercijalnom ukusu publikedo krajnje mere, a ja verujem (ili `ivim uiluziji) da je u Srbiji jo{ uvek mogu}estupiti u dijalog s publikom koji nije ne -dostojan ni igra~a, ni posmatra~a.

Koliko ste se u radu na predstavi„dr`ali“ Brehtove teorije? On je smatraoda je pozori{te sredstvo borbe za „vi{eciljeve“...

Bolje da me pitate koje faze u njego -vom gra|enju teorije sam se dr`ao. Po{tosu Bubnjevi njegov drugi tekst, ovde je jo{

sve u povoju, ali zato prisutno – negdeizme|u redova, negde u dosetki, a po -negde i u poetskom, skoro pankovskomgrubom naboju. Usudio sam se da dodamnekoliko kabaretskih numera ({to nijeneuobi~ajeno kod postavki Bubnjeva),autenti~nih iz Brehtovog vremena – i tokao presek umetni~kih pravaca XX veka,tako da su tu i dadaisti, futuristi, komu-nisti itd. U tom smislu, ostalo se pri idejida je kabare u nekom dijalekti~kom od -nosu sa osnovnom radnjom, ali i dadodaje umetni~ko-istorijski kontekst nave} izra`enu politi~ko-istorijsku ravan.Na ravno, na probama sam otkrio da sumnoge replike koje se odnose na rat ipoziciju mu{karaca i `ena u njemuizuzetno, i, na`alost, previ{e aktuelne.

Osim u [apcu, poslednjih godina ra -dili ste vrlo zapa`ene i dobre predstave uU`icu. Kako vam se, u tom smislu, ~inistanje u srpskom pozori{tu?

Nisam siguran da posle rada s jed -nim ili dva pozori{ta uop{te mogu da go -vorim o stanju u srpskom pozori{tu. Me -ni je u ova dva odli~no: izuzetna saradn-ja, uzbudljiv rad... [ta ~ovek jo{ dapo`eli? Ako bih i{ta imao da primetim, toje da je vrlo slaba komunikacija izme|upozori{ta – ko kada koga gleda i da li seto uop{te de{ava?

[ta nisam pitala, a trebalo je?Kad }u da se vratim?

Je lena Popadi¯

[AMPANJAC ZA „SAN“ I „JAGODE“Kraj sezone u Novom Sadu obele`ile su dve zanimljive plesnepredstave: San letnje no}i u re`iji Zoltana Pu{ka{a i Jagode i{ampanjac koreografa Rosana Hribara i Gregora Lu{teka

UNovom Sadu su, na samom krajupozori{ne sezone 2009/10, premi-jerno izvedene dve, u svim seg -

mentima, odli~ne predstave. Obe su ple -sne i, iako razli~ite u svom plesnom jezi-ku, po svojoj zamisli i izvedbi, ispostavilesu se kao dva nesvakida{nja pozori{nadoga|aja koja predstavljaju korak na -pred u odnosu na ono {to se do sada dalovideti na repertoarima novosadskih tea -tara, pa i na repertoar dve ekipe koje suih izvele.

Sredinom juna najpre je u Novosad-skom pozori{tu/Ujvideki Szinhaz izve-den [ekspirov San letnje no}i u fanta-zmagori~noj re`iji Zoltana Pu{ka{a i,kako je na premijeri ocenila stru~nabaletska javnost, besprekornoj izvedbi~lanova ansambla ovog teatra od kojih,

nije ne va`no pomenuti, niko nemaklasi~no ba letsko iskustvo.

Ovaj mjuzikl bez re~i, koji pokre}uzarazno pozitivne, na momente elegi~nea na momente energi~ne note mladogargentinskog muzi~ara Andreasa Maria-na Ortege, nastajao je tokom cele sezonena radionicama koje su dr`ala tri koreo-grafa: svetski prvak stepa Laslo Bobi{,svetski prvak tanga Laslo Budai te Ildiko\ene{ koja s Novosa|anima sara|uje ve}deset godina kad god postavljaju mjuzi-kle. Dril koji su glumci pro{li vredan jeznoja i truda u {ta se uverila, ne samopremijerna publika, ve} i posetioci leto -{njeg smederevskog festivala Tvr|avateatar, gde je predstava igrana u ~astnagra|enih.

U ansamblu, u kom dva sterijancaAndrea Jankovi~ i Aron Bala` maestral-

no igraju „nevidljive“, takozvane spore-dne uloge, briljiraju svi na ~elu s Pukomu izvedbi snovidljivo razigrane EmineElora a prave gluma~ko-plesne bravureimale su mlada Julia Kokrehel te o~a -ravaju}a Livia Banka. Predstava trajesat vremena, te~e u furioznom ali mate-mati~ki preciznom ritmu, a jedan od naj -ve}ih komplimenata dao joj je komenta-tor Radija 021 Nikola Stepi} koji je napi-sao da je ovom predstavom Novi Saddobio svoj Brodvej!!!

Uzbudljiva, inteligentna i duhovitaali na druga~iji, svoj poseban na~in, bilaje i predstava Jagode i {ampanjac koja jepremijeru, ali na`alost van konkurenci-je, imala na 37. Infantu. Dva odli~naslovena~ka koreografa Rosana Hribar iGregor Lu{tek (oni su napravili i odli~anizbor muzike) u susretu s baletskimigra~ima Foruma za novi ples koji radipod krovom Srpskog narodnog pozori{ta,dosledan, predan i ma{tovit rad pretvori-li su u jo{ jednu izvanrednu predstavuove plesne formacije.

Koreografski rukopis Lu{tek/Hribarima izuzetnu energiju, na momente

razaraju}u a opet pozitivnu ioptimisti~nu s dobrom dozom ironi~nosti isamoironije ali i pregr{t duhovitosti.Njihovi pokreti su prefinjeno poeti~ni,vrlo slo`eni i kom plikovani a opet jasni iprecizni, nadasve intrigantni, bez la`nogmoralizovanja i bilo kakvog foliranjakakvo pre~esto mo ̀ emo videti naovda{njoj savremonoj ple snoj sceni.Koreografski rad tog dvojca, u ovoj pred-stavi, na ivici je opasnosti i ero tike, {togledaoca ostavlja bez daha.

Jagode i {ampanjac su pri~a o `ivotuna prodaji, ta~nije rasprodaji, o tomekako se sve da bagatelisati, pri~a je otiraniji kapitala i po`eljnosti koja je naj -izuzetnija roba dana{nje globalne histeri-je. Ako se za igra~a Igora Pastora mo`ekomotno napisati da je na premijeribriljirao, {ta tek onda re}i za Du{anaMuri}a (sa Sebastrianom Stari~em on je ikoautor teksta) koji je svojim osebujnimscenskim habitusom i harizmom kakvase retko sre}e na na{im scenama za ovupredstavu zna~io ono {to so zna~i mo ru!!!U `enskom delu ansambla, koji }e nakonpremijerne treme i nekoliko repriza, zasi-gurno biti uigraniji i kompaktniji,

odli~na je povratnica na scenu, nevero-vatno duhovita Jelena Markovi}. Retki suigra~i poput nje, sna`ni, energi~ni iupe~atljivi koji tako {armantno umeju danaprave miks plesa, gesta i mimike.Muri} i Markovi} vuku ovu izuzetnuplesnu lokomotivu u bogat pozori{ni`ivot. A obe ekipe su, i ona Sna i onaJagoda zaslu`ile {ampanjac!I to najbolji!Sne`ana Mileti}

JORDAN CVETANOVI] – DILOVANJE EMOCIJA (Drama ima osam likova, ~etrnaest pojava)

Dilovanje emocija Jordana Cvetano-vi}a porodi~na je drama sa zna -~ajnim primesama komedije koja

analizira jednu srpsku porodicu, krozprikaz tri generacije, pri ~emu je fokusnjene pa`nje gej identitet u homo fo -bi~nom okru`enju, njegovi individualno-psiholo{ki, kao i dru{tveno-politi~kiaspekti. Najstariji ~lanovi ove, stilizova-no, hiperboli~ki prikazane porodice susedamdesetogodi{nji Danilo i Aneta. Ve}se u prvoj slici njihovog odnosa utvr|ujeda je on sasvim nakaradan. Defini{e gakorenita netrpeljivost, u kojoj, o~igledno,le`e razlozi disfunkcionalnosti i otu|e -nosti ~itave porodice, svih njenih genera-cija, pri ~emu je to njihovo ludilo nesla-ganja ne{to {to se podrazumeva, primernormalnosti, standarda. U drugoj pojavi,kroz svakodnevnu, banalnu situaciju,gledanja televizije, saznajemo u`as nji -hovih odnosa – dok gledaju neki kviz,Aneta drobi gluposti, pri~a o stvarimakoje ne poznaje, a Danilo rezigniranoslu{a, odobrava njene re~i, da ne bi ula -zio u konflikt. Kasnije diskutuju o filmu

Sanjari koga nisu ni gledali itd. Aneta seu tim situacijama ukazuje kao otelotvo-renje malogra|an{tine, tvrdoglava je iograni~ena, pri tome vrlo arogantna isamouverena, prava Harpija, optu`ujeDanila za sve njihove neuspehe, dokuspehe pripisuje sebi itd. I izrazito jehomofobi~na, a sudbina }e se pokazatikao ultraironi~na i surova, u ~injenici dasu njen suprug Danilo, sin Vule i unukGruja homoseksualci. Iz tako ispisanihporodi~nih odnosa, naslu}uje se ideja dasu svi mu{karci u ovoj porodici postalihomoseksualci kao vid protesta protivnjenog agresivnog autoriteta – Danilo,na primer, odlazi u gej klubove da bi semalo rasteretio, bar privremeno pobegaoiz tog paklenog braka.

Kroz odnos njihovog dvadesetogo-di{njeg unuka Gruje i Vere, njegove to -bo`nje devojke, iscrtana je realna, opip -ljiva i vrlo prepoznatljiva slika odnosaizme|u pripadnika mla|e generacije,dana{njih tinejd`era. Pisac se analiti~kibavi povr{no{}u njihove komunikacije,kao i stalnom kompetativnosti koja je

rezultat njihove su{tinske nesigurnosti.Tako|e, prepoznaje se ideja da je do{lo dozamene uloga, u mu{ko-`enskim odnosi-ma – `ene su postale inicijatori i vo|e,dok su mu{karci pali u njihovu senku,nezainteresovani su i flegmati~ni. Izvla~ise mogu}i zaklju~ak da je homoseksual-nost danas, izme|u ostalog, rezultat pre -tumbavanja tradicionalnih odnosa izme -|u mu{karaca i `ena.

Seksualni odnosi su u drami prika-zani kao mehani~ki i sasvim povr{ni,blisko, na primer, komadu [oping endfaking Marka Rejvenhila. Sugeri{e se daemotivnost danas nestaje, partneri se ne`ele vezivati, intimnost je postala instant,efemerna, su{tinski bezna~ajna, plitka.Scene koje tretiraju homoseksualnostdate su sasvim eksplicitno,

naturalisti~ki, ali se, u trenucima, tajnaturalizam izvr }e i odlazi u hiperbolu(na primer, svi mu{ki ~lanovi porodice sugej, to je vrsta preteranosti koja imagroteskna zna~e nja). Prva scena dramese de{ava u toaletu gej gluba, pri ~emu jeopis ambijenta vrlo direktan, skurilan,preteran, do od vratnosti. Tu je datprili~no direktan i preteran opis promi-skuiteta u gej odnosima, pri ~emu se u tojpreteranosti prepoznaje namera kriti~kogakcentovanja pro blema promiskuiteta,odnosno, dalje, ve} pomenutog gubitkadubine u intimnim odnosima. Iako polaziod kritike homofobije i bazi~no je usmere-na na psiholo{ka i dru{tvena zna~enjahomoseksualnosti, Dilovanje emocija je,pre svega, jedna `ivo i duhovito napisanadrama o pretvaranju, o la`ima u svakod-nevnim, porodi~nim `ivotima, o maska-ma i o neiskrenosti u odnosima koji bitrebalo da budu izgra|eni na suprotnimpremisama – otvorenosti i istine.

JORDAN CVETANOVI] – BIOGRA-FIJA

Jordan Cvetanovi} (1982, Nik{i})diplomirao je dramaturgiju na Fakultetudramskih umetnosti u Beogradu. Napisaoje zbirku pri~a Pri~e za te{ku no}, uspa-vanka za odrasle (Prosveta, 2003). Istoi-

mena zbirka prevedena je na slovena~kijezik i objavljena 2007. godine ([kuc,Ljubljana). U nik{i}kom Gradskom pozo-ri{tu izveden je njegov komad Pretislonac (komad za ponijeti) 2003. godine ure`iji Dragana Marinkovi}a, a godinudana kasnije isti komad je imao i premi-jeru na italijanskom jeziku na fe stivalu„Glumci tra`e pisca“ u Rimu, po zori{teQuirino. Drama Dilovanje emocija(analni rodoslov) do`ivela javno ~itanje uRexu, 2006. godine u re`iji Mi lana\ukanovi}a. U martu 2009. godine, upozori{tu Atelje 212 premijerno je izve-den njegov komad Terapija u re`iji Gora-na Markovi}a. Isti komad }e na jesen2010. godine biti premijerno izveden uteatru Rugatino, Zagreb, Hrvatska. Nje -gov komad Simptomi (komedija o bole-snom dru{tvu) osvojio je i nagradu uokviru konkursa „Novi dramski tekst“Narodnog pozori{ta u Subotici gde }epremijerno biti izveden u pozori{noj se -zoni 2010/2011. Objavljuje tekstove i ko -lumne u nekoliko ~asopisa u Srbiji,Sloveniji i Crnoj Gori. @ivi od advertaj-zinga. U Beogradu.Jo{ uvek.Ana Tasi}

Novosadska scena

Dramatur{ki informator

Aleksandar Luka~

Briljantna Emina Elor kao Puk

Jordan Cvetanovi}

LUDUS 16513

Mesto pozori{nih trupa u savremenom teatru

Obele`avanje deset godina trupe„Balkan novi pokret“, koje je upri-li~eno krajem avgusta i po~etkom

septembra na letnjoj sceni Gardo{a, biloje povod za okrugli sto pod nazivom„Uloga pozori{nih trupa u savremenompozori{tu“ u kom je u~estvovao velikibroj osniva~a i aktera najzna~ajnijihdoma}ih alternativnih i nezavisnih pozo-ri{nih trupa kao {to su Dah teatar, Mi -mart ili Pozori{te dvori{te. Moderatorkaje bila osniva~ trupe „Balkan novi po -kret“, Vesna Stankovi}.

Svoj osvrt na ovu temu teatrologZoran T. Jovanovi} po~eo je podse}anjemna prvu pozori{nu trupu kod nas, dram-sku dru`inu „A“ Olivere i Radeta Marko-vi}a, koja }e slede}e godine proslavitijubilej – 50 godina od osnivanja. „Glavnipozori{ni godi{njaci ne bele`e rad alter-nativnih trupa, a s druge strane, one nespadaju ni u amatersko pozori{te“, rekaoje Jovanovi}, skrenuv{i pa`nju i na to dasu razni zna~ajni glumci, reditelji iscenografi po~eli u alterativnim trupa-ma, koje su formirane na osnovu li~nihafiniteta. „Ovom prilikom `eleo bih dapokrenem inicijativu da se sastavi istori-ja svih alternativnih pozori{nih trupa uSrbiji, u kojoj bi se na{lo mesta i zaKPGT, Novu ose}ajnost, Ister teatar, ’Bal-kan novi pokret’ i mnoge druge“, za -klju~io je Jovanovi}, dodav{i jo{ da jepionirski poku{aj na polju sistematizova-nja svih nezavisnih pozori{nih trupau~inila Ognjenka Mili}evi} 1981. godine,u okviru Pozorja mladih.

Da se sve vi{e glumaca i rediteljaokre}e alterativnom pozori{tu slo`ila se iLjiljana \uri}, predsednica Udru`enjadramskih umetnika Srbije (UDUS), iukazala i na mogu}i socijalni koren tepojave, odnosno na nere{ena pitanja sta -tusa umetnika zbog kojih se oni okre}uovakvim projektima i silom prilika. Onaje podsetila da su pre institucionalnogpozori{ta postojale razne putuju}e trupe,koje su bile neka vrsta prete~e dana{njihnezavisnih pozori{nih skupina, a najavi-la je i mogu}nost da Udru`enje obezbediprostor gde bi sve samostalne trupemogle da izvode svoje predstave.

Glumac, reditelj i koreograf IvicaKlemenc smatra da je tvrdoglavost odlikasvih pozori{nih trupa koje traju, a na tose nadovezala i Dijana Milo{evi} iz Dahteatra iznev{i zanimljivu statistiku pre -ma kojoj ogromna ve}ina pozori{nih tru -pa traje do sedam godina, odnosno da setek one koje tu kriti~nu liniju pre|u – ame|u takvima su Dah tetar, koji }e usko-ro proslaviti 20-godi{njicu, Mimart kojije osnovan pre ~ak 26 godina, kao i do -ma}in razgovora „Balkan novi pokret“ –mogu smatrati zaista uspe{nim. „Pozo-ri{ne grupe vidim kao porodice utopij-skih zajednica, one su najstariji aliujedno i najmoderniji na~in pozori{neorganizacije“, istakla je poznata reditelj-ka, citirav{i jednog od svojih uzora,Eu|enija Barbu, koji ka`e da je „margi-na prostor slobode sa kog se bolje vidi“.

Pored izazova koje donose sama po -zori{na istra`ivanja, bavljenje alterativ-

nim teatrom predstavlja i odli~an treningrazli~itih tehnika opstanka, po{to se zasredstva svaka trupa mora izboriti sama,i to svaki put ispo~etka. Nela Antonovi}iz Mimarta, na primer, i nakon 47 pred-stava i dalje radi uz gomilu prepreka. „Sdruge strane, jo{ uvek imam vetar u le -|ima koji me tera dalje, a kada dajete sveod sebe novac uvek stigne s neke strane“,ka`e ona. Prema re~ima Vesne Stanko-vi}, upravo Nela Antonovi} bila je prvapublika i najve}a podr{ka prilikomnastanka trupe „Balkan novi pokret“, {tosvedo~i o bliskim vezama i podr{ci me|u~lanovima iste scene.

Na tribini je ukazano i na nekolikoproblema s kojima se pozori{ne trupe uSrbiji susre}u, kao {to je nedostatak sred-stava za rad i prostora za odr`avanjeproba, a podstaknuti re~ima Ljiljane\uri} neki od prisutnih osvrnuli su se ina pitanje specijalizovane pozori{ne sce -ne. Jedna od pojava za koju se ve}inau~esnika slo`ila da se negativno odra -`ava na raznovrsnost i vitalnost nezavi-snih pozori{nih trupa jeste institucionali-zacija svih prostora koji su prvobitno

zami{ljeni kao mesta za prikazivanjerada slobodnih trupa, za {ta je poslednjiprimer slu~aj UK „Vuk Karad`i}“. Direk-tor INFANT-a Simon Grabovac, s drugestrane, izneo je stav da bi bilo pogre{nosve trupe sme{tati u jednu zgradu, ve} da

bi one uspe{ne i afirmisane trebalo da,kao i svuda u svetu, dobiju svoje prostori-je, za {ta mogu poslu`iti napu{tene fabri-ke, crkve, razni industrijskiobjekti...

Ti jana Spas i¯

USPEH DOMA]EG PLESNOG TEATRA ZA DECUMalo pozori{te „Du{ko Radovi}“ na azijskojturneji

Knjiga lutanja, jedna od najpopu-larnijih predstava na De~joj sceniMalog pozori{ta „Du{ko Radovi}“,

ovog leta je gostovala na ~etiri festivala uJapanu i Ju`noj Koreji. Na turneji koja je

trajala od 18. jula do 7. avgusta, predsta-va autorki Dalije A}in i Maje Pelevi} uJapanu je izvedena sedam puta: na festi-valima „Kijimuna International TheatreFestival“ na Okinavi i „Granship Festi-

val“ u [izuoki, i isto toliko puta i u Ju`nojKoreji, na festivalima „ASSITEJ KoreaInternational Summer Festival“ i „Keoc-hang International Festival of Theatre“ uSeulu. Predstava je fantasti~no primljenaod strane najmla|e japanske publike ibrojnih internacionalnih gostiju festiva-la, a pozori{te je ve} dobilo pozive za

IDEJE NA[E – NOVAC VA[!

Postoje ~etiri pisca ~ijim se delimavra}am kad mi je te{ko, ne bi li serazgalio u dru{tvu pravih majsto-

ra. Jedan od ta ~etiri pisca su zapravodvojica. Iljf i Petrov. Kad se spomenunjihova imena, obi~no se svi sete romanaZlatno tele i Dvanaest stolica, {to nije ~u -dno, jer se u tim romanima pojavljuje injihov najpopularniji junak Ostap Ben -der, tvorac ~uvenog slogana iz naslovaovog teksta.

No ne treba zapostaviti ni njihovunovelu Nova [eherezada, te zbirku pri~apod naslovom Kako je pisan sovjetski Ro -binson. Tu pri~u sam dramatizovao i ig -rom slu~aja, a ne zbog izvanrednog kva -liteta, igrana je u tri razli~ita grada, u trirazli~ite dr`ave u Americi.

A i Iljf i Petrov su se na{li u Americi,godine 1935. Misli se da je Iljf tu zara`entuberkulozom od koje je umro nekolikogodina kasnije. Staljin ih je pustio da pu -tuju pre svega zbog njihove popularnostiu Sovjetskom Savezu, a i zbog toga {to suuvek bili na liniji. Iljf je dobio novu lajkakameru i brodom su stigli u Njujork, unovembru 1935. Tu su kupili Fordovstandardni automobil ali ni jedan ni dru -gi nisu znali da voze. Upoznali su bra~nipar Adams i gospo|a Adams, koja je kodku}e imala malu bebu, ipak je vozilasvog supruga i dvojicu Ruskih humoristapo celoj Americi.

Pre polaska upoznali su starijeg He -mingveja, oca poznatog pisca. Njemu surekli da im je `elja da vide ~uveni zatvorSing-Sing. Hemingvej im je rekao da slu -~ajno poznaje direktora zatvora i da }e

im srediti da ih tamo puste. Sutradan Iljfpi{e kako se razlikuju Rusi i Amerikan-ci. S obzirom na to da je Hemingvej ovoobe}anje dao uz dosta viskija, njima jebilo neprijatno da ga na to podsete, zna -ju}i kako Sloveni rado daju obe}anja usli~nom stanju, a onda se nadaju da }e toonaj kome je obe}ano zaboraviti. No urano poslepodne pojavio se Hemingvej iza~udio {to ova dvojica nisu spremni, jer

on je ve} nabavio auto i pozvao svog pri -jatelja, direktora zatvora.

Krenuli su onda sa Adamsovima,preko ^ikaga, pa do San Franciska, na -zad preko Teksasa i Meksi~kog zaliva, nebi li stigli u Njujork posle Nove godine.Sve su posmatrali kroz svoju vrlo intere-santnu vizuru, a ono {to ih je zapanjilo jeda Amerikanci nisu pokazivali nikakvuradoznalost u pogledu njih dvojice i ze -mlje iz koje su do{li.

„Petog dana plovidbe preko Atlantikavidesmo gigantske zgrade Njujorka. Prednama je bila Amerika. Ali kad smo prov-eli nedelju dana u Njujorku, rekli su namda Njujork nije Amerika. Rekli su namda je Njujork most izme|u Evrope iAmerike i da smo jo{ uvek na mostu.Oti{li smo u Va{ington, ube|eni da je gla -vni grad dr`ave bez sumnje Amerika.Proveli smo samo jedan dan tamo i to jebilo dovoljno da se zaljubimo u ovaj ~istoAmeri~ki grad. Avaj, iste ve~eri nam jekazato da Va{ington ni u kom slu~ajunije Amerika. Re~eno nam je da je to gradvladinih institucija i birokrata i da jeAmerika ne{to sasvim drugo. Zbunjenioti{li smo do Hartforda, grada u kome je

Mark Tven proveo zrele godine. Na na{u`as, lokalni `ivalj nas je uveravao daHartford sa Amerikom nema blage veze.Tu su nam rekli da je prava Amerika ne -gde na jugu, ovi sa juga su horski od go -varali da je prava Amerika zapad, a nekinisu rekli ni{ta samo su nekuda pokazi-vali prstom. Onda smo odlu~ili da sed -nemo u auto i da obi|emo celu Amerikune bi li na{li onu pravu...” (iz knjigeJednospratna Amerika Iljfa i Petrova).

Poku{avao sam decenijama da za in -te resujem neku televiziju da me po{aljutragom Iljfa i Petrova po Americi, davidimo koliko se i {ta promenilo od onda.Probao sam prvo sa ameri~kim televizi-jama, ali oni nisu ni{ta razumeli. Ondasam probao sa na{om i tu je stvar bila vr -lo obe}avaju}a, jer se u sve uklju~io mojdrug, dokumentarista Slaven Kra njc. Alion je mlad nenadano umro pre skorogodinu dana, tako da }e moja `elja ostatineostvarena.

Ipak, ostaju sabrana dela Iljfa i Pe t -rova u davnom izdanju „Oboda” sa Ce -tinja, a tu su i povremene dramatizacijenjihovih dela, da me barmalo ute{e.

Branko Dimi t r i jev i¯

BALKAN NOVI POKRET

Trodnevnom manifestacijom pod imenom „Nedosanjani san“, pozori{natrupa „Balkan novi pokret“ obele`ila je deset godina rada, tokom kog je realizo-vala desetak predstava, performansa, promocija i izlo`bi, i u~estvovala nadvadesetak doma}ih i me|unarodnih festivala. Izlo`bu fotografija ove trupe otvo-rio je Jovan ]irilov, odr`an je okrugli sto o zna~aju pozori{nih trupa u savreme-nom teatru, a odigrane su i pozori{ne predstave San o Balkanu, Vilinsko kolo,kao i nova predstava Nedosanjani san, u kojoj u~estvuje ~ak 24 izvo|a~a.

Pozori{na trupa „Balkan novi pokret“ osnovana je s ciljem istra`ivanjatradicionalnih scenskih obi~aja Srba i naroda Balkana, koji su kombinovani sasavremenim scenskim izrazom. Va`nu ulogu u postavkama igra i muzika, kojaujedinjuje etno elemente sa savremenim elektronskim zvukom (me|u saradnici-ma je i Sanja Ili}). Do sada je ura|eno sedam predstava: San o Balkanu, Vilinskokolo, Mese~eve k}eri, ^ovek od zemlje, Bi}e od svetlosti, Magija zavetnog drveta iMuma paduri ({umska majka), u kojima je u~estvovalo preko trideset glumaca,baletskih igra~a, operskih peva~a, koreografa, kostimografa, kompozitora, odkojih su ve}ina ~lanovi raznih beogradskih pozori{ta. Sve predstave osmislila jei re`irala glumica Vesna Stankovi}.

Iljf i Petrov

u~e{}e na drugim festivalima pozori{taza decu i mlade {irom sveta.

Knjiga lutanja prilago|ena je uzra-stu od tri do {est godina i predstavljapionirski rad u oblasti savremenog ple -snog teatra za decu u Srbiji. Ambijent ukom se komad odvija nije klasi~no pode-ljen na binu i gledali{te, ve} su i glumci ipublika sme{teni u veliki beli {ator ispu-njen jastucima. Scenografiju i kostimekreirala je Zorana Petrov, kompozitor jeVladimir Pejkovi}, a pored Dalije A}in upredstavi u~estvuju glumac Damjan

Kecojevi} i plesa~ica Ana Ignjatovi}.Predstava je 2009. dobila specijalnunagradu festivala TIBA, gostovala je naBitefu, kao i u Sloveniji i Crnoj Gori.

Realizaciju gostovanja pomogli suSekretarijat za kulturu grada Beograda,Ministarstvo kulture uz podr{ku Mini-starstva spoljnih poslova, kao i Ambasa-de Japana i Ju`ne Koreje. Besplatne poli-se putnog osiguranja obezbedilo je DeltaGenerali osiguranjeADO Beograd.

T. S.

PORODICE UTOPIJSKIH ZAJEDNICA

14

Intervju: Boris Isakovi}

LUDUS 165Lu

AKO NE[TO NE MO@E DA SE KUPI TO JE TALENAT„Sve oko nas postaje vulgarno glamurozno isve je pitanje pakovanja, spoljnog utiska,marketinga. Pozori{te bi moralo da sedistancira. Ono ima privilegiju da kroz igrugaji i preispituje misao, stavove premasvetu... Tu prestaje da bude bitan i kvantitet,tj. broj publike. Ronald Harvud je u svojojIstoriji pozori{ta rekao da uticaj i snagajedne dobre predstave daleko nadma{ujebroj ljudi koji ju je video. Scena je mesto skoga misao ima {ansu da se {iri”, ka`e BorisIsakovi}

Tat jana Nje¦ i¯

Glumca Borisa Isakovi}a ve} dugo, izuloge u ulogu, prate najve}i hval-ospevi i rasko{ni epiteti. [ekspir je

za ljude od pozori{ta uvek posebna po sla -stica. I izazov. A Boris je upravo krajemleta krenuo i u zagrljaj i u rvanje s na -slovnom ulogom [ekspirovog komada Ti -mon Atinjanin u re`iji Gor~ina Stoja no -vi}a na sceni Srpskog narodnog pozo -ri{ta u Novom Sadu. Ta [ekspirova isto -rijska drama, izme|u ostalog, okarakte -risana je kao „skrojena po meri na{ihdana” jer preispituje odnos izme|u filan -tropije i mizantropije, izme|u superi-ornosti produhovljene prirode ~oveka inaravi naroda, te nezahvalnost i ljudskolicemerje koje je u stanju svet ljudi pre -tvoriti u svet zveri...

Borisu Isakovi}u je to prva uloga na -kon neverovatnog, nemilog doga|aja,atentata na njega koji je isprva sve {o -kirao i zbunio ~injenicom da je bilo goto-vo nemogu}e na}i motiv, da bi neko vre -me potom policija obelodanila kako mu jebomba postavljena da ne bi stigao nanovosadsku akademiju gde je kao profe-sor trebalo da odr`i prijemni ispit jer jeizvesni Ivan Markovi}, korepetitor uSNP-u, ve} uzeo sumu od 2.500 evra nebi li otvorio put u umetni~ke, gluma~kevode jednom sinu bogatog oca.

Intervju s Borisom Isakovi}em ra|enje jednog od poslednjih dana avgustanakon ~ita}e probe [ekspirovog TimonaAtinjanina odr`ene u „Tremi”, ~uvenomka feu Srpskog narodnog pozori{ta, is -

pred ~ijeg su glavnog ulaza, toga dana,majstori na skelama silno bogoradali jersu im vremenske prilike, neprimerenetom dobu godine, kvarile ra~une.

Na po~etku intervjua Boris re~e dase na probe [ekspirovih komada dolazi snekom posebnom motivacijom.

„Posle svega {to mi se dogodilo s ne -kim pome{anim ose}anjima se vra}am upozori{te, glumu, na probu... Timon Ati -njanin je uzbudljiv komad, sna`an kakoto [ekspirova dela jesu. I u ozbiljnom jedijalogu s vremenom u kome `ivimo.Svojom vivisekcijom filantropije i mizan -tropije mislim da jako odgovora ovomvremenu u kome su nam pobrkana ose -}anja, u kome vi{e ne znamo ni ko smoni {ta smo, ne znamo da l’ smo filantopiili mizantropi. Ali sigurno je da preispiti-vanje odnosa izme|u ta dva antipodapripada, nu`no je potrebno, trenutku ukome `ivimo.

Igrate naslovnu ulogu...U fazi rada smo i nisam jo{ zao kru -

`io lik. Timon otvara velike prostore zarazmi{ljanje, pokre}e dileme, ~ak i naj -dublja filozofska pitanja. Od filantropa,~oveka koji je uvek spreman da daje ikoji veruje da je upravo davanje su{tina,da davanjem ~ovek osmi{ljava sopstveni`ivot i ~ini svet boljim, on dolazi do sta -novi{ta da to davanje nikuda ne vodi, danjime ~ovek radi u korist sopstvenepropasti, da ispada budala... Naravno,drugi ljudi, njegovo iskustvo ga jeusmerilo u tom pravcu. Ali od tog sa zna -

nja Timon je zamrzeo Timona, zamrzeoje prvo sam sebe a kasnije i ceo svet.Mislim da je jedno od klju~nih pitanjadana{njice upravo preispitivanje filan -tropije, mizantropije, puta od jednog kadrugom...

Mislite li da je mizantropija danasznatno prisutnija nego filantropija?

