2005 dfotoaparati.com

za poetnikedfotoaparati.com

Prirunik

- Uvod - Koji fotoaparat kupiti? - Motivi - Tehnike fotogra sanja- Izrada digitalnih fotogra ja- Nepoeljni efekti- dLaboratorija - Renik pojmova u dfotogra ji *

* ako trite neto odreeno, probajte sa opcijom Find (CTRL+F) u Acrobat Reader-u

Sadraj:

Fotogra ja je danas postala skoro neophodna potreba sva-kodnevnog ivota kulturnog oveka. Ona hiljadama ljudi priinjava ve-lika zadovoljstva, bilo kao dokumenat ivota, bilo kao saradnik u poslu i uenju, kulturna razonoda, umetnost, tehnika zabava, ili konano, kao obina pasija. Svakim danom hiljade ljudi nabavljaju foto-aparate i postaju foto-amateri, neki od njih i profesionalni fotogra , foto-reporteri, foto-laboranti, umetnici fotogra je, itd. ... ivojin Jeremi, Popularni kurs fotogra je, 1976

Uvod

Koji fotoaparat kupiti? Najee postavljana pitanja od strane potencijalnih kupaca je Koji fotoaparat da kupim?, Koliko mi je novca potrebno?, itd.

Kao prvo; Odluku o kupovini dfotoaparata sami donosite na osnovu Vae nansijske mogunosti i fotografskih ambicija.Ako ste prosean korisnik, znai elite da sauvate uspomene sa letovanja, roendana i sl. za Vas bi bio dovoljan aparat od 2 MPix rezolucije 1600x1200, koja je sasvim dovoljna za razvijanje u formatu 10x15 cm. Moete da razvijate i vee formate ali sa poveavanjem formata gubite na kvalitetu slike.

Probajte da izbegavate dfotoaparate tipa 5 u jednom. U veini sluajeva to je sve, samo ne fotoaparat. On, ruku na srce, fotogra e ali kvalitet dobijene fotogra je je na vrlo niskom nivou... Trenutno na naem tritu postoje mnogi modeli koje moete da kupite, od (Vama) poznatih i nepoznatih modela. Kvalitet fotogra je zavisi od kvaliteta objektiva, svetlosnog senzora (dfotoaparati imaju svetlosni senzor (CCD ili CMOS) u mesto lma)) kao i od samog procesora za kompresiju slike. Obratite paznju na te stvari pri kupovini kao i na marku dfotoaparata. Najvei proizvoaci su Nikon i Canon kao i druge rme poput Sony, HP, Fuji, itd. ali izbor je opet, i uvek na Vama. Ako dfotoaparat ima 5 MPix, to ne mora da znai da pravi bolje fotogra je od onog sa 4! To zapamtite :) Potoje fotoaparati kojima se cena razlikuje i do 200 eura a oba imaju 5 MPix (opet razlike izmedju kvaliteta senzora, objektiva, dimen-zija, proizvoaa, itd.) Posavetujte se sa drugom, roakom koji vec ima dfotoaparat ili ima iskustva i kome verujete... Ako ste u mogunosti, pogledajte svo-jim oima kvalitet snimljenih fotogra ja nekih aparata. Pazljivo razmo-trite prodaveve izjave tipa: Ovaj je pravi enski, ovaj je najproda-vaniji, leto je najbolje vreme za kupovinu digitalnog fotoaparata i sl.

Jos informacija? Kontaktirajte nas: of ce@dfotoaparati.com Sreno!

Motivi- Deca *- Sportski snimci *- Portret *- Pejza *- Silueta *- Arhitektura * (graevine) *Tekst je preuzet iz knjige Popularni kurs fotogra je, ivojin Jeremi

- Deca

Deca ne znaju i ne mogu pozirati. Zato ih i ne treba siliti da to ine. Time moete postii samo negativan rezultat: dete e se raspalakati ili e imati neprirodan izraz, tako da se nee dobiti sni-mak kakav se eli. Neka vas ne brine to su ona stalno u pokretu i to neete imati dovoljno vremena da komponujete svoj snimak.

Strpljenje i vreme!

Pustite decu da se igraju, da neto rade ili se zabavljaju. Ona tada imaju uvek prirodan izraz, a temperamentno ispoljavanje utis-ka, tako svojstveno deci, daje bogatstvo tema za snimanje te e te dobiti dobru i sadrajnu fotogra ju. Posmatrajte mirno njihovu igru ili rad i u pogodnom momentu snimite.

