Oblici organizovanja zatite na raduu svetu i kod nas

UvodZatita na radu kao organizovana drutvena aktivnost je novijeg datuma ipojavljuje se u periodu uvodjenja maina u proizvodnju tokom XVIII veka koji jepoznat kao period industrijske revolucije. Ona podrazumeva obezbedjivanje takvihuslova rada na kojima se, u najveoj moguoj meri, smanjuju povrede na radu,profesionalnaoboljenjaioboljenjauvezisaradomikojipretenostvarajupretpostavku zapuno fiziko, psihiko isocijalno blagostanje zaposlenih. Zatita naradu je sastavni deo ivota svakog radnika, deo opte kulture i onoga to se deava usvakom preduzeu i drutvu uopte. Efikasnost zatite na radu zavisi od stepenaangaovanosti svih faktora upreduzeu. Ne moe seoekivati da e jedna osoba,iliak jedna sluba u veem preduzeu, bez obzira na poznavanje problematike,strunost i osposobljenost, moi da stvori bezbedne i zdrave uslove rada akouspeno ne funkcionie ceo sistem bezbednosti i zdravlja na radu. Naalost, unaem drutvu u velikom broju preduzea taj sistem jo uvek nije zaiveo. Mnogiposlodavci nisu svesni znaaja zatite, smatraju je nepotrebnim trokom, a neinvesticijom za budunost. Oni ni malo nisu zabrinuti, niti je njihov kapital umanjenzbog toga to je u poslednje tri godine na poslu u Srbiji ivot izgubilo 164 radnika.Tako mnogi menaderi dolaze do zakljuka da ljudi i njihov rad imaju najniuvrednost.Pojam zatite na raduZatita na radu obuhvata celokupnu zatitu radnika na radu i sve to je u vezisa radom. Opti cilj zatite na radu je poboljanje radnih i ivotnih uslova za vremerada kao i za vreme dok radnik nije u mogunosti da privredjuje. Najznaajnijemere ove zatite su: lini dohodak, naknada za vreme nezaposlenosti, invalidnosti,bolesti, itd..., radno vreme, odmori, zatita uslova rada i zatita posebnih kategorijalica. Nakon donoenja Osnovnog zakona o zatiti na radu 1965. godine, pojamzatite na radu koristi se da oznai delatnost kojom se obezbedjuje fiziki i moralniintegritet i sigurnost radnika, a koji se ne sastoje samo u primeni higijensko-tehnikih mera ve i socijalnih, vaspitnih, organizacionih, pravnih i drugih mera.Zatita na radu jedo skoro pojmovno odredjivana kao preventivna delatnost koja jeusmerena na stvaranje bezbednih uslova rada primenom savremenih tehnikih,zdravstvenih,socijalnihidrugihmeraradiotklanjanjauzrokapovredaizdravstvenih oteenja naradu. Medjutim, zatita naradu kao komponenta ljudskograda javlja se i kao drutveni odnos koji nastaje povezanim ponaanjem uesnika uradnom procesu i odvija se uvek u konkretnim uslovima i na konkretan nain ukonkretnoj sredini i u kome se povezuju zajedniki interesi proizvodjaa kako bi seu procesu rada obezbedio njihov fiziki i moralni integritet.Drutvena institucija zatite na radu podrazumeva zatitu oveka od opasnosti sakojima se susree na radu. Ova zatita podrazumeva zatitu od opasnosti koje preteovekovoj biolokoj prirodi. Instituciju zatite na radu ine i faktori kojima jepoverena delatnost organizovanja zadataka i poslova kojima se otklanjaju takveopasnosti. Oni ine sistem zatite na radu jedne zemlje. Polazna osnova svakognacionalnog sistema zatite na radu je da se primenom savremenih mera i oblikapreventivne zatite rad uini bezbednijim i da se stvore povoljniji uslovi kako bi sesauvalo zdravlje i radne sposobnosti radnika.Funkcija zatite na radu sastoji se iz niza aktivnosti iji je cilj spreavanje nezgodana radu i stvaranje uslova za bezbedan rad lica na radu. Ova funkcija se danasodvijaumnogobrojnimstrukturamadrutvainjuvrebrojneorganizacijeipojedinci, kao na primer: inenjeri, inspektori, lekari, sudije, profesori