Da, svedoci smo realnosti u kojoj jemizantropija daleko ra{irenija i prisutni-ja. E sad ono {to, izme|u ostalog, trebapreispitivati je zbog ~ega je to tako. Od -li~an potez SNP-a je {to je ovaj komadstavljen na repertoar. Pozori{te uvek mo -`e da bave}i se nekom temom, u ovomslu~aju mizantropijom, baci novo svetlo iponudi to malo, pozori{no, svojevrsnore{enje, mogu}i odgovor na pitanje za{tone biti mizantrop.

trolom i da svojim pona{anjem i raz mi -{ljanjem upravlja{ svojim `ivotom, uzro -cima i posledicama u njemu – to i nijetako. Mora{ biti {to svesniji okru ̀ enja.Eto, ja sam kao bio svestan, ve rovao dase svojim odnosom prema stva rima pozi-cioniram a ispostavlja se da apsolutnonisam bio svestan gde i u ~emu `ivim.

Va{a prva reakcija je bila „ovo jeneka gre{ka”, a do{lo se do toga da neda nije bila gre{ka nego ste bili metazato {to ste principijelan profesor, umet-nik?

Stvarno ne bih voleo da se apostrofi-raju pohvale meni i mojoj principijelnos-ti, Jasninoj tako|e. Mislim da je ovopovod i da se Akademija oglasi, dauka`e na ono ~ega, bez obzira na svepri~e, ipak nije bivalo od njenog osni-

imao i imam naj~asniji odnos prema tomza datku i poslu, a, ponavljam, prepozna-je se ko je za to a ko ne. Mo`e sepoku{avati vi{e puta, dakle postoji vi{e{ansi... Mi slim da je klju~no pitanje sovim novim generacijama ne{to drugo.

A to je?Oni ~ini mi se nedovoljno `arko po -

ku{avaju da ispune svoju `elju. Ako me -ne pitate za `elju se grize iz petnih `ila.Naravno, grize se li~nim zalaganjem,trudom iznutra a ne, nazovimo to pristo-jno, pomo}nim mehanizmima i spoljnimsredstvima. Pogotovo kad je umetnost upitanju, dakle i pozori{te.

Kako vidite pozori{te danas, njegovomesto, poziciju?

Priroda pozori{ta je da osvaja ne na -metljivo a sna`no. Iznutra. Ima privilegi-

Za{to ne biti mizantrop?Zbog sopstvenog `ivota. Verujem da

je dobra volja kao odnos prema svetuplodotvorniji na~in `ivota, efikasan vodi~i u pronala`enju najdubljih razloga za{to`ivimo.

Ovo je va{a prva uloga posle bombekoja vam je podmetnuta ispod auta, posleatentata. Atentata na umetnika?

I to bi. Atentat na umetnika.Iako nije pro{lo mnogo vremena

kako iz dana{nje perspektive gledate nataj doga|aj, to svoje iskustvo?

Jo{ uvek mi je vrlo te{ko da o tomegovorim. Neko razre{enje jeste do{lo poli-cijskom istragom i rasvetljavanjem slu -~aja. Ali jo{ uvek ne prestajem da po stav -ljam pitanje kako je uop{te bilo mogu}eda se tako ne{to dogodi. Za{to? To isku -stvo mi je skrenulo pa`nju na snagusticaja okolnosti koji ~oveka mo`e da za -desi {to bi narod rekao „ni krivog ni du -`nog”, tj. bez logi~ke veze sa onim {topodra zumevamo pod relacijom uz rok–– posledica u ne~ijem `ivotu. Zna~i dasvakog trenutka treba ipak biti svestanda `i vimo u nekom svetu koji ima svojeparalelne tokove a te paralele mogu zatren oka postati deo na{e pri~e bez obzirakoliko nam se ~inile udaljene. To iskust-vo mi je pokazalo i za mene vrlo bitnustvar a to je da koliko god se bavio ovimposlom i kroz likove koje tuma~im spoz-navao ljudsku prirodu – ona je vilajetkoji se nikada ne mo`e spoznati. Togatreba biti svestan kao i ~injenice da ko -liko god verovao da su stvari pod kon -

vanja, od mog profesora Bore Dra{kovi}apa naovamo... Zna te, pri~e nezado-voljnih, neprimljenih }e uvek postojati,ali ja ne znam za slu~aj da je neko uzpomo} potpla}ivanja primljen naakademiju. Ho}u da ka`em da nije upitanju samo moj obraz nego obraz {koleu kojoj radim, da i ne pominjemo ~inje ni -cu da ako ne{to ne mo`e da se ku pi, to jetalenat. Evo, skoro smo imali pri jemne.Znam neke moje kolege koje go vore da senikad profesurom i prijemnim ne bi ba -vili jer ne mogu da zamisle sebe usituaciji da procenjuju. Ali nije to ba{tako apstraktno. Mo`da bi trebalo pris-ustvovati tim ispitima pa uvideti koliko jeza pravo, jednostavno, mogu}e uo~iti tale-nat koji se pojavi i zablista na sceni.Neko ne mora zablistati kad otvori vratai u|e da pola`e. To mo`e da bude iupla{eno bi}e osrednjeg izgleda. Ali kadkrene tzv. rad sa scene – talenat se vidi.Bio sam mlad glumac kad me Leka(Branislav Le~i}) zvao za ulogu u Balka-nskoj rap sodiji i kad sam ga jednompitao kako i za{to me zvao, jer me nijeznao, odgovorio mo je – „video sam tekako hoda{ po sceni”. Pri tom imate idimenziju koja se ogleda u pitanju –za{to bi neko sebi upropastio `ivotupisav{i se na akademiju ako nije za to.Pa to je posle golema ne sre}a jer nitmo`e{ da pliva{ u tim vo dama nit mo`e{iz njih da iza|e{... Da se razumemo,nisam nikakav sudija ni bog koji procen-juje talenat, sigurno da je mo gu}e nekadi pogre{iti, ali u svakom slu ~aju sam

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju:1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo: 30,00 evraDevizni `iro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Instrukcije za uplate u evrima potra`iti uUdru`enje dramskih umetnika Srbije

ju da je `ivo, u `ivom kontaktu s ljudimakao nijedan drugi medij. Danas, ~ini mise, trebalo bi da poradi na svojoj skrom-nosti, ta~nije nezavisnosti. Posve}enost sepodrazumeva.

U kom smislu?S obzirom na to da sve oko nas posta-

je vulgarno glamurozno i sve je pitanjepakovanja, spoljnog utiska, marketinga.Pozori{te bi moralo da se distancira pa~ak i da dokazuje kako mo`e da postoji ida radi dobre stvari s malo para. Nemojteme pogre{no shvatiti, ne mislim da po zo -ri{te ne zavre|uje novac. Naprotiv.Uosta lom, ma {ta ja mislio novac za po -zori{te je skresan i verovatno }e biti jo{. Utom smislu treba pronalaziti i drugeputeve, dokazati primat tema kojom sebavi, mogu}nost da se ra{iri, dotakneneka misao, neka emocija, plemenitost...Po zori{te ima privilegiju da kroz igrugaji i preispituje misao, stavove premasvetu... Tu prestaje da bude bitan i kvan-titet, tj. broj publike. Ronald Harvud je usvojoj Istoriji pozori{ta rekao, parafrazi-ram, da uticaj i snaga jedne dobre pred-stave daleko nadma{uje broj ljudi koji juje videlo. Scena je mesto s koga misaoima {ansu da se {iri.

Vi ste glumac ~ija je karijera obele -`ena i ulogama na pozorio{noj sceni ionima ispred kamere – pravite li ra -zliku?

Su{tinski ne. Zanima me tema imogu}nost ispoljavanja sopstvenog sta vakroz i u odnosu na lik, komad, pri~u,filmsku ili pozori{nu svejedno. Evo go -

Boris Isakovi} (Foto: T. Nje`i})

LUDUS 16515

Intervju: Boris Isakovi}

Izdanja Udru`enja dramskih umetnika Srbije mo`ete poru~iti nabrojeve telefona: 2631 522, 2631 592, 2631 464 ili mejlom naadresu: udus@udus.org.rs ili ih kupiti u prostorijama UDUS-a(Beograd, Studentski trg 13/VI)

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 800 dinara MATA MILOŠEVI]

Priredile: mr Ksenija Šukuljevi}-Markovi} i Olga Savi}

cena: 800 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 800 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 800 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 800 dinara(rasprodat tira`)

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 800 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 800 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 800 dinara

BORA TODOROVI]Autor: Dragana Bo{kovi}

cena: 800 dinara

PREDRAG EJDUSPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 800 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 800 dinara

KSENIJA JOVANOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 800 dinara

M O N O G R A F I J E

SVETLANA BOJKOVI]Autor: Ksenija [ukuljevi}Markovi}cena: 800 dinara

Ostala izdanja

Edicija posve}ena dobitnicima Nagrade„Dobri~in prsten”

vorili smo o Timonu Atinjaninu, [ek -spiru. To je pisac u ~ijem je delu ljudskapriroda prepoznata u svim svojim oblici-ma. Dakle, ja sad mogu da se bavimpitanjem {ta to o ~emu je pisao zna~i da -nas u ovom vremenu i dokle, kao ~ovekkoji posmatra i promi{lja ovaj svet, moguda dobacim, {ta mogu da ponudim sa~ime }e se neko slo`iti, neko ne, nekog }enagnati se zamisli, nekog (ne)}e dota}i...

Ima li neki lik, uloga u karijeri kojavas je posebno obele`ila, bila posebnova`na na ma koji na~in?

Bilo je dosta toga... Recimo, Ri~ardIII je jedna od njih, pa Drobac u [opa -lovi}ima koga sam igrao ne samo u re`ijiTomija Jane`i~a nego i ranije, na Aka -demiji u predstavi koju je Ljuba Simovi}ba{ voleo...

Za{to ba{ te uloge?To su likovi koji su me odvodili u ono

{to nije moje iskustvo, do ~ega sam mo -rao da dolazim istra`uju}i ljudsku priro-du. Oni su mi bili zanimljivi jer samosvajao prostore koji su mi bili nepo znati,a osvajao sam ih empatijom.

Va{ gluma~ku karijeru nisu unaro~itoj meri obele`ili negativci, ali biloih je. Pomenusmo Dropca iz [opalovi}a.Da li rade}i te uloge i likove bolje upoz-najete mehanizam funkcio nisanja iprirodu mr`nje, zla, potrebe da se u~inina`ao...?

S jedne strane, iz perspektive glumcai pristupa ulozi postoji ono {to su me jo{profesori na akademiji u~ili – treba osvo-jiti sopstveni mrak. Samo, treba imatihrabrosti i pogledati u sopstveni mrak.

I, treba imati u vidu da niko nije stoposto zao, niko nije samo lo{... To zna~ida je u nekom ~oveku prevladala tamnastrana. Kod Simovi}evog Dropca imetefascinantan momenat da se taj ~ovekobesio upravo tom `ilom kojom je mu~ioljude, da je uzeo vidovu travu od glu -mice... a celog je `ivota `iveo sam i nijeizgradio nikakav odnos prema ljudima...Naravno, poku{ati razumeti ne zna~iopravdati.

Postoji li uloga koju pri`eljkujete?Ve} dugo ne razmi{ljam o glumi na

taj na~in. Shvatio sam da postoje uloge,kao {to je recimo ova sada, Timon Atin-janin, uloge kojima ne treba re}i ne. Oulogama razmi{ljam samo u smisluodmeravanja i vrednovanja zadatka koji

mi ide u susret, odmeravanja pre svega uodnosu na sebe samog u datom tre nutku.Recimo, Timon Atinjanin je po svemu odonih uloga i komada za koje verujem damo`e ne{to da zna~i. Eto, na taj na~inprocenjujem. Ono {to me sada, tako|e,pomalo zaokuplja su pripreme oko filmaOdumiranje Du{ana Spasojevi}a u re`ijiMilo{a Pu{i}a. Razgova ramo o temi, ofilmu, tra`imo lokacije... Volim tu vrstuposve}enosti, to me podi`e.

Igrate li Strahinju, isti lik kao i uistoimenoj predstavi Ateljea 212 u re`ijiEgona Savina?

Da, trebalo bi, ako se kockice slo`e isve bude... ali, jo{ je to vrlo daleko.

Strahinja je lik, ~ovek koji se boriodobrotom...

Jeste. Ima dobrota svoju snagu, i svo -ju mo} ako ho}ete. Nema tu mesta zapotcenjivanje. Ima ona svoju ozbiljnnusnagu i na li~nom, i na svim drugim pla -novima.

U va{em profesionalnom `ivotutrenutno je aktuelna i predstava PR ilipotpuno rasulo Neboj{e Rom~evi}a nasceni UK „Vuk Krad`i}” u Beogradu ~ijaje premijera odlo`ena iz juna za septem-bar upravo zbog neprilike koja vam sedogodila, o kojoj smo razgovarali. No,zanemarimo to na trenutak, kako vireagujete na PR-ove? Volite li kad vaspozove neko i ka`e „dobar dan, ovde PRtoga i toga”?

Nikako! PR ili potpuno rasulo u„Vuku” je komedija o prevrtljivostikaraktera {to je meni kao glumcuzanimljivo. Jer, otvara mogu}nost za ono{to sam uvek voleo – da u svakom koma-di i liku tra`im raspon. Junak kogaigram od pisca, intelektualca postajepredsedni~ki kandidat. ^ovek koji uz puti niz put izrazito voli novac, kod njegazapravo novac nema cenu i na sve gledaiz te perspektive.

Prepoznatljivo?Pa... malo... (smeh)Govore}i pozori{nim jezikom, u kom

`anru `ivimo?Sve mi je te`e da to odredim. I kad se

sa studentima bavim `anrovima vidimda se sve vi{e otvaraju neki `anrovi kojezapravo i ne znamo u koje uplovimo a danemamo pojma u {ta smo uplovili. Eto ija sam nedavno uleteo u neki `anr a neznam koji je. Dok se to sve nije rasvetlilo

do|e ~oveku da pomisli da je nekakomo`da kriminalac a da to i ne zna. Kadme policija onako vru}eg zasko~ila, ni ubolni~ki krevet jo{ nisam bio legao, istala da me ispituje, ~ovek na trenutakstvarno upadne u nemogu}u atmosferu...Ne znam kojim `anrom definisati tonepostojanje koordinata, nesna|enost...Rade}i Sterijine Rodoljupce sa studenti-ma pre ispitivao sam koliko komedijamo`e da postane realisti~na tragedija.Mislim da je ozbiljan problem to {to vi{ene mo`emo da imenujemo stvari na pravina~in, ne zna se {ta je {ta. Klju~no pitan -je ovog vremena je upravo to {to stvarivi{e nisu ono kako ih zovemo a ne znamo{ta su. Ne umem `anrovski da odredimrealnost u kojoj `ivimo.

A koja joj je klju~na odlika?U dve re~i: strah i unezverenost... Neretko se govori o bezna|u?Mislim da ljudi, pojedina~no gle -

dano, imaju nadu. Nemogu}e je da ~ovekuop{te `ivi bez ikakve nade. Ovde jeproblem to {to nema kolektivne nade. Tobi nekako trebalo zapatiti, odnegovati. A,verujem, strah je prepreka od pojedi-na~ne do ko lektivne nade. Vrlo se dobrose}am trenutaka iz devedesetih, pa izoktobra dvehiljadite kad smo imali tukolektivnu nadu. Tada ~itav `ivot izgledadruga~ije i to bez obzira na siroma{tvo,egzistencijalne pro bleme... U razbijanjustraha, u negovanju duhovne snageglavni okida~ i inicijalna kapisla jestekultura. Ne znam da li }e nekad neko odnadle`nih u ovoj dr`avi shvatiti koliki jezna~aj kulture, kolika je njena mo}. A toda su se sve te nade iz dvehiljaditeraspr{ile, da ih je smenilo razo~aranjeve} je op{te mesto.

Govore}i o predstavi PR ili potpunorasulo pomenuli ste njene dodirne ta~kes vremenom u kome `ivimo, zatimhumor... Humor kao eska pizam ili na~ingledanja na stvari?

Osnovna dodirna ta~ka s vremenomogleda se u povr{nosti u svemu, od naj -krupnijih do najbezazlenijih stvari. Ko -mad to na neki na~in vivisekcira a mi utome `ivimo. Nije to ni lako}a ni {ar man -tna le`ernost, to je banalna po vr {nost.Primerice, junak koga igram je bio vrlopovr{an i nepromi{ljen kad je po mislioda }e uklju~iv{i se u politi~ku partiju izli~ne koristi re{iti neke probleme.

[to se humora ti~e, postoji onajzdrav, zreo humor, duhovitost tako|e okojima bi se moglo dugo pri~ati u su -perlativu. Kod nas je uvek bivalo dobroghumora. No, bojim se da nam se sve vi{einfiltrira jeftini, vulgarni, nezdravihumor... ko ismevanje invalida. A to jeve}, blago re~eno, stvar lo{eg ukusa.Uvek sam za dobru satiru, `estoku du -hovitost, jak humor ali po meri dobrogukusa.

@ivite u braku s Jasnom \uri~i}, na -{om poznatom glumicom, kolege ste naAkademiji. Name}e se pitanje odnosaprivatnosti i profesije, uti~ete li jedno nadrugo u gluma~kom smislu?

Prelivaju se stvari na sve na~ine.Pro{lo je dosta godina. Oboje verujemo uto da je prelivanje energija, emocija,znanja izme|u nas doprinelo da smo tugde smo. ^esto obavljamo posao u du -plikatu u smislu da se kod ku}e ponovobavimo onim ~ime smo se toga dana za -jedno ili odvojeno, kako kad, ve} bavili.Za svaki slu~aj. E to za svaki slu~aj jerezultiralo da uvidimo dragocenost otkri-vanja jo{ jednog ugla posmatranja. Re~je o onoj pravoj me|usobnoj podr{ci bezobzira da li je na meniju odre|enog tre -nutka slaganje ili kritika.

I dete vam je zaplivalo dramskimvodama?

Da, dete studira dramaturgiju, {to }ere}i crta reke, jezera, razne vode po koji-ma mi glumci trebada plivamo.Boris Isakovi} (Foto: T. Nje`i})

16

Pozori{ta u unutra{njosti Srbije

LUDUS 165Lu

Pozori{nu sezonu 2010/2011. s leve idesne strane autoputa E75, koji seprote`e, ako se druga~ije ne do -

ka`e, kroz dr`avu Srbiju, od BubanjPotoka do granice BJRM (ta~nije, autoput+ idejni projekat deonice tog istog autop-uta Grabovnica – granica BJRM), zapo -~inje trinaest profesionalnih pozori{ta (poazbu~nom redu gradova): Pozori{te„Bora Stankovi}” – Vranje, Pozori{te Ti -mo~ke krajine „Zoran Radmilovi}” – Za -je~ar, Knja`evsko-srpski teatar – Kragu-jevac, Kraljeva~ko pozori{te, Kru{eva~kopozori{te, Puls teatar – Lazarevac, Na -rodno pozori{te Leskovac, Narodno po zo -ri{te Ni{, Regionalno pozori{te u NovomPazaru, Narodno pozori{te Pirot, Narod-no pozori{te Pri{tina, Narodno pozori{teU`ice, [aba~ko pozori{te.

U slede}oj sezoni ih mo`e biti ne{tovi{e ili manje, s vi{e ili manje finansij -skih, organizacionih, tehni~ko-tehno lo -{kih, pa i umetni~kih problema, {tozavisi od toga – u kom }emo se dru{tve -nom sistemu zate}i naredne godine izlanca neprekidnih prelazaka, koje bele`imoderna istorija Srbije: feudalizam –kapitalizam – socijalizam – komunizam– feudalizam – kapitalizam – ..., i usvakom od njih latentno prisutnim ro -bovlasni~kim sitemom; u kakvoj i kolikojdr`avi }emo `iveti; kako }e se primenji-vati Zakon o kulturi, koji se tuma~i poslobodnom naho|enju onih koji su ganapisali, te Zakon o pozori{tu, koji samo{to nije; da li }e se po dogovoru s MMF-om i/ili po volji lokalnih mo}nika otpusti-ti i/ili zaposliti 20% ili 100% zaposlenih;kojoj }e stranci pripasti pozori{te po koa -licionom sporazumu stranaka na vlasti;kakva je pozicija upravnika pozori{ta ilionog koji na to mesto pretenduje u stran-ci kojoj je pozori{te pripalo, sve i da jeizabran ili }e biti izabran na konkursu;da li }e pozori{ta i zaposleni iza}i izsu{tinski impotentne pozicije „institutadru{tvene slu`be”, kojim se smatraju svedelatnosti neprivrednog karaktera ~iji ciljnije ostvarivanje zarade i akumulacije,ve} zadovoljavanje odre|enih dru{tvenihpotreba; da li }e se na}i primerena merau koncipiranju repertoara izme|u visokeumetnosti, populizma, rediteljskog pozo -ri{ta; da li }e se na}i minimum zajed-ni~kog interesa za stvaranje predlogakojim }e se osmisliti institucija pozori{taovog dela ~ove~anstva u narednom perio-du, i kona~no ne dozvoliti da ga vremepregazi, Beograd i „njegova” pozori{ta,reditelji, glumci, scenografi i ini spoljnisaradnici „osiroma{e”; te jo{ od tu{te itma drugih pitanja i odgovora.

Ipak, i pored ovakvih ili sli~nih pro -blema koji se prenose od pozori{ta Ko za -~inskog, preko Joakima Vuji}a, pa evo dodana dana{njeg, pobrojana pozori{ta sauspehom su zavr{ila sezonu 2009/2010.

Ovim mislimo na ~injenicu da su pred-stave igrane, bilo je premijera, gostovan-ja, festivala ...POZORI[TE „BORASTANKOVI]” – VRANJE

Pozori{te „Bora Stankovi}“ zavr{iloje sezonu 2009/2010. s pet premijera:Otima~i izgubljenog blaga – tekst i re -`ija: Ninoslav Trajkovi}; Prljave ruke –@an-Pol Sartr, re`ija: Milo{ Jagodi};Osvrni se u gnevu – D`on Ozborn, re`ija:Ivan Vukovi}; Narodni poslanik – Bra -nislav Nu{i}, re`ija: Sa{a Stojkovi};Princezine suze – An|elka Stojanovi}-Armenski, re`ija: Tamara Sto{i} i BojanJovanovi}. Tako|e, pozori{te je u sezoni2009/2010. obnovilo predstavu Paviljonbr. 6 – A. P. ^ehova u re`iji Neboj{e Du -gali}a.

Na repertoaru, prema podacimaumetni~kog direktora Bojana Jovanovi}a,u sezoni 2009/2010. ukupno je odigrano129 predstava (redovan repertoar, 29.Borini pozori{ni dani, gostovanja drugihpozori{ta).

Uprava pozori{ta je definisala sveprogramske aktivnosti do kraja teku}ekalendarske godine: rad na de~joj pred-stavi Gordana me|u Indijancima, autor -ke An|elke Stojanovi}-Armenski po~eo je15. avgusta, a premijera je zakazana za11. septembar 2010; umetni~ka radioni-ca, koju }e sa ~lanovima ansamblapozori{ta voditi Neboj{a Dugali}, po~inje30. avgusta; rad na predstavi Stari dani,po motivima istoimene zbirke pripoveda-ka Borisava Stankovi}a, u dramatizacijii re`iji Neboj{e Dugali}a po~inje 6. sep -tembra, dok }e premijera predstave bitina jubilarnim, 30. Borinim pozori{nimdanima; 30. Borini pozori{ni dani, koji }ese ove godine odvijati pod sloganom „ ... Ibi re~“, od 21. do 26. oktobra 2010; gosto-vanje na teatarskom festivalu „Zlatnivitez“ u Moskvi, s predstavom Paviljonbr.6, u drugoj polovini novembra 2010;rad na predstavi na ve~ernjoj sceni, ukoprodukciji sa Narodnim pozori{tem izLeskovca, po~inje krajem novembra2010.

Kona~no, bez ikakve sumnje prote -klu sezonu u ovom pozori{tu obele`ila jepredstava Prljave ruke, i posebno 29.Borini pozori{ni dani, koji repertoarom iorganizaciono mogu da poslu`e kaomodel drugim festivalima na ovim pros-torima.

KNJA@EVSKO-SRPSKITEATAR – KRAGUJEVAC

Knja`evsko-srpski teatar svojupa`nju usmerio je na organizovanje dvafestivala i obele`avanje 175 godina posto-janja pozori{ta u Kragujevcu. Me|unaro-dni pozori{ni festival malih scena Joa -kimInterFest odr`an je u stalnom ter mi -nu 7–14. oktobra. Prema re~ima Dra -gana Jakovljevi}a, direktora Teatra i se -

lektora Festivala, ovaj JoakimInterFest,koji je nosio podnaslov Protejev san, bioje posve}en reditelju. Na Festivalu jeizvedeno deset predstava: Klub Novisvetski poredak, po motivima teksto -va Harolda Pintera, Hajnera Milera iPlatona, reditelj Aleksandar Dun|erovi},Knja`evsko-srpski teatar iz Kragujevcai Teatar Kolektiv, Man~ester, Engleska;Bog masakra Jasmine Reze, rediteljFranka Perkovi}, Teatar Rugantino izZagreba; Don @uan Molijera, rediteljBogdan Cioaba, Teatar Al. Davila iz Pi -te{tija, Rumunija; Vi{njik ^ehova, re di -telj Aleksandar Dun|erovi}, Teatar Ko -lektiv, Engleska; Granica Venka Ando -

protokola mogu da ra~unaju u Srbijizna~ajne in stitucije, manifestacije ipojedinci koji nude kvalitetan program.O~ekujemo vrlo dinami~nu saradnju sainstitucijama i manifestacijama, io~ekujemo kva litetne programe, a sve saciljem da za jedni~ki radimo na podizanjukvaliteta manifestacija. Sem Joakim-InterFesta, izvdojeni su i drugi kvalitetniprogrami koje }e Ministarstvo kulturefinansirati, i to u oblasti muzi~kog stvar-ala{tva, li kov nih umetnosti, multimedi-jalnih pro grama, kao i knji`evne~asopise.

Visina sredstava kojim }e Mini star -stvo kulture sufinansirati odr`avanje

\or|e Milosavljevi} Kontumac, reditelj@anko Tomi}; Narodno pozori{te u Ni{u,Branislav Nu{i} Gospo|a ministarka,reditelj Du{an Jovanovi}; Narodno po zo -ri{te u Beogradu, Branislav Nu{i} Poko-jnik, re`ija i adaptacija Egon Savin; Beo -gradsko dramsko pozori{te, Sanja Doma -zet Mesec u plamenu, reditelj StefanSabli}; Pozori{te „Bo{ko Buha“, \or|eMilosavljevi} Igra u tami, reditelj JugRadivojevi}; prate}i program – Narodnopozori{te U`ice, Aleksandar Popo vi}Crvenkapa, reditelj Milan Ne{kovi}. U~ast nagra|enih izvedena je monodramaMirka Babi}a Kad su cvetale tikve Dra -goslava Mihailovi}a. Joakimovu nagradaza najbolju predstavu dobila je predstavaBanovi} Strahinja. Sli~no 29. Borinimpozori{nim danima, selekcija sedmogJoakimFesta pozvala je na razmi{ljanje ogotovo arhetipskoj temi emancipacije`ene, njenog samoostvarivanja, ali i kroznju samoostvarivanja i potvr|ivanjasvakog ~lana dru{tva ponaosob, svakedru{tvene institucije.KRU[EVA^KOPOZORI[TE

Kru{eva~ko pozori{te je i ovu sezonuotpo~elo „Pozori{nim danima”, nastaviloje „Danima male scene ’Jovan Putnik’“,obele`avanjem stogodi{njice ro|enjaBore Mihajlovi}a, glumca i pozori{nogpedagoga iz Kru{evca, dodeljivanjemgodi{nje nagrade Kru{eva~kog pozori{taza izuzetan doprinos razvoju pozori{neumetnosti Zoranu Lozan~i}u, 2. bo`i}nimfestivalom predstava za decu „Kru{ka”,da bi kraj sezone do~ekalo sa 27 igra -ju}ih predstava, od kojih su 4 premijernoizvedene: Dundo Maroje po tekstu Mari-na Dr`i}a u adaptaciji i re`iji KokanaMladenovi}a; Zape~ati}emo vas MuzePavlove, dramatizacija i re`ija VladimirPopadi}; Novogodi{nja ~arolija, tekst ire`ija Branislav Nedi}; Mocart, autorskiprojekat Zorana Lozan~i}a.

Ukupno je izvedeno 238 programana mati~noj sceni Kru{eva~kog pozori{ta(predstave, koncerti, akademije) i ~etrde-set i dva gostovanja Ku}e na scenamadrugih gradova.

Sezonu je obele`ila predstava DundoMaroje, koja je izvedena 38 puta, i koja jeu~estvovala na 17 festivala u zemlji i re -gionu, osvojiv{i 21 nagradu. Krunu na -stupa predstavlja u~e{}e na Sterijinompozorju.

Milija Vukovi}, prvak Kru{eva~kogpozori{ta, dobitnik je „Nu{i}eve nagradeza `ivotno delo glumcu komi~aru” kojamu je uru~ena na „Nu{i}evim danima” uSmederevu. Tom prilikom je promovi -sana monografija o njegovom radu, kojuje napisala Milanka Milosavljevi}.

Tokom prve polovine sezone2010/ 2011. premijerno }e biti izvedenepredstave: Nu{i}ev Put oko sveta u re`ijiJuga Radivojevi}a, koprodukcija s Grad-skim pozori{tem iz Jagodine; Gvozdenadevica Rone Munro u re`ija VladimiraPopadi}a; Moj brat Neboj{e Bradi}a, ukoprodukciji sa Narodnim pozori{temBanja Luka.

Planiranim novembarskim gosto-vanjima predstave Tvr|ava, dramati-zacija i re`ija Neboj{e Bradi}a istoi me -nog romana Me{e Selimovi}a, u Tuzli,Banjaluci, Puli, Celju i Be~u, Kru{eva~kopozori{te se s jedne strane i na ovaj na~inpridru`uje obele`avanju stogodi{njicero|enja Me{e Selimovi}a, dok se s drugejo{ jedanput potvr|uje kao pozori{te snajve}im brojem igranja izvan mati~nescene.POZORI[TE TIMO^KEKRAJINE „ZORANRADMILOVI]” – ZAJE^AR

Pozori{te je imalo 5 premijera – prvuna 18. festivalu „Dani Zorana Rad mi -lovi}a”. Re~ je o lutkarskoj Uspavanojlepotici u re`iji Dobrina Mir~eva, koja jeu Zaje~aru izvedena 9 puta i gostovala jeu Boru i Negotinu. Druga premijera,tako|e na Festivalu, Orkestar Titanik ure`iji Davida Putnika, imala je 5 izvo -

[TO JE BILO – BILO JE, A PONE[TO ]E TEK BITISpasoje ¤ . Mi lovanov i¯

PULS TEATAR U LAZAREVCU

Puls teatar u Lazarevcu, koji je pro{le godine postao prvo „prigradsko”beogradsko pozori{te, jedno je od najmla|ih pozori{ta. Sude}i po broju izvedenihpredstava tokom leta (na Ubskim ve~erima, Te{njarskim ve~erima, manifestaci-ji „Leto na Gardo{u“, ali i nastupa na mati~noj sceni Centra za kulturu Lazare-vac), Puls teatar izme|u dve sezone gotovo da nije ni prestajao s radom. U novusezonu ulazi s brojnim planovima za produkciju: lutkarska predstava Mali princ(u koprodukciji sa De~jom scenom Centra za kulturu Lazarevac), NeverstvoHarolda Pintera, u re`iji Dragane Milo{evske-Popove, Tigar [izgala, u re`ijiglumca Darka Bjekovi}a. U toku su pregovori oko novogodi{nje predstave zadecu, u planu je Oblak u pantalonama (monodrama Aleksandra Crn~i}a), kao irepremijera predstave Prijateljstvo, zanat najstariji. Ovo mlado pozori{te useptembru o~ekuje gostovanje u Tuzli na manifestaciji „Pozori{te bez granica“ spredstavom Kova~i, a od 1. do 7.10. i u U`gorodu gostova}e s predstavom Sanletnje no}i.

novskog, reditelj Sofija Ristevska, MalDramski Teatar, Bitolj i Nov Teatar,Ohrid; Druga strana Dejana Dukovskog,reditelj Martin Ko~ovski, Mal DramskiTeatar, Bitolj; Rodoljupci Sterije, rediteljLari Zapia, Narodno pozori{te U`ice; Mi -lo{evi} u Hagu, autor Milan Dragi~evi},re`ija [eril Studlej i Milan Dragi~evi},„Serious Play! Theatre Ensemble“, Nor t -hempton MA.USA; Strast Trojanki, re -`ija Antonio Picikato i Salvatore Tra -ma~ere, Teatro Koreja, Le}e, Italija. Desetdana kapetana Postnikova, autora Mi ka -ela Bornsteina, u re`iji Mili}a Jovano -vi}a, produkciji „Shelter“ scene iz Kra -gujevca izvedena je u ~ast nagra |e -nih. Joakimovu nagrada za najboljupredstavu poneo je britanski Vi{njik.