Snimanje dece mora se obavljati brzo da bi se uhvatio najpo-godniji trenutak, poto dete brzo gubi strpljenje i panja mu skree na nove dogaaje i stvari u okolini.

Prilikom fotogra sanja, izaberite neku neutralnu pozadinu, kao nebo, vodu, zid i sl. ili ukoliko va fotoaparat ima opciju za manuelno podeavanje otvora blende, snimajte sa veim otvorom blende kako bi pozadina ostala bez detalja, odnosno bila mutna. >>>

Decu treba uvek snimati u svetlom tonu, svetlim odelima, jer svetle povrine sugeriu vesela raspoloenja koja odgovaraju deci. Poto amateri nemaju ateljea, kao profesionalni fotogra , najbolje je da decu slikaju napolju, u prirodi. Oi deteta, ako fotogra ete u sobi, treba da se priviknu na svetlost tako da malo saekate pre fotogra sanja. Ovo posebno vai za bebe, kojima jako svetlo veoma smeta.

- Sportski snimci

Dobre sportske snimke nije lako praviti. Za ovo je potrebno veliko fotografsko iskustvo, ali istovremeno i dobro poznavanje sportskih disciplina kako bismo snimili karakteristine i najintere-santnije momente u sportu.

Snalaljivost i brzo odluivanje

Ne snimajte grupe sportista koji poziraju, jer su to snimci bez efekta. Samo kod snimanja pokreta moemo dobiti dobar sportski snimak, poto je svaki sport vie ili manje koncentrisanje snage u pokretu. >>>

Sportski snimak se ne odnosi samo na snimanje sportista i sportskih dogaaja. Sportski mod kod digitalnih fotoaparata slui da bi objekat u pokretu koji fotogra emo bio otar odnosno jasan u odnosu na okolinu (pozadinu).

- Portret

Postavljanje i korienje svetla je najvaniji elemenat kod snimanja portreta. Najbolje je ako imamo dva ili tri svetlosna izvo-ra, bilo pri snimanju pri vetakoj bilo pri dnevnoj svetlosti. Senke od sunca mogu se ublaiti re ektovanim svetlom sa veeg belog ili sjajnog kartona koji se postavlja sa strane modela.

Svetlost re ektora je pogodnija jer re ektore moemo pomi-cati na razne strane reguliui jainu svetla. Ako nemamo vie re- ektora tada emo kao sporedno svetlo uz jedan re ektor upotrebi-ti veu re eksnu povrinu koja je osvetljena istim re ektorom.

Pri fotogra sanju treba koristiti stativ i zaslon protiv re eksa.

Pozadina koja deluje mirno, bez raznih ara i natrpanih ukra-sa, daje najbolje rezultate. Ona mora biti jednolino osvetljena, a model dovoljno ispred pozadine, ukoliko ovu ini ravna povrina (zid, platno i sl.), kako bi se izbegle senke preblizu postavljenog modela.

Model treba postaviti tako da njegovo dranje deluje potpuno prirodno. To je vrlo teko postii jer neki ljudi, im znaju da e biti fotogra sani , zauzimaju pozu koja deluje kruto i nameteno. Ovde morate upotrebiti malo snalaljivosti i strpljenja. Zabavite nekako model kako biste mu skrenuli panju sa snimanja, pa kada kod modela popusti napetost snimajte.

Portret u veini sliajeva znai snimanje poprsja modela, ali se moe snimati i deo lica ili pak cela osoba. Za snimanje poprsja dobro je model postaviti da sedi na stolici bez naslona sa rukama koje su leerno savijene u krilu.

O postavljanju glave treba voditi rauna i nai najzgodniji poloaj. Retko se dobijaju dobri portreti snimanjem lica s preda ili u pro lu. Malo okrenuta glava na jednu stranu daje lepi utisak. Isto tako treba je postaviti da se istaknu lepe i karakterne crte lica.

>>>

Pored osobe, treba voditi brigu i o postavljanju fotoaparata ime se moe poboljati utisak. Tako, na primer, fotoaparat emo postaviti neto nie ako elimo da smanjimo suvie dugaak nos ili neto vie kod osoba sa kratkim nosom, zatim, velike ui se mogu ublaiti pomou senke ili ugla snimanja fotoaparata, itd.

Oi su najvaniji deo portreta stoga bi trebalo da imaju priro-dan pogled a pogled modela direktno u objektiv ne treba izbega-vati.

