Download pdf - Meta Hocevar

5/17/2018 Meta Hocevar - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/meta-hocevar 1/44

Meta H oc ev ar

Rodena u Liubljani gde [e studlrala arhitekturu i196S.g. diplc-

mirala. Nakon dlplornlranja (a i pre toga) bavila se lskliuclvo

arhi tekturom i nekol iko nagrada pokupil a i e na arhltektonsklm i

urbanlstlcklm konkursima.

Njoj se 1972. godine p r uz ll a mo g ur n os t da u EG Giej saraduj e

kao scenografkinja U scenskom izvodenju Koskoii, taj toi! Rudija

Seliga u rezijJ Dusana jovanovlra . Dzb ll jno i dugotra jno se zarazi la

pozoristern. Povremeno S8 i dalie bavi .arhltekturom, ali u celini

se posvecuie pozorisnom stvaralastvu, Prvi put je reztrala 1982.

godine.

Kao scenogra fki nj a rad ila j e u svim s lovenackl rn pozori st ima.. u

Trstu, u gradovlma blvse Jugoslavije i u inostranstvu: Moskva,

Grac, Bee, Kein, Kembr idz (SAD).

Nai-cesce se bavi slovenackim drarnskim delima. Radi najvise

u Ljubljani u SNG Drama gde 5U realizovane njem· najraz!iciliJe

inscenacije: D. lajc Kalevala (1986), Grum: Dogadaj u gradu Gogi

(1986), D. Smole: Antigona, D. Zajc: Medeja (1990), G. Strnisa:

lednorog (1992), Ceh6v: Tri sestte (1996), Euripid: l figeni ja (1998).

Za SSG Trst je rezi rala Cankarovu Lepu Vidu (1989), a u okvi ru

f est ivala Becke nede lj e svecanosri cak Ir i i nscenac it: e: lovanov ic :

Antigona ( 1993, koprodukci ja sa SNG Dramom) , Porodi cn l a lbum,

parafraza lbzenove Divlfe petke (199 :4 , koprodukci ja sa Sloven-

skim mladinskim gledaliscem) i Poseta parafraza Misimine Hanjo

(1997, koprodukcija sa SNG Dramom).

Za svo]e scenografi]e, kostlrnografile rezije doblla je bro.jne

nagrade. Redovna je profesorka scenografije na Ijubljanskoj

Akademiji Z3 pozori st e, radi o, fi lm i televiziju.



Dei su tacniji svedok ad usiju.

Herakl i t



S A D R Z A J

11 L O KA C IJ A P R IC E

15 O K O O G lE DA LA

21 B IT I U ... G LE DA TI U ...

23 Udaljenosti i dodiri

24 Pozorisna konvencija

27 D UZ IN A G LE DA NJA . P RO ST OR I V RE ME

31 P RO S TO R·K O JI I K AK AV

32 S TV AR NI I V ID EN I P RO ST OR

32 Lokacija "gde"

34 Predprica prostora

40 Secanje prostora

42 Atmosfera

45 PRAZN INE

47 SVETLOST

49 PODRAZUMEVANJA

49 Senka

52 D RA MA TU RS KA C VO RIS TA P RO ST OR A

52 Cosak j ugao

55 Zi d

56 Meduprostor

58 Otkrivanje i istrazivanle prostora

60 Visina horizonta i oCiSte

63 N AP OL JU · U NU TR A

63 Odsustvo forme

65 PORTAL66 lza porta!a na levoj Hi desnoj stranl

70 Portal i o ko c gl ed a la

72 P RIC A P RO ST OR A, P RIC A E LE ME NT A

72 Stotica i figura

72 Stolica i sedenje

74 Stolica i stll

78 Stolica i stolica (stolice)

80 P RO ST OR P RO MA JE I P RO ST OR S TA NJA

80 Sekspir i Cehov83 Vod a

86 Oblak



Nista se ne rnoze dogodi t i

a da se ne dogodi negde.

L O K A C I J A PR ICE

Svako "gde" ima svoje kada i svako "kada" odredeno je trajan-

jem.

, I (

= 0:-f ( \

\1/'-.

0./

- -/ { \ '<

11



Zabijem slap u zern lju, ozr iadrn mesto, zasija sunee, stap bad

senku i oznad vreme. Senka se izduzuje, prostor se menja. Pros.tor nije nikad isti. --

te kao petoparac, devojcice! Pa sta ce mama onda red, devo-

jeice!" suo je to bas pred ulazorn u apoteku, Uvea me je unutra,

rekao mi je kako sam trapava i ostavio me onde pa su mi lsprall

oguljeno koleno, namazal i ga nekom mrkom tecnoscu i previti.

Groznicava od s tida oti sla sam u skolu, Kad god i gde god ugle-

dam slicno planirani prostor sa krufno obl ikovanom fasadom, sa

uli com koja se uv ija pored nje, sa t ramvajem, sa drvecern u per-

spektivi pagleda, zacujern glas muskarca: "Treba skoflti napred, ane nazad, devojcice! Splleskace te kao petoparac, devojdcel"

Pros tor je od nekada, posezanja u njega s tvar su svakodnevnesadasnjosti.

Put se b lago penje . U tacki gde pre laz l u ravn icu, udobno skrecs

na desno. Tu 5 1 0 ' pretvara U pravu gradsku ullcu kojoj je uspelo da

se medu prasnlavirn kucarna predgraoa, cvrsto postavljenim oko

nje, izvuce u grad j ad puta pretvori 5 10 ' I I ulieu. Preko desne ivice

idu tramvajske sine i po njima uspesno cvi li t ramva]. (Ako na slnu

~tavis petoparac, tofkovl tramvaja ce ga istanji ti i pretvorit i u lep

I svet led krug koji ce se, ako ga pre ponovnog pro laska bUdes

pravi lno vrteo na slnarna, pretvorit i u pravi dukat, barem pet puta

veei ad pocetnog noveiea.) Ukolika se proguras sasvim napred

do vozaca t ramvaja, ispod njegovog lak ta, tacna pred sobom

ugledaees ogromnu l ipu. Tramvajska stanica je malo napred iza

blage okuke kojoj daje obelezje i njom gospodari krufno obl lko-

vana varoska zgrada u kojoj je odavno apoteka. Obrisani natpis

Farmazia besramno se i dal je pokazuje kad je vreme vlafno,

Uvek se setim prostora gde mi se nes to desi lo . Retko se secarn

dogadaja, a da se ne setim prostora. Znali to ili ne znali, fenomen

prostora uvek je prisutan. Neznam za prieu koja nije srnestena u

prostor, DogadaJ...!,.£ros!S_ru nerazlucivo povezan.i. Ako se dugo

vremena nakon toga vratim na mesto dogadaja, tacno cuse setit i

dogadaja koj i se u njemu odvi jao, kao da u pamcenje pokusavam

da prizovern samo dogadaj iii pojedine rec i ko je su tada i lama

izgovorene. Kao da oni u prostoru pri ce ostavl ia iu tragove koji

ofivljavaju, pretvarajuCi se u prlcu,

Prostor ie dokaz za pricu. On prie i dale...;;tatus-stvarnQs~ti, priei

verujem zbo[_p.rostQ_ra_,~k. i tako nsverovatne price u pravom

prost~postajJ:! ~atne,_Q_a tako izmi.sl jeD_prostor, zbog [:!riee

koja se II njemu zbiva, pos~~e stvaran.

To je pozor:_te.

Na putu u skolu nisam smela da sledim desnu okuku gde su

iscezavale t ramvajske sine, vee sam morala da skrenem blago

ulevo ulicom sa drvoredorn i bez tramvaja.

Bio je onakav odvratan dan kad kisa rominja i ides u skolu. Isla

sam na trarnva], mada mi je to bilo zabranjeno. (Deca mogu peske

da predu te dve stan ice, a jos je i zdravo. ) Nadesnoj okuci , kad

se t ramva j iz predgrada pretvara u gradski i blago skrece prema

staniei , ja sam ugledajuCi 5e na neke odrasle skodla iz tramvaja

u pokretu i pala na sv e cet ir i, a sko lska torba mi je preko glaveodletela u nalbllzu baru. Nakolenima nove floraste carape pojavila

se ogromna rupa, a u rup i vell ko b latnjavo mesto ogul jene koze.

Pred sabom sam spazlla muskarca ko jl me je zabr inuto g ledao i

cstro govorio; "Iz tramvaja treba iskoeit i napred, u pravcu voinje,

a ne nazad, devojcice! Pasees pod tockovs, devojdcel Spljeskaee

Pros lor je p~da za pricu, n jena l justura. Kada gtedam prostor i

pratim dogadanje (u pozoristu), uspostavljaju se zanimljivi odnosi

izmedu prostora i dogadaja, osobe i komada narnestaja, druge

osobe i zlda, jedne osobe i druge osobe, osobe i gesta, gesta

i izjave, izjave i zida, zlda i pogleda, figure i pogleda, stolice irnuzlke, detalja i cel ine, maramice i planina iza prozora, t is lne i

koraka, rltrna hoda i zraka svetlosti ; izmedu svega toga i mene.

Mogla b ih da nabra jam u beskra j [ do iznemoglost i pa ipak ne bih

dosla do dna tajne pozorlsne inscenaci je. Ona svaki put ponovo

izrnlce.

12

13



Osnovni s istemi Odt1Osak .. d fi .•. - __ __. ajl e nlSll po .- .I nekakvo drugo d -T~. - - zonsnu Jnscenacijl l (pa------: . OZIVavanJe), razvija)· . ~~-alldrtlvnog dela izmed d .- u se Izmeau viZllelnog i

.:::~o:__._::_::~,~='-'-'.':~u~a lorna k . --_ - -~gc:m se sl lp ro ts tavIJ·aj· ll - }·e-d~d - o}~;""se~~i~va ju , Iedan. d --.' an rugog lustrui --Ie an drugog negira}·u -I. - - r us ruru, kompromituJ·u¥-.- -,s aZll se, sve diktaru : '

vrs~.Y2~E~naciiu(iii s ontanQ)..:.--- po r tatu ~ ' {C!.lj!onih koji

Ogra .¥. ~Lca\(am se na_vizuelni deo I ...Ilvnl d - , o_1~senacl e I zane . .______~o:___Spostavl j·aj ·ll 5 d -_ .!1J.9JJ:!~lldr-

d. ~- e ve osnovne kc .

__ogaaaJ. ---- __ ~?onente: prostor i-

O KO O GLE DA LA

prostor je (trebalo bi da bude) l ikovna kom~zkiL'L:;_i!_.~voj im

zako·;i t~st i~a koje svaka kom"'Po;ici ja p~ie: srediste, pravac,

tezin~.' llnutrasnji ~~pricu iii dogadaj, koji se ~ t~m_

pro~!!?!u odvijfh_Q_efi_nise~~ao pozorisno lnteresovan]e, nazivarn

je " tacka interesovanja". [Dogadaj je u prostoru uobicajeno di-

nilmican i~efinisan postaje pokretr ia tacka. Pokretna tacka

za sobom ostavlja trag: povlafl l iniju. Tacka interesovanja je vrh

te l inije kola se u vreme gledanja (pracerija dogadaja u prostoru)

prcdufu le. Ta tacka je maje "oko ogledala" ko je se prepl ice sa

secanlern, tim sve udaljenij im "repom" (price).

Tacka lnteresovania ie, recimo, Figura [ ( C I a govori, detal j koj i se

menja, dinarnltnl potez, gest, recimo pogled glumca; jednom reci,

ono (emu u jednom trenutku posvecujern pain ju . Ovaj odnos ii i

veza koj i se uspostavl ia izmec1uprostora sto ga radi lakseg izla-

ganja mogu da sabijem u teziste kornpozlc ije (u nasern slucaju

teziste prostora), i tacke interesovanja (u nasern sluraiu glumac

odnosno njegov gest, njegov pogled iIi njegova izjava), u trenutku

giedanja stalnna se preobrazava ipredstavlja osnovni element

vizuelnog dela svake inscenacije.

Tacka interesovanja postaje moje "oka ogledala" .

1 5



T

I

D

\

\ ~

T

JKonj

Manjez u dvorani. lzouzen prostor. Na udaljenijoj strani nalazi se

triblna za gledaoce, malo podignuta. Iza ograde nalazl se teren

debelo posut p il jevinom. Niz prozora na suprotnoj strani t ribine

ornogucava ravnomerno osvetljavanje menieza. U osovini dvorane

1 6

sa svake strane nalaze se ogromna vrata koja su ovog puta ot -

vorena take da kroz njih ulazi popodnevnorn svetloscu obasjan

pasnlak sa donekle uokolo razbacanim kustravirn stablima. Sve

miruje. Sedim na praznoj tribini u prazno] dvorani I gledarn u

prazno. Kroz leva vra ta dolatzl ken ] koj i lenje koraca, Zastane

nasred rnanieza. Pogleda nazad, tamo odakle [e dosao, a i ja po-

gledam u njegovom pravcu, Nema nikoga. Dboje odahnemo. Konj

s to jl kao k ip kame su oduzel i [ahaca. Dstoboden tereta, oseca

da je on cen ta r. Postavtja se u tezlstu kompozic ije. Stopi se sa

prostorom .usmirenoscu cele slike, u nekakvom miru popodnevne

bezvremenosti, u bezopasnosti. Dnda se polako proseta. Udaljava

se od cen tralne tacke, 5 to je udal jeni ji , to se vise pomera prema

ivici , v ise postaje inte resan tan u celoj toj s lid. Hoce l l [urnut i na

csuncani pasnjak? Hoce I i ostat l u rnanjezu, izmedu otvorenih

vrata, hoce ll se vratiti? Izgleda mi napet, kao da se predomlsl la .

Potom se opet vraca na sredinu, u teziste kompozidje. U toj

tacki izg leda mi manje zanimlj iv, sasvlrn bezopasan, Kad se opet

udaljI, t im udaliavanlern ad sredine posta je sve zanimlj ivij i, dok

mu pri lakom kasu ne dosadi moje anali ziranje i dok ne odjuri

r ia pasnjak . Za nj im ostanu sarno rzanje i pramen sitne p raslne

uhvacene u zraku sunca.

k om p oz ic ija - tafka interesovanja

17



Grafick} crtorn obelezim prostor kao pravougaonik iii ako ga

zamislim kao prostar ograrucen portalom i u mislima odvojim

dimenziju scenske odn. prostorne dubtns koja je i te kako pre-

sudna, ali u ovom slucaju je zanemaruJem post o "tezi ste" pros-

tora odredu jem kao tacku koja je zbog prirode prostora (koji uvek

ostaje isti) fiksna. Tacka interesovanja ie, na primer, fjgura (ilipak konj). Ako tu tacku u "prostoru" obelezlm, ana 1I odnosu na

tez;ste prostor a stvar a odredsnu ucalienost koju definisern kao

odnos, iii napetos t izmedu prostora i tacke interesovanja. Zbog

stalne promenl ji vost i tacke interesovanja, zbog stalnog k retanja

oci ju ogledala po prostoru, udal jenost i zmedu tezista kompozici je

i tacke interesovanja st alno se rnenja (u tr enutku gledanja) . Te.

orijski glecano, izmedu ave dve tacke vlada stalna napetosr. Ova

napetost menja se zajedna sa udaljenos(u ove dve tacke ,

Slo je tacka i nteresovanja bliza tezistu kor npozid]e, to ima manju< - - - . .-

moe, manje je konflikt na. Ukoliko neka osnovna izjava biva izgo-,...._.,...._ . -,-.._, . . . . . . . . . . . .

_------ - -

vor ena na mest u tezista, dakle, ukoliko se tacka interesovanja ic._-=-- - = - _ _ _ _ _ .u.- _~ ,

tezLs~ kOi ]1pozici je yoklope _u jednoi . tacki , dolazi do s, !, ir iv anja

nape tost i, do "zas toja" . I zjava post<:1~esto sto se podrazumev~.

Ponisten je efekat koji srno hteli da postignemo postavljanjem- ____ - . - 0= __ _ . _ , , . .=__

protagonista u sam centar prostora. To (pogresno) postavt janjs.-------=---- -_ - .~----.:.._______

u prostoru umirilo je mac glumca i mac autora i oduzelo im onaj. . . . . . . - - - - - - - -------_. -.. - -_ -o~!l0vni zamah sto ga prostor u~i. Tacka interesovanja

- ako ogledala mora aamanlpulise prostorom, a ne suprotno.

U trenutku kad sam ovo napisala, moram da napisemi supra.

tnu tvrdnju: pr ostor manipulise figurom, glumcem, dogadalem.

Naravno, svaka prindpi je lna tvrdn ja je dvosmis lena i u pozoris tu

skoro neupotrebljiva iii je bar em pod znakom pit anja. jedina tvrd-

nja koju bih se usudila da branim je da tako reci nema opsteg

pravil a koje bismo se usudili da prosirimn na scensko izvodenle i

uopste na prostor igre.

