УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ МАСТЕР СТУДИЈЕ ЗОП

Предмет: Заштита зграда од пожара

Семинарски рад

Тема: Противпожарна заштита изабраног стамбеног објекта у

Миновом насељу

Ментор: Студенти:

Др Душица Пешић Стефан Стаменковић 12340 Милица Ћирић М 1367 Зоран Јанковић М 1378

Ниш, јануар 2014.

Садржај

УВОД.........................................................................................................................................1

1. Урбанистички услови локације.......................................................................................2

1.1. Макролокација...........................................................................................................2

1.1.1. Опис локације и технички опис терена...............................................................2

1.1.2. Положај у оквиру радне зоне................................................................................2

1.2. Утицај географско-морфолошких услова, ружа ветрова, инфраструктура.........3

1.2.1. Метеоролошке прилике и ружа ветрова..............................................................3

2. Микролокација..................................................................................................................5

2.1. Узајамни однос и положај објекта у односу на друге објекте..............................5

2.2. Спољашне и унутрашње саобраћајнице..................................................................6

3. Архитектонске карактеристике објекта..........................................................................7

4. Пожарно оптерећење........................................................................................................7

5. Пожарни сектори..............................................................................................................8

6. Средства и апарати за гашење пожара............................................................................9

7. Хидрантска мрежа..........................................................................................................11

8. Мере заштите од дима....................................................................................................13

9. Инсталације за дојаву пожара........................................................................................15

10. Евакуација....................................................................................................................16

11. Удаљеност ватрогасне станице од објекта...............................................................18

12. Закључак и предлог грађевинско-конструктивних мера.........................................18

УВОД

Развој грађевинарства како у свету тако и код нас, огледа се у сталном изналажењу

нових, све смелијих решења у примени конструкција и материјала. Постигнут напредак

у овом правцу, међутим, није праћен у једнакој мери и напредком на пољу пожарне

безбедности објекта. Применом све већег броја запаљивих и експлозивних материјала

у процесу производње, створио се и низ нових опасности и извора пожара, који из

године у годину повећавају штете, иако би се оправдано могло очекивати да ће,

увођењем савремених материјала и конструкција, пожари постати све ређи.

Да до тога не би дошло, приликом изградње нових објеката, предузимају се одређене

превентивне грађевинске мере које се огледају у избору локације објекта и материјала

од ког ће објекат бити направљен. Из тих разлога је неопходно да пројектанти, у

настојањима да дођу до нових савремених архитектонских решења, поред

задовољавања функционалних, економских, естетских, конструктивних и других

услова, удовоље и захтевима заштите од пожара. Поред пројектаната веома велику, ако

не и већу, улогу имају инжењери заштите од пожара.

Инжењери заштите од пожара имају задатак да помогну пројектантима у

противпожарној заштити објекта и да дају смернице и одреднице приликом

конструкције објекта ради боље заштите. Такође, инжењери заштите од пожара имају

задатак да и после завршетка радова на изградњи објекта ураде процену ризика од

пожара, ураде пројекат заштите од пожара и одреде одговарајући систем дојаве и, ако

је потребно, систем за гашење пожара. Неопходна је и израда елабората евакуације,

пожарног оптерећења и противпожарне заштите.

У овом раду је разматран стамбено-пословни објекат у улици Стојана Андрића 8 у

Нишу. Покушали смо да у кратким и јасним цртама објаснимо грађевинско-

конструктивне одлике објекта, његов положај, унутрашње и спољашне саобраћајнице

као и постојеће стање стање објекта и урађену заштиту од пожара.

1

1. Урбанистички услови локације

1.1. Макролокација

Објекат се налази у Нишу, насеље Ледена Стена, месна канцеларија Бубањски хероји.

Слика 1 – Положај стамбеног објекта на мапи Ниша

1.1.1. Опис локације и технички опис терена

Локација предметног објекта налази се у стамбено-пословној зони града Ниша на

општини Палилула, у улици Стојана Андрића бр 8.