- Silueta

Potpuna silueta se moe dobiti snimanjem pri vetakoj svet-losti, koja daje maksimalno tvrdo osvetljenje. Snimanje vriti u zamraenoj prostoriji, sobi ili nou.

Na otvorena vrata razapne se belo platno a model postavi ispred njega na daljini do 60 cm. Re ektor sa jakom sijalicom stav-lja se iza platna na rastojanju do 1m u visini glave modela i svetlo upravi direktno na platno. Iskljue se sva svetla u prostoriji tako da platno bude jedini izvor svetlosti. Fotoaparat se postavi na stativ na potrebno rastojanje, pa se silueta izotri da se dobiju otre kon-ture lika. Razume se da model treba postaviti okrenut fotoaparatu pro lom, jer jedino pro l daje zadovoljavajuu siluetu.

Sa malo vie iskustva, silueta se moe snimiti i van sobe, danju, uz pomo sunca, sa istim efektom kao i u nekoj prostoriji ili sobi.

- Arhitektura

Tekoa fotogra sanja arhitekture je u tome to su ovi objekti obino visoki te je kod njihovog snimanja poloaj fotoaparata suvie nizak. Ovo dovodi do izobliavanja snimaka jer se vertikalne linije kojima je izraena graevina istiu u jednu taku (perspekti-va) tako da se dobija utisak padanja zgrade.

Snimke napolju bi trebalo praviti po suncu. Kako ono u toku dana menja svoj poloaj, moramo strpljivo ekati dok osvetli fasadu on-ako kako elimo. Svetlost koja pada sa strane, koso, daje najbolju vrstu osvetljenja, najbolje izraava plastinost i sve detalje.

>>>

Nije preporuljivo snimanje samo fasade. Graevinu treba prikazati kao telo, zato je treba snimati tako da se uvek vide dve njene strane, mada nije obavezno pravilo.

- Dubinska otrina - Depth Of Field (DOF)

Dubinska otrina predstavlja podruje ispred i iza su-jekta koji je fokusiran u kome je otrina prihvatljiva.

Podruje dubinske otrine se kod srednjih udaljenosti kree od 1/3 is-pred fokusiranog subjekta i do 2/3 iza, odnosno pozadina e uglavnom uvek da bude dublja.

Dubinska otrina zavisi od veliine otvora blende, ine daljine objek-tiva, od veliine svetlosnog senzora (CCD ili CMOS) kao i od udaljenosti fotogra sanog subjekta.

>>>

Tehnike fotogra sanja

Otvor blende se oznaava (malim) slovom f, npr: f/2.8, f/8 sto oznacava svetlosnu moc objektiva, odnosno koliko mu je svet-losti potrebno da bi napravio fotogra ju na odreenoj foku-siranoj udaljenosti. Kod digitalnih fotoaparata stoji, na primer, oznaka f/2.8 f/4. Prva f vrednost se odnosi na irokougaoni reim (wide) dok je druga za telefoto. Sto je manji otvor blende (veci f broj) dubinska otrina je vea, odnosno dublja. Znai ako elimo da fotogra emo portret i da sve ono ispred i iza subjekta bude neotro, mutno, namestiemo najvei mogui otvor blende (naj-manju f vrednost) i prilagoditi brzinu zatvaraa radi korektne ekspozicije. Sve ovo, naravno, vai ako va fotoaparat poseduje potpuno manuelnu kontrolu nad brzinom zatvaraa i otvorom blende. Neki fotoaparati imaju i poluautomatski mod (aperture pri-ority - A) kod kojeg korisnik sam podeava samo otvor blende a za ostalo je zaduena automatika fotoaparata. Sledi primer:

Gornja fotogra ja sa malim otvorom f (f/11) i donja sa velikim ot-vorom blende (f/2.4)

Izrada digitalnih fotogra ja

Razvijena fotogra ja mi je odseena?