Od 2010. JoakimInterFest je ~lan dveme|unarodne pozori{ne mre`e, Noveevropske pozori{ne akcije NETA (NewEuropean Theatre Action) i Me|unaro-dne pozori{ne mre`e svetskih pozori{taInterAct (World Theatre Network Inter-Act).

[estog maja 2010. potpisan je Pro -tokol o podr{ci Ministarstva kulture Vla -de Republike Srbije i JoakimInterFesta.Kako stoji u saop{tenju koje je potpisaoministar kulture Neboj{a Bradi}: „Mi -nistarstvo kulture je JoakimInterFestpre poznalo kao festival od me|unaro-dnog, ali istovremeno i nacionalnogzna~aja. Danas potpisani Protokol je prviu Srbiji, a njegov cilj je da se festivalstabilno razvija. Na potpisivanje takvog

JoakimInterFesta bi}e svake godine de -finisana prema republi~kom bud`etu, alii u zavisnosti od izve{taja tog festivala ponjegovom zavr{etku. Kragujevac na kul -turnoj mapi Ministarstva kulture imaveoma va`no mesto i upravo podr{ka ko -ju dajemo tako zna~ajnim manifestacija-ma va`ni su zato {to na dobar na~in iden-tifikuju i politiku decentralizacijekulture.”

Petnaestog februara, na SretenjeGospodnje, Knja`evsko-srpski teatar pro -slavio je 175 godina od osnivanja, uzprisustvo velikog broja najzna~ajnijihimena dru{tvenog `ivota Srbije i inos-transtva. Tom prilikom uru~ena su na -grade: Statueta Joakim Vuji} – MiodraguTaba~kom, scenografu i kostimografu izBeograda, Prsten s likom Joakima Vu -ji}a – Dragani Bo{kovi}, teatrologu izBeograda, i promovisana je monografija oradu Milana Babi}a, prvaka Knja ̀ ev sko-srpskog teatra, autora Dragane Bo{ kovi}.

Dragan Jakovljevi}, selektor sedmogJoakimFesta, festivala najboljih pozo ri -{nih predstava Srbije po tekstovimadoma}ih autora, odabrao je osam pozori -{nih predstava koje su se izvodile u okvi -ru takmi~arskog programa: Narodno po -zori{te Subotica, Borislav Mihajlovi} Mi -hiz Banovi} Strahinja, reditelj Andra{Urban; Kulturni centar In|ija, Hipertenz-ija, autor i reditelj Svetislav Basara;Narodno pozori{te Sterija iz Vr{ca, Dani-lo Ki{ Elektra, reditelj Boro Dra{kovi};Knja`evsko-srpski teatar iz Kragujevca,

Prljave ruke u Pozori{tu „Bora Stankovi}”

LUDUS 16517

Pozori{ta u unutra{njosti Srbije

KNJIGA O TEATARSKOM @IVOTU VALJEVA

Novinar i publicista Zdravko Ran -kovi} naumio je da knjigom Pozo-ri{te u Valjevu 1869–2010 (Izda-

va~ko dru{tvo Kolubara, Valjevo, 2010)istra`i odnos `itelja grada Valjeva premateatarskoj umetnosti. Povod za ovaj po -duhvat pru`io mu je jubilej – stotinupedeset godina od osnivanja „Dobrovolj-nog dru{tva za teatarska predstavlja-nja“. Ovo dru{tvo nastalo je 1860. godinezalaganjem entuzijasta u malom gradukakvo je onda bilo Valjevo. Zdravko Ran -kovi}, na osnovu oskudnih podataka,rekonstrui{e delatnost ovog udru`enja zakoje se pouzdano zna da je radilo u kon -tinuitetu petnaestak godina. Prva premi-jera odr`ana je 7/19. februara 1860,izvedena je Sterijina tragedija Svetislav iMileva. Dostupni podaci vele da je dokraja 1872. godine prikazano ukupnodvanaest premijera, dok evidencija o re -priznim prikazivanjima ne postoji. Autorpublikacije Zdravko Rankovi} povezu-

ju}i sve tragove o radu pozori{ta, uspevada prika`e rad ovog diletantskog udru -`enja koje je brojalo ~etrdesetak ~lanova,mu{karaca, dok `enama nije bilo mo -gu}no da u~estvuju u radu teatra. Valjev-ski pozori{nici predstave su igrali pokafanama, da bi 1869. kada je izgra|enazgrada osnovne {kole i gimnazije dobilipriliku da predstave izvode u pogodnijemscenskom prostoru.

Rankovi}, dakle, na osnovu skromnegra|e i literature uspeva da ~itaocimaopi{e prve pozori{ne pojave u gradu Va -ljevu, povezuju}i raznorodne izvore in -formacija i podatke u razlo`no sklopljenupri~u u kojoj isti~e zasluge entuzijastakoji su pokrenuli skromnu teatarskudelatnost. U ovoj povesti, razume se, au -tor – posebno u drugome delu knjige kojapredstavlja hronologiju pozori{nih de{a -vanja u Valjevu do najnovijih vremena –bele`i i niz gostovanja putuju}ih pozo-ri{nih dru`ina, premijere predstava pra -

vljenih u okrilju {kola, a tako|e donosi iportrete istaknutih pozori{nih stvaralacakoji su ro|eni u Valjevu i okolini, a kojisu umetni~ke karijere tekli u Beograduili drugim ve}im kulturnim centrima uSrbiji.

Du`nu pa`nju Zdravko Rankovi}posve}uje i kratkovekom postojanju pro -fesionalnog pozori{ta u Valjevu. Gradskopozori{te u Valjevu osnovano je 1951. go -dine, promenom statusa Gradskog ama -terskog pozori{ta i preimenovanjem uGradsko narodno pozori{te. List „Novidani“ izve{tava da je Gradsko narodnopozori{te u Valjevu za mesec dana radadalo tri premijere: Hajduk Stanka, Put uzlo~in i Pokondirenu tikvu, a da su upripremi jo{ tri predstave: Narodni posla-nik, Zona Zamfirova i Podvala. Ovo pro -fesionalno pozori{te radilo je do sredine1956. godine kada je na osnovu odlukeNarodnog odbora op{tine Valjevo ukinu-to. Za {est sezona rada Gradsko narodnopozori{te postavilo je sedamdeset komadakoji su izvedeni ukupno 842 puta.

Nestankom profesionalnog teatranije prestao pozori{ni `iovot u Valjevu.Nastavio se preko amaterskog rada presvega u dru{tvu „Abra{evi}“ koje jeubrzo preraslo u Amatersko pozori{te„Abra{evi}“ i koje deluje u kontinuitetu,a koje danas nosi ime Gradsko pozori{te„Abra{evi}“. Bele`e}i sve mene i prome-ne, rad dramskih sekcija i kulturno-umetni~kih dru{tava u Valjevu, Mionici idrugim mestima u okolini, ZdravkoRan kovi} predstavio se kao pouzdanihro ni~ar svekolikih teatarskih nastoja-nja tokom minulih decenija u graduValjevu. Rankovi}eva bele`enja svihpojava, ak tivnosti, gostovanja drugihpozori{ta u Valjevu i njegovom okru -`enju, pru`aju {iroku sliku teatarskihzbivanja u gradu na Kolubari, dokazu-ju}i time da kod Valjevaca postoji nesamo stalna potreba za `ivim i aktuel-nim pozori{tem, ve} i duga pozori{natradicija koja – uprkos te{ko}ama inepostojanju profesionalnog pozori{ta –uspeva da formira nove pozori{ne stva-

raoce koji se, naj~e{}e, dokazuju udrugim teatarskim sredinama. Ran kovi}navodi niz imena istaknutih pozori{nihumetnika iz Valjeva koji predstavljajunajzna~ajnije pojave u istoriji srp skogpozori{ta. Tako autor isti~e umetnike kao{to su Milorad Gavrilovi}, Ra{a Plaovi},Draga Spasi}, Borivoje Stojkovi}, Velimir@ivoti}, Dejan Mija~, Alek sandar Popovi},Tomislav Jovanovi}, Miodrag Gaji}, Voji-slav Brajovi}, Gordana Kosanovi}, NelaMihajlovi}, Nenad Jezdi}, Jasmina Ran -kovi}-Avramovi}, Veroljub Andri}, Vladi-mir Andri}, Miroslav Trifunovi}, Katari-na Vi}entijevi} i drugi, nagla{a vaju}injihov doprinos ne samo valjevskoj sceni,ve} sveukupnoj pozori{noj umetnosti uSrbiji i Jugoslaviji.

Hronika valjevskog pozori{nog `i votakoju je na~inio Zdravko Rankovi} pred-stavlja savesnog istra`iva~a koji je pru`iova`an doprinos istorijikulture svoga podru~ja.Radomir Putnik

|enja u Zaje~aru, i gostavala je na Festi-valu „Joakim Vujic“ u [apcu. PredstavaMargareta u re`iji Milutina Veskovi}a,osim premijere, igrana je 4 puta u Zaje -~aru, i gostovala je u Kru{evcu. ^et vrtapremijera – Bo`i}na avantura, u re`ijiKornelije Jordanove Kamenove, igrana je19 puta, a peta –Smrdja Zlopogrdja u re -`iji Milivoja Mla|enovi}a odigrana je naotvaranju 2. festivala „Zaje~ar“. Tako|e,gostovala je na Malom Joakimu u [apcu.

Ina~e, Pozori{te je u prethodnoj se -zoni igralo i predstave Ivica i Marica,re`ija Kornelija Jordanova Kamenova, 4Sata u re`iji Irfana Mensura, Bluz osmehu re`iji Miroljuba Rikija Nedovi}a(18.05.2010. obele`eno je 15 godina odigranja ove predstave). Pozori{na sezonaje zavr{ena s dve pretpremijere: ve~er -

tekst D`ozef Stejn, D`eri Bok i [eldonHarnik, re`ija Desimir Stanojevi} – bezikakve sumnje, {to po broju nastupa namati~noj i gostuju}im scenama, {to pobroju osvojenih nagrada na svim rele-vantnim festivalima u zemlji, izdvaja sepredstava Gospo|a ministarka i, od ovegodine prvakinja pozori{ta, Sanja Krsto -vi}.

Sezonu 2010/2011. Narodno pozo ri -{te Ni{ zapo~inje premijerom predstaveEufemizam, autorskog projekta Olivere\or|evi}.

Ostaje da se vidi da li }e Narodnopozori{te Ni{ i Biljana Vujevi}, od pret -hodne sezone i predsednica Zajedniceprofesionalnih pozori{ta Srbije, naravnou saradnji sa ostalim pozori{tima, uspeti

ali zbog progla{enja kako se kasnijeispostavilo la`ne epidemije gripa pome-ren za april 2010): Dervi{ i smrt, poromanu Me{e Selimovi}a, Narodnogpozori{ta iz Beograda, u re`iji EgonaSavina; Ko se boji Vird`inije Vulf, tekstEdvard Olbi, CNP-a, u re`iji Dina Musta-fi}a; [uma blist, tekst Milene Markovi},produkcija Ateljea 212, u re`iji TomiJani`i~a; Turbo folk, HNK-a iz Rijeke,autorski projekat Olivera Frlji}a; Brod zalutke, prema tek stu Milene Markovi},SNP-a Novi Sad, u re`iji Ane Tomovi};Mortal kombajn, Na rodnog pozori{ta izSarajeva; Kandid ili Optimizam, premaVolterovom tekstu, JDP-a, u re`iji AcePopovskog – raz li ~itim i uvek inspirativ-nim pozori{no-estetskim ideologijamau{le su u di ja lo{ki, pa i dijalekti~ki odnossa savremenim trenutkom. Besprekornoorganizovan, pre svega zahvaljuju}izaposlenima u u`i~kom pozori{tu, na~elu sa direktorom Zoranom Stamato -vi}em i umetni~ kim direktorom Nema-njom Rankovi}em, ali i lokalnoj samou-pravi i Ministarstvu kulture RepublikeSrbije, koji su dali bezrezervnu podr{kuFestivalu, 14. jugo slovenski pozori{nifestival ne samo da je opravdao svrhusvog postojanja, ve} nas je jo{ jednomuverio u neophodnost postojanja makarjednog zajedni~kog prostora poput teatra,gde bi se u razmeni iskustava odredilaprospekcija sopstvene bu du} nosti. Otudase s pravom mo`e o~ekivati da }e 15.jugoslovenski pozori{ni festival, posebnotematskom najavom – U`i~ka republika,oslobo|ena teritorija – sa izrazitim post-modernisti~kim nabojem poigravanja iproigravanja iskustvima istorije oslobo-dila~kih pokreta u Sr bi ji/Jugoslavijitokom i nakon II svetskog rata, pru`itizadovoljstvo novim osmi {ljavanjem poz -ori{ne stvarnosti.

Reakcija u`i~ke publike tokom tra -janja Festivala kretala se od potpunograzumevanja i prihvatanja ponu|enihpozori{no-estetskih ideologija, do izrazitonegativnih glasno izgovorenih stavova idemonstrativnog napu{tanja sale, kaotokom predstava [uma blista i Turbofolk. Svode}i reakcije publike na jednuobjedinjuju}u definiciju, onoliko kolikoteatrolog, kao povla{}eni gledalac, mo`eda asimiluje i anticipira, ponovi}emo re~iMilana Predi}a, koji je sa iskustvom du -gogodi{njeg dramaturga u Narodnom po -zori{tu, neposredno pred Prvi svetski ratnajjasnije formulisao zahteve i ukus on -da{nje publike, gotovo kao odliku menta-liteta: „Na{i savremeni gledaoci vole daim se pru`i ne{to {to li~i na studiju, malopsihologije i dru{tvene slike, ali ho}e i dase smeju. Treba pogoditi sredinu: ne datipotpuno Labi{a, ali ne bitikao Anri Bek.”

O 46. FESTIVALU „JOAKIM VUJI]“

Ovogodi{nji festival „Joakim Vuji}“, odr`an u [apcu od 15. do 22. maja,podrazumevao je postojanje glavnog takmi~arskog programa, u kome se nadmet-alo sedam predstava profesionalnih pozori{ta „ispod Save i Dunava“ i brojneprate}e programe: „Mali Joakim“ – predstave za decu, kriti~arske radionice,okrugle stolove kritike, tokom Festivala promovisana je knjiga Zorana LazinaSanta Maria della Salute, a stalna izlo`ba u foajeu [aba~kog pozori{ta bila je natemu „100 godina pozori{nog plakata“. Ovogodi{nji Festival, me|utim,podrazumevao je jo{ jedan va`an prate}i (trodnevni) program – „Susretiakademija“: studenti glume Internacionalnog univerziteta iz Novog Pazara idepartmana glume u Ni{u, kao i studenti Fakulteta umetnosti Pri{tina imali sumogu}nost da isprate deo Festivala, stupe u kontakte sa kolegama, direktorimapozori{tima i rediteljima, te tako polako u|u u svet u kome }e u budu}nosti radi-ti, ali i da izvedu svoje predstave (ispitne radove), te omogu}e kolegama da ihvide i eventualno pozovu na saradnju.

O nagradama u glavnom programu je, kao i pro{le godine, odlu~ivao tro~lani`iri: Milivoje Mla|enovi}, direktor Sterijinog pozorja i predsednik `irija, Dimitri-je Jovanovi}, reditelj i Sa{a Torlakovi}, glumac Narodnog pozori{ta iz Sombora;`iri je, sude}i po izve{taju, odluke doneo jednoglasno, te su tako sve nagrade„podeljene“ na ~etiri predstave:

Gospo|a ministarka Nu{i}a u re`iji Du{ana Jovanovi}a i izvo|enju Naro-dnog pozori{ta iz Ni{a: nagrada za najboljeg glumca/glumicu dodeljena je SanjiKrstovi} za ulogu @ivke Ministarke.

Majstor i Margarita Bulgakova, u dramatizaciji i re`iji Aleksandra – Sa{eLuka~a: dve gluma~ke nagrade pripale su Nemanji Jovanovi}u (za ulogu IvanaBezdomnog) i Ivani Ze~evi} (za lik Azazela); Miroljub Aran|elovi} Rasinskidobitnik je nagrade za najbolju originalnu muziku 46. festivala „Joakim Vuji}“.

Predstava Dundo Maroje u adaptaciji i re`iji Kokana Mladenovi}a iizvo|enju Kru{eva~kog pozori{ta: Boba Stojmirovi} dobio je nagradu za najbol-jeg mladog glumca, Marija Kalabi} nagradu za scenografiju, Maja Mirkovi}nagradu za kostimografiju, a ansambl Kru{eva~kog pozori{ta specijalnunagradu za kolektivnu gluma~ku igru, kao i nagradu okruglog stola kritike.

Pobednik Festivala, predstava Doga|aj u stanu br. 2 Harmsa, Vvedenskog,Zabolockog, Pavlove, Zo{~enka, Bogajeva i Majakovskog prema konceptu, sceni ire`iji Nikite Milivojevi}a i izvo|enju [aba~kog pozori{ta dobila je nagradustru~nog `irija za predstavu u celini, Nikita Milivojevi} je dobio nagradu zanajbolju re`iju, a Aneta Toma{evi} (za ulogu Ere Nikolajevne) ~etvrtu ravno-pravnu nagradu za najboljeg glumca/glumicu.

Predstava-pobednik u okviru programa za decu „Mali Joakim“ je Crvenka-pa Aleksandra Popovi}a, u re`iji Milana Ne{kovi}a i izvo|enju Narodnogpozori{ta iz U`ica. O nagradi u ovom programu odlu~ivali su polazniciKriti~arske radionice, zajedno sa moderatorima i Dejanom Pen~i}em Poljanskim.

Sude}i po odgledanim predstavama, mo`e se tvrditi da je ovogodi{nji„Joakim“ bio jedan od najboljih u proteklih nekoliko godina. Jer, iako je selekcijaocenjivana i kao neujedna~ena, imali smo prilike da vidimo vrhunske, stabilnepredstave, koje }e u svakom slu~aju ostati „zabale`ene“ kako u istoriji srpskogpozori{ta, tako i pojedina~nim se}anjima. Ne zaboravimo: „Joakim Vuji}“ je

jedan od va` -nijih pozori -{nih festivala uSrbiji, uprkostome {to medi-jski i esnafski~esto nemaade kvatan tret-man!

JelenaPopadi}

Doga|aj u stanu broj 2, [aba~ko pozori{te

njom predstavom Soko zove Orla, i de~ -jom Sama u ku}i, obe u re`iji Miroljuba– Rikija Nedovi}a. NARODNO POZORI[TENI[

Nakon dugog niza godina neizlaskaiz Ni{a, Narodno pozori{te Ni{ se tokompro{le sezone na velika vrata vratilo nascenu Srbije i okru`enja. Uporno{}u,katkad tvrdoglavo{}u i gotovo bezo -brazlukom upravnice Biljane Vujovi} ipro mi{ljenom repertoarskom politikomumetni~kog direktora I{tvana Bi~keia,pozori{te je izvelo {est premijera, uvekansambl-predstava, zapo~elo renoviranjezgrade pozori{ta i velike scene, ~ime }ese omogu}iti da ni{ka publika ali i ~itavregion dobije adekvatnu scenu za iz vo -|enje opera. Od {est premijera – Gospo|aministarka Branislava Nu{i}a u re`ijiDu{ana Jovanovi}a; Lorkin Dom Ber -narde Albe, re`ija I{tvan Bi~kei; ]elijaTamare Bara~kov, re`ija AleksandraPavlovi}; Draga Jelena Sergejevna Ljud-mile Razumovske, re`ija Irfan Mensur;Isidora, po ideji drame When She DancedMartina [ermana, u re`iji i adaptacijiIrfana Mensura; Violinista na krovu,

da sa istom prile`no{}u koncipira Zajed-nicu kao relevantnu organizaciju, te da li}e prepoznati neophodnost postojanjaKlake, ~asopisa Zajednice.NARODNO POZORI[TEU@ICE

Jo{ jednu uspe{nu sezonu Narodnogpozori{ta U`ice obele`ila je repertoarskapolitika kojom se inovativnim scenskimizrazom postavljaju pitanja savremenomtrenutku i de/konstrui{u iskustva pozori -{nog promi{ljanja. Premijere Majstora iMargarite, adaptacija i re`ija Sa{e Lu -ka~a, Rumunije 21 po tekstu mladog ru -munskog dramskog pisca Peka [te fana ure`iji Gorana Golovka, Crvenkape Alek-sandra Popovi}a u besprekornoj re`ijiMilana Ne{kovi}a, svaka na svoj na~inodgovorile su ovako postavljenim reper-toarskim zahtevima. Istovremeno, u na -meri da se odgovori zahtevima naj{irepublike, ali ne manje uspe{no, premijer-no je izvedena i predstava Neobi~na po -{iljka, savremenog italijanskog pisca,reditelja i glumca Luke \akomocija, kojije re`irala Lilijana Ivanovi}.

Odabrane predstave u konkurencijiza ovogodi{nji 14. jugoslovenski pozori -{ni festival (planiran za novembar 2009,

Rumunija 21, Nardno pozori{te U`ice

18LUDUS 165Lu

Istra`ivanje dramske publike Zavoda za prou~avanje kulturnog razvitka

KO TO TAMO (NE)IDE U POZORI[TEJelica Stevanovi}

Zavod za prou~avanje kulturnograzvitka Republike Srbije pokren-uo je pro{le godine opse`no

ista`ivanje razli~itih grupacija publikekoja u na{oj zemlji prati kulturnade{avanja. Jedan segment tog istra`ivan-ja se odnosi na pozori{nu publiku i podel-jen je u dve eta pe – prou~avanje onepublike koja prati dramske predstave, teone koja poha|a operske i baletske.Rezultati prve etape su nedavno objavl-jeni u bro{uri pod na zivom Pozori{napublika u Srbiji – iz ve{taj o istra`ivanju(dramska publika), autora mr SlobodanaMr|e, u izdanju Zavoda.

Istra`ivanje je, putem ankete, spro -vedeno u svim profesionalnim teatrima uzemlji (bez de~jih pozori{ta, osim Po zo -ri{ta „Bo{ko Buha“ i novosadskog Pozo -ri{ta mladih; mo`emo pretpostaviti da suse ova dva teatra tu na{la zahvaljuju}ipublici koja prati njihove ve~ernje scene,mada to nije nazna~eno; ostaje u tomslu~aju nedoumica za{to nema Malog po -zori{ta „Du{ko Radovi}“). Autor nas napo~etku bro{ure upoznaje sa ~injenicomda se upitnik sastojao od 32 pitanja,uglavnom zatvorenog tipa – sa ponu -|enim odgovorima koje treba zaokru`iti– te da su bila podeljena u {est grupa:podaci o ispitaniku, o odnosu ispitanikaprema teatru (koliko ~esto ide u pozori{tei za{to), o njegovom mi{ljenju o pozo ri{ -nom repertoaru (koliko je i kako posetilac

obave{ten, da li je zadovoljan, koje `an -rove najradije gleda...), o odnosu premapozori{noj kritici, te o ulaznicama (kakoih je nabavio, {ta misli o njihovoj ceni...).Na`alost, sam upitnik nije {tampan ubro{uri, {to pa`ljivom i zainteresovanom~itaocu ote`ava da zauzme analiti~ki ikriti~ki stav o sprovedenom istra`ivanju.

Veli~ina uzorka je odre|ena stati -sti~kim metodom, srazmerno procentukoji publika svakog pojedinog teatrapredstavlja u ukupnom broju gledalaca usezoni (kao referentna je uzeta 2007/08).Tako je formirana cifra od 3.000 potenci-jalnih ispitanika po principu „slu~ajnoguzorka“, od ~ega je realizovano i anal-izirano manje od 2,5 hiljade upitnika, {toprakti~no zna~i da je o publici nekihku}a dono{en sud na osnovu 17 ispitani-ka! Druga okolnost koja znatno dovodi upitanje rezultate ankete je ~injenica daispitivanje na terenu nisu sprovodila zato stru~na lica, ve} zaposleni u samimteatrima, na osnovu sugestija dobijenihod Zavoda, te se, imaju}i u vidu raznefaktore koji su pozori{tnicima dobro po -znati, mo`e lako posumnjati u „slu ~aj -nost“ uzorka.

Iz veoma dobro ura|enih, preglednihtabela i grafikona – koji su mo`da i naj -ve}i kvalitet ove studije – saznajemo,ukratko, da publiku u Srbiji koja pratidramske predstave ~ine prete`no `ene(skoro 2/3), da najbrojniju publiku ~inemla|i stanovnici (skoro 2/3 ih je izme|u19 i 45 godina). Dominiraju, tako|e,

stru~njaci i studenti, oko polovine poseti-laca dramskih predstava ima diplomufakulteta ili jo{ vi{e stepene obrazovanja.Kad je u pitanju u~estalost odlazaka napredstave, ~ini se da su istra`iva~i po -stavili izuzetno visoke standarde: da bi -ste bili u kategoriji redovna publika(15%) morate da idete u pozori{te jednomili vi{e puta nedeljno, ako to ~inite jed -nom do dva puta mese~no onda to ~inite„~esto“ te ste potencijalna redovna publi-ka (30%), dok povremena publika po -zori{te pose}uje jednom do dva puta u trimeseca (37%), a oni koji su u sali dva-triputa godi{nje ili re|e su retki i slu~ajniposetioci (18%). [ta }emo sa publikom uunutra{njosti kojoj se godi{nje nude dveili najvi{e 5 premijera i poneko gostovan-je, odnosno svega (u „slobodnoj prodaji“ iotkupljeno) 4–10 termina u kojima se ig -raju predstave mese~no?! Pozori{napublika je, dalje, prete`no zadovoljnauslugom koju joj teatri pru`aju (u po -nekim ku}ama sa neodgovaraju}im uslo -vima publika apeluje da se ulo`i u rekon-strukciju zgrade, uunutra{njosti uglav nom`ele bogatiju ponudu,neki bi da teatri buduprisutniji u mediji-ma...), a istra`ivanjedonosi i korisne infor-macije da se dana{njapublika o repertoaru ipredstavama prete`noinformi{e putem jednog

modernog medija – interneta (28%) iputem jednog najstarijeg – kako bi prviljubitelji teatra u nas rekli, „abera“, tj. popreporuci prijatelja ili po znanika (21%).Slede oglasni prostor u samoj zgraditeatra (18%), dnevna {tam pa (10%),flajeri i {tampani repertoari (9%), emisijeTV i radio programa i re klame u ovimmedijima (svega 6.5 i manje od 4% – {toje i o~ekivano jer, kako i sam autorobja{njava, s jedne strane stojinedostatak novca za pla}ene minute, a sdruge nezastupljenost sadr`aja o kulturiu programskim {emama medija). Dalje,kao {to se i mo`e pretpostaviti, na{apublika najvi{e voli komedije, te naj~e{}esugeri{e da ovakve predstave buduzastupljenije u repertoarima (`an rovskapodela koja je bila ponu|ena je, blagore~eno, ~udna: drama, komedija, savre-mena drama, savremena komedija, kore-odrama, monodrama, politi~ka dra ma,tragedija, mjuzikl, vodvilj, ostalo). Ako sesaberu komedija i savremena komedija,ukupan procenat onih koji ih stavljaju uprvi plan je 46.5, drama i savremenadrama daju 35%, a od ostalih ponu|enih`anrova se zna~ajnije izdvaja jo{ samomjuzikl (11%). Istra`ivanje jo{ jednom

potvr|uje i empirijski toliko putadokazanu ~injenicu da mi{ljenje kritikena na{u publiku ima zanemarljiv uticaj,kao i da cena ulaznice nema uticaja naone koji u teatar ~esto i redovno dolaze,dok je za one koji su re|e u gledali{tu,visoka cena jedan od zna~ajnih razloga{to tu nisu i ~e{}e. Ve}ina misli da bi cenatrebalo da bude oko 500 dinara. Najzad,autor na kraju donosi izbor iz sugestija ikomentara ispitanika, koji tako|e mogubiti zna~ajna smernica za uprave na{ihprofesionalnih pozori{ta.

Imaju}i u vidu slo`enost teatra usvakom pogledu, kao i njegovo opiranjeda se udene u kalupe i obrasce bilo kakvevrste, treba imati puno razumevanja zasve navedene i nenavedene manjkavostiistra`ivanja, te svesrdno podr`ati mrMr|u i Zavod za prou~avanje kulturnograzvitka {to su ovaj nezahvalni zadatakuzeli na sebe, te poku{ati da se iz dobi-jenih rezultata izdvoji {to vi{e korisnihinformacija za unapre|enje te, zateatarsku delatnost najzna~ajnije sprege– izme|u pozori{ta (institucije, reper-toara, predstave...) i publike.

@ENE ^INE VE]I DEO PUBLIKE

Me|u rezultatima istra`ivanja opozori{noj publici, koje je ura dioZavod za prou~ a vanje kulturnog

ra zvitka isti~e se onaj koji se ti~e polnezastupljenosti, tj. po kazatelja da ve}inuposetilaca pozori{ta u Srbiji ~ine `ene, uprocentu koji iznosi 64,4%. Sa svegajednim izuzetkom (ali uz ogradu o ne -pouzdanosti uzorka), mu{ki deo publikeu retko kojem pozori{tu prelazi 40%.Ekstremni primeri u korist ve}e po se -}enosti `ena su Atelje 212 (73,1%) i Bitefteatar (70%), dok apsolutni primat dr`eSNP (82,8%) i Madlenianum (81,5%).Mladi izme|u 19 i 30 godina su najbro-jnija publika (38,2%), gde je tako|e ve}azastupljenost posetiteljki u odnosu naostale starosne grupe. O u~e stalosti posetepozori{tima, odgovore „~e sto“ i „vrlo~esto“ daje 66% ispitanih `ena.

Ovi podaci navode nas na pore|enjakoja se golim okom prime}uju ne samo upublici, a to je da je, izme|u ostalog, istruktura zaposlenih u pozori{tima do -minantno `enska. Izuzetak su zanatsko-tehni~ko osoblje i upravni~ka mesta, gdemu{karci, barem kada je o Beogradu re~,jo{ uvek ~ine tesnu ve}inu. Ansambli za -poslenih glumaca, po prirodi stvari, jo{uvek ~uvaju mu{ko-`enski balans. Novudramsku knji`evnost, kao {to je poznato,naro~ito doma}u i onu iz „regiona“ (arepertoar, po navedenom istra`ivanju, sa21% najvi{e opredeljuje odlazak u po -zori{te), skoro isklju~ivo sa~injavaju spi -sateljice. Ako se i pojavi izuzetak (po -slednji je O Mirjani i onima oko nje),onda su to neretko komadi koji se temats-ki fokusiraju na `enske protagoniste i

kontekst njihove nezadovoljene intime.Iako u porastu poslednjih godina, brojrediteljki na srpskim scenama i dalje jemanji u odnosu na njihove mu{ke kolege,ali ako bismo i{li do kraja u analizi oveneobi~ne statistike, kada govorimo orediteljima (sli~no je i sa upravnicima),onda i tu lako uo~avamo postojanje svo -jevrsne egosfere koju u izboru saradnikanaseljavaju ve}inom `ene.

Koji je kontekst ove zaista velike pro -mene koja ne doti~e samo pozori{ni `i -vot? Pre oko 20 godina, na primer, me|ustudentima FDU kru`ila je anegdota ouglednom profesoru koji je, u neformal-nom razgovoru posle doma}e praizvedbejednog engleskog renesansnog klasika,~uvenog po svojoj mizogiji, na primedbunekog od studenata da „takav komad netreba da re`iraju `ene“, demonstrativnoustao i oti{ao od stola za kojim su sedeli.Bio je to jasan, pedago{ki gest revolta udru{tvenim okolnostima koje bi nekodrugi, me|utim, da je slu~ajno prespavaominule dve decenije, danas te{ko uspeoda prepozna. Zato ovaj antropolo{ki obrtobi~no tuma~imo kao reakciju na stanje~ije su osobenosti ~est i zahvalni predmetfeministi~ke kritike, ali i u kontekstu po -java kao {to je, na primer, sve nagla {e ni -ja birokratizacija pozori{nog `ivota gde,kao i u drugim oblastima dr`avne admi -nistracije i nepotizma kao odraza dru -{tvene mo}i, „slabiji“ pol odnosi lavovskuprevlast.