i drugi.Organizacija zatitena raduOrganizacija zatite na radu kao posebna nauka pojavljuje se tek u prvimdecenijama XX veka i sada se nalazi u procesu svog konstituisanja. Ona je nastalaiz nauka o organizaciji rada kao rezultat drutvenih potreba da se oformi posebnadisciplina u okviru koje bi se izuavali i istraivali problemi organizacionog aspektazatite na radu. U savremenoj organizaciji rada i aktivnostima na iskljuivanjuuzronika povredjivanja radnika na radu, organizacija zatite na radu ne zauzimamesto koje odgovara njenom znaaju. Jedan od razloga to se Organizaciji zatite naradu ne pridaje odgovarajui znaaj u radovima naunih i strunih radnika koji sebave zatitom na radu moe se uoiti u okolnosti da su u veem broju zemalja,mahom industrijski nerazvijenih, tehniki i higijenski uslovi rada na takvom stepenuda oni predstavljaju osnovni predmet istraivanja naune javnosti koja se baviproblemima zatite na radu. U razvijenim industrijskim zemljama organizacioniaspekt je istraivan u okvirima industrijske sociologije ili psihologije rada. Osnovni cilj nauke o organizaciji zatite na radu je da otkrije zakonitosti kojevladaju u pojavama koje su predmet organizovanja zatite na radu, da na osnovunjih postavi zakone kojima se utvrdjuje najcelishodnija organizacija zatite na raduu savremenom drutvu i da na osnovu tih zakona omogui utvrdjivanje rezultataorganizacionih mera u oblasti zatite na radu. Kako se inenjeri zatite na radu uvelikoj meri bave poslovima organizovanja zatite na radu, neophodno je da buduupoznati sa naunim saznanjima i utvrdjenim principima i zakonitostima u ovoj oblasti.

Odnos sociolokih nauka i organizacija zatite na raduSociologija zatite na radu ima zadatak da sociolokim metodama istrauje iobjanjava sve oblike preko kojih se ispoljava, ili bi se ispoljavalo naruavanjefizikogimoralnogintegritetaovekauradnojsredini,paprematomeiuorganizacionim oblicima u kojima se obavlja radni proces, kao to je preduzee,radna zajednica ili neki drugi oblik. Razlike izmedju opte sociologije, sociologijezatite na radu i organizacije zatite na radu su u tome to organizacija zatite naradu posmatra ove kategorije sa organizacionog aspekta, pokuavajui da utvrdimesto i ulogu radnika u udruenom radu u celokupnom sistemu zatite na radu iutvrdi zakonitosti u organizovanju zatite u samoj organizaciji udruenog rada, kaoi znaaj organizacionih metoda za smanjenje ili iskljuivanje svih uzronika kojinaruavaju fiziki i moralni integritet radnika u procesu rada.Pojava i razvoj zatite na raduIzradom prvih primitivnih alata i orudja ljudi su u prvobitnim drutvenimzajednicama poboljavali uslove ivota, ali izradomi upotrebom orudja poveale suseopasnostikojimajeovekbioizloenutekimuslovimaproizvodnjeiprikupljanja hrane.Upotreba bronze u drugom milenijumu pre nove ere imala je iroku primenu, aprerada gvodja omoguila je razvoj zanatske proizvodnje. Sa razvojem zanatstvauzroci i izvori povredjivanja su se poveali. U robovlasnikom drutvu broj licakoja su bila izloena povredama bio je mali ako ne raunamo robove koji su unajveem broju obavljali fizike poslove i koji su bili lina svojina robovlasnika. Uproizvodnji je osim ljudske snage koriena i stona snaga kao i snaga vode.Zanatstvo je bilo u razvoju i odvijalo se kao najamni rad zidara, zanatlija, kovaa,kamenorezaca,brodograditelja,drvodeljailonara.Usloviradauovimdelatnostima bili su vrlo teki a do povreda je najee dolazilo usled pada predmetaili samog radnika, usled opekotina ili od udara domaih ivotinja koje su korieneu radu. Povrede