Облик грађевинске парце је правилан, димензије око 4640 м2 . Парцела се простире

између улица: са севера јужном регулацијом ул. Бубањски хероји, са истока –западном

регулацијом ул. Димитрија Леке, са југа – северном регулацијом ул. Стојана Андрића и

са запада – источном регулацијом ул. Петра Аранђеловића. Спратност објекта на овој

локацији је По+П+4, грађени у различитим периодама и без јасних стилских

карактеристика. По намени су стабени, лоцирани на граници сопствених парцела

према бочним суседима као и према улици.

2

1.1.2. Положај у оквиру радне зоне

У близини ове локације не постоји радна зона.

1.2. - , Утицај географско морфолошких услова ружа, ветрова инфраструктура

Општина се налази у јужном делу града Ниша и обухвата ужи градски део на који се

лепезасто наслања 15 сеоских насеља. Општина Палилула је природно-географски

комбинација равничарског (у сливу Нишаве и Јужне Мораве) и брдско-планинског

рељефа. Површина општине је 117,37 km², и по попису из 2002. године у њој живи

72.165 становника, од чега 54.596 живи у градском подручју, а 17.569 у сеоском

подручју. Суседне општине су: Медијана, Нишка Бања, Црвени Крст, Гаџин Хан,

Дољевац и Мерошина.

На основу педолошке карте Србије, може се закључити да се различити типови

алувијалног земљишта простиру на најнижим деловима Нишке котлине на надморској

висини од 170 до 210м. У Нишкој котлини мањег су пространства земљишта са

песковито иловастим карбонатним алувијумом. Ова земљишта су лаког састава, али

сиромашна хумусом и фосфором. На подручју Нишке котлине највише су заступљени

различити типови смоница, од карбонатних, некарбонатних и посмеђених на неогеним

седиментима.Најчешће су глиновито и глиновито иловасте текстуре површинског

хоризонта, са средње дубоким и дубоким солумом испод Селичевице налазе се

гајњаче.

Насеље је четвороугаоног облика са не више од 1/8 обима онс, планска брза радња без

ограничавајући орохидрогфафских елемената. Због брзе изградње насеља није

огографски ограничено. Облик и величина парцела одређује се тако даа се њима могу

изградити зграде у складу са правилима изградње. Дозвољава се се формирање нове

грађевинске парцеле спајањем две или више катастарских парцела, целих или делова.

Положај парцеле утвђен је регулационом линијом у односу на јавну површину и

разделним границама парцеле, према суседним парцелама. Парцела мора имати

непосредан колски приступ на јавну саобраћајну површину. У циљу стварања

грађевинске парцеле, катастарска парцела се може делити до минимума или укрупнити

до максимума што ће се утврдити урбанистичким пројектом.

3

1.2.1. Метеоролошке прилике и ружа ветроваГрад Ниш има умерено-континенталну климу. Максимална температура у 2012. години

била је 40,1˚С, минимална -18˚С, док је средња дневна температура за 2012. годину

била 13,1˚С. Просечна влажност ваздуха била је 65%, укупна количина падавина 631,2

мм а највећа количина падавина за један дан 43,2 мм.

Подаци који нас највише занимају са аспекта заштите од пожара су подаци који се

тичу ветра и руже ветрова.

Према подацима за 2012. годину који су преузети са интернет стране

хидрометеоролошког завода Србије за град Ниш може се утврдити који су ветрови

најдоминантнији, њихове средње брзине, јачине ветрова као и ружа ветрова.

Доминантан правац јесте онај из ког најчешће дува ветар, а не највећом брзином.

Подаци и слика руже ветрова су дати испод.

Правац ветра Број учесталости Просечна брзина ветраСевер 162 1,6Северо-исток 150 1,4Исток 117 1,4Северо-запад 178 2,3Без ветра, тихо 395 /

Слика 2 – Ружа ветрова за град Ниш

4

Јужни ветар, који има највећу средњу брзину од 2.3 м/с, јавио се свега 29 пута у

години. Треба напоменути да је забележено 38 случајева ветра јачине веће од 6 бофора

(12,3 м/с) и један случај јачине 8 бофора (19 м/с).

Руже ветра за појединачне године се, по правилу, међусобно мало разликују али

разлика је толико мала да се може занемерити.

