Prirucnik Za Izbor Fotoaparata

Embed Size (px)

Text of Prirucnik Za Izbor Fotoaparata

  • 2005 dfotoaparati.com

    za poetnikedfotoaparati.com

    Prirunik

  • - Uvod - Koji fotoaparat kupiti? - Motivi - Tehnike fotogra sanja- Izrada digitalnih fotogra ja- Nepoeljni efekti- dLaboratorija - Renik pojmova u dfotogra ji *

    * ako trite neto odreeno, probajte sa opcijom Find (CTRL+F) u Acrobat Reader-u

    Sadraj:

  • Fotogra ja je danas postala skoro neophodna potreba sva-kodnevnog ivota kulturnog oveka. Ona hiljadama ljudi priinjava ve-lika zadovoljstva, bilo kao dokumenat ivota, bilo kao saradnik u poslu i uenju, kulturna razonoda, umetnost, tehnika zabava, ili konano, kao obina pasija. Svakim danom hiljade ljudi nabavljaju foto-aparate i postaju foto-amateri, neki od njih i profesionalni fotogra , foto-reporteri, foto-laboranti, umetnici fotogra je, itd. ... ivojin Jeremi, Popularni kurs fotogra je, 1976

    Uvod

  • Koji fotoaparat kupiti? Najee postavljana pitanja od strane potencijalnih kupaca je Koji fotoaparat da kupim?, Koliko mi je novca potrebno?, itd.

    Kao prvo; Odluku o kupovini dfotoaparata sami donosite na osnovu Vae nansijske mogunosti i fotografskih ambicija.Ako ste prosean korisnik, znai elite da sauvate uspomene sa letovanja, roendana i sl. za Vas bi bio dovoljan aparat od 2 MPix rezolucije 1600x1200, koja je sasvim dovoljna za razvijanje u formatu 10x15 cm. Moete da razvijate i vee formate ali sa poveavanjem formata gubite na kvalitetu slike.

    Probajte da izbegavate dfotoaparate tipa 5 u jednom. U veini sluajeva to je sve, samo ne fotoaparat. On, ruku na srce, fotogra e ali kvalitet dobijene fotogra je je na vrlo niskom nivou... Trenutno na naem tritu postoje mnogi modeli koje moete da kupite, od (Vama) poznatih i nepoznatih modela. Kvalitet fotogra je zavisi od kvaliteta objektiva, svetlosnog senzora (dfotoaparati imaju svetlosni senzor (CCD ili CMOS) u mesto lma)) kao i od samog procesora za kompresiju slike. Obratite paznju na te stvari pri kupovini kao i na marku dfotoaparata. Najvei proizvoaci su Nikon i Canon kao i druge rme poput Sony, HP, Fuji, itd. ali izbor je opet, i uvek na Vama. Ako dfotoaparat ima 5 MPix, to ne mora da znai da pravi bolje fotogra je od onog sa 4! To zapamtite :) Potoje fotoaparati kojima se cena razlikuje i do 200 eura a oba imaju 5 MPix (opet razlike izmedju kvaliteta senzora, objektiva, dimen-zija, proizvoaa, itd.) Posavetujte se sa drugom, roakom koji vec ima dfotoaparat ili ima iskustva i kome verujete... Ako ste u mogunosti, pogledajte svo-jim oima kvalitet snimljenih fotogra ja nekih aparata. Pazljivo razmo-trite prodaveve izjave tipa: Ovaj je pravi enski, ovaj je najproda-vaniji, leto je najbolje vreme za kupovinu digitalnog fotoaparata i sl.

    Jos informacija? Kontaktirajte nas: of ce@dfotoaparati.com Sreno!

  • Motivi- Deca *- Sportski snimci *- Portret *- Pejza *- Silueta *- Arhitektura * (graevine) *Tekst je preuzet iz knjige Popularni kurs fotogra je, ivojin Jeremi

    - Deca

    Deca ne znaju i ne mogu pozirati. Zato ih i ne treba siliti da to ine. Time moete postii samo negativan rezultat: dete e se raspalakati ili e imati neprirodan izraz, tako da se nee dobiti sni-mak kakav se eli. Neka vas ne brine to su ona stalno u pokretu i to neete imati dovoljno vremena da komponujete svoj snimak.