Problem je u tome to su odnosi stranica kod digitalnih fotoaparata 4:3, pa kada razvijate standardnu veliinu fotogra je 10x15 (3:2) desie se to da Vam se gornji i donji deo fotogra je odsee (oko 6mm). Ovo moete da reite ako sami podesite odnose stranica na 3:2 bilo na vasem digitalnom fotoaparatu (ako imate opciju) ili u nekom od gra kih programa (Photoshop). Tane rezo-lucije za odreene formate fotogra ja su:

1051 x 1500 piksela za format 9x13 cm 1205 x 1795 piksela za format 10x15 cm1500 x 2102 piksela za format 13x18 cm1795 x 2551 piksela za format 15x21 cm2126 x 3000 piksela za format 18x24 cm 2398 x 3602 piksela za format 20x30 cm3000 x 4500 piksela za format 25x38 cm

Nepoeljni efekti- Hromatske aberacije- Vinjete (eng. vignetting)- Distorzija

- Hromatske abercije

Najei vid hromatskih aberacija su ljubiaste ivice, rubovi (eng. purple fringing). Ovaj (nepoeljan) efekat se javlja prilikom fotogra sanja veoma kontrasnih povrina i/ili objekata, naroito ako se u pozadini nalazi jak izvor svetlosti (sunce, nebo i sl.). Pogledajte primer:

Od ove vrste hromatskih aberacija pate, manje ili vie, go-tovo svi digitalni fotoaparati, pa ak i profesionalni DSLR.

- Vinjete (eng. vignetting)

Vinjete su, takoe, jedan od nepoeljnih efeketa pri-likom fotogra sanja digitalnim fotoaparatima. Naime, kada fotogra emo, stranice objektiva postanu vidljive to rezultuje blago (ili jae) zatamnjenje po uglovima fotogra je. Efekat nije toliko vidljiv na fotogra jama koje su bogate detaljima ali, kao to vidite na primeru, prilikom fotogra sanja istijih povrina i/ili objekata, efekat je veoma primetan i neprijatan. Najee se jav-lja na dfotoaparatima sa zum objektivima i onima iz nie klase.

Primer: fotogra ja zida

- Distorzija, izobliavanje

Distorzija je efekat koji izobliava fotogra ju i posledica je samog (zum) objektiva fotoaparata pri WIDE (iroko-ugaonom) i TELE (usko-ugaonom) poloaju objektiva. Fotogra je koje su slikane pri WIDE poloaju objektiva (naj-manja ina daljina) deluju kao da su naduvane ili napumpane (pogledaj primer) dok kod TELE poloaja (najvea ina daljina), deluju kao da ih je neko usisao (pogledaj primer).

Primer: prvi kvadrat (s leva na desno) je bez distorzije

Veliki broj digitalnih fotoaparata pati od distorzije foto-gra ja, ali to ne bi trebalo da Vas previe zabrinjava osim ako ne odluite da se ba profesionalno bavite fotogra jom. Distorziju je veoma teko, ak i nemogue, uoiti na sva-kodnevnim fotogra jama. Moete je primetiti tek kada slikate potpuno ravne vertikalne i horizontalne linije, kao to i sajt dfotoaparati.com radi prilikom testa digitalnih fotoaparata.

dLaboratorija (Photoshop v7.0)

Za poetak, opisaemo Vam nekoliko osnovnih koraka koje bi trebalo da napravite, konkretno u programu Photoshop, za no doterivanje vaih digitalnih fotogra ja:

1. Opcija Levels (preica u Photoshopu je CTRL+L)2. Korekcija boja (opcija Color Balance, CTRL+B i opcija Hue/Satura-tion, CTRL+U)3. Retuiranje pomou alatke Healing Brush

1. Opcija Levels

Kada pokrenete opciju Levels (CTRL+L ili u meniju izaberite Image, zatim Adjustments, zatim Levels) videete prozor sa histigramom (vidi sliku dole). Histogram je, u osnovi, gra ki prikaz broja i intenziteta piksela na Vaoj digitalnoj fotogra ji, iz kojeg moete da proitate i izvrite korekciju tonaliteta fotogra je (svetli, tamni i medju-tonovi).

>>>

Levi deo histograma (vidi sliku gore) nam prikazuje detalje u senkama (tamni tonovi), srednji deo prikazuje meu-tonove (sivi tonovi) dok desni deo prikazuje svetle tonove.

*Kada pokrenete opciju Levels, histogram koji vidite je za celu fotogra ju. Ako elite da vidite histogram samo za odreeni deo fotogra je, pre pokretanja opcije selektujte (oznaite) eljeni deo

fotogra je koristei alatku Marquee (preica je M).

>>>

Pomou klizaa A, B i C (vidi sliku dole) vrimo korekciju tonova. Kliza A, krajnji levi, predstavlja piksele koji su potpuno crni (0), krajnji des-ni, kliza C, piksele koji su potpuno beli (255) dok kliza B predstavlja meu, odnosno sive tonove.