2. Микролокација

Планом детаљне регулације стамбеног-пословног блока 9 у насељу Ледена стена у

Нишу налази се подцелина блока зграда Б2, која је смештена у југоисточном делу

насеља, уз улицу Бубањски Хероји, између 43°31’21.85’’ i 43°31’21.86’’ северне

географске ширине.

Грађевинску парцелу односно подцелину Б2 чине: катастерске парцеле бр 7218/3; 7217/4; и део катастерске парцеле број 7216/4; укупне површине 0,29ха.

Слика 3 - ПДР стамбеног-пословног блока 9 у насељу Ледена стена са целинама и подцелинама

2.1. Узајамни однос и положај објекта у односу на другеобјекте

5

Грађевинска линија стамбених објеката је у односу на регулациону линију повучена за

минимум 5м и 10м унутар парцела са максималном дубином габарита објектима од

16м и максималном спатношћу објекта По+П+4. Собраћајнице са регулационим,

нивелационом и аналитичко-геодетским елементима. Максимално растојање између

објеката износи 15м. Око стамбеног објеката не постоје зелене површине. Према

правилнику растојање између објеката треба да буде најмање 15 метара, али овде то

није случај. На појединим странама објекта растојање до суседног објекта варира од

7,5 метара до 22,5. Ове раздаљине су обележене су на слици 4.

Слика 4 – Међусобна удаљеност објеката

2.2. Спољашнеи унутрашње саобраћајнице

Подручје подцелине Б2 има релативно добру и разгранату мрежу асфалтираних путева.

Подручје окружују улице Бубањски Хероја са јужне стране, улица Стојана Андрића са

6

северне стране, улица Петра Аранђеловића са истока док се на западу налази улица

Димитрија Леке. Улицом Петра Анђелковића подручје је повезано са улицом

Димитрија Туцовића која је директна веза како за центром града са једне тако и са

аутопутем Е-75 са друге стране. Унутрашње саобраћајнице су уствари прилази до

зграда и подземних гаража.

Слика 5 – Приказ саобраћајница из ПДР-а стамбеног-пословног блока 9 у насељу Ледена стена

3. Архитектонске карактеристике објекта

Објектак спада у високоградњу. Објекти високоградње јесу приземни или спратни објекти са или без подземних етажа, као што су: стамбене и пословне зграде, објекти за јавне намене, станице за снадбевање горивом моторних возила, као и други слични објекти.

Објекат је усклађен у целини и са архитектонским детаљима тако да ствара модеран амбијент.

4. Пожарно оптерећење

7

Отпорност конструктивних елемената објекта на пожар је веома важна карактеристика

при укупној оцени интегритета целог објекта. Њен значај се огледа у томе да објекат

треба да је изведен од таквих конструктивних елемената, који ће у условима пожара

бити стабилни одређено време. Код одређивања степена отпорности конструктивних

елемената објеката, па и складишта према пожару потребно је познавање пожарног

оптерећења.

Пожарно оптерећење представља количину топлоте која се може ослободити при сагоревању укупне количине гориве материје (ускладиштена роба, опрема,инсталације, делови објекта и друго) по јединици површине једног простора (складишта) у посматраном пожарном сектору. Специфично пожарно оптерећење се израчунава према једначини и изражено је топлотом која може да се развије у просторији или задатом делу објекта:

где је:

Pi= специфично пожарно оптерећење у (J/m2),ρi = привидна густина материјала у (kg/m3)Vi = запремина материје у (m3),Hi= топлотна моћ(Ј/kg),Si= површина основе у (m2).

Пожарно оптерећење у ходницима зграде је једноко нули јер не постоје материје које би сагоревале. Станари зграде не држе и не чувају ништа у ходнику испред својих улаза, чиме је избегнуто закрчавање евакуационих путева и стварања пожарног оптерећења.

5. Пожарни сектори

Стамбена зграда (или зграде у низу) може имати укупну дужину до 80 м ако је на

дужини до 50 м подељена зидом отпорним према пожару који надвисује кровове за 50

цм. Површина пожарног сектора не треба да буде већа од 2 000 м2.

