Биодиверзитет и заштита

биодиверзитета

Биодиверзитет = биолошка разноврсност

Укључује :• Укупан број врста живих бића на

Земљи , од постанка живота до данас , - специјски диверзитет

• Разноврсност животних станишта , животних заједница и екосистема на планети - екосистемски диверзитет

• Укупан број гена свих постојећих живих бића на планети - генетички диверзитет

Заштита биодиверзитета

- Представља најважнији задатак човечанства ( поред очувања климе ) , на шта указују и подаци да је :

• до данас уништено више од половине укупног шумског фонда на Земљи

• 1/4 биљних врста у свету угрожена• за последњих 400 година ишчезло 600 врста животиња и између

400 и 900 врста биљака • дневни губитак врста од 70 до 100 * Процењује се да на Земљи постоји између 10 и 30 милиона врста живих бића

( по некима , чак и преко 80 милиона ) , при чему је само 1,75 милиона познато и

описано

Мере заштите биодиверзитета

Обухватају :

1.Научну основу за заштиту врста

2.Правну заштиту

3.Практичне мере заштите

Научна основа за заштиту врста

- Истраживања којима се утврђује степен угрожености врсте :

• Пред истребљењем• У опасности од истребљења• Рањива ( осетљива )• Ретка

- Подаци о најугроженијим врстама објављују се у публикацијама које се зову ЦРВЕНЕ КЊИГЕ

* Спискови заувек ишчезлих врста називају се Црне књиге

Црвене књиге

• Црвене књиге и црвене листе ( спискови који претходе црвеним књигама ) су полазиште за доношење правних аката , којима се угроженим врстама и стаништима додељује одговарајући ниво законске заштите

• У Србији , институција која израђује студије заштите и доставља их органима надлежним за правну заштиту је Завод за заштиту природе Србије . Завод је основан 1948. године

http://www.zzps.rs/

Правна заштита

• Закон о заштити природе ( 2009.) је основни правни документ који регулише заштиту врста и природних станишта у Србији

• Остали закони :

Уредба о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне ( 2005. )

Правилник о проглашењу и заштити дивљих врста биљака , животиња и гљива ( 2010. и 2011.)

Правна заштита Најзначајнији међународни документи који представљају

полазиште за израду националних закона и прописа су :

1. Конвенција о заштити међународно значајних мочварних

станишта ( Рамсар , 1971. )

2. Конвенција о међународној трговини угроженим врстама

( Вашингтон , 1973. ) – CITES

3. Конвенција о заштити европског живог света и природних

станишта ( Берн , 1979. год. )

4. Декларација о очувању флоре, фауне и њихових станишта

( Бон , 1988. год. )

5. Конвенција о очувању биодиверзитета ( Рио де Женеиро , 1992. год. )

Заштићене врсте у Србији

У Србији је строго заштићено 1760 врста алги , биљака , животиња и гљива , а заштићене су 853 врсте биљака , животиња и гљива

*Спискови заштићених и строго заштићених врста могу се видети на приложеној адреси и у приложеном документу .

www.fungiserbia.com Pravilnik.htmПравилник о проглашењу и заштити дивљих врста

Заштићене биљке

Велика саса

Српска рамонда

Коцкавица дегенова

Заштићене биљке

Госпина папучица

Степски божур

Госпина папучица

Молика

Рунолист

Заштићене биљке

Ковиље

Жута линцура

Банатски шафран

Заштићене животиње

Европскавидра

Мрки медведВук

Дивокоза

Аполонов лептир

Заштићене животиње

Црни даждевњак

Шарени твор

Велики потковичар

Тиски цвет

Велика дропља

Букавац

Патка чегртуша

Велика дропља

Белоглави суп

Заштићене животиње

Заштићене гљиве

Рујница

Летњи тартуф

Ресаста звездача

Вргањ

Црна труба

Практичне мере заштите

• In situ заштита - очување изворних екосистема и врста на њиховим природним стаништима

• Ex situ заштита - очување врста ван природних станишта

• Реинтродукција – враћање врста на станишта са којих су ишчезле

In situ заштита- Спроводи се проглашењем одређеног

подручја за заштићено природно добро

Категорије заштићених подручја су :

• Национални паркови• Паркови природе• Предели изузетних одлика• Општи и специјални резервати природе• Заштићена станишта

У заштићена природна добра спадају и

споменици природе .