Ostali, mnogo delikatniji, ali i dubljiodrazi ove nagle promene zahtevaju ve}inapor u posmatranju, jer obi~no se krijuna nivou detalja. Na osnovu navedenogistra`ivanja, na primer, uprkos prili~novisokom obrazovnom profilu publike,

svega 4% prati i rukovo-di se pozori{nomkritikom. Zna~i li to dajavna procena nekogpozori {nog nema {iriuticaj? Ni slu~ajno.Svaki slu`benikmarketinga mo`e dapotvrdi da je, vi{e odsvake po zori{ne kritike,izve{taj sa „crvenogtepiha“ posle premijere,objavljen u „Gloriji“, naprimer, i ilustrovan lici-ma iz ja vnog `ivota sapodna slovom tipa „nisukrili dobroraspolo`enje“ (po nekadsve skupa u dru {tvupozori{nih kriti~a ra),~esto presudan i neza-menjiv za pose}enostpredstave.

Najposle, u svetlu pomenutog istra -`ivanja i dotaknutih razmatranja, po -stavlja se pitanje da li pozori{ta postajubeznade`no `enske sredine? Jesu li i onaosu|ena na }orsokak na kojem ve} uve -liko skapava knji`evna produkcija, sa -vladana konkurentnom potra`njom best-selera na{ih i inostranih spisateljica,uglavnom na teme o potrazi za nedo -sti`nim jouissance (u`ivanje, „ljubav“),tim svojevrsnim Mack Guffinom neu -toljivog hedonizma, pojmom koji savre-mena krajnja levica, uglavnom ne bezrazloga, apostrofira kao uvertiru bu du -}eg globalnog totalitarizma? I saobraznotome, koji su uop{te kapaciteti teatra,izuzev tehni~kih, u preno{enju onogpreovla|uju}eg dela klasi~ne tradicijekoja je, ne vekovima ve} milenijumima,

branila ~ak fizi~ko prisustvo, a kamolidominaciju `ena na pozori{noj sceni?

Fenomen dramati~nog, na pozori{nojsceni ili bilo gde drugde, nu`no pod -razumeva sukob aktivnog i pasivnog,akcije i reakcije koji se pak tradicionalnopoistove}uju sa modusima mu{kog i `en -skog. Izostanak jednog od ova dva polari -teta nu`no ukida mogu}nost drame. Utom smislu, ne ilustruju li tekstovi i na{ihspisateljica u poslednjoj deceniji, indirek-tno, u pogledu forme, ba{ taj paradoks ofundamentalnoj nemogu}nosti drame?Raspad narativnih tokova i koherentnihdramskih karaktera tamo ustupajumesto jednoj fragmentarnoj svesti ~ije, u{i ro kim amplitudama ocrtano emocional-no ispoljavanje ~esto obitava na povr{inijednog obuhvatnijeg fenomena koje poje-dini teoreti~ari nazivaju `enskim pi -

smom, a tradicionalna psihoanaliza hi -sterijom.

Osim {to su`ava i hermetizuje poljekomunikacije, stanje histerije (koje, ra -zume se, nije samo `enska privilegija i,ako je verovati statistikama, u medicin-skoj praksi prati proporciju polne zastu-pljenosti nalik onoj iz po~etnog istra`i -vanja) uvek krije opasnost od posezanjaza najgrubljim, krajnje banalnim sred-stvima izazivanja tu|e pa`nje i {okira-nosti. Ovom isku{enju koje se, uprkosvelikoj potra`nji publike, ponekad kosi sazdravim razumom a kamoli estetskimkriterijumima, srpska pozori{ta, sre}om,za razliku od popularnih TV formata inovog doma}eg filma, jo{ uvekodolevaju na svojim scenama.

Petar Gruji~i}

Ilustracija: Jugoslav Vlahovi}

LUDUS 16519

Iz istorije pozori{nog `ivota

KAKO JE SLAVLJEN GLUMAC PRE VI[E OD JEDNOG VEKAPojava fenomena velike slave gluma~kihzvezda uglavnom se vezuje za Holivud,me|utim postoje dokazi da je sve po~elomnogo ranije

Je l ica Stevanov i¯

NOVI „USPOMENAR“ PRED ^ITAOCIMA

Ako pitate prolaznike od kada se, ponjihovom mi{ljenju, javlja feno -men gluma~kih „zvezda“, vero -

vatno }e vam ve}ina re}i da je on vezanza pojavu filmske industrije, to jest zaHolivud. Oni ne{to upu}eniji u doma}e,beogradske prilike, seti}e se pri~a o@anki Stoki}, ^i~a Iliji ili Dobrici Miluti-novi}u, pa }e veliku popularnost kojuglumci po~inju da u`ivaju u narodu loci-rati u period izme|u dva svetska rata.Ali, imamo dokaza da je sve po~elomnogo ranije...

Na samom po~etku XX veka, u dobabu|enja sveslovenske svesti, Narodnopozori{te na ~elu sa Branislavom Nu -{i}em pokre}e s jedne strane veliku akci-ju razmene umetnika me|u slovenskimteatrima, a s druge strane – Pozori{ni listputem kojeg publiku neposredno oba ve -{tava o doga|ajima u svojoj, ali i u dru -gim srpskim, te velikim evropskim i svet-skim teatarskim ku}ama, o zna~ajnimpozori{tnicima... i, sre}om, bele`i neza-menjiva svedo~anstva o pomenutim go -stovanjima umetnika u toku 1901. i 1902.

Kao prvi u nizu, u Beograd je do{aoknez Aleksandar Ivanovi~ Sumbatov-Ju`in, tada ~uveni glumac i dramski pi -sac gruzijskog porekla, koji je pozori{nukarijeru zapo~eo u Petrogradu da bi je savelikim uspehom nastavio u Malom im -peratorskom teatru u Moskvi. U Beo gra -du je boravio od 24. februara do 7. marta1901, za to vreme odigrav{i ~uvene liko-ve – Ruj Blaz, Otelo, Ri~ard III, UrijelAkosta i Kin, u istoimenim komadimaViktora Igoa, [ekspira, Karla Guckova iAleksandra Dime. Gostu u ~ast, ansambldoma}ina je odigrao nekoliko predstava.

Ali, vratimo se na po~etak. O dolaskuvelikog gosta Pozori{ni list, koji u tovreme izlazi dva puta nedeljno, po~injeda bruji mesec dana ranije. Iz brojnihnajava saznajemo, izme|u ostalog, da jetim povodom 22. januara sazvana kon -

ferencija za novinare (evo jo{ jedne po -jave koja ima mnogo du`u istoriju nego{to to pretpostavljamo). Moskovska {tam -pa je najavila da }e njihov umetnik, napoziv Nu{i}a i Janka Veselinovi}a oti}i uBeograd, {to }e biti prvi nastup jednogruskog umetnika na „jugoslovenskimpozornicama“. Formiran je Odbor gra -|ana za do~ek, u koji su u{li najvi{i pred-stavnici vlasti, brojne u~ene glave, pred-stavici medija, vi|eniji trgovci i pre du -zetnici, te umetnici me|u kojima i slikarMarko Murat, kompozitor Stevan Mo -kranjac, knji`evnici Branislav Nu{i},Janko Veselinovi} i Dragomir Brzak, teglumci \ura Rajkovi} i Milorad Ga vri -lovi}, a obrazovan je i poseban Gluma~kiodbor, koji }e u ime teatra-doma}ina vo -diti brigu o gostu.

U Teatru se odr`avaju probe predsta-va u kojima }e gost igrati, a za iste sepopravljaju, osve`avaju pa delimi~noprave i novi kostimi i dekor. Preduzete sui, kako bismo danas rekli, adekvatnemarketin{ke aktivnosti. Svi glumci i ~la -novi uprave fotografisali su se „po nao -sob“, da bi se od tih slika sa~inio „na -ro~iti skupocen album“ koji }e se da ro -vati gostu, a fotograf je od istih napravio i„vanredno ukusan tablo“. Cene ulaznicaza predstave u kojima Sumbatov igrabi}e ve}e od uobi~ajenih, povlastice ne}eva`iti, a jedine besplatne ulaznice bi}enovinarske (evo jo{ jedne srpske tradici-je). Uprava izve{tava da }e ulaznice zatre}u galeriju, kako bi se |aci za{titili oduzavrele aktivnosti „tapkaro{a“, sve dopred samu prvu predstavu mo}i da sekupe samo uz |a~ku legitimaciju, a bla -gajna }e raditi i pre i posle podne. U foa -jeu, kraj biletarnice, izlo`ene su „u lepomramu fotografije“ dragog gosta, koje sugra|ani mogli videti i u mnogim izlozimafotografskih i trgova~kih radnji.

^itav program je po~eo jo{ u Moskvi,gde su na sam dan polaska za Beograd,

20. februara, „srpski konzulat tamo{nji,srpska kolonija i slovensko dru{tvo pri -redili Knezu za sretan put banket“, uzprisustvo brojnih diplomatskih i crk -venih velikodostojnika. Posle sed mo~a -sovne pri~e o na{im bratskim kulturama– uz rasko{nu trpezu, posle brojnih zdra -vica, po~asnog gosta su ispratili do stan-ice, gde su ga uz jo{ jednu ~a{u {ampan-jca srda~no ukrcali na voz. Preko Pe -trograda i Var{ave, Ju`in je u Beogradstigao brzim vozom 24. uve~e, sa prat-njom – li~nim suflerom, garderoberom ifrizerom. Do~ekala ga je uprava Po -zori{ta, Odbor gra|ana i glumci koji teve~eri nisu igrali predstavu, od kojih suneki iza{li pred njega u Novi Sad i do -pratili ga do prestonice. Od stanice je~itava povorka, na nekoliko fijakera,pratila gosta do „Grand hotela“, u kojemsu na „prvom spratu zauzete za njeganajlep{e odaje“.

Sutradan po dolasku, Ju`in je pris-ustvovao predstavi \ido koja je zakazanau dnevnom terminu, a po~asni gost se„veoma zabavljao; njega je interesovalo i{arenilo na{e no{nje i lepota na{ihmelodija i obi~aja, kao, razume se, i samkomad. Svoje dopadanje izra`avao je~e{}im aplaudiranjem“. U ve~ernjem ter -minu igran je, na ranije izra`enu molbuJu`ina, njegov komad Okovi. Izme|u~inova izvo|ena je samo ruska muzika,glumci su se „utrkivali“ ko }e se boljepred autorom i uva`enim kolegom poka -zati, on je, prezadovoljan, aplaudirao iizme|u ~inova i{ao iza scene da kolega-ma ~estita, publika je gledala malo pred-stavu, malo gosta, da bi ga na kraju izaz-vala na scenu i pozdravila gromkim „`i -veo, `iveo!“. I 4. marta su igrane dvepredstave, Todor od Stala}a na{eg glum-ca Milo{a Cveti}a i Nu{i}ev Tako je mo -ralo biti. Posle potonje su glumci odveligosta na „prijateljsku ve~eru“ kod Kolar-ca, gde su se razmenjivale zdravice i nakojoj je dobio dve „pesme pohvalnice, odkojih je jedna, Brzakova, isto ve~e i otpe-vana. Dru{tvo se razi{lo raspolo`eno izadovoljno tek posle 4 sahata u zoru“. Zauzvrat, u svojoj zdravici Knez je izjavioda se „znatnom sumom upisuje za do -brotvora Gluma~kog penzionog fonda“,{to je pred odlazak i u~inio prilo`iv{iovom fondu 500 dinara u zlatu (100tada{njih dolara). Slede}e ve~eri, Odbor

je u ~ast uva`enog gosta priredio velikibanket „od sviju prestoni~kih stale`aobilno pose}en“, ~ule su se mnoge novezdravice, Ju`in je nazdravljao vi{e puta,pokazav{i pri tom izuzetan besedni~kidar. U okviru bogatog programa koji jetokom boravka u Beogradu osmi{ljen zakneza, bile su i posete uglednim li~nosti-ma. Pre svega, bio je na audijenciji kodNjegovog veli~anstva kralja, koji ga je 2.marta odlikovo Ordenom Svetog Save IIIreda. Ju`in je posetio i Njegovo preosve -{tenstvo mitropolita, predsednika Mini -starskog saveta, ministra prosvete, ru -skog poslanika (koji su mu posete i uz -vratili), te „mnoge vi|enije knji`evnike idruge li~nosti“ kao i starije glumce.

I sam Pozori{ni list je, povodom ovogvelikog doga|aja, po~eo da izlazi po -vodom svake predstave, dakle ~etiri putanedeljno (ova praksa }e se kasnije na -staviti), tako da broj od 25. februara nanaslovnoj strani donosi Ju`inovu foto -grafiju i duga~ak ~lanak o umetniku, a uslede}im brojevima na naslovnim stra -nama se nalaze fotografije gosta u uloga-ma koje }e igrati, uz prate}e ~lanke okomadu u kojem }e nastupati. List jedonosio i kra}e osvrte na ostvarene ulogevelikog gosta, uvek uz posebno istaknutoodu{evljenje koje je izazivao kod publike.Prilikom svake svoje predstave, Ju`in jebio, pored burnih ovacija publike, na -gra|ivan i vencima „od lovorika“ i od„prirodnog cve}a“, od brojnih dru{tvenihorganizacija i pojedinaca.

Izve{ta~ sa poslednje predstave kon -statuje da je „opro{taj bio i srda~an itopao i odu{evljen“ i navodi darodavce{est lovorovih venaca sa „divnim na{imtrobojkama i zlatnim natpisima“ koje jegost primio: srpski knji`evnici, Srpskonovinarsko udru`enje, prestoni~ko gra -|anstvo, stari pozori{ni upravitelj FotijeIli~i}, uprava Pozori{ta, te kolege iz Po -zori{ta. Na kraju predstave ruskomumetniku je predata i povelja kojom se,po odobrenju ministra prosvete i crk -

venih dela, Ju`in progla{ava za po~asnogreditelja Narodnog pozori{ta. Povelja je„izra|ena na pergamentu a u bojama.Cela povelja je u vrlo ukusnom okviru izumetni~kih amblema. S desne strane trimuze glorificiraju bistu Ju`inovu a s leveje srpski guslar. Povelja ima svoju pli -{anu futrolu“, a prethodnih dana je bilaizlo`ena u izlogu knji`are M. Staji}a, o~emu su pisale novine. Pored toga, uru -~en mu je i pomenuti album fotografijabeogradskih kolega. Kada je posle mnogoovacija zavesa kona~no spu{tena, prisu-tni su bili svedoci nesvakida{njeg do ga -|aja: usled velike buke koje se ~ula s onestrane zavese, publika je ponovo po~elada aplaudira, „zavesa se di`e i mi ugle -dasmo punu pozornicu glumaca, kojipljeskahu i klicahu, a u sredini Ju`ina,koji ne zna|a{e od uzbu|enja {ta }e“.

Beograd se oprostio od kneza Sum -batova 7. marta, a Pozori{ni list kon -statuje da je Ju`in pa`njom koja mu je una{em gradu ukazana „osvojen, i, moglobi se re}i, tronut“. Kako i ne bi bio? Zarmu ne bi pozavidela i svakaholivudska zvezda!?

Odmah nakon objavljivanja Uspo-menara 212 Milana – Cacija Mi -hailovi}a, bilo je jasno da }e usledi-

ti nastavak. Anegdota je, naravno, bilona pretek. Tri godine kasnije, objavljen jedrugi deo pomenute knjige, ~ija je promo-cija odr`ana na samom kraju pro{lepozori{ne sezone, 30. juna, u Ateljeu 212.Ovoga puta scena je pretvorena u kafanu,Novica je slu`io prisutne, a na video-bimu iza u~esnika promocije re|ale su sefotografije iz minulih vremena. Predprepunim gledali{tem, uz klavirsku prat-nju, mnogobrojne pri~e iz ove ku}e ~italisu nam Sofija Juri~an, Radmila Tomovi},Nenad ]iri}, Ru`ica Soki}, Dejan ^avi},Ceca Bojkovi}, Aljo{a Vu~kovi}, dekoraterAteljea \or|e Milovanov, Pera Kralj, kaoi sam autor.

Da je teatar izvor bez kraja, kao i daje ~esto mnogo zanimljiviji iza kulisa,evidentno je i u Uspomenaru 212 II, kojije satkan od anegdota kojima je Caci pri -sustvovao ili onih koje su mu prepri -~avane. Pred nama izranjaju duhovionih kojih vi{e nema, a koji su oblikovali

ovo pozori{te, poput Radmilovi}a, BajeBa~i}a, Ljube Moljca, ~ika Butka, Mihi-za, Mucija... Ali, tu su i svi oni koji danas~ine Atelje 212, stariji i mla|i, drugi deoUspomenara vremenski zalazi i u naj -skorija de{avanja ovog teatra. Velikavrednost ove knjige je i {to se u njoj ni`upri~e i o svim ljudima koji su deo togpozori{ta, a ne samo onih iz umetni~kogsektora, dakle dekoraterima, vatrgosaci-ma, stolarima itd. Tako ~italac dobijapotpunu a druga~iju sliku o pozori{tukao mediju, o svima onima koji su potre-bni da bi ono funkcionisalo, tj. o neophod-nom zajedni{tvu.

Dramaturg Vesna Jankovi} je na pro -mociji Cacija nazvala „ne samo glumcemi arhivarom, ve} igumanom pozori{ta,tihim hroni~arom duha“. On je svojimpredanim i pedantnim radom uspeo dao`ivi jednu drugu realnost, onu koja ok -ru`uje teatar a koju publika ne poznaje.Dao je pozori{tu drugu dimenziju, onukoja se ~esto mistifikuje, koja ostaje nedo-dirljiva za mnoge, a koja je neophodna zastvaranje onoga s ~im se publika susre}esvako ve~e. Svojim Uspomenarom Mihai-

lovi} je uspeo da pru`i uvid u sve teatar-ske segmente, da ~itaoca provede krozpredstave, turneje, bifee... Pored anegdo-ta prisutna je i bogata fotografska gra|a.

Vizuelno, knjiga je ura|ena u istommaniru kao i prethodna, samo u drugomtonu, a predlist oslikava umesto 212 stoli-ca, 212 pozori{nih maski. Realizovana jeuz pomo} prenumeranata, likovno-grafi~ko oblikovanje potpisuje PredragM. Popovi}. Delove novog Uspomenara~itaoci }e imati prilike da vide i na stra-nicama „Ludusa“, a knjiga se mo`e ku -piti u Ateljeu 212.

A. Jak{i}

Jednog jutra posle vi{ednevne pijanke, Brana Crn~evi} se obra}apla~nim glasom velikom Borislavu Mihajlovi}u:

Izdala me dr`ava, izdala me `ena, izdala me {valarka, svi su meizdali!

Na to }e deda Mihiz:Nemoj da pla~e{, nisu te svi izdali! Nisu te izdali IZDAVA^I!

Milan Mihailovi} Caci

Iz „Uspomenara 212“

KARLOVA^KI \AK

Knez Ju`in

Borislav Mihajlovi} Mihiz

20

In memoriam: Feliks Pa{i} (1939–2010)

LUDUS 165Lu

BIO JE VELIKI ^OVEK I VELIKI PROFESIONALAC

Aleksandar Milosavljevi}DRU@ENJA S FELIKSOM

O Pa{i}u se mo`e pisati kao o izvan -rednom televizijskom dokumentaristi, osagovorniku nekih od najzna~ajnijihsavremenih jugoslovenskih pisaca, ovrednom saradniku „Trezora“, voditeljui uredniku Hronika Bitefa, autoru vi{ehiljada pozori{nih, filmskih i televizij -skih kritika, teatrolo{kih studija, bri ljan -tnom literarnom portretisti znamenitihli~nosti doma}eg teatara, no sada se op -ra{tamo od Feliksa, osniva~a i urednika„Ludusa“, prijatelja i u~itelja

Imali smo obi~aj, Feliks i ja, da sedi-mo u malenom budvanskom bifeu. „Podlozom“ smo ga zvali, jer drugog imena,koliko se se}am, nije imao. Kao ni lozu.‘Ladovinu je, naime, pravila nad stre -{nica od trske. Bife je, ina~e, znamenit potome {to je njegova „ba{ta“ (metar i po{iroka, s dva astala zastrta kariranim iprogorelim stolnjacima, s „plekanim“pikslama) imala savr{en pogled – naparking hotela „Avala“.

Lokaciju je, razume se, odabrao Pa -{i}, i to u ~asu kada je turisti~ka pomamaukinula Feliksovu „kancelariju“ u ba{tirestorana „Sunce“, lociranu neposrednopokraj direkcije festivala Grad teatar.Pomenuta pomama je, uostalom, s te ad -rese oterala i festivalsku direkciju.

A sve do tada Feliks bi sedeo za ka -fanskim stolom „Sunca“, pred njim bibilo nekoliko pozama{nih gomila papira– pres-dokumentacije koja je svedo~ila oprvoj, a docnije i drugoj, deceniji Gradateatra Budva. Tu je on, piju}i kafe i pi juc -kaju}i vino, vredno radio na pripremi fe -stivalskih monografija ili svojih ~uvanihrazgovora s pozori{tnicima, pa`ljivo pre -pisuju}i, prave}i bele{ke, {araju}i pofotokopijama, sre|uju}i gra|u za budu}eknjige, ali i primaju}i goste. Priznajem,bio sam redovni, svakodnevni, ali bihnjegovom stolu pri{ao tek kada bih za -klju~io da pravi pauzu, ili kad bih kon -statovao da me je neko od gostiju Festi-vala ili doma}ih ve} preduhitrio. Ako bihpak video da Feliks radi, seo bih zaobli`nji sto i strpljivo ~ekao svoj trenutak.

Tu, u ba{tu „Sunca“, svra}ali sumnogi. Pi}e su mogli da popiju i na ne -kom atraktivnijem mestu – ispred „Mo -grena“, gde je sedela pozori{na elita ra -znih fela, na Pizani, kod „Mocarta“, unekom od starobudvanskih kafi}a... No,ovde se dolazilo zbog Pa{i}a. Docnije,„Pod lozom“, bilo nas je te`e prona}i, alisu ljudi ipak navra}ali. Onako u prolazu.

Zapravo i ne znam kada Feliks nijeradio. Ne se}am se nijednog leta u Budvi,nijednog festivala kojem smo prisustvo-vali, pa nijedne premijere na kojoj smo

bili gosti da on nije ne{to pripremao, dase nije dogovarao o slede}im projektima,da nije prikupljao materijale za slede}iintervju, novu knjigu ili da nije bio pro -moter neke ve} objavljene, da nije biourednik biltena, selektor, ~lan `irija, od -nosno da njegov javni razgovor s nekimod teatarskih stvaralaca nije bio deoprate}eg festivalskog programa...

Bio je vredan, prilje`an, do bola pe -dantan i neprestano je pravio planove.Takav je bio do poslednjeg ~asa – privo-dio je kraju rad na monografiji posve -}enoj Muciju, a hvatao je zalet za noviprojekat. Ko }e ga znati koji, jer planovenije najavljivao sve dok ne bi bio siguranda su pripreme odmakle, {to bi zna~ilo daje proces dospeo do faze pisanja.

Pa ni ona kafanska sedenja u Budvii drugde nisu bila d`abalebarenje. Kolikose samo puta desilo da sede}i kod Noviceu Ateljeovom slavnom bifeu Feliks izne-nadi nekog od prisutnih kakvim pitan-jem – naizgled van svakog konteksta – oMiri, Muciju, Gagi, Bati, Bori, ~ika But -ku, Baji, drugu Banjcu, Zoranu... Ono {toje u tom momentu izgledalo kao izrazpotrebe radoznalog ~oveka kasnije jepostajalo deo neke od knjiga, neo~e ki va -no bi se transformisalo u jedno od pitanjakoje bi postavljao svojim sagovornicima.Obo`avao je anegdote, kao sun|er biupijao podatke, novinarski bi proveravaoi „ukr{tao“ razli~ite izvore. Re~ju, samsobom je bio istra`iva~ko novinarstvo.

Upravo zato je voleo pijace. Na sva -kom zajedni~kom putovanju redovnosmo obilazili pijace. Ne zato da bismo ne -{to pazarili. Ili barem ne samo zato. Tuje, naime, Feliks opipavao puls grada ilivaro{ice u kojoj smo se zatekli. Raspiti-vao se kod prodavaca, ba{ kao i kupaca,o svemu i sva~emu, vremenu, letini, te -hnologiji pravljenja sira, kajmaka, o to -me {ta `itelji znaju i misle o tamo{njemteatru i glumcima, ali i lokalnim poli ti~ -kim prilikama.

Jeftini `urnalizam ga, me|utim, nijezanimao, premda bi od gra|e koju jeimao u glavi i bele`nicama mogao daispisuje na stotine stranica novinskihfeljtona. Naprotiv, materijale do kojih jedolazio pa`ljivim slu{anjem sagovornikai svedoka, maratonskim probijanjemkroz gra|u koja mu je bila dostupna uMuzeju pozori{ne umetnosti Srbije i dru -gim arhivima, preoblikovao bi u nenad-ma{ne televizijske emisije – portrete tea -tarskih stvaralaca (neke od klju~nih zapovest srbijanskog pozori{ta tako je otr -gao od zaborava i spasao od „nau~nih“interpretacija ovda{nje feljtonisti~ke tea -trologije), u knjige kao {to su Oluja (dne -vnik predstave), Kako smo ~ekali Godoakad su cvetale tikve (dokumentarno is -tra`ivanje slu~ajeva zabrane dve pred-

stave), Karlo Buli} – avantura kao `ivot,Mira Trailovi}, gospo|a iz velikog sveta,Grad teatar Budva – prvih deset godina,Grad teatar Budva – drugih deset godina,Deset festivala pozori{ta za djecu (OJugoslovenskom festivalu pozori{ta zadjecu u Kotoru), Beogradsko dramskopozori{ta – 60 godina, Zvezdara teatar1989 –2009, Joakimovi potomci (portretnimedaljoni dobitnika statuete „JoakimVuji}“), ali i u velike teatrolo{ke intervjuekoje je publikovao u „Teatronu“, „Sceni“,„Ludusu“ i knjigama Zoran (razgovorisa Radmilovi}em), Glumci govore I, II.Priredio je – da ostanemo samo u dome -nu teatra – knjigu o Oliveri Markovi},zbornik kritika Slobodana Seleni}a, knji -gu pesama i zapisa Ljubi{e Ba~i}a.

A monografija Ljubomir Dra{ki}Muci... ili `iveti u pozori{tu, poslednjaknjiga koju je za `ivota objavio, u izdan-ju Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije,predstavlja sintezu Pa{i}evog televiz-ijskog, novinarsko-istra`iva~kog i teatro-lo{ko-kriti~arskog iskustva i znanja. Ovodelo kao da je nastalo na osnovu scenari-ja za dokumentarac – precizni rezovi,fino komponovani kadrovi, zumiranjekojim se pa`nja ~itaoca/gledaoca usred-sre|uje na poentu, {venkovanje s jednogna drugog sabesednika, elipsa kao dra -matur{ki princip koji na koncu zaokru -`uje Dra{ki}evu `ivotnu pri~u. Ali i po -vest o jednom uzbudljivom pozori{nomvremenu, o neponovljivom dru{tvenomtrenutku nestale dr`ave i nekada{njemAteljeu 212, te ljudima s kojima je Muciradio i, pre svega, proveo `ivot. I sve to uzvazda „neprimetnog“ Feliksa koji di -skretno plete pri~u, vodi je, usmerava,pa`ljivo istra`uje svaki detalj „slu~aja“.

Ideja o pokretanju „Ludusa“ dugo sekuvala u Pa{i}u. Ispostavi}e se, paralel-no, i u Svetlani Bojkovi}, tada predsedni-ci Udru`enja dramskih umetnika Srbije.

„Ludus“ je nastao, ta~nije prerastaoje iz davno uga{enog udru`enjskog Bilte-na u ozbiljne pozori{ne novine, 1992.godine, dakle u najcrnjem momentu iuprkos svemu. Pre`iveo je, zahvaljuju}inajpre Feliksu i Ceci, i ratne godine ra -spada Jugoslavije, i onu u`asnu inflaciju,i silna podmetanja i spletkarenja delaprestoni~ke ~ar{ije, i gadna politikantskapodmetanja, i tranzicionu krizu pra}enubesparicom koja je nagovestila vremekada pozori{te vi{e ne}e biti va`no kao{to je bilo... Njih dvoje – Bojkovi}ka iPa{i} – kucali su na sva vrata, obijalipragove, molili, tra`ili i – uspeli su.

Feliks nije mnogo pri~ao o problemi-ma, nije se `alio, smatrao je sve te prob-leme delom svog redovnog posla. Nese}am se da je u doba kada je on ure -|ivao „Ludus“ honorar kasnio. Nikadamu u potpunosti nisam poverovao u pri~uda je anonimni darodavac poklonio „Lu -dusu“ pozama{nu svotu, tada tolikoastronomsku da smo ne samo pre`ivelikrizu nego i obezbedili pare za nekolikonarednih brojeva. Njemu, takvom kakavje bio, dostojanstvenom i decentnom,uvek uzdr`anom, to moljakanje za novcenije lako padalo. Ba{ kao {to je s mukomoti{ao Muciju da iz fundusa pozajmisve~ano odelo za neku donatorsku ve~eruna kojoj je valjalo iskam~iti pare za„Ludus“. Odenuo je kostim da bi te no}ibio glumac, a ta rola mu nije le`ala.

Na redakcijskim sastancima bi pre -cizno izdavao naloge, savr{eno prepoz-naju}i interesovanja i kapacitete svojihsaradnika, nemilosrdno odbijaju}i neu -potrebljive tekstove, razna mudrovanja iteoretisanja koja nisu odgovarala kon -ceptu Novina, ali i vra}aju}i nedovoljnodobre i „izbru{ene“ ~lanke. A kada vi{epomo}i nije bilo, {to je naj~e{}e bivao slu -~aj, Pa{i} bi se poduhvatio redaktorskogposla. Doterivao bi ~lanke, pa i one koje

smo svi smatrali odli~nim ili savr{enim.Takvi su, naime, postajali tek nakon Pa -{i}evih intervencija.

Svi mi koji smo sara|ivali kod Felik-sa Pa{i}a pro{li smo ozbiljnu novinarsku{kolu, nau~ili kako se pi{e za novine,u~ili `anrove i kako se rediguju tekstovi,brusili smo se, sazrevali, a svakako dasmo iz te {kole iza{li mnogo bolji nego {tosmo bili kad smo u nju u{li.

Insistirao je, razume se, na informa-tivnosti, na aktuelnosti koja nije imalaveze sa senzacionalizmom, na regi stro -vanju onoga {to je istinski relevantno zateatarsku stvarnost Srbije, nije bio sklonkompromisima sa zahtevima (katkadizre~enim i u formi pretnji) s onima kojisu smatrali da im je mesto u „Ludusu“,istrajno je insistirao na plasiranju infor-macija s jedinstvenog pozori{nog i kul -turnog `ivota nekada{nje Jugoslavije, aneverovatnim kanalima, nikada do krajautr|enim, „Ludus“ s vestima iz teatarskeSrbije slao je, usred rata, u sve neka-da{nje jugoslovenske republike.

Centralni intervju (takozvana „Lu -dusova“ duplerica) bi, naravno, osim uveoma retkim slu~ajevima, bio rezer vi -san za njega. Ne zato {to je to smatraosvojom privilegijom, ve} {to taj posao ni -ko od njega nije mogao bolje da obavi.Sagovornike je, kao i u drugim prilika-ma, nevezano za „Ludus“, birao ne naosnovu kriterijuma dnevnog novinarst-va, povode}i se isklju~ivo za merilomaktuelnosti. Njegovi sabesednici su bilipozori{ni stvaraoci koji su imali {ta daka`u. Od njih je Pa{i} izvla~io i ono {tomo`da nisu imali nameru da ispri~aju, iono {to bi njih same iznenadilo, a ne -pogre{ivim novinarskim nervom Feliksbi u tim intervjuima pronalazio ta~ke,akcente, koji bi pri~u sme{tali u kontekstdru{tvene, teatarske pa i politi~ke aktuel-nosti.

Svaki broj „Ludusa“ bio je sjajno,promi{ljeno koncipiran. Za njegovogurednikovanja samo jedan broj je kasnio– onaj koji je, zbog slu`benog odsustva,

poverio meni. Sve sam uspeo da zabr -ljam, pa i da ne do|em na redakcijskisastanak koji sam sâm zakazao, a nepre-mostiv problem mi je predstavljalo „sre -|ivanje“ tekstova, od kojih je ogromnuve}inu on prethodno naru~io. Nikako ni -sam uspevao da ih redigujem na pa{i -}evski na~in. Kada se vratio nije mi nire~ rekao, nikada mi ovaj proma{aj nijezamerio, niti ga je ikada pomenuo, alismo taj broj zajedni~ki priveli do {tam -parije. Zajedni~ki, ako kao moj udeo ra -~unamo rad {egrta nad kojim neprestanolebde instrukcije Majstora. Tada sam po -~eo da u~im uredni~ki zanat.