>>>

Korekcija se vri kombinovanim pomeranjem klizaa A, B i C. Oznaite opciju Preview (vidi sliku dole) da bi trenutno videli promene koje vrite na fotogra ji. Kliza A pomerite s leva na desno do ivice prve grupe piksela (vidi sliku dole). Kliza C pomerite, takoe, do ivice prve grupe piksela ali s desna na levo (vidi sliku dole). Pomeranjem klizaa B vrite, korekciju svetline (gamma) fotogra je. Pomerajte ga levo ili desno, u zavisnosti od svetline fotogra je. Ovim ste napravili korekciju svetlih, tamnih i meu tonova.

Ovaj postupak nije jednak pri korekciji svih fotogra ja, jer se, logino, fotogra je meusobno razlikuju a time i njeni histogrami.

>>>

Pogledajte 3 histograma iste fotogra je koja je preeksponirana (slika A dole), korektno eksponirana (slika B dole) i koja je podeksponirana (slika C dole).

Gledajui fotogra je i njene histograme videete da se postupak korek-cije fotogra je A i C razlikuje od opisanog u naem priruniku.

Eksperimentiui, savladaete i usavriti ovu, veoma korisnu opciju, Levels.

2. Korekcija boja

Za korekciju boja, koristiemo opcije Color Balance i Hue/Saturation.

Color Balance (CTRL+B)

Kada pokrenete opciju Color Balance (preica je CTRL+B ili izaberite u meniju Image, zatim Adjustments, zatim Color Balance), pojavie Vam se prozor kao na slici ispod.

Sledee to bi trebalo da uradite je da izaberete za koji opseg tonova elite da vrite korekcije. Ponuena su tri tonalna opsega (vidi sliku iznad): Shadows (senke, tamni tonovi), Midtones (meu-tonovi, sivi to-novi) i Highlights (svetli tonovi).

>>>

Korekciju vrite pomeranjem klizaa prema boji za koju elite da je jaeg intenziteta, odnosno od boje iji intenzitet elite da smanjite.

Primer: Otvorili ste fotogra ju (u Photoshopu, naravno), i uoili ste da ta fotogra ja vue na utu - celokupna fotogra ja je nekako ukasta. Pokrenite opciju Color Balance, oznaite Midtones i pomera-jte polako kliza od ute (yellow) ka plavoj (blue)(vidi sliku ispod) i uoiete promene boja na fotogra ji. Pomeranjem klizaa od ute ka plavoj, oduzimali ste fotogra ji utu boju. Da ste radili obrnuto, od plave ka utoj, fotogra ji bi dodavali utu boju, odnosno ton.

Pri korekciji, neka Vam bude oznaena opcija Preserve Luminosity (spreava menjanje svetline fotogra je pri korekciji boja) kao i opcija Preview (rezultati korekcija koje vrite trenutno se vide na fotogra ji)

Zapamtite da kada vrite korekcije na fotogra jama na kojima su ljudi, boje oduzimajte, odnosno dodajte na osnovu boje koe tako da ona bude prirodne boje i umerenog intenziteta.

Kao i kod opcije Levels, malim eksperimentisanjem i kombinacijama, postiete zadovoljavajue rezultate.

Hue/Saturation (CTRL+U)

Druga opcija koju emo koristiti za korekciju boja je Hue/Saturation.

Pokrenite je pritiskom CTRL+U ili iz menija izaberite Image, zatim Ad-justments, zatim Hue/Saturation. Pojavie Vam se prozor kao na slici dole.

Ova opcija nam omoguuje regulisanje obojenosti (Hue), zasienosti (Saturation) i svetline (Lightness) fotogra je.

Za sada, objasniemo detaljnije samo regulisanje zasienosti odnos-no topline boja (Saturation). U padajuem meniju (Edit:) izaberite, kao na slici gore, Master. Odabirom Master, znai da ete regulisati zasienost svih boja na odreenoj fotogra ji. Pomeranjem klizaa des-no poveavate zasienost (fotogra ja ima toplije boje) dok suprotan postupak desaturie fotogra ju. Postavljanjem klizaa na krajnju levu poziciju dobijamo desaturisanu (crno-belu) fotogra ju.