A li ako se prostor igre menj a za vreme dogadanja u niernu i svo-

j im m e nj an je m prat i razvo ] pr ice, ako tako reCi podrazava d rama.

turgiju price, onda napetost izmedu prostora i price (iii izmedu

18

L" g tezista prostora itacke interesovanja) iscezava.d PromentllVo iih k . ed

ta a ..'- udalienost izmedu njtn, ora pr .-k ostatu dlnamicne,abe tac e P t t izmedu njih uvek ostaje ista. I. d odnosno nape as· ,

stav1la a nos ._ dvil imam utisak da se ana nikuda nest o se prica 0 vua, I

pored toga ko l se parale lno kreru i koji tako moguKao dva voza oJa "

pomera. . dora i gledam vagon voza kO)1 ser k d sedirn pore prozda jure, a la _., . d b je Iepo mirujemo na istoj stanieiparale1no krece, Clnl rm se a 0 0

i da se nlsta ne desava.

Interesantna je paral elna napetost koja se uspostavlja izmedu

ociju ogledala i mojih ociju. Tako se, pojednostavljeno, scensko

izvodenje uspostavlja i r azvija izmedu tri osnovna paramet ra od

k iih i .dan ona] gledaocev, dak le l ieni i nepredvidl ii v, sup rot -011 te je I' ._

stavljen drugim dvema koje su takom nastajanja barem de mucno

predv id lj ive i tek kasni ]e izaziva ju iznenadenje .

19



Me~~~ob~iodnos i lnapetostl i zm e d u c et ir i o s no vn e k om p o ne nt e

de f in rsu vizuelnl d e o s c en s ko g i zv od e nja .

A _ dog ij daj ( F igu r a)

B _ prostor

AB -dogadaj preko prostora

B A , _ prostar p re ko dogad aj a

1, 20

B IT I .. . IL l G L E D ATI U ...

Ravnoteza izmedu pnsmatraca i posrnatranog, LZlIlgdu RfOStO(3

igre i prostora za gledaoce, ili_j!2dno~u_~~e_ i dvc-

ran~

ldealna i .e ana pozorisna dv~na u koj9l .2.!L.Y.9J.u!M.!L~

juma i volumen scene uraYE..Ql!,j~ni(na__Qrimer_q)1jihov dQS!_ir

u nevi~ l l ! . : ! . 0m zidu p ortala g o~Jj[l 0.e9tvo ren :..a_p_r£!9.~_g_n!:._&Jia,

za jednako vre~dnos ) ;~edani,a" i "gled_anog".

Uspostavljena je "ravnopravnost" izmedu emitovanja i primanja,

abe polovine pcvezuju se u celinu..Besmisleno je takvu volumsn-

sku (prividnu) jednakost odnosno ravnotezu narusitl zbog potrebe

za manjl rn prostorom igre nego sto gascenski prostor nudi. Uko·

lik~ zbog prirode dr'!_r"Q§kg_grostora, kame je volumenski recimo

po!rebnb veorna malo prostor~:.. smanj~m s~~nski~!-:-I29~i

prilagodim ga dramskom prostoru, ova) ce delovati kao prepreka.

On c ~ dogadaj na neki nacin st; ,i ti~ ka:;z i-~;g;-ga pustiti rnedu

gledaoce, pacu imat i u tisak da mi je neko zazidao prozor, da taj

prozor kroz koj i gledam, nije vise prozor ave kuce. Ostacu izvan

dogada la ,

21



Bitna smanjen volumen igre ostaie sama krace vreme uravnote-

zen u odnosu na prostor gledanja. llkoliko se volumen igre iznova

ne prosiri i ukolika ne uspostavl uabicajeni arhitektonski odnos

prostora gledanja i prostora igre, onda narn se ovako smanjeni

volumen igre zatvara prema gledaocu.

Koli ko vremena smanjen i prcstor scene ostaje uravnotezeri u

odnosu na prostor gledanja?

Takase sveti potcinjavanje tipu dogadaja. koji zahteva mali dram.

ski prostor. Sveti nam se arhitektura, zgrada, koja ne dozvoljava

bitno menjanje odnosa. Osnova prostora igre je povrsina igre kola

je prema konvencij i ogranicena scenskim otvorom, a u ambijentu

(nepozorisni enterijerski i eksterijerski prostor) sami je definiserrio

t ime sto ne dovodimo u ravnote iu samo volumen igre i vo lumen

gledanja, vee pakusavamo da uspostavimo ravnotezu izmedu

"gledanja" i "gledanog". Ta se ravnoteia obicno menja tokom

tra janja gledanja, rnenja se pre svega u ambijentu koj i mogu da

koristim tako sto menjam granice izmedu gledanja ; gledanog, sto

ih svesno prelazim i time uvodim drugi pr inc tp menjanja inace

arhrtektonski f iksnog prostora. Traienje pozonsns fikci je je na

iznenadujuei nac in vezano za arhi tekturu i odnose pozorisne i

svake druge zgrade i one zavis i ad nlih.

Paradoks: Pozorisna arhitektura pocil lje da iivi tek kad se ugas i

svet lo, kad se nade u mraku. Dna z ivi u svo jo j "odsutnost i" , II

Odslltnosti forme, kad se Formapritaji.

~J ~_<.''Oc- ,

22

Udal jenost i i dodi r i

lzrnedu mene j njih [e pojas vode, masa koja se lenje pomera i

koja [e ponekad zelenkasta od algi, ponekad l jubicasta ko ~na ~d(ega i rnutno rnrka pos le klse, Gledam nj ih dvoje kako se rgraju,

prep iru, pos ta ju ozb il jn i 1 cdrasta]u. Nikada ne odlaz im tamo,

preko vade, i njih dvoje se nikada ne osvrcu ovamo preko. To

mi se svlda, Ponekad cuiem sta razgovaraju. Uglavnom sve same

obkne stvarL Sabezbedne udaljenosti druge obale pratim njihove

price. Udaljenost izmedu nas uvek je ista. Onaka iz dal line cini mi

se da smo .skoro int imni pri jatelj i, tako ih dobra poznajem. Znam

da bih mogla da predern preko vode, al i ne usudujem se. Neka

za rnene ostanu onakvi kakve ih dozivljavam odavde. Ukoliko bih

presla tame i dodirnula ih maida bih se...

Smisao udaljenosti je u fantaziji koja se oslobada.

Kad gledam i uzivljavam se, zaboravljam da sam ovde. Ukoliko ne

znam gde sam, zamlstlarn da me nema i ii dasam bilo gde, mazda

na drugoj obali, Verujem da me ovde nema, da fizicki nisam

prisutna kad zel irn da prica, kojoj prisustvujem, postane i moja.

Nikakva strana prica, pa iako je tol iko slicna mojoj , ona stvarno

nije i moja prica. Zato ne smem fiz icki da dadirnem pricu.

U pozoristu ne volim f izicki dod ir , jer on ukida naj lepsi smisao



pozor isnog dogadaja: metaforu.

Pozor;sna konvencija

o pozor is rwj konvenci ji govorim kad se g leda lac nalaz i i zvan pros,

tora dogadaja, posmatra ga s odredene daljine, prisutan je svim

culima, osecanjima i razumom, paipak ne i f izickim dodirom.

Po konveneiji udaljenost izmedu gIedaoca i dogaoaja je ken-

stantna. Ova heprorilenji vost udalj enosti omogucava da se njeno

zn a ( en j e u tren utku gIeda nja po ni sti, zabo ravi. Udaljen osti visenema

Gledam scenu. Udaljenost i zmedu mene i dogadaj a na seeni sve

vreme je ista. Za to se pobrinula linija portala - prozora kroz koji

gjedam predeo scene k O j i [e upravo zbcg funkeiie prozora ne-

ograni cen_ Duze vremena g ledam kroz ovaj p rozor sa bezbedne.

udal jenosti, udaIjenost se sve vise rasplinjui e. nesta/e, dok sas-

vim ne .iscezrle. Odjednom se nadem usred dogaoaja, lebdim

nevi dlji va u vazduhu bas nasred prostora, zabavlj am se, iii patim.

Oci su mi kao kod ptica, sa strane. i vidim ceo svet. I kad na kraju

pozor isnog komada nastupi ikraj sveta, onda i tai svet skoncava,

i nalazim se na stolid, na onome sro ios uvek krotko skripi poda

mnom II trinaestom redu, levo, bro] dva. Nigde nisam bila, pa

i pak sam se vratila iz Si roko-g sveta. Taka sa tom stvari sto]! kadodlazim I) pozoriste_

24

U tome je osnovna razlika lzmedu konvencije .i ambijentalnog~. - -......_ . . . . . . . . . . . . . ----pozorista koje bi trebalo da se poigrava - izmedu ostal og _upravo,--_ ~ ~- - - _ '- - ,-"

men~m udaljenosti , i zme~!!LlSr le. i dogada~1_izmeO. ll oci ju,i

s . f i l i J _ . Q g ~ _ Menjanje, dakle cuvanje udaljenosti _prcrnenl ji vice

znaei za scensko izvodenje posebnu komponentu koja u njemu

moze bitno da utice na njegovo dozivljavanje. Na jedan osaben

nacin ona olvara nove mogllcnosti koje uvsk iznova treba otkri-

vati i proucavati onako kako to nude prostor, priea i gledaiac.

.~ I d teljka Zelim da uzivarn i pored. a seblcna g ea. . . dLicno sam veom . e l ju de . lo s vise r ru srne ta ju kad see

I· druge stran .~sebe ne vo irn "'d' menu nllh i mene odvija s e p nc a.

e a Izme u, IZ .. '.

preko puta men, . . d gledam i niih kako gleda]u, ad adajs moram a .

Onda pored tog og I. ledanja, postalu dec dogadaja, pcsta-

Posta su unutar mag u.ga g I 5i statist i) . Dogaaaj p o c l n l e da

. . orll su same 0 .

ju gillmei (naravno, .' , u pozorlsril komad, brine me. ..~ mesto da zaronrm

mi rzrmce, pa u . _.. uglu gJedanj a nalazim. Ne znam. . . led ao cl u clJem se . .

sta rnisle t,r g . .. '1' d glumcima pomognem time. - nja krliem I I . a

da Ii. da svoja oseca ". d • -j da Ii da gledam iii da¥ ih cdusevljeno gledam. Ie nom re~, .

sto.. d radim obe stvan cdjednom.nastuparn, Ne znam a

ta ene ti sto su. . umrli ti statisti koll sede. preko pu . III~..

K ad bl u . iih i bog s va ke v ec en predstavav • d ugi pa je zbog nJI . I Z

svake vecen . rugr, . I-s: d .. i dogadaja uspostavi la

10 drugaci]a, onda b! se izrne u menema .v. t. - A bez ravnoteze nema ntcega,avnoeza. '.

r-./L,.'~j

25



It 26

DOii"j""je ,h"'am keo Sklop misoOCih,emoll"ih i iOleih

iPOkeelo koj i ei" somo "," gledool''Og "'Omo, 'CI i celie,oseeanja icUlnih doiivljaja.

Poko '"om do ooo ld"m odoose '''mol ''ia i dogodoja i,m, ,,,,oii jo i oii jo ogledalo I,medo oj ih se ''''ale ""gija, R'>loja",_

te 00 pojed ioe 'Ckl". koj i s"'i " sebe U , oo" voo , lakdd. ' "

" jedoo) hose ' V oj o ( v id lj iv o ) po,",o do po;m""'ia, nPOjedioi

vekloci ne Slivajo se 0 oekakvo "'''0110''0', vel OsIajd 0 st,I,

nom meausobnom odnosu ii i nape!osti . (Oni su kao tempirana

bomba,) U 'ozun" iii konaino sllko Slivajo50 tek u posm""",.

po n]egOVoj volj i isa njegovim SUdelovanj em u njegOVOj slid.

Zato lol iko sl ika jedoog jedioog "Ooskog iovodeoja iii. kolik.g ledai aca, t ol iko pog leda, to li ko predstava .

lo""acijom Poku'avam pOjedioe kompooent. no Seeni d,

Suocim u medusobnom od nosu. Ta stvorena s ta nja p os ta ju ano

' to i"' i" doiivl jaje u pojedinw, Jedoom "ii, ne inSl"i"'m ",

<olt,te, oe """ 'jam 00 "obo" "k! joiece s like, vel ',>mat"Io

pokusavam da Ponud im po laz is te z a njegOVo irltimno doiivljava.

o j. , P "" ,, ", '''dslava j. "i"a ielimoaSly¥, o~, je j~ igrupna samo po S V o J o f S p O i J n O j F O r m T "

- - --~

Scensko iZ V od e nje n ije d ef in is an je rezultata izmedu pojedinih

"vek tora". vee definisanje Ofvorenog Sistema greskom koje faj istisisfem osmiSljava.

UZ IN A G LE DAN JA -

~ ROS TOR I VR E ME

dogadaja i e, . blikovanju prostorah polazrsta pn 0osnovrn

Jedno.D I darn prostor, __llko d ugo g e _

to koll , ' v"m"

.J le za c uz in u g le d an la , zad a ja v e za nosmatranle tog oga

posrnatrarn.kollko vremena "

. ( ie r je kao potazlste. duz lna poznata .Zbog dogadaja lij a rm re to je i vreme gledanja. 9~

. ki pisac) pozna -:::= Blio bl In-odreduje drams .v ri oblikovanju prostora. .

. dno od osnovnih pol azista I ? _ . :~-b'roj em pog leda, cime bi ~e

: : " " " ' 0 0 definisaf vreme gle~:~:~ima iii "tim" koji prlpadaju

izbeglo merenje u sekun~a~a, m slucaju manje upotrebljivo. kc]e Je u mopsolutnom vremenu,

iveoma varlj lvo.

. I - a ne samodreduje prica koju s usam,. . eDuzinu gledanja pre svega . ho i oko n a iv ls e z a vr s

. t zv u k i S IIka, u , I dagledam, U tom segmen u, v ni: oko slusa, a uho g e .

. ise su Izmesa . . lsj edno od drugoga i naJVI , . snvatan]a, sistern gledanja I Sl .USpostavl ja se sistem osecanja,

tem slusanja. v 0 da nazovemo iduzlnorn". I d . koje mozem . as"

Znanje 0 dUZlnl g e arua, , . nije obllkovanjs pr

omogucava preciz -k"bivanja" u tom prostoru,. _.. _ d datne polazns tac edrugafije I 0ara, odnosno otvara nove,

oblikovanja.

• , U oj edi nom obj ektu odn~snoU arhitekturi je vreme hivanja p . .v 0 dugo. U arhitek-

., b jekta neograrucen . , "vreme Upotrebe pOledmog 0 . ecemu stajati na. . k ,. ce nekome In.,

turi obllku)emo prostor Ojl b biti tamo, a b lce

... '.'. d m bude potre an '. dlraspolaganlU , ko]: ce ka na da Ii ce se IJu I

b d potreban. Ne znam ., . d.tarno i onda kad nam ne u e .. Ne znam ni koil IJu I. T e preplratl.nj emu razumeti. voletl se, I IS.

27



oili k,da. co P',"ajem ojiho" P.iC, koie ce ;e od 'i jal i , ti "prostorima, l ato arhi tektura mora da umiruj e, da pruia os,ecani~

sigumosti iudobnosti . Arhitektura je neka vr st a POsude rT li ri l

prostar koji izmi ruje, koj j m" Podst ice konfl ik te , ko ji je ono st~jeste i sto ce bi ti.

A ukoliko znam pricu, niene protagoniste, nj ihove sudbine, zel je;

s trahove . i znam kOl iko te v re m en a p ric a t ra ja ti . imam mnogo V i s e

podataka nego pri obl ikovanju arhitekture. Dobra prica ima 5V

O ju

dramatursku napetost. obicno kOnflikt. Ukoliko m; usps da. ob.

likujem prostor t.ako da omogucava i ii cak "sugeri se". naj av lj uj e

kOrlFIikt, onca magu da govorim i a prostoru kanflikta.

Arhitektura Ie proster PO_!!1irenia! s~e.00graf i ja I t ' ! e l, ?s to r k on f-likta.

Sednem ria obalu mora i gJedam u daljinu, na horizont. Cekam.

Mazda ce doploviti nekakav brod, Vreme preti ce. Dugo gledam

uravnQ!ezenu sliku, proucavam ie i dozVoljavam jo j da ss naseliu meni.

Onda sednem na obalu m o ra n ep os re dn o pre nevremena. Hori -

zo m probadaju munJe, na sve strane seva, bojs se brzo menj<!jtl,

slika je neverOVatrlO atrakt ivna . [i n; m; se da celu vecnost sedim

na obali, ali pokazuj e se da je p ra sa o je dv a neki minut , za- razl iku

od malopre kad sam sedela ceo sat, pa mi se Cinilo da je je"dvaprosao koj l m;nut ,

Atrakci ja prosto ra j e e~kasna samo__u de li cu vremena. ~ak ti van

prostor obicno nema vremena da isprica svoju pricu, zato Le u

prirlcipu manj e "Upotreblj iv" i manj e zanimlj /v da se u njega dllgO.g leda , Previ se se bav i sam/m sobom.

28

Vizuelna atrakci ja je obmuto srazmerna duiini gledanja. S to je

duze gledam, to je rnanje zanimJjiva,

U slikarskoj ga/er ij i razgledam i zuzetno slikarsko umetnjcko deio.