Iz „Ludusa“ je oti{ao duboko po -vre|en. Nisu pomogle molbe kompletneredakcije, svih saradnika, telefonski po -zivi Jovana ]irilova, pa ni ube|ivanje Ce -ce Bojkovi}. Oti{ao je gospodski, bez ko -mentara, a prvi tekst (i jedini) po napu -{tanju redakcije napisao je za stoti broj.

Svetlana – Ceca Bojkovi}VOLEO JE I RAZUMEOGLUMCE

Ne mogu se oteti utisku da smo svimi u `ivotu na izvestan na~in razma`enijer nas tek ne~iji odlazak podseti daozbiljno razmislimo o ~oveku koji vi{enije me|u nama, da razmislimo o njegov-om delu, o tome {ta je sve uradio, o tomekako se odnosio prema ljudima, kakav jebio prijatelj, kakav je ~ovek bio.

I ovo je jedan takav trenutak.@elim da se zahvalim Feliksu Pa{i}u

{to je mnogo, mnogo u~inio da na{ efe -merni gluma~ki posao nekako spasi odzaborava.

Zapravo, Feliksa Pa{i}a sam boljeupoznala posle na{eg sukoba koji se de -sio pre tridesetak godina. Naime, ‘86. jeovde u Atelju bila premijera predstave,praizvedba komada Sveti Georgije ubivaa`dahu Du{ka Kova~evi}a u re`iji Muci-ja Dra{ki}a i Feliks je napisao negativnukritiku. Tada sam jo{ bila u fazi kadasam se uzbu|ivala i nervirala oko kriti-

Feliks Pa{i} je ro|en 19. februara 1939. godine u Splitu. Studirao jefrancuski jezik i knji`evnost, bio novinar i urednik u „Borbi“, RadioBeogradu i na Televiziji Beograd, pisao pozori{nu, filmsku i televizijskukritiku, autor serije intervjua s vode}im jugoslovenskim piscima ipozori{nim stva raocima, osniva~ i sedam godina urednik pozori{nihnovina „Ludus“, bio ~lan redakcije „Scene“, objavio nekoliko knjigaimo nografija o pozori{nim stvaraocima i tea tarskim institucijama, dobit-nik uglednih stru~nih nagrada i dru{tvenih priznanja, bio je nosilacNacionalne penzije za poseban doprinos kulturi Srbije. O`enjennovinarkom Zoricom Pa{i}, otac dvoje dece – Jelene i Damjana, anedavno je postao i deda. Pa{i} nas je napustio u subotu, 31. jula 2010. godine u 11:20. Ispra}aj jebio iz kapele za kremaciju beogradskog Novog groblja u sredu, 4. jula. Urna sa Pa{i}evim pepelom ne}e, me|utim, biti polo`ena u Alejizaslu`nih gra|ana Beograda. Naime, uprkos molbama koje sugradona~elniku Beograda uputili Muzej pozori{ne umetnosti Srbije,Udru`enje dramskih umetnika Srbije i Udru`enje po zori{nih kriti~ara iteatrologa Srbije, odl u ~eno je da Feliks Pa{i}, iako nosilac Na cio nalnepenzije Republike Srbije i dobitnik Plakete grada Beograda, iako jenesumnjivo zadu`io Beograd, u kojem je proveo bez malo ceo svoj `ivot,ne zaslu`uje ovu po~est. Odluka nije obrazlo`ena.

Feliks Pa{i} na tre}em Ludusovom ro|endanu

LUDUS 16521

In memoriam: Feliks Pa{i} (1939–2010)

ka posebno kad nisam ja li~no bila upitanju. Feliks i ja samo se tim povodombogami dobrano posva|ali i ~ak prestalida govorimo. I tako, nekoliko godina smose nas dvoje mimoilazili kad se sretnemona ulici, zaobilazili na raznim dru{tven-im doga|ajima na kojima smo bivali... Me|utim, ‘92. godine kada sam izabranaza predsednika Saveza udru`enja dram-skih umetnika moja ideja je bila da seponovo pokrenu pozori{ne novine „Lu -dus“, koje su svojevremeno izlazile kaoglasilo dramskih umetnika. I, meni sudevojke u Udru`enju rekle da to Feliksve} odavno pominje i `eli, nezavisno odmoje ideje. Rekoh da moramo {to pre okotoga da se dogovorimo i da on treba dabude glavni urednik. Tako smo mi po~elida sara|ujemo a da nijedno od nas dvoje,ni on ni ja uop{te ne spomenemo taj su -kob koji nas je razdvajao ~itavih 6 godi-na. Nikada vi{e o tome nismo pri~ali i toje ostalo kao potpuno neva`no u na{im`ivotima. Sjajno smo sara|ivali, zajednose borili za „Ludus“... Naravno, nisam seme{ala u njegov uredni~ki posao niti samimala tu nameru. Smatram da su brojevibili odli~ni, a svi oni postoje i danas kaodokaz. Kada ka`em da smo se zajednoborili, mislim na to da smo zajedno i{likucaju}i na razna vrata u potrazi zanovcem. Htela bih ovoga puta da pome -nem ~uvenog Tasu, odnosno „Dunav pa -pir“, koji nam je davao papir za „Ludus“.Zvali smo ga Tasa Papir. Feliks i ja smotada po~eli ozbiljnije da se dru`imo, dakomuniciramo. Tada sam ga bolje upoz-nala. Poznati su intervjui koje je Feliksradio. U jednom du`em intervju, kojismo, ~ini mi se, radili za „Teatron“, Feliksme na po~etku razgovora pitao {tamislim o prolaznosti gluma~ke profesije.Odgovorila sam, izme|u ostalog, da kat -kad razmi{ljam o tome, da mi je ipakdaleko, da se na to neretko gleda kao nane{to {to se nekako de{ava nekom dru -gom... Me|utim, Feliks je sve to znao iose}ao. A sve {to je pisao i radio nije bilopuko bele`enje ~injenica, jer je u sve tounosio i svoju du{u i emociju i veliko ra -zumevanje za umetnike. U to ime – ve -liko mu hvala!

Poslednja knjiga koju je radio po -sve}ena je Muciju. Rekao mi je u jednomtrenutku da mu je Muci puno pomogao unjegovoj bolesti. Ho}u da ka`em da se tojknjizi koju je radio, uz svesrdnu pomo}supruge Zorice, potpuno predavao, o~i -gledno, u tim momentima zaboravljaju}ina svoju bolest.

Jo{ jedan put – Felikse, hvala {to~uva{ umetnike od zaborava. A verujemi da }e tvoje delo sa~uvati tebe.

(re~ sa komemoracije)

Bojana Andri}IZA NJEGA JE OSTAOBOGAT OPUS

Feliks Pa{i} je urednik i autor u Tele-viziji Beograd od 1976. Ja od 1971. Po -znavali smo se povr{no, nismo radilizajedno, a intenzivno smo po~eli da sa -ra|ujemo tek kao veterani televizije be -le`e}i njenu istoriju. Saradnja, zajed ni -~ki poslovi, prijateljstvo – sve takore}iistog dana, po~etkom 2002. u „Trezoru“.

U Redakciji programa za kulturu i uDokumentarnom programu radio je Fe -liks kao saradnik, novinar, autor i ba -{tinio televiziji i nacionalnoj kulturi pre -ko 100 programa u trajanju od po 30 i 45minuta. Ogroman stvarala~ki opus dra -gocenih intervjua, reporta`a, feljtona idokumentaraca. Sre}om, radio je skorosve na filmskoj traci, koja odoleva zubuvremena i pobe|uje ljudski nemar i glu -post – te je tako velika ve}ina Feliksovihtelevizijskih dela sa~uvana u Program-skom arhivu Televizije Beograd.

O tome kako je po~injao Feliks jegovorio za seriju „Vreme televizije“: „Se -}am se kako su se gosti spoticali, po{to jeHronika Bitefa i{la u`ivo, u ovom malom

studiju, kako smo jedva ~uvali kamereda ne padnu i to je bilo tako uzbudljivo iautenti~no kao {to je bilo idu}e godinetako|e uzbudljivo kada smo pravili prvuHroniku Sterijinog pozorja u biv{oj zgra-di Srpskog narodnog pozori{ta na tem -peraturi od verovatno 40 stepeni. Te smoHronike vodili Slobodan Seleni}, Vladi -mir Stamenkovi} i ja. I tako je to po~elo.Danas, ~ini mi se, svaka seoska priredbave} ima svoju hroniku. U ono vreme tehronike imale su dignitet, a dale su imdignitet pre svega odabrani gosti. Ko svenije pro{ao kroz ovaj studio, Piter Bruk jesedeo ovde, izme|u ostalih sedeo jeEu|enio Barba, sedela je Nurija Espert,sedela je elita evropskog pozori{ta 20.veka.“

Sem ovih hronika, Feliks je uradiodve kapitalne emisije za pozori{nu istori-ju, u autorskoj seriji „Me|utim“, ‘86,emisiju o prvom izvo|enju kod nas Beke-tovog Godoa, i za seriju „Ostav{tina zabudu}nost“ intervju s Mirom Trailovi},‘89.

Autorska serija Feliksa Pa{i}a „Me -|utim“ realizovana od 1977. i s prekidom‘81. i ‘82. odr`ala se sve do 1986. Ciklusje emitovan jednom mese~no, subotom,pre drugog Dnevnika, na Prvom progra-mu, a stalnu ekipu ~inili su tokom godi-na: reditelji Vladimir Mom~ilovi}, NenadMom~ilovi}, @arko Dragojevi}; snimateljdrugog ciklusa Veselko Kr~mar; tonskisnimatelj Radoslav Bojkovi}; rasvetljiva~Zdravko Simojlovi}; sekretarica re`ijeMira Petrovi}. Snimljeno je 60 emisija utrajanju od 45 minuta.

„Zamislio sam“, kazuje Feliks, „ovajprogram u jesen ‘76. godine kada sam sestalno zaposlio na Televiziji i stigao u Do -kumentarni program. I nije bilo proble-ma oko koncepta serije, bilo je problemaoko njenog naslova. Bilo je u onom stilu„~uj njega, me|utim“ i znam da je celustvar presekao tada{nji urednik Doku-mentarnog programa Bora Mirkovi} kojise saglasio sa naslovom, i, kao {to senaviknemo na de~ja imena tako su se, igledaoci, pa i oni u Televiziji navikli nataj naslov koji je sadr`avao kao nekuopoziciju. Naime, moj koncept je bio dapravim emisiju o kulturi ali o kulturinaj{ire shva}enoj, o kulturi kao na~inu`ivota...“

I jo{ jednom svedo~i Feliks za seriju„Vreme televizije“: „Moram priznati da sesa nostalgijom se}am mesta na kojimasam snimao i do kojih mo`da vi{e nikadane}u sti}i. Sa nostalgijom se se}am ljudikoje sam upoznao, istovremeno i sa ose -}anjem radosti. Se}am se Roma sa seve-ra Ba~ke, ljudi sa Dunava, i njihove filo-zofije, njihove opsednutosti rekom... se -}am se Bosanke Stoje Mitrovi} koja za 15godina dirin~e}i u Minhenu nije stigla daupozna Minhen. Se}am se Mariova, jed -ne makedonske visoravni i sveta tamo -{njeg, se}am se da sam tu visoravan i taj`ivot tamo otkrio prakti~no i samim Ma -kedoncima i naravno se}am se SinanaGud`evi}a iz sela Grab na vrhu Golije,bogu za le|ima, Sinana Gud`evi}a u tovreme beogradskog |aka, koji u tom seluu divljini gde je `ivot divan i surov pre -vodi Ovidijeve Metamorfoze. I Sinan Gu -d`evi} na`alost daleko je danas, dalekood Graba i Beograda, ali postoji ta emisi-ja koja ~uva svedo~anstvo o jednom svetukoji se sa~uvao neo{te}en na kraju 20.veka i o svetu koji ga je upoznao, recimoMonte Karlo, gde je ta emisija dobilanagradu kao najbolja dokumentarnaemisija, pa je ta emisija stigla i na Drugikanal nema~ke televizije, pa su je videlimilioni Nemaca, pa je koliko znam otku-pljena u nekoliko zemalja sveta, tako daje moj Sinan jedno vreme bio {to bi sereklo medijska zvezda. Se}am se tog `i -votnog Graba i tih pet dana provedenihme|u tim po{tenim, ~asnim Gud`e vi }i -ma.“

Sem odli~nih kritika sa tada{njegprostora koji je pokrivala mre`a JRT-a,Feliksu je 1983. na Dan RTB-a, uru~en

Orden zasluga za narod sa srebrnomzvezdom; za dokumentarnu emisiju„Najdra`i u~itelj“ dobio je 1979, nagraduUdru`enja novinara „Svetozar Marko-vi}“; za Ovidija iz Graba iz serije Me -|utim presti`nu nagradu „Arman La -nu“, 1985. na televizijskom festivalu uMonte Karlu.

A 2000. godine, bez obja{njenja, ka -ko je ve} dolikovalo tom vremenu, tele-vizija mu je zaustavila zapo~eta sniman-ja, prekinula sve monta`e i oterali ga naprinudni odmor. Ljut i povre|en, ali do -voljno priseban i iskusan pokupio je svekasete svoja dva stopirana projekta, da sevi{e nikad ne vrati – mislio je. Televizijaga je oterala, ali je njegove emisije mirnesavesti koristila. Kako re~e Ra{a Popov„televizija je ala jedna nezasita“.

Pa{i}em i{la je tragom emisije iz 1978.Najdra`i u~itelji, te posle 30 godina, odprvog snimanja za seriju Me|utim, po -setila {kole u Tekeri{u i Gornjoj Badanji,kao i {kole u Ljuboviji i Luki}a brdu. Dvadana prepuna emocija za Feliksa i stareu~itelje i poodrasle |ake. Feliks je bio upunoj formi, a oni su ga svi pamtili ivoleli. Na povratku truckaju}i se lo{impodrinjskim putevima u televizijskomkombiju, zamolih Feliksa da snimimo nakraju i njegov utisak o ovom nostal gi~ -nom putovanju. „Umorio sam se, nemogu“ – re~e. Prvi put da je ne{to odbio iprvi put da sam ~ula od njega da je umo -ran.

Godina 2010 – na{a je elektronskakorespodencija posustala, vi{e smo raz -govarali telefonom. Umoran od bolesti,

Naravno, racunam sa potpunom vi -deografijom. TV de~je drame, naravno,nisam namerno izostavio.

Naravno, sa~ekacu.Vazda ti drugarski odanFeliksEto, takav je bio i ostao zauvek na{

Feliks Pa{i}.I hvala mu beskrajno na tome. (re~ sa komemoracije)

Mirjana Vukoj~i}NEOBAVEZNO

Ovih nekoliko redova su NEOBAVE-ZNI, ME\UTIM ispisani su iz dubokezahvalnosti ~oveku koji je glumce voleo

Slika jedanHodao je ulicom kao da ne ose}a tlo

po kojem gazi. Pu{io je cigaretu iz kojekao da ne uvla~i dim. Gledao je negdedaleko, kao da ne prime}uje ljude okosebe. Kada bi sa nekim prozborio kojure~, ~inilo se kao da ne slu{a sagovorni-ka, gledao bi levo-desno, onda bi biranimre~ima odgovarao, izgledalo je kao danikad ni{ta ne pita. U pozori{noj sali jesedeo uvek na mestima odakle mo`e naj -bolje da vidi i ~uje glumce. Tiho bi sedaou stolicu i tiho odlazio sa predstava, kaoda i nije bio tu, ~a{u iz koje je ispijao pi}edr`ao je lagano, kao da u njoj i nije pi}e,ve} vazduh koji bi udahnuo i laganoizdahnuo tra`e}i novi dah. Na mnoga pi -tanja bi odgovarao ti{inom, ili lako od -mahnuv{i rukom. Govorio bi skoro uvektiho, kao da nije ose}ao potrebu ljudi okosebe (njega) da progovori glasnije. Akoga neko ne razume, samo bi slegao ra -menima i produ`io svojim ne~ujnimkoracima tamo u NEOBAVEZNO. A, ta -mo u tom neobaveznom krila se trudono-sna p~elica, koja je uvek, u pravo vreme,pokupila nektar za svoju maticu.

Slika dvaU dikciji, predmetu koji smo u~ili na

Akademiji za pozori{te, film, radio i tele-viziju u Beogradu, kod na{eg vrsnogprofesora dr Branivoja \or|evi}a posto-jala je jedna „lekcija“, koja se zove „mo -menat prevarenog o~ekivanja”. To ozna -~ava onaj tren kada se dogodi nagli,neo~ekivani obrt. Kao kada plovite tihom,mirnom rekom, usnite skoro, i iznenadanaletite na vir.

E, sad smo u viru Feliksa Pa{i}a! Fe -liksa sam upoznala davnih 70-ih godinapro{log veka. Moja najbolja drugarica izgimnazije Gordana Bo{njakovi}-Steva-novi} je studirala novinarstvo na tekosnovanom Fakultetu politi~kih nauka uBeogradu. Za vreme studija ve} je po~elada radi u „Borbi“ kao novinar u redakci-ji kulture, ~iji je urednik bio Feliks Pa{i}.U to vreme ja sam kao student Akademi-je primljena u Jugoslovensko dramskopozori{te. Tako dru`e}i se neprestano samojom Gocom, upoznala sam Feliksa uredakciji „Borbe“ (tu su bili vrsni novi-nari: Milo Gligorijevi}, Stevan Stani}...)

Tako je po~elo jedno divno prijatelj-stvo, profesionalno. On je pisao kritike opozori{tu, a ja sam kao mlada glumicave} uveliko igrala zna~ajan repertoar.Ali, nikada kroz ~itave ove godine nisamimala potrebu da pri~am s Feliksom ba{samo o pozori{tu, niti sam ose}ala strahpred nekim ko ima „pravo“ da pi{e ili nepi{e o mojim ulogama. To je ono {to jekrasilo na{e dugogodi{nje poznanstvo.Moja Goca je bila ushi}ena, kao mladnovinar, Feliksovim radom u redakciji.Kada je Feliks zapo~eo svoj rad na seriji„Me|utim“ (JRT), pozvao je Gocu za svogsaradnika. To je za mladog novinara bilai ~ast i obaveza. Odli~no su sara|ivali utom poslu.

Ta tiha mladala~ka energija kojom jeFeliks okupljao ljude oko sebe – radan,brze misli, analiti~an, dobronameran –budila je kod mladih saradnika (mada jei on bio mlad, ali s ve}im iskustvom)znati`elju i na njemu svojstven na~indavala dobre putokaze.

Sa Feliksom se sve radi s lako}om,odli~na priprema, detaljna razrada, ja -san cilj, ogromno iskustvo. Podjednakasaradnja s prvim i poslednjim ~lanom te -levizijske ekipe. Pamti mnogo, a si ste -ma ti~no ~uva sve o svojim emisijama, odideje do kritike, uvek spreman da po -mogne, da objasni, da da sve {to ima –visoki profesionalac i idealan saradnikRedakcije za istoriografiju.

„Re~ je o naj{armantnijoj personinovinarskog i pozori{nog establi{menta.Spreman i talentovan za vi{e medija,najvi{e je ~ini se ostavio televiziji...“ –predstavila ga je pre intervjua za „Tre -zor“ Branka Krilovi}.

Bili smo svi sre}ni kada smo uspelida dovr{imo dva projekta posle sedmogo-di{njeg le`anja desetina kaseta u „bun -keru“ njegovog stana. Gra|a za dve do -kumentarne emisije prikupljena i snim -ljena po~etkom ‘99 i stopirana: o NediSpasojevi} i o Pozori{tu u zarobljeni~kimlogorima u Nema~koj u Drugom svet-skom ratu, sa minimalnim dosnimavan-jem montirane su, 2006. i 2007, u pro -dukciji Redakcije za istoriografiju.

Za „Trezor“ uradio je Feliks drago ce -ne intervjue sa Dankom Pavlovi}, Og -njenkom Mili}evi}, Slavoljubom \uki -}em, Brankom Veselinovi}.

Dva poslednja dana aprila 2009.ekipa „Trezora“ predvo|ena Feliksom

ali neumoran u svojoj misiji da {to vi{edovr{i i pro{lost ostavi za budu}nost.Februara, na vest o smrti Marka Anafa,javio se odmah da me podseti da emituje-mo njegovu emisiju „Tajne mansarde naNeimaru“, prona{ao mi sagovornika,poslao najavu, kritiku – opremio emisijuuredni~ki, kao da je ‘86. U junu isto takoposlao, diktirao – opremio kompletno zareprizu emisiju „YU teatar“ snimanu ‘88.i ‘90. o ugostitelju Mi{i Dimitrijevi}u kojije sa grupom radnika privremeno zapo-slenih u Austriji osnovao prvo gastarbaj-tersko pozori{te u Evropi.

Odlaze}i na kolektivni odmor po ~et -kom jula, javili smo mu da smo spremiliza 5. avgust reprizu nama svima naj -dra`e emisije iz serije „Me|utim“ kojoj}e ovo biti tre}a repriza u „Trezoru“,emisija naziva AVGUST 1977. UBEOGRADU – u kojoj Feliks pokazujekakav je bio letnji kulturni `ivot preBelefa. Feliks je ne}e gledati, ali ho}enjegovi po{tovaoci kako je i najavljena, u~etvrtak.

Iz na{e elektronske prepiske sa nje -govim sabd`ektom „zamolnica“ da po -mognem oko videografije za knjigu oMuciju Dra{ki}u, ~uvam poslednje Feli-ksovo pismo od 14. februara:

Draga Bojana,

Feliks Pa{i}

22

In memoriam: Feliks Pa{i} (1939–2010)

LUDUS 165Lu

Dok su radili seriju „Me|utim“ mojaGoca se te{ko razbolela. Umrla je potom.Feliks je napravio divan prilog o njoj usvojoj emisiji. Gajio je ne`nost i ljubavprema mladom ~oveku koji je svoj novi-narski posao tek zapo~eo. Dobro se se}amnjegovih suza kada smo Gocu poslednjiput ispratili. I kasnije, kad god bismo jepomenuli, ono „kobajagi“ neobavezno zatren je razotkrivalo ~oveka koji je svasvoja ose}anja, nosio duboko u sebi, nehotev{i da ih lako pokazuje.

Nikada, niti jednom nisam ~ula da jeFeliks javno, bar ne preda mnom, rekaoneke „te{ke“ ili ru`ne re~i o glumcima,makar jedne po{tovao manje, druge vi{e.Svoj li~ni odnos prema glumcima bi za -dr`avao za sebe, a ono {to bi obznaniojavno, bila bi uzdr`ana, promi{ljena re~,kojom je poku{avao da prodre do su -{tinske potrebe glum~eve da bude ja unekom drugom, a ne neko drugi. To jeFeliks odli~no znao i zato je svaka njego-va kritika bila hvalospev glumcu, biladobra ili ne.

Jedne godine me je pozvao da budem~lan `irija na festivalu „Dani komedije“u Jagodini, ~iji je on predsednik bio.Te`ina moga zadatka je bila utoliko ve}a,jer sam glumica i ocenjujem svoje kolege.Ali, Feliks bi samo kratko rekao: „Radisvoj posao!“ – ni trunke neobaveznog ni -je bilo u tome. Naprotiv. Veoma obavezu-ju}eg.

Radili smo savesno, bez trunke me -|usobnih dogovaranja – opet je sve izgle-dalo neobavezno. Svako od nas je imaosvoju sve{~icu i upisivao bi utiske o pred-stavama. Na kraju festivala, strogo, ta -~no, bez mnogo obja{njavanja, ali savelikom odgovorno{}u, doneli smo zaje-dni~ku odluku o nagradama.

Feliks je tako dobro shvatao te`inuna{eg posla i na mnogo na~ina, bilo da jeto kritika, esej, portret – sa velikim unu -tarnjim `arom, putem pisane ili izgovo-rene re~i, bio veoma blizu glumcu i nje -govoj igri. Uprili~io bi mnoge susrete saglumcima, na raznim mestima – Muzejpozori{ne umetnosti, razne tribine posve -}ene pozori{tu, Hronika Bitefa, koju jenekoliko godina vodio. Se}am se da je na{pici Hronike Bitefa pu{tao jednu scenuiz predstave Suhovo-Kobilina „Tarelkino-va smrt“ u re`iji Branka Ple{e, koju smoigrali na Velikoj scenu Jugoslovenskogdramskog pozori{ta nekoliko sezona. To

je scena „mu~enja i pohote“ (Slobodan\uri}, Nikola Simi}, Mirjana Vukoj~i}) iniko od nas nije ni znao da postoji zabe-le`en na traci neki materijal, jer predsta-va nije snimljena u celini zbog nesugla-sica Televizije i Pozori{ta. I kad sam bilagost u Hronici pitala sam Feliksa odaklemu taj snimak, jer sam se radovala kadasam ga videla. Njegov odgovor je bio:„E?!“ Ni re~ vi{e. Kao dete koje ~uva svo -ju igra~ku. Tajna. Posle sam zaboravilada ga ponovo priupitam. Ali, snimak je tunegde. Na}i }u ga.

Bezbroj sam dobrih kritika dobila zasvoj gluma~ki rad od Feliksa Pa{i}a. Ali,zahvaljuju}i njegovom neobaveznomprisustvu u na{em prijateljstvu, nikadanisam osetila bilo kakvo optere}enje, jerglumac sam zna kada je posao manje ilivi{e dobar. Feliksov dobronameran ton jemnogim glumcima bio podstrek, pogoto-vo mladim. Mo`da nije bio toga svestan,ili je svesno ~uvao taj put, i svojim zna -njem i ljubavlju neobavezno obavezivaoone o kojima je pisao, da po{tuju njegovesa`ete, britke osvrte na njihov rad, iprepoznaju ljubav koju je gajio za njih.

Evo, opet „momenta prevarenog o~e -kivanja“. Isplivali smo iz vira i sada opetplovimo tihom vodom. Sre}na plovidba,Felikse.

P. S.^esto kada bih Feliksa pozvala tele-

fonom na ku}u, javila bi mi se ZoricaPa{i}, njegov dugogodi{nji `ivotni drug.Nas dve bismo malo popri~ale o nekim`enskim temama, a onda bi me Zoricaupitala: „Ho}e{ li mog ~oveka?“ Ja bih jojodgovorila: „Ne}u tvog ~oveka, ho}u Feli-ksa“. Ta sitnica koja je ozna~avala naiz-gled neobavezni ton je meni uvek izgle-dala kao jedno divno dru`enje me|unjima i ljudima oko njih. Po~etak jula,ove godine, zovem telefonom njihovuku}u, Feliks mi se javlja. Kratak razgo-vor, kao i obi~no. Feliks {krt na re~ima.Zvala sam ga zbog jedne knjige koju mije davno dao, jer je u njoj pisao, jo{ umladosti, o velikoj pesnikinji Vesni Pa -run. Potrebna su mi bila neka mala se -}anja o umetnici, jer sam u prepisci snjom i objavljujem neke tekstove o Vesni.

Ali, nekoliko {turih, skoro samopod-smevaju}ih re~i sam ~ula sa one strane`ice. Nisam ni slutila da je Feliks odlu~ioda svoju predstavu skine s repertoara, nezato {to je bila lo{a, ve} zato {to je „pre -

dugo“ `ivela na sceni. Prosto sam u tihnekoliko re~i osetila da ne{to nije dobro,ali znaju}i za njegov laki cinizam, pre -sko~ila sam pomisao da predstave vi{ene}e biti, jer publika se i dalje intereso-vala za nju. Ali, odluka je surova. „Pred-stava vi{e ne ide.“ Scena je ostala pra -zna. Ali, znam da }e stotine glumaca, okojima je Feliks pisao, jednoga dana,kada on to po`eli, odigrati predstavu sa -mo za njega.

Ksenija Radulovi}PREDANI SARADNIKPOZORI[NOG MUZEJA

Da nije bilo Feliksa Pa{i}a, verovat-no nikad ne bih ~ula, recimo, za jednuMeri Podhraski. U{ao bi u moju kance-lariju i izgovorio to neobi~no ime: MeriPodhraski.

Ko bi mogao da zna za izvesnu glu -micu koja se tek u nekoj re~enici i nekojfusnoti pominje u istoriji srpskog po zo -ri{ta? Kao i obi~no u takvim slua~ajevi-ma, na sastanku uredni{tva Teatronaka`em da bi Feliks napisao esej o izves-noj Meri Podhraski, celo uredni{tvoodgovara: Ko god da je Meri, ako Felikstvrdi da je to zanimljivo – kupljeno nane vi|eno. Tako smo sara|ivali: bio jejedan od retkih autora ~ije smo sve pred-loge i ideje kupovali na nevi|eno, izjednog jedinog razloga: znali smo da }ebiti odli~no. I onda, naravno, Feliks dani-ma i nedeljama istra`uje profesionalnu i`i votnu biografiju Meri Podhraski – jed -nako neobi~nu kao i njeno ime – dolazisvakodnevno, ~ita, fotokopira, skenira,

tra`i fotografije s najboljom rezolucijom.Tekstovi odlaze na lekturu, kod stroge alipravi~ne lektorke Ljubice Marjanovi}e,koja je uvek u pravu. Ljubica je uvek upravu, jer zna napamet najnoviji pra -vopis i ne vredi da joj se suprotstavljate.Feliksov tekst se vra}a u izvornom obli -ku, ni zarez nije promenjen. – Da su svipoput Feliksa, kao lektor ne bih ni dinarazaradila – ka`e stroga i pravi~na lektor-ka. Isto va`i i za Zoricu Pa{i}. Bra~ni ikolegijalni par Pa{i} – me|u poslednjim~uvarima lepote srpskog jezika, stila,pravopisa, sintakse. Jezi~ki redaktori nanjima ni{ta ne mogu da zarade.

Nakon {to je objavljen tekst o MeriPodhraski – sad ve} znamo ko je –komentari{u na{e mla|e kolege, studentii diplomci dramaturgije i re`ije: Pa ova`ena je ~ist kemp, a nismo ni bili ~uli zanju. Pa ~ekaj, ko bi znao da je srpsko po -zori{te imalo i tako zanimljive a nepo -znate li~nosti?

^ini mi se da imam pravo da kori -stim `argonski izraz kemp, jer je Feliks,iako ~ovek tradicionalnih vrednosti unajplemenitijem smislu, bio uvek otvorenza novo, zagledan u ono {to tek predstoji.To {to klinci s dramaturgije ka`u da jepri~a o Meri Podhraski ~ist kemp – to jebio kompliment i on je to znao.

Ostavite mitove u pro{losti, tamo gdepripadaju, pustite decu da `ive...

Tako je govorio Feliks koji je neu -morno istra`ivao na{u kulturnu pro{lost.(...)

Odgovorno tvrdim, a vi i sami znateda je to istina: skromno i nenametljivo,Feliks Pa{i} uradio je za srpsku kulturuneuporedivo vi{e od na{ih vajnih patriota

– mo`e sa j i bez j (kako vi{e volite) –koji su svoj patriotizam pre svega na pla -}ivali i unov~avali. I to je jedina re~enicakoju imam nameru da izgovorim na tute mu.

^etrdest godina proveo je kao sarad-nik u Pozori{nom muzeju. Izgledalo je toovako. – Du{an Kova~evi}, 23. februar,pi{i. I ja zapisujem. To je zna~ilo da }eDu{an tog dana biti na{ gost, u ciklusuRazgovora s umetnicima, a moje je bilosamo da dam nalog da se obaveste medi-ji. Nisam morala ni o ~emu drugom dabrinem. Precizan, odgovoran, vrhunskiprofesionalan, a bez imalo mistifikacije.

Nekad ne znam kako da napravimimpresum, kako da formuli{em ovaj ilionaj dopis... Nema veze, sad }e Feliks dasvrati pa }emo ga pitati. Kao i raznedruge stvari koje smo ga zapitkivali, jerje on me|u retkima koji je sve to znao.

Tako smo sara|ivali i na tri izdanja,na knjigama o Karlu Buli}u, Miri Trailo -vi} i Ljubomiru Dra{ki}u. Ovu poslednju,zavr{io je doslovce herojski, uz nese bi~ -nu pomo} svoje Zorice. Do poslednjegtrenutka, poslednjim atomima snage:prona}i jo{ neku fotografiju, skenirati uboljoj rezoluciji, ispraviti fusnotu na 73.strani...