>>>

U padajuem meniju Edit: (tamo gde ste izabrali Master) nalaze se jo:

Reds - reguliete samo jedne, crvene, nijanse na fotogra jiYellows - reguliete samo jedne, ute, nijanse na fotogra jiGreens - reguliete samo jedne, zelene, nijanse na fotogra jiCyans - reguliete samo jedne, cijan, nijanse na fotogra jiBlues - reguliete samo jedne, plave, nijanse na fotogra ji Magentas - reguliete samo jedne, megenta, nijanse na fotogra ji

Pri poveavanju saturacije vodite rauna da ne preterate da ne bi spalili fotogra ju a isto tako i prilikom desaturacije da ne bi foto-gra ja bila hladna ili ispranih boja.

Oznaavanjem opcije Colorize, i kombinovanim pomeranjem klizaa Hue i Saturation, dobiete zanimljive color efekte.

Kao i kod opcija Levels i Color Balance, malo se igrajte i postii ete bolje rezultate.

3. Retuiranje pomou alatke Healing Brush

Healing Brush (eng. healing = leiti, brush = etkica) je veoma mona alatka koja Vam omoguuje da ispravite sitnije nepravilnosti i nesavrenosti na fotogra jama kao to su mladei ili bubuljice na licu, ogrebotine ili neistoe na skeniranim fotgra jama i slino.

Funkcionie tako to sa etkicom uzmete uzorak piksela (deli foto-gra je koji vi odreujete) i prenosite ga na kritino mesto (mlade na licu, ogrebotine, neistoe i sl.). etkica sjedinjuje (stapa) uzorak i kritino mesto, vodei rauna o poklapanju tekstura, svetlini i senka-ma uzorka i kritinog mesta. Krajnji rezultat je nestajanje, konkret-no, mladea, ogrebotina itd.

Moda Vam deluje komplikovano ali ju je, u osnovi, veoma lako koris-titi.

Otvorite neku fotogra ju na kojoj elite da isprobate etkicu i izaberite Healing Brush sa palete sa alatkama (preica je slovo J).

>>>

Crvenim strelicama (slika dole) je pokazano koje parametre etkice bi trebalo da podesite. Ostalo, to nije obeleeno strelicama, nam nije trenutno bitno.

Na fotogra ji nadjite neki deo koji elite da uklonite (isparavite), slino kao na slici ispod, sa koje emo da uklonimo mlade.

Postavite kursor (etkicu), ija je veliina malo vea od mladea, sa desne strane mladea kao na slici dole.

Veliinu etkice podeavate pritiskom kukastih zagrada [ i ] na tastaturi. Otvorena zagrada [ je za smanjivanje a zatvorena ] za poveavanje etkice. Moete da smanjite ili poveate i pomeranjem klizaa Diameter levo ili desno (pogledajte sliku, na prethodnoj stranici, sa parametrima etkice)

Kada ste postavili kursor (etkicu) kao na slici, pritisnite i drite ALT. Kursor e se promeniti u nian. Dok drite ALT, pritisnite jednom levi taster mia i pustite ALT. Kursor je sada opet kao na slici gore. Ovim postupkom ste uzeli zdrav uzorak kojim ete izleiti, odnosno, uk-loniti mlade.

>>>

Sada stavite kursor na mlade, kao na slici dole, zatim pritisnite jed-nom levi taster mia i time ste uklonili mlade sa lica osobe na foto-gra ji.

Rezultat:

Uzorak uvek uzimajte to blie delu koji leite. Ukoliko se povrina koju leite ne razlikuje drastino (kao na primeru sa mladeom) nije potrebno da svaki put uzimate novi uzorak. Ukoliko

kao uzorak uzmete mlade, u mesto da ga obriete (izleite), kopiraete ga.

- Piksel (eng. pixel)- Megapiksel (eng. megapixel)- CCD (skr. eng. Charged Coupled Device)- CMOS (skr. eng. Complementary Metal Oxide Semiconductor)- Rezolucija (eng. resolution)- Opticki zum (eng. Optical Zoom)- Digitalni zum (eng. Digital Zoom)- AF (eng. Auto Focus)- AE (eng. Auto Exposure)- Zizna daljina (eng. Focal Length)- Expozicija (eng. Exposure)- Red Eye (crvene oci)- TFT (skr. eng. Thin Film Transistor)- ISO (skr. eng. International Standards Organization)- Macro, CloseUp (makro)- LCD (skr. eng. Liquid Crystal Display)- Zatvarac (eng. Shutter)- Blenda, otvor blende (eng. Aperture)- JPEG (skr. eng. Joint Photographic Experts Group)- TTL (skr. eng. Through The Lens)- Balans belog (eng. white balans)- USB (skr. eng. Universal Serial Bus)- NTSC- PAL - AVI - CompactFlash (CF)- SecureDigital (SD)- xd Card (xD)- MultiMedia Card (MMC)- Memory Stick (MS)- JPEG (skr. eng. Joint Photographic Experts Group)- RAW (srp. sirovo)- SLR (skr. eng. Single Lens Re ex)- FPS (skr. eng. Frame Per Second)