    Strpljenje i vreme!

    Pustite decu da se igraju, da neto rade ili se zabavljaju. Ona tada imaju uvek prirodan izraz, a temperamentno ispoljavanje utis-ka, tako svojstveno deci, daje bogatstvo tema za snimanje te e te dobiti dobru i sadrajnu fotogra ju. Posmatrajte mirno njihovu igru ili rad i u pogodnom momentu snimite.

    Snimanje dece mora se obavljati brzo da bi se uhvatio najpo-godniji trenutak, poto dete brzo gubi strpljenje i panja mu skree na nove dogaaje i stvari u okolini.

    Prilikom fotogra sanja, izaberite neku neutralnu pozadinu, kao nebo, vodu, zid i sl. ili ukoliko va fotoaparat ima opciju za manuelno podeavanje otvora blende, snimajte sa veim otvorom blende kako bi pozadina ostala bez detalja, odnosno bila mutna. >>>

  • Decu treba uvek snimati u svetlom tonu, svetlim odelima, jer svetle povrine sugeriu vesela raspoloenja koja odgovaraju deci. Poto amateri nemaju ateljea, kao profesionalni fotogra , najbolje je da decu slikaju napolju, u prirodi. Oi deteta, ako fotogra ete u sobi, treba da se priviknu na svetlost tako da malo saekate pre fotogra sanja. Ovo posebno vai za bebe, kojima jako svetlo veoma smeta.

    - Sportski snimci

    Dobre sportske snimke nije lako praviti. Za ovo je potrebno veliko fotografsko iskustvo, ali istovremeno i dobro poznavanje sportskih disciplina kako bismo snimili karakteristine i najintere-santnije momente u sportu.

    Snalaljivost i brzo odluivanje

    Ne snimajte grupe sportista koji poziraju, jer su to snimci bez efekta. Samo kod snimanja pokreta moemo dobiti dobar sportski snimak, poto je svaki sport vie ili manje koncentrisanje snage u pokretu. >>>

  • Sportski snimak se ne odnosi samo na snimanje sportista i sportskih dogaaja. Sportski mod kod digitalnih fotoaparata slui da bi objekat u pokretu koji fotogra emo bio otar odnosno jasan u odnosu na okolinu (pozadinu).

  • - Portret

    Postavljanje i korienje svetla je najvaniji elemenat kod snimanja portreta. Najbolje je ako imamo dva ili tri svetlosna izvo-ra, bilo pri snimanju pri vetakoj bilo pri dnevnoj svetlosti. Senke od sunca mogu se ublaiti re ektovanim svetlom sa veeg belog ili sjajnog kartona koji se postavlja sa strane modela.

    Svetlost re ektora je pogodnija jer re ektore moemo pomi-cati na razne strane reguliui jainu svetla. Ako nemamo vie re- ektora tada emo kao sporedno svetlo uz jedan re ektor upotrebi-ti veu re eksnu povrinu koja je osvetljena istim re ektorom.

    Pri fotogra sanju treba koristiti stativ i zaslon protiv re eksa.

    Pozadina koja deluje mirno, bez raznih ara i natrpanih ukra-sa, daje najbolje rezultate. Ona mora biti jednolino osvetljena, a model dovoljno ispred pozadine, ukoliko ovu ini ravna povrina (zid, platno i sl.), kako bi se izbegle senke preblizu postavljenog modela.

    Model treba postaviti tako da njegovo dranje deluje potpuno prirodno. To je vrlo teko postii jer neki ljudi, im znaju da e biti fotogra sani , zauzimaju pozu koja deluje kruto i nameteno. Ovde morate upotrebiti malo snalaljivosti i strpljenja. Zabavite nekako model kako biste mu skrenuli panju sa snimanja, pa kada kod modela popusti napetost snimajte.