... Molim da oprostite na ovom li~nomtonu, ali verujem da i ovo govori o li~no -sti Feliksa Pa{i}a: sticajem okolnosti, iprofesionalnih i kom{ijskih, a ja bih re -kla pre svega ljudskih, postala sam na~udan na~in prijatelj porodice Pa{i}. I toprvo sa Zoricom i Feliksom, ~iji su Jelenai Damjan moji vr{njaci.

Feliks se radovao kad sam se iz ro -diteljskog doma preselila u mali iznajm -ljeni stan, isto u na{em dor}olskom kom -{iluku.

Kako ti je u stanu? – sa iskrenim in -teresovanjem je pitao.

[ta da ka`em, 30 kvadrata, od mamesam dobila peglu, po{to ima vi{ka, a odsestre }ebe – isto joj je vi{ak.

Pegla i }ebe su ti dve klju~ne stvari,a ostalo }e i}i svojim tokom.

I bio je u pravu. Naizgled lapidarnare~enica – a zapravo stara isto~nja~kamu drost.

... Stvari neminovno idu svojimtokom. Zato su imena Lenke i Relje naprvoj stranici knjige o Muciju.

(re~ sa komemoracije)

„LJUBOMIR DRA[KI] MUCI... ILI @IVETI U POZORI[TU”Poslednja knjiga Feliksa Pa{i}a

Uknjizi Ljubomir Dra{ki} Muci... ili`iveti u pozori{tu, izme|u ostalog,~itamo da je Dra{ki}, pripremaju}i

jednu od svojih re`ija „zaljubljeno iegzaltirano otkrivao male, naizgledbezna~ajne detalje u `ivotu ^ehovljevihjunaka da bi od njih na~inio ne`ni,vazdu{asti goblen na kojem se realno iimaginarno, izre~eno i naslu}eno slivajuu istinit iskaz o `ivotu koji, neprimetno itiho, prolazi kraj tih ljudi i, jo{ neprimet-nije i jo{ bezobzirnije, prolazi kraj nas“.Iako se za Mucija nikako ne mo`e re}i daje pu{tao da `ivot kraj njega prolazi,naro~ito ne neprimetno i tiho – naprotiv,~inio je sve {to je bilo u njegovoj mo}i dato ne dozvoli ni drugima, od onih koje jevoleo i poznavao do onih ~ijih se sudbinadotakao makar jednom, svojim pred-stavama – za Feliksa Pa{i}a se mo`e re}ida se slu`io metodom iz citirane kritike,kako bi na~inio goblen o ~oveku koji jebio sve sem jednostran i jednostavan, {tododatno komplikuje i ina~e te`ak za -datak da se u re~i prenese sve ono {to ~ini~oveka, naro~ito savremenika.

U svojoj analizi pozori{ne kritike,Jovan Hristi} izme|u ostalog zaklju~ujekako je posao kriti~ara skoro nemogu}ve} i stoga {to je jezik suvi{e spor, „nemo`e da prati ritam pokreta“ i zato je

svaki opis predstave nedovoljan, jer je upitanju ne{to „{to se u re~ima samo raz -bla`uje, ili ne{to {to je do te mere ispun-jeno zna~enjem da ga re~i mogu samoosiroma{iti“. Feliks Pa{i} se, kao pozo -ri{ni kriti~ar, sa ovom „nepravdom“ bori~itavog `ivota i verovatno ba{ zato uspe-va da ovaj svoj zadatak obavi na najboljimogu}i na~in. Na ne{to vi{e od 250luksuzno opremljenih strana u izdanjuMuzeja pozori{ne umetnosti Srbije (je -dine zamerke ovoj knjizi mogu bitiupu}ene izboru fonta i obradi fotografi-ja), nalaze se popisi Dra{ki}evih pozo -ri{nih, radio i televizijskih re`ija, indeksimena, kratak pogovor autora i njegovabiografija, koji prate i dopunjuju izuzetnozanimljivu i `ivu pri~u o Muciju. Pri~ukoja }e vas mnogo puta nasmejati, aliponekad i rasplakati. A kako bi druga~ijei moglo, kad je re~ o Muciju?

Pa{i} se odlu~uje za hronolo{kimetod, ali ga se ne pridr`ava striktno,dozvoljavaju}i sebi da ga ponesu digresi-je i asocijacije koje vode ka rasvetljavan-ju pojedinog aspekta ili perioda Muci-jevog `ivota, poneke ideje, osobine... Krozgradove u kojima je `iveo i koje je voleo,iskustva koja su ga oblikovala, odnose sa~lanovima porodice, saradnicima i pri -jateljima, kroz na~in `ivljenja i poglede

na svet, kroz estetiku i etiku ovog talen-tovanog umetnika i radoznalog erudite,vodi nas Pa{i} pretvaraju}i dokuman-tarne podatke, se}anja }erke, `ene, ro -|aka, prijatelja i drugih bliskih mu osobakao i samog autora, zapise drugih no -vinara i kriti~ara, re~i i misli samog Mu -cija (zabele`ene sopstvenom rukom i naTV traci), u sagu o jednom ~oveku, o jed -nom teatru, o jednom vremenu.

Autor se odlu~ije da pri~u o umet-nikovom profesionalnom `ivotu, osimkratkih pominjanja nekih drugih povre-menih anga`mana, svede na pri~u o nje -mu u Ateljeu 212. Ne bez razloga. Naj -ve}i deo Mucija bio je Atelje, i veliki deoAteljea bio je Muci. Njihove sudbine sudecenijama tako gusto prepletene, da ihje nemogu}e razdvojiti. Kao {to je svimsvedocima tog vremena i tog, sada sejasno vidi, zaokru`enog i na`alost za -vr{enog perioda u na{oj pozori{noj (i nesamo pozori{noj) istoriji, te{ko poverovatida, kad u|u u ~uveni bife Ateljea 212, tosredi{te i steci{te ovog teatra ali i umet-ni~kog, kulturnog, intelektualnog `ivotagrada tokom vi{e dekada – u njemu ne -ma Mucija, spiritus agnesa tog sredi{ta.

Imaju}i u vidu da je Muci svakakospadao u onu vrstu ljudi koja opravdavastaru latinsku „nihil humani a me alie -num puto“, Feliks Pa{i} govori i o Muci-jevoj velikoj odanosti svima koje je voleo i

koji su mu bili bliski ali i svima kojima jemislio da treba njegova pomo}, o velikojupornosti, snazi, izdr`ljivosti, o retkojnenametljivoj mudrosti, o brojnim zna -njima i interesovanjima, o ljubavi premapozori{tu i ljudima u njemu, o ljubaviprema fudbalu i kulinarstvu... ali i o nje -govim slabostima, o detaljima iz pri vat -nog `ivota koji se u ovakvoj vrsti knjigaobi~no pre}utkuju. Tako, na kraju oveuzbudljive i iskrene pri~e, kakva i prili~iglavnom junaku, vidimo sliku ~oveka~ija hipersenzitivnost i melanholija (kojeje celog `ivota veoma uspe{no prikrivaoneponovljivim duhom, izuzetnim humor-om i prividnom ekstravertno{}u) preras-ta u depresiju, ~ija fina ironija (kojoj jebio sklon i u odnosima sa ljudima i usvojim nezaboravnim pozori{nim kreaci-jama) postaje gorka i „bodljikava“, ~o -veka koji nikad do kraja nije uspeo dasledi mudar savet svog u~itelja da usporii rasporedi snagu („ne tr~i{ sprint, negomaraton“) i koji je prerano sagoreo, sliku~oveka koji pred kraj svog puta konstatu-je: „Mi nismo vi{e u svom vremenu. Ovoje neko tu|e vreme“.

Za sve koji Mucija nisu poznavali –knjiga Feliksa Pa{i}a je zanimljiva pri -povetka o ~oveku ~ije raznovrsne pred-stave su gledali na sceni i, ako ni{ta dru -go, ~ije kultne predstave poznaju prekonedovoljno re~itih video snimaka, kvali -

tetno {tivo pisano dobrim, bogatim jezi -kom bremenitim raznolikim epitetima,svedo~anstvo o jednoj epohi na{eg po zo -ri{ta i na{e kulture. Za sve one koji suMucija manje ili vi{e poznavali, koji su snjim radili ili se dru`ili, koji su barnakratko osetili njegovu neodoljivu cen -tripetalnu silu koju je majstorski pret-varao u centrifugalnu kada je to trebalo...za njih je ova knjiga i svojevrsni vreme-plov s elementima prisnog dnevnika,razgaljuju}i podsetnik na jedno „na{evreme“. Za neke – i potresni osve{}iva~da je ovo sada „neko tu|evreme“.Jelica Stevanovi}

Komemoracija (Foto: Zoran Ra{)

LUDUS 16523

NUREJEV, D@ENET, TESA, GLEN, D@EF I POMALO JA

Branko Dimi t r i jev i¯

Desilo se da u povratku s putovanjapo ameri~kom jugoistoku pro|empored grada Roanok, u kome je na

Holins univerzitetu moj kolega s post-diplomskih Tod Ristau. Kad sam mu sejavio, Tod je insistirao da ostanem barjedan dan jer imaju javna ~itanja dramanjegovih studenata, a bi}e prisutni i Ne -omi, Dejvid, D`ef i mnogi drugi. Za mno -ge druge me nije bila mnogo briga, Neo -mi sam bio rad da ponovo vidim, Dejvidapogotovu, a za D`efa sam se nadao da }emi se prilika pru`iti da ga sa~ekam ne -gde u mraku.

Neomi je ostala potpuno ista kao i predvadeset godina. U me|uvremenu je ro -dila tri }erke, napisala nekoliko uspe{nihdrama i sada `ivi malo u Kentakiju, amalo u severnoj Engleskoj. U Vikipediji onjoj pi{e da je „posve}eni borac za prav-du i ljudska prava kod ku}e i u inostran -stvu, te da je bila zadr`ana od stranevlasti, jer nije po{tovala zabranu o puto-vanju ameri~kih gra|ana na Kubu”.Nakon {to smo pre`iveli javno ~itanje dvestudentske drame, predlo`io sam daostavimo malo po strani borbu za pravdui ljudska prava i da odemo do irskog pa -ba na nekoliko krigli ginisa. Ko zna da libi ovaj predlog uop{te bio usvojen da seza njega nije svojski zalo`io Dejvid.

Dejvid Gotard poznaje Du{ana Jo va -novi}a, Dragana Klai}a, Ljubi{u Risti -}a... Ali odakle se on i ja znamo, nismomogli da se setimo. Ni nekoliko krigliginisa nije pomoglo, ali smo zato evoci-rali uspomene o zajedni~kim prijatelji-ma, naro~ito o Lazaru Stojanovi}u. Dej -vid je nekada bio umetni~ki direktorRiversajd studija, u kome su radili Ta -deu{ Kantor, Beket i mnogi drugi. Prenego {to smo Dejvid i ja uspeli da evoci-ramo sve Lazine i Lju{ine nepodob{tine,pojavio se Tod i naredio nam da se prese-limo u lokalni teatar, gde }e se odr`atisve~ano izdanje „No Shame Theatrea”. Utoj studentskoj produkciji glavna zvezdaje D`ef Gud sa svojom muzi~komnumerom. Zdu{no sam aplaudirao, kao isvi ostali, mada su me dlanovi svrbeli,kao {to sam ve} napomenuo, a sanjaosam o dobroj bejzbol palici i malo mraka.

[ta je to u~inio D`ef Gud da bi navu -kao moju omrazu? Kako }e se ispostaviti,ni{ta. Me|utim ja sam u tim trenucimabio ube|en da je D`ef uni{tio jednu odprilika da se domognem svetske slave, dokoje mi, uzgred, uop{te nije stalo. Ukra -tko, na tim postdiplomskim do|e meniideja da napi{em dramu o Rudolfu Nure-jevu kako mu stalno izmi~e prilika dazaigra Vaclava Ni`inskog na filmu, kao{to je i Ni`inskom stalno izmicala prilikada zaigra u nekim velikim produkcija-ma. Te dve paralelne radnje bi mi po -slu`ile da prika`em frustraciju umetnikakoji nije u stanju da ostvari neko svojedelo, {to se pokazalo proro~kim, jer ni jato svoje veliko delo nisam ostvario.

Nisam ga ostvario jer se na tim istimpostdiplomskim odjednom javno ~italadrama o Ni`inskom, pod nazivom Ludibo`ji klovn Ni`inski. I kako ja da odem ika`em na{em {efu odseka da i ja imamdramu u kojoj je jedan od likova Ni -`inski? Nikako. Umesto da odem na ~i -tanje te drame, oti{ao sam u irski pab. Aumesto da napi{em tu dramu, napisao

sam jednu drugu, ubrzo sam napustioAjovu i oti{ao u San Francisko. Poslenekih pet godina javi mi se u San Fran-cisku Ken Prestininzi, jedan od kolega izAjove. Obradujem mu se i zaka`em da sena|emo u baru „Vesuvio“ i onda se setimda je on najverovatnije autor drame oNi`inskom. Ako stavite danas Kenovoime u Google, na}i }ete da je {ef odseka zapozori{ne studije na presti`nom Jejlu, dase nadobijao nagrada za razne svoje dra -me, ali ne}ete na}i da je autor drame Lu -di bo`ji klovn Ni`inski. To mi je i obja -snio u „Vesuviju“ te davne ve~eri i zajed-no smo zaklju~ili da je verovatno D`efGud po~inilac zlodela. Platio sam Kenunekoliko pi}a pa smo se u ljubavi rastali.

ipak po~eo ozbiljno da razmatra ideju daigra Ni`inskog. Salcman je onda pred-lo`io kao reditelja Herberta Rosa. Nure-jev je vi{e voleo Zefirelija, pa su se on,Zefireli i Edvard Olbi na{li u Rimu, u leto1965. ^ak su hteli i Ingmara Bergmanada re`ira, ali od toga na kraju nije biloni{ta. Prolazile su godine, 1968. u jesen,projekat je bio u rukama Herolda Robin-sa, koji je bio reditelj i koreograf Pri~e sazapadne strane, koji je onda hteo da an -ga`uje Harolda Pintera, ali takva inter-pretacija ne bi bila dovoljno komercijalnaza Salcmana.

Onda je u Londonu Salcman poveoNurejeva da se sretne s Kenom Raselom.Rudolf je ve} bio video neke Raselove fil -move i svideo mu se film o Debisiju, ali uli~nom susretu Rasel mu se nije svideo.Onda su se okrenuli Toniju Ri~ardsonu,dobitniku oskara za film Tom D`ons ireditelju Ozbornove drame Osvrni se ugnevu. Ponovo je tu bio Pol Skofild, pono-

skog je i{ao isuvi{e daleko za to vreme,pa su se neki od finansijera upla{ili iostavili Salcmana na cedilu, Ri~ardson jeotpu{ten, a ve} je bilo potro{eno miliondolara za pripreme.

Herbert Ros je kasnije snimio svojfilm o Ni`inskom, gde je Alan Bejts igraoDjagiljeva a Ni`inskog D`ord` de la Pe -nja. Film je bio gej ljubavna pri~a, alinije bio dovoljno hrabar.

U septembru 1975. Ken Rasel je po -slao Rudolfu scenario o Rudolfu Valenti-nu, gde je imao na umu da baletan igraNi`inskog, koji je navodno u~io Valentinada igra tango. Ne{to kasnije sreli su seRasel i Nurejev u Amsterdamu, gde jeodjednom odlu~eno da Nurejev igra na -slovnu ulogu. U filmu Valentino Nurejevsmatra da ga je Rasel zapostavljao jer jesvu pa`nju posvetio glumici Mi{el Filips,poznatoj kao peva~ica iz grupe Mamas iPapas, koja je igrala Nata{u Rambovu,Valentinovu drugu suprugu. Ljubavneim scene nisu i{le, a Rudolf je svimapri~ao da to nije zato {to je on gej, jer je tui tamo spavao i s `enama. U to vreme,hteo je da mu neka `ena rodi sina i izborje pao na Tesu Kenedi. Ali Tesa je ve}imala ~etvoro dece, pa je Rudolf ostao beznaslednika. Da bi se ute{io, anga`ovao sepoliti~ki sa Olbijem da se postigne dogo-vor u Helsinkiju, koji bi ozna~io novu eruu odnosima Istoka i Zapada. Vratio seonda u Njujork, nastanio se u Dakoti,zgradi u kojoj je `iveo i ispred koje jeubijen D`on Lenon. Tu ga je koreografRudi van Dancig nagovarao da igra unovoj verziji filma o Ni`inskom, po ideji@an-Kloda Karijera, koji je radio s Bu -njuelom na Diskretnom {armu bur`oazi-je. Scenario je napisao D`on Hailpern,autor knjige o turneji Pitera Bruka poAfrici, s trupom glumaca me|u kojima jebila i mlada Helen Miren. Kad su se sreliu Parizu, Nurejev je rekao Hailpernu datim scenarijom on ne bi ni dupe obrisao.Tako mu je suptilno stavio do znanja damu se scenario nije dopao.

Ko je bila Tesa Kenedi? Njena majkaje bila Da{ka Ivanovi}-Banjac, }erkaosniva~a Hrvatske narodne naprednestranke Ivana Rikarda Ivanovi}a i MilicePopovi}, sestre Du{ana Popovi}a, vode -}eg srpskog politi~ara u vladaju}oj srp -sko-hrvatskoj koaliciji. Njen ujak je bioVane Ivanovi}, brodovlasnik, diplomata,pisac i filantrop. Bio je jedan od osniva~aevropskog pokreta i konzul Monaka uLondonu, ve}i deo `ivota je posvetio idejijugoslovenstva. Nasledio je brodovla-sni~ki biznis od svog o~uha Bo`e Banjca,Dubrov~anina i tako|e velikog zagovor-nika jugoslovenstva. U vreme rata stavioje brodove jugoslovenskog Lojda na ra -spolaganje saveznicima. Posle rata je os -novao „Mirno udru`enje slobodnih gra -|ana Jugoslavije“ koje je li~no i finansi-rao. Pomogao je mnogim izbeglicama ipoliti~kim disidentima. Objavio je knjiguUspomene jednog Jugoslovena.

Da{ka je bila prava lepotica, zvali suje biser Dubrovnika. Njen prvi mu` bio jeD`efri Kenedi, s kojim je imala tri k}eri isina. Njen drugi mu` bio je Nil Meklin,poznati obave{tajac iz II svetskog rata.

S takvim genima, nije ni ~udo da jemlada Tesa izazvala skandal kad jepobegla, protivno `elji roditelja, s pozna-tim slikarom portreta Dominikom Elv -som, sinom Sajmona Elvsa, omiljenogumetnika Kraljice Majke. Par je pobegaona Kubu i tamo su se ven~ali uz pomo}mafija{a Mejera Lanskog. Morali su dapobegnu na splavu od snaga Fidela Ka -

stra. Tesa je studirala dizajn u Parizu ionda je u Londonu po~ela kao asistentDavida Mlinari}a, ~iji su klijenti bili MikD`eger i Erik Klepton. Posle toga se osa -mostalila kao dizajner i onda su njeniklijenti bili Stenli Kjubrik, D`ord` Hari-son, kralj Husein i najpoznatiji hoteli.Njen najmla|i sin sa Elvsom je glumacKeri Elvs.

Iako nije pristala da mu rodi nasled-nika, Tesa je ostala privr`ena Nurejevudo kraja njegovog `ivota. Jo{ jedna `enaje ostala uz njega do kraja. Preko putabara „Vesuvio“ u San Francisku, gde samja napao Kena Prestininzija da je na -pisao dramu koju nije napisao, nalazi sekafe „Tosca“. Poznat kao jedini bar ukome i dalje mo`e da se pu{i, taj lokal jevlasni{tvo D`enet Eterid`. Specijalitet jegrapa s kafom. D`enet sa mnom ne go -vori jer smo se jednom pijani ube|ivali,za vreme filmskog festivala u San Fran-cisku, da joj je bolje da u njenom lokalupla}a kazne za pu{enje (moja ideja) jer}e joj se to nadoknaditi kroz pove}anpromet, dok je ona tvrdila da prometaima dosta i bez toga. Ipak, posle jednomesec dana uvedene su limene pepeljarekoje kelneri donose za stolove gostiju kojito zatra`e, a D`enet inspektorima pla}akaznu pau{alno i svi su sre}ni. Svi semmene, jer ona se od onda pravi da me nepoznaje, pa tako one grape s kafom mo -ram da pla}am po istoj ceni kao i sviostali.

Ina~e taj specijalitet je ostao od prvo-bitnih vlasnika, trojice bra}e Fran~e -skoni, koji su otvorili „Toscu“ nedeljudana pre uvo|enja prohibicije. Kad suvideli da }e zabrana to~enja alkohola daim uni{ti u{te|evinu i `ivotni san, bra}asu se dosetila da u kapu~ino sipaju gra -pu, po receptu njihove majke.

D`enetina majka Armin je imalarestoran „Bali“, gde su specijaliteti bilijermenska jagnjetina marinirana u sosuod nara i pilav. Njeni gosti su bili poli-ti~ari, glumci, sportisti, a me|u njima iNurejev i Bari{njikov. Ovog prvog je D`e -net nasledila od majke i pazila na njega,dok nije umro od side, u Parizu godine1993.

Ostaje jo{ da se otkrije da li samsa~ekao D`efa Guda negde u mraku? Pane ba{. Napravio sam se lud i napisaomu na fejsbuku da li se mo`da se}a ko jenapisao dramu o Ni`inskom za vremena{ih studija u Ajovi. O~ekivao sam da }eda se pohvali da je to bio on, pa da mu sevi{e nikada ne javim. Kad, na moje op{tezaprepa{}enje, dobijem odgovor da je tudramu napisao Glen Blumstin! Odem nainternet da proverim i vidim da je to ta -~no i da je drama na{eg kolege Glenaigrana u Kenedijevom centru u Va{ingto-nu, kao i u teatru na Maloj strani uMoskvi i jo{ u Krakovu... Verovatno se izove prave `ivotne pri~e ne{to mo`e nau -~iti, malo o nezahvalnosti vlasnica po -znatih barova, a malo o tome da pre nego{to dramski pisac sa~eka kolegu negde umraku i obradi ga bejzbol palicom, trebadva puta proveriti sve ~injenice.

[to se ti~e Dejvida Gotarda, jo{ uvekse nisam setio odakleznam tog ~oveka.

A evo kako je i{la istorija poku{ajada Nurejev zaigra Ni`inskog na filmu:holivudski producent Heri Salcman, po -znat po filmovima o tajnom agentu 007,imao je ideju za visokobud`etni film oNi`inskom, koga je trebalo da igra Nure-jev, dok je Djagiljeva trebalo da igra PolSkofild. Godine 1964. Lukino Viskonti jeorganizovao ve~eru u hotelu Savoj uLondonu, u ~ast Rudolfa Nurejeva tako|esa idejom da snima film o Ni`inskom.Ako je verovati glumcu @an-Klodu Brija-liju, Rudolf je rano napustio ve~eru osta-viv{i njemu, Brijaliju, svoj broj telefona,tako da su se njih dvojica kasnije na{li iprovodili nasamo. Navodno je MargoFontejn ubedila Rudolfa da mu ne bi i{lou prilog da igra u filmu o nekom drugombaletskom igra~u, ma koliko je Ni`inskibio legenda. Shodno tome Rudolf je u~e -stvovao u svim pregovorima ali s name-rom da film na kraju ipak ne snimi. Alikako je pro{lo nekoliko godina, Rudolf je

vo je u igri bio Olbi, ~iju dramu Delikatnaravnote`a je Ri~ardson snimio kao film,gde je pored Skofilda igrala i Ketrin Hep -bern. Doveden je Kristofer Hempton dapopravlja scenario. Njemu je Nurejev re -kao da nije zadovoljan Olbijem, da mu jescenario o~ajan, da je dao isuvi{e prosto-ra Djagiljevu. Hemtpon je obe}ao Rudolfuda }e Ni`inski biti u njegovoj verziji sce -narija od po~etka do kraja. Ali na krajuni od toga nije bilo ni{ta.

Veliki poznavalac baleta LinkolnKirstajn, ~ovek koji je doveo @or`a Ba -lan{ajna u Ameriku, predlo`io je da Ru -dolf uop{te ne igra Ni`inskog, ve} da seuloga poveri Dastinu Hofmanu, koji seupravo proslavio u filmu Pono}ni kauboj.Razlog mu je bio da }e Hofman to glu -ma~ki da izvede mnogo bolje od Nureje-va, koji i ne izgleda nimalo nalik Ni ̀ in -skom.

Olbijev scenario u svom predstavlja-nju odnosa izme|u Djagiljeva i Ni`in -

David Gothard

Kafe Tosca U San Francisku

24

Pozori{no-fudbalska reporta`a

LUDUS 165Lu

KAKO SMO NEMCE „POBEDILI” NA NJIHOVOM TERENUO gostovanju Srpskog narodnog pozori{ta uVizbadenu na Festivalu nove evropskedrame

Aleksandar Mi losav l jev i¯

Bilo bi lepo konstatovati da jekompletan Vizbaden slavio dola-zak Srpskog narodnog pozori{ta

na festival „Nova drama iz Evrope“(Neue stücke aus Europa), da su gra|anizbog nas sve~ano obukli ode}u u nacio-nalnim bojama – njihovih i na{ih, da sutih lepih, sun~anih junskih dana na uliceove nema~ke banje izlazili sa zastavamadve dr`ave u ~ast gostovanja na{egnajstarijeg profesionalnog teatra. Bilo bilepo.

Odvratno iritantni zvuk koji proizvo-de (proklete) vuvuzele nas je, me|utim,podsetio na Weltmeisterschaft, Svetskofudbalsko prvenstvo, koje je upravo tadaodr`avano u Ju`noafri~koj Republici, a`itelji Vizbadena, ba{ kao i svih drugihnema~kih gradova, varo{ica i (pretpo-stavljam) sela, prire|ivali su karneval-sku atmosferu u dane kada bi u Africiigrala njihova reprezentacija. Jasno je,dakle, da su za one druge, na{e zastave iboje, sve s dvoglavim orlom, bili zadu -`eni predstavnici Srbije na „privreme-nom“ radu u Nema~koj.

U prvi mah zbunjeni, valjda i zbognavike da apsolutno sve {to je u vezi sasportom i Srbima do`ivljavamo kao po -tencijalnu pretnju za nacionalnu bezbed-nost, a prvenstveno svikli da inostranenavija~e (i sve ostale strance) ovde targe-tiramo kao kolateralnu {tetu podivljalihhordi lokalnih navija~a, zazirali smo odmogu}nosti da bi neko, pogotovo od onihoki}enih nema~kim nacionalnim zname-njima, u nama mogao da prepozna pri -padnike protivni~kog tabora. Ta~nije,„neprijatelje“.

Jer, kao {to mi ovde u Srbiji dobroznamo, fudbal je samo nastavak ratadrugim sredstvima, a mi smo s Nemci-ma, tako|e je poznato, oduvek u ratu.Istina, ne{to malo kra}e no s Turcima. Ito je tako, i nema nikakve veze s drevnimKlauzevicevim teorijama o ve{tini rato-vanja, niti sa zvani~nim stavom ovda -{nje ili, ne dao bog, nema~ke diplomatije.

Da su Gor~in i Bo` tuPriznajem, laknulo nam je kada smo

shvatili da oni oki}eni na{im zastavamamirno hode ulicama, ne kriju se, pa se~ak ne kre}u ni u grupama, naoru`ani.[tavi{e, niko ih nije tukao, niti proga-njao. Ohrabrili smo se, pa kad nam sekelner iz kafea koji se nalazi nedaleko odna{eg hotela (jer neprijateljsku teritoriju,terra incognita, valja postepeno osvajati,oprezno „ispipavaju}i“ teren, stalno odr -`avaju}i kontakt s pozadinom, vazdaspreman na povla~enje) obratio kao „na -{ijenac“, odmah smo ga bratski prigrlili ipitali kako procenjuje {anse „na{ih“.Odgovorio je da je on li~no Hrvat, ali jespreman da navija za Srbe, a njegovaprocena je da su „na{e“ {anse prili~nodobre, jer Nemci imaju mlad i neuigrantim.

Bi mi `ao {to {to s nama u tom ~asunisu Gor~in Stojanovi} ili Bo`o Koprivica,koji bi ovoj diskusiji dali ozbiljan, stru~niton, pozivaju}i se na iskustva svih na{ihreprezentacija u me~evima protiv Nema-ca, analiziraju}i potencijale svih akterapredstoje}e utakmice (uklju~uju}i i re -zerve, ali i fudbalere izostavljene sa spi -ska dvojice selektora) i prise}aju}i se de -

talja iz povesti svetskog fudbala koji bimogli biti relevantni za ishod utakmice,pa i Prvenstva. Ali, {ta da se radi, Gor~ini Bo`o ne bi bili s nama u Vizbadenu togadana ~ak i da su autori predstave izvo -|ene na Festivalu.

Dakle, tog 17. juna leta gospodnjeg2010, u ~etvrtak, dan pre jo{ jednog isto-rijskog fudbalskog susreta koji }e se,kako smo tad mislili, poslovi~no zavr{itina{im porazom, ali u kojem }emo kao iuvek biti bolji, svaki detalj na ulicamaVizbadena nas je nehotice bodrio dabarem na pozori{nom terenu osvetlamoobraz nacije. Bez obzira na rezultatutakmice (ili, da budemo po{teni, uprkoskona~nom fudbalskom skoru). Srbiju }eovde, naime, reprezentovati Brod za lu -tke Milene Markovi} u re`iji Ane To mo -vi}. Predstava Srpskog narodnog pozo-ri{ta.

Prethodnog dana je postavljanascenografija Broda za lutke, sreli smo ses ljubaznim i predusretljivim doma}i -nima, od njih dobili svu kolegijalnupomo}, neophodne prakti~ne instrukcije isavete, pokupili sve relevantne materija-le, odr`ali smo i probe – tonsku i „itali-janku“, konstatovali da je scena vi{e noinspirativna za igru, da je gledali{teodli~no name{teno, proverili smo i sistemsimultanog prevo|enja (a na osnovu dra -gocenih telefonskih saveta iskusne VereKonjovi}). Sve je, dakle, bilo O.K.

Podatak da }e na{a predstava bitiigrana u Slikarnici monumentalnog Po -zori{ta u Vizbadenu (jedinog teatra u ko -jem sam bio, a ~ije je zdanje ve}e od onogu koje je sme{teno Srpsko narodno pozo-ri{te), prvo nas je zbunio, no kada smovideli Malersaal shvatili smo da je tajprostor „kao izmi{ljen“ za na{ Brod –{iroka scena, dovoljno visoka i dubokataman koliko i pozornica „Pere Dobrino-vi}a“ (na kojoj se, sve s publikom, kodku}e igra predstava).

Ovde je atmosfera fundusa na~inje-nog od restlova dramati~ne `ivotne pove-sti slikarke, glavne junakinje Mileninogkomada, dobila jo{ opipljiviju dimenzijuzahvaljuju}i neo~i{}enim i sveprisutnimflekama prolivene farbe i nedovr{enimslikarskim platnima pripremanim za re -pertoar vizbadenskog pozori{ta, dok jeautenti~nost teatarskog ambijenta, nakojem su insitirale Ljerka Hribar i Mo -mirka Bailovi}, kostimografkinja i sce -nografkinja, do maksimuma poja~anprostorom koji jeste pozori{ni, premdanije namenjen izvo|enju predstava.

Izbor OVAKVOG porstora, koji sunam ponudili doma}ini, nijednog ~asanije provocirao podozrenje da im je na -mera bila da nas skrajnu s neke od re -prezentativnih scena velelepnog vizba-denskog pozori{ta na marginu Festivala.Naprotiv, ne pamtim da nam je na gosto-vanju ponu|en idealniji prostor koji sva -kim elementom „radi“ za na{ Brod. (Doc -nije, kada gledali{te bude popunjeno,pokaza}e se da akustika Slikarnice nijeidealna, no ta okolnost ni najmanje nijeomela glumce i muzi~are, pored ostalogzahvaljuju}i i prof. Marinku Vukmano-vi}u, dizajneru tona i basisti Pekin{kepatke.) Preostalo nam je jo{ samo da teno}i odolimo izazovima nema~kog piva,te da orni do~ekamo dan vizbadenske

premijere Broda za lutke. I odoleli smo.Barem neki od nas.

Poput Dostojevskog[etaju}i kroz usnuli Vizbaden setio

sam se svog prvog boravka u ovom gra -du, kada sam u kasne sate na ulici sreoGorana Stefanovskog. Hodao je kao dalebdi, a blagi osmeg mu je ozario lice.Naravno, ne zato {to vidi mene. Pitaosam ga za{to je tako raspolo`en, a onre~e da se vra}a iz kockarnice.