Renik pojmova

Piksel (eng. pixel, PIctureELement)

Piksel je najmanji element, konkretno, jedne digitalne fotogra je. Pikseli odreuju i rezoluciju CCD ipa, rezoluciju ekrana monitora, veliinu i kvalitet fotogra je (npr. 1600 x 1200 piksela)

Megapiksel (eng. megapixel)

1 megepiksel ini 1 000 000 piksela (npr. Fotoaparat ima 2 megapik-sela, znai ima maksimalnu rezoluciju od 1600 puta 1200 piksela to iznosi priblino 2 000 000 piksela (1 920 000))

CCD (eng. Charged Coupled Device)

CCD je ip, odnosno sensor u digitalnom fotoaparatu koji je osetljiv na svetlost. Ono to je kod klasinih fotoaparata lm, to je kod digi-talnih CCD (ili CMOS) ip, odnosno sensor.

CMOS (eng. Complementary Metal Oxide Semiconductor)

CMOS je druga vrsta svtlosnog senzora koja se, uglavnom, nalazi kod profesionalnih SLR digitalnih fotoaparata.

Rezolucija

Rezolucija oznaava broj piksela na jedinici povrine (npr. 500 dpi 500 taaka, piksela po jednom inu).

Optiki zum

Sposobnost digitalnog fotoaparata da pomou optike (objektiva) kvalitetno priblii udaljeni objekat koji fotogra emo. Fotoaparat sa optikim zumom ima promenljivu inu daljinu. (pogledaj pod ina daljina).

Digitalni zum

Digitalni zum, u odnosu na optiki, je mnogo loije reenje zumiranja objekta jer digitalni zum u stvari isee centralni deo fotogra je i pokazuje nam ga uveanog (sa osetnim gubitkom kvaliteta fotogra -je).

AF (eng. Auto Focus)

Autofokus slui za automatsko izotravanje fotogra je koji precizno odreuje udaljenost (razdaljinu) objekta koji se fotogra e.

original 10x optiki 10x digitalni

AE (eng. Auto Exposure)

AE je automatski sistem koji precizno odreuje vreme i koliinu svet-losti koja se eksponira na svetlosni senzor digitalnog fotoaparata (vidi Ekspozicija).

ina daljina (eng. Focal Length)

ina daljina je rastojanje izmeu ie objektiva i njegovog optikog centra, odnosno najkrae rastojanje izmedju objektiva i svetlosnog senzora na kome objektiv formira otru sliku kada je podeen na beskonanost.

Ekspozicija (eng. Exposure)

Ekspozicija je koliina i vreme svetlosti koja osvetljava (eksponira) svetlosni senzor digitalnog fotoaparata. Koliinu i vreme eksponiranja svetlosnog senzora svetlou odreujemo veliinom otvora blende i brzinom zatvaraa.

Red eye (srp. Crvene oi)

Crvene oi su nepoeljan efekat prilikom upotrebe blica pri foto-gra sanju. Efekat nastaje prilikom odbijanja bljeska o unutranu stranu oka.

TFT (eng. Thin Film Transistor)

TFT je vrsta LCD ekrana visoke rezolucije koji se pored ostalih ured-jaja ugradjuje i u digitalne fotoaparate.

ISO (International Organization for Standardization)

ISO je mrea internacionalnih standarda 146 zemalja sveta sa seditem u enevi, vajcarska. Koristi se, konkretno, za osetljivost svetlosnog senzora digitalnih fotoaparata (npr. ISO 100, ISO 200 itd.)

Macro, CloseUp (srp. makro)

Makro mod (opcija) slui za fotogra sanje makro fotogra ja, a makro fotogra ja je svaka fotogra ja na kojoj je fotogra sani objekat vei od svoje prirodne veliine.

LCD (eng. Liquid Crystal Display)

LCD je u stvari mali ekran na digitalnom fotoaparatu koji nam prua mogunost pregledanja fotogra ja odmah nakon fotogra sanja kao i ostale informacije vezane za konkretan model digitalnog fotoaparata i njegovih podeavanja.