    Portret u veini sliajeva znai snimanje poprsja modela, ali se moe snimati i deo lica ili pak cela osoba. Za snimanje poprsja dobro je model postaviti da sedi na stolici bez naslona sa rukama koje su leerno savijene u krilu.

    O postavljanju glave treba voditi rauna i nai najzgodniji poloaj. Retko se dobijaju dobri portreti snimanjem lica s preda ili u pro lu. Malo okrenuta glava na jednu stranu daje lepi utisak. Isto tako treba je postaviti da se istaknu lepe i karakterne crte lica.

    >>>

  • Pored osobe, treba voditi brigu i o postavljanju fotoaparata ime se moe poboljati utisak. Tako, na primer, fotoaparat emo postaviti neto nie ako elimo da smanjimo suvie dugaak nos ili neto vie kod osoba sa kratkim nosom, zatim, velike ui se mogu ublaiti pomou senke ili ugla snimanja fotoaparata, itd.

    Oi su najvaniji deo portreta stoga bi trebalo da imaju priro-dan pogled a pogled modela direktno u objektiv ne treba izbega-vati.

    - Silueta

    Potpuna silueta se moe dobiti snimanjem pri vetakoj svet-losti, koja daje maksimalno tvrdo osvetljenje. Snimanje vriti u zamraenoj prostoriji, sobi ili nou.

    Na otvorena vrata razapne se belo platno a model postavi ispred njega na daljini do 60 cm. Re ektor sa jakom sijalicom stav-lja se iza platna na rastojanju do 1m u visini glave modela i svetlo upravi direktno na platno. Iskljue se sva svetla u prostoriji tako da platno bude jedini izvor svetlosti. Fotoaparat se postavi na stativ na potrebno rastojanje, pa se silueta izotri da se dobiju otre kon-ture lika. Razume se da model treba postaviti okrenut fotoaparatu pro lom, jer jedino pro l daje zadovoljavajuu siluetu.

  • Sa malo vie iskustva, silueta se moe snimiti i van sobe, danju, uz pomo sunca, sa istim efektom kao i u nekoj prostoriji ili sobi.

    - Arhitektura

    Tekoa fotogra sanja arhitekture je u tome to su ovi objekti obino visoki te je kod njihovog snimanja poloaj fotoaparata suvie nizak. Ovo dovodi do izobliavanja snimaka jer se vertikalne linije kojima je izraena graevina istiu u jednu taku (perspekti-va) tako da se dobija utisak padanja zgrade.

    Snimke napolju bi trebalo praviti po suncu. Kako ono u toku dana menja svoj poloaj, moramo strpljivo ekati dok osvetli fasadu on-ako kako elimo. Svetlost koja pada sa strane, koso, daje najbolju vrstu osvetljenja, najbolje izraava plastinost i sve detalje.

    >>>

  • Nije preporuljivo snimanje samo fasade. Graevinu treba prikazati kao telo, zato je treba snimati tako da se uvek vide dve njene strane, mada nije obavezno pravilo.

  • - Dubinska otrina - Depth Of Field (DOF)

    Dubinska otrina predstavlja podruje ispred i iza su-jekta koji je fokusiran u kome je otrina prihvatljiva.

    Podruje dubinske otrine se kod srednjih udaljenosti kree od 1/3 is-pred fokusiranog subjekta i do 2/3 iza, odnosno pozadina e uglavnom uvek da bude dublja.

    Dubinska otrina zavisi od veliine otvora blende, ine daljine objek-tiva, od veliine svetlosnog senzora (CCD ili CMOS) kao i od udaljenosti fotogra sanog subjekta.

    >>>

    Tehnike fotogra sanja

  • Otvor blende se oznaava (malim) slovom f, npr: f/2.8, f/8 sto oznacava svetlosnu moc objektiva, odnosno koliko mu je svet-losti potrebno da