– Kockao si se?– Da – odgovorio je. – Dobio si?– Ne, re~e. – Izgubio si?– Da. – Pa za{to si onda sre}an?– Jer sam izgubio u kockarnici u

kojoj je gubio i Dostojevski – odgovori miGoran.

Te iste ve~eri, davne 2004, pre no {toje oti{ao da iska`e po{tovanje FjodoruMihajlovi~u (~iji je, uzgred, kockarskidug, o kojem svedo~e i memoari pi{~eve

sim patijama dobacio: „Za{to ste se rastu-rali kada opet sedite skupa?“

Mi se nismo ni rasturali, pomislih.

Kako sti}i u VizbadenNi{ta se u `ivotu ne doga|a slu~ajno.

Kao {to nije slu~ajnost ni {to smo te no}isedeli svi zajedno, ni {to se Stefanovskikockao na mestu gde je svojevremenoDostojevski izgubio silne pare, niti {tosmo usred Nema~ke igrali predstavu ba{u vreme kada se hiljadama kilometaradalje, na jugu afri~kog kontineta, vodioboj izme|u na{ih i nema~kih lopta{a.Slu~ajnost nije ni {to je SNP prvi putpohodilo Vizbaden upravo s predstavomBrod za lutke.

Ako }emo da budemo sasvim preciz-ni, Brod za lutke je na Festivalu bio izvo -|en u dva termina (17. i 18. juna), a ako}emo po{teno, Srpsko narodno pozori{tese za ovo gostovanje pripremalo punih{est godina.

Poku{ali smo da budemo zanimljiviorganizatorima i selektorima, a najpreBeilhardsu – upravniku tamo{njeg tea -

Sada smo bili uvereni da smo pogo-dili pravu meru: Milena Markovi}, oz -biljno ime evropskog dramskog spisatelj-stva, ~iji komadi su ve} izvo|eni u Vizba-denu, napisala je izvanredan, sna`an,emotivan i provokativan tekst. Ana To -movi} je Brod re`irala na atraktivanna~in koji je predstavi doneo sva mogu}adoma}a priznanja, ali je provocirao iodu{evljene reakcije inostrane publike ikritike ({to smo proverili u Bratislavi,Egeru, Hebu, Anseniju, Zagrebu, Mari-boru, pa i na Bitefu...). Darko Rundek jeza predstavu komponovao savr{enumuziku, a u Brodu igra (svira i peva)mo}na ekipa aktera, predvo|ena Jasnom\uri~i}, jednom od najboljih doma}ihglumica.

Smatrali smo da nam s takvom pred-stavom nije potrebna „veza“, ali smouporno insistirali da neko od selektora iBeilhardsovih asistenata vidi predstavu.Naravno, „u`ivo“. Ispostavilo se, me|u -tim, da to nije nimalo jednostavno. „Lovi-li“ smo se sa vizbadenskim selektorimana Bitefu, Sterijinom pozorju, Festivalu„Fokus Srbija“ u Bratislavi, neumorno sedopisivali, nekoliko puta slali DVDsnimak predstave... Sve dok jednog dananije stigao aber iz Nema~ke da je odlukadoneta – pozvani smo na Festival. Docni-je }e se pokazati da je presudnu uloguodigrala Biljana Srbljanovi}. Kao i svudau pozori{nom svetu, i u Vizbadenu, Bilja-na ima poseban status, s tim {to se njenare~ na ovom festivalu oslu{kuje s na ro -~itom pa`njom. Jer, ona je jedan od „pa -trona“ vizbadenskog bijenala. Ta~nije,pripada grupi festivalskih „kumova“,kako to veli Beilhards, i to uz Marka Rej -venhila, Janu{a Glovackog, Du{ana Jova-novi}a, Tankreda Dorsta, Gorana Stefa-novskog, Hrista Boj~eva, Almira Im{i -revi}a, Elvisa Bo{njaka, Radmilu Vojvo-di} – pomenimo tek neke od njih. [to }ere}i da je deo ekskluzivne grupe pozo-ri{nih stvaralaca koji ne samo {to su svo -jim radom presudno obojili fizionomijuBijenala, ve} i aktivno, sugestijama ipredlozima, uti~u na kreiranje svake odselekcija.

Ve} na sve~anom otvaranju Festiva-la, neposredno pre izvo|enja na{e pred-stave, bilo je jasno kakav je status Bilja-ne Srbljanovi} u Vizbadenu. Nije bilasamo prozvana da zauzme mesto me|u„patronima“, nego ju je Beilhards zamo-lio i da se obrati prisutnima. Svojevreme-no njeni komadi su upravo ovde imalijednu od evropskih promocija, docnije jeBiljana vodila redovne festivalske radio-nice dramskog pisanja, a svojim prisu-stvom ona, evidentno, podi`e rejting ma -nifestacije.

Ni{ta manju pa`nju organizatorinisu posvetili Mileni Markovi}. Ni njojovo nije prvi festivalski boravak u Vizba-denu; tu su, recimo, s ogromnim uspe-hom igrani njeni Paviljoni Jugosloven-skog dramskog pozori{ta, a du{a ne}eprestati da me boli {to festivalska publikaovde nije videla njenog i Tomijevog Na -hoda Simeona (mala uteha mi je da nasje na izvestan na~in i ta predstava prepo-ru~ila za ovogodi{nje Bijenale, jer ju jeManfred svojevremeno video na Pozor-ju).

U me|uvremenu, Milena je o~iglednopostala nova zvezda evropske dramske ipozori{ne scene. Ovde je, ba{ kao i Bilja-nu, sale}u novinari, mladi pisci, reditelj,producenti, prevodioci. Sada joj je, ka`emi, manje neprijatno nego pre nekolikogodina, odnosno, veli Milena, danas ne -kako izlazi na kraj s ose}ajem nelagod-nosti. Ve{to „plivaju}i“ izme|u mnogo-brojnih obaveza koje neprestano pred njuiskrsavaju, nepogre{ivo procenjuje sva -ku situaciju i svakog sagovornika, maj -storski reaguje na novinarska pitanja iprovokacije na panel diskusiji organizo-

supruge Ane, tek pre nekoliko godinavratila grupa anonimnih ruskih boga-ta{a, sumnjivog ugleda i nesumnjivo vi -sokog dru{tvenog statusa), Stefanovski jesedeo za jednim od stolova postavljenihispred festivalskog {atora, u parku po -kraj Pozori{ta. Bili su to duga~ki stolovi sisto tako dugim klupama, kao u lokalnimpivnicama, dovoljno duga~kim da nanjima, pored Gorana, sede i Du{an Jova-novi} i Janez Pipan iz Ljubljane, Primo`Bebler iz Nove Gorice, Nenad Proki},Branko Cveji} i Acika Ili} iz Beograda,Faik Ispahiu iz Pri{tine, te predstaviciSNP-a – Milivoje Mla|enovi} i ja. Uprolazu nam je Manfred Beilhards sa

tra, direktoru i osniva~u Festivala (koji seneko} zvao Bonsko bijenale, a onda ga jeManfred iz Bona preselio u Vizbaden),jo{ kada smo 2004. godine u SNP-u po -krenuli festival doma}eg dramskog tek -sta „Nevinost – Projekat tri“, zasnovanna praizvo|enjima komada savremenihmladih doma}ih autora (tada bez istinskenamere da konkuri{emo za Vizbaden, no`eljni da na sebe skrenemo pa`nju), adocnije s Nahodom Simeonom MileneMarkovi} u re`iji Tomija Ja ne ̀ i~a, ovajput s ozbiljnim namerama i nimalo skri-venim ambicijama. Prvi put smo biliodve} „zeleni“, drugi put isuvi{e skupi.

Brod za lutke u Vizbadenu

Deo autorske ekipe Broda za lutke

LUDUS 16525

POZORI[NI RASADNIKMilovan Zdravkovi}: Pozori{ni `ivot Ze muna uXIX veku; Festival monodrame i pantomime,Ze mun, 2010.

vanoj povodom ko-zna-kakve pomodneteme vezane za neki od mnogobrojnihaspekata „`enskog pitanja“ u savreme-nom svetu (a i {ire), ali se ne odvaja odna{e ekipe. Poput zbunjene devoj~ice seizvinjava {to mora da ode na gala ru~akna koji je zovu sve same „glavonje“evropskog teatra oli~ene u VIP gostima idoma}inima Bijenala, ali zato, nakon obeizvedene predstave, maestralno rukovodina{om internom proslavom uspeha kojije postigao Brod. Mesto radnje: irski pab,ulice i trgovi Vizbadena, kao i ulaz u ho -tel te foaje hotela, a sve to kao po modelufragmentarne dramaturgije – istovreme-no.

A onda predstavaPrvo izvo|enje Broda je bilo odli~no.

Po~etak furiozan, a onda lagano uspora-vanje jer su glumci, a pre svih Jasna,shvatili da prevodiocu valja omogu}iti dana vreme plasira prevod. Ovo usporava-nje je dalo pozitivan rezultat. Sedim me -|u gledaocima i ose}am da sjajno reagu-ju, da di{u dahom predstave. DraginjaVoganjac, Radoje ^upi}, Nenad Pe}inar,Ra{a Vujovi} i Milica Gruji~i} igrajusigurno, poletno, ne preglumljuju, nikone igra samo za sebe, ose}aju jedni dru -ge. U drugom delu, valjda kada sam se isâm opustio, ose}am da su slobodni i dau`ivaju. Na kraju predstave – buranaplauz, odu{evljenje. U gledali{tu ma -hom mla|a publika, ~ini mi se da jenajvi{e studenata, pretpostavljam onihvezanih za teatar.

Hendikep tog prvog izvo|enja je ~i -njenica da su paralelno, u istom terminu,svoju predstavu igrali Italijani (Kurve,amoralna opereta Eme Dante, Teatro sta -bile iz Napulja). Oni su zvani~no otvoriliBijenale, pa je oficijelna publika po sve -~anosti otvaranja oti{la na njihovu pred-stavu. Na{e prvo izvo|enje je, kako to~esto biva na velikim festivalima, imalokarakter reprize i bilo je namenjeno tzv.obi~noj publici.

Na „premijeru“ slede}e ve~eri dolazekriti~ari, teatrolozi i festivalska publika.Odmah se ose}a da je atmosfera dru -ga~ija no prethodne no}i. Kao i na sva -kom drugom festivalu, i ovde su svi u po -~etku uzdr`ani, kao da proveravaju da liim mi to podme}emo rog za sve}u. Ve -}ina, pretpostavljam, zna Milenu kaodramsku spisateljicu, ali niko, ili tek veo -ma malo njih, poznaje Anin rad. Srpskonarodno pozori{te je prvi put u Vizbade-nu.

Ovaj put stojim sa strane. Gledam ipredstavu i publiku. Glumci sada imajuiskustvo prethodnog igranja i od po~etkavode ra~una o simultanom prevodu. Sveje kako treba. Ritam je odmah uspostav-ljen. Vrlo brzo glumci „probijaju“ ledpremijerne publike i igraju kao i pretho-dne ve~eri. Muzi~ari – Dejana @ivkovi}(flauta), Vlada Jankovi} (gitara), LazarNovkov (harmonika), Robert Pongo (bu -bnjevi) i Sini{a Mazalica (bas) – svirajuizvanredno i sigurno.

Nakon pola sata – ~etrdeset pet mi -nuta dvoje starijih gledalaca napu{tasalu, ali ostala publika ne di{e. Vidim daih je predstava uzela pod svoje. Posma-tram Anu koja sedi sa prevodiocem ukabini ta~no preko puta pozicije na kojojsam ja. U`asno je koncentrisana jer od -li~no govori nema~ki i prati svaku re~prevoda upore|uju}i je s tekstom izgovo-renim na sceni.

Pored kabine vidim Vuka R{u mo -vi}a, jednog od dramaturga ove predsta-ve i Aninog mu`a. Kroz glavu mi prolazi:~udno kako je miran. Kao i Ana. Ugle-dam i Elizabetu Fabri, producentkinjuBroda. Sedi u sali i gleda predstavu sainteresovanjem kao da je prvi put vidi.Znam, iako ga ne vidim, da je i VladaSavin, inspicijent, mrtav ‘ladan (kao{pricer, ili u njegovom slu~aju – kaopivo).

Izgleda da sam jedino ja nervozan.Po ko zna koji put kada se na|em u sli -~noj situaciji pomi{ljam: {ta }e meni ovo,za{to sam uop{te u{ao u salu kad ne us -pevam da se izborim s nervozom? Aonda se setim da ne mogu da izdr`im nida ne gledam gostovanja i festivalskaizvo|enja na{ih predstava. Kod ku}epredstave gledam sa strane, uvek s pozi-cije s koje mogu da odem kada konstatu-jem da je sve u redu. Sada mi je, me -|utim, nemogu}e da napustim salu. Te -hni~ki, to mogu neprime}en da u~inim,ali strepim da }e se ne{to r|avo desiti akoodem. Dakle, i ovaj put ostajem.

Odnekud do mene sti`e Milena. Kozna odakle je gledala po~etak predstave.Neko vreme stoji i posmatra scenu, aonda ~u~ne okrenuv{i le|a pozornici.Slu{a tekst. Kada je na sceni neko izre-kao improvizaciju – aluziju na pobeduna{e reprezentacije nad Nemcima –Milena se naglo uspravi, o{tro me pogle-da kao da sam ja izgovorio repliku kojuona nije napisala, slegne ramenima pa seopet okrene i ~u~ne. Ponovo se ispravilamalo kasnije, no sada da bi se fizi~kiobra~unala s dvojicom nema~kih binskih

radnika koji su od duga vremena, ~e -kaju}i zavr{etak Broda, u{li u salu i stalipokraj nas – pri~aju}i. Nisu bili mnogoglasni, ali njihov razgovor nije dobro„legao“ na na{u nervozu. Brzo procenju-jem situaciju, posebno Milenin bes, izaklju~ujem da }e siroti Nemci po drugiput toga dana da fasuju. Sada im, naime,prete i batine. Smirujem situaciju. U}u -tali su, a Milena je opet ~u~nula.

Ponovo „{venkujem“ po gledali{tu.Vidim dobro poznati lik Kriste Miler izBerlina. Pre po~etka, uprkos njenominsistiranju, nisam `eleo da joj ka`em o~emu se u komadu radi. Ube|ivao sam jeda }e joj sve odmah biti jasno. Setio samse situacije iz Bratislave, kada sam sedeopored kriti~arke iz Kanade koja se upo~etku mu~ila da uskladi gledanje pred-stave sa ~itanjem titlova na engleskomkoji su bili projektovani na panoe s leve idesne strane pozornice. A onda je u jed -nom ~asu odustala od ~itanja. Docnije mije sa suzama u o~ima rekla da je sverazumela. Poverovao sam joj, jer da nije,ne bi zasuzila. Sada vidim da Kristapomno prati predstavu. Prizna}e mi ka -snije da sam bio u pravu. Ipak je, ka`e,uzela prevod Broda za lutke na nema~ki.Zanima je komad. Hvala bogu.

Hristo Boj~ev je zakasnio na po~etakBroda nekoliko minuta. Znam da njemu,Bugarinu, nije potreban prevod. I on bezdaha gleda, a posle mi ka`e da odavnonije video tako uzbudljivu predstavu.Raspituje se za Anu. Opet hvala bogu.

Etiketa sa ga}a kaotrofej

Nakon „premijere“, u kasne no}nesate, organizovan je redovni susret s pu -blikom i novinarima. Razgovor ima zva -

ni~nog moderatora (koji je pre oba igra-nja Broda pozdravio publiku, saop{tioosnovne podatke o pozori{tu, autorima ipredstavi, do detalja objasnio kako dakoriste slu{alice za simultani prevod ipo`eleo sre}u akterima, uz obavezno„puj, puj, puj“, protiv uroka). Ulogu vodi-telja, me|utim, spontano preuzima Bilja-na Srbljanovi}. Evidentno uzbu|ena ne{tedi re~i pohvale i ne krije ponos {to jeba{ ona preporu~ila predstavu. PoznajeMilenin dramski opus, videla je bezmalosve doma}e inscenacije njenih drama,zna i njene pesme, ba{ kao i stanje una{em teatarskom `ivotu, no i o~ekivanjaevropske pozori{ne publike, pa postavljaprava pitanja i savr{eno usmerava tokrazgovora. U tom ~asu, slu{aju}i kvintetovih mo}nih pozori{nih `ena – Milenu,Biljanu, Anu, Jasnu i Draginju – `ao mije {to razgovoru, umesto pomalo u{toglje-ne premijerne publike, ne prisustvujustudenti od prethodne no}i. Siguran samda bi pri~a o Brodu bila jo{ uzbudljivija.

Razgovor je zavr{en. Dvojica nema~ -kih binskih radnika nas zaobilaze u{irokom luku, ispod oka motre}i na Mile-nu koja ih sada ne prime}uje. Izlazimo uno}. Ali ne daleko. Jer tu je festivalski{ator gde nas ~eka ve~era. Nju dobijamoza bonove koje su nam dali organizatoriBijenala. Uz ve~eru, razume se, ide i pi -}e. Po jedno. Ostala mo`emo da kupimopo sni`enim cenama, uz obaveznopla}anje kaucije od jednog evra za ~a{u.Evro dobijamo nazad kad vratimo ~a -{u/e.

Pre {est godina, po zatvaranju {a -tora, na stolovima je za gostima ostalo nadesetine ~a{a. Neko od prisutnih tadare~e da bi bilo mogu}e napraviti ozbiljnuzaradu od prikupljene kaucije. I sadasmo ostali do zatvaranaj {atora – kafane,

ali ~a{a nije bilo. Ekonomska kriza, valj-da.

Kriza je, pretpostavljam, navela igrupu veselih Nemica, koje su, kakoreko{e, proslavljale devoja~ko ve~e jedneod njih, da nam pri|u u kafanskoj ba{ti,na{oj slede}oj destinaciji, i zatra`e danekome od mu{kih makazama odsekuetiketu s donjeg ve{a. Makaze su ponelesa sobom, etiketu odsecaju svojeru~no i,vele, pa`ljivo, a za uzvrat „`rtva“ trebada im da evro-dva. Kada su ~ule da smoiz pozori{ta tra`ile su po deset evra. Eonda smo se i mi setili krize.

Sutradan smo vasceli dan {etali poVizbadenu. Neki su pijuckali pivo, drugiserije kafa, tre}i, najmalobrojniji, {opin-govali. Svako prema zaslugama.

Uve~e smo bili na aerodromu. Let zaBeograd, aerodrom „Nikola Tesla“. Nacarini, po{to sam ispraznio d`epove uplasti~nu tacnu, skinuo kai{ i sat s ruke,a noutbuk izvadio iz ranca, ljubaznadama u uniformi me, pogledav{i paso{,pita: „[ta je to?“ „Paso{“, odgovorihzbunjeno. „To vidim, ali koje dr`ave?“

Kroz glavu mi prolete ju~era{njautakmica. Pomislih: kud je ba{ ju~emorala da proradi kombinacija Iva no -vi}a, Krasi}a i @igi}a, posle koje je u 39.minutu Jovanovi} dao onaj gol. [ta namje to sada trebalo?

„Ovo je paso{ dr`ave Srbije“, rekohpomiren sa sudbinom i svim {to me ~e -ka...

„^estitam“, pru`i mi ruku unifor -misana gospo|a, „bili ste odli~ni”.

„Znam“, odgovorih. Samo {to ja nisam mislio

na fudbal.

Milovan Zdravkovi} pripada reduteatrologa koji su u teoriju i isto-riju pozori{ta dospeli preko duge

i bogate pozori{ne prakse. Vi{e godinaradio je kao direktor marketinga u Na -rodnom pozori{tu u Beogradu, da bi sepre desetak godina posvetio prou~avanjupozori{ne pro{losti u Srba, kao i nastav -ni~koj karijeri. Knjiga Pozori{ni `ivotZemuna u XIX veku najnovije je Zdrav-kovi}evo celovito istra`ivanje teatarskog`ivota u tada pograni~nom gradu Zemu-nu, gde je akcenat stavljen na analizupozori{nih zbivanja me|u srpskim `iv -ljem toga doba.

Da bi predo~io pozori{ne pojave,doga|aje i rad istaknutih stvaralaca uZemunu, Milovan Zdravkovi} morao jeda obavi opse`no ispitivanje op{te,dru{tvene i kulturne istorije Zemuna u

19. veku. Tek kada je ustanovio odlike iuslove, ekonomske, politi~ke i istorijskeokolnosti koje su postojale u Zemunu udoba njegovog razvoja kao grada i kul -turnog centra Srba u ju`noj Ugarskoj,autor je mogao da po|e u traganje zapo~ecima pozori{nog `ivota i, {ire uzev,pozori{ne kulture Zemuna. Oslanjaju}ise na skromne podatke na{e teatrografi-je, Milovan Zdravkovi} uspeo je da re -konstrui{e pravce razvoja pozori{neumetnosti u Zemunu od prve dekadedevetnaestoga veka pa sve do 1914. godi-ne, kada je okon~an rad „Zemunskogsrpskog dobrovoljnog pozori{nog dru -{tva“.

Centralni deo autorovog rada posve -}en je upravo delatnosti ovog teatarskogudru`enja. Zdravkovi} pi{e o `elji stano-vnika Zemuna da dobiju svoje pozori{te i

o podsticaju koji je teatarskim zaljublje-nicima pru`io Fotije Ili~i}, vo|a jednogod najpoznatijih putuju}ih pozori{ta uSrba. U okviru rada Srpske crkvene pe -va~ke zadruge, osnovano je amaterskopozori{no dru{tvo koje je dobilo ime „Ze -munsko srpsko dobrovoljno pozori{nodru{tvo“. Od 1883. do 1885. delovalo jepod okriljem crkvene peva~ke zadruge, azatim se osamostalilo; predsednik dru -{tva bio je Stevan Krecul, reditelj NikolaZori}, a Aleksandar Borota sekretar. Dokje delovalo kao deo peva~ke zadruge,teatarsko dru{tvo obavilo je sve potrebnepripreme za osamostaljenje. Odobrenjeza samostalan rad stiglo je jula 1885.godine, a dalje delovanje dru{tva Milo-van Zdravkovi} vidi u tri smera: kulturo-lo{ko-obrazovnom, patriotsko-rodoljubi-vom i donatorsko-humanitarnom. @ivotovog prvog amaterskog pozori{ta uZemunu, u kome su ~esto kao gosti u po -jedinim ulogama nastupali profesionalniglumci – ~lanovi Srpskog narodnogpozori{ta i Narodnog pozori{ta – trajao jedvadeset pet godina, sve do balkanskihratova, odnosno do Prvog svetskog ratakada je definitivno prestalo sa radom.

Kada se sagledavaju rezultati rada„Zemunskog srpskog dobrovoljnog pozo-ri{nog dru{tva“, mogu se razlikovati dvaperioda; prvi pripada samom po~etkukada dru{tvo jo{ nije bilo samostalno. Utome periodu prikazano je 12 predstava,a od 1885. do prestanka rada izvedeno jejo{ 50 premijera. Dakle, pripremljeno jeukupno 62 predstave koje su prikazane82 puta.

Ako znamo da su ~lanovi ovogateatra bili amateri, da dru{tvo nije imalostalne izvore prihoda kao ni stalnu sce -nu, ako se pozovemo na ~injenicu da je uto doba stalni gost Zemuna bilo Srpskonarodno pozori{te iz Novog Sada koje je– zbog visokih profesionalnih standardaizvo|enja predstava – svakako bilo atra -ktivnije za gledaoce od doma}eg diletant-skog ansambla, mo}i }emo jasnije dasagledamo zna~aj i ulogu koju je u posto-je}im okolnostima imalo „Zemunskosrpsko dobrovoljno pozori{no dru{tvo“.Re~ je o uvo|enju kulturnih navika ipotreba me|u stanovni{tvo grada, kao istvaranju razumevanja za pozori{nuumetnost. To su zadaci koje je prvo ze -munsko pozori{te obavilo sa uspehom,postaju}i i samo neka vrsta rasadnika iz

koga su nikli budu}i pozori{ni profesio-nalci koji su karijere ostvarili u drugimsredinama.

Zdravkovi} dalje prati razvoj pozo-ri{nog delovanja u Zemunu, bele`e}i~esta gostovanja Srpskog narodnog pozo-ri{ta, kao i nastupe putuju}ih pozori{nihdru`ina.

Studija Milovana Zdravkovi}a dajenam celovitu sliku o teatarskom `ivotuZemuna u 19. veku. Na{a dosada{nja sa -znanja o toj temi bila su parcijalna i,razume se, nepotpuna. Prilje`an istra -`iva~ki napor autora pru`io nam je dosada najpotpuniju analizu pozori{nogdelovanja u Zemunu i time postavio os -nove za budu}a izu~avanja uzajamnoguticaja teatarskog `ivota na druge kul -turne centre onoga doba – u Srbiji Beo -grada, Kragujevca i Ni{a, ali i u Austrou-garskoj – Temi{vara, Novog Sada, Vr{cai Pe{te.

Knjiga Milovana Zdravkovi}a sadr`ii niz zanimljivih priloga – od portretazna~ajnih pozori{nih stvaralaca do ane -gdota – kao i registar imena, koji omogu -}ava prohodnost krozobavljeno istra`ivanje.Radomir Putnik

Plakat festivala Vizbaden

KNJIGA

Ovog puta je u pitanju fizi~ki teatar, tj.pozori{na plesna predstava pripremljenasa po~etnicima u samo 7 dana, a koja sebavi dekonstrukcijom arhitekture i re -konstrukcijom pozori{nog pokreta. „Nijere~ o arhitekturi pozori{ta. Re~ je o po -kretu koji pokre}e statiku. Arhitektura,~ak i dinami~na arhitektura, stati~na je

DUBROVA^KE LETNJE IGRE, kojetradicionalno traju od 10. jula do25. avgusta, ove godine su odr`ane

61. put. Od premijernih dramskih naslo-va praizvedena je drama Spa{eni hrvat-skog dramati~ara i romanopisca Tomi-slava Zajeca u re`iji Franke Perkovi}, teGogoljev Revizor u re`iji slovena~kog re -ditelja Jerneja Lorencija.

Spa{eni zaklju~uju Zajecovu trilogi-ju sastavljenu jo{ od tekstova DorothyGale i Astronauti, i donosi pri~u o devete-ro ljudi koji se isprva susre}u u trenut-kusaobra}ajne nesre}e, a zatim i godinudana nakon toga, gde ih zati~emo kakose bore s posledicama nesre}e, ali i onim{to jesu. Drama tematizuje li~nu borbusvakog pojedinca za pronalazak spase-nja u okvirima vlastitoga `ivota. „O tomekoliko smo u toj borbi sami, a koliko jeona svakome od nas toliko poznata jer jeu svom temelju uvek bolno ista, progova-ra ovaj dramski tekst. A upravo na tompre}utnom i intuitivnom nivou doga|ajuse susreti izme|u likova Spa{enih, kojiiako udaljeni u vlastitim razli~itostimamogu jedni u drugima prepoznati istete`nje i tako se, makar na trenutak, me -|usobno ute{iti“, izjavio je pisac. „Prviput kad sam dobila taj tekst, kupio meatmosferom koja je upisana u neke sa`etesituacije, kratke re~enice, neke likove,neke tuge, o~aje, samo}e“, rekla je redi-teljka.

Drama Revizor Nikolaja Vasiljevi~aGogolja, utemeljitelja modernog ruskogrealizma, spada u dru{tvene komedije jerse bavi ljudskim naravima i negativnimpojavama, ali je i komedija karaktera isituacije. Osnovna ideja za postavljanje tedrame, kako sam reditelj isti~e, jeste ne -postojanje razlike me|u stale`ima, ko -

rupcija i sveprisutna ljudska glupost.„Korupcija po~inje iluzijom i `eljom zamo}i i ostvarivanjem, a predstava poka-zuje koliko su ljudi spremni i}i daleko“,dodao je Lorenci. Re~ je o izvedbi Festi-valskog dramskog ansambla i Zagre-ba~kog kazali{ta mladih.

Od repriznih predstava publika jemogla da pogleda pro{logodi{nje festival-ske premijere: dve re`ije Ivice Kun~evi}a– [ekspirovog Hamleta i Dr`i}evogSkupa, i Vojnovi}evu jedno~inku Nataraci u postavci Jo{ka Juvan~i}a.

Hrvatska radio-televizija dodelila jetradicionalne Nagrade Orlando za umet-ni~ke domete u ostvarenju programa 61.Dubrova~kih letnjih igara – u dramskomprogramu tu presti`nu nagradu osvojio jeVilim Matuli, za ulogu Antona Anto -novi~a Skvoznika-Dmuhanovskog, upredstavi Revizor, dok je Gran pri Orlan-da za posebne umetni~ke doprinose uostvarenju celokupnog programa ovogfestivala pripao doajenu hrvatskog glu -mi{ta Tonku Lonzi.

Pomenimo i zanimljivost da je tokomfestivala „Jutarnji list” objavio zanimljivi intrigantan tekst pod naslovom „Dubro-va~ke letnje igre mo`e spasiti samo Ju -goslovensko dramsko pozori{te” u komeje, izme|u ostalog, apostrofirana potrebaza ve}om saradnjom izme|u pozori{nihcentara na ovim prostorima i zajed ni~ -kim poduhvatima.

Na ovogodi{njem 56. SPLITSKOMLETU, odr`anom od 14. jula do 14. av gu -sta, premijerno je izvedena drama IvanaKova~i}a Smij i suze starega Splita u re -`iji Gorana Golovka. Pisac je {arolikostsplitske varo{i s po~etka dvadesetog vekaovekove~io u svojoj prozi – kroz obi~ajepro`ete crkvenim doga|anjima, Kova~i}

opisuje porodi~ne i me|ususedske odnosevaro{kog puka, a za pozornicu su gotovo4.500 stranica zapisa adaptirali drama -turg Olja Lozica i reditelj Golovko. Pred-stava je igrala na otvorenom prostoruSustipana, mestu starog splitskog grobl-ja. „Kroz obredne ’smij i suze’ likova,koji su svoje du{e utkali u vazduh, ze -mlju, kamen i more ovoga na{eg grada,neminovno se pitamo po kojim to na -~elima `ivimo danas? Predstava Smij isuze starega Splita prilika je da zasta -nemo, setimo se i krenemo dalje sa sve -{}u da na~ela tih ljudi nisu bila pukaispraznost, ve} na~in opstanka i negov-anja kulturnog i urbanog identiteta ~ijemuru{avanju svedo~imo“, zapisali suautori.

ZADAR SNOVA 2010. otvorila jepremijera teksta Mjesto gdje nismo bilimakedonsko-slovena~ke spisateljice @a -nine Mir~evske u re`iji Natalije Mano-jlovi}. Re~ je „o strukturi jednog grada u

kojoj dominiraju isprobani sistemi insti-tucija; pod prividnim vo|stvom obi~nihljudi, odabranih da bi ih narod voleo;hranjenih la`ima i zalivanih vinom a svekako bi struktura ostala neugro`ena.Koju poziciju treba zauzeti ~ovek ako `eliu takvom mestu ostati na vrhu ili baremna `ivotu, propitujemo iz pozicija mo}iGradona~elnika, lepote njegove Supruge,~isto}e njihove k}eri Jule, bezbri`neblesavosti Mesnog Petla, de`urnog kriv-ca Blatnog Vilenjaka i drugih likova izbajke. Bajke, jer u takvom mestu ovakvapozori{na kompilacija nikada jo{ nijebila.”

U Makedoniji je odr`ano jubilarno50. OHRIDSKO LETO od 12. jula do 20.avgusta. U dramskom programu u~e -stvovale su brojne doma}e predstave, kaoi gostuju}e iz Sofije, Sankt Peterburga,Istanbula, Dablina, Beograda, dok jepremijerno izveden [ekspirov Hamlet uprodukciji Dramskog teatra iz Skoplja.Ova ku}a se po tre}i put poduhvatila

izazova postavljanja tragedije o danskomkraljevi}u – ovoga puta re`iju trosatnepredstave potpisuje Dejan Projkovski,naslovnu rolu tuma~i Dejan Lili}, a pre -mijera je odr`ana u Kulturnom centru„Grigor Prli~ev”. „Napravili smo Hamle-ta koji di{e u sada{njosti i treba da sesuo~i sa savremenim problemima i odgo -vori na pitanja dana{njice. Koncept jebaziran na onom ’biti ili ne biti’ da bisvaki ~ovek mogao da uzme sudbinu usopstvene ruke”, rekao je Projkovski iupozorio da je u inscenaciji prisutna inagost, iako je ogoljenost du{a, po njemu,mnogo zastra{uju}a. Lili} se osvrnuo nate{ko}e tokom rada na predstavi: „Da jebilo te{ko jeste, ali je u isto vreme bilo iuzbudljivo. Hamlet se bori sa svim onim{to postoji i danas – sa hipokrizijom,ogovaranjima – s tim da se sada, za ra -zliku od pre, no` ljudima zabada direkt-no u prsa, tako da mo`ete videtineprijatelja o~i u o~i.”