na radu nisu izazivale posebnu panju drutva zbog toga to supovrede najee zadobijali robovi s obzirom da slobodni gradjani nisu obavljalifizikeposlove.Unajstarijimdrutvimaidravamakojesusetemeljilenarobovlasnikom nainu proizvodnje, nije moglo biti ni pomena o organizovanimoblicima zatite, s obzirom na tadanja shvatanja rada i stepen razvoja sredstavarada. U inostranoj literaturi smatra se daprvi pisani dokumenti sa podacima o zatitina radu potiu iz 1664. godine kada se dogodila eksplozija u jednom rudniku uSalcbergu.IkodnasjejousrednjovekovnojSrbijibilavrlorazvijenaeksploatacija rudnog blaga, pa postoje tragovi o zatiti u rudnicima i na rudarskimposlovima.U kapitalizmu jeproklamovana punasloboda privredjivanja iugovaranja radaizmedju kapitalista i slobodnih radnika koji u tim odnosima nisu imali ta daprodaju osim svoje radne snage. U tom periodu najamni rad radnika korien je zato vee sticanje bogatstva a radnika klasa je dovedena u beznadean poloaj.Kapitalistiki nain proizvodnje doneo je radikalne promene u samom procesuproizvodnje jer runi alati koji su se do tada koristili u zanatskim radionicamazamenjujusemehanikimsredstvima,afabrikapostajenovitipproizvodnejedinice. Radnici u fabrikama su radili pod vrlo tekim uslovima. Nezatienostradnika, neogranieno radno vreme,nehigijenski uslovi rada istanovanja uslovili sui pojavu prvih organizovanih radnikih zahteva da se radnici zatite od opasnostikoje im prete pri radu i da se pobolja njihov poloaj. To je uticalo, pored ostalog ina donoenje prvih zatitnih propisa od strane drave i tada se javlja posebnofabriko zakonodavstvo kojim se ograniava i regulie radno vreme radnika, uvodisocijalno osiguranje, uredjuju minimalne plate i obezbedjuje higijensko-tehnikazatita na radu.Oblici organizovanja zatite na radu usvetuOrganizovanje zatite na radu uZapadnoj NemakojU vreme razvoja industrijskog naina proizvodnje u Nemakoj je znaajanuticaj na organizacione forme imala tradicija cehova. Tako je na tlu Nemake jo1896. godine donet Zakon o zanatstvu kojim su utvrdjene obaveze u pravcu zatitezaposlenih radnika. Norme koje suse odnosile na zatitu imale su prinudan karakteri njih se radnik nije mogao odrei niti ih ugovorom menjati a podnosilac je bioobavezan da ih primenjuje. Njihovo potovanje obezbedjivalo se putem posebnihdravnih organa - inspekcija, za razliku od tehniko - nadzorne slube strukovnihzajednica. Ovaj zakon je i danas na snazi u Nemakoj.Zatita na radu u anglosaksonskim zemljamaPoseban razvoj zatite na radu moe se pratiti u zemljama sa liberalistikomprivredom. Tu se pre svega, kao reprezenti, mogu pomenuti Velika Britanija iSjedinjene Amerike Drave.Velika Britanija je kolevka zatite na radu. Buran tok razvoja industrije uEngleskoj poetkom XIX veka doveo je do organizovanih radnikih napora da sepoboljaju uslovi rada u fabrikama. Od 1809. do 1833. godine parlament je doneopet zakona o radu, ali je bio toliko prepreden da nije odobrio ni pare za njihovoizvrenje,zapotrebnoinovnitvo,itd.Posleprvogsvetskogratadolazidostvaranja Kraljevskog drutva za spreavanje nesrea na radu. Kasnije dolazi doformiranja meovitih komisija za zatitu na radu po pojedinim delatnostima koje susastavljene odpredstavnika radnika,poslodavaca iinspekcije rada.Danas uVelikojBritaniji pored Kraljevskog drutva za spreavanje nesrea na radu postoje i drugeinstitucije kao to su: Britanski savez za spreavanje nesrea na poslu, Nacionalniinstitut za psihologiju rada i drugi.Sistem zatite na radu jetakodje karakteristian po svojoj rascepkanosti jer i uSAD postoje brojne