Gledam U njega sve dok mi ne dojadi . Onda od/azim. Vise ne

. e ie ispunilo. Dodem drugi put, oP~tledam. Sasvlm rn j ~ 1 0 dufs il i malo manje

e ram da g. uta mazda ma • ,

m d m [stu sliku, ovog P lik v remena kol iko ze lim.gle a k sarno ono I a

Al i uve

vr'em

en a

. a kol ikoscenu onoliko vrernen~ . drukfl]e. Gledam

ozonstu [B • . .

~afe dogadaj, Ni vise, .nl ;:~~\eprestano dva sata da gledam

Zamisljam da sam t:I~~kU iii skulptorsku) t vo re v ln u . Znam, neve-nu likovnu (s I asavrs

bi islo.

" u orcstoru,. . ' e vreme templran? Jc-__ , t bll 'a"a nJ' i.

Scenografija I '~-, lie kiparstvo, all uQ9"rg .' ... - ", ft· nile sllkarstvo, n il _ , . :" ' ,_ _" ." .Scenogra ra : , . . n jirna manipulise.hove rezultate I pnncipe 1 _ . _ , " _

umetnkkog dela i. d slike ili kipa kao potpunogazllka izrne u

prostora pozorlsnog komada: U .. se nalazl sve ad price dotnlcko delo nJo) .

Slika e potpuno ume .v" suvlsno i s ama cdr edu je r nd tal e nista ruje

prostora, Nista ne ne os al. 'I'k "elela da prevedem u prostar

' Ukoliko blh s I u Z v • I'duzinu gledanla, .. orala da sljustlm s O J

. re blh sa nJe m .pozcrisnog komada, natp v orila bih s rn is ao s li ke ,.• Ugledala bih ci st u nesavrsenast, r azn c e . .

razortta bih umetnlrko dele ,

.. komada je plal]_irana,~~aObli kovan pros tor poz?nsno~. - --- . -- -0 i~kaoni ca" prlca,~ t ocekivanla, on J ' _ _esavrsenost, on )e pros or :-_ _ .

. - - . ~.-esavrsenostl.n Ie savrsen u svaJo) n _"

29



Grafi

zami

dim!

sud:

tara

osta

pak

tez;:

odn

stal

cd]

i ta

orij

nat

Stc

meval._te2

na

Po

~u

as

U

tn

N

sl

n

p

u

"i

18

- .L - - - - - - - - - - - - - - - JI~j 1i \ ) ,I

I, \ \

, \ ' i I

j

) 0 iI

I I..__-- __ ~~I

S li ka k ao savrsen kvadra t p .. • opunJen

I scenskl prostor kome nesto nedos t .je,

Pro~ to r~ re izgrad en 'eod il o. _ _ J i stvorenda bl 5 .e u nJ~Q 1u ne~to dog -

30

PR OSTOR " KOJ I I K AKAV

nasvrha obli kovanja prostora za odrea-eni dogadaj ill prifu

osnov .je da se stvor; takav prostor koji ce delovati na vise nadna:

1.Prostor

j e lokac ij a odnosno funkci ja , dakle z ivo tn i prostor price.

Ka o dokaz verovatnost i price.

2.Prostor je poruka.

3.Prostor je pokretac price,

4.Prostor je samostalni parametar sa vlastitom prlccrn pred-

pricom koja ima poseban odnos sa prikazanom prlcorn.

5.Prostor je stanoviste: prostor rnoze bit; oblikovan po meri jed-

no g H i drugog protagoniste, moz e biti nosllac i deje i Ii ant iideje,

moze da brani jedno iii drugo. Mozda je "za5tita", mozda je "ne-

pri jatelj" ,

IS.Prostor je nosllac atmosfere

7.Prostor je impuls gledaocevom secanlu na...

8.Prostor je energiia.

9·Prostor je metafora.

31



S T V A R N I P R O S T O R

I VID EN I P R OSTO R

Stvarn i p rosto r j e ona j sto ga mer im u s v lm p ra v ci m a; O-dredujelll

mu mere, zamisljam ga i s tva ram kao b ilo ko j; d rug i PrOs ta r i z v a nPOzOrista,

Videnl prostor je ana j ko j; vidim ka o pros to r dogada ja p ,_ek6 r ( ) ,jeg me vod i moil" ako ogledala i u komI" se fizicki ne na/azlm,

Stvarnl prostar postaie videni prosror kad i z rJj ega izadem i' 05.vrnem se ka njemu,

( il j st va ran j<! s tvarnog prostora j e v iderJ i prostar ,

(Uvek se radi 0 i stom prostoru, sarno sto je stvarni pr0stor

materijalan, sto znaCi da mogu da ga merim, odredujem tr w

"gradevlnske" materij a/e, dodirujem ga, sastavl jam, rastavl jam ina kraju urJiStim,)

Ovu dvastrukost sCenSKog prostora mogu da objasrJim j ollak@:

Kad (itam dramski predlozak, kad ga "vidim", dOzivljavam; pre.

mecem i valjam u sebi, prostor i dogaci aj rJajpre nisu (ob'icAo;al i

ne uvek) medusobrJa razdvojeni pa se previse ni ne trudirn da ii i

prerano razdvojlm. ani su na izvestan rJacin spojeni. A onda ih

nasi/no razdvajam, razaram nj ihovu meduzavisnost i onipo_staju

ranjivi. A li u to] ranjivosti otvara se rJebrojeno mogucnosri zajednu jedinu, ovog puta moju misao . da joi nadern smisao U

svakodnevnoj sadasnjosti ,

l ok a ci ja " g d e"

32

Lokaci ja ;e obi cno deF in isana u samom dramskom delu. ana moil"

posebno, v ise ii i manje precizno da bUde iziozena vee u napom.

k t iz pri ce, iziz samog te 5 a,

d'daskalijama iii se, raza~nl~j~ela ne m cfe lzbed lokacii,U

ena

ma

' I r vee u samoj zamlS'enosti" drarnskog eisea

d~ :'. Auto ,- "osval _ _ _ ,

d i j i l

lOga

, sta Zbog loglene . - - 'c.u i ne kao poslednj:~,- smes, - f na samu pn ..

gde.pncu, b g usr;-.dsre~n_os I _ d eke usrnerenostl, lo~a~

, a f Z 0 -" pnpove a _"_" d"~iterbalne '-- -- -;--anj'evazna kao eo'egove

VIS ~,-, primetna l H l __ . -:-

~tekstu o st aj e m ar ne '~t-:I-Irto podrazurnevanjem skom

pnmetnas _.u d ra A upravo ta ne ---~ ~ otvara izuzetnoI'terarnog, _ daja i prostora

o~ ,: 0)' odrederLog doga =; n stvaralack: prozorci a postOjl sp - . veoma vaza _

Z :n:ljiV i za scensko, iZVO~~:G-dneVni l ieni po_gled na pricu, na'omogueava _·u" kola __iii "nis ,

~nf\tk!.

svakodnevni smisaa pojedinogprozora" otvara seSirenjem ovog .

. - j ima srnlslaeksta. . . " rozor" zalsta Ie moguce

A Sirenje i u la ze nj e .u tal . . p a koji je jedini relevantan element

samo preko dramskog dijalog , nile pravilo i ne vafl uvek),ksta (a , razume se, nt to I ,_ .

dramskog te ._ dramaturgije te pnce,d a kl e p r ek o price, preko

. • ie eutor smestio u enteri jer.. ! g sto ga Je bProberadi uzlmam I)a 0 . enim lokaciju i pro e

' bu. Ukoliko prom . ,stana: recrmo dnevnu so , ' star u javni prostor,

' , u neki drugi pro, ...radiptemestirn dogadanje ," replike zvuce drugadje. t gontsttrna Ienj'ajlJ S€ odnosi medu pro a

nego U osnovnorn slutaju,

-. , va osnovna tipa p!a~~,~: j ,: :,_ni0ka~i je se u sustint dele na d __ __ .•• __ ,

;;;-stor i int~ (p~ivatni) prosto r, .., SVOj'o; funkciji lako~--.:;.;.o:.;. t r kOJI j e po J_ •. _ . __Javni I/r ost or shvatam kao pros 0 ' . . ' 1 1 ' 1 eksterijer,- - 'I" to entertjer , ._dostu an svima, bez obzlra da 1 ) 1 " - , , . . J'e neka vrst a~-""", -..., dredeno lice, on .

lntirnn] jlr~st~r ". :rezan

za 0 lou mOl~ da, bu~de.~nterijer'"doma" nOledrnca I II grupe. I on po tiP, . 'va

=-_ '" kvog prostora omogucaski iii eksts:rijerski, lzbor I o blikovanjs ta, ., lika kome prostorzaniml jivo dodatno . ii i temel jno - definisanj e

pripada, " _ k rnofe da

. "stanaru , on <;a_ntimn i prostor mnD!! o govon 0 S~I!_1_ - - -:-, k le tokom- ----~ - ,_ . formaclJa a _ <zav~de ~edaoca, __moze da daj e preVlse_ I n _ _ ~ _

33



razviianJ'a ,,' .---~ - pnce oduzlmaJ'u t .ra' '",. pro agQnlstu•.JVOljl. Ponekad Ie pr ,.~, - ~vlse podataka

~m,!_premalo. " - ~f

,Tu se-iavlja interesantna misao 0 i . ".I drugog prostora, dakle p tanju naseljenosti" jednogk . 0 vremenll' 0 preo ,... , "OjUmoramo da nastutt k _ . prrel samog prostora

, moroz prostor. '

P r edp ri ca p ros t or a

Verovatnoca odrecienog viavidljive, poznate iii . en.og prostora zavisi cd· njegovi;!Kad ' sarno naslucene predprice.,a pogledom prelazim 0 '

pokusavam da ga "d ~. vldenom prostoru, podsves'noo,omaom"· pck -

snadem Ljudsk . usavamda se U I1'jemu. ,a prapotreba i l l ' t b ' , .. ., . -'

prostoru !ito J' "po, re a za orr)enUsan)em 11

e osnovno za ovlad'pozorisne inseen .. . avanje prostorom. (U s!uGajtJ

ael le Imam vodi~vodic je figura vodena u nrr ca po prostoru: za gledaoca

videnog prostor I' ~ p.rostOfll.) Gledalac uvek traii po.lazi5t(;!a 11 s icnosn sa prost . ' ' .-

Proslo iskustv , . d" ororn IZ nekog sveg Iskustva.o po)ernca (Siva '1 ' ~ 'v . ,.

opet police . ,ma I I IlmlslJena - sanjana, a stoIZ stvarnog iskust ') . " ,

vanja viden . va jeste bitan element prepb:zna-, og prostora I osnov ' .. .. '.

, rre o rljentaclje u njemu.

Realno efememom prostoru(oblikovanom i postavljer:wm ~arno

34

• • ..t [a na scenl) obezbedujemo verovatnostajanJa IZVO uen ._ v

tokOm tr, - d 'c~eprostora. Ali ovakva predpnca ne maze. ' n·.empre pn ,

oblrkOva I . '1 ' ana [e tesno povezana sa planorn eelokup'" ma sebl CI j, -, .!JIll sa ' . denj'a a ne sarno prostora. Kao sto dramski

censkOg IlVO, ~ . . v, .

nog 5 •. I' arno kao dovrsenu eellnu koja ne pocmie da

. • rleu dozlVJaY ..' ,.Irk I P, C' tk' tekSta ili na pocetku lzvooenJa na seem (m i je u.ivi napace ' u . -' . . .z " , t utku primetimo,all je kroz isecak, scenski lzvedenodredenom . ren , " " ,,_

, ' an u uskom vremenu pradstave, kroz pukotinuH i sarno naplS •. .''.. ' d zivlja'ja predstave dozlvljavamo kao celrnu), takozaplsanog 0, .. .

. , i videni prostor utiskom, kO]1na nas ostavl]a , govorr 0

nam •• hi' ·d d k V ' " )

,.. " 0 p' tas[omzivotu koji ce se ka o prrca ,I I moz a ru c lle

pnYluH ' , .. .•.n8:st<;lvitiu buduenost i. Mozda je pros tor onemoguc io put pno

_'rna u kratkom isecku vremena dok ga gledam itim lskustvornsa, , ' '(eonda prati tl neku drugu pri tu i ii sesleplt i sa njom od "Jednom

je ~egde..."do .....i o nd a s u s re cn o ziv..."

Smol~: Zlatna cipelica

Dpis prostora po autoru:

Sildski prostor sa nesto sire okoline. Prema nijansama koje

je te~ko oznat it i, on je drugaeiji od uobl ra ienih . OCig ledno, u

n i~mu jeRuka Pravde, a takode je odgledno da to uopste n ile

dvorana prava ill kaznenih zakonika. To da se svaki put razmisl ja

Q odvijanju pozorlsncg kornada rnofda bi jos naj lakse odredilo

atme$few, kretnje, potrepstlne, odela i sve sta vee treba. Svetlo

koje obeseno 0 dugacak tvrd kabl seze duboko dole u prostor

starInsko je, nemoderno, ali nelzbezno.

Medu.dramskim tekstovima cdnosno njihov im oplsl rna pros-

tora to. je jedno ad najmudrij ih uputstava stvaraocu: precizne ga

Dln,rcava, pa ipak ostavlja potpunu slobcdu: govori 0 odvijanju

'~ozor isnogkomada, dakleo pr ie i, l z koje kao iz I juske t reba da

IZVucemprostor,



18

Gr

za

di

Sl

to

o:

pi

IE

o

o

°n

Prostor: Z lat na c ipel ic a

~t,a u p ro st or u p oZO r is no g k oma da o z na ca va z a zi da ni ,p ro zo r: D a

I I Je zaz idan da se ne vidi napolje ? D a I. i je z azidan da sa ne ~ i.d iunutra? D I'" . .- ,a I je prostor prom enlO svrhu u vre me svog z ivota?

, (e .r ou j e r ail ij e s lu zi o? S ta s e tu d es av al o p re pedeset.sto gilldina,Juce 7 D I" I vd ., .' a I re 0 rnoz a sarno znak, poruka da prosser njje ad

J u ce ? N e smem " gla sn o" d a k az ern , ne smem d a p ok az em p rs tC lm ,

G le daocu m oram da pre pustim da sam oomoru price i sGe.nskog

i zv od en ja p oz or is no g k am ad a o tk rij e ( sv oj u) p re dp ri cu ,

T o is to vr em en o pO S la vlja rJ je p ita nja g le da oc u i d av an je m og oC ih

odgovora koje ce on sam konacno llob liC iti u svom sce nskoiJ l

i zv od en ju , u kl ju (u je g a k ao k oa ut or a II s c ens ko i z vo d enj e .

36

d o gr ad en i p ro stor_ n l p ro sto r. n e

p o r u s e

Siler: Spletke j Ijubav

P rn st or u ve k vid imo tacno U odre de nam vre me nu nje govog z iv·

o ta , n je g ov e p ri ce .

I' " '" sllke) odreden tekst,o je dn os ta vl ju je m ( sa mo z bo g b o j e I jasnue

dli I " . ' K 0 primer uz im am H am le tovu re p-Jaog I nazivam ga tz java. a

liku o dg o \l or n a p it an je sta e it a: R e e i, r eC i, r ec i. ltd.

Os t ~V l ja m p o s tr an i i nt :r pr e ta ci ju glurnca i pratim kako se iz java

, 'K ko "re d"p on as a u p ro sto ru i kaka prostor reaguie na nju. a

o dz va nja ju u po ru se no rn iii "nacetorn' prostoru, kako u an~m

n ed og ra de no m? D a li j e, r ec im o, i ro nl ja rncguca sam o kroz In:

t er pr et ac ij u l ik a i ii a na b le sn e i U d od iru " uk eb an og " p ro sta ra I

" uk eb an e" iz ja ve ? D a li se U tom dodiru krije i o sn ov ni sm is ao

dramaturgije?

S V o ji m iz gl ed om v id en i p ro st or o rn og uc av a p riv id nu v er ov at no st



prostora 1I vremenskom segmentll njegovog trajanja. Kad

am orostor, izmisljam ga u njegovom trajanju da m02eda S~ar.

da zivi u isecku vremena sto ga odreauje priea. .: P 0 C l l t

Bas ka o ta vremenska razvui'enost za koju se misli da je na' k._

. ' . M I l astvaranJU realne sredlne . arh ltekture, tamo gde ce se od "

. vlJatiscensko izvoaenje komada pot rebna je i pros torna s ir ili a k o '

Uimenzije pozornice ne ogranicavaju. I

Kad izmisljam prostor , koji je jos uhvacen u autorovu pric.u

dijalage, ne opterecuju me ni dimenzije pozornice, ni finansijske

mogllcnosti producentske kuce, Sve to dolazi kasnije, sasvirnna

kraju. Oak razmisljam, uzimam slobodu kOjl1mi nudi tekst.

Cehov: Tri sestre .