Национални паркови - Највећа заштићена подручја , са већим

бројем различитих природних екосистема- Природне целине од националног значаја- У Србији их има 5 :• Фрушка гора • Ђердап • Копаоник • Тара • Шар - планина

НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ

Фрушка гора

Петров крст

Пољски звездан

Јеленак

ШумарицаШаренидаждевњак

НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ

Ђердап Шакал

Копривић

НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ

Копаоник

Срндаћ

Сова ушара

Смрча

Копаоничкаљубичица

Дивља мачка

НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ

Тара

Панчићев скакавац

Божиковина

Панчићева оморика

Тара

НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ

Шар - планина

Бор кривуљ

Великитетреб

Муника Куна златица

Паркови природе

- Подручја са преовлађујућим природним екосистемима и очуваном водом , ваздухом и земљиштем

- У Србији је до сада проглашено 17 паркова природе

- Најпознатији су : Голија , Бегечка јама , Сићевачка клисура , Шарган - Мокра Гора ,

Стара планина , Палић и Клисура реке Милешевке

Паркови природе - 17

Бела кања

Балкански рис

Копривњак

Стара планина

Патуљаста перуника

Паркови природеГолија

Голија

Планинскијавор

Голија

Пух лешњикар

Предели изузетних одлика

- Мања подручја препознатљивог изгледа , са значајним природним , биолошко - еколошким , естетским и културно - историјским вредностима

- У Србији је до сада заштићено 16 оваквих подручја

- Нека од њих су : Клисура реке Градац ,

Долина Пчиње , Овчарско-Кабларска

клисура , Суботичка пешчара , Велико ратно острво , Космај , Власина , Вршачке планине , Авала , Рајац

Предели изузетних одлика - 16

Власина

Росуља

Предели изузетних одлика

Клисура реке Градац

Вршачке планине

Суботичка пешчара

Резервати природе

- Изворни или незнатно измењени делови природе са посебним саставом и одликама биљних и животињских заједница

- У специјалним резерватима природе посебно је изражена једна или више природних вредности које треба штитити

- Тренутно у Србији има 69 општих и специјалних резервата природе

Општи резервати : Делиблатска пешчара , Острозуб , Ртањ , Руговска клисура ...

Специјални резервати : Обедска бара , Царска бара , Слано копово , Засавица .....

Резервати природе

Орао кликташ Текуница

ШерпетСлепо куче

Делиблатскапешчара

Резервати природе - 69

Обедска бара Жути локвањ

Чиков

Резервати природе

Слано копово

Цаклењача

Патуљасти миш

Заштићена станишта

- Подручја која обухватају један или више типова природних станишта значајних за очување популација дивљих врста и њихових заједница

- До сада су у Србији проглашена три заштићена станишта :

• Мали вршачки рит• Бара Трсковача• Гљиве на Ади Циганлији

Заштићена станишта - 3

Бара ТрсковачаЛињак

Барска врба

Споменици природе

- Репрезентативни природни објекти или људском руком формиране ботаничке вредности

- У Србији је заштићено 325 споменика природе , од тога 253 ботаничког карактера и 72 геолошког и хидролошког карактера

- Неки од споменика природе : Ђавоља варош , Ресавска пећина , Ботаничка башта у Београду , Стари платан код Милошевог конака , Врело Млаве

Споменици природе - 325

Ресавска пећина

Споменици природе

Мала прераст - Вратна

Ех situ заштита

Заштита врста ван природних станишта

укључује :• Чување и размножавање врста у

ботаничким баштама и зоолошким вртовима

• Формирање банака гена • Стварање јединки у лабораторијским

условима• Интродукцију врста

Ботаничке баште и зоолошки вртови

- Представљају најпогоднија и најсигурнија места за очување , гајење и размножавање угрожених биљних и животињских врста