organizacije, udruenja i drutva koja se bave unapredjenjemzatitenaradu.Prvikorakkanjihovojkordinacijiuinjenje1913.godinestvaranjem Nacionalnog saveta za bezbednost sa seditem u ikagu. Danas je onaznaajan inilac u oblasti zatite na radu u SAD. Ostali znaajani inioci u oblastizatite na radu u SAD su dravni organi, sindikati, univerziteti, osiguravajuekompanije i dr.Zatita na radu u velikim asocijacijama i institucijama Italije i FrancuskeSistemi zatite na radu nekih zapadnih visokorazvijenih zemalja uspeli su daotklone izvesne slabosti koje prate zatitu uuslovima liberalistike privrede istvorejedinstvene i velike asocijacije koje u oblasti zatite na radu imaju odluujuiznaaj. Italija je tako uspela dauporedo sa razvojem industrije izbegne rascepkanost usistemu zatite. Jo 1894. godine u Italiji je osnovana Nacionalna ustanova zapreventivu od nesrea na radu. Organizacija zatite na radu u Francuskoj slina je sistemu u Italiji, stom razlikomto funkciju zatite obavljaju specijalizovane organizacije koje usko saradjuju sasocijalnim osiguranjem.Zatita na radu u vajcarskojvajcarski sistem zatite predstavlja specifinu vrstu sistema koji je dugoegzistirao kao skup brojnih faktora zatite u okviru ustanova za osiguranje odnesrea. Medjutim, 1918. godine formirana jevajcarska ustanova za osiguranje odnesrenih sluajeva sa seditem u Lucernu. Kasnije je ova organizacija poela darazvija i preventivne akcije, koje su postale njena glavna delatnost.Zatita na raduu Socijalistikim zemljamaSistem zatite na radu u Sovjetskom Savezu, s obzirom na organizacijudravnih aparata i federalno uredjenje, vrlo je sloen. U tom mehanizmu postojedvaosnovnainioca:dravniorganiisindikat.SvojstvenohijerarhijskojorganizacijidravneupraveuSovjetskomSavezu,oviorganiimajuirokaovlaenja u oblasti zatite, a zadatke i poslove zatite vri preko iroke mreeorgana Federacije, republika, regiona ipo privrednim granama.Oblici organizovanja zastite na radu kod nasU razvoju zatite na radu kod nas mogu se razlikovati dva osnovna perioda:period razvoja zatite na radu do II svetskog rata i period razvoja zatite na radu uSFRJ.U prvom periodu, zatita na radu kod nas razvija se u osobenim uslovimakasnog razvoja kapitalistikih proizvodnih odnosa na tlu zaostale predratne Srbije iCrne Gore, ana podrujima koja su bilau sastavu Austrougarske, podneposrednimuticajem austrougarskog zakonodavstva.Stvaranjem socijalistike Jugoslavije omogueni su uslovi za bri razvoj zatitena radu. Uovom periodu zatita seu Jugoslaviji razvijala u uslovima socijalistikogdrutveno - ekonomskog razvitka. Ova okolnost bila je dominantna u stvaranjusamoupravnog socijalistikog sistema zatite na radu kod nas, sistema ija jeosnovnakarakteristikadasuradnicineposredninosiocipravaidunostinauredjenju zatite u organizacijama udruenog rada, a da je organizacija udruenograda osnovni inilac u zatiti na radu.

ZakljuakIz ovog teksta se moe zakljuiti da je zatita na radu u svetu bila i ostala naveem stepenu razvoja u odnosu na nau zemlju. To se moe delimino opravdatiestim ratovima, ne potovanjem zakona o zatiti na radu isiromatvu zbog koga jedolo do potrebe da se tedi na opremi za zatitu. Poslodavcima to nije predstavljaloproblem jer je to ilo na tetu radnika. U velikom broju preduzea taj sistem zatitena radu jo uveknije zaiveo. Veliki problem je takodje na mentalitet zbog koga semnogi poslodavci a i radnici ne pridravaju mera zatite na radu, smatrajui jenepotrebnim trokom.LITERATURA1. www.google.rs2. Branislav Andjelkovi, Uvod u zatitu3. Jakov Milutinovi, Organizacija zatite naradu