Morarn da se nasel im u domu Prozorovih, zajedno sa Cehovom

moram da hodam po njihovo j kud, po bast i, moiam da 'setllm ee -

lim kralem, tamo do ze!eznicke stanice koja je navodno dvadsset

vrsta daieko, moram da nafljusim Rusiju log vremena. Moram da

zaboravim pozornicu. Moram da osetim ceo prcstor, ceiu dispo.

ziciju prostora u kuci, tog iku kretan ja stanara, njihove flavik~,

njihove predprice proslost injihove Sf love da bih mogla daim

"isprojeklujem" kucu kola ce bit i po niihovo] meri i gde ce i dal je

moci da sanjaju da bih 1m verovala dok ih budem pratila kroznllhov (scenski) zivot.

Postavljanje na scenu do/azi sasvim na kraju. U stvari; ne postaV-

Ijam "kuru" na scenu, nego sa por talom pod miskom i SGenom

u diepu hodam po niihovo] dugo naseljenoj kuci i kad je sasvimproucim i u njoj se osetim kad kuce kao sto se osecaiu Irina iii

Olga i ii Masa odn. kao sve tri zaledno i svaka posebno zaiedn~

S Andreiom i doktorom i posetiocima, onda cdredcjem pra.v~c I

obim svog pogleda: odakle gledam, sra vidim; a Ma ne VldllTI:U

. k .' '0 . roster p.ortai Itrnarn meru prostoru O JI pretvararn 1 1 V I en! p . .

t • cen-cena nisu fiksni elementi, nksni je prostor u kome porta Is

sku POWSiflUpomeram onaka kako lelim.

.~ r r( . ; ; ' 1 < - f~~

T lo .cr tkute Prozorov ih

T I oc r t s i reg p ros tor a

39



Secan je p ros t o ra

R azlika izrne du sta .o . re I n av e k uc ea ile Z a jc u svo rn ., .. . . P O ZQ rlS norn kornaduI Iu di ko ji p re b iv aj U pod Il'e . Voranc ka ie : K uce

vidim je u prozorirna I rnrn k r ov om . N a ro C it o g ov o' gOV0te

. r e r a d o S ( ,

l ai c: V o ra nc

40

P ro st o r u ve k VE'c postoji: ka d u n! "kao palloramu sa '_ .. IlJ ega udemo. ka d g a ugledaroo. 'UZV IS enjlma, kad . . '.I za de S u nc €, iI"' .' se probudJmo U n }e m u, k ad

. I zasvetll sija i" P .. . ",pros/osti se ie u d _ . rca, rostor re nesto sto pripada,

, . sa a s nJos t a v '. '. ~ .duE a proslos! to i ., . erUJem I u budu tn o st . Bla fiU Ie

,O le duza I Inter . .... .'pO se tioca nez . _ esantnlja D na ruegcva :;:nana IiI za

Ilana pnca p b'l . '. ~ ., a I a to kuca II) surna,

K u ca : k uc a Ie pros lor i re U '. .' , .ija le price k" gre. n r o , su se godInama i goCl in -amaGOV-

, 0 Z lla kakve Svk ._ . . . '_ ,. a a pnca re ria zidovima, na i J us tl .Jri

Talozile su se n a z id o v ir n a i t ar no o st al eoJ'e tragave . .

os:taVilClsv 'dl" "naslage " seC anja. T ako .prcstor posta)€k nel1l live---

~ ao ka ve .- " stvara "atm osfe ra" koju im a svaki prostor" b ije nt" I tako s e _ .a[l1 . _ -Iosti u sadasnJO St.- 'eZejZ pros ,. . _ . - d a u ti ~5tQ;~ te r e su 0 ne ko Je o d l ue uJ uc e m 0gu a uti cu na

raz lic ite aimO S .T e . . . n a p oje din ca . posetioca.i i! o . g a cf a J • pncu,

Ruee upravO' zbcg toga mogu pose tiocima da budu inter-

S M re "" _ stari . gr ad sk i t rg m il ij i. U p ra vo i zg ra de n oj kud pctreb-e~antnlje, a . , .._ '. kao i nje nim stanarima III pose ttocima, odre deno vre me

no . Ie , _ ku i b ' _ k '1. d "anl'a da bi s e p ri la go di la c ov e U I da I se cove prl a-

p n la g0 : a .,'- . ~ ... ,~go.dio njoj~ Dakuca postane a mb i!, ent, d a p oc ~e da d O~ IJ a pr~ ce ,

da ura st£ l u pro sto r i vre me , d a n ile s am o a rh ite kton skl u sp esn a

infefVent ija u.prostoru iii likovno . tehnoloska rnasa,

I s~ u, stv o ka je p ro sto r d ob ija p rlc orn (p re sv eg a ka d 5 e tao p rie a

p dn al lJ ja ), sp aj a s e ta ko s a p ro st or om pa karakteristlfno obllko-

v an ie p ro sto ra p os ta ]e z na k p oj ed in og is ku st va .

interesantno ie na ta i n ae in posm atrat l pob u n u pro tiv p oz n a te

f orme i t ta ze n ie po sv ak u c en un ov e fo rm e koja neee bltl ncsilac

od redenog Iskus tva. A ov o po vre rn eno , e ak p an icn o traz en ]e no ve

fo rm e P Q stiz e up ra vo . ob rn uti e fe ka t: o bllk (i prostor sa njim )

postaje samom sebl cil j, ist lskuie pri fu, nile ukotvlje n u nekoj

svoj oj pre dpri(j, lise n je iskustva i lise n se ca n ]a. P osle di ca: ne

V ew je m m u.

N e s !ill!m d Ol b ud ern z atv ore nik ili z aro blie nik ob llk a, v ee njih ov!!)aolpula!ZI: --.._-.=;.. _... ..- .

IskuS tve ' '. .. ... re vezano za funkclju prostora: vla din a p ala ta, su d,

stamc,a,itd. lpak prifu (ponavlja juCi se) s tv a ra i sk u st vo . Prica u

zgradl. P rica funke 'II 'a ' d .. b li ....~ '". ,', , usvaja zgra .u, a rueru 0 1[1p os ta ju t lP I C Il Lz a PO l e di nu f' k .. . ~.. .

ot:k 'I '" . .. un (IIU. ln te re sa ntn o I e p ro uc ava ti ob lik da b isrn o, n \ fu llk"

SVe . cq u odnosno utica] cblika ifunkcije na am blle rit, a pre

g a n a a tm os fe ru . .

41



Povezanost ..prrce i oblika Ie .odsustvo oblika _ J u neklm slucajevim. mogUce zbog . a tako .

prrsustva tipicnog bl' pnsustva price I' )aka da't ' 0 Ika shvatl"· . ObiO Ieare, otrgn uta iz za I" JIva je i ods utna ." J .lto; 2 1 > 0

t k gr lala obl ika K y PflCa M ' 8a ,0 je prica kontekst pr t . ao sto ie proSlor'ko' ISao o s .

os ora. ' fltekst p .,r 4 c e :

U vremenu ' •. gomilanja oblika

od mformadja i oblika po~t z~sicenosti prostora,

odsyut.nost, raskos. ' 0)1 odstranjivanje Obli:~j s e g U S e

Prazn jen je selek .. ' o ) e g ov a

, clja postajuos .novnl stvaralackl' y. .

, ,ClnoVlc

Atmosfera

Prici je u cel om dr'upravo atm a jem postupku obIikovan' ,

osferakoj'u os - ' ja prosto ra osJ r ' ecam d k -. novnaav Ja se i nteresantna mi' 0 otam pojedini tekst

. sao' atm ~ .oplpati, nesto sto ne mo Y Y: os era je nesto sto se rre •

i ii boju b' .. ze s Izmerit i metro "moze

d '.,0 rrn III visinu, Pa ipak ' ,m. odredlti rnu marerijal

t a ~adrzl , to je one bitno ono zbo OS~OVI Je ono s to pmstor mar-a

or re nosilac program" g cega oblik[.ljem prosto(- PAtmosferu _ Ifane atmosfere. ' ' r e s ·

, nesto nemat .. Ikonk t erJja no mora

. re no oblikovan proslor k :, _ m prevesti u materijalno uza ' Y l ' Ojl ce k . 'nus Jene atmosfere i k ao vldeni prostor biti nasilijc

prevod", iii bOlj 'e p ro ao takav prepoznavan. Ova] "dllostwki

i'k' ,mena mate ..I cvanru prostara igre. 0 . .r lj e '. os. novni j e zadatak prj ob·izm;ce. na l naj Zanlmlji vi ji i anaj koja najvjse

A tmos fe ra - ambllI J en t - p r os t or

p~~tv~ranju Ijusture iii posude " .•o cr rn a r ma tt t u pri _ za pOJed,l1u pncu treba stall10 pred

CU, a pre svega t ba I .. ..prastoru. Izolovan hi' re a r m a t t njenu interpretaclju.t1. ._ 0 0 Ikoval1j' . 'je Iiseno uvazav ' e I posmatranje prostora. ana kOje

anja odnosa . ,y .42 prostora I price, obicpo dovodl do

:

o l ikavno zanimlj ivog prostornog rssenla kaje [e_ Korektn g, .v ••

in a ce [Tiodovo1jno. U takvom prostoru prrca Ie suvisna. Pros-

potptln~ sa [gil'om

moze da prica svoju prlcu koja nema nista

0 1 0 1 1 1 en€'lof 5V ,._ 0 s umetnutom pri com. Tako scenski prostor postaj e

lo',ednlek' . d' bl'k .. .. " 'nstalacija" kola po pnro I a I ovarua I osnovncl

P

rostorna I .' - k ' v k k" b'cno ne omogueava, nln oce uje umsstanje ne a ve

Z 3 1 T1iSii 0 I . . . -'cve.

us v o l u i juSturu. Ovakav prostor veoma r e seb ican.

druge pn . .

Obli kovan je prosto ra i gre naj pre znaci da se prosto r p repusti i gr i.

D a kao primer pojednQstavim:

Henri!( Ib~en; Nora. prvi ci n. Au to rov opls prostora: Udobno i

ukusno, ali ne i skupo opremljena saba. Vrata na desnoj strani

u pOladini

prerna tremu, vrata na levoj stranl u pozadlnl prema

He!merovoj radnoj sobl, Izmedu dvostrukih vrata pijanino. Na

sredini ievog zi da vrata, malo vise napred prozor. Kod prozora

okHi gl i sto sa fotel jom i rnalom sofom. Na desnom zidu malo vise

prema pozadln i vrata, a malo vise prema prednjem del u zemljana

pet sanekol iko fot el ja i sa stolicom za l ju ljanje. Izmedu pe d i

bocni h vrata s taCie. Na z idov ima bakrorezi . Po li ca sa porculan-

skim figuricama i drugim sltnim umetnlcklm radovima; r n a n i l or-

man sa kRj1gama' u luksuznorn povew. Na tl u tepih; u peei gori .

Zimski dan.

U spbu naguram sve sto j e autor zapisao, a nesto i sama dodam.

Stvorim pravu I'k d - .I U ta asrue gradanske porodi ce . Potom ud u

g lumd , podsvesno pocnu vise da se krecu i polaca]u glas, jer

osete da mOj'e kid .0 og e ala ne dopire do njih, jer je sve zatrpano

predmetima i ' f ... m ormacuama. Ok6 ogleda\a kaje bi morale da me

vaal od lika d l 'k '. 0 I a, gubl se na bogato obradenim zidovima, pun-

r rn s l lka , na na stal ,_a _ mes aju, a pnca se gubi negde izmedu izvezenih

~ rsava i la st -" .av.-

k

. ucica, tv rd ih okovra tn ika, sl ln lh ubrusa i spod brada i

CIC amh po .U n ' . . prsja, Do mene ne dol azi . Ne maze da prede rampu

vacena je u so' '. .. y ,

trklje p - ,psl venom odSlalLi sto verno govori, opisuje i i lus-

. rostor Ie na n ki nad 'rice I' • e I nacrn govorlilv, Likavima oduzima njihovesam ih ,_

interes t pnca, I to sve duture i odj ednam. Uspostavlj a se

an an pie onazarn scenskog izvodenja.



N em a nice g pogre snog kod J bzena i nje govog

P ogresan je tlocrtn i p lan sobe koji je ve rno u

P ro sto ru ig re m ora nesto d a n ed os ta je : i gr a.

P r os to r p re pu st it i i gr i.

O v a o se ca nja, in ace k on tra stn a, o pa za rn k od d ob ro o blik ov an ih

prostora igre . P ore d pom enutog, povre me no m i se dogol;!i da

pr os to r z aje dn o s a d og ada je m prelazl pre ko ram pe i prividno

z a uz im a c e o p ro st or a ud it or ij um a ,

M oram da osetam p ri su st vo p ri ce .

44

p R J \ l N I N E

,v d s ta vu ) o zn ac av a obt iko-zorlsnu pre - ~,~-. -1_". ,

' p ro sto ra (z a p~ , 'edinih mate ri)a ln lh e e m~_

~g" p ro st or a r zm edu PO) -I: ' s ·t un ~ P r az n in u nazr-o

"praz,no _ - ,,, unutar jU '_0

~je "praz.nlne_-·materijalima k oil t u p ra zr un unata, 1\ 1 0 "p-rostor nasuprot -. 'T" znafi da l ju s tu r i- "egatlvan , , "prostor. 0

varna n . =t"" em o i h " po zl tJ ya n V 'm "p ra z ninu "icava U 1 lO V "farmu, nego trazi ..

ogtan t 'ma ne trazrrn . '" matenja--:-' lm elemen I "e odgovarajUC lm

ill n l e :,prostor glumca i, o gr ad u)e m ~ ak o ob lik uje m " pr aln in ~"

kO ja , j ~e da bude I svetlost), , dinacnih prostornlh

10m (to me razvucen i zmedu poje, I" on drarne . , d '

kO)<fle po ,Ig , " stvaraju I odre ulu, , '' "IFenj'a" koia ta l prostor 'dam z ld zbog z lda, vee

"ogran ,~ 'bude tako: ne Z I

I izvan scene t re b al o ~ ,' ~a , ida S tub ne p os ta vlja m z bo g s :u .

bo g onega iza zlda ill ispred z . b a D obra arhite ktura rusuz· , du stu ov .ba nego 'zbog prostora izrne lzrnedu i zm e du n ji h, s tv or e no.' .' restor, ono Izm , '.t or me , n eg o n sg at iv an p U formu uhvacen m a

d s medu f ormama. , "Is a o s ec a ni em za 0 no 'e rg i'ju u tu "prazrunu '

'sijava sVO JUen , 't e ri ja l , p o zl ti va n p ros to r , I , l et p oj ed in ih e ne rg ij a s uo bl ik u]e

f ig ur a j e p oz it iy an p ro st or . T a) , s p t da ie s rn ls a o.

a tmo s fe r u c e lo g prostora, A rhlte kturi J ,

, ' pozitiv-, odnosa negatlvnog 1 ,Od-redivanje p re s to r n Ih razme ra .. 0 presto ra p a b 110

akog obllkovan)a ,nog prostora jeste osnova sv 'A oeste s e b av ir n

- , k . T prcstoru Igre .da se radi 0 arhlte tun I I 0 . likovna iprostor-

, ia d skog pros tora , a Ispecif icnos(u oblikovanja ram , ono sredstvo

' ideo pradznania,na kompozic ija prsdstavlla osnovn k k veoma vaznu

' " 0 kui onda ovu sva a 0oga s vako ob li ko v an ]e IZIS uje,

t em u o st av lj am p o s tr an i.

Ku6e sa atmos ferom iii p ro sto ri p un i c uln o sti

J O z e P lecni.k _ ,' Ih na'jpre' dO l lv lj a vam I ,Ka d k or ac am k ro z P le cn ik ov e p ro st or e I , l nabljenl

. . ovl preston nase tim ra Z!ic ite a tm os fe re ko jih s u p uru ru eg

45



Grafic

z a r n l s

dime

sudn

tara

osta]

pak

tezis

odm

stall

ocijl

ita'

ori]:

nal=

5ta

maVOl

te2

na

Po

pr

u

O!

U

tr

N

s

n

5

p

0,

a

12

4618

tisinom. Kao da prostori cekalu na price koie imaju

d' lcovedal daSe~.go e, a rstovremeno pripove aju svore price tz SV ""

svog i skustva. Postej e prostorl beskrajne igre j ;r lh neog

se{aoia,

O,-, d - agianl ..

vre rne . ru z ive uze . a

Plecnikova misao, njegev zivot i rad bili su prozeti izv

svetoscu kao da je rad za niaga bio beskrajan, neprllkidan : s n o lT i

Prostori koji su nj emu nastajali pun! su cul nosti, Za njega ieb r e d ,

k dilo o obi pros,tor sveta stvar, pa rna ar se ra I 0 0 obiektu za stanavanje b'

lioteci, H i cr kvi . Ova svo jevrsna svetost, culnost j est e sadr ia j k: ' :

i spun java "prazn inu" n jegov ih prosto ra , Iz toga proiz lazi niegov~

oblikovanje: iz praznine, a ne iz forme, Iz onaga lzrneou, izmedo

formi.