Стамбене зграде са ходницима дужине веће од 25 м деле се преградама са вратима

отпорним на продор ватре и дима (ЕС).

8

У зградама висине веће од 10 м, класе П2 и више, стан се издваја зидовима и

медуспратним конструкцијама од суседних станова и било којих других просторија

класе Ф90, а улазна врата могу бити класе ЕС30 ако до суседних врата на ходнику има

најмање 3 м или врата треба да буду класе Ф30. Улазна врата два суседна стана треба

да буду на растојању већем од 1 м. Заједничка остава се може налазити у подруму, на

највишој етажи или на етажама за боравак; представља пожарни сектор, па степен

отпорности према пожару улазних врата одговара степену отпорности зграде.

Посматрани стамбени објекат се може поделити на 10 пожарних сектора и то:

-сваки од спаратова представља по један пожарни сектор

-поткровље

-степениште

-подрум и

-подземна гаража.

Улазна врата два суседна стана су на прописаном растојању од 2,5 метара.

6. Средства и апарати за гашењепожара

"S" апарати за суво гашење користе се за гашење почетних пожара на путничким и

другим моторним возилима (S-1,S-2, S-3). Већи апарати (S-6, S-9) за гашење на тешким

транспортним возилима, индустријским објектима, магацинским и радним

просторијама, стамбеним зградама. Превозни апарати (S-50 и S-100) користе се за

гашење почетних пожара у рафинеријама, бензинским пумпама, хемијској, текстилној,

дрвној и папирној индустрији, индустријским халама, котларницама и складиштима

запаљивог материјала. Преносив противпожарни апарат за суво гашење S-9 се

употребљава за гашење течних материја, гасовитих материја, као и пожара чврстих

материја. Он се такође употребљава за гашење пожара електричних инсталација и

уређаја високог напона. Ако је пуњен специјалним прашком он може употребити и за

гашење пожара лаких метала. Главни суд апарата од челичног лима цилиндричног

облика заварене конструкције и напуњених прашком за гашење. Као погонско средство

за избацивање прашка из апарата у облику млаза употребљава се комприновани гас

9

SO2 који се налази у боци високог притиска. Она се монтира за капу апрата иналази се

унутар апарата. Затварач боце SO2 је мембрана од бакарног лима дебљине 0,4мм.

Активирање апарата S-9 постише се пробијањем мембране боце SO2 помоћу покретне

ручице, која се налази на капи апарата, и игле.

Апарат S-9 се испоручује напуњен. Век трајања, пуњења је дуг под условом да прашак

не долази у додир са влагом и мастима и да је боца SO2 потпуно заптивена. После

активирања апарат се поново пуни како би био спреман у сваком моменту да дејствује.

Апарати S-9 је неосетљив на ниске температуре и не смрзава се. Контрола апарата S-9

обухвата следеће:

-контрала механичке оштећености,

-контрола квалитета прашка,

- котрола садржаја SO2

У згради су ови апарати предвиђени на сваком спрату, подземној гаражи и подруму,

али су они из непознатих разлога склоњени у подрум, од стране комшије са првог

спрата. Од апарата за гашење пожара остали су само монтирани сталкови као и

упутство за употребу апарата. Апарати су монтирани поред хидрантских ормарића,

који су такође празни. Тренутно стање се може видети на слици.

10

Слика 6 - Место где су предвиђени S9 апарати за гашење пожара

7. Хидрантскамрежа

Поред техничких, стандарда и нормативних прописа у циљу заштите зграда од пожара,

потребно је реализовати и хидрантску мрежу. Хидрантска мрежа може бити

унутрашња и спољашња.

Унутрашња мрежа се реализује унутар самог објекта и служи за проступање гашењу

пожара из унутрашњости објекта, ако услови пожара дозвољавају то. Према

правилнику за хидрантску мрежу (Службени лист СФРЈ, бр. 33/91) у сваком ходнику,

на сваком спрату, мора бити уграђен један хидрантски ормарић са цревом за гашење

пожара, шмрком и вентилима, као и да је тај исти ормарић прикључен на главну

11

хидрантску мрежу како би се омогућио несметани проток воде. Такође, ормарићи

морају бити црвене боје како би се лакше уочавали у случају пожара.