Краљевска ботаничка башта у Единбургу Берлински зоолошки врт

Ботаничке баште и зоолошки вртови

Ботаничка башта Зоолошки врт

БЕОГРАД

Ботаничка башта “ Јевремовац “ у Београду , основана је 1874. год. на предлог Јосифа

Панчића , који је био и њен први управник . Од 1889. год. до данас , налази се на имању Јеврема Обреновића ( деде краља Милана Обреновића ) , па јој одатле потиче и име . У њој се гаји око 1500 врста биљака .

Београдски зоолошки врт , у коме тренутно живи 211 врста животиња , основан је 1936. год. и заузимао је знатно већу површину него данас . Током бомбардовања у Другом светском рату , све животиње су погинуле , а површина врта је смањена на садашњу .

Банке гена

Скуп гена свих индивидуа једне врсте представља банку гена врсте .

Банке биљних гена су колекције живог биљног материјала ( семена , плодова и вегетативних делова ) , који се сакупља , чува и размножава под строго контролисаним условима .

Банке животињских гена су , пре свега , резервати природе , у којима се гаје поједине животињске врсте .

Смисао формирања банака гена је очување генетичке разноврсности

врсте , али и стварање отпорнијих и продуктивнијих сорти биљака и

раса животиња .

Банке гена

Свалбард банка семена - глобална банка семена основана на норвешком острву Свалбард , за спас човечанства у случају катастрофе ; пројектована је да издржи глобално загревање , земљотресе и нуклеарне ударе

Банке гена

Каракачанска овца

Свињамангулица

Подолско говече

Балканскимагарац

Специјални резерват природе “ Засавица “ - банка гена старих раса

Стварање јединки у лабораторијским условима

● Веома успешна метода у случају биљних врста – из само једног примерка донетог из природе , коришћењем култура ћелија и ткива , може се добити на хиљаде примерака једне биљне врсте

( ради се о in vitro размножавању биљака из вегетативних делова – листа , стабла и корена )

● Метода је знатно компликованија када су у питању животињске врсте - добијање јединки из животињског материјала укључује технологију клонирања животиња , која је тешка и законски непотпуно регулисана

Производња биљака у лабораторијским условима

Добијање јединки из културе ткива

Угрожене врсте произведене in vitro

Степски бадем

Ртањскаметвица

Балканска диоскореа

Интродукција

- Представља насељавање угрожене врсте на нова станишта

- Један од примера интродукције је плантажно гајење лековитих и ароматичних биљака

Плантажа лековите врстете

Очајница ( јетрена трава )

Реинтродукција врста

- Враћање врста на станишта са којих су ишчезле

- Представља крајњи циљ гајења угрожених врста у ботаничким баштама и зоолошким вртовима , као и производње јединки угрожених врста у лабораторијским условима

Реинтродукција врста - примери

- Враћање критично угрожене врсте

Nepeta rtanjensis ( ртањске метвице ) на планину

Ртањ , при чему је , од само три јединке ,

у лабораторији произведено чак десет хиљада

и од тога , хиљаду засађено на природно станиште ;

за овај пројекат заслужни су стручњаци Института за биолошка

истраживања “ Синиша Станковић “ у Београду

- Враћање врсте Castor fiber ( европски дабар )

у бару Засавицу , одакле је истребљена крајем

19. века ; 2004. године четири пара даброва

стигла су из Баварске на север Мачве

Извори :

• Д. Цветковић, Д. Лакушић, Г. Матић, А. Кораћ, С. Јовановић : Биологија за 4. разред гимназије природно – математичког смера , Завод за уџбенике и наставна средства , Београд , 2005 .

• Званична интернет презентација Завода за заштиту природе Србије , www.zzps.rs

• Заштита и очување биодиверзитета – СУПА

supa.pharmacy.bg.ac.rs/assets/4883

• Бионет – Школа

www.bionet-skola.com

Све фотографије су преузете са интернета