Na ulaznom stepenistu Uni verzi tetske bibloteke u Ljubljani cr.

togonalni stubovl i parapeti od crnog mermera uokviruj u strogu

sakral nost prostora pa pri ul ai enj u u prostor, koji je stepenistem

usmeren uvis, osecarn pre svega atmosferu, a tek kasnije poan.

jem da posmatram formu. Potom razmisljam z as to c rn o, zastomermer, zasto takva dimenzija pilastera, zasto avakva stroga

forma, U svim njegovim kucarna mogu da vi dim s li cnu s tvar, mogu

da otk ri vam njegove prosto rne s is teme, nj egov nadn razmiSljanja

iosecanla i nigde ne mogu da se oslobodim osscania da je on

naj pre duboko oseti o pros tor . Praznlnu, nabijenu culnascu, "eb-

grllc" j e preci zno odabranom form om, Veli ki manipulator forma·

ma, asketski stvaratac prostora culnosti bio ie majstor stvaranja

atmosfera, I u tome vidim tajnu i lepotu svake arhitekture, pa i

one scenske.

Kad posmatram prostor, pokusavarn da gl edam kako ga posmat·

ram, kako ga doi iv ljavam.

, ' za tvorim u ljusturu. da ie u\'watlm I _

, vetlost. Hoeu , rnrak. nema I justure,ru \OVlm 5 'obegne, nastal e

ro st O Ako ml P ,

U P , pobegne, ecanje na nlega.d a 0 1 1 n e os toj i sam a s(ostOra • P k a

n e O l a P -t e senke pa predeo abure b a e a 05 r

'soko sunee oakon '-ten Dubinski planovi ostro se

Dan ie . VI svom detalju ollUS : • koeka bez prolora., svakom b cena je kuca. ,

da ,e u. u o ku, U ta] predeo a _, da u tu koeku pusnrn svet-

u c r t aV3

1U

n'ILInegde dole i od\uclm Iurne svetlost, laleti se• 1 1 1 se u ,- U kocku lurn

U lJ L ! c e . . ceo lida - Ilusture. , osetim strukturuQtlwjern ied m ugledam \ ..

lost. . . l id osvet li ga , odie no tl'ene Qtkrijem sledeelu 5l.1protan, _.. done neoSve j' " ''d potpuno [e drugaC.lja 0, t u n'lu iurne svetlost I u n)OI

21 a. 'k korkl, ope -inie

d' Ida negde VIsa 0 u 'd kW"'1 potom 5vetlost poe

eo 7. , tale ru CI), ,

b'va uhvacena, Prostor pos. man postaie visok, posta)e1 tale ogro •

da menja prastar, pa on, p~s astrasujuCi i nasilan, potom1 \ tntlrnan pa 1 b' imam

prilatan. pa opet ~a • ;t\ost u koeki lagano se gu _,I. _

do'lurl oblak 1 saknje sunce- sv d [e usia. povrsma zlda, ' b la \<r02 otvor g e k

utisak kao da rm ]e po eg , potom svetloSt pobegne roz

se smekSa, struktura se promenl, , I upalim vise svetla,, d - \a Upa lln l svet 0, ,

otvor tame odakle Ie os ' '\icitih ilvora IOVI samu, k d a svetlast \z ral -

nosim ih po kockl ta 0 . b betanska poprecnaI lrn utls\<e, Gru a I

sebe. Meniam prostor, aVI - nih flovina u ug u• ., k komad zgulva ,

greda pretvara se u nsznu CIP u, Y T tine ISpUIll se. te kao seCiva g\ JO .

o p as n o z ar e f iv i c e s t ra r u ca pre ,_, ' Rodi se pnca.

praznina medu njima Iprogovon.

Prostor je uhvacena svetlost.

47



pooRAlUMEVANJA

s e n k aU zemlju zabodem stap. Zas;ja sunce i stap bad senku. Senka

odredistapi mer; vreme.S u n

c a n isat je najsavrseniji prostor-vrern

e.

t va n Canka r: L ep a V id a

Svettost napol]u, sv e tLos t unu tra



(Ko baca senku: sunce i ii stap? Ima Ii stap senku kad ner na sUn'

Baca Ii sunce senku kad nema stapa?) I : a ?

Predmetu oduzimam senku, predmet gubi verovatnost . Se

predmeta defin ise predmet, nj egovu okoli nu i meri vreme. nkil

Beket: C e k aju C i G o d oa

Prvi ci n: Seoski put, drvo. Vece.

Estragon sedi na kamenu i pokusava da se lzujs, To radi obe"1a

rukama, napreze se. l ake urnoran, prestaje to da radl, dahcuci se

odmara ipo novo se ptihvata posla. 1510 kao i pre. Goon)i, "~rah

autorov opis na pocetku cina nedovoljan je da op.isani pros~o,

pofne da zlvl, Marala bih da prepisem ceiu drarnu.

Kad asetim predea u kame se pri ca dogada, ugledam i s"amatno

drvo usred tog predela. Sija sunce. Najpre je visoko na nebu i

senke drveta, Vladimira i Estragona su kratke, vlada zega_ $unce

se potom spusta sve nlze, senke se produzuju, savijaju se preko

i zl omljenog terena, Vl adimir i Estragon sedaju u raskosnu ·SenKu

drveta, Hodam po tom predelu sa portalom - dogledom po d

miskorn i trai im pravu vizuru kroz koj u mogu naj bol je dauhvatim

dogadanj s i celokupnu atmosferu. Opafarn da j e senka dweta ta

koja mi naj vi se govori 0 prostoru i atmosfe ri . j adnos tavnc pre-

okrenem podrazumevanje da kad nema predmeta nema ni senke

predmeta. Portal postavim tako da se drvo popne iza ievog per-

tala i nestane iz mog vi dnog pol ja, a u vidnom polju ostane seil ka

drveta koja se menja. Odjednom opazim da senka oznacava drvo

jace od samog drveta. Zbog senke drveta verujem d a j€ t amenazad na levoj .strani zalsta pravo drvo, uraslo u zemliu. a ne u

. . · novedascenske daske. Senka koja pada iza levog portala I pn "

, . enepricu drveta, otvara mi mnogo siri prostcr od pozorisnesc .

d I·· d I . r t a i a uverenaKa se V adirnlr zagle a daleko tamo u evo rza po ., .• . • ' m na scenl,

sam da se tacno takav predeo, kao oval sto ga oseca . ~.k• Y a lac a,

nastavlj a u beskraj. I rnozda se tamo daleko, kao majus.n. .. OV

naslucllje taj Godo. Ne znam, rnozda ie to same decak III nJeg

brat IIi je pala nekakva nova senka.

, So

.

dal eko veravatnost ne bi bl la

Pog1eda tarno

ladirnirovOgA ll be l V _ .. ad seoskag puta .

" a Jaci Ie .s aV r5 er r •

\.~

5 1



.y y

D R AMATU RSK I C VO R O VI

PROSTORA

kad se stvari, pravcl, misli, spajevi materijala udvajaju, ..onda se u

tacci dodlra uvek nesto dogodi.

Cosak i ugao

Ova zlda pravougaono postavl jena jedan sa drugim. Pravci im se

seku i u tacei preseka (ugtu ili casku - zavisno od pravca pas-

matranja) osatam napetost, zgusnievanle energije i ti neku vrstu

d rama tknog cvora, Arhitekti odavno posvecuju posebnu paznju

t im tackarna i definisuIh u svom obl ikovanju: naglasenl , narodto

abli kovani caskov ; zgrada, a u drugo] k ra jnast i, coskovi meko

izvedeni u kruznicu koja neutralise seclste dva pravca.

Zato postoji raz li ka , i ii f iguru postavl jam ispred ravnog z ida, na

cosku i ii u uglu. Ta se postavljanja sadrzlnski razllkuju, a to znac;

da svako postavl ianie drugad]e oznacava figuru, izgovaraneku

drugu prieu ili drugacije oznacava prostor i figuru.

Razlika izmedu coskastog prostora i okrug\og (valika) nije same

u temeljno razl lc ito] formi, vee i u tome sto svako sa stanovista

prcstora igre sasvim drugad]e dsfinlse figuru 5 obztrom na njenu

situacllu u prostoru.

52

53



Ukollko figura duie vremena hoda u lstorn pravcu pored .._ • . IV lce

okruglog prostora,osecam kao da se I prostor vrti oko S V oj e o s

• all u suprotnom pravcu, sto veoma tesko posti iem u eOSkasto~

prostoru. Tu su interesanti lij e situacij e u coskovirna koji Svojom

energi jom na nekl narociti nadn istiskuju figuru i obel ezavaju .e.

Figura (iii neki drugi element) sa svojom lokacijom izrazitije je

odredena u coskas tom prostoru .

Ukoliko posmatram bllo koji prostor kao posudu stat lcne energije,

fi gura je ta koja tu energiju pocinje da akti vi ra, pretvarajuCi je u

dmarntcno kretanje koje opet povratno utice na figuru, Pigura je

moja tacka i nteresovanja. Dna se kretanjem figure ili davanjem

repl ike drugoj figuri i ii gestom ill pogledornu novorn pravcu seli

po prostoru i stvara nove odnose (napetosti iii h ar mo nii e) p ro s-

tora i figure.

54

a mene 7.atvori.r prostor se t.

O l t f llg I

lid~ r svejedno je kakvog je

U ziduje rupa. Mai da vrata, mozda prozo . . . " .bicnu "promalu energl -

obUka (ovog puta) ONOL posmatram neo .' . k' d.. . d kr t. oprlU zide III pre I ala kojase s tv ar a k od o tv or a, III pro ora, 0 .. . t· 0 scenskom pflV-

zida. lid, pa bilo da je ree 0 stvarnostl I I sarno ,. . .' edu spolia I unutra.lcill, uvek preostavlia nekakvu gran icLi . I Zm -"'0. . \'~'t·' sadrzala, I :l 'me uIzmedu jedne i druge sobe, m > 1 e o u raz ICI In .. . . d gog sistema, Izmeduledne idruge drzave, izmedu jednog I ru . d

. I Ako tu gral1lCU neg egrada iokoline, izmedu urbanog I rura nag. .- .

. .... d kda se zgusne I sto je

Iltekm em , k ro z n iu po teee en erglla, k o pre I

55



uzi otvor, to je vecl i brzi protok izmedu abe strane K. • . . ao ke d b '

posmatrala reku kola u uskom recnom koritu stvara b lh• . ~a~ aftslrokom, otvorenorn polju postane lenja, umiri se ira:Olije.' a

A u videnom prostoru takav otvor ima jos i dodatni_ k ".'". . •. . , rlonekad

ca uznerruravajun znacaj: ma, sta Ie iza tog zida? Je Ii . t' .• .. . • • .15 Ina enesto vidim kroz otvor? Da Ii Ie to ono sto nasludulem na 0

• . fi . . _. . 5novuponasanja gura kole su tu Iponasarua onih koje dola." . ze 5 pn estrane zida? Sta znao da se Fi gura zaustavi tacno na I' ... ...nlll z t o a U

otvoru? Je Ii ona "napolju" lli je "unutra"? Kako pod rob . .'. . .. . no ISPitu-

jern .gle.daIUci krajnju tacku koju j os hvatam na horizontu otvo~a?

Oa II rr u ana takode odredUje i prostors ove strane zida?

Meduprostor

Ni spolja, ni unutra, Negde izmedu, napolju lli unut ra na lst ern

mestu, a mozda istovremeno napol ]u i unutra.

Na rubu, Na ulazu. Na izlazu. Na rubu ponora, na ivici terase, na

pramcu broda. Na cball reke. Na rubu sume. Na rubu povrsine.

Na vrhu l in ij e.

Rub il i granlcnl prostor j e na izvestan nacl n uvek pun napetosti,

on je onaj koji izaziva, onaj koji ne dopusta pomirenje, agresivan

[e, pun energije, oceklvania i snage. Opasan je i neukrotiv. uvek.

nesto predskazuje. Dogadaji u takvorn prostoru uvek su na pose-

ban nadn dramaticni. Prostor funkcionise kao pogonska snaga

price. Ponekad imam utisak da on goni prlcu, da joj ne Clopusta

da se zaustavi.

Prostori antickih drama su kao po pravilu postavljeni u taKVe

(granicne) prostore (ali i iz drugih, mozda pre svega iz drugih

razloga): Sofokle: Kra/j Edip, Ant igona: prostor i spred kraljeVe

palate u Teb i, Edip na Koioou: prostor ispred sveti li sta Eurnenida

na Kolonu, Filoktet: pad ina na ostr vu Lemnos , i sp red F ilokt eto~e

peclne. Euripid: l figeni ja u Aul idi: prlstaniste. l td, MeduprostM

le

56

frkta na svoi nacin tragican prostor, arostor kon I , ,

u v e !< P Prostor dileme, sumnle.

, ' -k i p rostor.i > 0 h tlC

uvek i

\

) o v a - n o v i t : Braca Karamazovi

o zidu

Prostor, vreme iprica

Na seeni je zid.

Pog\ed i z dvorane k li li po n jemu.

Pogled se z au st av li a n a g lumc l1 nas \onj enom na z id .

Glumac pogleda gore.

Pogled lz dvorane pra ti n jegov pog led.

Gl umac pogl eda u stranu, iza portala. Zag\eda se u dalj inu. prati

ga pog\ed iz dvorane.

Oba gledaju tamo daleko preko mora koj e im se otvara u privid·

1 10m pr os tr an st vu i za scene.

Na s ce ru j e z i d.

Pog\(,d iz dvorane kli zi po njemu i u pamcenju mu si ne pri zcr

kako ss negde drugde, u nekom drugom vremenu,

57



nek~m drugorn prilikom neki s lican z id za .

Ova) s pogle dom odje dnom se r ~~edao u njega.i tada. . se lone price tamo

Z i~ "k o j i nikad pre tog a nije vide o pove zpncom. ' ao se sa njegov.orn

Z id je z id z ato sto narn prlca pricu.

N a iz lozb! s u p osta vili z id b ez p ric e

M ada je ,~ io sag rade n sam o z bog p~ ice .

S ada s tO J I sam i ne z na k k d· "P I d a 0 a se p ona saog e ga prez ire je t ne zna nie '"'

Z id b ," govu prrcu. e z pnce j e b ezdomnik '

N jega nema, '

P r os to r b ez dogadaia _ ,-p ri ce n e rn a.

lise n price , on nije nista.

Otkr lvanle i ¥prOUcavan je p ros tora

P og le do m m og u n ajd alje da d os pe m.

N ajd aije od sv ih c ov ek ov ih cu la d . 'do krajnJ 'e mog _ '.. ospeva p og ied . l na ip r e d o sp eva, uce - vld lJ lve ta"k T "tstrazuje nazad . c e r I crte - horrzonta r adande

prema sebi K ao da .polaziste za prou- " Je ta najudaljenija tacka

caV an)e prostora T · ' -'oko ogledala O d db" . arno se n a jp r e z a u st a vrmo i e

, an e rojrrn pre bitarno zapocin ' 0 m a se J. Tamo traflrn ravnotezu,

jern. pe t se be

lakse posmat posmatram kako posrnatram. T imram one pre sve giii m orske ' k d d a nove prostore, p re de le - k op ne ne

. a odemdo ktacku na hori . mors e oba/e , najpre ugiedarn krajn ju

c nz on tu (re cim o b ro d "dk oji s e val] . ' moz a oblak), p oto m /e p ta /as

aJa pre rna meni i st' 'metara d I' ,enu sasvrrn na kraju, j e av a n eK o[ rk o

a Je .

N asuprot zvuku prost . • .a b ' or proucavamo od krajn je tafke pre rna s'ebr,

ne 0 rnuto sto je b l - "050 I na p ro uca va nja z vu ka . a d kra jo je ta cke

58

, ' g dubinskog plana pogled se u delicu sekunde vraca

"

Ii kra)nje -," .' t I" d 'h ' I k I ,-s l/o rn iZ l/o ru , O C I na I lspituie - axo e I I se e c cruse

n a z a t l I .• d I " I dm eduplanove prostora. m a vise m e. up anova, 510 peg e

. S ~€ vrernena

ptltu je od ociju og le da\a do lzvora, to je prostor

d u Z e " d .- " I d d _ , U, idnD dublji. S to je drvore V ise gust, to rru i zg e a uzi. IlU

~r ;Vuda lje l1os ti iz rnedu oc i ju i odiu ogledala brzinorn svet lost i us -

~ostavlja se v id en i p ,r os to r. l sp it uj em o d h or iz on ta u sm er u o ci ju

i li o d c el in e k a d et a1 lu ,

Pres ek pog led a

D ub in a je n ajva zn lja d im en zija u vid en om p ro sto ru . P rije mciv a je

- za s va ko m an lp ul is an ie . a na j e d im e nz ij a f ik ci ie .

T a k ra jn ja d ub in sk a t ac ka k oj u p rv u o se tir n, j es te o sn ov na o ri je nt ·

adona t ac ka i ii erta k oja m e s me sta u p ro st or da bih se u n jemu

orije ntisala. T u ne ma ve cih razlika izm edu vide nog i stvarnog

p ro st or a, j er j e i stvarni prostor, U k oj i u la zi m, v id en i prostor.