Спољашња мрежа се реализује изван објекта, тј поред унутрашњих саобраћајница

објекта или у дворишту објекта. Служи за гашење пожара који се не могу локализовати

из унутрашњости објеката и који се прво морају ''стишати'' помоћу гашења изван.

Према правилнику за хидрантску мрежу, хидранти морају бити прикључени на

водоводну мрежу у сваком тренутку, не смеју бити постављени на прилазним путевима

већ поред њих (и то тако да се не омета прилазак и маневрисање ватрогасног возила)

као и да буду постављени на прописаним раздаљинама од објекта и од других

хидраната како би се ефикасно приступило гашењу потенцијалног пожара на сваком

делу објекта.

У оквиру разматраног стамбеног објекта постоје и унутрашња и спољашња хидрантска

мрежа. Унутрашња мрежа је реализована на сваком спрату објекта, укључујући и

подрум и подземну гараже, али је главни проблем недостатак опреме. Наиме,

хидрантски ормарићи су празни тј недостају црево и шмрк. Према причи станара

зграде, сву опрему за гашење пожара, укључујући и ПП апарате, однео је један од

станара (комшија Станко) у подрум и закључао их. Предвиђени проток воде за

унутрашњу мрежу је 5 литара у секунди. Стање тренутне хидрантске мреже можете

видети на слици.

12

Слика 7 - Унутрашња хидрантска мрежа

Што се тиче спољашње мреже, она је реализована према правилницима и тренутно је у

исправној функцији. Приликом прегледа хидрантских прикључака нису утврђени

недостаци и оштећења прикључака. Предвиђени проток воде за спољању мрежу је 10

l/s. Удаљеност хидрантских прикључака је од 3 до 5 метара, чиме су се испунили

услови из правилника. Хидрантски прикључци су постављени тако да не ометају

прилазак и маневрисање ватрогасних возила. Поред хидрантских прикључака постеје и

ормарићи за црева и шмрк. Примећено је да је један ормарић празан (опрема је

покрадена) док су остали ормарићи закључани и претпостављено је да је опрема још

увек унутар њих. Положај и изглед прикључака можете видети на слици.

13

Слика 8 - Спољашња хидрантска мрежа

8. Мере заштите од дима

Дим је велики број малих честица чврсте или течне супстанце (аеросоли) расутих у

ваздуху, које су настале некомплетним сагоревањем материје. Осим неколико

изузетака дим се образује у свим пожарима.

Дим који се развија при пожару представља највећу опасност по живот људи и

спречаваефикасно гашење пожара. Статистички подаци показују да 90% жртава

пожара страда услед тровања димом и гушења. Поред смањене видљивости дим

изазива и надражај очију и дисајних путева што доприноси паничном понашању људи

затечених пожаром. Велике количине дима могу настати за веома кратко време.

Грађевински материјали који се користе за градњу ојачаних кровова и топлотну

изолацију производе нарочито велике количине дима при сагоревању. У зависности од

хемијског састава материјала који гори, расположиве количине кисеоника и

14

температуре која се при сагоревању развија у диму се најчешће налазе следећи гасови:

угљен-диоксиод, угљен-моноксид, водоник-сулфид, сумпор-диоксид итд. Најопаснији

је угљен-моноксид који при концентрацији од 1,3% има смртоносне последице.

Правилник о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара (,,СИ

лист СФРЈ" бр. 7/84) поставља услове за вентилацију у циљу одовђења дима из

степенишног простора или у циљу спречавања продора дима у унутрашње сигурносно

степениште. Степеншни простор мора имати отворе за природно проветравање, који се

отварају из приземља или са одморишта на степеницама. Укупна површина отвора за

природно проветравање мора бити најмање 5% површине хонзонталног просека

степенишног шахта коме припадају, али не мање од 0,5 м2. Унутрашња сигурносна

степеништа за објекте више од 40 м морају бити одвојена од унутрашњих

комуникација објекта тампон-зоном која се проветрава природним или вештачким

путем са 20 измена ваздуха на час.