26

EX YU scena

LUDUS 165Lu

LETNJI FESTIVALIAleksandra Jakš i¯

Pazinski Festival kazali{ta, perfor-mansa i eksperimentalnog filma„Sedam dana stvaranja“ u Istri,

bavi se pozori{nim istra`ivanjem, ali ukombinaciji s drugim medijima. Festivalje namenjen svim gra|anima istarske`upanije i dobronamernicima koji se ba -ve kulturom i stvaranjem, ove godineokupljenih oko teme „SVEjednoISTRA“.Festival je zami{ljen kao umetni~ka ko -lonija i sastavljen je od filmskih, fotograf-skih, video art, pozori{nih, plesnih ra -dionica. On ima za cilj da povrati tradi-cionalne vrednosti kroz istra`iva~ki radu samo sedam dana rada u radionicama,suprostavljaju}i se na taj na~in global-izaciji. Tako bi se ovaj festival mogao na -zvati iskustvenim procesom umetni~kogistra`ivanja za po~etnike i one koji tonisu. Organizatori festivala jesu istarskadru{tva Veliki mali ~ovjek, Udruga “I”iMinistarstvo kulture grada Pazina. A uorganizaciji festivala su i glumci pulskogteatra Dr. INAT Branka Su{ca, DavidBelas direktor festivala, [andor SlackiSenior, [andor Slacki Junior, kao iperfomer i konceptualni umetnik JosipPino Ivan~i}.

Vezivna tkiva i kontekst Festival je zavr{en u subotu 21. av -

gusta sa dve gotove predstave: produktprocesa stvaranja u samo sedam dana.Prva predstava bila je rezultat radioniceDekontest, idejnog performansa Dekon-tekst 8 autora Davida Belasa. Ona jekombinacija vizuelnog pozori{ta i pozo -ri{nog performansa zbog impresivnih isna`nih teatarskih monolo{kih particijavoditelja Belasa u interpretaciji JensaSigsgarda Pale sam na svijetu izvedenihna hrvatskom jeziku i [andora SlackogMla|eg (interpretacija Dantea) njegovogmonologa na italijanskom jeziku. Ta dvamonologa me|usobno su se preklapala iupotpunjavala u gotovu predstavu, u de -kontekstu. Radionica je logi~ni nastavakidejnog performansa Vezivna tkiva iKontekst iz prethodnih godina festivala.Predstava problematizuje pozori{ni ivizuelni performans, i zavr{ni je produktciklusa promi{ljanja idejnog performan -sa. U procesu stvaranja upotrebljena suna~ela direktne komunikacije kao ka -rakteristike performansa i na~ela prisut-nosti. „U 2009. intenzivno sam se pri pre -mao da ra{~lanim i demistifikujem po -jam idejnog performansa, te da ga u pra -

ksi ponovno ’mistifikujem’. Kao krajnjiprodukt dobili smo 12 autorskih idejnihperformansa 12 umetnika iz razli~itihpodru~ja umetnosti. U 2010. godini, ra di -onica Dekontekst sastoji se u ponovnomrecikliranju materijala napravljenogprethodnih godina, spajanju istih i na -ravno nadogra|ivanju novih delova. Svi

u~esnicii voditelji bi}e autori ’zavr{nogprodukta’, odnosno umetni~kog dela”,objasnio je David Belas, direktor festivala„Sedam dana stvaranja“.

Druga predstava bila je predstav -ljanje radionice [andora Slackog Senio-ra, glumca kazali{ta Dr. Inat iz Pule Ar -hitekturalno kazali{te – arhiktetura.

SEDAM DANA STVARANJA

Spa{eni na Dubrova~kim letnjim igrama (foto: Damil Kalogjera)

Pazinski festival u Istri

Radmi la Ður ica

Sedam dana stvaranja

LUDUS 16527

EX YU scena

Ove godine na „Kotor artu” premijerno jeizvedeno ~etiri predstave: Saloma BrankaBrezoveca, Rasprave Olivera Frlji}a, Don@uan Ane Vukotiv} i Njego{, vatre RadmileVojvodi} i Paola Ma|elija

Ana Tas i¯

po definiciji. Dekonstrukcijom arhitek-ture i rekonstrukcijom pokreta po kre -}emo statiku arhitekture. Prometejskidonosimo vatru. Adamovski ra|amo se izgline. Arhitektura je izgubila gr~ku irimsku lepotu i sa~uvala striktno korisnustranu sebe same. Kao hod. Kao pokret.Postala je stati~na i siva. Iz tog sivilaizranjaju glumci i tom sivilu donose bojukako bi kroz pokret doneli arabesku kojusu izgubili. Glumci daju drugu perspek-tivu i lep{i smisao postojanja. Borba pro -tiv grozote sivog dru{tva vrhunski jeumetni~ki cilj koji donosi slikama bojuna beli zid i budi emocije. Donosimo svet-lo, senu i boju na beli zid funkcionalnos-ti. Poku{avamo ukrasiti sivilo gra|evinai ravnih fasada prolazno{}u na{ih pokre-ta. Ne postoje dva ista pokreta. Dve istepiramide, dva ista partenona. Postojestotine hiljada istih sivih kocki u kojimaprovodimo `ivote. Prestali smo hodati no -som nagore i prestali smo gledati okosebe svet koji nas okru`uje. Zahtevamoda na{a pa`nja bude uhva}ena detaljimakoji nas okru`uju. Zahtevamo da obratitepa`nju na grad u kom `ivite i da osuditekao ru`ne sve zgrade u kojima nije ulo -`en trud prijatnosti oku. Donosimo lepotu~istoj birokratskoj funkcionalnosti. Da -

kle, u~esnici }e imati priliku usvojitikoncept arhitektonskog pozori{ta, pro -mi{ljati o specifi~nim lokacijama te krozperformans odnosno pokret, mimiku ioslikavanje tela oplemeniti na jedinstvenna~in arhitekuru“, objasnio je [andorSlacki Senior.

I performans je pozori{te –umetni~ki politi~ki aktivizam

Drugi deo izvo|a~kog festivala ~inilisu razli~iti performansi i umetni~ke in -stalacije. Po definiciji performans jepredstava, predstavljanje, izvedba iliforma akcione umetnosti nastale u {ezde-setim godinama 20. veka povezivanjembodi arta, hepeninga i odre|enih shva -tanja pozori{ta i rituala. Performans je uumetnosti doga|aj u kom jedna grupaljudi izvodi, tj. pona{a se na odre|enina~in za drugu grupu ljudi publiku.

Pazinski festival ugostio je beograd-skog performera Zorana Raj{i}a, koji jena festivalu imao sopstveni sedmodnevniperformans. Raj{i} je na festivalu biojedan od predstavnika beogradskog MA -PA Balkon udru`enja za izvo|a~ke ume -tnosti.

Akcija-performans Svjetlost je LI -GHT na festivalu „Sedam dana stvara -nja“, nastavak je iste akcije skora{njeg

otvaranja zgrade Muzeja savremeneumetnosti u Zagrebu, nastale iz ideje ikoncepta konceptualnog umetnika JosipaPina Ivan~i}a. Svjetlo ...is light je celod-nevna umetni~ka akcija izvedena naspecifi~nim lokacijama po gradu Pazinuod zore pa do sumraka, i u udarnimterminima oko pazinskog Ka{tela, „uprostoru ili predvorju, u strukturi vanj -skog prostora gde su bili postavljeni ple -sa~i i muzi~ari, koji su na zadatu temusvetla improvizovali, tj. izveli pokretom izvukom ekspresiju svetlom, igrom vanj -skog dolaze}eg kroz staklene stjene iunu tranjeg kojeg stvaramo na{im kre -tanjima i odsjaja i odzvu~ija unutarnjegprostora. Svetlost je ne{to {to obasjavatamu” (Josip Pino Ivan~i}). Performansje osmi{ljen i namenjen slu~ajnim pro -laznicima, a lajtmotiv ka{telskog perfor-mansa bio je Masla~ak, `iva ljudskaskulptura od staniola. Skulptura od stan-iola je za autora Pina Ivan~i}a bila inci-jalno polazi{te i predmet kriti~ke analizeideje o lepom i uzve{enom svetlu. O urav -note`enom skladu tela i svetla u odnosuna rituale u dru{tvu i njegovo okru`enje.

Drugi dan pazinskog festivala obe -le`en je razgovorom o zna~aju akcije-performansa i performansom Damira

^argonje ^arlija i ~uvenih Rije~anaSvena Stilinovi}a, Branka Ceroveca iTaj ~i ^ekade, na diskusiju odnosno pre -davanju Razgovori o direktnoj komuni -kaciji u umetnosti, nakon ~ega je usledio^arlijev performans Crveni umjetnik,crni politi~ar/crni politi~ar, crveni umjet-nik u kome je ^arli u komunikaciji sapu blikom nedvosmisleno pokazaocrveno-crnog politi~ara pokazav{i publi-ci sop stvenu crveno-crnu obojenustra`njicu, {to je zapravo duhovita poru-ka svim hrvatskim politi~arima. Cerovec,Sven, ^arli i Taj~i su na diskusiji sapublikom raspravljali o mo}i perfor-mansa i energiji koja ostaje zauvek bezobzira na vreme ili politiku, i zapravo oumetni~koj akciji i performansu.

Drugi segment pazinskog festivala„Sedam dana stvaranja“ u Istri, ~inila suzanimljiva predavanja, gde isti~em pre -davanje Akcionisti~ki intervencio nizamili akcije, akcije-objekti i izlo`be-akcijeSuzane Marjani}, doktora nauka Institu-ta za etnologiju i folkloristiku u Zagrebu.Postoje razli~ite umetni~ke akcije, odno -sno performansi kroz istoriju. Na preda-vanju pomenuta je hrvatska umetni~kaakcija koju su izveli Traveleri 1922. go -dine. U pitanju je grupa srednjo{kolaca

koja je svakodnevno provocirala gra|aneskidanjem {e{ira konjima umesto zagre-ba~koj gospodi i ko~ija{ima na konjimapo Zagrebu: ova provokacija je po Mari-janu Susovskom klasifikovana kao da -daisti~ka i predstavlja jednu od prvihumetni~kih akcija u istoriji umetni~kogaktivizma u Hrvatskoj.

Neizbe`ni primer hrvatske umet-ni~ke akcije i politi~kog aktivizma tako|eje bio primer Kugla glumi{ta, i njihova~uvena akcija Akcija 16.00, 1981. godi-ne, tvrdo-meka formacija Kugla glu mi -{ta, gde se koristilo pravo oru`je i auto-mobili na otvorenom prostoru, na zagre-ba~kom Dolcu (a jednom i u Beogradukod Narodnog pozori{ta). U pitanju jeIndo{evo odre|enje o `estokom pristupudo`ivljaju autenti~nih politi~kih doga -|aja i konkretnijem prodoru Kugla glu -mi{ta u politi~ku stvarnost (usp. Indo{1999:34). Tvrdi koncept prikazivao jetrenutno politi~ko stanje u Europi uzro-kovano intenzivnim akcijama RAF-a(Red Army Fraction) i Crvenih brigada iotmice Alda Mora, lidera Demokr{}anskestranke, 1978. godine, dok je meki kon -cept govorio o Zlatnom Zlobnom Zecu ido`ivljajima FlashaGordona.

Ujulu i avgustu je, drugi put, u ovo -m obliku, realizovan me|una -rodni festival „Kotor art”. On uk -

lju~uje nekolilo celina – „Festival teuta –novi anti~ki teatar”, „Kotorski festivalpozori{ta za djecu”, „Don Brankove danemuzike”, „Next Internacionalnu smotrumode”, „Pjacu od filozofa”, i, verovatnonajva`niji segment – premijere pozo -ri{nih predstava – „Kotor arteatar” (fe -stival i ove godine vode Paolo Ma|eli –direktor i umetni~ki direktor i JankoLjumovi} – producent). Kada je re~ o po -zori{nim segmentima „Kotor arta“, uokviru festivala anti~kog teatra prika -zane su dve predstave – Eshilov Prome-tej u re`iji Dimitera Go~eva (Volksbuhne,Berlin) i Tiresijina la` po tekstu Ljubo -mira \ukovi}a u re`iji Slobodana Mila-tovi}a (koprodukcija Festivala Teuta,MESS-a i Kraljevskog pozori{ta „Zetskidom“). Na Kotorskom festivalu pozori{taza djecu, od 2. do 10. jula, izvedene supredstave Oro iz bajke Gradskog pozo -ri{ta iz Podgorice, Slike s izlo`be Liber-dance iz Zagreba, Elektri~na invazijaKUD Ljud iz Ljubljane, Ma~ke Dr`avnoglutkarskog teatra iz Stare Zagore (Bu -garska), Slavuj i kineski car Narodnogpozori{ta iz Kikinde, Galeb i banda ma -~ora (Stoli~en kuklen teatar, Sofija), Malasirena Teatra za decu i mladince izSkoplja, Crvenkapa Guliver teatra izVar{ave, U tami De~ijeg pozori{ta iz Su -botice, Zlatokosa Pozori{tanca Pu` izBeograda i Japanska ba{ta TPO Prato izItalije.

Kako je najva`niji segment festivalaKotor arteatar premijere, najvi{e prostora}emo posvetiti njemu (festival je revi-jalnog tipa). Ove godine je premijernoizvedeno ~etiri predstave: Saloma Bran-ka Brezoveca, Rasprave Olivera Frlji}a,Don @uan Ane Vukotiv} i Njego{, vatreRadmile Vojvodi} i Paola Ma|elija. Retko

izvo|enu dramu Saloma Miroslava Kr -le`e (1918), koja na specifi~an na~intuma~i biblijsku pri~u o Salomi, rediteljBranko Brezovec je postavio u kockasti,minijaturni, mobilni scenski prostor.Predstava je ostvarena u visokoestetizo-vanoj formi, izme|u dramskog i mu -zi~kog izraza – glumci, ozvu~eni mikro-fonima, maskirani, igraju i pevaju dra -mu borbe za mo}, ponavljanja istorije,tragi~nih posledica politi~kih manipu-lacija. Pored glumaca Zagreba~kog ka -zali{ta mladih (Katarina Bistrovi} Dar -va{ – Saloma, Daniel Ljuboja – KajoAntonije, Damir [aban – Tetrarka), upredstavu je uklju~en kotorski `enski hor„Moderato Cantabile”, kao i zbor Bo -keljske mornarice, {to je bitno doprineloformalnoj i poetskoj rasko{i predstave. Uzgradi starog, napu{tenog zatvora uKotoru izvedena je predstava Njego{,vatre, autorski projekat Radmile Vojvodi}i Paola Ma|elija, po motivima Lu~a Mi -krokozma Petra II Petrovi}a Njego{a(koprodukcija Kraljevskog pozori{ta„Zetski dom“ i festivala „Kotor art“). Nje -go{ev filozofski spev o stvaranju sveta,ljudskim isku{enjima, odnosu nevinosti igre{nosti, neposustaju}oj borbi izme|udobra i zla, kao i o nemirnoj potrebi zapronala`enjem vi{ih zna~enja u materi-jalnoj svakodnevnici, predstavljen jekroz desetak kratkih i efektnih scenakoje grade logi~nu, zaokru`enu celinu.Svaka scena se igra u drugoj prostorijizatvorskog zdanja, a publika je nepresta-no u pokretu. Tokom hodanja, od scenedo scene, kroz zgradu nas vodi razvodni-ca, obu~ena u crno, stroga i gruba, kaoda je zatvorsko obezbe|enje. Bezli~no io{tro nam se obra}a, jasno nas postavlja-ju}i u uloge zatvorenika, {to je vrlo efek-tan na~in da i mi (gledaoci) postanemou~esnici predstave, njeni koautori, odno-sno da se podstaknemo na aktivno pro -

mi{ljanje ideja koje se na sceni postavlja-ju.

U napu{tenom prostoru stare livniceu Kotoru, igrana je Rasprava u re`ijiOlivera Frlji}a (koprodukcija „Kotorarta“ i Crnogorskog narodnog pozori{ta),reditelja koga je na{a publika upoznalapreko predstave Turbo folk (HNK Rije-ka), koja je direktno, bez ikakve (la`ne)stidljivosti, razbucala pregr{t kulturo-lo{kih predrasuda, izazivaju}i o{tre pole-mike na pro{logodi{njem Sterijinom po -zorju. Njegove predstave skoro uvek iza -zivaju bu~ne rasprave. Nakon pro{logo-di{nje, druga~ije, poeti~nije RaspraveAleksandru Darijea, premijerno izvede-ne u Budvi (koprodukcija sa JDP-om),Frlji} je dao grublje, radikalnije, zna -~enj ski dosta slo`enije tuma~enje oveMarivoove komedije (dramaturg predsta-ve je @anina Mir~evska). Napisana uvreme prosvetiteljstva (1744), Raspravaanalizira ljudsku prirodu, odnos izme|unevinosti i gre{nosti, prirode i kulture,ljubavi i strasti. U pogledu dru{tveneprovokativnosti, Frlji}eva Rasprava jeusmerena na razbijanje seksualnihtabua – na sceni se eksplicitno prikazujunaga, erotizovana tela, hetero i homose-ksualni odnosi. Postavlja se i problemhomofobije, prili~no aktuelan u CrnojGori, kao i u Srbiji. Direktan prikaz na -

gih i erotizovanih tela u teatru je mnogoefektniji i provokativniji, u pore|enju sanjihovim medijskim prikazima. Tako|e,u predstavi se motiv slobodnog izra ̀ a -vanja seksualnosti i seksualnog oprede-ljenja dovodi u vezu s politikom – radnjuprate tonski zapisi o istorijskim politi~ -kim govorima, iz vremena Francuskerevolucije. Na taj na~in se name}e teza obliskoj povezanosti individualne seksual-nosti i globalne politike; li~na sloboda je istvar dru{tvenog ure|enja.

Posebnost Frlji}eve Rasprave je i utome {to je radnja postavljena kao pred-stava u predstavi – eksperiment kojiKnez i Hermijana prate, igra se u pozo-ri{tu, {to je zanimljivo na vi{e nivoa. Ta -ko se problematizuje odnos izme|u real-nosti i pozori{ta, posredno se postavljapitanje o granicama refleksije `ivota upozori{tu, pokre}e se tema glume u sva -kodnevnom `ivotu.

Na{e vreme je korenito pro`eto ironi-jom i sumnjom prema mogu}nosti op -stanka ljubavi, istine, dobrote, nevinosti.Teatralizacija glume u Frlji}evoj Raspra-vi ubedljiv je na~in da se na sceni defi-ni{e ovaj aktuelni dru{tveni problem.Tako|e, takav stil igre inicira temu obez-li~avanja `ivota savremenog ~oveka,duboko uronjenog u medijskom svetu.

U pogledu tretmana dru{tva kaopozori{ta, zna~ajan je zavr{etak predsta-ve. U jednom trenutku se tok radnjenaglo prekida, na scenu izlaze inspici-jenti, donose i postavljaju kulise, polako ipostepeno, u nekom ritualnom miru. Ta -da jasno dolazi do zamene pozicija publi-ke i izvo|a~a. Glumci napu{taju scenukao da su gledaoci, a gledaoci ostaju izakulisa, kao da su glumci. U tom trenutkunam se suptilno razjasnilo za{to smo napo~etku predstave, na svoja sedi{ta, biliprimorani da idemo okolo, preko scene,da zaobilazimo ~itav prostor stare kotor-ske livnice, kroz pra{inu, grmlje i trnje.To pitanje nas je kopkalo tokom predsta-ve, a funkcija je, dakle, bila problemati-zovati pozicije izvo|a~a i posmatra~a.Ova ideja je, na razli~ite na~ine, prisutnatokom cele predstave. To nas podse}a naistra`ivanja Ervina Gofmana, ViktoraTarnera, Ri~arda [eknera, njihova teo -rijska ukr{tanja sociologije, antropologi-je, teatrologije, koja su dovela do sistema-ti~nog razumevanja dru{tvenih odnosaiz ugla pozori{ne teorije. Njihova razma-tranja performativnosti u svakodnev -nom, dru{tvenom i individualnom `ivotupokazuju da ceo svet, na odre|eni na~in,ipak, jeste pozori{te koje funkcioni{e podramatur{kimprincipima.

Festival Kotor art 2010

PET PROGRAMA, ^ETIRI PREMIJERE

Rasprave, koprodukcija Kotor arta i Crnogorskog narodnog pozorišta

28

Dnevnik

LUDUS 165Lu

Putujem, mislim, ose}am

LETO OPSEDNUTO KLASIKOMPiše: Jovan ¬ i r i lov

Venecija, 10. jun 2010. Izmaglica smisla u predstavi italijan-

skog koreografa Vir|ilija Sijene (VirgilioSiena). Aluzija na epohalno delo KlodaLevi-Strosa Tu`ni tropi (1955). Analizadrevnih i dana{njih kultura strukturali-sti~ki istih, ma koliko na prvi pogledrazli~itih pojava, deluje kao gotovo ideal-na tema savremenog plesa. Mo`da ja napozornici sveprisutna izmaglica ono {toumetnost sme sebi da dozvoli koriste}iracionalnost nauke kao povod svoganeverbalnog iskaza.

Zagreb, 12. jun 2010.Moj omiljeni reditelj Oliver Frlji} ne

prestaje da me impresionira svojom poli-ti~kom hrabro{}u. Usred Zagreba, gradauticajnih klerikalnih struja, on po~injesvoju najnoviju predstavu „izravnom“dobro ~ujnom izjavom da svako pozori{tedanas mora da izabere svoga neprijatelja.„Na{ neprijatelj je katoli~ka crkva.“ Ipo~ne komad Prole}e se budi, predstava ukojoj je koren svih nesloboda crkve. Ras -pitujem se na kraju predstave da li je klerprotestovao. Ne, nije. Jedna od uspe{nih,u ovom slu~aju stole}ima stare taktike.Frlji} je ne samo dru{tveno hrabar, ve} jesmeo jer se opredeljuje za najo{trije mo -gu}no politi~ki anga`ovani teatra, u vre -me kad to ni u kom slu~aju nije u modi.Komad mi je posebno drag, jer me vezujeza prvi uspeh Harisa Pa{ovi}a u pozori -{noj javnosti, kad sam ga pozvao da gare`ira.

Zagreb, 13. jun 2010. Ovog puta su me moji dragi i omiljeni

„Baca~i sjenki“ dobro namu~ili. Terali sume da s grupom gledalaca budem izvo -|a~. O~igledno mi se nije tog dana „glu -milo“. Ne{to nisam, kao obi~no, bio egzi-bicionisti~ki nastrojen. Osim toga, jednomsam ve} pre nekih tridesetak godina uGugenhajm muzeju u Njujorku bio „glu -mac“ sa ostalom publikom Ontolod`ikalhisterikal teatra. Najpre smo zavezaniho~iju bili poslu`eni slatkim od vo}a, i jo{pone~im, da bismo na kraju igrali valcerpred ansamblom koji nam je zdu{noaplaudirao. Jednom re~ju bili smo gleda-ni, to jest zeznuti.

Sopot, 2. jul 2010.U prisustvu dirljivo razgaljenog redi-

telja Ljube Radi}evi}a i tada{nje zvezdeotmene Bebe Lon~ar, gledamo film Lju -bav i moda, kako se nostalgi~no zvao ovo -godi{nji program filmskog festivala u So -potu. S raznih strana mi, kao nekakviumetni~ki selebriti, na otvorenom turisti -~kom autobusu, prolazimo ulicama malo-varo{kog Sopota. Narod aplaudira i ba{u`iva. Meni pomalo neprijatno.

^eluk, ostrvo Bali, 14. jul 2010. Na nagradno putovanje „Gorkog

lista“ za dve osobe na ostrvo Bali u Indo-neziji, poveo sam Zorana Jovanovi}a „du -{u i telo“ teatra Suno e Rromengo, ima -ju}i na umu da }e mu takvo studijsko pu -tovanje vi{estruko koristiti. Pre svega,vide}e baline{ku tradicionalnu igru poduticajem Indije i hinduisti~ke religije,koja je Antonenu Artou bila glavni argu-ment protiv bur`oaskog verbalnog teatra.U gradi}u ^eluku gledamo predstavu^alo Narang, upravo tu koju je Arto 1931.godine video u izvo|enju baline{ke trupena svetskoj izlo`bi u Parizu. Zoran se,gledaju}i ovu predstavu, do savr{enstvaizra|enih ritualnih pokreta, opredelio dasvoju narednu predstavu odigra na rom -skom. „Zaista je dovoljno znati osnovnu

fabulu i u`ivati u ovoj vrsti teatra“, re~eon.

Za ve~erom u jednom uglu restoranaigraju, kako je to uobi~ajeno, gracioznedevoj~ice tradicionalni legong s mudra-ma, kodiranim pokretima njihovih ru -~ica. Te mudre se izvode ve} vekovima,svaka s posebnim zna~enjima, koje imajulepotu ~ak i kad ne proni~emo u njihovazna~enja.

Singapur, 19. jul 2010. Posle rajski tihog i pomalo dosadnog

Balija, bu~ni hiperurbani prosperitetniSingapur. Za umetni~ko oko pravi je do -ga|aj {to je svaki oblakoder delo arhitek-tonske ma{te. Jedna od poslednjih atrak-cija su tri oblakodera na kojima le`ibrodoliki restoran i vidikovac. Na{a arhi-tekta Ana Petkovi}, koja se nastanila uSingapuru, ka`e da je u~estvovala u iz -

gradnji te grdosije koja dominira obzor-jem Singapura.

Budva, 25. jul 2010.Premijera Glorije, koprodukcija Gra -

da teatra Budva i Pozori{ta na Terazija-ma. Iva Milo{evi} je i ovog puta pokazalada ume precizno da uhvati `anr komadakoji re`ira. Pozori{te na Terazijama seopredelilo da od klasi~ne hrvatske dramena~ini mjuzikl. (Pomogao sam u adapta-ciji teksta, to jest dao sam konkretnepredloge {ta da se peva, a {ta da ostane uprozi.) Pozori{tu na Terazijama mjuziklnije novost nego osnovni `anr, Ivi je novi-na koju je do kraja savladala, uz veoma

uspelu muziku Kornelija Kova~a. Beo -gradska premijera tek predstoji.

Beograd, 31. jul 2010. Jedina izrazita predstava ovogodi -

{njeg Belefa je novi cirkus Urbani kuni}i,zapravo diplomska predstava klaseFakulteta cirkuskih umetnosti koju jeosnovao @ak Lang. Novi cirkus je postaoozbiljna pojava izvo|a~kih umetnosti usvetu. Njegova glavna, o~igledna karak-teristika je te`nja da program ne budepuki niz akrobatskih ta~aka, ve} osmi -{ljena upotreba cirkuskih ve{tina da sestvori autenti~no umetni~ko delo. Urbanekuni}e karakteri{e virtuozitet akrobatike,uz intelektualni anga`man svih mladihu~esnika, kao sinteza ve{tina, glume,muzikalnosti i smisla. Posebno imponuje{to u ovom cirkusu nema dekoratera, ve}sami artisti menjaju scenu i rade sve dru -ge potrebne tehni~ke radnje.

Budva, 9, avgust 2010.Jo{ jedna premijera u Budvi, ovoga

puta koprodukcija festivala s Bitef tea -trom. Tema Otelo. Koreografi. Zoran Mar -kovi} i Ma{a Kolar. Scenografija i kostimiAngelina Atlagi}. A ideja nove direktorkeBitef teatra Jelene Kajgo da se pozori{tena Skveru Mire Trailovi} prete`no posve-ti modernoj igri. Prva predstava je ozbi-ljan korak u tom pravcu, jer je, uz ma{to -vitu i nebukvalnu koreografiju, iskusnaMarija Jankovi} osposobila pre svega mu -{ki deo ansambla da od latinoameri~kihmladih igra~a postanu igra~i savremenogplesa. Oni su nesumnjivo ozbiljan oslonacbudu}ih predstava ove nove orijentacijeBitef teatra, koji je do sada prili~no lutao.

Smederevo, 11. avgust 2010. Tek druga sezona Tvr|ava teatra.

Uprkos poznatim finansijskim te{ko}amasvih festivala u svetu i kod nas, Branisla-va Lije{evi} o~igledno uspeva da sastavirelevantan program. Prva predstava Ze -mlja Do Do je apstraktna igra nebu podoblake {panske Trupe Puho (pujo – neo -doljivi poriv, `udnja). Vi|ao sam predsta-ve koje su svoju spektakularnost pod ve -drim nebom ispunili nekim dubljim unu -tra{njim smislom. Ali ipak sasvim je uredu za otvaranje. Mnogobrojna lokalnasmederevska publika prezadovoljna.

Smederevo, 17. avgust 2010.Jo{ jedna apstraktna predstava na

otvorenom iz Italije Teatra Pavana. Popo-dne predstava za decu Vilenjaci, ~ijih ma -ski su se neki najmla|i Smederevci grdnoupla{ili. Zatim mahanje krilima atraktiv-nih lutaka na {tulama u predstavi Boje,zaista puna boja. Ovog puta usred Smede-reva.

Smederevo, 18. avgust 2010.Po svemu sude}i najbolja predstava

ovogodi{njeg Teatra tvr|ava ^ovekovatragedija velikog ma|arskog klasikaImra Mada~a. Kokan Mladenovi} je maj -stor da klasici udahne nebanalnu aktuel-nost. Ujvideki sinhaz, ma|arski ansambliz Novog Sada, ima disciplinovan an -sambl. ^ak prvaci ovog teatra igrajumale uloge, Branislava Lije{evi} je sve -sna sa svojim budvanskim iskustvom dasu najzna~ajnije predstave ra|ene speci-jalno za tvr|avu. Pokaza}e naredno letoda li }e mo}i da slede}e godine ostvari tusvoju nameru. Ova predstava je dobrouklopljena u atmosferu tvr|ave, vi{e negou same zidove.

Brezovica na planini Rudnik,28. avgust 2010.

Prvi dan [umesa Bo`idara Mandi}a injegove Porodice bistrih potoka. Nema~ega nema. Pri~e, igre, Bodrijarevih cita-ta, svirke na testeri, predstava i predsta-vica. Najimpresivnija igra Dragane Jova-novi} u klancu, puna krikova `enskosti,iz strasti, iz `elje za slobodom, za svojomsopstvenom pesmom, kakva je da je.

Kraj izvora skidam sve sa sebe kaohommage golotinji kako je shvata Porodi-ca bistrih potoka, ni protest, ni egzibicija,

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeUdru`enje dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.udus.org.rse-mail: udus@udus.org.rsPIB 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}

Glavni i odgovorni urednikTatjana Nje`i}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Aleksandar Milosavljevi}, OliveraMilo{evi}, Miroslav – Miki Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Tekstove i fotografije slati na:ludus@udus.org.rs

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: office@axis.rs

Dizajn LUDUSA\or|e Risti}

Redizajn LUDUSAAXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

ve} stapanje s prirodom, goli kao drvo ilinagi kao prvi ljudi.

Beograd, 30. avgust 2O10.Moj ro|endan. [aljem u ime Bitefa

apel ma|arskoj javnosti da njihova vlastrevidira svoju odluku o ukidanju dotacijasamostalnim izvo|a~kim trupama. Iz -me|u ostalih na udarcu je i jedan Arpad[iling, ~iju odli~nu predstavu novog cir -kusa smo videli ovog leta na Belefu.

Predve~e otvaram izlo`bu fotografijatemu Pozori{na trupa Balkan novi po -kret, a onda pravo u Nove Karlovce napremijeru Ciganke Jerme po Garsiji Lorkiu adaptaciji i re`iji Zorana Jovanovi}aTeatra Suno e Rromengo. Ne znam za{to,tek uvek imam tremu pred njihovi pred-stavu, vi{e nego oni sami. Dr`im impal~eve.

Sre|uju}i utiske o letu koje se klonikraju, prelistavaju}i ove svoje dnevni~kezabele{ke, do{ao sam do iznena|uju}egzaklju~ka da su se pozori{ni umetnici ba -vili klasikom vi{e nego ijednoge leta po -slednjih godina – Ranko Marinkovi} Glo -rija, [ekspirov Otelo, ^ovekova tragedijaMada~a, Jerma GarsijeLorke...

Baca~i sjenki

Glorija u Budvi

Otvaranje „Tvr|ava teatra”