~rvi put ude m u neku zgradu, Ide m hodnikom i o tv or im v ra ta

sobe u koju su m e uoutttl. P otre ba z a o rije nta cijam je to lik o ja ka

d~ n ajp re p og le da m k ro z prozor p rema krajnje vid ljiv aj ta ck i d a

bih pronasla tacku o ri je nt ac ij e k oj a m i o mo gu ca va d a u sp os ta vim

SVo jev rsnLl· 'avnote zu, dakle stabllnost, slgurnost. A ko ude m

U prostor gde nem " I' .. ., dih am mogucnostl za spa jnu orijentacllu , a

, s·ac uv ala s ta biln os t s eb i p om az em o rije nta cijo m ria os no vu

pamcenja.

59



C ove ku je uve k potre bna tacka os!onca _ v

to oblak ko)i lu ta nebom iii sunce k staka u prOst0ru pome mogu da veru1e~ a b io

I zat . - .o J e s am an z ab io stap u z eml ju . ..

V i s in a ho ri zo n ta i ociste

U otvorenim viden' '". . 1m prostorJma )e VIS ina r .. .

na vrsmu oe ista ta kol ~ '. InlJ e honzonta U o oja su s t ln s k I defi n is . •. nosu

prostora i odreduje moj d e tip I II k ar ak te r v id e nFigure u . 0 nos pre rna prostoru i fi u . . . og

nje rnu, P Olle kad mi se '" d' g r r te od nosh . U C I I l I a nrskoorrzona, koja vednu prO S lora pre _ postavljena !in iia

bod'71, p us ta n eb e sk oI.), omogucava dubija d' , m svudu (510.

. ' Isanje pogleda . Itznad l in ij e ho ri z on t a p , ' I gave figura dopiru

. . a je p ro st or n e ka ko r " V ,mern (I f igurama Up) op rmrstlckr. O n nudi

rostoru neku mo -neku (svet lu) buducnost k' . I sucnost. n eku p e rs p ek~ j vu

, ne I IZ az . '

A ako se h orizon! pod'v '

rz e I IZ m og v id no g I'"neba, iii g a s asvim ist' . poua Istlskuje pokrov

. Isne , onda Imam -.ok ova no sti prile s' '. osecanjs n e ka kv e n e ob ic be

, nJenostr uz tlo Fi . ..disu. C udan pesim izam " ,a gure u p ro st or u k ao 'd <! t es ko

, n e ob lc na b e zi zl az no st k Oj a b ol l,

CJw

60

d m ora de pro na de iz la z, pa m ak ar b io i te k ak o neobican,

POg lea

n ik akv e v ez e s a I lz ick im izlazorn i log iko m pro sto ra.

T O nem• . otisku sto ga takvo gle danje vide nog prostora usetiavaRe C Ie 0

u rrerle;

rne se da horizont u v id e no rn p ro st or u moze da bude in-R az u " ,rer Tet iran sasvirn drukcije. Moguce je da usred posude mraka

n e ;d e g or e , visoko i zn ad I ln ij e ocista svetl i prozor, a i z a p ro z ora

ugledam

sv etti pre de o ko ji se z avrs ava d rve ce rn, K ro z m ali otv or

prozora

koji u re alnosti scene ne zauzirna ni dvadesetlnu ce le

p oz or is ne I ju sl Ur e, r az liv a s e o pt lm is ti ck a m is ao 0 buducnosti, 0

! la d i, .' o z u dn ji f igu ra , k o je 5e krecu u I ju st ur i, m is ao k oja prelazi na

m e n8 . R a zv ij a 5 8 in te nz lv an o dn os i zm e du l og o tv or a, do ga da ja

. p ric e - fig ure ko ji u v re me nu g ie da n]a i d c zl vl ja v an la p reo b li ku je

obe stvari: prozor i dogadaj, a da se prozor stv arn o n e m en ja ,

sam o g a ja z bog price ose carn kao drukdje g odnosno drukC ije

g te da m k ro z n je ga . U is ec ku p ro zo ra o dn os no I za p ro zo ra n as eli la

s e p ri ca i z I ju st ur e i p os ta la i mo ja p ri ca .

Ukoliko lokaci]u prozora u Ijusturi prenesem u donji deo iii je

loclrarn s as vim i zn ad tla, s tim d a u pro zoru o sta vim istl predeo sa

isto p od ig nu tim h ar iz on to m, im am ut isak.da se p ro st or p od ig ao

visoko lznad verovatnog t la , m oz d a tam o ne gde na de ve ti sprat iii

isp od kro va , T a] d vo stru kl po gle d u v id enl p ros to r, je dn om u sa m

orostor , niegovu l lusturu • unutrasnlost, dru gi p ut i is tovremeno

kroz prostor, k ro z o tv or u spol jasn] ! svet, v id e nl p ro st or tacno

smesta u s ir i k o nt eks t .