У објекту се одвоћење дима врши се помоћу противпожарне клапне, која се налази на 4

спрату згреде. Поред одвођења дима ова клапна служи као излаз на крову зграде.

Слика 9 - Противпожарна клапна за одвођење дима

15

9. Инсталације за дојаву пожара

У згради се налази централа за дојаву пожара (произвођача QUADEL QS-SZ+) која

није у функцији. На сваком спрату се налазе ручни јављачи пожара, а последњем

спрату се налази сирена од 120 децибела. На слици су приказани елементи система за

дојаву пожара.

Централа типа QС-СЗ+ је противпожарна централа намењена дојави пожара у

објектима где није предвиђена примена аутоматских детектора (типично за стамбене

зграде). Функција дојаве се остварује помоћу ручних јављача пожара, инсталираних на

спратовима објекта.

Једна дојавна зона за повезивање ручних јављача пожара (дојавна линија контролисана

на прекид и кратак спој). Један релејни излаз са два независна контакта (напонски и

безнапонски) за повезивање противпожарних сирена, енергетских склопки и опционе

телефонске дојаве алармног стања. Сопствено мрежно и резервно напајање за

аутономију од 72 сата како захтевају противпожарни прописи.

16

Слика 10 - Централа за дојаву пожара, ручни јављачи пожара и сирена

10.Евакуација

Путеви за евакуацију до првог излаза треба да буду довољно кратки да се евакуација из

овог дела угроженог простора оствари пре него што настане дуже директно излагање

особе ватри и диму или јој ватра и дим запрече излаз(е).

Ради избегавања ситуације у којој је први излаз запречен, у већим просторијама се

предвида одредени број алтернативних првих излаза и дужина путева евакуације до

њих:

- за више од 50, а мање од 300 особа у просторији, треба да постоје два алтернативна

излаза;

- за више од 300. а мање од 600 особа треба да постоје 3 алтернативна излаза;

- за више од 600, а мање од 2 000 особа, треба да постоје 4 алтернативна излаза.

У стамбеном објекту има између 48 и 52 стално присутних особа. Евакуациони пут је

предвиђен већ постојећим степеништем и ходницима до приземља где постоје 2 излаза

(предњи и задњи). Дужина степеница, по спрату, је 6 метара. Степениште је ширине 1,1

м а ходник 1,3 м. Дужина ходника је око 8 метара. Такође постоји могућност да се

изађе из зграде преко подземне гараже или подрума (које је такође и склониште) где

постоје излази за случај опасности.

У оквиру зграде предвиђене су и пожарне степенице али њихова изградња није

реализована до сада, иако су изграђене за суседне улазе зграда. Потребно време да се

из стана на последњем, четвртом, спрату изађе изван зграде је око 60 секунди, ходом.

Дужина најдуже евакуационе руте, од последњег стана на четвртом спрату до излаза,

износи око 62 метара. Такође постоји и осветљење које има независно напајање и које

служи да осветли евакуациони пут у случају пожара и/или нестанка струје.

17

Слика - Евакуациони пут и предњи и задњи излаз

18

11. Удаљеност ватрогасне станице од објекта

Локација ватрогасне станице у Нишу је поред Дома здравља у улици Војводе Мишића.

Удаљеност и најближа траса (са најпогоднијим саобраћајницама) износи 5,1 км.

Предвиђено време доласка ватрогасног возила је 15 минута. Међутим, у случају

саобраћајне гужве долазак возила се може повећати на око 25 мин, зависно од густине

саобраћаја. На слици је дата оптимална путања између ватрогасне станице (тачка А) и

објекта (тачка В).

Слика - Оптимална путања доласка ватрогасног возила до објекта

12. - Закључак и предлог грађевинско конструктивнихмера

Задати објекат са аспекта заштите од пожара испуњава све услове према

правилницима. Једини недостатак, који смо ми приметили, јесте непостојање пожарних

степеница које околне зграде имају. Такође, недостаје опрема из хидрантских ормарића

и апарати за гашење пожара који су закључани негде у подруму. Због тога бисмо

предложили уградњу пожарних степеница и враћање опреме за гашење пожара на

првобитно место.

19

20