Zatvara (eng. Shutter)

Kod digitalnih fotoaparata postoje mehaniki i elektronski zatvarai. Bilo da su mehaniki ili elektronski, imaju ulogu da u odreenom vre-menskom periodu propuste svetlo koje e eksponirati svetlosni senzor digitalnog fotoaparata.

Slika mehanikog zatvaraa:

Blenda (eng. Aperture)

Blenda je ureaj ugraen u objektiv fotoaparata koji pomou tankih metalnih listia koncentrino smanjuje i poveava otvor objektiva, ime reguliemo koliinu svetlosti koja e da padne na svetlosni senzor digitalnog fotoaparata.

JPEG (eng. Joint Photographic Experts Group)

Najei i najpopularniji format zapisa digitalnih fotogra ja.

TTL (eng. Through The Lens)

Konkretno, vezano za digitalne fotoaparate, opis rada nekog sistema digitalnog fotoaparata, kao sto je AF, koji svoju funkciju obavlja kroz objektiv (through the lens) fotoaparata.

Balans belog, balans bele boje (eng. White Balance)

Sistem koji proraunava balans belog, odnosno balans bele boje, ima ulogu da to vernije prikae snimljenu fotogra ju. Veina dananjih digitalnih fotoaparata ima prede nisana podeavanja za balans bele boje (npr. po danu, nou, vetako svetlo itd.).

USB (eng. Universal Serial Bus)

Jednostavan i brz nain za povezivanje i prenos podataka sa, konkret-no, digitalnog fotoaparata i obrnuto.

NTSC

NTSC je televizijski (video) standard koji se najee koristi u Americi i u Japanu.

PAL

PAL je televizijski (video) standard koji se najee koristi u Evropi.

AVI

Windowsov format zapisa video fajlova ija je ekstenzija .AVI (npr. lm.avi, rodjendan.avi itd.)

Compact Flash (CF)

Compact Flash je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotogra je nainjene digitalnim fotoaparatima. Postoje dve vrste Compact Flash kartica a razlikuju se po debljini: Compact Flash Tip I je debljine do 5mm, dok je Compact Flash Tip II debljine do 9mm

Secure Digital (SD)

Secure Digital je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, sn-imaju fotogra je nainjene digitalnim fotoaparatima. Manja je I sku-plja u odnosu na Compact Flash kartice. Danas je sve vie u upotrebi, to se tie digitalnih fotoaparata.

xD Picture Card (xD)

xD Picture Card je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotogra je nainjene digitalnim fotoaparatima. Manj je I sku-plja u odnosu na Compact Flash I Secure Digital memorijske kartice

MultiMedia Card (MMC)

MultiMedia Card je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotogra je nainjene digitalnim fotoaparatima. Sve je manje u upotrebi.

Memory Stick (MS)

Memory Stick je vrsta memorijskih kartica na koju se, konkretno, snimaju fotogra je nainjene digitalnim fotoaparatima. Kompati-bilna je sa svim Sony digitalnim ureajima, to je velika prednost ako imate vie istih.

RAW (srp. Sirovo)

Format zapisa digitalnih fotogra ja direktno sa svetlosnog senzora digitalnih fotoaparata bez ikakve obrade I kompresije, u odnosu na ostale formate (npr. JPEG).

SLR (eng. Single Lens Re ex)

Jendooki re eksni fotoaparati. U digitalnoj fotogra ji, profesionalni I mnogo skuplji fotoaparati sa izmenljivim objektivima.

FPS (eng. Frame Per Second)

Slui za oznaavanje broja frejmova (sliica) u sekundi nekog video zapisa (npr. 30 fps).

dfotoaparati.com

Tekst (osim naznaenog), fotografije i ilustracije su autorsko delo i vlasnitvo su sajta www.dfotoaparati.com. Sadraj je dozvoljeno

kopirati i tampati u njegovom originalnom obliku za privatne i edukativne potrebe. Za komercijalne potrebe, objavljivanje teksta ili

njegovog dela, kao i fotografija i ilustracija potrebna je prethodna saglasnost autora.

office@dfotoaparati.com

Sadrzaj prirunika na sajtu predstavljen je javnosti na uvid u najboljoj nameri, i kao takav ne moe uticati da sajt www.dfotoaparati.com bude odgovoran na direktne

ili inderektne tete koje mogu nastati korienjem infor-macija

2005

*

*

*

*

*

*