< _/

~rrj

~~~

~(l~~~Keri l Cer" lD _ C I : Fen , Pave l Kohout: Mariia se bori 5 andelima,Usan levanovt .ovrc: Antlgona

61



S la vk o G r um : DovaJ •• i:> ual u g rad u G og ;

S kl ea s a c rk vo m U otvoru . •

S P O L jA . . U N U T R A

Uko

1iko

vldim ana napol ju, znarn da sam unutra.

Obicnoje scensko izvodenje smesteno u objekat (reclmo u

pozorisnukueu, ali to nije nuzno). prema tome, prostor igre je vee

izvOrno

enterijerski. Ovo podrazumevanje je pre ogranicenje nego

prednost,jer \ inija portala i ii granica izmedu mene i prostora igre

izi,skujepreokretanje prostora Hi rleku vrstu iznenadenja koje iza

\inije portalaotvara drug i, nov; svet koj l s ta vtse biva drugaciji,

viseiznenadujuCi, utoliko lakse u njemu zalutam pog\edom. Zato

[e, recimo, interesa:ntno enterijer definisati eksterijerom. ObiC'ni

enterijerski element;: postelja, orman, klavir i td., koje zbog nji '

hove-funkcije i podrazumevanja da tamo spadaju postavl jam u

enterijer, mogu obicnim razmestanjem, oblikom i upotreblj ivOS

C U

tzvrsno da"od igraju" svo]e uloge, pa ipak ne mogu zajednicki da

stvore napetostizmedu videnog prostora i spol jnog sveta ko ji

Istinski definiSe unutrasnji prostor Zata mi pogled kroz prozor

izgledavaznij iod obl lka prozora koj i u cel ini moze da bude reau-

zovan,iskljucivo nakazan, zastrt, prisutan same u pogledu figure,

u izjavi iii Eak u celini svesno prezren.

Odsu s tvo forme

Uspomena br. 1: svugde su leprsa le zas tave i sve su u sred in i

ima\e isecenu rupu, Trebalo se as\oboditi simbola proslosti. A u

toj rupl je uporno i nepodnosljiVO dugo zivelo seeanje na zvezde

petokrake.

Rupaizrezana kao krug preuzima snagu odsutne forme. Nista ne

pomaze, tragovi zvezde se naseljavaju u rupl koja tako oznacava

odsutnu, a li i pak jos uvek zvezdu. .



Usp.omena br , 2: Odjednom Ie svugde nestala Cry •

da Ie nekuda istekla iii kao da je neko . . ~na bOJa.i(ao

g. . .. _ UplO. NIU Ie biluce pnmeun cak na krevatama i det·.. e nell1o·. . Ijlm masnama s· ._re ostala na donjoj lvici zastave ali tamo' b'l . rall1ezljivQ

I' . ' .. je Ia davn c·

.moI~ lepo! Sve je postalo p lavo, svetlo p lavo zeleno. •Q fanl le ,

I mozda malo narandiasto A najleps bo! ' . ~zuto, sive. ,a oja na svetu Ie n"

svojom cdsutnoscu postala je jos prisutnija. estala. I

Prisustvo odsutnosti pojedinih formi, misli j planov .

pros~oru moie da dobije neverovatno znacenje. Moa udVI~enom

oredlm sa orecutanom izjavom koja je mno .g~ a ih up-. . . go pUla laca odrzjave, jer se uoblicuje postajud pitanje gledaoca. same

p O R T A L

I kad ga nema, to je neumolj ivo. Stvara ga sam gledalac.

Kad pogledam sliku: i zbog okvira slike pog\ed m i ostaje

Llsredsrecienunutar stike i he bezi drugde. Bogatstvo oblikovanja

i intenzi te t svet lost i na okv iru ii i na porta lu mogu da odvraca ju

paznjugledaoca i mogu da postanu smetnja. Paipakje vertikalna

nevidlj iva opna, razapeta na okviru pozorlsnog portala, osnova

, zapriv idno ulazenle u videni prostor. Portal je u stvari cetvrti z id

prostora igre icetvrti z id prostora gledanja. Kad prividno udem

krozta] z ld, otvor in prozor pcrtala, i 'etvrt i z id ostavljam iza sebe,

iza svoj ih leda, uhvacena sam u dogadanju , \ebdim u njemu, i

zbog cetvr tog zlda, ko ji mi cuva leda, osecam se sigurno i kao

otvorena za dogadanje.

Zbog te granice kola definlse udaijenost mene i dogadaja i koja

sve vrerne tokom dogadan]a ostaje ista, zaboravim ga, nama ga

vise, prividno se prosto kracern dramskim prostorom i uzlvarn (a

rnofda i ne).

Prelazenje drame u prostor gledanja i ii formiranje prostora igre

preko l inije portala moze u gledaocu da izazove razlidta vlden]a i

csecan]a, mcze da ostavi razlidte "peruke": glumcevlrn prelazen-

jem l inije portala u prostor gledanja odjednom se i nscceklvano

iznova uspostavlja odstojanje gledanja, to znad da one gledaoca

prividno prernesta iz prostora igre u prostor gledanja. Odjednom

se opet na lazim na svom stolu . Pojavlj .u je se neka vrsta efekta

otudenja, jer me kao gledateljku otudi , lzbacl iz dogadanja. Pos-

led ica ovakve intervendje da tacku interesovanja prenosis l z

prostora igre, oblcno je upravo obrnuta: izjavu otuduies umesto

da s tvor i! ; i nt imnost , gledaocu pribl iz is l ik da bi mi nesto rekao

"u cetiri oka".



l nt eresan tno j e da seenske konvene ij e 0 tome sta treba da bUde

napredsta znad kad nekog postavis sa desne strane iii sa lev, e,

gde se izgovara mono l og, vare samoza onoga ko ih poznaje, ko

ih je naudo, Odreden odnos dramskog prostora i figure, jedne

figure i druge figure (figural, a pre svega figura . li k sam definise

gledaoeu figuru i dogadaj. Primecujem da skoro sve pozorisne

konvsnci ]e ponasan]a na seeni proi zlaze i z i zrazi to l it erarnog , dak-

Ie jednoznacnog ipoj ednostavl jenog shvatanj a svakog prostora

koga pozorisna konvencija ponekad i dalje iskliucivo shvata kao

nevafnu nernl novnost: glumae negde mora da Slane, a ponekad

mora i da se krece. 0 prostoru treba precizno razmisliti i treba ga

oblikovati pre svega zbog njegove "upotrebe" na svim nivaima,

od atmasfere do pri ce.

koj a se zagleda u dal ji nu.

figure. b'cno pogresno zbog lose oblikovanog prostora igreZato Ie 0 I

. ttl premalu seenu odnosno portal.krlVI I

~ . oblikovati olvoreni predeo uhvacen u mali portal male(Lakse Ie - b

.~ dvoranesa malom scenom, nego intimnu spavacu 50 upozonsne )

i'k . dvorani sa slrokim port alom i prostranom seenom.u ve I OJ

o D 0

o 0

Iz a portala na levo] il i d e s n oj s tr an i "v rat i i ra fe"sklca kuce

Sedim za stolorn u jednoj prijatnoj sobi i gl edam kroz prozor. Pro-

zor ima na sredini vertikalnu precagu, Nije veliki. Takav je mali,

starinski prozar seljacke sobiee. lza prozora je surnovita dollna,

tu i tamo je nekakva krcevina gde su se razrasle maline. Sa leve

strane u prozor ulazi uzak j ezifak pasnlaka, Sa gornj eg dela i vi ce

visi dec ablaka. Znarn da se predea nastavlja iza prozora levo,

desno i prema gore, znam da se nl oblak ne zavrsava ostrorn ivl-

com prozora, vee se nastavlj a u nebo, Predeo iza precage takcde

nije prekinut na sredini prozora, to je samo pO sebi [asno, kao.

sto je takode jasno da se pasnjak ne zavrsava ivicom prozora, vee

se nastavlj a nekuda u l evo. To podsvesno loglcno dozi vl javanj e

videnog prostora nije ogranlceno otvororn prozora, kao sto niprostor igre nije ogranlcen velicinom portala, vee se nastavlja u

svim pravcima. Portal j e postavlj en u prostoru pri ce na mestu koje

smo odredili, isto kao sto je prozor u sobiei ugraden tamo gde

postoji lep pogled i gde vlada zatisje pred buru.

lbzen: Gospoaa smora . .

testa se dagada da covek ze U da pokafe sve ono sto je zarnlsllo

autor drame i li on sam. Ako mu velicina, vislna i sir ina po~a~a. to

dopusta, na scenu nablje cak i procelje kuce. Malo .S~US~I vrsrne

to bas- u klo piTa ko J' e kuca u [elm I snsn uta uspratova pa mu se· ..

partaiu kao kakav cep. Kuea nam izgleda mala zbog. p~. rt .al~ kOI~

je i pored ogromne kuce iOs uvek veei od nje. Nevidljivl cetvrtl

zid formira nam tako reei dvostruki portal:onaj dvorane i konturu

profelia kuee kola ne dopusta mnogo protoka i.zmedu njih., U

dvobo ju arh lt ek ture proce li a i port als uvek pobedu]e port al . Posta

kUCLl v idim u celini, posto nlsta nije skriveno, ne interesuje me

sta je leva i ii desno, jer se prostor ni gde ne nastavlia. Ociglednoje da se zajedno sa slrinom partala zavrsila i parcela kuce, Sve

ie otkriveno, pokazana, nemam kuda da ispitujem pagledo~, n~

treba uci svim tim mofe se ovladati. Nema nikakve mogucnosti

za radoznalost, Zaustavljaju se pros tar ; vreme, ne dopustalu

mi da sama otkrijem tajnu, ne dopustaju mi da ucestvulern, da

s tvorim sopstvenu i nscenac ij u. Mogu samo da g ledam.a ] sk ri veni p rosto r, levo , desno, dole iii gore osecam gledanjem.u

"uzorak" p rosto ra unutar port ala i vldi rn . ge na osnovu ponasanja

66

I I

67



Portal je nul ta l inija Hi l inija ogledala odakle "merim" razdarn. . az alJlhe

u oba pravca I potanko p ro uta varn p rk u, Ako on ne posto] .)1 ka o

element arhitekture, utoliko bolje postavliam ga na s ... ' ,. VOl n a l . i n

po~o.cu S~o)lh osecanla i po svojim merama, po meri price u

SVO)oJ glavl.

_ . . . , . _ . - - - " \

C~->/'(_Jr'

z r . u - w o ,is-:"-_-l __" - < . . .

,, '

P re s ek d v or an a . s c en a ( ko nv en ci ja )

-------.!

1 9

P i rande lo: No c as c em o Im p to v iz o va ti

D os lo vn i v iz ir u U n i i i portaLa

68

&

A

J:,

\A

\

2 ..

D a ne Z a ic : Medeja

P om er an je u nu tr as n je g v iz ir a ( ka o p or ta \) po prostoru

lgre;

P oc etak p ri vl ae en je s m er a p ogl ed a. n ap eto st d va " ok vi ra " • v iz ir a

u p ro s to ru i gr e

Slomlieni smer U onoj tack; kad pogled prob ije l in ij u por tala,

izazove osecanis da se ceo prostor g\edanja iizvodenja na seeni

zaneo u novom pravcu i stvorio in teresantnu napetostizmedu

prostora scene; prostora igre.69



1 , " "1 -~ ~l :t "

h- ~-< ) '1 ;- ~ _ /

Vampilov : Lov na d iv l je pa tke

olbi: Ko se bo jl V i rd ii n ij e Vu lf

Dramski pros tor se nekako osloboda scene t ime stc preuzlma

nov, pomeren koordinatni s istem. Smer pogteda koj i je stvarno

~Iom~jen u odnosu na smer arh itek ture, pr iv idno se poravnava

I l akse deta ljno proucava desni ll i l evi deo prostora iza scene 5

obzirom na to na koju stranu je sloml jena osnovna osavina.

Porta l i ok o o g le d a la

lnteresantno je razrnisllatl 0 sil lcaju kad se oko ogtedala pomera

take da u odredenom prizoru nestane iz vidl ji vog dela portala

i pomeri se iza portala levo iIi desno. U tom slucaju je vodic

ii i i nterpretator uvek Figura ko ja se nalaz t u mom vidnom polju .

Dna stvara interesantan odnos izmedu dva fokusa, izmedu onog

stvarno vidljivog i stvarno skrlvenog,

Sekspir: Hamlet, prizor rnlsolovka.

Hamlet: "Misotovka . jao no, kakva parabola. Ova drama prikazuje

ubistvo u Becu, Yojvoda se zove Gonzago, njegova zena Baptista.

sad cete videti. Prl lkno podia stvar, pa sta onda? Vel icanstvo i mi

70

ostal i smo bez greha, nas se to ne tice. Kogasvrbi, neka secese;

namato ne treba"Dramski pisac paralelno prikazuje dye tacke Interesovanja: pred-

slavll glumaca, koji scenski prikazuju ubistvo, i reakciju gledalaca

tadasnje predstave: kralj icu, kralja, Polonija, Ofeli ju, Ham\eta...

adluka a tome sta je vaznije (u odredenom trenutku scene),

mozejednu tacku interesovanja da lzgura iz vidnog po'[a portala.

Manipulisem: sustinski me vise interesuje reakcija gledalaca (pre

svega kralja i kralj ice) nego pozorisna predstava Misolovka. Moje.

interesovanje predstavljaju, dakle, kral] i kral ji ca . Zasto ne bih

Misolovku izgurala iza levog i ii desnog portala, [er cu kao inter-

esantniju doflvllavati pozcrisnu prsdstavu preka razlidtih reakcija

gledalaca, posmatracu njihove dozivljaje, saznanja, lazi ko]l ce na

izostreniji nacin obeleflti i odrediti pojedine likove.

Sta je tacka interesovanja pojedinog segmenta dogadaja, prizora,

gde u prostoru smestam svoje oko ogledala, kako I kuda ga

vodim po prostoru, kako formiram odnos prema "pre" i prema

"potorn"?

Prenasenja iz jedne tacks na drugu mogla b ih da definisem kao

specificno pozorisnc kadrlranje kad se prenosenie 5 jedne tacke

na drugu moze "upotrebl ti " kao nosilac promene.

Ako jednog trenutka intenzivno uposl im oko ogledala u jednom

delu prostora igre, onda mogu sasvim da promenim drugi dec

drarnskog prostora, a da to niko ni ne primeti .

l

~!-1 .I ~ ~ ~ c 3 V~ I I, J1 2 : E = ~ \

~!

71



PR 1CA PROSTORA¥ '

P R I C A E L E M E N T A

stol ica i f lgura

Na seeni je stollea, obicna, nista naroeito. Onakva tip'l -u '-k koi ,"0 go,'tome a ora pre s:ega slLizi za duga sedanja, sa pravom vlslnorn

sedala da bi podstleala debate i da ne bi zamaralaone k ... d

. 011 se e.

Jednom reel, skromna, ananimna stotica. '

Neko dade. sedne na stoli cu . Iza n jega dade drug i i (s ra Ib" ztcgorn

I I ez raz\oga) ubije ga na stand. Ostavimo detaije i posmatrajm

"oll"! Ubi" pobegne, mrtvos odo"o, "011" ostane. Opetdod:

nek~ kO. ne zna sta se pre toga na toj stolid desHo, sedne na

st~\iCU,'~ torbe izvuce kornad hleba i s uzivanjem iede. Mazda se

pn..tom (ak m.alko l julja na stolici G\edam tog caveka koj i jede.

kOJizbog stal lce sa pricom, za koju covek ko]] I 'ede• . ne zna, na

neoblca~ nacin p~staje interesantnij i kao kad bi ga videl i negde

drugd~ I na dwgoj stoliei. Ova "obelezena" stoli ca c iju ta jnu znam

sa~.o la. a li ~e i ani ko i; sedaju na nju i dodi ru ju je , na poseban

nacl.n obelezava sve sledeee dogadaje. Stolica nije vise obicna

stoli ca , dobila je ulogu, postala je glumiea i tesko je n ju izbeei.

Na svoj nacin ostaje prisutna i posto su je vee jednom odneUsa

scene H i je na seeni unist il i. U prostoru ie ostavila tragove

ko]! se

ne rnogu tako jednostavno izbrisati.

Stolica i sedenje

Na seen; ie kocka. obiena, drvena, nista naroeito. Kad ug\edam

prostoriu njemu vidim kocku. pomislim: aha, kocka.

Neko dode, sedne na kocku. Sed; dugo, po njemu se vidi da

ne sedi bas udoono (tako mu je bilo nalozeno i slolio sel. ode.

Onda dode dvoje, zagrljeni sednu na kocku. Veorna udobno sede.

72

~i,II~' ,h', "0"'" ado, Oode ope' neko, preko to ko,ke, koi'

",b

o

, "deni' po,tol, ,tolica, ",pro,,,e b,le pelene, P' no pe-

~n,m" prem' koiim," pon.s, ,,"0 da >0 lep, ; ,, ,, ,n l "olniak,

,",po,edi "niir, prlbor, po"du s h"nom Isebi p rluSti n' pTVI

o~ed ,I"nl ,""k (m,d, " , , , , , r n o rodl ,.mo o odroblie

nom

~"peko I, bire' i lO,kom "iu koii I, d,leka i,gled, kao vi,kQ,

Udo

bno

mu ie ; oiivo- " ," lim, aha, "0, po, tonem

gladna, 'edna,

on ode.

po",sooie

figorep"ma ",I,er lm '" def tniSe, Ime"i

eto ",Nar",

UkollkOna swat "doem kao na ,Ioliw, to -swar" po,"ie

"oll",

, Idlm Iekao >,ollw i ona se pooas , xao ,1011", Ukollko "dce

m

udobnO, to je udobna videna stotiea.

Svoka ">'vor", ",oki p"dmet 0 , id ,"om pw"olo dobiia, nosi \

""ii' ",oio

pd'o , Ukollko ie na ;tarto ioso"k nema, podm

et

,

nem rnu kok" ",oio, I, ",0, l,ko<'VOsa p"dme1om

dok;e ne

razvl je priea u videnom prostoru koju preuzmem

.

U pro>loro I " ,emenu

ig" <, aka ",N," ,bog funkdie, koio 0

vrerne gted,ni' pre"lm', nn> i iii meni'_ dobii, <,oiu pr"o I

po,,,i

e

konkretn

,, o.k I rako ,p,'TOktno (0 likovnom

,,,gonu)

rorm

u

, odnos ngure

prema nio j, prieakoja jo i se pri kaci , menja u

konkretnOst, u verovatnocu, u stvarnost. I takO apst raktn i pro

star

zbog figure. koia mu odreduje mere; odnose, zbog pr ice koia se

nasel l u niemu, reaguje i ponasa se kao verovatn' l, prepoznatli iv

prostor.

Aka !'logled deta\jno lstraluje prostor, on ga upoznaieiprepozna-

i e kao "",",nog, Ap,t"kdi '

, , ' o I e0 domena dlOg" liko'nlh

umetnosti

kao jedan ad sti \ova inacina razmiSljanja.

lJert ikalno od poda prema tavanic i prostora [gre rastegnem

niz

last;sa, poredavsi ih u razmaku od 3 ern. (10 su onakvi obieni, ern;

lastisi). Ude devoika, 1.agledase u rastegn ute last lse kao u tvrd,

nepropustiv i z id, I<oji ' Ioi ne dopuSta da ode. Lasti ;;e vidim kao73



cvrstu, nepropustivi zid, iako kroz nju mogu da gl edam.

Ude devojka, provlad se kroz lastise kao da je to' suma V'd'~ • . I ,1m

sumu. POlgrava 5e sa njima. Zaplice se izmedu njih, POlom

uozbilji, u njenim rukarna ugledam pu sk u P uc an ] Devo,'ka t S e. , . . os ane

da VISI medu opasnlrn puzavi cama usred tamnih mocvarnih tray

Mrtva. Verujern. a.

Ihlen: D iv lja p at ka - P or od ic n i a lb um

Sto l ica i 5ti l

Sti t pojedinog komada namesta]a ii i stil gradenog prostora prica 0

vremenu nastanka iligradenja prostora, ali ne nuzno i 0 vremenu

odv ij an ja pri ce . (Naravno, to n ile tako kod s ti la u kos timogra fi ji o)

Zivotno doba pojedinih arhltektura je po pravilu duze od doba u

kome se razvi o odredeni sti l. Vekovi stare arhil ekture jOs uvek

funkci on isu u svo jo ] o ri gi na lnoj f unkc ij i (r ec imo gotska katedrala)

iii u novoj funkciji (zatvori u zarnkovima mogu da postanu muzeji

74

i ii pak tudnice, vladine palate teze).

Sti l poj ed inog v idenog pros to ra i ii e lementa mere pri likom traien-

'a i li stvaranja prostora igre da bude prva poruka koja na nivou

:nformisanja govori 0 vremenu desavania price: prlca i prostor se

dogadaju u istom vremenu; ii i 0 vremenu nastanka prostora: prica

se u nj ega nasel ila kasni je , u nekom drugom vremenu.

Al i nama pre svega odredeni s ti l, z a koga nije nuino da je u celini

autenti can i ii autentkno prepi san, kop ir an (po jed ina prostorna

forma iii forma elementa moze samo da asodra na pojedini stil) ,

unosi u prostor odredenu atrnosferu. Tu atmosferu pojedini stil

isijava kao nekakvu davno prepoznatu i u parncenlu zapisanu

informaci ju. To je osnovni razl og sto se odlucujem za koriscen]e

pojedinih oblika kojl su moida autenttcna iii samo skrivena, iz-

brisana izvodenja nekog stila. Odredeni stil je sarno sredstvo,

poseban llkovni govor, kao sto je ceiokupna likovna umetnost sa

poj edi nim pravcima, temama ifi pristupima same sredstvo, neka

vrsta t ipa pisma sto ga stvaralac prostoraslobodno koristi i njime

manlpullse. On je samosvojno krcenje puteva, trazeni e stanja, ali

ne i sam dl],

Doslovno prepi si vanje poj edi nog sti la u videni prostor obl cno ne

nudi onosto od nj ega ocekujem. PoCinje da se ponasa kao samo-

dovoljni citat, ponekad cak postane simbol pojedinog vremena i

pri ce. Tako pricu okiva u prostorno i vremenski strogo odredenu

formu koja danas i ovde moze da izgubi kontakt sa mnom. Oa

cnemcgud metaforu! Videni prostor ko]l jos funkcionise kao

strogo definisan i svojom !j usturom nepropusti vo zatvoren pros-tor, koji ne dopusta da mu prka pobegne kroz neku pukotinu zi da

lllsvetlostl, mora da nudi otvorenost mom dozivljavanju. U to]

otvorenosti, koju ne postiiem nedefinisanim iii proizvoljnim ob-

l ikovanj em, nego bas suprotno, cvrs tim konceptom iunutrasnlorn

selekcijom u postupku stvarania, rncguce je obezbediti ot-

vorenost i metafori Cnost. Ove dve stvari u skladu sa konceptom

sCenskog izvodenja ornogucava]u svojevrsno disanje i li pulsi ranje

75



prostora. Prostor se neprestano punl i prazni. lspuniava .,. ga pncarasloiena na zvuk i sliku, raspeta u volurnenu videnog pr .. 05tora

kome svetlost daje rneru onda kad se sa pricorn lov i u prOSlar

i ii miruje u njemu. U

Nema praznog prostora. Postoji samo lsprafnlen prostor. Nema

puncg prostora, postoji samo ispunjen prostor.

Neuhvatlj ivos t zarn lsl lene atmosfere unosi neprestan i r izl k u

prorn isl janie i s tvaranje pojedinog drarnskog prostora. Nema

nikakvih pravi la. Svaki dramski tekst nanovo inanovo pokrecs

nova pitanja, nove misli koje zahtevalu. da im trazirn smisao (ne

znacenief) i svako scanskc izvodenje nanovo i nanovo postav! ja

nova, svo]a, jedinslvena pravila, svoju unutrasniu log iku ko ja

nema nista zajednkko sa opstoscl u razmisl janju i ponasanju, sa

pravilima osecania. I kad postavim koncept scenskog lzvodenja,

prostora i ii celokupnog scenskog izvodenja, rnorarn ga II 10mtrenutku dovesti u pitanje, moram surnnjati u njega, podrnetnuti

mu "gresku u slsternu", da b i postao ran ji v, za gledaoca i prieu

otvoren, dakle dostupan, da bi se naselio u njemu,- da pronade

svoj smisao. Da IInjemu pronade svoje iskustvo. Potorn pocne da

zivi i dodirne me (kratkotrajno) fikcija - pozorisno izvodenje.

Dramske prostore ne traflrn u prostoru scenskog izvodenja,

dakle u pozorlstu, na seeni, nego izvan pozorista. Pozorlste je vee

preradeni, premleveni zivot, onje njegova liena interpretacija. Kao

kad bih od brasna htela da lepim zrna, da bih potom to samlela

u svom mlinu. To je nemcgucs. Ceprkam po zivolu, predeli rna, po

arhitekturama, po dusarna, po prlcarna. U sebi prikupljam utlske.

Zatim se IZ t ih uti saka kod pojed ine teme ii i zadatka, sto ga sebi

zadajem, pocnu cia izdvajaju pojedinosti u precizno otisnutom

obl iku i ii onakvorn koj i se vee zamesio u dodiru sa razmisl janjem

koj im se bavim. Najvise sebavim onim sto se podrazumeva, onim

Sio obicno ne opazarno. Ta razgradnja (prostornih) onoga sto se

podrazumeva moze dovesti do interesantnih pitanja, resenja iii

barem zamisli . Razgradena stvar koja se podrazurneva (recimo,

da okrenenro neku sobu ka o kratku carapu - na sceni i u fantaziji

sve je moguee!) iznova l lspostavlja i definise pojedine odnose u

rostorll. Sasvim ih menja, a cllva· atmosferu koju je noslo os-p . rnovni, nerazgradeni prostor, sto se podrazurneva, I uspostav ja

nOVll,unutrasnjll logiku prostora. Prostor postaje norma\an, dakle

verovatan. Ovako dobijen rezul tat ponekad se interpret ira kao

pronalazak. Na polju umetnost! nema pronalazastva, postoji sarno

l iena, (ak int imna interpretacija problema pred ko]! je stvaralac

postavl jen, postoji samo ono sto je k roz oko ogledala i sa drugs

tacke videno, ono sto se podrazumeva, razgradeno i opet sastav-

I jeno na osnovu neke druge, unutrasn le \ogike u nesto novo s to

se podrazurneva.

Anuj : Poziv u zamak

lnteresantno je prilikom razrnisllania 0 dramskom prostoru izad

iz onog uoblcaienog logifkog postupka razmlst ianla 0 prostoru

sto ga nalazu razum i znanje 0 gradnji . Videnom prostoru nisu

potrebni nl ternell, ni zidovi ili stubovi da bi nosio krov, nisu

mu potrebni ni prozori, ni vrata da bi neko mogao da ude, iii su

mu mofda potrebni sarno vrata, sarno eosak, a zidovi mu nisu

potrebni. A mozda zapazim same ullcnu svetiljku ili sarno svetlost

ullcne sveti ljke. U tom izuzetno slrokorn izboru pojedinih utisaka

o prostoru t reba napravi ti se lekci ju , neprestano se odr icati od

onih pojedinost i ko je izazivaju i razvi ti unutrasn il sis tem koji ce

svolom logikom obezbedivati verovatnocu videnog da bi f ikci ju

pretvor io u ono verovatno. Jedino ono verovatno moze da me

II

II

77



dirne, pa da joj verujem. Da postane ono sto se podrazumeva.

Najpre je bio prostor , a onda su otpocele price.

Stolica i stolica (stolice)

Svaki predmet koji je po svojoj funkciji izrazito vezan za figuru

(stolica . sedenje, postelja . lezanie, i td .) p reuz ima i nekakve

karakteristi ke fi gure koja ga kari sti i ii za koju je izraden (presto,

kancelari jska stolica, tronozac, itd.) i odredu je gao Interesan tno j e

malo podrobnije razmisliti 0 stvar ima kaje se podrazumevaju (da

stolica sluzi za sedenje, a postelja za lezanje) i koje s u l og ic ne u

zlvotu i u naso] sredini, i postaviti ih kao probleme i prezret i Ih

kao cinjenice koje se podrazumevaju.

Posmatram stollcu s naslonom na koju u vreme dogadan]a niko

ne seda. Ako je njen znaca] na pocetku gledanj a bi o manji , onda

je bas zbog odsutnosti sedanja na nju pocela da i gra nekakvu

interesantnu ulagu: preuzela je ulagu odsutne figure, dobila je

smisao. Ako je stolica okrenuta od g\edaoca, nazad, u levo iii

desno, ondaimam osecan]e da bi "on", kad bi na nju sea, gledao

nazad, u leva iii u desno. Stolica s naslonom LIvek ima izrazito

defini san pravac i otvara prostar u pravcu sedala. Ponasa se kao

Figura: ima svoj e "napred" i svoje "nazad", Ako stolicu postavimo

u odnosu na zid taka da je sedalom bliza zidu nego naslonu.

izmedu zida i stolice stvara se konfllktan, nelogican, neobican

odnos koji mazda najavlj uj e konfli ktni dogadaj.

Nacin postavi janja grupe stolica u prostoru maze puna da isprica

a proteklim dogaclajima koji su se tu odvijali pre nego str.isam

usia u taj prostor, on najavljuje dogadaje, pa bio to. rea l an, pravl

prostor, i ii prostor i gre , vi den i p rostor .

K ud a g led a m o ja s to llca n a ko ju je n ek o s tao ?

I s to li ce m o gu da budu zavadene .

Prostor je stanoviste-

Z i d s to li ca , p ro s to r s to li ca



P R OSTO R P R OMA JE

I P RO STO R STAN JA

Sekspir i Cehov

Sekspir: Hamle t , pozornica: Elsinor, zamak i okollna, Kral i Dian,

pczornica: lzvesno vreme u Engleskoj i izvesno vreme U Fran.

cusko]. R ic ar d I I, pozcrnlca: Engleska i Vels, (prvi cin, prva scena:

velika pozomica unutar vindzorskog dvorca: na njemu sedista,

ispred nlega dee dvorista). K ra /j L ir , razlklte pozornice: palata,

guste 5ume, soba... Romeo iu/i ja. pozcrntca: Verona , prva scena

petog cina u Mantev! : na trgu, utica, eelija brata Lorenea, ispred

Kapuletove baste, itd.

Cehov: Tri sestre, pozornlca: 1, (in: u kuci P rozorovih. Soba za

primanje Sa stubovima iza koj ih se se v id i vel ik i salon . Podne je:

napol,iu je suncano, veselo. Usalonu postavljaju sto za dorucak ...

2. cin: scena kao u prvom (inu. Osamsati uvece, Iza scene na ulid

jedva cujna svira harmanika. Nikakva svetlost . .. Tred cin: saba

Olge i I rine. Levo i desno su paste lje, ogractene paravanima. Tri

sata pos le ponod , iza scene zvona zvons na uzbunu: pometn ja

zbog pozara kaj i je odavno izblo .. . ee tvrt; ( in : s tara basta ked

kuce Prozorovih. Dugacak smrekov drvored, na kraju drvoreda

vid i se reka. S one strane reke suma. Desno terasa kuee: tu su ria

sto lu f lase i case; oeigledno su upravo pil i sampan]ac, Dvanaest

sat i u podne ...

Za realizovanje lakacija u victenom prostoru igre i to za onakvo

reallzovanjs kako ih (nju) je zamislio drarnski p isac, iii kako se

oblikovala pri likom smisf ja il ja scenskog izvodenja, gornjl opisi i

uopste bilo kakvi ovako preeiznf opisi lokacija suvise su skroman

poda tak za obl ikovan je prastora igre. Prosto r, a pre svega a t-

mosfera prostora kao osnovni .nosilacradnie tzrasta iz dijaloga. iz

80

scena, iz konftikta, iz drarnaturgl]e. Osecarn ga u napetosti medu

protagonistima, nastucujern ga kao Ueno (intimno) dozivllavanje

napisane drame, Ona se kad li(nog dozivljavania tokom citanja

uvek razvl ia u sarnostalnu poruku koja ie def in isana u spletu

odnosa price , f igure i rnene, a i zafivi samo u spletu t ih odnosa.

Onog trenutka kad pozellm da izdvojirn pojedine dijaloge iii rep-l ike i oznaCim ih kao jedina polazlsta prostora, to bi vazilo samo

zataj t renutak, za tu misao.

Dva puta koja se paralelno preplieu, dok trazlm samo jedan, jesu

oni pravi: utisak celine u spletu svih osecania i saznanja, te smisao

odnosno sposobnost pameenja sitnica, detalja unutar celine. Malo

nade ima kad mi uspe da taj detal] prosirim do posebne opstost i

koja omogucava da se Hena interpretac lla i cel ina ob liku ju kao

jedinstven prostor atmosfere jedinstvene price.

Lakse je jedan prostor shvat it l pornoru drugoga, kao sto je nesto

evidentno okruglo kad je to okruglo u dodiru sa splcast lm. Otuda

zajedno Sekspi r i Cehov koj i u tandemu mogu da izazovu samo

zgrafan]e. Pa ipak! Prica Hamletove porodice i njihovog zamka

Els inora je, naravno , nesto sasvim drugo nego pr ica porod ice

Prozorovih i n jihove seoske kuce, isto kao sto su e il jev i au tora

po tpuno raz lldt l, I k roz tu raz lidtos t mogu se lakse op ipa ti i os-

et lt ] on i u osnov i raz liei ti pros to ri (ne samo po stl lu , v remenu ,

lokacij i) po atmosferi idl ju (ne funkci ji ). Seksp irov Els lno r je

izlofen promaji, on je opasan, otvoren (i u int imnoj seeni spavace

sobe), nekako vertikalno razvljen, kao da se nastavlja prema gore

iprema do le , on je na svojevrs tan nadn ispraznjen, kao da SL l

sa duhorn oca nes tale i stvari koje su u predprld ispunjavale

p rosto r, odomacivale gao Ostale su u tabane staze koie su vee

stvarale mrefu horizonta ln ih puteva za hodanje i pojavio se novi,

vertika ln i pravac koji sustinsk] odreduje dramski prostor. Kao da

prostor, koji onernogucava vertika!no razvijanje, onernogucava

priCLli oduzima joj n jenu jasnu evidentnost. Prica posta je nera-

zUmlj iva. Tu ne mis lim samo na duha Hamletovog oca sa jedne

strane i grobara sa druge strane, mis tlm pre svega na celu p ricu

81



srnestenu u videni prostar: mislim na odriose medu figurama] na

same figure koje temel jno definlse iziozenosl promaji ove vrste u

prostoru (doslovna i ii metatoricna). Ovako komponovan prostor

pocin]e da pulsi ra, pri lagodava se figurama, int imanje i javan, on

je prostor intr ige i straha. Nudi mnogo manje zastlte, On je ne-

dam. On je prostor politike. Proslor manipulacije.

kod prvcs ostall t ragovl protek \ih dogadaja i stvarl , drugi je na-

bijen seeanjima, on je osecani prostor. Kad kazem nabijen secan-

jima. to jOs uvek ne znaci da su t ragovi tih secan]a rea lizovani

gomi1om stvari (uspomena). Njegavi prostorl su do ivice zasieeni,

al i n lsu neminovna zatrpani. Oni su kao zauvek. Vreme u nj ima

osecam kao trajanje, kao stanje. Imaju dusu, Kad Sekspira vreme

osecam kao akciju, njegov prostor najavljuje. stanle i potez. Krugi strel ica. Brzak i v ir.

Ceo niz Seksp irovih drama {ako ne i sve, a razlog zato je mozda

t ip prostora za scensko izvodenje - pozor ls te Glob na koje je on

verovatno rnlslio) lziskuie ovu vrstu paligona prlkazivanla: izlozen

promaji, vertikalno zarnislien, samo u odabranim pojedinostima

definisan prostor, otvoren zaglumca tako da ga izlaze a ponekad

cak ugrozava. U trenutku dok zapisujem ovakvu definiciju, moram

i da posumnjam u niu, moram u nju da pokusarn da smesnm i

csecanle zasticenostl i ii drugadjeg kontrasta onom zapisanom

510 se povremeno i 5 veseljem pr ik rada u njegove drarne. A s

druge st rane ovakva definici ja n ikako ne dikt ira nekakav ops tl

sekspirilanskl princip, vee preko tog principa otvara mnostvo mo-gucnosti, i ii bel ie, svaki put iznova samo jedno pravo resenje.

Oba dramska pisca vode svoje price kroz prostore koj i l rnaju ra-

zlici te funkcije. A ti, po funkcij i razllci tl prostori, ipak cine jedan

jedini prostor price, prostor igre sto ga u vremenu g\edanja mogu

tehnoloski da menjam i omogucavam mu da izgovara svoju,

kompatlbi lnu pricu, da jednom bude soba, a potom drvored, pa

terasa.

U jednom jedinom prostoru igre moram da real izu jem bezbro i

prostera lste price.

Ako je ovo sa Sekspi rom vise sptcasto, onda je kod Cehbva sve

viSe okruglo. Njegov opis prostora ( T r i s es tr e ) dopunjen je racnlrn

satom kad pocinje odredeni c in . To nije vazno sarno zbog pr ice,

vee zbog toga sto se definisanjem svet lost i u poj .edinom satu

dana odnosno nod i ii dogadaja (pozar) temel jno definise atmos-

fera. Pojedin i odnosi f igura, ko ji su vise definisani kao s tanja,

uhvaceni su u iz razito hor lzonta lno osecanorn pros toru i on je

i pored svog ruskog prostranstva, koj im odlsu njegova stenia,

uhvacen u mirovanju. Kao da se akteri stalno zalecu [sdniu druge

da bi tu ogromnu prostorno staticnu energiju pokrenuli , ali nikako

ne uspevaju (i ne zele) da s tvore izlozenost promaj i. Kao da se u

toj nepokretnoj s ir inl svl zajedno guraju. J kad se prostor smanj i

i p re tvor i u in timni svet pojedi.nog l ika, upravo su pros trans tvo i

s ir ina ono sto ga ogranicava.

Voda

Reka, more, slap, bara, kisa.

Voda u predelu, voda u rscnom korltu, voda u bazanu, voda u

casi.

U vodi, ispod vode.

Plava vodena povrsina jadrana, sivo uzburkano Severna more.

T lha voda, mirna voda, opasna veda, voda koja tutnji, vruca

voda, hladna voda,

Mokra voda.

Kapljica vode.

Voda kao ogleda\o.

U koliko se obli ka jav lja! Ako s obale g ledam prost ranu vodenu

povrslnu koja se zavrsava crtom horizonta sto je tako ostro pov-

ucena, pri cinjava mi se da mogu na jednom kraiu da je uhvat im

i odleplrn sa svog pogleda. Povrsina vode izgleda tako tvrda iAka je Sekspirov prostor ispraznjen, Cehovljev je ispunjeh. Ako su

82



g\atka da bi sasvim norrnalno bilo da se preko nje zakoraci prema

toj crt i. Mozda bih se malo spoticala 0 sitne talase, aii zasigurno

se poda mnom ne bi provaiiio. Kad to ookusarn, povrsina se

odmah pokida i poda rnnom se provall do dna. Osetim vlazhost,

osetim H20. Hemija! Fikcija nestane, u trenu je odagna konkretno

iskustvo dodira.

Sto je veca udaljenost izmedu moj ih ; oci ju ogiedata, to imam viSe

poverenja. u fikciju i vise ioj verujem. Povecavanlem udaljenosti

smanjuje se osecan]e materijainog, utlsak koji ostavlja materija]

postaje jab od samog rnaterl lala. sto je manja udaljenost, to voda

postaje konkretni ja i v laznlja, to vodu bol je osecarn u detal ju, U

kapljici.

Voda u videnom prostoru moze da ima beskrajno mnogo llca, Mo·

ram da se odlucirn s obzirom ria utisak, na ulogu, na karakter. Mo·

ram da potrazlm razlog, zasto voda. Mozda je vazni je slusati sum

talasa i samo zamisljat i more; mozda je interesantnije u videnomprostoru realizovati samo talasanje mora, to znaei da za to uopste

nije nuzna voda. Moze i tkanina da se talasa (sivo svetlucava

svita za Severno more, plava za Jadran?). Mozda vodenu povrslnu

rea lizujem zbog utiska ogledala. To mogu da uc tnlm i pomocu

plast if ikovanih povrslna ogledala. Odludvan]e za jedno (il i v ise)

resen]a zavis l od definisanja odnosa figure (price) prema "vodl".

Ako oni u prici (odnosno njenoj realizaci ]i ) uspostave konkretan

dodir; neko zagazi u vcdu, vodena povrsina og\edala se zatalasa,

nac ln hoda se prorneni , cuje se k lokotanje , t reba zavrsl ti i p ri cu

vade. Voda je izrazito komunikativan, promenlj iv e lement ko jl

skoro neminovno zahteva svoju pricu. Talasl moraju da se uklone

i ii da se podign u da bise pretvoril i u orlean. Voda mora da pritlce,

ios bolje [e da otice ida u jednom trenutku pri ce potpuno otece.

Naplavina, koja ostane, nos! u sebi predpricu. Bara koja cstane.

nosi secan]e na proteklo dogadanje: ubeduje me da je padala

kisa i to cini uspesni ]e nego da stvarno pada ktsa. Kaplj ica vode,

ko ja pocne da se cedi pri cedenju k rpe, najstvarn lja je ( i mokra) i

najvise joj verujem.

Kao sto vidlj iva senka nevidlj ivog predmeta definlse predmet,

tako vidlj iva poslediea eina definlse nevideni ein, ona je njegov

svedok i dokaz.

Ako neko ude sa mokrim pesklrorn, ipak je jasno da napol ju pada

kisa; ako jos kaze da pada kisa, onda je vee dosadan.

Oko nije sarno tacniJe od uha, ono je i brze!

Svakodnevna podrazurnevaluca iskustva sa razlidtim prirodnim

materijalima (interesantno je na slican nadn razmlsllatl 0 zemlji

kad utvrdis da nekakav plast lcnl granulat, zdrobliena pluta, pre

s tvara ju uti sak zemlje u v idenom prostoru, nego prava zemlja)

t reba proveri ti svaki put ponovo preko atmosfere ko ju iz isku ju

prostor i prica, preko utlska koga odabrani materijal ornogucava i

preko odnosa figure i materijala. Nl tu nema pravl la.

E d va rd B o nd : More

85



r-------'

s

Bertolt Brent: Kavkaski Krug «reaom

Oblak

U videnom prostoru iznad dogadaja visi tamni, preteci oblak:

Pritiska ka tlu, Ne dopusta da dogadaj pobegne nekuda vlsoko

u nebo. Svojim ugrofavanjern figure prlblizava dogadaj, prividno

ga povecava, na momente se to pcvecavan]e oseca kao prlb-

lizen detalj. Onda se oblak skloni, otpliva nekuda gore, prostor

odahne. Promeni se i ozivi na nov nacin, mada je U osnovi i sti

Dane Zajc: Mlada Breda

86

2.

Mali, beli oblaei neuredeno vise visoko iznad price Pera Ginta

koj a se provlad kroz razl ldte prostore izmedu evropskog severa i

Egipta. A oblac i su posvuda. Vi se i znad d o rn ac eg s el a, iznad guste

sume sa troi ovima, iznad pustinje, iznad mora.

Obladd u videnom prostoru mogu biti napravljeni ad svega: od

tkanine, ad penaste gume, ad vate, ad papir masea, cd bilo (ega.

Mogu biti i od kamena. Obladd postoj e za to sto vise sa neba.

Aka pristanu na tlu, anda vise ni su oblaei, pastaj u nesto drugo

i skamene se. IIi se svet postavi naglavacke i Per je onaj koji je

gore.

Lokacija je u prirodi ona koja definlse sadrza]. Aka je nesto na

nebu, onda to maze biti samo oblak (iIi ptiea iii avian iii ...J .Stvari koje se podrazumevaju!

Henrik Ibzen: P er G in t



Iscupam drvo i korenom ga obesim na nebu, tako da krosnja

vlsl prema dole i posmatram kakva je reakcija okol ine. Sta je sa

suncem koje sad sija kroz korenje, (da postanu grane?), kako se

ponasa mahovina, sta je 5 f igurom? Ko pr iv idno dubi na glavi;

f igura i ii drvo, mozda ja koja to posmatram? IIi je drvo postalo ob-

lak? Sta to znaci za pri cu ko ja se odvija u takvom prostoru? Hoee

Ii prici uspeti da unese uverl jivost? Oa Ii je to uopste potrebno?

Ako sunce skinem 5 neba, hoce li se tame razjapi ti rana, hoes I i

nastati rupa kroz koju i dalje vidim? HOell Ii se oped kad mi se

bude zakotrl jalo izmedu nogu? Paipak ono nije tako vel lko, jer ga

vidim, mogu da ga zgrabim sakorn. I svojim ocima verujem.

Ceo niz pitanja pokrecs se pri svakom posezan]u u one stvari sto

se podrazumevaju izmedu videnog prostora i price.

Scena je lst razlvacka laboratori ja z ivota. li vo t {e lst ra fl vacka

laboratorija scene.

I j edno i drugo je svet, to je zivot.

Scena je jedini prostor gde stvarno sve mote da sedogbdi.

Nijedna stvar koja se podrazumeva nije bez razloga. Ako je shva-

t im, mozda mi iskustvo nije potrebno?



Izdavac

) ug os l ov ei 1s k o D r am s k o p o zo ri s te

Beograd

K ra lja M i\utin a 5 0

Direktor

ST anko ( ve i le

Umetnickl direktor

Gore !n Sto janov ic

Urednik izdanja

Go r ei n S t oj a no v ic

Saradnik

M a ri na M il iv oj ev ic M a da re v

prevodilac

Mi lan T. Dordevic

Dizajn

O va ti on S B DO

Stampa

pub l ikum

Tiraz

500

2003·

90